Fragment Corpora –

Grafička instalacija u Centru za grafiku i vizualna istraživanja (Akademija), Fakultet likovnih

umetnosti, Beograd

Sam vazduh je ogromna biblioteka na čijim stranicama je zauvek ispisano

sve što je čovek ikada rekao, a žena prošaputala

Čarls Bebidž, pronalazač diferencijalnog motora (1821)

Često nam govore da živimo u fragmentisanom svetu, da su naše ličnosti, naše kulture, pa
čak i naša stvarnost fragmentisane.

I dok sa jedne strane možda nam se čini da razumemo šta to znači, s druge se pitamo kako to
zapravo izgleda? Da li je uopšte moguće napraviti smisleni prikaz toga?

Korpus je kolekcija napisanog ili izgovorenog (transkribovanog) teksta, poput sabranih dela
jednog autora ili spisa na jednu temu.

Tekstovi mogu biti cele knjige, članci iz novina, unosi u dnevnicima, govori ili odlomci različite
dužine. U lingvistici, korpus ili tekstualni korpus je jezički izvor koga sadrži veliki broj
tekstova, određene strukturu. Oni daju primere kako se i u kom kontekstu koriste reči.

(Onlajn) korpus za reč „fragment“ i njegove izvedenice pružaju iscrpnu listu primera
korišćenja reči koja se pojavljuje u gotovo svim humanističkim i naučnim disciplinama.

Primeri koji su dati sugerišu slike ili ponekad čitave narative i njihov spoj nudi objašnjenje
kako su reči „fragment“ ili „fragmentacija“ postali senka pratiteljka prosvetiteljstva iz 17.
veka, koje se upisalo u jezik i kulturu.

Neki od ovih tekstova postali su deo izložbe Fragment Corpora, uz slike kojima daju podršku,
a među njima su različite vrste grafika od fotokopija, digitalnih grafika, ploter grafike,
litografija, digitalne i analogne fotografije i tekstova koji su štampani na papiru, staklu i
akriliku.

Instalaciju čine odlomci tri rada, u kojima se kombinuje štampani tekst i slika.

The Fragment Corpora

I dok pokušaji da se stvore slike apstraktnih koncepata deluju osuđeni na neuspeh, ovaj
proces može da pruži inspiraciju, a ono što je nastalo u ovom slučaju je neka vrsta
enciklopedije, atlasa i možda kabineta kurioziteta.

Ove slike se odnose i na punoću i fragmentaciju i obuhvataju Atlas, mesec, biblioteke i

rečnike, onlajn svet, velika naučna otkrića, fragmentisane tekstove i slike kosmosa.
Predmet ovog rada je naša sposobnost – ili nesposobnost, da ispratimo i detalj i „veliku
sliku“.