Professional Documents
Culture Documents
ОД СВЕТОГ ИСИДОРА ПЕЛУСИОТА КЊИГА ПЕТА
ОД СВЕТОГ ИСИДОРА ПЕЛУСИОТА КЊИГА ПЕТА
ПОСЛАНИЦЕ
КЊИГА ПЕТА
(PG. 78, 1325-1646)
1-Посланица Антиоху
Аномалије душе се дешавају због преовладавања страти.
3.-Посланица Павлу
Достојни су подсмеха они који се узвисују због онога што сматрају
(материјалним) добрима, која личе на сенке, снове и мрачне фантазије.
Они који сеју у својој деци када су још мали, првенствено реч о
надмоћности и Божијем старању, и друго врлински начин живота, они,
нису само родитељи, већ и најбољи учитељи, заслужиће Божанске
награде, а они који су им усадили многобоштво и злобу, јер су жртвовали
своју децу демонима узеће награде које заслужују.
10-Посланица Симаху
Рат који се води против верујућих је страшнији од грађанског рата.
која још и својим очима много пута када гледају нешто благо и спокојно,
од споља показује да је ум испуњен скромношћу.
Многи (то да кажем сви, можда чини реч суровом), те сурово и страшно
исмевају, за које се надам да не говоре истину. Међутим и твој истински
брат, плачући и осећајући дубоку тугу ми је то исто сам навео, да не кажем
и горе, молећи ме срдачно да те подигнем, ако је могуће из блата телесног
уживања заједно са којим си остарио за зло своје главе не слушајући онога
које је саветовао да не настојимо да излечимо оне који су савладани злом,
писао сам ти са циљем, кад постанеш господар самога себе, да размислиш
о срамоти бестидности и о старости у којој корачаш вукући своје ноге и о
светом свештенству у које не знам како си упао пијан и о садашњим
делима срамоте и саблазни и о будућем паклу и о свом злу у коме се
ваљаш правећи глупости, а налазиш се на прагу своје старости. Како ћеш
посаветовати младе да буду целомудрени, а не саветујеш самога себе који
се налазиш у својој старости? И како се не најежиш чинећи такве ствари
прилазећи жртвенику? И како се усуђујеш да додирујеш својим рукама
Свете Тајне? Дакле, саветујем те (и ако ме ово чини тужним говорећи ти са
искреношћу истину), или престани да то чиниш или удаљи себе од светог
жртвеника да не одвојиш огањ са неба на своју главу дајући поводе
равнодушнима за оправдања која прижељкују.
13.-Посланица истом
Узалудан је труд да говоримо каменом срцу.
16.-Посланица Петру
Свевидеће око неће дозволити да зло преовлада до краја врлине.
Ако и, као што пишеш, током трајања Евсевијеве тираније узрок штете
пријатеља врлине нико не препознаје као (ниједну) другу, осим само
врлине (казна сустиже пресуду, а сећање на будући Суд је гора катастрофа
за оне који су наведени), међутим, немој да будеш немаран. Свевидеће
око неће дозволити да зло напредује више од врлине до краја, али ће да
учини оно што приличи Њему и што се дугује и врлини и злу.
Знај, да оно што се сматра да је мали преступ, пузећи постаје велико зло.
То да неко каже: Ово није ништа, учинио је да зло уђе у његов живот.
7
19.-Посланица истом
О онима који су пали у преступе, а борили су се и поново су постигли
победе против страсти.
20.-Посланица Петру
Достојан је прихватања онај који остварује оно што је дужан да чини, а
насупрот томе достојан је прекоревања и осуде онај који није убеђен у
добре поуке.
његове величине, а сада су они који насрћу на њега због великог уживања.
Тада су унапређивани они који су се истицали због свог добровољног
нестицања имовине, а сада они који примају мито због добровољне
похлепе. Тада они који су пред својим очима имали Божански суд, а сада
они који уопште о томе ни не размишљају. Тада они који су трпели јаке
ударце, а сада они који су спремни да наносе јаке ударце. И зашто треба
да говорим пуно? Епископско достојанство је деградирано из свештенства
у тиранију из скромности у гордост из поста у уживање из управљања у
владање. Не старају се да управљају као управитељи, већ да присвајају као
владари. Наравно, ово није речено против свих, већ против оних који су
криви. Постоје и они који живе на апостолски начин, али се не усуђују да
отворе своја уста, који, и ако су само због овога достојни прекора, се боје
мноштва изопачених, равнодушни су према своме исправљању наравно,
колико зависи до њих.
25.-Посланица Јеракиону
Треба украс жене да сматрамо лепоту душе која се састоји из врлина.
26.-Посланица Полихронију
Љубав према врлини скреће пажњу Божанског савеза.
1
Мт 7, 12.
12
Међутим, пошто питаш: Шта треба да радимо? Кажем ти: Ништа друго,
осим тога да увежбавамо врлину и да испоснички живимо очекујући Суд и
супростављајући се ђаволским методама. Непријатељ човечанства је
страшан и вешт у томе да обмањује час ласкањима час нелогичностима,
наравно, када не познаје директну борбу не би могао брзо да нас савлада,
већ привидом пријатељства много пута крије отров курварства. Обећањем
да ће учинити човека једнаким Богу учинио га је јаднијим и од неразумних
животиња, није га оголио само од преимућства која је имао, већ му је
проузроковао и мане које није имао, то јест зној, муке, смрт и исквареност.
Али многи, ловећи његове методе, показали су да су бескорисне његове
опсадне справе, требају сви који имају пристојност и имају реч спасења да
пажљиво истраже његове замке и да се чувају, колико је могуће, наравно,
посебно када мами у клопку привидом пријатељства, јер је тада тешко
савладив и непобедив.
2
Јн 1, 12.
3
Јн 14, 14.
13
добро и разјаснио је ову тему са мало речи говорећи: „Све, дакле, што
хоћете да вама чине људи, тако чините и ви њима“4.
4
Мт 7, 12.
5
Мт 7, 12.
14
расипни), већ од тога што насрћете на туђе трпезе. Ако растерате маглу,
тада ће те видети лепоту целомудрености која вам је сада неприметна.
Ако ваша чудесна врлина није прекорела моју реч и о садашњим стварима
(јер знају више ствари) и о онима које ће се десити (пошто ће бити веће од
оних у које верују), настојаћу да говорим и да плетем ваше похвале.
33.-Посланица истом
6
Мт 7, 6. 15, 26.
15
Похвална.
Једном сам срео једног светог човека чије су очи подучавале да су страшне
и мудре (било је много у њему онога што је убадало према његовој речи),
а његове обрве изнад очију су наглашавале значење онога што је
подучавао. И сав, да то кажем тако, је инспирисао добробит стављајући у
оне који су га гледали пламену љубав мудрости Божије.
35.-Посланица Дионисију
Корен врлине је горак, али његови плодови су слатки.
36.-Посланица Немесију
Они који су презрели љубав према богатству су богатији и царскији од
свих.
7
Дан 3, 1.
16
8
Дан 3, 50.
17
Наравно овде, најдражи мој, није могуће да се десе обоје, наиме, строге
казне и боравак (на земљи). Једно се супроставља другом, јер је природа
тела трулежна и не прихвата њихово заједничко сапостојање. Међутим
тамо, када ће завладати бесмртност, а биће прогнана трулежност биће
престанак ове битке, претерана средства за мучење ни сила тела неће
уништи, нити ће тело да одведу у непостојање.
9
Св. Отац вероватно мисли на човека који има душу, али нема Духа Божијег у себи.
19
50.-Посланица истом
Требају промишљени да буду учвршћени као сидром према Божијој нади,
а да се удаље од наде у човека.
Онај који има поверење учвршћено у Бога креће се горе ка веома великој
и светлој и чврстој нади, а онај који је учвршћен у човека ношен је горе ка
танкој и слабој и погрешној нади која се пуно пута пориче. Зато требају они
који су паметни да се ухвате чврсто као за свето сидро, за прву, а да остану
далеко од друге.
51.-Посланица истом
Равнодушност је узрок укидања доброг поретка свих (ствари).
Много се дивим онима који чине са задовољством све оно што жели
заједнички непријатељ свих, ђаво, а касније траже да нађу због чега су
укинуте све ствари доброг поретка. Дакле, ако одбацују претерану и
разорну равнодушност, знам добро да ће заједно са њом да зауставе и
истраживање ових ствари.
12
Софисти су били група грчких предсократских филозофа који су названи као учитељи знања и лепог
говора.
22
56.-Посланица Дометију
Венци се плету сразмерно према борбама, а награде следе борбене
дисциплине.
Већина верује да није блажен онај који није искусио штетне ствари које се
често дешавају људима (ово је немогуће), већ онај који их је искусио у
мањем степену. Због мноштва великих несрећа које преплављују већину,
одређују да је блажен онај који је имао мање великих несрећа. Међутим,
24
63.- Ненасловљена
О врлини и да је она сама довољна да украси онога који је има.
26
65.-Посланица истом
Лакше је да неко не види лепоту жене, него да види и када је погођен да
извуче стрелу и да лечи рану.
Није случајно установио закон, пријатељу мој, Онај који је посебно створио
наша срца да не гледамо развратно жену, већ је то учинио да нас
ослободи од непријатности. Много је лакше да неко не види једну лепу
жену, него да је види и да буде рањен да извади стрелу и да излечи рану,
донео је као закон ову заповест. Лакше су и лаке борбе у почетку (или
боље речено, није ни потребна борба), ономе који не отвара врата
непријатељу, нити прихвата семе. Могуће је без туче да добијеш трофеј,
зашто ствараш сам себи сувишне ствари? Пошто није потребан толико
велики труд ономе који не гледа колико да се уздржи онај који гледа. Или
боље речено, за прво не треба ни труд, јер велики труд произилази после
гледања. Дакле, када је и добитак веома велики, а бол мали, зашто бацаш
себе на безизлазну пучину жеље. Није само лакше ономе који не гледа,
већ чистије побеђује страст. Као онај који гледа ослобађа се већим трудом
27
Оно што изгледа да нам је на добробит свакако нам није на корист. Многи
који су победили многе, наравно, њих уопште нису оштетили, међутим,
сами себе су много оштетили. Зато је и изгледало да је погрешио према
истини онај који је рекао: „Блажен је онај, коме је на корист да добије лук13
који ћеш да припремиш“. Ако је био мудар, требало је да каже: „Блажен је
онај за кога си се постарао да добије лук који му је на корист“. Многи који
су постигли светле и достојне зависти ствари из овог догађаја су одвели
себе у горе зло. Бивајући савладани од претходних (ствари) због
уображености започели су са великом дрскошћу и друге. Насупрот томе
многи који нису успели подучени су према својој корист да не започињу
најтеже ствари. Ове (ствари) које су нам на корист припадају Божијој
промисли то да их зна и да их чини, да их тражимо од ње и када нам се
дају да их прихватимо чак и ако изгледа да је супротно.
Као онај који је вечито жедан чак и ако се налази поред река и извора неће
осетити велику радост, јер не може да угаси своју страст, тако и онај који
жели више, још и ако има безброј блага, никада неће осетити задовољство
пошто не познаје засићеност. Насупрот томе, онај који држи себе у
границама неопходности, неће никада бити поробљен од ове неизлечиве
болести, већ ће се наћи у задовољству и радости и остаће нерањив и од
осталих страсти у којима је заробљен онај који непрестано жели. Чини их
непобедивима не то што имају много, већ то да им је потребно мало и
чини их потпуно сигурним. Наравно онај, још и ако му није учињено зло,
има јак страх, јер може да му се учини неправда, а свакако оном не може
бити учињено никакво зло. Али и ако изгледа да му је учињена неправда,
13
Мисли се на оружије.
28
биће много бољи од оних којима није учињено зло и наћи ће се у већој
радости тиме да очекује награде врлинског живота.
69.-Посланица истом
Да је погрешна нада која је подупрета несрећама других, а не нашом
врлином.
70.-Посланица истом.
Онај који жели више, постаје лако покоран у свему и људима и страстима.
14
Дан 3,1.
29
72.-Посланица Генадију
Колико је драгоценија душа од тела, толико више се разликују будућа
добра од садашњих.
15
Ис 64, 4. 1 Кор 2, 9. Рим 8, 18.
16
Хилон Лакедемонац (6. век пре Х.)
30
Онај који чини неко безакоње, а има свест о њему изгледа ми да је бољи
од онога који греши, а нема свест о њему. Први има исправано
расуђивање о стварима, а други изопачено. Први ће напредовати ка
покајању, а други ће умрети у безсосећајности. Један ће црвенети од
срамоте чинећи преступе, а други неће црвенети. Дакле, како ће црвенети
онај који ни не зна да је крив? Зато је онај који је истраживао са
прецизношћу природу ствари, рекао: „Не само да чине то, него и
одбравају онима који то чине“17, оправдано одређујући то да им
одобравају је горе од тога да их чине. Дакле, треба једнога да
посаветујемо да се покаје, а другоме да учинимо да буде свестан онога
што чини. Ако тога није свестан, неће престати да греши.
17
Рим 1, 32.
31
Ако, као што кажу неки, ни веома умешни у речи и они који су направили
уметност од тога да говоре се лако усуђују да критикују ваше трагедије
(пошто се боје осуде садашњих, а неверовања будућих. Савременици
говоре да знају више од онога што ће моћи да кажу, а потомци ће мислити
да сте учинили мање од онога што ће рећи), које је ово неизлечиво
лудило, које вас тера да чините са оргијачким лудилом оно које ће се и
савременим мудрацима показати као неистинито, а оне предстојеће ће
учинити да не верују? Неће желети да лако поверују да су ово учинили
људи, што се ни подмукли демони нису усудили да учине. Они који гледају
шта се дешава, сматра ће речи нижим од трагедија, а они који ће их
слушати, сматраће их преувеличаним. Први ће мислити да реч није могла
да се изједначи са праксом, а други ће посумњати да ово што се десило је
претерано и преувеличано. Први ће рећи да су победили говорници, а
други ће сматрати да су догађаји преувеличани. Први ће рећи да су били
нижи од претпоставке, а други да су је премашили. И ако све ово што се
32
81.-Посланица Зосими
Ако не желимо да подносимо прекоре и казне, треба одбацујући
равнодушност да се посветимо врлини.
82.-Посланица Артемидору
Онај који није изоставио ништа од онога што треба да се уради, оправдано
је достојан венаца.
Онај који је учинио све што зависи од њега у циљу да убеди, а није убедио
треба да му се диве као да је успео у свом раду. Толико много је далеко од
тога да је достојан осуде. Међутим, ако ти ово изгледа да је чудно, то ће
потврдити и Павле говорећи: „Сваки ће примити своју плату према своме
труду“18. Није рекао: Сразмерно исходу свога труда. Онај који није
изоставио ништа од онога што је дужан да учини, оправдано је достојан
венаца.
18
1 Кор 3, 8.
34
87.-Посланица Исаији
Пресуда Судије се не изражава непромишљено против одговорних.
Немој да се стидиш горег, пријатељу мој, због онога због чега си требао да
будеш промишљенији, нити да сматраш озбиљно питање спасења лажним
оправдањем (за) губитак, већ поштујући трпељивост Божију, увежбавај
врлину. Судија неће трпети да буде подцењиван до краја, већ ће то
изазвати Његову моћну руку. Зато упозорава и признаје унапред да његова
пресуда неће бити непромишљена према одговорнима. Пошто каже:
„Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена када се
порађа, и све ћу потрети и истребити“19. Дакле, као да говори: Ако се
покајете биће оно што сам прорекао, међутим, ако сте упорни што се тиче
мене ја сам недужан. Ви сте приморали казну да дође на вас.
88.-Посланица Павлу
Успешан (човек) треба да буде изнад великих несрећа.
19
Ис 42, 14.
20
Мт 22, 14.
36
Немој да чуљиш своје уши ка писцима, ако олако верујеш онима који
осуђују, неће недостајати они који очигледно лажу и стварају лажне речи,
али ако желиш понуди своје безазлене уши и онај који је оптужен ће се
храбро оправдати и тада ћеш окренути тугу ка њима која се њему
неправедно десила.
91.-Посланица истом
О истинском одмору народа Божијег који је припремљен у небеском
Јерусалиму.
21
Исто
22
Слободан превод.
23
Слободан превод.
37
Узео си место у хору ученика и изгледао си као онај који је достигао врх,
тежећи више од других лову на Божанске речи, али сада показујући немар,
не само да си одлучио да (га) прекинеш, али као што сам сазнао предао си
се уживањима које рађају страсти после стомака. Знајући да зло када се
запусти постаје горе, што брже поврати себе у почетну пристојност.
95.-Посланица Атанасију
Треба да тежимо врлини, а да избегавамо зло.
Ако би требало да опишем врлину и зло са мало речи, могао бих да кажем:
Као огањ, где се задржава кретање ка доле, јер се увек креће ка горе, тако
и врлина. Као и тешка тела која апсолутно не знају за кретање ка горе, а
веома добро познају кретање на доле, њихова тежина увећава залет, јер
брзина превазилази опис речима, тако и зло. Затим, треба да се посветимо
(врлини), а да избегавамо (зло).
24
1 Кор 11, 32.
25
Слободан превод.
40
Јеремија објављујући ово прво, рекао је: „Добро је човеку носити јарам за
младости своје“26, а друго нико није ни покушао да то благосиља него су
сви то оставили без награде. Немој да чекаш старост да би стекао
целомудреност. Осим тога није очигледно ни то да ли ћеш је достићи, јер
та ствар нема ни вредност.
100.-Посланица истом
Треба да подносимо са храброшћу жалосне ствари и ако су непријатне.
101.-Посланица Петру
О вери, да је лако знање о њој, сигурно њено стицање, а њен крај је
непобедив.
107.-Посланица истом
Постицајна ка тражењу бесмртних ствари.
Ми људи много пута подносимо много тога, јер смо равнодушни према
ономе што је достојно старања, а свом душом грлимо оно што је заиста
достојно равнодушности, расуђујући да је достојно бриге оно што је
смешно, а да је смешно оно што је достојно старања. Сматрамо да су дела
споредна дела, а споредна дела чинимо као да су неопходна и да су дела
која имају првенство. Али претерана љубав према нама самима која не
расуђује исправно нам изазива тугу због онога што не би требало. Не треба
да жалимо када страдамо праведно, већ када страдамо неправедно.
109.-Посланица Филитрију
Треба да будемо ревнитељи најбољих (људи) у врлини, а не оних који чине
све да помраче и оне који гледају.
112.-Посланица истом
Постоје многе и различите ствари које уништавају стицање новца, а оне
које се сабирају на небу, доброчинствима и милостињама су недоступне
сваком злочину.
113.-Посланица Марону
Постицајна ка доброчинству.
114.-Посланица Теофилу
Постицајна ка повратка из стране земље у своју домовину.
117.-Посланица Павлу
Свако мишљење и свака мисао не долази људима од стране судбине.
Ако свако мишљење и свака мисао, као што кажеш, долази људима од
судбине, јасно ће се доказати да страда нешто неразумно, једнима шаље
мисли, да је заштите, а другима шаље вештину и научне речи са којима ће
да је оповргну. Међутим, ако (судбина) побија саму себе са мислима које
даје онима који је оповргавају, како је могуће да она постоји?
Они који одлажу да чине оно што треба желе да виде изблиза муке (они
који због равнодушности оговарају врлину, привлаче на себе казне, које су
жедне да казне оне који су поробљени), мислим да то сви знају. Међутим,
да ће грехови да се заврше у казнама, ако се не излече покајањем, то
снажно вичу и потоп28 и све оно што се десило Содомљанима 29 у ситуацији
неких (људи), ако се и деси неко одлагање, али није остала до краја
неизвршена казна, наравно, са закашњењем, али је свакако прописана.
28
Пос 8, 1.
29
Пос 19, 24.
48
Реч није чудесна када много тече и када није актуелна, већ када је кратка у
протезању, а богата у расуђивањима и у својој краткоћи ништа не
занемарује и наравно када је оживљена временом тада је делотворнија.
Дакле, не само са тиме да сте учинили оно што нико никада од познатих
по најбестиднијим стварима није учинио, доказали сте се као бестидни,
али и тиме да се узвисујете због онога због чега треба да покријете ваше
лице од срамоте, превазишли сте свако лудило и сматрао сам исправним
да вам напишем ово писмо. Толико сте гори од оних, као што говоре,
наравно, колико су они учинили, али су их скривали, а ви се још и
размећете. Међутим, врхунац ваших злих ствари кажу да је оно што се
сматра од вас да су луди они који живе пристојно, а да говоре неразумно
они који вас саветују. Каква ће одбрана да остане за вас? Какво милосрђе?
какав опроштај? Не могу да кажем.
123.-Посланица Томи
Треба само ономе да тежимо са ревношћу што ће нам бити потребно за
време Суда.
Онога који све оговара скоро код свих, уразуми га строгом претњом да не
би касније била потребна казна.
125.-Посланица истом
49
126.-Посланица Филитрију
О томе ко треба да буду учитељи.
Ја, да је прва Црква Христова и учитеље имала (али и у моје време, не само
раније, дешавало се и ово обоје), међутим, ни сада ово није немогуће да
се деси, као што кажеш, већ је могуће, (у то) не постоји сумња. Ако се деси
да учитељи зауставе тиранију и да покажу очинско старатељство, тада је
могуће да истражимо на који начин ће се спасити верујући. Дакле, пре
него што дође исправан темељ мислим да је веома сувишно да говоримо о
крову. Они неће желети да буду убеђени чак и ако буду чули много пута,
ако не буду научени од истих ствари. Садашње време захтева и
размишљање и велику бригу и ја сматрам, да није веома тешко да
саветујемо оно што треба, међутим, имам недоумицу на који начин ћемо
да разговарамо са њима. Апсолутно сам убеђен од онога што знам веома
добро и бивајући присутан и од података да су избегли већину Божанских
заповести, тиме да не желе да чине оно што треба и тако их не разумеју.
Њима препоручујем, ако бих говорио са искреношћу, да то прихвате,
гледајући да ли говорим истину и ово да би постали бољи. Због чињенице
да им неки ласкају ствари Хришћана су достигле до таквог метежа. Дакле,
шта треба да чинимо? То ћу рећи укратко и нећу то крити. Ако сматрају
Свето Писмо бајком нека ћуте, међутим, ако их сматрају небеским
законима прво да их примењују, а после да јавно говоре пред мноштвима
(људи). Ако они нису такви, Божији закон им затвара уста.
127.-Ненасловљена
Треба да удаљимо сваку уображеност из наше природе.
50
128.-Посланица Петру
О томе кога Свето Писмо назива телеснима, кога да имају само душу30, а
кога духовнима?
129.-Посланица Теопомбу
Највећа несрећа јесте да се сматрају сумњивим они који су се попели на
највишу тачку врлине.
То да буду ухваћени у ономе што није требало је веома болно за оне који
нису веома безосећајни, то да се критикују је тужно за пристојне људе, а то
да се сматрају сумњивим је велика несрећа за оне који су се попели на
највишу тачку врлине.
130.-Посланица Нилу
Бог је раније и претио Јеврејима и обећавао им добре ствари.
30
Грчки изворник користи реч „τους ψυχικους“, у посланици Јуд 1, 20 се каже: „Чулни су и Духа немају“.
Вероватно се мисли на човека који има душу, али нема Духа Божијег у себи.
51
Они који се узвисују да су судије врлине и зла, требало је да дају свој глас
ономе који побеђује у врлини, али га дају злу и са овим што чине, достојне
удаљавају, а злима аплаудирају, учинили су неодлучнијима оне који желе
да чине оно што треба и тако су много ратовали против оних који имају
храброст да су скоро угасили сво стремљење ка добру. Разјарили су се они
који воде живот паса и свиња на оне који живе апостолским животом, а
требало је њих да удаље и дају повод за подсмех ономе што је достојно
плакања и не само да не говоре ни једну реч о врлини, већ се радују и
прихватају да они који међу њима увежбавају врлину да претрпе оно што
страдају најгори. Дакле, ко ће изгрдити оне који се тако понашају, ко ће их
исправити, ко ће их прекорети? Ко ће угасити њихову гордост, ко ће
презрети њихово уображено мишљење? Ко ће да их посаветује да се не
горде само због власти, већ и због врлине? Ко ће их убедити, да ће
поднети најстрашније казне? Ако Судија учећи кроз Јеванђеља није био
уверљив, ко ће од њих бити уверљив и спречиће њихово разјарено лудило
које не жели да се заустави, већ свакога дана постаје све горе? Многи који
су покушавали уопште им нису били на корист, окружили су себе великим
злом. Наравно и тамо ће добити веома велике венце, ја то добро знам, а
духовно дебљи од овога што се овде дешава подстичу се ка врлини и да
избегавају зло.
32
Флп 1, 29.
53
136.-Посланица истом
Треба да избегавамо зло и да тежимо доброти.
137.-Посланица Павлу
О доброчинству.
Владика Христос је благосиљао оне који су због Њега чули речи које се
говоре и које се не говоре и ако они који их осуђују буду ухваћени да лажу.
Дакле, треба да знамо да обе ствари треба да има онај који ће достићи
највиши (степен) блаженства, то јест да страда за Христа и да је лажно оно
што се говори (о њему). Ако у једном не постоји друго, нема толико много
добробити, наравно, има користи, али не толико пуно. Ако пострадамо за
Њега, а чујемо истините оптужбе треба да црвенимо од срамоте, ако
напредујемо у једном делу оптужујемо се за друго. Ако не пострадамо за
Њега, већ чујемо лажне оптужбе, наравно, имаћемо плату стрпљења, али
нећемо постићи највећи (степен) блаженства, које ћемо стећи, ако се обоје
(међусобно) помажу.
Изгледаш као да не знаш оно што је достојно осуде и оно што је достојно
похвале и због тога си испунио своју реч пометњом. Заиста, мешајући
34
2 Тим 2, 5.
35
Мт 5, 28.
56
141.-Посланица Дионисију
Савет: Да не бацаш себе на отворено море брига о политичким стварима.
144.-Посланица Макровиу
О гневу и жељи и да треба да буде непрестана борба против страсти.
36
Мт 16, 26.
37
2 Јн 8.
38
1 Кор 9, 27.
58
не зна за директну борбу (јер би лако био побеђен), већ носећи маску
пријатељства, много пута обара оне који су победили и обмањујући их
тиме да никада неће бити побеђени и ослобађајући их од бола и
уништавајући сву њихову припрему, на овај начин их спушта у провалију
бестидности. Тело опет насрће неумерено и трепери, јер ни у онима који
га потпуно топе лако се не повлачи, али и ако је побеђено много пута у
својој младости, у својој старости је поново задобило поразе и уништило је
оне светле победе које су постигнуте против (тела). Дакле, ко је толико
глуп или ко је толико непромишљен, који, гледајући духоносног човека је
после много победа испуњен неспокојством, јер је преовладао једанпут
или двапут, остаће неактиван и обустављајући спремност и неспокојство,
помислиће да је непобедив и неће се више припремати, сматрајући
великим не то да је већ победио, већ то да неће бити побеђен ни до краја?
Управо они који имају благо врлина требају пре свега да буду будни, него
они који нису стекли ништа. Пошто први имају, а други немају шта да
чувају и не изазива тако велику жалост оно што није било ни стечено,
колико лишавање онога што смо стекли.
145.-Посланица Нилу
О врлини и злоби речи.
150.-Посланица Херимону
Постицајна ка уразумљивању.
151.-Посланица истом
Треба да корачамо траговима оних који су држали Божије законе, а не
оних који су их преступали.
Личиш на неког које страшно узнемирен, као што сам чуо и изгубио си
политичку славу. Схватајући да је слава овога живота безначајнија од
паукова и варљивија од снова, премести свој ум ка Ономе Који је изнад
видљивог света и тада ћеш лако да зауставиш узнемиреност своје душе.
Није могуће, желећи обоје, да постигнемо и једно и друго, наравно,
можемо да постигнемо обоје, међутим, када не желимо ни једно ни друго,
већ једну, небеску славу. Ако их желиш обе, није могуће да их добијеш
обе. Међутим, ако желиш славу да жудиш ка Божијој, коју много пута
прати и слава овде.
Ако због онога, ради којих си достојан веома великих похвала, због чега си
осуђен од стране оних који врлине других сматрају својим великим
несрећама, немој да се узнемираваш. Ово пре свега чини већи доказ
врлине.
154.-Посланица истом
Требамо ми први да направимо корак ка помирењу са онима који се
непријатељски односе према нама.
157.-Посланица Нилу
Треба да сахранимо тело и да га очистимо од греха на месту где је умрло.
159.-Посланица Петру
Лоше је то да неко греши, а горе је то да неко греши а да то ни не осећа, а
највеће зло је то да неко има и изопачену намеру.
39
Рим 1, 32.
64
Ако је свакоме јасно да онај који кажњава оне који чине неправду, да ће
оправдано бити више кажњен, ако буде ухваћен у ономе за шта је био
постављен да спречава друге да то чине, варајући самога себе мишљењем
као да ћеш да избегнеш будно око?
161.-Посланица истом
Најбоље старање је то да неко буде прилепљен врлини.
Реч је Божанска ствар, јер је дар Божији која се рађа из разумне душе, због
чега се и назива реч, реч је циљ разумне душе. Зато се и налазимо на
супериорнијем положају од других животиња и ако смо много мањи у
телесним предностима, у брзини и снази и величини и у скоро свим
другим стварима. Зато је и онај који је достигао врхунац песника рекао:
„Ништа слабије од човека не храни земља“ 40. Међутим, да је реч Божији
дар послушај Створитеља Који каже Јову: „Можда си ти узео прах са земље
и створио живо биће, које говори, и ставио си га на Земљу?“ 41. Ово
„брбљиво“ и ако неки сматрају да значи „познато“, јасно саопштава оно
разумно од човека које постаје познато тиме када говори. Како треба да
буде познато, јер не би постојало оно што би проповедали са речју? Али је
и Павле окарактерисао реч мудрости као највећи врх од свих небеских
дарова. Наиме, реч је нека Божанска ствар, а врлина Божанскија, а вера
најбожанскија, од којих реч карактеришем као свет, врлину као тело, а
40
Хомерова Одисеја, стр. 129.
41
Слободан превод.
65
веру као душу. Дакле, у ономе у коме постоји ово троје он је ненадмашан
и савршен, а онај у коме недостаје једно од ово троје, а посебно оно што је
пожељније, он је несавршен према ономе што му недостаје.
42
Јак 2, 20.
66
164.-Посланица истима
Зло има стид и срамоту и пакао, а врлина част и славу и венце.
43
Архелај је Македонски краљ који је живео око 413. г. п. Х.
44
Солон је био Атински законодавац, један од седам мудраца Грчке.
45
Крез је последњи краљ античке Лидије, био је изузетно богат. Живео је око 546. г. п. Х.
46
Тебански војсковођа и државник из 4. Века п. Х.
47
Битка између Тебе и Спарте 371. п. Х.
48
Атински војсковођа који је живео око 540. г. пре Х.
49
Калија је био Атински политичар који је склопио мир са Персијанцима 449. г. пре Х.
50
Био је Атински државник и војсковођа. Рођен око 450. г. пре. Х.
67
И ако си, као најбољи лекар, преморен злом других убирајући личне
жалости, не само разумејући тешко излечиву Зосимову болест, али и
сагоревајући је потпуно користећи огањ и гвожђе речи и говорећи му са
једне стране много увредљивих речи, а са друге саветујући га са веома
пријатељским и спасоносним (речима), ниси узео ништа веће од тога да
будеш исмеван од стране њега и да будеш омражен, али упркос томе
немој да се разочараш, већ знај да ћеш да имаш веома велике награде од
Бога.
168.-Посланица Тимотеју
Треба господар да буде и добар и страшан.
Господар, као што ја верујем треба да буде и добар и страшан да они који
живе добро да скупе храброст, а они који греше да се боје. Једно без
другог је анархија, више него власт. Ако би сви поданици били љубитељи
врлине била би потребна само доброта, а ако би били љубитељи греха био
би потребан само страх. Међутим, међу поданицима по нужности постоје
и добри и зли, господар треба да користи обоје да доброта подржава
промишљене, а страх да предупреди преступе превеликог зла.
170.-Посланица Тимотеју
Да, од онога погрешног што се дешава због брзине, оно сигурно што
настаје услед закашњења је корисније.
51
Лк 18, 10.
70
173.-Посланица Андромаху
Треба: Или да се неко гледајући не заљуби или заљубљујући се да не
гледа.
176.-Посланица истом
72
177.-Посланица Епифанију
Не треба једно да учимо, а друго да чинимо.
59
Мт 23, 3.
73
Онај који чини оно што је очигледно зло, а не црвени, он је јасан да тајно
неће оставити ништа од онога што је забрањено, а да то не учини, а сада
настоји да чини још веће, а неће се понети са лењошћу ни према мањем, а
онај који се чува од мањег, наравно, као што је и природно чуваће се и од
веома великог.
Они који желе да угасе један огањ, не убацају дрво које лако гори, нити му
дају другу храну, са којом бива снажнији и постаје неконтролисан, већ гасе
огањ користећи уређаје за гашење ватре. Ако и ти желиш да угасиш високу
пећ среброљубља, немој да се надаш да ћеш то постићи лако, додавањем
и другог новца, већ одузимањем. А уређаји за гашење среброљубља су
милостиња и добра дела према онима који имају потребу.
Исправно и праведно је оно што верује онај који је изнад новца, очи душе
онога које не теже никаквој користи. Ако дарови заслепљују очи мудрим
људи62, а шта не чине онима који нису мудри? Дакле, ако на једну страну
ваге ставиш злато, а вага се нагне на доле и покаже неједнако вагање, тако
и кад господар суда узме злато неће донети никакав исправан и здрав суд.
Насупрот томе онај који као меру својих судова има правду, а не своју
вољу чини да његове одлуке нагињу тамо где види да нагиње правда.
62
Пнз 16, 19. Сир 20, 29.
75
Скоро сви који говоре о врлини говоре да најбоље гледаш ка злу, међутим,
остајеш слеп према ономе што је веома добро. Дакле, ако је ово тако,
очисти поново свој ум (он је око душе), можда ћеш и моћи да разликујеш и
добро и непристојно. Јер ћеш због оваквог поступања бити спреман да
више волиш добро, а да избегаваш зло.
оних који их гледају), не би лако стигли у ово (наравно, оно што нису
дозволили ни нехришћански закони), већ тобоже са оправданим
разлогом.
64
Тукидит је био старогрчки историчар, живео је 454. пре Х.
79
спере све своје грехе првог и другог и трећег животног доба и сав његов
покушај се троши на ово. Много пута ни то не постиже, ако су његови греси
неопростиви и велики, већ ће да оде непристрасном Судији, носећи са
собом остатке својих рана. Насупрот томе, онај који је од своје младости
пригрлио врлину не троши своје време на ово, нити седи као да се налази
у ординацији, лечећи тешко излечиве ране и сматрајући се од стране оних
који пролазе (поред њега) као несрећник, већ од самога почетка прима
светле награде. Наравно, онај (старац) сматра довољним и осећа се
задовољним ако може поново да постигне све своје поразе, а онај још са
тачке поласка окушава радост са наградама и прослављањима и додаје
победу за победом и као победник Олимпијских игара корачајући од
линије поласка са прослављањима према награди отићи ће организатору
спортских игара и судији ових борби кад овенча своју главу многим и
светлим венцима.
189.-Посланица Исаији
Постицајна ка обуздавању гнева и уображеног мишљења.
190.-Посланица истом
Постицајна ка излечењу твог некадашњег супарника.
82
69
Вероватно се мисли да је тело само љуштура без душе.
83
195.-Посланица Исаији
Постицајна ка праведном суду.
помоћи онима којима се чини неправда, али не ради избегавања оних који
чине зло. Дакле, обавештен си, пошто си ухваћен на делу, и одмах изнеси
своју одбрану.
70
Ис 1, 2.
71
Слободан превод. У српском изворнику пише: „Стену која те је родила заборавио си“. (Пнз 32, 18.)
85
199.-Посланица истом
О Зосимовом противљењу поводом (послате) твоје посланице њему.
72
Јн 1, 12.
73
Мт 5, 45.
74
Мт 6, 8.
75
Рим 8, 15-17.
86
Када је онај добио писмо твоје доброте, кога не желим да наведем (пошто
није достојан ни да се пише о њему а ни да се спомиње), смејао се некако
лукаво, ствар која се обично дешава када се понекад напуни гневом,
међутим, започео је страшно такмичење које би и могао да освоји да се
није сам показао глупим пред Црквеним законима.
изазивају буку. Међутим, ако је још и ово овако мислим да је боље да неко
говори а да га не слушају, него да не говори а да буде осуђен. „Требало је
зато моје сребро да даш мењачима, и дошавши, ја бих узео своје с
добитком“77. Наиме, ко може нека говори, а реч нека оцене слушаоци.
202.-Посланица Олимпиодору
Постицајна ка увежбавању практичне врлине, једина која чини блаженим
своје љубитеље.
203.-Посланица Касијану
77
Мт 25, 27.
78
Ксенофонт из Атине је био Сократов ученик, рођен је око 430. г. пр. Х.
88
204.-Посланица Авсонију
О љубави и да са њом не постоји ништа исте силе према врлини и о
напретку и радости.
205.-Посланица филитрију
О подвизима љубави.
Наравно, постарао си се или љубављу или си био рањен због љубави, јер
си чувен да одведеш и друге ка њој. Ево и мене који се налазим далеко и
никада нисмо комуницирали писмима учинио си ме да будем савладан
толиким лудилом твоје љубави и толико си ме много повредио њоме да
нисам могао ни тренутка да те избацим из главе.
207.-Посланица истом
89
О непријатељству и љубави.
208.-Посланица Ориону
Похвална због повратка из зла у врлину.
Ако си изумео ову нечувену пљачку, или боље речено злочин гори од
пљачкања гробнице и скрнављења мртваца бивајући притиснут
сиромаштвом, могао би и да имаш неки траг бестидног оправдања,
међутим, уживајући и треперећи требао си да олакшаш велике несреће
других, а ти их раздражујеш, какво ти оправдање остаје, какво сажаљење,
какав опроштај? Ово сам ти написао, јер сам скоро помешао мастило са
сузама са надом да ћеш можда на крају да спознаш самога себе и престати
да чиниш зло сиромашнима умирујући тако Судију и испуњавајући и нас
радошћу због твог покајања.
218.-Посланица Афтонију
О девствености, курварству и часном браку.
Ако бих рекао да имам речи које уклањају свако зло, оправдано би дао
повод за уображеност, међутим, ако ово више од свега познајем да је
посао онога који саветује да говори оно што је најбоље, а (посао) онога
који прихвата савете је да буде убеђен (један је господар тога да говори, а
други да их спроводи), дакле, остављајући ово да опростиш, наравно, ако
не желиш да их прихватиш осуђујеш онога који је учинио оно што зависи
од њега? Међутим, ако ни ово не прихваташ, време је да осудиш и
неописиву Мудрост која није убедила ни Јудејце који нису поверовали, ни
издајника, који су остали тако далеко да не буду убеђени, јер један Га је
продао, а други су Га разапели. Међутим, и ако није убедио нити спасио,
прославља се од стране свих, пошто се ствари оцењују по намери а не по
исходу, зашто осуђујеш онога који је учинио толико много, а није могао да
убеди Мартинијана, Зосиму, Марона и Евстатија да се удаље од зла?
Пошто сам толико много удаљен од тога да црвеним од срамоте због овога
(и ако знам веома добро да више од свих црвеним од срамоте због овога,
јер то да неко црвени је добро) и да се поносим, јер сам и минимално био
заједничар Владичиних страдања.
И као што кажеш, Зосима и Марон, који нису оставили ниједно неучињено
дело изопачености, ни срамотну реч коју нису рекли, нападају још и
најбоље говорећи и чинећи оно што се не исказује ни речима, нити је
подношљиво у пракси, да не осуђујеш за немар Божанску праведност, већ
да се дивиш њеној трпељивости, наравно, која их сада зове да се покају и
лишава их оправдања, међутим, мало касније, или овде или тамо казниће
их веома строгом казном. Ако су они пре потопа чинили оно што није
94
221.-Посланица истом
О овдашњој или тамошњој нужној казни оних који су учинили преступе.
222.-Посланица истом
И за подвиге и за грехове које ће свако тамо да ужива сразмерно са
овдашњим уживањима или казнама.
Ово што сам раније рекао о греховима, то ћу исто сада рећи и за подвиге.
Дакле, ако учини мале и ништавне, а уживао је овде неко добро, неће
имати награду, међутим, ако учини велике и изванредне и достојне
дивљења и тамо ће бити награђен, наравно осредње, ако је награђен овде
(награда овде одузима не мали део његове плате), међутим, биће
прекомерно награђен, ако није награђен овде. Наравно, ако желиш,
учинићу ти јаснијим ово што говорим примером. Ако претпоставимо да
постоје два праведника крајње врлинских људи, али један је овде богат, а
други је сиромашан. Једнога хвале, а другога вређају. Један се похваљује
од свих, а други се исмева. Када оду тамо да ли ће имати исти венац? Ја се
барем не слажем и ако смо рекли да су једнаки према врлини, међутим,
неједнакост њиховог живота овде ће учинити неједнаким једнакост
врлине, не јер ће непристрасни Судија да донесе неправедну пресуду, већ
ће једном и овде и тамо да урачуна његову награду, а другоме ће дати
целу велику радост. Праведно је, пошто је постигао толико много, а да није
уживао сразмерна добра овде да буде украшен већим и светлијим венцем
тамо.
Пошто је страшно то јест тешко, да онај који је пао у љубав према новцу да
устане (тешко је да се он поправи, да не бих рекао да је непоправљив),
треба да учини све и да не буде поробљен од зла. Лакше је да не буде
заробљен, него, пошто је поробљен да поново поврати самога себе.
Мени се врлина и ако је мукотрпна, али и само њено дело које следи
награда чини као да је један други дар. И веома се дивим великодушности
великог даривања Божијег, јер дарује један венац после другог
украшавајући истинску врлину Небеским Царством.
230.-Посланица истом
О Божијој трпељивости.
91
Изл 32, 19.
92
2 Цар 1, 1.
93
Мт 14, 4.
94
Дап 13, 8.
100
95
Погледај Хомера, Одисеја О 246 и 347. Ω 212. Илија Х 60 и Ω 487.
101
Када реч није праћена делом, не само да не користи, већ обично и смета
онима који је слушају, а када једно дело није праћено речју, само по себи
благонаклоно утиче на оне који га гледају. Наравно, ако се дешавају обоје,
реч ће се украсити праксом тада ће наћи велики одјек на ученике ако су
благодарни.
234.-Посланица Алипију
Саможивост, уништавајући исправан суд ствари, не дозвољава да видимо
истим очима своје преступе и (преступе) својих ближњих.
Можда ти обмањујеш самога себе, јер видиш свој интерес, међутим, ја бих
рекао да мислиш да га видиш, али га уопште не видиш, наравно, насупрот
томе веома си слеп према овоме. Међутим, ако ти оно славно изгледа
сумњиво немој да повераваш своје мишљење ни мени ни самоме себи,
пошто си то саопштио онима који се издвајају због своје промишљености,
види мишљење од њих.
Избегавај, најдражи мој, зле људе, пошто својом навиком изазивају у души
катастрофално стање, а да то ни не схватамо. Многи, обмањујући сами
себе, а били су најбољи и веома много јаки и нису били оштећени од
таквих дружења, а да то нису ни схватили мирно су сишли мало по мало у
у провалије оног истог заједно са њима. Навика је велика и страшна у томе
да постане природа. Наравно, неки су рекли, да је навика друга природа. А
други су опет изразили своје стручно мишљење да се природа побеђује од
навике, говорећи: „Непрестано капљање капљица воде удубљује и
камен“96. Наравно, шта је тврђе од камена, а шта је мекше од воде?
Међутим, са непрестаним ударцима побеђује природу.
Није речено, као што си рекао, да слушаоци иду ка злу, већ да се одведу
до филозофског супростављања ствари. И онај који живи исправно ће
свакако бити осуђен, не треба да целива похоту, већ се свакако дешава да
буду осуђени најбољи од најгорих, треба да се супроставе ствари на
филозофски начин. Није речено да избегавају врлину, већ да би показали
стрпљење они који је увежбавају када бивају осуђени. Завист, која им се
супроставља чини много пута да буду исмевани. Дакле, боље је, ако ће
свакако бити осуђени да ово неправедно претрпе, јер то да ово подносе
праведно приличи злима.
239.-Посланица Петру
Јереси су се родиле од тешко излечивих страсти властољубља и
пристрасности.
Када хор врлина није руковођен исправном вером, слеп је, али и исправна
вера, ако недостаје хор врлина је неделотворна. Међутим, када исправна
вера као она која је достигла врх привлачи хор, а врлине је следе, тада ће
свакако хор врлина да буде овенчан, јер се борио по закону.
241.-Посланица истом
У (стиху): „Да не буде курве између кћери Израиљевих, ни аџувана између
синова Израиљевих“97 и ово је речено у циљу да се уклоне међу њима
бестидности и да се зауздају њихова изопачена мишљења.
243.-Посланица истом
О равнодушнима и храбрима.
244.-Посланица Павлу
Да су „ствари смртника сенка“.
из ког разлога тежиш оној коју треба да избегаваш, а избегаваш ову којој
треба да тежиш.
248.-Посланица Павлу
О људском и Божијем страху.
Ако законодавци, мудри мој, који предлажу безброј казни за оне који
греше, нису све убедили, а они који речима и саветима покушавају да их
убеде да остану далеко од зла, свакако ће их убедити, или ако их не убеде
да ли ће бити осуђени? И како ово није глупост? Међутим, ако треба да се
одбраним од оптужбе и због самих законодавца, рекао бих, да нису
донели велике казне, јер су били човекомрсци, већ као старатељи народа.
Ово је било њихово старање да их убеде да не чине зла, а казна је нешто
друго и одређује се за оне који нису убеђени. Пошто се нису старали за то
да буде много злих и да се кажњавају, већ напротив да буду сви добри и
да не постоји никаква неопходност за казном. Међутим, они застрашују,
јер зли чине зла дела и не постоји никакав чист временски интервал од
зла, већ насупрот томе, постоје многе и свакакве врсте болести са којима
показују да се не потчињавају законима. Када је неко осуђен, истовремено
је и кажњен и показује да се није покорио законодавцима. Или боље
(речено) сами законодавци знају да их неће све убедити да буду добри.
Они који одређују законе, јасно је да знају да их неће све учинити
добрима. Дакле, да ли су они противречни? Наравно да не! Али ни они не
престају да буду законодавци. Насупрот томе, они се прослављају, а
злочинци се осуђују. То исто важи и за оне који саветују, али не успевају да
убеде. Ако Евсевије и Мартинијан, Зосима и Марон страдају од неизлечиве
болести, наравно, не треба да осуђујемо оне који су их саветовали, јер
нису успели да их излече, већ да их прихватимо, а од оних који се не воде
ка излечењу од њих ћемо да се удаљимо.
251.-Посланица истом
Да (свако) треба да буде понизан према добрима, а храбар према
дрскима.
258.-Посланица Адамантију
Да је речитост мала ствар пред филозофијом.
Зашто, најдражи мој, савез са Богом сматраш нижим од помоћи људи или
из ког разлога љубав према смртницима стављаш много испред (љубави)
према Богу? Наравно и ако би требало да ово мишљење гледајући оно што
треба не уступа пред нејаком силом људи, одлуку победе, већ да буде
учвршћено у непобедиву силу Божију и онај који је учвршћен у њој свакако
се показује узвишенијим од искушења.
261.-Посланица Исхириону
Онај који је неопажено пао у велике преступе, а није саблазнио никога
биће мање кажњен од онога који је учинио мање преступе, али јавно и
одводећи многе у пад.
262.-Посланица Адамантију
Истинита филозофија је узвишенија од речитости.
Твој пријатељ није дошао да учи као што је рекао, већ да се размеће и да
подучава и да угаси поуздање оних који мисле да нешто знају, међутим,
отишао је трпећи оно што се надао да ће да учини.
102
Бр 11, 21-22.
103
Пнз 32, 51-52.
112
264.-Посланица Исаији
Не треба да осуђујемо као неактивне оне који воле неделање и
прибегавају луци тишине.
Онај који подучава не треба само да размишља шта ће да каже, већ и шта
треба да учини да би убедио своје ученике. Свака реч, ако се лиши
практичне примене не само да изгледа као нешто некорисно и без
садржаја, већ се завршава у исмевању посебно реч која бива од тумача.
Али колико год више журе да је користе толико више сви не верују у њу,
113
267.-Посланица истом
Да се зло обично спречава само казном.
Исте страсти свакако немају исто корење, нити се све казне дугују
греховима једни се кажњавају због грехова које су учинили, а други
страдају да би били искушани, једни да буду кажњени, а други да дају
примере своје врлине. Наиме, као мучитељ (Лидија) камен који испробава
злато, од кога мислим да је узео назив „мучим се“, тако и искушења
104
Вероватно се мисли на медицинску методу спаљивања рана у циљу излечења.
115
271.-Посланица Теогносту
О богатству, високим положајима и пристојности и да ове ствари немају
никакву вредност када немају сагласност Божију.
Богатство, дивни мој, није ништа чак и ако је огромно и слива се одасвуд,
нити високи положај чак и ако је царски, нити је ишта промишљеност, још
и ако се украшава речитошћу. Богатство је труло ономе које не одобрава
Бог, много пута се укоренило и искоренило заједно са онима коју су га
стекли као бесплодна и дивља биљка која уништава дрвеће које се налази
близу њега, али је и царство несигурно, када њиме не управља
непобедива рука Божија, тако је и пристојност, када се не украшава
мудрошћу Божијом, бескорисна, јер се исправно не руководи. Окреће
пристојне назад, а чини да вене њихова жеља. Наиме, ове овде ствари су
105
Слободан превод.
106
Нем 6, 10.
107
Слободан превод.
108
Дап 28, 4.
116
труле онима који су трули пред Богом, а будуће су још страшније, наиме,
да се чврсто приљубимо светом сидру.
272.-Посланица Нилу
О исправљању које је било од стране Христа, које је у опасности да буде
потамњено због ненадмашног зла оних који су почаствовани од Њега.
Није могуће, најближи моји, да разлози због којих неки подижу оптужбе
против вас и ако изгледају као да су достојни поверења да ме спрече да
вас посаветујем оно што је потребно. Било би страшно ако би њихова
оговарања уништила моју љубав према вама. Дакле, шта желим да кажем,
то ћете укратко чути. Требате да докажете да они не говоре истину, а ако
117
И они који продају и они који купују, као што си написао, свештенство,
показују један велики пример мишљења против себе које имају о овој
теми. Први се не би усудили да продају, а други да купују једну Божанску
ствар, која треба да се даје људима са најбољим понашањем и са
исправним начином (живота). Правило ствари је подесност онога који га
узима, ако сматра да ово није игра. Каква ће казна чекати оне који се
играју са стварима које нису за игру, свакако твоја пристојност то зна.
Раније када је свештенство давано Јеврејима, али само припадницима
једнога племена, многи су осуђивали из ког разлога је било додељено
племену, а не врлини, међутим, сада када се променило ка бољем и
додељено је врлини, више се обешчашћује, него тада кад је било ниже и
чинило је део наслеђа племена. Тада и ако су постојали неки недостојни,
али су постојали и најбољи и апсолутно су забрањивали то да га купују
новцем. А сада када су се ствари побољшале и додељено је врлини, (још)
више је погажено. Ко ће од најбољих да прихвати да ласка, да би добио
свештенство? И ко ће се усудити да купи новцем једну ствар која приличи
само анђелима? Они нити теже да ласкају, нити се усуђују да га купе и
постоје, као што си рекао, они који га стичу ласкањем и новцем (они који
су достојни безброј казни), они неће престати ни да ласкају ни да купују.
Дакле, шири се глас копном и морем да нико од оних који живе исправно
118
277.-Посланица истом
Похвала због великодушности коју је показао.
278.-Посланица Петру
О почасти оних који су овенчани свештенством.
280.-Посланица Петру
Постицајна ка узвраћању доброчинством на непријатељство свога
противника.
Онај који обећава венац ономе који увежбава врлину даје два даривања:
Једно праксу, а друго награду. За мене и сама спортска дисциплина,
121
286.-Посланица Зинону
Треба да опомињемо младе, а не да им се додворавамо.
287.-Посланица Нилу
Да је неопростиво ономе који насилно одваја душу од тела и сам себе
предаје вешалима и клању109.
109
Мисли се на самоубице.
110
Мт 19, 6.
122
Они који чине оно што је потребно због награде су нижи од оних који
напредују у добру од оних који то желе, а узвишенији од оних који то чине
из страха, а не из жеље, много више су они (који то раде из страха) нижи
од оних који увежбавају врлину из жеље.
289.-Посланица истом
Немогуће је да не буде препозната превара од стране мудрог (човека).
111
Јез 3, 19.
123
казне. Рекао сам мало напред: „А ти га не опоменеш (са храброшћу 112), крв
ћу његову искати из твојих руку“113. Насупрот томе, дарујући оно што
зависи од тебе ослобађа се од осуде. Наравно, за њега ће казна бити
страшнија, пошто неће прихвати твоју поуку, међутим, ти си учинио оно
што је заповеђено и нећеш бити одговоран. За учитеља не постоји ништа
друго, већ само да васпитава имајући свој живот беспрекорним, а да се не
боји угледа оних који греше, јер то ако чине или не заповеђене ствари
зависе од расположења ученика, сачувана у сваком човеку и свугде,
слобода његове воље.
Међутим, ако кажеш: Како је Павле удаљио онога који је блудничио? 114
Тада говориш нешто више од онога што ја желим. Није га ударио, нити га
је вређао, већ га је издвојио из стада да се не пренесе и другим овцама
заразна болест. Међутим, ако опет кажеш: Како је дакле Илије, који је
прекорео своју децу, али му прекоревање није успело био кажњен? Рекао
бих да треба у случају деце свештеника и казну да наметнемо и да им
спречимо свештенослужења и да то учинимо јавно и да их рашчинимо,
наравно, када се увреда упућује Богу. Зато је и претрпео Божији гнев. Није
требало да воли своју децу више од онога што треба, већ да заштити
Божије законе који су ниподаштавани. Једном је један желећи да га
оправда рекао да изгледа да он сам није кажњен толико много колико
његова деца. Она су, када је исказан гнев Божији, погинула у рату на
срамотан и јадан начин, а он је умро у граду у дубокој старости. Међутим,
ова одлука и ако неко пажљиво испита речи Божије, изгледа да се није
разгневио (ειχε ορ(γ)ισθει)115 на њега, већ на његов дом зато каже: „Зато се
заклех дому Илијеву, да се неће очистити неваљалство дома Илијева
никаквом жртвом ни приносом довека“116. Није рекао, каже: Заклео сам се
Илију, ни да се неће опростити грех Илијев (можда му је било довољно
уразумљивање само због његовог немара, пошто је у другим стварима био
изванредан: Оно што се тада десило било је непријатно), већ је рекао:
„Дому Илијевом“, уместо да каже: Да свакако требају да умру они који су
згрешили. Међутим ако, јер је пренео на другу породицу свештенство, ће
112
Слободан превод. Овај део не постоји у српском преводу.
113
Јез 3, 18.
114
1 Кор 5, 11.
115
Вероватно је овде дошло до грешке у грчком изворнику, јер глаголи одредити, заклети се и
разгневити се имају скоро исту основу, „οριζω, ορ(κ)ιζω, ορ(γ)ιζω“.
116
1 Сам 3, 14.
124
неко стићи да каже: Онај који је преузео одбрану на рачун (Илијев) рекао
је: Да је била оправдана (казна, наметнута целој Илијевој породици), они
који су рођени од његових синова који су згрешили и који су
ниподаштавали Бога и онога који их је родио, није требало даље да
свештенослуже.
292.-Посланица истом
Не треба да тражимо само свој интерес, већ и оних који имају сукобе са
нама.
117
Мт 5, 28.
125
295.-Посланица Исхириону
Многи, похваљују поуке и јавно их обожавају, а тајно започињу све што је
томе супротно.
Двоумим се, како неки од оних који су изабрали епискописки трон 118, диве
се Павлу, а не испитују оно чиме је он постао достојан дивљења. Он се (да
изоставим чуда и постове и бдења и старања и његову веома жарку
ревност и то да је боловао заједно са болесницима и када су се други
саблажњавали он је то неустрашиво подносио 119), својим говором који је
упућивао својим слушаоцима оправдано показао светлим и познатим. Јер
је рекао: „Сребра, или злата, или руха ни од кога не зажелех. Сами знате да
118
Епископски трон се још назива и трон подучавања.
119
2 Кор 11, 29.
128
300.-Посланица истом
Упоређивање свештеника са Самуилом.
Ако реч економ произилази од тога да дели свакоме оно што му припада,
или да дели свакоме од чланова куће оно што заслужује, оправдано се
двоумиш како се Евсевије који не чини ништа такво, већ и расипа оно што
припада народу, још и усуђује да јавно говори, са једне стране
присвајајући оно што припада сиромашнима, а са друге се усуђује да
отвори своја уста која су затворена Светим Писмом.
120
Дап 20, 33-34.
121
Дап 9, 15.
122
1 Сам 12, 3-4. и Сир 46, 19.
129
303.-Посланица Павлу
О приношењу Богу током захваљивања.
Приликом захваљивања Богу треба сви да принесемо Богу оно што имамо,
јер немамо оно што дугујемо. Шта бисмо достојно могли да принесемо
Ономе који је узвишенији од сваке награде?
304.-Посланица Петру
О спољашњој слави, која увећава унутрашњу безначајност.
305.-Посланица истом
Треба да се поносимо чинећи оно што треба, а да жалимо када смо
лишени праведне славе.
306.-Посланица Теодосију
О наслади, мајци и дојиљи сваке изопачености, као и о умерености и
малодушности.
130
307.-Посланица Евангелију
О Божијем човекољубљу.
Онај који пише некакав савет, пошто се бави великим озбиљним питањем
(не постоји светлија ствар од тога да неко поврати заблуделу душу на пут
истине) треба више да инсистира на речи, тамо где има користи да буде
упоран да осуђује само када је одговарајући тренутак, такође да користи
преваре тамо где постоји неопходност и да јасно каже све што треба да
буде речено. Користећи ове врлине речи моћи ће да подигне душу која је
потопљена у страстима.
310.-Посланица Симаху
Треба да презремо земаљско, а да жудимо за небеским.
Ако, као што кажеш, је промена оних ствари које се тичу нас главна, а
небеске су узвишеније од сваке промене, тада из ког разлога, најмудрији,
не презиреш прве, а не посвећујеш се свом својом душом другим, заиста
потврђујући тако своје речи?
Онај који мисли да се саосећа (са неким) током великих несрећа, а може
да их промени, а одустаје, показује веома велики доказ против себе, да се
не саосећа, већ глуми доброту тиме што није помогао. Ако, је на пример,
(неко) могао да заустави глад сиромаха, а требао је да је заустави да и
њега ослободи од великих несрећа, а самога себе од туге, претвара се да
састрадава заједно са њиме, (јер) није човекољубац, већ глуми
човекољубље.
315.-Посланица истом
О Божијем савезу и како треба да га тражимо.
Онај који треба да ужива непобедив савез треба да тражи такве ствари,
које имају доказ правде са природом тражења да одвоји сагласност. Не
долази онима који га са иронијом и похлепом призивају он који сам по
себи долази онима којима се чини неправда.
316.-Посланица Приму
Онај који тражи удобност током периода борби остаје неовенчан.
123
Јн 16, 33.
134
Ако, блажени мој, ћемо чинити преступе пре него што смо узели
свештенство и после свог рукоположења, нећемо бити кажњени истом
казном, већ много строжијом. Они који се нису развили ни тиме што су се
удостојили такве почасти, праведно је да буду кажњени строжије.
Оправдано величина почасти постаје узрок веће казне.
322.-Посланица истом
Преступи потчињених124 изазивају углавном штету (само) њима, а
(преступи) свештеника свима.
124
Свети Отац мисли на верни народ који је потчињен свештенику.
136
Као на броду, када погреши један морнар изазива малу штету онима који
путују са њим, а када погреши капетан проузрокује уништење свих, тако и
безакоња верујућих не оштећују тако много заједницу, колико њих саме, а
преступи свештеника изазивају штету свима.
323.-Посланица истом
Требају свештеници углавном да пазе на свој живот, пошто ће дати
одговор и за себе и за своје потчињене.
325.-Посланица Павлу
Током Божијег суда и казна и награда ће постати стварност.
137
327.-Посланица истима
Божија сила не долази свима, већ онима који желе да чине оно што треба
(и) пружа им Своју помоћ.
Љубитељ врлине треба да одсече све што је сувишно. Не само у храни, већ
и у одећи и у кући и у намештају и у свему другом да поштује нужду и да
не презире скромност. Наравно, каква је корист да постиш, али да сабираш
новац? Или да не стичеш непоштено новац, али да тражиш кућу већу од
својих потреба? И каква је корист да живиш у кући средње величине, али
да се улепшаваш чудним оделима? Треба даље да будеш умерен и у речи
и у појави и у гласу и у погледу и у ходу. Многи који и нису богати, а немају
куће и раскошну одећу показују толику тромост у своме ходу да постају
достојни подсмеха.
Свет веома брзо иде ка свом крају, пошто истина не лаже, када објављује
унапред, да ће доћи до смака света. Међутим, и ако је могуће да смак
света некима изгледа да је још далеко, међутим, време свакога од нас се
троши свакога дана и осећа се смрт као бол у стомаку и предвиђа крај.
Онима који су у старијем добу смрт је јасна, а онима који се налазе на
врхунцу свога годишта њихов живот је непознат. Живот нема један
одређени рок, већ се смрт додељује свакој животној доби, треба сви да
будемо будни и да очекујемо оно што ће се свакако десити. Међутим, ми
више друго очекујемо, него ово. Маштамо и надамо се сваког часа
неочекиваним и ненаданим стварима, а оно што ће се десити на сваки
начин и свакако и наравно, много пута неочекивано долази, не прихватамо
ни да размишљамо о томе, а смртни смо према телу и трулежни смо,
размишљамо као да смо бесмртни. Наравно, и своју бесмртну душу
занемарујемо, или још боље (речено) мислимо да уопште ни немамо
душу, верујући за смртно тело да је бесмртно, трошимо сву нашу бригу на
њега. Дакле, какав ћемо опроштај имати, када бесмртну (душу) осуђујемо
на смрт, а смртно тело сматрамо достојним сваке почасти? А њу
оштећујемо да би смо њега украсили, а њу чинимо да се топи од глади, да
би оно могло да се преда трзајима и уживањима? Треба прво место да
дамо души, а друго место телу. Није против ње, већ је оруђе и гитара и има
139
125
Харите су у грчкој митологији богиње љупкости, лепоте и плодности.
140
Харите направили са циљем као корист или награду или пријатељство или
славу или за нешто друго, Сократ је желео управо ово да научи оне који су
их гледали (колико барем ја верујем), да требају Харите да се прикажу као
девице и чисте од сваке користи и слободне од сваког прекривача, а да
посматрач не гледа у ништа друго, већ само у ову лепоту и да чини добро
дело онима који имају нужду, а не, желећи да узме новац или да узме
славу за себе, да опева велике несреће оних који (их) узимају.
336.-Посланица Генадију
Уображеност се рађа из ниске душе, а надменост и презирање похвала од
натприродне.
337.-Посланица истом
О разлици између славољубивог и уображеног.
338.-Посланица истом
Није исто великодушност и частољубље.
340.-Посланица Маркиану
О томе ко треба да буде онај који саветује.
Изгледа ми да је тешко да онај који саветује онога који чини оно што не
треба, не упадне у непристојне речи. Оно што не треба да чинимо не треба
то и да говоримо. Дакле, шта треба да радимо? Ако будеш говорио
пристојно нећеш моћи да критикујеш својим реченим стварима онога који
је крив, ако опет будеш желео да га критикујеш свом силином, принуђен
си да га оголиш и да повучеш завесу. Зато се и похваљује онај који је
рекао: „Бојим се да можда, говорећи оно што ти је потребно, не паднем у
речи које ми не одговарају“132. Дакле, треба да следи један средњи пут,
којим нико неће ни себе да осрамоти говорећи оно што не треба, нити ће
га оставити без користи.
Многи имају обичај да буду злобни према ономе који се поштује због своје
велике врлине, јер сматрају непријатним и неподношљивим онога који не
чини оно исто заједно са њима, а ужива најбоље привилегије, јер
прекорева њихов живот и нападају осуђивањима и оговарањима, онога
кога су дужни да опонашају и похваљују.
130
Рим 7, 24.
131
Флп 2, 6-7.
132
Цицерон, 9 књига, Посланица 22.
145
И ако си због онога у шта си раније пао био кажњен, ухваћен си да опет
(још) страшније болујеш. Али, ако престанеш са својим лудилом наћи ћеш
терапију, међутим, ако ти изгледа тешко да се удаљиш од зла да знаш да
ће величина казне бити страшнија. Међутим, ако мислиш да нећеш бити
кажњен да мислиш о онима који ће тамо бити кажњени. А ако не верујеш
о тим стварима тамо погледај оне који се кажњавају овде и изађи са дна
разврата.
О безосећајности и опомени.
349.-Посланица истом
Подстицајна ка избегавању похвала од њега.
350.-Посланица Евтонију
133
Грчка реч „η απογνωση“, састоји се и из две речи „απο“ и „γνωση“. „Απο“ значи „од“, а „η γνωση“ значи
сазнање.
148
352.-Посланица Ирону
Подстицајна ка враћању у врлину.
Поштуј свога оца који те преклиње за оно што може да ти нареди и врати
се у врлину да га ти не би приморао да користи своја оружија. Пошто је
непобедив и по природи и заштићен је и од закона и ако не будеш убеђен
човекољубљем, искористиће своју власт.
353.-Посланица истом
Саветодавна.
354.-Посланица Авсонију
149
Као онај који жели да се одбрани, али је слаб, бранио се колико је могао,
тако и онај који жели да узврати награду, али не може, је као да је већ дао.
Пошто је он учинио све што је могао. Снага не следи у сваком случају вољу,
јер се ствари расуђују по намери.
357.-Посланица истима
Није то исто да неко рукополаже и да опрашта.
134
Слободан превод.
151
деснице Вишњега“135. Не мења се, јер је изнад сваке промене. Пошто каже:
„Јер Ја Господ не мењам се“ 136. Међутим, мења и преображава и
побољшава и води ка бољем стању оне којима је потребна промена.
360.-Посланица Евлогију
О симетрији и кад говоримо и кад пишемо.
361.-Посланица Серапиону
Претња ка удаљавању из круга пријатеља.
Онај који се кажњава због свога зла треба да се стиди, а онај који се
кажњава због своје врлине треба да се поноси, они не требају да мисле
исто, јер разлог због чега се ово дешава веома се много разликује. Ако
један разбојник и један мученик пострадају исто, неће се наћи у истој
околности. За једног ово што се дешава јесте казна, а за другог предуслов
за венце137. Зато један треба себе да сажаљева, а други да благосиља.
363.-Посланица истом
Не треба да се налазе у истој околности онај који праведно страда нешто
жалосно и онај који то неправедно страда.
135
Пс 76, 11.
136
Мал 3, 6.
137
1 Пет 4, 15.
152
138
Слободан превод.
139
Рим 8, 18.
140
Флп 3, 13.
153
366.-Посланица Ипатију
О радости врлине и да се она постиже трудом и бдењима и
увежбавањима.
141
Слободан превод.
142
Мт 7, 14.
154
368.-Посланица Исаији
Треба да се посветимо врлини, а да се удаљимо од зла.
144
Рим 8, 18.
156
374.-Посланица Павлу
Врлина је бесмртна ствар.
375.-Посланица истом
Треба добротом и благошћу и питањем да учинимо јаснијим доказ.
377.-Посланица Павлу
О истински праведном и целомудреном (човеку).
145
Мт 21, 40-41.
146
1 Кор 11, 13.
158
Онај који светли због врлине својих дела он је истински украс свештенства,
међутим, онај који не носи у себи карактерне црте достојанства, глумећи
туђу пристојност, узвисује се само почашћу, он је због Истине избачен у
лажне. Богољубиви Ермоген је потврдио своју достојност и врлином (сваки
је од њих двојице журио ка сродном, свет свештенства је тражио достојног
и одликовање у врлини неопходног употпуњавања Божанском благодаћу),
међутим, Богомрски, као што си написао, Евсевије лишен врлине, узвисује
се само свештенством, а Ермоген се прославља од свих, јер је даровао и
своју намеру која потврђује његово достојанство, а Евсевије се осуђује као
лажан, пошто је упао на силу у (свештеничко) наслеђе које му ни са које
стране не одговара.
Немој да оцењујеш оне који су одмах после неке тешкоће и безброј борби
постигли врлину, а посвећени су у тајну беспрекорног свештенства,
расуђујући о њима, према онима који су упали у њега војним упадом, већ
њих да проповедаш, а ове да поричеш. Онима који не иду са истим
предубеђењем ка истом, не треба да им дајемо исто, већ онима који су
узели свештенство као награду за своју врлину треба да их прослављамо и
да их благосиљамо, а оне који су се дрзнули да насрну на њега, како то да
159
Твој брат је претрпео нешто слично као слуге које су биле послате да
доведу Христа, али су се вратили неизвршивши (задатак) са великим
дивљењем147. Као они који су били поробљени беседом, а послати су да га
вежу вратили су се везани дивљењем, тако и он, као што је рекао, бивајући
поробљен лепотом оних (ствари) које су говорили не само да је избегао да
се супростави најбожанској религији, већ је постао њен проповедник и
бранилац. Ништа није чистије од истине ни једноставније, када неко не
поступа са злочином, наравно, када неко чини недело, не изгледа ништа
теже. Пробајући радост заједно са нама да се молиш, да они који долазе у
додир са нама да не трпе штету, већ да се духовно просветљују.
382.-Посланица Евлогију
147
Мт 22, 15-22.
160
384.-Посланица Марону
Рушење природне владавине је противприродна девијација.
148
Пс 50, 6.
161
Онај који је заробљен од стране ропских страсти тела (да бих искористио
још очигледнији пример), личи на кочијаша, који је пао са ратних
двоколица, али се вуче уздама које га не остављају слободним, већ су
запетљане заједно са њиме бивајући тако кажњен због своје
равнодушности. Тамо се дешава оно супротно од природних. Требале су
ратне двоколице да буду добро вођене вештином кочијаша, а вуче се на
лош начин кочијаш од стране коња. Поремећај природног вођства је
противприродна девијација зато и треба телом да влада ум.
385.-Посланица истом
О храбрости и дрскости.
Ратови почињу због освајања странаца, само или углавном због тога и не
треба да осуђујемо све који ратују, већ оне који су учинили почетак злих
ствари или отимања треба да их сматрамо осветничким демонима, а оне
који се умерено бране да их не осуђујемо као неправеднике, јер чине
нешто легално, наравно, нити да им се дивимо као филозофима и да их
проповедамо, јер воде свој живот који одговара небу не тиме да се
супростављају ономе што су претрпели, већ зато што су одлучили да
храбро поднесу плашљивост. Међутим, оне који се праведно бране, али
превазилазе меру одбране треба да их осудимо као неправедне. Они који
се бране без мере, су као они који започињу рат (као) други. Требају да се
прописују казне сразмерно преступима, а не да се премашују да се не би
десило да превазилазећи праведно и законско и мењајући схватање да су
праведно напали да се запишу као осветници.
387.-Посланица Олимпију
162
Дакле, ако је ово овако, тада ћемо сазнати, када, верујући да не знамо,
будемо тражили да нађемо оне који подучавају.
390.-Посланица Павлу
Треба да будемо изнад добитка.
391.-Посланица Нилу
Изглед лица показује стање душе.
150
Вероватно Свети отац мисли на разјареност коју изазива ујед обада или стршљена.
151
Измишљена бића из грчке митологија, полу-људи и полу-коњи.
164
Они који суздржано тугују могу и да плачу, а они који су савладани због
запрепашћења у веома великим несрећама, не могу ни да плачу и
бивајући савладани превеликим страдањем и колико су течности имали то
су потрошили када је огањ достигао врхунац. Зато су безгласни и смркнути,
ни да изусте реч ни сузу да пусте, већ показујући смркнутошћу свога лица
стање своје душе. Наравно, ово у њима изазива оно неочекивано оно што
није претходно паметно истражено, јер се дешава изненада и изазива
запрепашћење.
394.-Посланица Исидору
Ко је заиста најпромишљенији и најхрабрији.
Сваки човек има дуг према смрти и не могуће је, а да се не исплати тај дуг,
који нису могли да отпишу ни краљеви, ни тирани ни сатрапи 152ни мудраци
ни праведници (пошто је одлука Божија, она која то захтева), наравно,
према другима треба да будемо милосрдни и да их оплакујемо, јер им
смрт ствара почетак казни, а онима којима смрт ствара крај њихових
борби, а почетак венаца треба да им кличемо и да их проповедамо.
Постижући границу потпуног блаженства ниподаштавајући све друго,
украшавали су само своју душу којом су своје тело подигли као храм
невиности и које ће током васкрсења, јер ће се преселити у узвишенију
заједницу, живети бесмртним животом заједно са душом.
399.-Посланица Мартирију
О „доброј употреби времена“.
153
Мт 10, 10.
168
403.-Посланица Серину
Прекомерна туга више оштећује душу.
да оде на лечење. Још и ако све оно трчи заједно и ништа не буде
изостављено од онога што води ка здрављу, неће постићи ништа тако
значајно ако се не супростави расположење болесника и ратује против
свега тога. Дакле, ако и ти знаш да си болестан (а ово није мало, пошто
многи болесници не знају да су болесни), постарај се да се излечиш. А
излечићеш се, ако помогнеш самоме себи, ако призовеш на себе Божанско
знање које побеђује природу и болести и свако зло.
406.-Посланица Серину
Постицајна да се пригрли врлина и ка удаљавању од зла.
Ако они, који увежбавају врлину могу да живе сада са храброшћу и после
овдашњег живота да се појаве пред Божијим судом, а онима који целивају
зло следиће и сада срамота која ће их пратити и тамо, зашто не
прихватимо ову (врлину), а да побегнемо трчећи од оне (срамоте)?
имају, имамо добробити од ње, јер њен крај зауставља муке, корисна, јер
ништа није корисније од ње. Ко, ако није потпуно поремећен умом, јој се
неће потпуно посветити?
408.-Посланица Исаији
О великодушности и малодушности.
409.-Посланица истом
О последицама неправедног богатства.
410.-Посланица Емилијану
О славољубљу.
411.-Посланица истом
О славољубивом и уображеном.
Више је Божанско, да онај који чини нешто добро, да не тражи славу људи,
међутим, ако је неко чинећи тражи, он је славољубив, али није уображен.
Онај који је празан од добрих дела, а тражи славу која му не приличи је
уображен, јер се узвисује због онога што не чини, а горди се туђим лицем.
Не треба да посматра славу само као празну (ако се ово буде сматрало
чињеницом и славољубив би се могао оправдано назвати уображеним),
већ ако би било могуће да се назив каже у правом смислу речи, то је онај
који је празан од добрих дела, а тежи слави која му не припада, он би
оправдано могао да се назове уображеним.
414.-Посланица Леонтију
О врлини на коју не утичу промене.
Оно што се обично дешава током сахрана онима који нису филозофи и
необразованим људима, да то оставимо другима, међутим, ти сахрани
онога који је пренешен из живота овде у (онај) тамо са потребним
почастима и украси га неоскрнављеним и неопходним гробним стварима,
154
Хилонове поуке (Лакедемонца, 6. век пре Хр.), написано је на улазу у Аполонов храм.
155
Клеовулове поуке (6. век пр. Хр.)
173
419.-Посланица истом
Похвална.
420.-Посланица истом
О доказима врлине.
Једном су била два истинска брата, који се толико много нису слагали међу
собом и оне који су се усудили да им кажу да се помире су сматрали
непријатељима. Међутим ја (треба да кажем истину), плашећи се
неуспеха, оклевао сам да разговарам са њиме после прве дискусије,
међутим, потом, сматрајући да је ово плашљиво и охрабрујући самога
себе, да свакако то треба да се деси, чак и ако не успем у свом циљу,
наставио сам ка пракси, наравно, мислећи да је ово тешко и започињући
оно неочекивано. Међутим, ово сам нашао да је веома лако да ми нису
потребни ни наговештаји. Било му је довољно и само што сам ја и почео са
дискусијом. Међутим, ти немој да дајеш значење тежини ствари, већ
започни борбе: Јер можда ти неће требати ни труд.
424.-Посланица истом
Узрок нашег пораза од демона је то да не чинимо оно што треба да
чинимо.
И ако овде, заиста је мало оно што ћу рећи пред твојом равнодушношћу,
простор прихвата оне који не долазе због истих ствари, међутим, тамо ће
бити прецизно одвајање. Наравно, раније, када су учитељи Цркве због
свога најбољег понашања били просветљени од Светога Духа и овде су се
одвајали они који су падали у преступе и када су се покајали, убрајали су
се опет у свети збор Цркве, а сада (али не желим да кажем ништа тешко),
се све дешава са бестидношћу и нико то не кажњава, већ су према
љубитељима врлине строги, а према пријатељима греха благи. Прве воде у
неделање, а друге увежбавају у већем злу и наравно када имају богатство.
Немој да мислиш, пошто те и Евсевије (не знам како те је он рукоположио,
а био је непријатељ врлине), који те је одвео у крајње зло, не избацује из
пастве Цркве и нећеш тамо поднети никакво зло. Пошто ће Божије суђење
и тебе и њега казнити толико много колико вам овде неће бити на корист
Његова трпељивост, већ је због вас прихватио и да се чини светогрђе.
Онај који, као и ти, нема искуство у труду није исправно да каже, да му је
потребан одмор. Одмор је други после труда и без (труда) би оправдано
могао да се назове уживањем. Када се труд заврши, треба да се
177
429.-Посланица Исаији
Постицајна ка уздржаности и да се не чине преступи већи од опроштаја.
431.-Посланица Серину
Постицајна ка доброј употреби добара за време богатства.
178
434.-Посланица Теону
Шта је чудно.
Слабо је оно што се чини без достојанства, а има најбржу промену, ако се
не чини са врлином.
438.-Посланица Нилу
О умереној употреби похвала.
440.-Посланица Теодосију
Подстицајна ка промени оптужби против Зосиме у оплакивања и молитве
за њега.
441.-Посланица Зосими
Постицање ка марљивости врлине.
181
443.-Посланица Мартирију
О утицају радости и туге код стабилних и нестабилних људи.
444.-Посланица Агатодемону
Исправан начин живота побеђује реч, а мишљење језик, треба прво да
украсимо мишљење, а после језик.
Видео сам нешто нечувено, што нико то не може лако да прихвати, ако не
научи прецизно ову ствар. Наиме, три пријатеља су замолили некога за
неку ствар, најспособнији у речи га је више раздражио, мање способан га
је умирио, а прост у томе да говори га је убедио. Тако је неуки постигао
182
156
Пелеј је био отац највећег Ахајског јунака Ахила.
157
Био је краљ острва Саломине и заједно са Херкулом је био у походу на Троју.
158
Учествовао је у походу Аргонаута и у лову на Калидонског вепра.
183
448.-Посланица Зинону
Похвална.
450.-Посланица Ираклију
О богатству и да није највеће богатство то да неко има богатство, већ то да
му није потребно богатство.
Колико њих, пошто су желели много је отпало од свега, јер су сабрали оно
сувишно, а изгубили су и оно неопходно, премашивајући законске
границе, огољени су и од осредњег? Дакле, треба да одсечемо сувишно, а
да се обогатимо у неопходном. Највеће богатство није то да имамо
богатство, већ то да немамо потребу за богатством.
452.-Посланица Павлу
Не треба да желимо да знамо све.
185
Онај који је изучио многе науке или вештине, чак и ако је паметнији од
свих људи, свакако не познаје сваку понаособ од њих на највишем
степену, време које је требало да се распореди на вежбање и изучавање
прве вештине потрошило се на обуку друге вештине, међутим, има
предност у томе да зна многе (вештине), а заостаје од свакога који се
увежбавао у само једној вештини на највишем нивоу. Дакле, немој ни ти
да желиш да знаш све, пошто од тога произилази то да не знамо баш
ништа о свакој (понаособ), већ тежећи једном циљу тамо окрени око свога
ума. Тако ћеш постати поседник предмета (вештине).
453.-Посланица истом
Треба да имамо милогласан и пристојан језик.
Много пута оно што неко измишља ради своје безбедности, то постаје
узрок најстрашнијих несрећа. И да би избегао остало рећи ћу једно са
којим ћу да објасним све. Митридат, као што говоре, био је цар Парћана 160
и многих других народа и стекао је велику силу и гордио се због свог
богатства и савеза и дошао је до највише тачке људског богатства, уплашио
се да можда не буде убијен отровом и направио је један противотров за
160
Митридат је био цар Партског царства. Партија је историјска област у североисточном Ирану.
186
161
Акинак је врста персијског кратког и широког мача.
187
Онај који носи ово овде писмо твојој Богобојажљивости, јер се довољно
увежбавао код куће и сам од себе као од наставника гимнастике и сакупио
је не малу телесну снагу и вештину у борбама за врлину кренуо је у
пустињу, да би следио олимпијске проповеди да би узео учешће на
Олимпијским такмичењима због душе. Покажи му са овим што чиниш
законе такмичења, нити да изађе изван надметања и да не скрене изван
свога циља, ни кад узме место у борбама да не буде поражен, већ када
постане успешан, биће достојан венаца и проповедања.
Онај који увежбава врлину треба да призива и силу Божију у помоћ, а онај
који се уопште ни не стара о врлини, ни и ако га не призове чуће га Бог. Бог
се саглашава са оним који чини све оно што зависи до њега самога. Али да
би реч учинила ово јаснијим са примерима, изостављајући да ово кажем,
ако једна проститутка жели да се спасе, али не жели да је уразуми(м) како
ће се спасити? Рећи ћу ово: Ако неко жели да научи слова, али не иде код
учитеља, а касније ако сретне неког учитеља писања на тргу и каже му:
Науче ме слова? Не мислиш ли да ће му он гласно одговорити: Безумниче,
188
како можеш да научиш кад ни код учитеља не идеш, нити имаш оловку и
папир, нити желиш да се потрудиш? Ако се у твојој жељи споји твој труд и
моје учење биће нешто више, међутим, ако кажеш да желиш да научиш,
али не чиниш ништа од онога што чине они који то желе, како ћеш моћи да
научиш? Такви су и они који кажу да желе врлину, али избегавају пут који
води ка њој.
Уображена и пуна дрскости појава није, као што мислиш, доказ племићког
размишљања, већ то да је неко благ и лако приступачан и да се односи
према свима са добротом. Прво приличи зверовима и змијама, а друго је
господствено и веома корисно поданицима. Пошто се проблеми оних над
којима се влада не уређују уображеним мишљењем, већ пристојношћу
господара, пошто је сујетно размишљање опасно и за њих саме и за
потчињене, а пристојност је сигурна за обоје: И потчињенима, ако се власт
убеди да буде више вољена од народа и господарима, ако промене своју
владарску трпељивост у љубав која је узвишенија од страха.
463.-Посланица Алипију
Онај који има манију за позориштима постаје сексуални манјак.
162
Титула која се доделила двадесет петорици свештенка од стране Тиберија у част Августову.
163
Онај који има манију према позориштима.
190
465.-Посланица Асклипију
Храброст је презирање тешкоћа и то да неко подноси храбро све оно што
му се дешава.
466.-Посланица Зинону
Похвала Епископа Ермогена и постицајна ка скромности.
Ако се двоумиш о ономе што ниси постигао, али пошто си поражен сада
свечано изгледаш као да тражиш благодат, то је очигледно да са речју
благодати покушаваш да поништиш оно што су одлучили. Ако одлучно
тврдиш да ти је учињена неправда од стране судије, то да си праведно
побеђен то нећу рећи, међутим, рећи ћу како је настао суд. Неће се
оцењивати на овај начин, јер је судија био непристрасан, ако истовремено
није постојала и праведност. Такође и после победе ти даје благодат, ја
нећу ни после почетка то порицати осуђујући себе тражио си опроштај.
Треба да избришемо уображено мишљење оних који греше, али не верују
да су погрешили, међутим, када се покају да им дамо опроштај.
Немој да презиреш свештена окупљања као горди бик који избегава крда,
већ да сматраш веома великом почашћу то да се дружиш са светима. Ово
ти неће придодати само почаст, већ и сигурност да не будеш ухваћен од
дивљих зверова.
473.-Посланица Марону
Постицајна ка заустављању непристојних дела.
Верујем да, ако научи од твоје светости онај који ово поверава твојој снази,
говорићу уз Божију помоћ, јер је Црква утврђена бедемима небеске
помоћи и закони су одатле ојачани и нико неће моћи да неправедно
принуди сиромашног човека да напада Цркву која пружа руку помоћи
онима којима се чини неправда и да напусти неправду на рачун
сиромашног или више против самога себе. Не чини се толико велико зло
ономе који трпи неправду, (да сада то кажем тако), колико ономе који
(зло) чини.
Случајно сам срео једног светог човека, чији је посао то да преклиње Бога
за оне који падају у преступе (знате о коме говорим) и видео сам да је ваш
живот постао за њега разлог непрестаних суза. Пошто се стидео због онога
што се говори о вама од стране свих, а онима који су покушали да га утеше
рекао је: „Оставите ме да горко плачем, не покушавајте да ме утешите“.
Потом кад се мало повратио од плакања, не знам шта му је пало на ум
(није исправно да ризикујемо да кажемо оно што је непознато), као да му
је дошло Божанско надахнуће окрећући поглед ка небу, као да је видео
самог Владику свих, повикао је: „Слава Теби, Царе, слава Теби! Колико
отворено море стрпљивости постоји у теби! Колико благо трпељивости!
Они који су због Твога имена од безначјаних и нечасних какви су били,
постали светли и славни користе почаст против Тебе којом си их
почаствовао и усудили су се да учине неусудиве ствари, омаловажавају
свете ствари чинећи грехове веће од опроштаја“. Онај који је посредовао
за друге искусио је изненађење трпељивости Божије због ваших преступа,
ко ће преклињати Бога за вас? Ко ће посредовати за вас? Ко ће вас
подржати? Разумејући на каквом се степену зла налазите, престаните
неопростиво да грешите.
речи чини страшнија зла због незнања. Међутим, ако се двоумиш због
овога што је речено то ће ти потврдити Тукидит, који каже: „Незнање
заједно са целомудреношћу је много корисније од способности у речи која
је праћена развратом“. Дакле, нити је његову интелигенцију прихватио (јер
се завршава у злу за оне који је нису користили исправно), колико бисмо
могли да кажемо да је достојно речи нехришћанско образовање, када је
(њихов) начин живота изопачен. Наравно, када би се обоје подударали,
пристојност и образовање то јест начин живота и реч, било би добро,
међутим, ако недостаје једно од ово двоје, боље је да изаберемо оно
узвишеније. И да је ово овако, то ће потврдити и Платон због кога се ти
осећаш поносним и само тиме да изговориш његово име. Пошто каже:
„Кажем, да најинтелигентније душе, када подлегну лошем образовању,
постају потпуно посебно зле и велика безакоња и претерано зло настаје
због злог, али не због младалачке природе, са храном изопаченог
образовања, насупрот томе нејака природа не постаје никада узрок
великих, ни лоших ни добрих ствари. И онај који је достигао врх
историографа и онај који је достигао врх филозофа изгледају да више воле
морал него реч и начин живота уместо велике учености, шта неразумно
говорим, говорећи да плод треба да се сматра нужнијим од лишћа?
Наравно, плодом називам врлином, а лишће речитошћу. Наравно, лишће
додаје неку лепоту дрвету када се тресе, већ је циљ плод због чега постоји
и лишће. Можда су се назвали тако, јер чувају плод.
478.-Посланица истом
Да (ће) истина, показујући као безначајне оне који је не воле, учинити своје
љубитеље најславнијима.
ова аутентична ствар и ти сам ћеш бити изненађен, као што си рекао због
лепоте и истине написаних ствари исплешћеш веће похвале од оних које
ми приличе. Приказао си у средини ствари људе који живе „како они
желе“, настојећи да покажеш као погрешно оно што сам ти раније
написао? Још и ако су они испуњени са безброј зала и све су превазишли,
као што си написао са преступима, ова моја реч која је утврђена истином
неће се оповргнути. Међутим, они су више такви и заједно са својим
исмејавањем, биће и најстрожије кажњени, а истина ће више засијати, а
неће бити укинута због малог броја злих људи, већ ће на овај начин да
буде светлија, јер оне који је не воле показује их као безначајне, а оне који
је воле чини их најславнијима.
480.-Посланица истом
Труд врлине се умањује очекивањем награда.
481.-Посланица истом
Боље је да неко буде нападнут и да буде рашчињен, него да се уврсти
међу људе који саучествују у безакоњима.
484.-Посланица истом
Сигурније је то да не ратујемо од тога да ратујемо заједно са другима.
485.-Посланица исхириону
Светска фантазија је тама, а Божија филозофија светлост.
Наиме, пошто се није дуго времена појавило моје писмо мислили сте да се
смањила моја жеља да вам пишем? Наравно, верујем вам, али се ово неће
схватати да се ћутањем потврђује оптужба против мене, већ ће се
одбранити и лако и веома брзо да је телесна болест изазвала тишину.
487.-Посланица Нилу
166
Проп 1, 2.
200
488.-Посланица Марону
Постицајна ка избегавању среброљубља.
И ако среброљубље презире сваку казну и пролази кроз све патње, тежећи
засићењу ка незаситој својој страсти, али ни са стицањем (новца) чак и ако
и узме све не ствара никакво примирије, насупрот томе болест непрестано
достиже врхунац, а требало је да се заустави, пошто умире, а да се није
излечио, јер само са овим постиже оно што не може да постигне са
многим опасностима и казном. Са престанком тражења следи ситост, а
тражење погоршава страст. Богатство се карактерише по томе да нам је
довољно мало, а то да желимо више је карактерна црта сиромаштва. Ако
љубитељ новца жели да се деси оно супротно, (ово што жели да се деси је
немогуће), избегавајући ову страст колико год брже може уживаћеш и
ситост богатства и удобности и почасти.
489.-Посланица истом
О последицама оптужбе.
492.-Посланица Нилу
Исти грехови постају страшнији и због места и због времена где се
дешавају.
Они који мудрост, која обухвата у себи све добро (Још се и сам Владика
свих овом имену више од свих имена радује када га чује, пошто се она
назива многим именима), сматрају(ћи) срамотном и презреном ствари су
по мом мишљењу бестидни људи. Већ сматрам да, а желе да је имају, не
203
498.-Посланица Алфију
О узроцима пада у Цркви.
Пошто свако сматра свој добитак важнијим од тога да учини нешто добро
за све, зато су ствари Цркве пале у беду и дешава се оно супротно од онога
што се дешавало у временима предачке вере. Тада су своју имовину
уступили народу, а сада неки доносећи заједничке (ствари) својој кући не
стиде се зарађујући на великим несрећама других.
499.-Посланица Нилу
О исправном расуђивању ствари.
500.-Посланица Петру
Мишљења обично следе дела.
онај који живи живот који одговара небу сматра животне ствари
глупостима и брбљањима сенкама и сновима. Зато ће се оправдано и
један назвати малодушним, јер се задовољава малим стварима, а други ће
се назвати великодушним, пошто више воли велике практичне ствари
уместо оних који тако изгледају.
Ништа није толико најлакше, а постоје многе лаке ствари колико то да неко
превари самога себе. Пошто је жеља велика за свакога. Не види ствари
какве су по својој природи, већ жели свом својом снагом да потврди своје
мишљење, оно што жели то и верује и ако много пута ствари говоре оно
супротно.
502.-Посланица Урсенуфију
Треба да понудимо одговарајућа медицинска средства страстима и
снагама болесника.
Ако жарко желиш славу, (онда) да презиреш славу и тада ћеш уживати у
њој. Људски род је некако противречан, наравно, ономе који се узвисује
воли да му се супроставља, а према ономе смиреном по својој природи
капитулира са задовољством. Брине се да победи онога који жели да
победи, а са задовољством ће бити побеђен од онога који не жели да
победи.
506.-Посланица Алипију
Треба да сејемо у деци реч, о преимућству и промисли Божијој.
У децу, још и кад су мала деца, треба да сејемо прво реч о надмоћности
Божијој и Његовој промисли, а касније реч о врлини, увећавајући се и
сазревајући заједно са њима да их учини Богољубивим и врлинским
људима.
509.-Посланица истом
Требају они који се боре за душу да наставе борбу учвршћујући своју
храброст у помоћ Божију.
Ако и у телесним ратовима не требају они који имају већу силу, пошто је
њихова победа очигледна да буду сигурни у њу (много пута су се десиле
многе чудне ствари, јер је било ненадано за оног који се одмах повукао, а
други који је желео да се супростави, следио је добру наду), много више
они који се боре за своју душу не треба да се боје силе противника, већ
сећајући се мноштва оних које су победили учвршћујући своју храброст у
Божански савез да наставе ка борби.
511.-Посланица истом
О скромности и луксузу.
512.-Посланица Марону
О последицама среброљубља.
513.-Посланица Исаији
Постицајна ка избегавању оговарања сиромашних.
514.-Посланица истом
Они који греше после закона и благодати, а не иду ни путем својих старих,
нису достојни никаквог милосрђа.
208
515.-Посланица Анатолију
Постицајна ка покајању.
520.-Посланица истом
Треба да учимо оно чиме напредују душе.
Не треба да учимо само оно како се постаје паметан, као што можемо да
кажемо препаметан, а онај које спор некако постаје бољи, већ да се учимо
и ономе како се развијају душе да напредујемо не само очишћењем које
смо постигли у језику, већ и тиме да се улепшавамо и према намери.
167
Праисторијско дивље племе коњаника, које је живело између Пелиона и Осе. Митолошке звери, људи
од пола тела на горе, а коњи од пола тела на доле.
210
522.-Посланица истом
Не постоји ништа јадније од онога који жели славу, ни славније од онога
који је презире.
524.-Посланица Марону
Не треба онима који су оптужени за изопаченост да говоримо оно што
приличи врлинским људима.
529.-Посланица Ипатију
Врлина чини светлијима своје љубитеље.
168
Исократ је био старо-грчки реторичар, један од десет атичких беседника.
169
„Ασκησις υγιης, ακοριη τροφυς“(, Ιπποκρατουσ Επιδημικα књига 5, 4).
170
„Μηδεν αγαν“ (Хилон Спартанац, 6 в. пре Х.).
171
„Παν μετρον αριστον“ (Клеовул из Линда, 6 в. пре Х.).
213
Сви људи од онога што се њима самима дешава износе своје мишљење и
о другима.
Сви људи, као што би смо рекли, од онога што се њима самима дешава
износе своје мишљење и о другима. Праведан човек верује да постоје
многи праведници, а целомудрен целомудрени, а разбојник разбојници, а
убица убице. Немој да се двоумиш ако и Зосима онај који је превазишао
све познате због својих преступа расуђујући према самоме себи, мисли да
су сви зли.
531.-Посланица Зосими
Постицајна ка очишћењу (од грехова).
532.-Посланица истом
Постицајна ка повратку и држању закона Светога Писма.
Немој да осуђујеш оне који трчећи избегавају ону неумољиву звер која је
окрутна према несрећним људима, а најбезобразнија према
најсрамотнијима, а оно што сматра својим непријатељима су они који ни
својом мишљу не оштећују своје ближње ни незаконитом заповешћу.
535.-Посланица Уаленту
О онима који су примили свештеничку почаст, а да је нису заслужили.
545.-Посланица Марону
О презасићености новцем.
Не од мене, већ научи од саме природе ствари чак и ако ћеш пронаћи
безброј начина стицања новца, нећеш се заситити. Презасићеност је
неприлагодљива са приходима, а са скромношћу и ограничавањем
потреба закључује мир и заједно плеше и живи заједно. Престани, да
ловиш неквалитетне ствари! Када се лови (скромност) не бива ухваћена, а
када се не жели долази спонтано, изазивајући не само одмор, већ и
велику радост.
172
Пиндар је био старогрчки песник који се убраја у девет канонских лирских песника антике.
218
547.-Посланица истом
Није достојан осуде онај који не убеђује, већ онај који не жели да поверује.
Убеђивање не ствара толико много онај који говори, чак и ако покреће сву
своју способност и говорничку вештину, колико онај који слуша, није
исправно да осуђујемо онога који подучава оно најбоље, а не (може) да
убеди, већ онога који није желео да буде убеђен од стране најбољих
учитеља.
548.-Посланица истом
Душа је неосвојива, ако је утврђена као са кулама свим врлинама и
Божијим савезом.
549.-Посланица Исаији
О трпељивости.
173
Тукидит је био старогрчки историчар и аутор „Историје Пелопонеског рата“.
174
Софокле је један од најзначајних представника хеленске трагедије поред Есхила и Еурипида.
219
551.-Посланица Теофанију
Утешна.
553.-Посланица Алипију
Треба да васпитамо мишљење пре језика.
556.-Посланица Аполонију
О терапији од увреда.
Знам то да се неки брзо излече од увреда, а неки касније, стварају као свој
симбол то да не препознају ништа од онога што је речено. Сматрају да
свако треба да поступа како може. Најхрабрији и најплеменитији дају
доказ своје врлине то да се брзо повлаче, а да не пазе на ствари, већ
потврђујући своја схватања. И ако питаш: Шта треба да чинимо? Рекао бих:
Треба да се излечимо на сваки начин, најбоље је да се излечимо брзо, ако
се то не дешава онда корак по корак. То да смо савладани вечним
лудилом није људски.
Кружи и свугде се шири реч она која проповеда твоје врлине, коју треба да
охрабриш својим свакодневним подвизима. Има обичај да се угаси слава
оних који се касније предају равнодушности.
560.-Посланица Петру
Које је најискреније правило пријатељства.
175
Хрисип је био стоички филозоф.
222
Да је безначајна слава овога света као љиљан, цвет који процвета скоро за
један цео дан, а слава врлине је бесмртна и бескрајна то ће одлучно
тврдити свако ко није лишен памети и пристојности. Међутим, ако многи
више воле ону, а презиру ову то није достојно сумње. И болесници,
избегавају здраву храну и задовољавају се штетном као што и неумерени
више воле конкубину од целомудрене жене. Међутим, разумни не треба
223
564.-Посланица истом
Треба да поставимо правду пре интереса, а врлину пре власти.
небеска, а чине управо оно супротно: Више воле проститутку, уместо жену
са целомудреношћу.
566.-Посланица Петру
Не треба да се дружимо са онима који живе неморално у животним
стварима, већ са онима који су посвећени врлини.
Истинито је много пута снажно и нечујно и оне који желе да сакрију своје
скривене ствари одају их покуњеност и нехотични уздисаји. Међутим, они
не беже пажњи мудрих, који, сматрајући неопходним да те охрабре, су ме
подстакли да ти пишем. Дакле, пријатељу, размишљајући да су животне
ствари трулежне, немој да тугујеш, јер си се удаљио од њих, нити да се
често дружиш са онима који живе неморално у њима и мешају много од
својих страсти у својим беседама, већ да се дружиш са онима који су
посвећени врлини који не мешају ништа од својих ствари.
567.-Посланица Марону
Прекорна.
569.-Посланица Зосими
Мирјанин уопште није оштећен, ако свештеник не живи исправно.
176
Вероватно Св. Отац мисли на светињу над светињама то јест олтар.
227
Садржај:
1-Посланица Антиоху
3.-Посланица Павлу
177
Бр 24, 1.
178
Јн 11, 50.
179
1 Цар 17, 6.
228
10-Посланица Симаху
13.-Посланица истом.............................................................................страна 5.
16.-Посланица Петру
19.-Посланица истом.............................................................................страна 7.
20.-Посланица Петру
25.-Посланица Јеракиону
26.-Посланица Полихронију
33.-Посланица истом
35.-Посланица Дионисију
50.-Посланица истом
56.-Посланица Дометију
63.- Ненасловљена
69.-Посланица истом
81.-Посланица Зосими
87.-Посланица Исаији
100.-Посланица истом
107.-Посланица истом
113.-Посланица Марону
117.-Посланица Павлу..........................................................................страна 46
125.-Посланица истом
127.-Ненасловљена
128.-Посланица Петру
130.-Посланица Нилу
136.-Посланица истом
150.-Посланица Херимону
234
154.-Посланица истом
157.-Посланица Нилу
161.-Посланица истом
168.-Посланица Тимотеју
176.-Посланица истом
189.-Посланица Исаији
190.-Посланица истом
195.-Посланица Исаији
199.-Посланица истом
203.-Посланица Касијану
204.-Посланица Авсонију
207.-Посланица истом
208.-Посланица Ориону
218.-Посланица Афтонију
230.-Посланица истом
243.-Посланица истом
244.-Посланица Павлу
251.-Посланица истом
258.-Посланица Адамантију
262.-Посланица Адамантију
267.-Посланица истом
271.-Посланица Теогносту
272.-Посланица Нилу
277.-Посланица истом
287.-Посланица Нилу
292.-Посланица истом
295.-Посланица Исхириону
303.-Посланица Павлу
305.-Посланица истом
307.-Посланица Евангелију
310.-Посланица Симаху
316.-Посланица Приму
322.-Посланица истом
325.-Посланица Павлу
327.-Посланица истима
337.-Посланица истом
349.-Посланица истом
350.-Посланица Евтонију
352.-Посланица Ирону
353.-Посланица истом
354.-Посланица Авсонију
357.-Посланица истима
360.-Посланица Евлогију
363.-Посланица истом
368.-Посланица Исаији
374.-Посланица Павлу
377.-Посланица Павлу
382.-Посланица Евлогију
384.-Посланица Марону
390.-Посланица Павлу
244
391.-Посланица Нилу
394.-Посланица Исидору
403.-Посланица Серину
406.-Посланица Серину
409.-Посланица истом
410.-Посланица Емилијану
414.-Посланица Леонтију
245
419.-Посланица истом
424.-Посланица истом
429.-Посланица Исаији
431.-Посланица Серину
434.-Посланица Теону
438.-Посланица Нилу
246
440.-Посланица Теодосију
441.-Посланица Зосими
443.-Посланица Мартирију
452.-Посланица Павлу
463.-Посланица Алипију
466.-Посланица Зинону
481.-Посланица истом
484.-Посланица истом
487.-Посланица Нилу
489.-Посланица истом
498.-Посланица Алфију
499.-Посланица Нилу
500.-Посланица Петру
502.-Посланица Урсенуфију
506.-Посланица Алипију
509.-Посланица истом
512.-Посланица Марону
513.-Посланица Исаији
514.-Посланица истом
520.-Посланица истом
524.-Посланица Марону
529.-Посланица Ипатију
531.-Посланица Зосими
532.-Посланица истом
535.-Посланица Уаленту
545.-Посланица Марону
548.-Посланица истом
549.-Посланица Исаији
553.-Посланица Алипију
556.-Посланица Аполонију
560.-Посланица Петру
566.-Посланица Петру