Crispr

,,Kucate rečenicu i shvatate da ste pogrešno spelovali reč. Ova greška će promeniti smisao
rečenice, stoga povlačite kursor iza pogrešno napisanog slova, pritiskate ‘backspace’ i unosite
odgovarajuće slovo. Ovo je veoma lak posao. Zadivljujuće je da je ova radnja sada prebačena i u
laboratorije, sa naučnicima kao autorima teksta, a DNK molekulima kao porukama koje bivaju
modifikovane.“
„Modifikovanje genoma” odnosi se na skup tehnologija, uključujući i novi CRISPR-Cas9
mehanizam otkriven uz pomoć bakterije Streptococcus pyogenes. Ovaj sistem može biti
inkorporiran u modifikaciju određenih DNK sekvenci u genomu živih ćelija. CRISPR-Cas9, koji
je zapravo skraćenica za clustered regulary interspaced short palindromic repeats, inače služi
bakterijama za odbranu od virusa, ali je od nedavno iskorišćen i kao tehnologija za sečenje
genoma na tačno određenim mestima. Cas9 u ovom sistemu je nukleaza, stoga ima sposobnost
isecanja DNK i RNK. Da bliže objasnim čemu služi otkriveni CRISPR-Cas9 sistem: kada
bakteriju napadne virus, on u bakteriju unosi svoju nukleinsku kiselinu, a bakterija, u odgovor na
to, proizvodi Cas enzime koji će iseći virusnu nukleinsku kiselinu. Zatim, bakterija će delove
isečene virusne nukleinske kiseline „ubaciti” u svoj genom na CRISPR mestima (to su mesta gde
se sekvenca DNK ponavlja). Ovaj proces bakteriji daje stečeni imunitet.

Zanimljivo je da CRISPR-Cas9 tehnologija potencijalno otvara vrata lečenju nekih (uključujući i

teške) bolesti kod ljudi. Na primer, naučnici su već upotrebili ovu tehnologiju u isecanju HIV
sekvenci i time sprečili umnožavanje virusa u ćelijskim linijama čoveka. Korišćena je i da se
ukloni mutirana sekvenca kod miševa sa Dišenovom mišićnom distrofijom, bolešću koja dovodi
do slabosti mišića, tako da takođe predstavlja svetlo na kraju tunela za osobe koje boluju od ove i
mnogih drugih genetskih bolesti. Naučnici su takođe želeli da organe svinje učine bezbednijim
za transplantaciju kod ljudi, pa su u tu svrhu koristili CRISPR- Cas9 tehnologiju na embrionima
svinja.
Etičke nedoumice: Naime, ukoliko se germinativne ćelije modifikuju, sve promene se prenose i
na naredne generacije, a promene koje se mogu izvršiti variraju: od sprečavanja nekih genetskih
oboljenja, što bi bila pozitivna strana tehnologije, do promena kao što su inteligencija, visina i
boja očiju, što bi bile promene koje su etički pod znakom pitanja. Naučnu i stručnu javnost
najviše plaši upravo mogućnost modifikovana germinativnih ćelija, i tu postoje dva straha: strah
od toga da tehnologija ne uspe i strah od toga da – uspe.
U svakom slučaju, razvoj CRISPR-Cas9 rapidno napreduje. Farmaceutske kompanije ga koriste
za unapređenje razvoja i istraživanja lekova. Međutim, postavlja se još jedno pitanje: uz
napredak ove tehnologije, ko zna kome ona sve može da dospe u ruke? Svakako, na budućnosti
je da odredi.