Geštalt psihoterapija

Šta je geštalt psihoterapija?

Imperativi poput: moraš, trebalo bi da, bilo bi poželjno da, podrazumeva se; pod velom podsticaja,
ispravnih smernica da se krene pravim putem, da se krene i ide nečijim/našim, opšteprihvaćeno
ispravnim putem, da se postane neko, onakav, ikakav, dobar, bolji, iz perspektive drugih ili nas
samih, neretko stvaraju pritisak ili naprosto buku, koja nas može udaljiti od naše istinske suštine.
U Geštalt terapiji (GT) se upravo teži da osoba postane ono što ona jeste, ne da se učini
drugačijom, ne da postane ono što se od nje očekuje, ono što nije ili što bi želela biti.
Geštalt na nemačkom znači: oblik, celovitost, izgled, forma, odnosno, gestalten– uobličavati, davati
oblik, stvarati, obrazovati.
Začetnikom geštalt terapije smatra se Frederik (Fric) Perls, koji je 40-ih godina prošlog veka
objedinio zakone čiste percepcije, najpre u koncept terapije, a zatim u shvatanje ljudske egzistencije.

Osnovni princip GT jeste da čovek svoja iskustva oblikuje u strukture i da se oseća neprijatno kada
se suoči sa nečim što se ne uklapa u šemu ili nema dovršenu strukturu. Cilj GT jeste da se čoveku
omogući postizanje celovitosti i oslobađanje blokiranih energija.

U terapijskom odnosu nema procenjivanja i interpretacije drugoga, već terapeut frustrira klijenta ne
rešavajući njegov problem za njega. Iz frustracije se razvijaju unutrašnji izvori za rešavanje
sopstvenih problema.

Terapeut uspostavlja ravnotežu između frustracije i podrške, održavajući sa klijentom ja-ti odnos
sada i ovde.

Teorijske postavke
Teorija polja ističe da čovek egzistira jedino u kontekstu okoline, s kojom je u recipročnim
odnosima. Osoba je deo svoje okoline i ne može se razumeti odvojeno od nje.
Polje predstavlja zbir svih karakteristika pojedinca i ono je zapravo celina u kojoj su svi delovi u
međusobnom odnosu i unutar čijih granica se odvijaju procesi svesnosti i kontakta.

Kontakt je odnos između sebe i drugoga, odnos između sebe i okoline, između unutrašnjih aspekata
poput otuđenih delova sebe, blokiranih emocija, misli, sećanja, svega što nije integrisano u ličnosti,
što se ne doživljava kao „ja“, već kao „drugo“.
Svesnost je oblik iskustva u kome je osoba u kontaktu sa svojom egzistencijom, odnosno, sa onim što
jeste. Događa se sada i ovde i u sebe uključuje kontakt, primanje draži, uzbuđenje i formaciju
geštalta.
Samo svestan kontakt stvara nove, smislene celine i kao takav u sebi uključuje integraciju problema.

U geštalt psihoterapiji naglašava se interakcija organizma i okoline (polje organizam/okolina) i

pojedinac i okolina se posmatraju kao nerazdvojive.Nema smislenog načina posmatranja osobe u
psihološkom smislu bez konteksta organizam-okolina, kao što ni nema drugog načina posmatranja
okoline od perspektive pojedinca u toj okolini.

Fenomenološka perspektiva: ističe važnost proučavanja svesnosti, proces osvešćivanja i terapijski

pristup „ovde i sada“, eksperimentisanje kako bi osoba došla do uvida, promene i rasta.
Svesnost je proces znanja o sopstvenoj kontroli, izboru i odgovornosti za sopstveno ponašanje.
Osoba koja je svesna, zna šta radi, zna kako radi i zna da ima alternativu, da ima mogućnost izbora i
da svesno bira da bude takva kakva jeste.

Uočava se uticaj filozofije Istoka, koja naglašava življenje u trenutku, „ovde i sada“

Prošlost je- sećanje, budućnost je- predviđanje, pretpostavka, a sve to na osnovu i iz perspektive
zatečenog sada i ovde .