БИБЛИОТЕКА „KYATYPHO НАСЉЕБЕ”

Одговорни уредник
Милосав Попадић
ll-YS^gg

БУРО ТОШИН

ТРГ ДРИЈЕВА
У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ
Narodna i univerzitetska biblioteka BiH, Sarajevo
Katalogizacija u publikaciji — CIP
949.715„04/14"
TOŠIĆ, DURO
Трг Дријева y средњем вијеку ./ Буро Тошић. —
Сарајево : „Веселин Маслеша”, 1987. — 324 str.
; 24 cm. — (Библиотека Културно насљеђе)
Библиографија: str. 301—307 и уз текст.
ISBN 86-21-00098-9
УСПОМЕНИ МОЈИХ РОДИТЕЉА,
ОЦА ТОШЕ И МАЈКЕ ЈЕЛИСАВКЕ
Ih
■

^Кј

^В
 УВОД

К. Јиречек је први историчар који се почео занимати за прош-

лост Дријева. Y познатој расправи о трговачким путевима и рудни-
цима средњовјековне Србије и Босне1 он је већ 1879. дао кратак при-
каз њиховог развоја. Око пола стољећа касније и М. Динић је, на
основу дубровачких извора, написао (1938) веома интересантну и до
данас у много чему непревазиђену студију о неретљанском тргу у
средњем вијеку2. Међутим, пред крај живота је признао да је њоме
само „овлаш приказао главне моменте из прошлости Дријева до
краја 15. века” и да би „врло богата грађа, у првом реду из Дубров-
ника, дала могућност за једну исцрпну монографију за значајну
улогу тога места на једној од главних саобраћајница од Јадрана за
унутрашњост”3. На Динићевој слици Дријева ништа битније није
измијенио ни убрзо објављен (1940) компилаторски рад дон Р. Јер-
ковића, изузев што је понудио нека рјешења за другачију убикаци-
ју мјеста4.
Општи прегледи историје средњовјековне Босне, укључујући ту
и синтезе В. Норовића и С. Еирковића5, баве се питањем Дријева у
оноликој мјери колико им допушта кориштена литература. Нешто
више појединости из подитичке историје трга (од краја XIV вијека
па до пада иод турску власт) пружају монографије Ј. Радоњића,
С. Нирковића и В. Атанасовског6. И најзад, реалној процјени улоге
Дријева у привредном развоју земље допринијела је својим истражи-
вачким радом Д. Ковачевић-Којић7.
Одређене вијести из дубровачког и других архива о трговинској
размјени појединих артикала у Дријевима биле су ,и раније, успут и
фрагментарно, обрађиване у оквиру неких ширих тема. Њима су се
користили М. Гецић, Т. Раукар и Д. Динић-Кнежевић када су писали
о трговини сољу, житом, вином и тканинама у Дубровнику и осталим
приморским градовима8. Слично су чинили Б. Крекић, Б. Храбак и
И. Воје док су расправљали о промету босанских метала и коже9, те
В. Винавер и Д. Динић-Кнежевић када су пратили драматичну суд-
бину робља поријеклом из Босне10.
Поред споменутих радова који третирају уобичајене теме из
политичке и, у нешто мањој мјери, економске историје Дријева, у
посљедње вријеме се појављују и они чији се аутори баве одређеним
специфичностима њиховог развоја. То се, у првом реду, односи на
студије Д. Ковачевић-Којић и Б. Тоишћа о убикацији и топографији
8 БУТО ТОШИН

насеља11 и радове овог посљедњег о становништву и уређењу дријев-

ског трга и царине12.
Упркос свему што је до данас учињено, прошлост Дријева је
остала у великој мјери неистражена. То потврђује и чињеница да
још увијек нема једног цјеловитог приказа историје овог мјеста.
Зато је требало приступити реализацији таквог подухвата који би ис-
товремено објединио резултате ранијих истраживања и заснивао се
на новој изворној грађи. Пошто у Дријевима нема остатака мате-
ријалне културе, били смо лишени потребе за помоћу из археологије
и упућени само на испитивање писаних извора.
До сада није пронађен ниједан од списа насталих у мјесној
канцеларији Дријева, што ускраћује одговор на бројна питања у
реконструкцији њихове прошлости.
Руковођени споменутом Динићевом констатацијом да би „бога-
та грађа, у првом реду из Дубровника, дала могућност за једну ис-
црпну монографију" о Дријевима, предвиђени посао смо започели у
историјском архиву овога града. При томе смо се заиста увјерили у
обиље података разасутих по бројним архивским серијама. Они, и
поред извјесних мањкавости, представљају прворазредан изворни ма-
теријал за проучавање разних видова живота на овом босанском
тргу. Томе треба додати и чињеницу да су много обухватнији и ис-
црпнији подаци о оним питањима која се непосредно односе на
саме Дубровчане или за која су Дубровчани на одређен начин били
заинтересовани. Знатно су рјеђе и оскудније вијести о сложеном
систему подјеле прихода од дријевске царине између босанских вла-
дара и властеле.
Сачувана грађа је несразмјерно распоређена у односу на поје-
дина раздобља у развоју Дријева. Далеко више података има за
XV стољеће него ли за читаво раздобље које је претходило њему. То
је посљедица снажнијег развоја босанске трговине преко Дријева
са морем и појачаног интереса Дубровчана за ову транзитну луку
на ушћу Неретве. Осим тематске и хронолошке неуједначености, мо-
ра се истаћи и велика једноличност преосталих вијести. То су једно-
страни и врло често само цифарски падаци, на основу којих није
увијек лако сачинити конзистентно и занимљиво штиво за ширу чи-
талачку публику.
Из богатих фондова Дубровачког архива публиковане су углав-
ном оне врсте извора које имају политичко-дипломатски карактер.
То су, прије свега, одлуке свих трију вијећа13, затим писма и упут-
ства дубровачке владе својим посланицима14. Преостале серије садр-
же различите списе из Канцеларије и Нотаријата15, купопродајне
уговоре, уговоре о превозу робе, разноврсне жалбе, тестаменте и
друге драгоцјене податке. Зато је највећи дио посла требало обавити
у Дубровачком архиву и самосталним истраживањима прикупити
све оно што је разбацано по многобројним књигама разних серија
које улазе у групу финансијско-економских, јавноправних и приват-
ноправних докумената16.
Мада и по броју и по садржају далеко заостаје за дубровачком,
и архивска грађа поријеклом из Задра заузима одређено мјесто у
УВОД 9

проучавању историјске прошлости Дријева. Њоме смо се користили

у оноликој мјери колико нам је била доступна преко објављених
списа задароких биљежника17.
Млечани су од почетка 20-их година XV вијека почели да се
интересују за судбину Дријева. Њихови повремени покушаји да ус-
поставе власт над тргом нису дали трајније резултате. Али, и поред
тога, за питања којима се бавимо веома је интересантна и корисна
грађа млетачке провенијенције, која је највећим дијелом публикова-
на у Листинама код Ш. Љубића18.
Од турских извора најчешће долазе у обзир они који су на-
стали непосредно након пада босанске државе. Како нису још увијек
у потпуности објављени, ми смо се некима од њих користили посред-
ством радова познатих наших оријенталиста који су се бавили пита-
њем успоставе и организације турске власти у Босни19.
Ова књига представља дјелимично прерађен и знатно скраћен
рукопис докторске дисертације, одбрањене под истим насловом у
прољеће 1982. на Филозофском факултету у Београду20. Пријатна ми
је дужност да се захвалим академику др Сими Нирковићу, професо-
ру Универзитета у Београду и моме ментору, због велике бриге и
старања које је показивао током њене израде. Изузетно радо исти-
чем свесрдну помоћ и разумијевање академика др Десанке Коваче-
вић-Којић и корисне сугестије проф. др Марка Шуњића, који су ре-
цензирали овај рукопис. Неизмјерном предусретљивошћу приликом
дугогодишњих истраживања задужио ме је и Здравко Шундрица,
сарадник Хисторијског архива у Дубровнику. Не заборављам ни
пажњу свих колега на Одсјеку, коју сам као асистент за Историју
народа Југославије средњег вијека на Филозофском факултету у Са-
рајеву обилато осјећао док сам радио докторску дисертацију. Зато
свима њима, каои многим другим чија имена нисам споменуо, овом
приликом изражавам своју најискренију захвалност.
 НАПОМЕНЕ

1 Ц. Јиречек, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien

wdhrend des Mittelalters, Праг, 1879.
2 M. Динић, Трг Дријева u околина y средњем веку, Годишњица Николе
Чупића, XLVII, Београд, 1938, стр. 109—147.
3 М. Дииић, Једна дубровачка архивска књига петнаестог века, Историј-
ски чассхпис, 12—13, Београд, 1963, стр. 23.
4 Д. Р. Јерковић, Габела (Прилог повијести доње Неретве), Календар „На-
предак”, Сарајево, 1940, стр. 101—122.
5 В. Норовић, Хисторија Босне, Београд, 1940. и С. Бирковић, Историја
средњовековне босанске државе, Београд, 1964.
6 Ј. Радоњић, Ger Grosswoivoda von Bosnien Sandalj Hranić Kosača,
Archiv fiir slawische Philologie, Neunzehnter Band, dritte und viertes Heft, Бер-
лин, 1897, стр. 380—466; iC. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача и његово
доба, Београд, 1964. и В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Београд, 1979.
7 Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни, Сарајево, 1961. и Д.
Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сараје-
во, 1978.
6 М. Гецић, Дубровачка трговина сољу y XIV веку, Зборник Филозофског
факултета III, Београд, 1955, стр. 95—153; Т. Раукар, Задарска трговина сољу
y XIV u XV стољећу, Радови Филозофског факултета, Одсјек за повијест, 7—8,
Загреб, 1969—1970, стр. 19—79; Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дубров-
нику y XIV веку, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. X,
1967, стр. 79—131; иста, Трговина вином у Дубровнику y XIV веку, Годишњак
Филозофоког факултета у Новом Саду, књ. IX, 1966, огр. 39—85. и иста, Тка-
нине у npuepedu средњовековног Дубровника, Београд, 1982.
’ Б. Крекић, Прилог историји млетачко-балканске трговине друге поло-
вине XIV века, Годишњак Филозофоког факултета у Новом Саду, кн>. II, стр.
11—20; Б. Храбак, Продаја производа босанског рударства у Венецији и Мле-
чанима у Далмацији, Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине
(ГДИ БиХ), XXI—XXVII, Сарајево, 1976, стр. 59—72. и И. Воје, Bosenski svinec
v kreditni trgovini srednjeveškega Dubrovnika, Zgodovinski časopis, 1—2, Л>убља-
на, 1978, стр. 37—59.
“ B. Винавер, Трговина босанским робљем током XIV века у Дубровнику,
Анали Хисторијског института JA3Y у Дубровнику II, Дубровник, 1953, стр.
482—512. и Д. Динић-Киежевић, Прилог миграција нашег становништва у Ита-
лију током XIII u XIV века, Годишњак Филозофског факултета у Новом
Саду, ikh>. XVI/I, 1973, стр. 39—62.
11 Д. Ковачевић-Којић, О насељу Дријева и њиховом положају, ГДИ БиХ,
XXI—XXVII, Сарајево, 1976, стр. 29—36. и Б. Тошић, Доњи ток Неретве у
средњем вијеку, с посебним освртом на трг Дријева, Херцеговина, часопис за
културно и историјско насљеђе, 2, Мостар, 1982, стр. 45—78.
12 Б. Тошић, Становништво сребњовјековног трга Дријева, Прилози Ин-
ститута за историју у Сарајеву, 19/XVIII, Сарајево, 1982, стр. 75—104; Исти,
Урећење средњовјековног трга Дријева, ГДИ БиХ, XXXIV, Сарајево, 1983, стр.
123’—137. и исти, О дријевској царини, Прилози Института за историју у Са-
рајеву, 16/XV, Сарајево, 1979, crrp. 189—195.
13 Ј. Gelcich, Monumenta Ragusina, I—V, Загреб, 1879—1897; M. Динић,
Одлуке eeha Дубровачке Републике I, Посебна издања САН, Бесхфад, 1951. и
исти, Одлуке већа Дубровачке Републике II, Посебна издања САН, Бео-
град, 1964.
14 Ј. Тадић, Писма и упутства Дубровачке републике I, Посебна издан>а
САН, Београд, 1935.
УВОД 11

15 Грађу из првих књига Канцеларије и Нотаријата почео је издавати

Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи I, (1278—1301), Београд, 1932.
Грађу о трговини робљем прикутпљену из разних серија објавио је М. Динић,
Из Дубровачког архива III, Посебна издања САН, Београд, 1967.
16 О серијама дубровачке архивске грађе које до сада нису објављиваче
види на крају књиге списак необјављених извора.
17 М. Зјачић — Ј. Стипишић, Списи задарских биљежника II, Задар, 1969.
18 Ш. Л>убић, Аистине. о одношајих измећу јужнога Славенства и Мле-
тачке републике III—X, Загреб, 1872—1891.
”Х. Шабансквић, Босански пашалук, постанак и управна подјела, Сараје-
во, 1959.
20 Комисију за одбраиу сачињавали оу: академик др Сима Нирковић, ре-
довни професор Филозофског факултета у Београду, академик др Десанка Ко-
вачевић-Којић, редовии професор Филозофског факултета у Сарајеву и др Раде
Михаљчић, ванредни ирофесор Филозофског факултета у Београду.
 I ГЛАВА

ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА

Ријека Неретва је одувијек представљала најважнију саобра-

ћајницу која је повезивала обалу Јадранског мора и његово залеђе.
Тако је долином Неретве и босанска држава од свога постанка одр-
жавала најлакше везе с морем, а долинама Брегаве, Требижата и
Раме их је ширила и учвршћивала.
Прва од посљедица такве саобраћајне условљености свакако је
врло рано оснивање једног насеља трговачке природе, које је добило
име по ријеци на којој је настало. Y ствари, још у IV вијеку прије
н. е. стари Грци су знали за Нарону, чији се трговци мало касније
јављају као њени стални становници, а у доба Римљана постала је
средиште простране области и прерасла у заиста најзначајније на-
сеље на источној обали Јадрана1.
Престанак просперитета на Неретви и разарање Нароне усли-
једили су са ишчезавањем Римског Царства, када се и област око
ушћа ријеке задуго претвара у легло чувених гусара. Међутим, упо-
редо с лаганим стишавањем вртлога изазваног сеобом народа, сре-
ђивали су се постепено односи и у доњем току Неретве, кад је за-
леђе, у коме су настале нове државне творевине, захтијевало успо-
стављање нових веза с приморјем. Израз такве потребе је и подиза-
ње новог трга, Дријева, који је у средњем вијеку преузео улогу ан-
тичке Нароне2.
*
* *

Иако Љетопис попа Дукљанина први пут спомиње жупу Луку3,

не говори, ипак, ништа прецизно о њеном положају. Нешто поближе
сазнајемо тек из Остојине повеље браћи Радивојевићима крајем
1408. године, у којој се изричито каже да је „Лука жупа с обје стра-
не Неретве”4. Пошто податак потиче из једне сумњиве Остојине по-
веље5, то би га требало провјерити и потврдити исказима неких дру-
гих извора. Потврду налазимо у даровници угарског краља Матије
Корвина, којом је 2. новембра 1465. дао на уживање фратру Алек-
сандру „у Луци у Хумскои земљи три села: Нерези, Гнилишта, Лози-
цудпних мести и котарми”6. Прво данас не постоји, али се зна да
 БУРО ТОШИБ
14

се налазило сјеверније од ушћа ријеке Брегаве, код данашњег села

Тасовчића, гдје је војвода Сандаљ Хранић успоставио царинарницу
послије 1404. године7, а друга два, са незнатно измијењеним именима,
Гњилишта и Лозница, и сада су смјештена мало јужније од ушћа
Брегаве у Неретву. Насупрот њима, на десној обали Неретве, нала-
зио се град босанског бана Стјепана II Нови — Novi in Luca. Судећи
према конфигурацији земљишта, жупа Лука је обухватала мочварни
крај око Неретве, од доње Брегаве и Требижата до мора8. Истина,
такав назив за читав овај крај данас се у народу више не чује, али
предио Предлуки на лијевој обали Неретве, насупрот данашњој Га-
бели, те језеро Лука и локалитет Луке, смјештени и с једне и с друге
њене стране, у близини Опузена, свакако су архаични остаци имена
ове средњовјековне жупе.
Захваљујући вијестима, сачуваним у списима Дубровачког ар-
хива, о живом саобраћају који се одвијао у току средњег вијека,
сазнајемо много појединости о крају око ушћа ове, у то доба водом
много богатије ријеке. Стога ћемо покушати да на овом мјесту, у
мјери у којој нам то дозволе сачувани подаци, прикажемо средњо-
вјековну прошлост свих мјеста у жупи Лука, у правцу запад-сјеве-
роисток, од самог ушћа Неретве до Почитеља.
Y томе послу ћемо поћи од шкоља Осиња, малог дугуљастог и
кршевитог отока, који је и данас пред ушћем Мале Неретве, са за-
падне стране сливанског села Блаце. Остаци римских тегула и амфо-
ра9 знак су да је у римско доба било живота на том, данас пустом
и ненастањеном морском гребену. О његовом континуитету у сред-
њем вијеку свједочи мноштво дубровачких докумената који у сво-
ме садржају крију успомену на „scollum Ossini, Usin, scopulum Us-
signi"w. Захваљујући свом положају, на самом улазу у ријеку, он је
постао згодно мјесто гдје су за ниока водостоја Неретве, кад се није
могло пловити њоме, пристајале лађе с теретом воженим у Дријева,
да би послије подизања воде наставиле пут и доспијевале до мјеста
истовара11. Осим у таквим непредвиђеним и игром случаја увјето-
ваним приликама, Осињ је повремено преузимао и улогу сталног
пристаништа у које су поједини артикли, достављани за потребе
дријевског трга. То се, у првом реду, односи на со, која је с разних
страна пристизала тамо12, а коју су понекад примали и цариници са
Неретве као званични представници дубровачке власти13.
Казивања мљетског опата М. Орбина да је кастел, чији се оста-
ци и данас налазе у Градини, јужној и највећој главици Осиња, при-
падао босанском херцегу Стјепану Вукчићу14 не налазе никакву по-
тврду у списима Дубровачког архива. Даља казивања о средњовје-
ковном осињском кастелу као грађевини војводе Жарка Влатковића,
започетој 1472. у борби против херцега Влатка и Млечана, а којег је
довршио његов млађи брат Августин (у народу познат као Андрија)
прије 1483. године, плод су доста слободног и неоснованог закључи-
вања неких историчара ближих нашем времену15. Несигурност у ка-
зивањима о том кастелу на Осињу, нажалост, редован је пратилац
и у покушајима појединаца да освијетле прошлост тамошњег само-
стана Св. Ивана, који је основао, наводно, кнез Радош Владимиро-
вић 1350, а потпао је под Турке 1570. године16.
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 15

Значајнија од Осиња за Дубровчане је била Посредњица, острв-

це између главног рукавца Неретве и Мале Неретве. Због тога је Ре-
публика Св. Влахе у неколико наврата покушавала да дође у њезин
посјед. Тако јој је већ почетком 1333. године српски краљ Душан,
заједно са Стоном и Пељешцом, уступио и „Посредњицу како оптече
Неретва до мора”17. Али, како долина доње Неретве више није била
у његовој, већ у власти босанског бана Стјепана II Котроманића, то
овај није дозволио да се Дубровчани учврсте на исходу главног пута
који је повезивао Босну с морем18. И сви њихови доцнији напори да
код бана Стјепана израде потврду те Душанове донације остали су
без резултата, а Посредњица без стварне дубровачке власти19. По-
слије више од једног стољећа та Душанова повеља је послужила
Дубровнику да окуша поново срећу. Пошто је већ херцег Влатко
бацио око на Посредњицу и (покушао да је освоји, Дубровчани су,
након пада Почитеља под турску власт, крајем 1471. отпочели да
раде на утврђивању острвцета да би обезбиједили своје интересе на
Неретви. Слати су стога најамници и разне врсте наоружања, а Хам-
за-беговом чешнигеру Исмаилу, када је боравио у Дубровнику, по-
казивана „привилегија како је Посредњица наша”, садржана, вјеро-
ватно, у издатој им повељи краља Душана20.
На поднесене оптужбе херцега Влатка да Дубровчани у Посред-
њици подижу тврђаву од дрвета и да му дугују 19.000 дуката на име
очевог депозита у њиховом граду, турски султан је наредио херце-
говачком санџак-бегу Хамзи да извиди дижу ли Дубровчани на уш-
ћу Неретве неку тврђаву, па ако је истина, да је „раскине”, а спо-
менуте дукате, уколико се пријава покаже исправном, да им одузме.
Y току расправе крајем јануара и почетком фебруара 1472. пред
Хамза-бегом у Фочи посланици херцега Влатка нису могли „ни по
чему доказати, да е них ни да е била” осим „да су негда пасле По-
срејницу Шимрака слуге херцегова кобиле”, док су дубовачки по-
казали „записе с висућом печатју од краља Степана српскога и при-
морскога кои им е дао Рат Стонаки с Приморјем и Посрејницом"
коју су од тада увијек држали. Прихвативши њихове аргументе,
Хамза је потврдио Дубровчанима посјед Посредњице, истичући „да
ју држе и од сад како ју су држали и до сад а од сад ни херцег ни
тко други за Посрејницу веће работу да не има ер е дубровачка”21.
Иако том приликом ни једном ријечју није споменуто утврђе-
ње на њој, херцеговачки санџак-бег је захтијевао да се поступи по
султановом наређењу, тј. да се спали. И, заиста, послије кратког
времена сами су га Дубровчани, по налогу Сената, претворили у
пепео.22 Но, њих ни потом није напуштао страх да херцег не нападне
Посредњицу, па су њихове фусте почеле крстарити по ушћу Нерет-
ве23. Када је 1473. године на острвцету фра Августин Влатковић по-
дигао неколико дрвених кућа, дубровачка влада је захтијевала да
их у року од осам дана уклони, јер ће у противном, то учинити
стонски кнез уз помоћ армаде коју му је послала. Слично је посту-
пила и у случају када је у новембру сљедеће године у Дубровник
стигла вијест да херцег подиже куће „super nostro terreno Posredgni-
ze magne’’24. Али, ипак, на крају је увидјела колико је безвриједно
излагати се толико великим трошковима за утврђивање и одржава-
 БУРО ТОШИН
16

ње Посредњице и још рискантније увлачити се на тај начин у борбу

која је већ годинама трајала на доњој Неретви између Угарске и
Турске. Зато је препустила то мало дуго и љубоморно чувано острво
Мађарима, који су га и прије Хамза-бегове пресуде држали, изгледа,
неко вријеме у својој власти25.
Највјероватније на истом мјесту, које су Дубровчани започели
утврђивати код данашњег Опузена, Угри су саградили утврђење Кош,
чија посада представља посебно поглавље у одбрани Херцеговине од
Турака. Тврђава „Narentana”, како је назива савременик Donado da
Lezze, налазила ce 15 миља од ушћа, на једном од два острвцета, и
то по свој прилици на „великом” — Posredgniza magna — које је
сама ријека својим наносом направила26. Она се у дубровачким спи-
сима први пут спомиње 1481. године27 и тиме демантује нека ранија
мишљења историчара да су се Угри ту учврстили одмах послије па-
да Почитеља под Турке28.
Од првог дана постојања па за наредних десетак година, снаб-
дијевање овог посљедњег угарског упоришта било је добрим дијелом
и брига Дубровчана, који су тамошњој посади од око 500 војника
често слали храну, новац, оружје и разне врсте ратног материјала
као помоћ29. Потпомагана од Дубровчана, а понекад и са других
страна30, тврђава у Кошу је за краља Матије Корвина успјешно одо-
лијевала нападима Турака. Али, убрзо послије његове смрти (почет-
ком априла 1490), упоредо са општим малаксавањем угарског отпора
према Турцима, пао је и Кош, којег су средином 1499. покушали об-
новити Турци, узимајући потребно камење „di uno castelo diruto per
avanti chiamato Braschinaich”31.
Вијест o узимању камења ca рушевина кастела Брштаник јасно,
дакле, указује на раније постојање тог мјеста у непосредној околини
града Коша. Међутим, дуго је у нашој историографији владало миш-
љење К. Јиречека да је најприје као село, а затим као тврђава и
трговиште, Брштаник лежао у близини Почитеља32. Али нешто касни-
је, на темељу теренских испитивања и проучавања архивске грађе,
доказано је да се Брштаник налазио знатно ниже од Почитеља, тач-
није да му данас одговара мјесто Градина, смјештено на Малој Не-
ретви нешто мање од једног километра јужно од Опузена.33 Друго
важно питање из историје овог средњовјековног града на ушћу Не-
ретве је, свакако, вријеме његовог настајања. И о овом питању су
изношена различита мишљења. Поћи ћемо прво од казивања старих
хроничара, која се такође не слажу. М. Орбин у Краљевству Словена
прича да је Твртко овај град подигао 137734, дсж ce Ј. Лукаревић опре-
дјељује за 1373. годину35. Имајући на располагању те податке, исто-
ричари су доносили различите закључке о времену формирања овог
средњовјековног града. Тако Р. Јерковић, противно Руварчевој тврд-
њи да је Твртко I Котроманић могао саградити Брштаник тек посли-
је смрти угарског краља Лудовика36, усваја Лукаревићево мишљење
да је био подигнут већ 1373. године37. Међутим, у записницима дуб-
ровачких вијећа Брштаник је први пут споменут, и то само као твр-
ђава, 3. јануара 1385, када је њихова влада отпремила један наору-
жани бригантин „pro vetando quod nullus ferat sal ad castrum Ber-
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА
17

stanich”^. Ако би се прихватило мишљење о његовом подизању 1373.

године као исправно, било би тешко објаснити због чега Дубровчани
овај град, који се налазио у области с којом су били у готово сва-
кодневним контактима, никада прије нису спомињали. С друге стра-
не, чињеница да се већ на почетку 1385. године јавља као утврђење
недвосмислено говори да је још у току претходне године морао бити
саграђен. А како је његово зидање, вјероватно, трајало дуже време-
на, чини се природно да је босански краљ подизање града Св. Михаи-
ла, познатог више под именом Брштаник39, започео истовремено са
изградњом Св. Стефана или Новог, утврђеног града, подигнутог у
првој половини 1383. у малом заливу на улазу у Боку Которску4и.
И поред тога што је брштанички трг био кратког даха (од 1382.
до средине новембра 1395), привредни живот у њему био је доста
интензиван. Ту се, осим сољу, у знатној мЈери трговало оловом, ви-
ном, житом, дрветом и робљем, о чему ћемо се подробније упознати
у поглављу о трговини у Дријевима у XIV вијеку. Уз то, мора се
нагласити да Брштаник није био подигнут из искључиво трговачких,
већ донекле и стратегијских разлога. Његов оснивач, краљ Твртко,
упоредо са мјерама за унапређење флоте, подигао је у Брштанику
и мало бродоградилиште41.
Главну улогу у привредном развоју Брштаника играли су, сва-
како, Дубровчани настањени у колонији. О организацији живота на
брштаничком тргу из досадашње литературе не зна се готово ништа.
Тек на основу неколико расположивих дубровачких вијести могуће
је данас нешто више казати о томе. Y ствари, зна се да је у марту
1392. извршен попис свих дубровачких трговаца у Брштанику како
би се стекао бољи увид ко је све био дужан потчињавати се обаве-
зама које су важиле на овом тргу, тј. владиним службеницима по-
стављеним у њему 42. Многи од тих трговаца имали су тамо и своје
куће, а неки су се и женили у Брштанику43. Да би што боље регули-
сала њихове међусобне односе, као и односе с Дубровником, дубро-
вачка влада је, разумије се, и у Брштанику, као и у осталим својим
колонијама на Балкану, постављала органе своје власти. Били су то,
углавном, конзули и судије44. Премда се не може поуздано казати
коју, ипак се види да је функцију управног лица обављао на овом
тргу и познати дубровачки трговац и министар финансија на двору
босанског краља Дабише, Жоре Бокшић. Из једне штуро забиље-
жене одлуке дубровачке владе да се Жоре лично, или преко свога
прокуратора, мора појавити ,,ad litigandum coram nobis” ca тргов-
цима Брштаника45, јасно произилази да је у том својству дошао у
сукоб са Дубровчанима који су живјели на овом тргу46. На основу
оскудних дубровачких вијести могуће је само нагађати да је до тог
спора могло доћи једино због Жориног личног става према трговини
странаца у Брштанику47. Не зна се тачно како је и у чију корист
био ријешен тај сукоб њених тамо настањених грађана и тог служ-
беника дубровачке владе на брштаничком тргу. Потребно је нагла-
сити да вијести о дубровачкој насеобини у Брштанику, у посљедњих
годину-двије њеног постојања, постају све рјеђе. То увелико отежава
истраживачу да у свим потребним појединостима заокружи слику
о развоју овог приморског града и његовој улози у историји сред-

2 Трг Дријева у средњем вијеку

 БУРО ТОШИН
18

њовјековне босанске државе. Привредни живот у њему почео је, ка-

ко изгледа, нагло да јењава. Y вези с тим стоји и одлука владе у
Дубровнику с почетка септембра 1395. године, по којој је до средине
октобра њезин грађанин Жоре Бокшић морао сву своју со, коју је
тамо имао, изнијети из Брштаника у Дријева или неко друго мје-
сто48. Биле су то, у ствари, припреме за расељавање дубровачке ко-
лоније из овог трга. Дубровачка влада је, заиста, сама раселила та-
мошњу св-оју колонију, пошто је у новембру исте године наредила
Жори и другим својим грађанима да поруше своје куће у Брштани-
ку и Посредњици49. Праве разлоге за расељавање њених грађана из
тих мјеста, која су, свакако, морала бити доста важна, није могуће
са сигурношћу установити, али можда не би било сувише смјело прет-
поставити да они леже у жељи дубровачке владе да да што већу
важност својој насеобини у Дријевима, чији је развој подстицала,
дакле, и укидањем других тргова у близини, јер би јој се могли
с временом појавити као евентуални конкуренти.
Шта је било са Брштаником након расељавања дубровачке ко-
лоније није сасвим извјесно. Истина, стари дубровачки хроничари
у својим дјелима га и послије повремено спомињу. Ј. Растић у Хро-
ници, приказујући рат босанског краља Остоје и Дубровника, каже
да је Вук Бобаљевић, са пет галија и других наоружаних барки, по-
шао ,,del castello Berstanich... nella bocca Nerenta” и ишао до Дри-
јева50. То нам, у исто вријеме, показује да се Брштаник налазио ниже
од Дријева51 и да је 1404. постојало још увијек утврђење у њему.
Исто тако, М. Орбин прича како су се Дубровчани у рату с босан-
ским херцегом Стјепаном Вукчићем Косачом (1451—1454), послије
безуспјешне опсаде Омиша, бацили свом силином на заузимање Оси-
ња и Брштаника52. Данас се поуздано зна да они у том рату уопште
нису нападади Омиш, пошто се он већ 1444. није налазио у херцего-
вим рукама. Даље, освајање Дријева потврђено је архивским доку-
ментима, а посједање Брштаника и Осиња сасвим је могуће. Међу-
тим, све се то могло десити само у другој фази рата, када су Дуб-
ровчани — 1452. године — послали помоћ у Неретву херцеговом ста-
ријем сину Владиславу, хумској властеоској породици Влатковића
и босанском краљу Томашу као својим савезницима53. Дубровчани
су, изгледа, 1472. године, пред све снажнијим турским надираљем,
рушили Брштаник54, а, према причањима Ј. Лукаревића, десетак го-
дина послије тога поново су га порушили Турци55. Али, како се кази-
вања дубровачких хроничара, због тога што се не дају контролисати
другим архивским подацима, не могу прихватити као тачна, то и
даље, и поред н>их, остаје неријешено питање да ли је и послије
1395. у Брштанику постојало неко насеље. Судећи по стилизацији
једне дубровачке вијести из 1404. године, у којој се за једног дје-
тића који иде на занат код дубровачког кројача изричито каже да
је из Брштаника56, таква могућност нам изгледа вјероватнијом. Y
ствари, како се чини, одлуком дубровачке владе с краја 1395. године
била је расељена сама дубровачка колонија, док се постојеће утвр-
ђење није дирало. То значи да је и након расељавања дубровачких
трговаца у Брштанику постојало неко насеље. О правом карактеру,
величини, организацији живота и дужини његовог постојања не зна
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА
19

се ништа. Једино се сигурно зна да га већ крајем XV вијека више ни-

је било. У Љетопису Марина Сануда, када говори о односима млетач-
ке владе према Јужним Словенима, спомињу се 1499. године, како смо
то већ видјели, и рушевине „једног разореног кастела раније званог
Брштаник”, са којег су Турци узимали камен потребан за обнављање
угарског града Коша57.
Слично оној на ушћу Бојане, и на Неретви је у средњем вијеку
постојао локалитет Плоча. Она се, као и данас, и тада налазила с де-
сне стране ушћа главнога крака Неретве у море. Положај у овом
увученом и од вјетрова заштићеном заливу додијелио јој је доста
рано улогу згодног и сигурног пристаништа за бродове који су до-
лазили ради укрцавања робе. Тако се већ крајем 80-их година XIV
вијека Матко Марина Припчића са острва Колочепа обавезао неком
Милчи из Новог Брда, настарвеном у Котору, да ће пловити његовом
барком „usque, ad quendam locum dictum in Ploca, qui est i: orificio
fluminis Narenti” и тамо натоварити Милчинове овнове58. Поред тога,
познати су и други случајеви задржавања бродовља „a loco dicto
Ploza prope Narentam"59.
Мало даље од делте Неретве, на подножју бријега Руњица, на-
лазила се средњовјековна тврђавица Десна, смјештена на мјесту
данашњег села Десне. Док су Мађари држали западни дио Хума
(1357—1382) та је тврђавица играла доста значајну улогу. С њеним
кастеланом и посадом Дубровчани су, изгледа, имали у то доба мно-
го негтрилика, па су због тога морали понекад тражити и заштиту
код бана у Далмацији60. Она је, по свему судећи, још концем XIV
вијека изгубила свој ранији значај, пошто се касније уопште не спо-
миње међу градовима у земљи херцега Стјепана61. Већ крајем 20-их
година XV стољећа извори чувају једино успомену на село Десну62.
Од мјеста која су се налазила на морској обали јужно од ушћа
Неретве извјесног значаја за развој дубровачке трговине имало је и
Сливно63. Као што је Нови на рачун Котора, тако је и Клек на рачун
освојених Дријева доживио да се за кратко вријеме, пред крај сред-
њег вијека, у њему развије интензивна трговина соли. Монопол су
добили, разумије се, Дубровчани, чија је влада послије 1485. у неко-
ликјО наврата слала своје људе као „venditores salis in Clech”64. Како
ce радило o отвореном тргу, то је више пута био изложен угарским
и млетачким нападима. Једном приликом су посаде Коша и Скра-
дина жестоко опљачкале његове сланице, па су се и Дубровчани
због тога морали правдати пред херцеговачким санџак-бегом65. Y уго-
вору, склопљеном у марту 1490. између Дубровника и Мустафа-бега,
поред Дубровника, Новог и Рисна, наводи се и Клек као мјесто у
коме се трговало сољу.66 Али већ сљедеће године, пошто су Мађари
након Корвинове смрти потиснути и из тврђаве Кош, напуштен је
Клек, а трг соли пренесен најприје у мјесто Светиј, а потом поново
у Дријева, природом предодређено мјесто за то67. Сличне политичке
прилике два вијека касније учиниће Клек опет важним пристаниш-
тем Херцеговине68.
На улазу у жупу Луку, са западне стране, налазио се Вратар69.
Опкољен виооким брдима и с лијеве и с десне стране, доминирајући
 БУРО ТОШИЕ
20

уским пролазом из правца Вргорца у Метковићко пол>е, овај сред-

њовјековни град је, заједно с тврђавом, стекао важну улогу заштит-
ника становника дријевског трга, који су му због тога плаћали и
неку врсту годишњег трибута. Међутим, они су 1439. године, из засад
непознатих разлога, одбијали да плате тај доходак70, све док им из
Дубровника није стигао изричит налог71. Вратар се налазио у посједу
властеоске породице Радивојевића (Влатковића), који оу га, изгледа,
сматрали и својим главним градом. Тако је војвода Бурађ Војсалић
потврдио 1434. браћи Радивојевићима „прво град Вратар с влада-
нием и з држанием”, а затим остале посједе72, док су браћа Влат-
ковићи 1452 „ у нашем граду Вратару” склопили савез са Дубров-
ником против херцега Стјепана Вукчића73. Ускоро послије Косачине
смрти Иваниш Влатковић се јавља као „comes prepetuus de Wrat-
har"*’, коју je титулу, добијену свакако од угарског краља Матије
Корвина, носио вјероватно све док га почетком 70-их година XV вије-
ка нису потисли Турци из доње Неретве.
Интересантно је да Метковић у средњем вијеку није имао
готово никаквог значаја. Захваљујући једној тужби, забиљеженој 17.
јануара 1422. против цариника у Дријевима који су „рго contraban-
da" отели једну барку са стварима од сер Марина Геталдића „in
flumaria Narenti subtus Metchovich”15, сазнајемо тек. толико да је то
мјесто постојало. Дубровачки трговци се нису задржавали у њему,
вјероватно због тога што су својим бродовима могли ићи даље уз
Неретву. Свој процват у новије вријеме Метковић је доживио зах-
ваљујући, прије свега, томе што је управо ту граница до које до-
пиру морски пароброди76.
Дубровчани су се у прољеће 1399. жалили једним писмом браћи
Бурђу и Вукићу Радивојевићима што су неки трговци опљачкаии
на С в е т и ј у и да се трговцима у Дријевима чини „кривина" тиме
што је постављена „присјека” од самог трга до С т р у г е те не мо-
гу излазити ван трга „на воду и на дрва и на пашу”. Уз упозорење
да су одувијек њихови трговци ишли „дери до Светија на пашу
и у дрва и на воду”, они су молили да им се одобри да и даље „греду
до С в е т и ј а” пошто су вазда ходили у П р у д у и више П р у д а
и у Јасеници дрва сјекли”77. Мјесто Струге и данас постоји на
Неретви више Габеле, а Пруд, у близини којега извире поток Норин,
око 2 километра сјеверно од данашњег села Вида, те сјевероисточно
од Пруда према Чапљини налази се брдо, а поврх њега и село, Ја-
сеница. Међутим, на основу података из споменутог писма, није мо-
гуће ни приближно тачно убицирати често навођено мјесто Свети.
Али, захваљујући неким другим изворима, назиремо да се, идући уз-
водно Неретвом, оно морало налазити на њој прије трга Дријева.
Дријевски цариник Влахота Хранковић је почетком 1429. истоварио
барку соли довезену из кугом заражених далматинских мјеста „in
loco vocato Cvithie, quia propter pescem non fuit sibi concessum posse
ingredi Narentum”™. To као да потврђује и дубровачка влада, која
пише херцегу Стјепану почетком марта 1456. da не може закупити
неретљанску царину „stando quello castello a Zvitie”, због чега „ogni
homo mal volentieri vignera a Narente”19. Даље, податак да je Добре
Калић, капетан једне армаде смјештене у Светију, могао отуд доз-

ЛЛ
ЖШ7
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 21

вати Унчу Матеша, дубровачког синдика који се налазио у Дри-

јевима80, недвосмислено говори да су та два мјеста морала бити у не-
посредној близини. Но, и поред тога, остаје отворено питање гдје се
налазио средњовјековни локалитет Свети, за који неки сматрају
да му одговара данашња Свитава81, што је, наравно, немогуће, јер
је она, у најкраћем растојању, удаљена од Неретве барем 8 киломе-
тара према југоистоку.
Из формулације једног дубровачког захтјева херцегу Стјепану
да у дријевску царину мора „intendere Ledenize che sono apresso Na-
rente”&2, јасно произилази да cy ce y близини Дријева налазиле и Ле-
денице, што још увијек није довољно да се поближе убицирају.
Исто тако дуго се није знало гдје је био, у дубовачким сред-
њовјековним изворима често спомињани, Некрањ. Међутим, читав
комплекс плодних њива на лијевој обали Неретве и на десној обали
Крупе-смјештен од заселака Скочима и Терсане до села Вишића —
у народу се, као и на катастарским картама, до данас тако назива.
То је, изгледа, послије Дријева било једно од најзначајнијих мјеста
за трговце. Многи каравани који су се кретали од ушћа Неретве у
унутрашњост Босне полазили су често из Некрања83, па су ту рано от-
почела наплаћивати и царина. Већ концем XIV вијека некрањска ца-
рина је улазила у састав дријевске, коју је тада држао у закупу дуб-
ровачки трговац и протовестијар босанских краљева Жоре Бокшић84.
Крајем 1405. године поново се у том мјесту спомиње царина, коју
је, по мишљењу Дубровчана, незаконито подигао војвода Сандаљ
Хранић, због чега су се они тужили босанском краљу Остоји85. И ко-
начно, након завршетка трогодишњег рата с њим, дубровачке власти
су поручивале херцегу Стјепану да ће закупити његов дио дријевске
царине за 3.000 дуката под условом да „non possa schoder ni -far
schoder la dohana de Necragn a Narente”86.
Ha основу изјаве свједока Вукца Прибиловића да је, док је
био „in merchato Narenti”, видио преко ријеке (vidisse ultra (luminem)
како је у Орашју истоварена једна барка соли, јасно је да се Орашје
налазило у непосредној близини Дријева, само с друге стране ријеке.
Тада су дријевске судије упутиле Грубача Гудељића да спријечи да
се морнари са речене барке не мијешају „cum aliis de Narento prope
loca pestifera de quibus venerant”. Пошто y тој барци није било до-
вољно соли Влахота Хранковић „complevit dictam quantitatem de
sale megazeni gabelle” (дријевске) Утишену Богетићу87.
Комплекс земљишта, под именом Орах, забиљежен на катастар-
ском плану испред жељезничке станице, на улазу у данашњу Габелу,
било би одвећ смјело поистовјећивати са овим средњовјековним ло-
калитетом, па и питање убикације овога, у нашим изворима споми-
њаног Орашја остаје за сада неријешено.
Није боља ситуација ни са мјестом Церник, у коме је — готово
у исто вријеме када и у Орашју — била истоварена барка кријумча-
рене соли, пошто је „noliano dato in merchado schargare” и „non re­
ciperetur in Narentum”, што индиректно значи да се оно морало
налазити узводно од Дријева. Директнији доказ за то је исказ споме-
нутог Грубача Гудељића да је „una altra barcha pizula passo per Na-
rente” и истоварила „a Zarnichi la sal sula zelegha”w. Данас не знамо
22 БУРО ТОШИН

ниједног топонима с таквим или сличним именом у области доње

Неретве и нисмо у могућности нешто рећи о томе гдје се налазио
Церник у средњем вијеку.
За вријеме рата између херцега и Дубровника (1451—1454) по-
стала је надалеко чувена Горица — и данас смјештена између Стру-
ге на Неретви и брда Јасеница. Она је, по свој прилици, требала тада
да послужи као база савезничких снага за операције против Косаче.
Већ с прољећа 1452. Дубровчани су слали разне врсте материјала за
подизање моста у близини Горице, ради прелаза преко Неретве на
херцегово подручје89. Када је нешто доцније допловила мала млетач-
ка флота с циљем преузимања Дријева, њезин је заповједник Папа-
лић упутио „заповједнику дубровачких лађа које су се налазиле
узводно у Неретви на чувању моста подигнутог на баркама код Го-
рице” оштар налог да се одмах отуд повуче. Међутим, њега је, како
се чини, у том енергичном захтјеву зауставило, неколико дана касни-
је приспјело, објашњење једног дубровачког посланика да бродови
имају налог да чувају мост преко којега требају да пређу босански
краљ, Владислав, Петар Војсалић, Сладоје Сенковић и други90. Пре-
лазећи баш у то доба у табор непријатеља свога оца, старији хер-
цегов син Владислав дошао је на идеју ,,-far la cita ala Goriza”, на
што cy му Дубровчани савјетовали да то одложи за неку бољу при-
лику, пошто је у вртлогу тих ратних догађаја било много пречих
и важнијих ствари91. Дубровачки предлози савезницима, окупљеним
почетком л>ета у пуном саставу испред споменутог моста, да нападну
малобројну херцегову војску, осам мил>а удаљену с друге стране ри-
јеке, и да сазидају тврђаву у Горици, пропали су због међусобних
свађа босанске господе, и тиме сви изгледи за њиховим коначним
успјехом на овој страни отишли у неповрат92. Одлука да баш Горица
буде изабрана за тачку продирања на лијеву обалу Неретве није
случајна. Напротив, треба је довести у везу са чињеницом да је пре-
ко ње још у старом вијеку водио римски пут из Нароне, преко сто-
лачког и невесињског краја, у горње Подриње, те да је на истом
мјесту, гдје је некада стајао антички, сада у тешким данима овога
рата, био подигнут овај дубровачки мост93.
Унаточ млетачким предлозима да то не чини из обзира према
цару Душану, босански бан Стјепан II Котроманић је, да би зашти-
тио стечену територију на овој страни, подигао град Нови — Novi in
Luca9i. Зато, када је Душан у октобру 1350. предузео поход на Хум,
први се на удару нашао град Нови, који је брзо био освојен, али
исто тако брзо и изгубљен за српску државу. У ствари, због визан-
тијског упада у Македонију, главнина Душанове војске се морала
повући из Новога, који су Босанци, захваљујући понајвише заслуга-
ма кнеза Вука Вукосалића, поново преотели. Отуда и у једној својој
повељи бан Стјепан истиче службу коју му је Вукосалић учинио „ка-
да бише цар рашки узел Нови мои град” и када „ту скрози Влка
вазех мои град и ту проли Влк крв за ме”95. У току XV вијека град
се налазио у посједу браће Радивојевића. Посебно значајно мјесто му
је припало и у дубровачком рату са херцегом, у коме се својим
храбрим држањем нарочито истакао његов бранилац Жарко Влат-
ковић96.
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА
23

Од свих набројаних мјеста једини се у повељама о потврди по-

сједа херцега Стјепана спомиње Почитељ97. Његова важност у улози
браниоца улаза у долину доње Неретве, коју му је предодредио поло-
жај, нарочито је порасла када су Мађари, уз херцегову сагласност, кра-
јем 1465. поставили своју посаду у њему и тиме преузели обавезу да
од Турака бране остатке Косачине земље98. YcKopo послије тога, уз
помоћ дубровачких мајстора, на Неретви испод Почитеља био је по-
дигнут и један мост". За читаво вријеме док су се налазили у њему,
Дубровчани су често слали угарским војницима у Почитељу разно-
врсну помоћ: од ексера и дасака, преко мајстора и „инжењера”, до
оружја, животних намирница и новца. Сва је та помоћ слата „махом
на рачун угарског трибута, који је на овај начин узиман за неколи-
ко година унапријед”100. Али, већ концем 1469. Почитељ се налазио до
те мјере притијешњен од Турака да му је морао притећи у помоћ и
сам војвода Иваниш Влатковић101. Непуне двије године доцније то се
поновило, али у много оштријој форми него раније, па је због тога
већ од августа 1471. дубровачка помоћ почела још учесталије при-
стизати102. Нажалост, од ње већ тада није било никакве користи,
пошто је 20. септембра Хамза-бег преко посебног гласника обавије-
стио Дубровчане „о предаји Почитеља”103. Y њему је од тада запови-
једао турски диздар, a Yrpn су били потиснути до самог ушћа Не-
ретве, у мјесто на коме су десетак година касније подигли споменуто
утврђење Кош. Тако је с падом Почитеља нестало и посљедње озбиљ-
није сметње учвршћивању турске власти источно од Неретве и још
се шире отворила врата њиховом даљем продирању у простор запад-
но од те ријеке, који је и прије тога био озбиљно угрожен104.
Из досадашњег излагања произилази, дакле, да је у жупи Лука
постојало неколико локалитета (Свети, Леденице, Орашје и Церник)
којима данас у катастарским пописима и на терену не налазимо ни-
каква трага. Ако би тражили основни разлог за то, вјероватно бисмо
га могли наћи у великим промјенама које је Неретва, током времена,
изазвала у доњем току. Неке од тих промјена дале би се чак и на
лицу мјеста регистровати. Тако данашњи поток Норин мјестимично
тече кроз антички град Нарону, поред кога је у доба његовог посто-
јања протицала Неретва105, сада, због помјерања свога корита, уда-
љена од села Вид — у најкраћем растојању — најмање три кило-
метра. Мноштво археолошких налаза указује на густу насељеност
мочварних крајева у близини Нароне у античко доба. „Велико, бо-
гато заливима језеро, са плодним острвом заузимало је мјесто да-
нашње нездраве баруштине Хутово Блато, југоисточно од Чапљине.
Неретва је текла у сигурном кориту и кроз језеро”106. Још у средњем
вијеку околина Дријева, као уосталом и дио остале Херцеговине,
била је, по свему судећи, много питомија и плоднија него што је да-
нас. Отуда је и природно-географски лик неретљанске области тада
морао изгледати нешто другачије. Око саме ријеке морало је бити
доста шума, о чему свједоче и многи подаци о извозу дрвета у Дуб-
ровник, те називи неких, бујном вегетацијом прекривених, а сада
огољелих комплекса земљишта, као на примјер Јасеница, на којој су
дубровачки трговци крајем XIV вијека сјекли дрва. Велика про-
24 БУРО ТОШИБ

странства обрасла шумом одржала су се у доњем току ријеке чак

до прошлога стољећа. Све је то, разумије се, утицало да је средњо-
вјековна Неретва била у понечему другачија него данас. Прије све-
га, док је протицала кроз шумом богатије крајеве, била је и сама
много богатија водом, али у исто вријеме и мирнија, тако да није
правила нагле поплаве, које су донедавно немилосрдно уништавале
и оно мало преосталог плодног земљишта. Због тога су — како на-
лази М. Динић107 — услови за пловидбу Неретвом у средњем вијеку
били много повољнији, па се њоме могло узводно пловити даље од
Метковића, докле данас пристижу повећи бродови. Нека нам за то,
поред осталог, послуже као доказ и честе вијести из Дубровачког
архива о високом водостају Неретве у луци дријевској, гдје је вода,
продирући у дубровачке магазине, наносила штету соли и разваљи-
вала постојеће сланице, које су због тога повремено поправљане.
Већим количинама воде, међутим, обиловале су и неке њезине при-
токе, као, на примјер, споменути поток Норин, који се једном прили-
ком назива „ријеком”108.

*
* *
Једино се потребом за успостављањем веза између приморја и
његовог залеђа — како смо то већ нагласили — може објаснити на-
стајање овог, у доњем току Неретве подигнутог, из ћирилских изво-
ра нама добро познатог трга — Дријева, а из латинских — mercatum
Narenti, forum Narenti, или још чешће само — Narentum. Двојност
имена највећег средњовјековног босанског трга симболизује, дакле,
улогу два наведена, по природи ствари међусобно чврсто повезана
чиниоца: словенско — настало од дријево, дрво, лађа — указује
на значај мора, док нас латинско опомиње на присуство ријеке која
је кроз динарске ланце просјекла себи пут од загорја до приморја109.
Да се увијек радило о истом мјесту, најбоље свједочи чињеница што
се понекад и у документима на латинском језику среће словенски
назив Дријева. Тако се за Радобрада Радоњића, дјечака који је оти-
шао на изучавање „кожухарског” заната у Дубровник, изричито ка-
же да је ,,de Drieva’’110. То правило у принципу потврђује и случај
Стјепана Радосалића ,,đe Dreva”m, за кога се једном другом прили-
ком наводи да је ,,đe Drieva aliter de Narente”112, те не треба бољег
доказа да су словенски облик Дријева и латински Narentum си-
ноними за назив неретљанског трга.
Питање убикације Дријева поодавно је почело заокупљати паж-
њу научника. Први је К. Јиречек већ 1879. тај средњовјековни трг на
ушћу Неретве идентификовао са данашњом Габелом113. Поводећи се
за Јиречеком, и многи други историчари, и не помишљајући, вјеро-
ватно, да би могло бити другачије, нису у својим радовима одсту-
пали од тога гледишта114. Међутим, тек у новије вријеме појединци
су, једни с мање а други са више образложења, почели тврдити да
се Дријева нису налазила на мјесту данашње Габеле, већ насупрот
њој, на другој, лијевој страни Неретве, а десној страни рјечице Кру-

____________ ИЖ
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА
25

пе, обухватајући простор од Терсане (данас код жељезничког моста

преко Неретве у Габели) до села Вишића115. И на крају, проф. Д.
Ковачевић је изнијела мишљење да ни данашња Габела а ни крај
преко пута ње не одговарају средњовјековном дријевском тргу, него
да му, умјесто њих, одговара село Вид, смјештено на мјесту античког
града Нароне, које је данас у најкраћем растојању удал>ено барем
6 километара сјеверозападно од Габеле.
Чињеница да у литератури постоји толико различитих мишљења
о смјештају овог важног трговачког средишта у доњем току Неретве
не треба да нас изненађује. Y ствари, сваки од истраживача који
су се бавили изучавањем овог проблема имао је неке аргументе,
архивске или археолошке природе, на којима је заснивао своје схва-
тање и градио теорије о томе гдје су се налазила Дријева. Ничег
нормалнијег од тога, ако човјек у послу овакве врсте узима само оне
податке који му одговарају — не супротстављајући их доказима
друге врсте — да на темељу њих може извести логичан закључак.
Али, с друге стране, требало би очекивати да би се довођењем
свих тих података у међусобну везу, или, још боље, у међусобну
конфронтацију, могло доспјети и до неког другог, свестранијег и
истини ближег закључка. Нажалост, заиста нам у постојећој си-
туацији и не преостаје друго него очекивати, пошто све до данас
сачуване архивске вијести — а остатака материјалне културе готово
да и нема — сакупљене на истом мјесту и посматране у једном инте-
гралном склопу, не пружају никакве могућности за утврђивање јед-
ног јединственог мјеста за које би се, непобитно и без дилема, могло
тврдити да су се на његовом подручју налазила средњовјековна
Дријева. Зато ћемо се, умјесто тога, задовољити тиме што ћемо поје-
диначно изнијети аргументе у прилог тези да су се Дријева налазила
на мјесту данашње Габеле, преко пута ње, или, пак, на мјесту да-
нашњег Вида.
Y српским родословима и летописима спомиње се још средином
XII вијека рашки жупан Бела са своја два сина, Тихомиром и Чудо-
миром, који „створише цркву в Дрјевесес, виме светаго првомуче-
ника Стефана”116, за чије постојање не налазимо никакве потврде у
књигама Дубровачког архива. Међутим, млетачки историчар Гарзони
налазио се 1694. на лицу мјеста и забиљежио да у Габели „stavano
costrutte due Torri, San Stefano e Sant’ Antonio. II titolo derivava da
Oratori anticam ente dedicati”. Гледајући том приликом „la distruzione
della Chiesuola de Protomartire", један стари „Турчин” je гласом про-
рока пријетио својим суграђанима да, разарајући дом Божји, неће
моћи дуго владати мјестом које су преотели тада од својих ривала
Млечана117. Ако бисмо апстраховали, дакле, чињеницу да се од XII
до конца XVII стољећа њено име уопште не среће више у изворима,
значило би да црква Светога Првомученика Стјепана (San Stefano
Protomartire) повезује у континуитету постојања средњовјековни трг
Дријева са Габелом, на чијој се западној страни и данас налази ло-
кална црква посвећена истом свецу118. Када смо већ код цркава, тре-
ба нагласити да су многи дубровачки трговци који су тамо живјели
својим опорукама за спас душе остављали, мада не тако често као
 БУРО ТОШИН
26

цркви Cđ. Вида, дарове и „alia chiesa de Sancta Maria a Narente”119.

Још je фра Петар Бакула y своме Шематизму Херцеговине тврдио
да се, поред споменутих цркава Св. Стјепана и Св. Антонија, испред
подигнуте тврђаве, на источној страни Габеле, налазила и црква Св.
Марије, наглашавајући при томе да је свака од њих постојала тамо
прије него што је 1559. године ова неретванска утврда била поправ-
љена и повећана по заповиједи султана Сулејмана120.
Поред тих података изразито топографске природе, располаже-
мо и са неколико других, који такођер, у мањој или већој мјери,
потврђују могућност да су се Дријева налазила на мјесту гдје је
данас Габела. Тако је у прољеће 1415. у Дубровнику донесена одлука
о забрани трговине робљем у Дријевима и да „aliqua barca non tran­
seat usque ad locum Necrane”121. Пођемо ли путем већ познатих ства-
ри, да се насупрот Габеле, на лијевој обали Неретве, налазило, а ту
се и сада налази, мјесто Некрањ, чинило би нам се нормално закљу-
чити да се посљедњи дио забране односи на прелаз барки из дријев-
ског трга, који би се, према томе, могао налазити на подручју да-
нашње Габеле, преко ријеке Неретве, у Некрањ. Y вези с тим под-
сјећамо и на раније изречену констатацију да је некрањска царина,
вјероватно, због своје непосредне близине, током средњег вијека го-
тово стално улазила у састав дријевске122. На слично размишљање
подстиче нас и овлаштење дубровачке владе, које је крајем фебруара
1492. издала своме продавцу соли у Неретви, да тражи сагласност
од турских власти да се продаја врши на новој царини, у мјесту Све-
тиј, а уколико ове не би пристале на то, продавац је требао да се
врати на стару царину, код Горице123. Ако се под појмом стара цари-
на подразумијева, а чини нам се да би требало бити тако, бивша
дријевска царина, онда бисмо били још корак ближе споменутој мо-
гућности да је она била смјештена на мјесту данашње Габеле, која
се уистину налази близу Горице, на удаљености од свега 2,5—3 кило-
метра јужно од ње. И ево нас, на крају, у анализи посљедњих пода-
така који упућују на помисао о Дријевима као данашњој Габели.
Наиме, јануара 1429. стиже из Далмације барка Прибата Дубравчи-
ћа, натоварена са 70 модија соли „et transitum fecit per mercatum
Narenti”, након чега искрца терет „ad locum Drin”, a нешто прије
ње „fu conducto a Narente per aqua infin a Drin” и 120 товара соли
на барци Радоње, нећака Станихне Сладеновића124. Како споменутом
локалитету Дрин одговара 8—9 километара источно од Габеле уда-
љено данашње мјесто Дриен, које се налази поврх Деранског језера,
то значи да су барке соли доспијевале Неретвом до дријевског трга
и одатле, даље, водом — „per aqua” — у ствари ријеком Крупом,
која управо код Габеле утиче у Неретву, стизале до свог крајњег
одредишта. И иапокон обавеза Дамјана Јакшића да довезе барку
соли са Крфа „in flumine Narente usque ad locum Gabelle”125, показу-
je да ce већ од 1464. године y изворима спомиње мјесто Габела.
Први је дон Р. Јерковић у студији о Габели почео тврдити да
се Дријева нису налазила на мјесту данашње Габеле, већ се, од
давних времена, с друге стране Неретве, на подручју од Терсане
до Вишића, стерало то знаменито трговиште. За главне аргументе
тога свог казивања он узима то што, по сјећању старијих људи, у
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА
27

Вишићима бијаше много зидина изнад земље, док их сељаци не раз-

нијеше за зидање својих кућа, и што се одатле стераху остаци згра-
да до Терсане, гдје су крај жељезничког моста, у бријегу, били отко
пани и разорени126. Додајући томе и налазе средњовјековног новца и
керамике мајолике, те дијелове стакленог посуђа и бакарних лона-
ца, откривене на том подручју, Јерковићево мишљење прихватили
су у својим радовима, један за другим, прво X. Хасандедић, а потом
и М. Вего127. Међутим, од свега тога данас не налазимо више ништа,
осим што се у току љетних мјесеци, када опадне водостај ријеке, на
дну корита Неретве могу примијетити остаци неких зидова. Разлоге
за то споменути аутори налазе у чињеници што је Неретва због
честих промјена свога тока плавила ове крајеве и тако све што би
остало на површини затрпавала земљом. Можда би археолошка испи-
тивања могла дати и неке конкретне резултате у том смислу.
У склопу ових казивања не треба потцијенити ни саопштење
турског путописца Евлије Челебије из 1665. године. Описујући в а-
р о ш Габелу, за коју тврди да је смјештена на лијевој обали Не-
ретве, дакле тамо гдје су се, по мишљењу неколицине научника, на-
лазила средњовјековна Дријева, он истиче: „овдје је прије био в е-
лики шехер и данас се виде остаци зграда”128. То значи да се
ријечи овог турског писца, забиљежене непуних 200 година након
потпадања неретљанског трга под турску власт, подударају у неку
руку са изнесеним гледиштима, али, у исто вријеме, немају никакве
потврде у споменутим остацима материјалне културе који, нажалост,
нису могли одољети зубу времена. Не знамо колико би могла бити
оправдана дилема да ли је на једној Coronellijevoj мапи Габеле из
1694. године, донесеној у Јерковићевом раду, кула убиљежена на-
супрот њене тврђаве, на лијевој обали Неретве, прије неки рудимент
средњовјековног доба или, пак, творевина из доцнијег времена тур-
ске доминације над овим крајевима.
Врло је интересантно становиште Д. Ковачевић-Којић, која је
прва на овај проблем почела гледати из другог угла. Она је, наиме,
доводећи у везу неке до тада готово непознате податке из Дубровач-
ког архива, дошла до закључка да се овај средњовјековни трг на-
лазио тамо гдје је прије много вијекова престала постојати античка
Нарона, на мјесту данас малог и ни по чему значајног села Вида.
Зато ћемо, ради досљедности у излагању, на овом мјесту посебице
изложити аргументе којима Ковачевићева оправдава такву убикацију
Дријева. Изражавајући посљедњу своју жељу, већина тамошњих
трговаца је тестаментом остављала дио стечене готовине цркви Св.
Вида (San Vido, Sancto Vido in Narente). За смјештај те нове, и до
сада из писаних извора непознате цркве она везује и постојање не-
ретљанског трга129. Y ствари, и данас се на улазу у село Вид, гдје је
некада лежала стара Нарона, налази црква Св. Вида, подигнута на
мјесту средњовјековне црквице, од које се сачувала само полукруж-
на апсида у темељима130. Будући да ни у једном другом мјесту, осим
у Дријевима, не постоји црква под тим именом, то значи да она
просторно повезује трг настао током средњег вијека с античком На-
роном. Повољни географски услови и локалне топографске прилике
 БУРО ТОШИК
28

погодовали су, дакле, стварању овог значајног насеља подизаног на

истом мјесту у два временски одвојена периода.131
Важан чинилац код убикације Дријева је, поред цркве Св. Ви-
да, и већ споменути поток Норин. Наиме, испитиван као свједок при-
ликом једног спора између Налка, сина Влахоте Хранковића, и Пет-
ра Примовића, Живко, син Бурашев, 10. априла 1423. пред дубровач-
ким судом је изјавио да се двадесетак дана раније налазио у Дрије-
вима (in Narente), поред куће Маташа Брајковића, и видио како се
Налко укрцао у Примовићев чамац и потопио га „in fluvio dicto
Norin”132. Имајући y виду чињеницу да је данашњи поток Норин
протицао кроз античку Нарону и средњовјековна Дријева, а сада
протиче кроз село Вид, Д. Ковачевић-Којић га узима као главну
спону између та три насеља која су у различитим временима подиг-
нута на истом мјесту133.
Што се тиче промјене имена Дријева у Вид, до тог је — у скла-
ду са снажним утицајем хришћанства на локалну топономастику у
средњем вијеку — могло доћи тако да је насеље изгубило свој ра-
нији значај (какав је имало у старом и средњем вијеку) и почело се
називати Св. Видом по истоименој цркви134. Крајем прошлог вијека
пронађен у Виду, али нажалост изгубљен, печат града, са поменом
кнеза Марка из тврђаве Вида, датира наводно још из XV стољећа135.
И данас се сјеверно од Вида, на путу ггрема Љубушком, налазе оста-
ци средњовјековне тврћаве која би могла одговарати оној тврђави
кнеза Марка136.
Средњовјековна Дријева су се, према изнесеним мишљењима,
налазила, дакле, или на подручју Габеле, или преко пута ње, или на
мјесту данашњег села Вида. С друге стране, међутим, и преостала
архивска грађа, која нуди представу о његовом топографском лику,
показује да се радило о једном изразито разасутом насељу. У ствари,
све што ћирилски извори називају Дријева, а латински Narentum —
са свим својим елементима (пристаниште и царина ограђена дрвеним
плотом, просторно одвојена од трга испред цркве, са кућама, дућа-
нима, гостионицом и коначиштима око њега, те друге цркве и гроб-
ље) стерало се на прилично великом простору, од лијеве обале Не-
ретве, преко данашње Габеле, до села Вида. У том смислу не би било
наодмет поново подсјетити на податак да су с прољећа 1399. браћа
Радивојевићи „присјеку” (дрвену ограду!) учинили и поставили од
самог трга до Струге”, због чега трговци нису могли „излазити ван
трга на воду и на дрва и на пашу”137. Ова ограда могла би уједно
бити и крајња сјеверна граница дријевског трга (у данашњем мјесту
Струге, до 2 километра сјеверно од Габеле), какве с других његових
страна, нажалост, не познајемо.

*
* *
Још је К. Јиречек писао да су Дријева била неутврђен и наси-
пом од поплава заштићен „бургус”, и да су кроз читав средњи вијек
остала отворено трговиште, каква су постојала у свим важнијим

н
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 29

рудницима и у незаштићеним трговима у унутрашњости Балкана, и

никад нису добила своју тврђаву, какву су имала босанска „под-
грађа”138. Истина, почетком 1408. било је иницијатива дријевских тр-
ваца да се подигне некакво утврђење, али се није отишло даље од
покушаја139. Тај недостатак осјећао се нарочито у бурним времени-
ма XV вијека. Тако су једном приликом (1421), када су преговарали
о куповини Дријева, Млечани тражили од босанског краља Стјепана
Остојића „quod locus predictus taliter fortificetur”, како би ce њихови
трговци могли осјећати безбједнијим140. Међугим, ни тада није ништа
учињено у том смислу.
На основу мноштва података, у готово свим серијама Дубро-
вачког архива, о укључености великог броја трговаца у свакодневни
живот Дријева, могуће је створити и извјесну представу о спољаш-
њем изгледу мјеста. Као и многи други градови тога времена, Дри-
јева су, такођер, имала трг у средини, на коме се одвијао готово
сав јавни и пословни живот мјеста. Дубровачке трговце, којима су
предавали писмене позиве за суд, курири су најчешће налазили „in
mercato Narenti”™1, који се у другим приликама назива „piaza” или
„platea”142. На самом тргу налазила се црква. Станихни Сладенови-
ћу и Петру Примовићу били су уручени позиви за суд управо „in
mercato prope ecclesiam”™3. Испред цркве био је смјештен и бунар144,
чијом се водом, вјероватно, користило домаће становништво за своје
потребе. Даље, Михна, мајка Мароја Радосалића, коју је истукао зет
Стојмио Прибиочић, позвала је судије Дријева да сједну „super pozo-
lo ante ecclesiam” и показала им своју озлијеђену десну руку са
шаком145. То значи да су у Дријевима засједале локалне судије на
тргу испред цркве, како је било и у приморским мјестима.
Око трга са црквом, гдје су се као у најважнијем дијелу мјеста
свакодневно окупљали трговци, занатлије, купци, продавци и сеља-
ци околних мјеста, подизане су куће трговаца са радњама и дућани-
ма, и на тај се начин постепено формирао и издвајао онај пословни
дио, из дубровачких извора нама добро познати borgo146. У ствари,
на терену који су босанска господа уступила дубровачкој влади
„per far lo borgo alii nostri mercadanti” ови cy направили „molti
hedifici di chase” и зато „sempre hano pagato et pagano a chadaun
signor grossi 16 per chadauna chasa al anno”™1. Te куће дубровачких
трговаца ce заиста често спомињу у купропродајним уговорима, њи-
ховим тестаментима, исправама о миразу, споразумима о издавању
под кирију и приликом разних непогода — ратова и пожара — које
су често погађале ово мјесто на ушћу Неретве148. Подизали су их
на земљишту које су за то куповали149. По свему судећи, куће су у
Дријевима углавном биле грађене од дрвета150. 0 томе свједоче и
чести пожари, који су понекад уништавали читав трг. Тако је почет-
ком 1396. дубровачка влада донијела одлуку да ce „propter crema-
cionem merchati Narenti" трговци који су живјели тамо могу сло-
бодно повући у Дубровник, без страха од својих кредитора151. Доц-
није, приликом сређивања рачуна „pro dampno eorum domorum com­
bustarum in Narento tempore guerre cum Bossina”, за неке од њих ce
изричито наглашавало да су биле од дрвета152. И најзад, турски од-
реди који су тада харали у сусједним земљама херцега Стјепана
30 БУРО ТОШИБ

продрли су с почетка прољећа 1448. у Дријева и „desfato la gabella

vostra, e tutto lo borgho, et loro robati, et taiati in pece"153. Наиме, no-
слије првог пожара (1396) било је, вјероватно, неких покушаја да
се куће зидају од камена, због чега је 3. августа 1398. донесена од-
лука „de vetando nostris mercatoribus de non murando nec choperando
de cuppis domos”154. Нешто доцније je и онима који су већ имали
куће покривене цријепом било наређено да их, под казном губљења
грађанства, морају открити и цриЈеп однијети одатле155. Наиме, мог-
ли су га продавати дубровачкој општини по цијени од 7 перпера,
или, пак, извозити у Стон и на Пељешац и тамо га употребљавати у
властите сврхе156. Понекад им је било допуштено да цријеп могу
продавати лицима која су правила куће изван трга157. Убикација ку-
ћа у Дријевима у изворима обично није ближе одређена. Једино се
зна да су Храниша Продашић и Радован Обрадовић продали Петру
Бучињолићу своју дрвену кућу „in mercato de N arente” за 10 пер-
пера158. Куће су се у Дријевима, како се чини, налазиле једна уз
другу. Тако је кућа Марка БаусовиВа била смЈештена измеБу куЈаа
Милутина Преље (Русојевића) и Радоја Миладиновића159, а кућа Пав-
ла Томадија и Милоша Прибојевића стајала је упоредо с кућом
Радослава Добрића160. Да су куће заиста биле ушорене и пореРане
једна поред друге најбаље свједочи случај са куПом сер Марина
Бинчулића која „confinat ab una parte cum domo Radulini aurificis
et ab altra parte cum domo Radisse Dobercovich ab una parte cum via
et ab altra parte cum ripa fluminis”161. To значи да ce на простору
између пута, који је вјероватно пролазио кроз мјесто, и обале ри-
јеке налазио читав ред кућа.
Док. се у почетку трговина обављала једино на отвореном тргу
и по приватним кућама, постепено су се, са њеним напретком, по-
чели отварати у Дријевима дућани и радње. Доброслав Чернек је
из своје радње у Неретви видио како је мноштво влаха, по наговору
Бисте Бунића, напало на барку Фоске Лукаревића162, а Вукан Остој-
чић тражио својом опоруком да се Радивоју Будисалићу, Живковом
брату, након његове смрти даде 17 дуката и 14 гроша од робе коју
је имао у дућану163. Поједини трговци су узимали и радње у закуп.
Тако су, осамдеоетих година XIV вијека, неки Обрад и Средан, држа-
ли у Дријевима, поред цркве, изнајмљену радњу, у којој су прода-
вали уље и друго, а поред њих се налазила и радња Припка Зорано-
вића164. Судећи према тој вијести, радње су и у Дријевима, као и
у другим мјестима, биле сконцентрисане на једном мјесту, и то
углавном, изгледа, около трга. Y мјесту је постојала и гостионица165
у којој су се састајали трговци, сједили, разговарали и пили, па, ка-
ко то обично бива, и свађали се, понекад чак и тукли166. Попут оста-
лих мјеста која су се налазила на прометним путевима, и Дријева
су имала коначишта за одмор и преноћиште путника намјерника и
смјештај њихове робе167. Понекад су неки од њих доживљавали разне
неприлике168. Y изворима се често спомиње и јавно мјесто на коме
су саопштавани важни прогласи169. Међутим, данас се не би могло
с поузданошћу рећи гдје се то мјесто налазило, али како се највећи
дио јавног живота одвијао на тргу, то би га, вјероватно, тамо тре-
бало тражити. Уз то, у слободно вријеме дријевски трговци су се
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 31

окупљали на неком мјесту поред ријеке, гдје су сједили или

шетали170.
Како је већ наглашено, у центру Дријева, на тргу, налазила се
црква. Подсјећамо да постојање средњовјековне цркве Светога Прво-
мученика Стјепана, коме је и данас посвећена црква у Габели, наши
извори не потврђују. Али се у дубровачкој архивској грађи доста ра-
но јављају вијести о цркви Светог Вида. Тако се раније претпостав-
ке да је њено подизање у вези са пожаром у коме су 1396. страдала
Дријева и мишљење да се она први пут јавља тек 1405. године171,
данас већ не могу прихватити. V ствари, за њу се знало много прије.
Већ у октобру 1367. двојица Задрана су се обавезала неким трговци-
ма да ће им довести по један товар соли „in Narento ad ecclesiam
Sancti Vidi de Narento"112, a почетком 1376. дријевски капелан Бо-
гоје примио од извршитеља тестамента Обрена Векојевића „ипат
domum pallcarem legatam ecclesie Sancti Viti de Narento”112. Истина,
не каже ce да je то била баш она, али је у опоменутом пожару
(1396) нека црква у Дријевима била оштећена. Зато је у Дубровнику
било одлучено да се тамошњим трговцима даде 10 перпера као по-
моћ за њен поправак174. Исто тако, неку казну у износу од 150 пер-
пера Жоре Бокшић је морао уплатити „у корист обнављања цркве
у Дријевима”175. Други пут, али много доцније, када је у Дубровнику
давана помоћ у те сврхе, изричито се наглашавало да се ради о по-
прављању цркве Св. Вида176. Дубровчани који су живјели и умирали
у Дријевима, као и домаћи трговци, остављали су за спас душе број-
не поклоне локалним црквама. Они су највећу пажњу поклањали
управо цркви Св. Вида. Својим опорукама оставили су јој: Милош
Зуготић 16 и Доброслав Вукосаљић 6 перпера, те Раковац Прибило-
вић један двоструки свијећњак и 3 перпера, а Богић Сладеновић 20
перпера да се купи калеж, те Гојслав Орловић звани Петановић један
појас да се прода и од добијеног новца два дијела да се дају цркви
у Љубушком, а трећи Св. Виду177. Многи од њих — Остоја Радосалић,
Дабижив Јунаковић, Радојко Добровоевић, Радоња Радосалић и Ра-
доња Миљахнић — намијенили су истој цркви износе од неколико
гроша до 15 перпера, да се за спас њихових душа или чланова њихо-
ве породице одрже мисе178. Најдарежљивији међу њима био је Бурађ
Радетић, који је за поклон цркви Св. Вида оставио 80 дуката, уз то и
и 20 дуката за одржавање мисе на Светога Борђа179. Извјесно врије-
ме послије тога двојица трговаца, Радивој Стањевић и Стојмир При-
биловић, као прокуратори те цркве, подигли су у Дубровнику рече-
них 80 дуката у њено име180. Поред новца, који су најчешће остав-
љали, неки трговци су завјештали и своје куће цркви Св. Вида. У
њима су се касније, изгледа, настањивали мјесни свештеници (ка-
пелани)181.
Осим цркава Св. Стјепана и Св. Вида, у Дријевима је постојала
и црква Св. Марије. Познати дубровачки трговац Станихна Сладено-
вић је својим тестаментом, писаним 15. августа 1434. у Дријевима,
оставио „a sancta Maria a Narente” 1 перпер, a својим синовима за-
дао у аманет да из остављене им заоставштине треба да уреде ,,la
chiesa di sancta Maria a Narente" и на крају још даровао огртач,
црни мантил, горњи дио одјеће од ченде, весту постављену кожом
 дивље свиње и појас од сребра „per renovacion della chiesa"1&2. Истој
цркви је 1443. за спас душе и Бурађ Брајановић оставио 2 перпера,
а двадесетак година доцније нека Милхна 6 гроша183.
Судећи према тим и сличним подацима, црква Св. Марије није
била тако омиљена код житеља на Неретви као она Св. Вида. Отуда
је вјероватније да се подаци о цркви на главном тргу односе на
цркву Св. Вида, а не на цркве Св. Марије и Св. Стјепана, коју дуб-
ровачки извори и не спомињу.
Велика је, дакле, заслуга дубровачких и домаћих трговаца у
процесу урбанизације Дријева. Они су, у ствари, подизали куће за
становање и отварали радње и дућане, свратишта и гостионице. Уз
то су својим прилозима одржавали и обнављали локалне цркве, по-
некад чак подизали и надгробне споменике. Тако је Палко Медоевић
дао да се сагради споменик у вриједности од 8 перпера и постави
„in luogo donde e soterado lo corpo de la mia madre a Narente"lM,
што, без сумње, говори и о постојању локалног гробља у Дријевима.
Дријева су имала и луку за пристајање бродова. Тако се сре-
дином 1403. Михоје Пињат обавезао Венецијанцу Ивану Салимбене
да ће му довести товар соли из Валоне у Неретву „ad portum’ и та-
мо је истоварити185. ¥ вези с размјеном роОе Koja је на тај начин
стизала у Дријева стварала се и потреба за њеним царињењем. Зато
се у близини луке морала формирати царина. Из податка да су тро-
јица трговаца узели со са лађе која је била „soto la gabella di Na-
rente" и против прописа je донијели „nello borgo"Ub,' јасно je да ce
дријевска царина налазила изван ужег центра града. То се поклапа и
са чињеницом да ни лука није могла бити баш у самом мјесту, већ
је, сигурно, била смјештена изван њега. Царина у Дријевима је
представљала дрвеном оградом или плотом ограБен простор. Почет-
ком априла 1429. одобрено је управнику царине сер Влахи Бунићу
да из општинских средстава може потрошити до 10 перпера „ad
aptandum sepe pro obor circa gabellam de Narente”lsl, ay прољеће 1437.
наређено je цариницима y Дријевима да „ex denarys rationis tocius
gabelle” морају дати локалним судијама 15 перпера „in auxilio sepis
sive plod fiende circumcirca gabellam Narenti'’1&s. Ha том дрвеном
обору постојале cy двије капије, од којих је, вјероватно, једна слу-
жила за улаз, а друга за излаз из царине. Тако се маја 1423. жалио
Петар Примовић, цариник. војводе Сандаља, на судије и трговце,
који су наоружани „соп scudi e spade e freze е lanze", заједно са же-
нама, вичући и бацајући се камењем, навалили на царину и „гот-
peseno di obor porte due”1*9. Поред те, од дрвета саграђене ограде
око царине спомиње се и потпорни зид190. Вјероватно се радило о не-
ком вањском каменом утврђењу на коме је био подигнут дрвени
плот. Унутар царине у Дријевима била је смјештена зграда царинар-
нице. У мало прије споменутом нападу наоружани трговци и судије
су по ноћи ишли „contro la casa de la gabella" и, пошто cy претходно
разбили њена троја врата, продрли су унутра191. Можда је баш у
вези с тим и нешто доцније одобрење официјалима дријевске царине
да могу „aptare facere et reparare domum gabelle Narenti”192. Уз ца-
ринарницу ce, изгледа, c једне њене стране налазио приграђен мага-
зин за со, направљен од дрвених дасака193. Међутим, магазин је, како
 ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 33

се чини, послије закупа Сандаљевог дијела царине од стране дубро-

вачке владе, постао тијесан да би могао примити сву со која је тамо
била довежена. Због тога су Дубровчани узимали и неке куће у за-
куп и остављали је у њима194, а средином октобра 1429. слали су
мајсторе у Дријева да, на трошак царине, саграде „unam domum pro
locationem salis”195. Таквих магазина је, по свему судећи, с временом
настало и више, и то различитих величина, од којих се често споми-
њу они мањи196. Дрвена грађа, употребљавана за њихову градњу, ни-
је, разумије се, могла бити никаква гаранција да у данима поплаве
вода неће улазити у те магазине. О томе свједоче и инструкције
официјалима дријевске царине: прво да виде и испитају шта им се
учини потребним учинити за премјештање и спашавање соли смјеш-
тене у царини197, и, друго, да установе да ли „lacqua che entro nele
case della sal ha fatto alguno danno et quanto danno”195. V томе, сва-
како, треба тражити и разлоге честим владиним одобрењима служ-
беницима у царини да од новца царине могу трошити од 20 до 100
перпера „in faciendo reaptare magazenos dicte gabelle ubi sal reponi­
tur”199, те пошиљкама разнога материјала, као „agutos circa 6.000”,
потребног за извођење предвиђених послова200.
Због нездравог мочварног терена и рђавог ваздуха, те честих
контаката са трговцима који су стизали из појединих далматинских,
кугом заражених мјеста, а вјероватно и неких нехигијенских разлога
у самом мјесту, таласи епидемије куге су у неколико наврата захва-
тали Дријева201. Зато су појединци 1403. напуштали неретљански трг
„timore infirmitatis februm"202, док су нешто доцније у њему били и
посебни службеници који су се, у вријеме куге, сами или заједно са
локалним судијама, бринули о зарази и предузимали потребне мјере
здравствене заштите203.
На основу овог излагања постепено се, дакле, одражавају кон-
туре насеља у Дријевима, са тргом у средини и бројним кућама
трговаца, њиховим радњама и дућанима, коначиштима и гостиони-
цом около њега, те луком, царинарницом и магазинима соли, издво-
јеним из ужег центра града. Тамо су и три цркве, које, заједно са
локалним гробљем, указују на развијеност насеља и дају му печат
извјесне стабилности.

3 Трг Дријева у средњем вијеку

 НАПОМЕНЕ

1 С. Patsch, Zw Geschichte und Topographie von Narona, Wien, 1922; N.

Cambi, Античка Hapona — урбанистичка. топографија и културни профил гра-
да, Долина ријеке Неретве од претхисторије до раног иредњег вијека, знан-
ствени скуп, Метковић, 4—7, листопада 1977, сшр. 127—150.
2 М. Динић, Трг Дријева и околина у средњем веку, Годишњица Николе
Чупића /ГНЧ/, XLVII, Беотрад, 1938, стр. 110.
3 Ф. Шишић, Аетопис попа Дукљанина, Посебно издање СКА, књига
LXVII Београд, 1928, стр. 324, 327.
4 „Luca provincia ab utroque latere Narente”. Ф. Миклошић, Monumenta
Serbica, Vindobonae, 1858, crp. 386.
5 M. Дииић, Вести Еберхарда Виндикеа o Босни, Јутословеноки иоториј-
оки часопис /ЈИЧ/, I Београд, 1935. стр. 363.
6 L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens in Mittelalter,
Miinchen und Leipzig, 1914, crp. 426.
7 M. Вего, Насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1957,
стр. 80.
8 М. Динић, Трг Дријева, стр. 111; М. Вего, Прилог топографији средњо-
вјековне Херцеговине, Гласник Земаљског музеја /ГЗМ/, XII, Археологија, Са-
рајево, 1957, стр. 272—273.
9 Д. 'Р. Јерковић, Оток Осињ на ушћу Неретве /каштел и црква са само-
станом на њему!, Календар „Напредак”, Сарајево, 1942. стр. 155.
10 К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем
веку, Зборник К. Јиречека I, Београд, 1959, стр. 292.
11 Тако се почетком 1405. Марин Бунић обавезао Николи Бокшићу до-
вести из Валоне барку соли „ad Usinum si poterit iverit ad -flumen Narenti
cum dicto caricho", a y случају да ce „aqua fluminis non levaret”, Никола je
пристао да ће ту со допремити на свој трошак у Дријева. Хисторијоки архив
Дубровник /ХАД/, Diversa Cancellariae /Div. Cane./ XXXV fol. 139, 7. I 1405.
12 Хисторијски архив Дубровник: Diversa Notariae /Div. Not./ XIV fol.
45’, 17. II 1429; 61’, 8. II 1429; XVII fol. 224’, 21. III 1432; XIX fol. 175, 6. I 1435;
226’, 6. IV 1436; XX fol. 238’, 16. V 1436; 263, 28. VI 1436; 263’, 28. VI 1436; XXII
fol. 42’—43, 13. VI 1438.
13 Приликом доношења уредбе o уређењу дријевске царине, 18. јануара
1429, за двојицу изабраних цариника је, између осталог, одлучено „e se de
bisogno fosse andare a Usigno a scarchare et vendere sale in comerchio” ХАД:
Consilium Maius /Cons. Mai./ IV fol. 16’, 18. I 1429.
14 M. Орбин, Краљевство Словена, Београд, 1968, стр. 181.
15 С. Златовић, Франовци и хрватски пук у Далмацији, Заопреб, 1'888, стр.
41. и Д. Р. Јерковић, Оток Осињ на yuihy Неретве, стр. 158.
16 С. Златовић, Франовци и хрватски пук, стр. 41—45.
17 Л>. Стојановић, Старе српске повеље и писма ЈССХЕП/ 1/1, Београд—
Сремоки Карловци, 1929, стр. 50, бр. 54, 22. I 1333.
18 Исто, стр. 45, бр. 52, 15. II 1333. Упор.: М. Динић, Трг Дријева, стр.
111. и В. Атанасовски, Ilad Херцеговине, Народна књига, Иоторијски институт
у Београду, 1979, стр. 74.
19 К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници, стр. 292, нап. 264.
20 „... ostendendo privilegium qualiter Posredgniza est nostra”. ХАД: Con­
silium Rogatorum /Cons. Rog./XXI fol. 138, 10. X 1471; 141, 14. X 1471. Ynop.:
B. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 75—76.
21 Л>. Стојановић, ССПП 1/2, Београд—Сремски Карловци, 1934, стр. 277—
280, бр. 873, 8. II 1472. Упор.: М. Динић, Трг Дријева, стр. 112. и В. Атанасов-
ски, Пад Херцеговине, стр. 76—77.
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА
35

22 „... de desfaciendo castrum de Posredgniza” — Cons. Rog. XXI fol. 191,

25. II 1472.
23 Види o томе: B. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 77—78.
2' „...de scribendo dicto fratri Augustino... si infra dies octo... non
abduxerit dictas domos a Posredgniza, committi debeat comiti nostro Stagni,
quod... subito mittat ad faciendum levare de Posredgniza dictas domos”. Cons.
Rog. XXI fol. 49’, 3. VIII 1473; „.. .de scribendo cherzech Vlatcho pro domo que
dicitur per ipsum construi super nostro terreno Posredgnize magne”. Cons. Rog.
XXI fol. 146', 10. XI 1474. Ynop.: B. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 94 (нап.
67), 101.
в Тако се већ 15. марта 1466. спомиње „Paulus comes de Pocitegl et de
Postredgniza” /Cons. Rog. XIX fol. 23/. Ilo мишљењу B. Атанасовског, 'Угри ce
нису учврсшили y Посредњицп ни послије пада Ночмтеља под Турке /11ао
Херцеговине, стр. 94 (нап. 67), 101/.
26 Види о itomc; Д. Р. Јерковић, Двије старе тврћаве на ушћу Неретве
/Брштаник и Кош/, Календар „Напредак", Сарајево. 1941, отр. 187—188; xVl.
Динић, Трг Дријева, стр. 113; И. Божић, Дубровник и Турска у XIV n XV ве-
ку, Београд, 1952. стр. 197, 212; и В. Атанасовски, Пад Херцеговине, отр. 140.
27 Книнском бискупу Николи, који се налазио на Локруму, био је краЈем
новембра 1481. упућен Бартол Качић да преговара „pro castello Chos et anis”.
Cons. Rog. XXIV fol. 32, 21. XI 1481.
2i B. Норовић, Хисторија Босне, Београд 1940, стр. 595.
29 Cons. Rog. XXIV fol. 37', 4. XII 1481; '71, 9. IV 1482; 122, 19. XII 1482;
164', 9. IV 1483; 206, 27. XI 1483; 227, 6. III 1484; 233, 24. 111 1484; 244, 4. V 1484;
256, 6. VII 1484; 271, 16. X 1484; Cons. Rog. XXV fol. 55, 25. VIII 1485; 67, 10.
XI 1485; 84, 21. XI 1485. и даље. Ynop.: M. Динић, '1'рг Дријева, стр. 112—113. и
В. Атанасо1воки, llao Херцеговине, стр. 141.
3“ Iokom 1484. /Cons. Rog. XX1V fol. 244, 4. VI 1484/ и 1488. годние /Cons.
Rog. XXV fol. 259', 24. VII 1488; 261', 30. VII 1488; 267, 25. IX 1488; 267’, 27. IX
1488/ угарској посади y Кошу стизала je иввјесна помоћ чак. и од иапуљског
краља. Ynop.: В. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 141.
31 Аркив за пов]естницу југословенску, књига V, Загреб, 1859, стр. 55.
Ynop.: К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници, стр. 293, нап. 267; Д. Р. Јерко-
вић, Двије старе тврраве на ушћу Неретве, стр. 129—130; Б. Тошић, Бристаник
у среОњем ви]еку, Годишњак. Друштва историчара Босие и Херцеговине /ГДИ/,
1976, стр. 39. Кош се посљедњи пут спомиње као мађарсжи у јулу 1490, три
мјесеца послије Корвинове смрпи. М. Динић, Трг Дријева, стр. 113.
32 Први је rro мишљење изиио К. Јиречек у сгудији: Трговачки путеви и
рудници, стр. 293, а касније су га прихватали: В. НоровиП, Краљ Твртко I
Котроманић, Земун, 1925, стр. 51; М. Динић, Трг Дријева, сгр. 117—118; М.
Гецић, Дубровачка трговина сољу у XIV веку, Зборник Филозофоког факулте-
та, III, Београд, 1955, стр. 96, 99, 150. и други.
33 Д. Р. Јерковић, Двије старе тврБаве на ушћу Неретве, стр. 183—191;
В. Маринковић, Брштаник, Историјски часопис, 2, Београд, 1956, стр. 91—93. и
Б. Тошић, Брштаник у сребњем вијеку, стр. 37—39.
34 М. Орбин, Краљевство Словена, стр. 152.
35 Giaccomo di Pietro Luccari, Copioso ristretto degli annali di Rausa, Ve-
nezia, 1605, crp. 65.
36 И. Руварац, Tpu додатка к расправи „Бановање Твртка бана /1353—
1391/, ГЗМ, VI, 1894, стр. 614.
37 Д.Р. Јерковић, Двије старе тврћаве на ушћу Неретве, стр. 184.
38 М. Динић, Одлуке eeha Дубровачке Републике, Iil, Посебно ивдање
CAHY, Београд, 1964, стр. 112, 3. I 1385. Ynop.: В. Маринковић, Брштаник, стр.
92—93. и Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, cip. 40.
39 „...Brostanik Sancti Michaelis appelatum”. J. Радоњић, Дубровачка
акта u повеље, Посебно издање СКА, 1/1, Беоррад, 1934, стр. 178—179. и Ј.
Gelcich — L. Thalloczy, Diplomatarium Ragusanum, Budapest, 1887, стр. 107.
40 C. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд, 1964,
сггр. 168.
41 К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници, стр. 293. и Б. Тошић, Бршта-
ник у средњем. вијеку, стр. 41.
 БУРО ТОШИН
36

42 „... quod omnes habitantes in dicto mercato cives Ragusii et qui ap­
pellant pro civibus et volunt esse hobedientes mandatis Ragussi debent se scribi
-facere per iudices Berstanichi et quod dicti iudices illorum qui se scribent nomina
nobis scribant et similiter nobis scribant nomina illorum qui se non scribant et
se tractant pro civibus Ragusii”. ХАД: Reformationes /Ref./ XXIX fol. 91, 7. III
1392. Ynop. Б. Тошић, Брштаник y средњем вијеку, стр. 47. и Д. Ковачевић-Ко-
јић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1978, стр. 51.
43 В. Маринковић, Брштаник, стр. 93, и Б. Тошић, Брштаник у средњем
вијеку, стр. 47.
44 Види о томе: И. Митић, Конзулати и конзуларна служба старог Ду-
бровника, Хисторијски институт JA3Y, Дубровгаик, 1973, стр. 47; Исти. О ду-
бровачким конзулима на Балкану, Balcanica VI, Београд, 1975, стр. 70—71. и
Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 47, нап. 73.
45 Ref. XXIX fol. 91, 7. III 1392.
46 Д. Ковачевић, Жоре Бокшић, дубровачки трговац и протовестијар бо-
санских краљева, ГДИ БиХ, Година XII, 1962, стр. 304.
47 „... de scribendo Zore de Bochsa... quod ipse velit consentire quod
forenses non possint merchari cum forensibus in Brstanicho... In acusam quod
non vellet ab hoc consentire quod ipse omnio veniat Ragusius”. Ref. XXIX fol.
98’, 8. VIII 1392. Ynop.: Б. Тошић, Брштаник y средњем вијеку, стр. 47—48.
48 Види: Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 47.
49 „... de precipendo dicto Zore et aliis... quod debeant destruere dictas
domos suas". Ref. XXX fol. 84, 17. XI 1395. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр.
118. и Д. Р. Јерковић, Двије тврћаве на ушћу Неретве, стр. 186.
50 Ј. Gondulae, Chronica Ragusina Junii Restii, Monumenta spectantia hi­
storiam Slavorum meridionalium, vol. XXV, Загреб, 1893, стр. 208; Ynop.: Д. P.
Јарковић, Двије старе тврћаве на ушћу Неретве, стр. 186—187, и Б. Tomnh,
Брштаник у средњем. вијеку, стр. 48.
51 Види: В. Маринковић, Брштаник, стр. 92.
52 М. Орбин, Краљевство Словена, стр. 181.
53 Види о томе комемтар С. Бирковића /М. Орбин, Краљевство Словена,
стр. 357/.
54 Д. Р. Јерковић, Двије старе rephaee на yuihy Неретве, стр. 189.
53 Giaccomo di Pietro Luccari, Copioso ristretto degli annali di Rausa,
cmp. 23.
56 Div. Cane. XXXV fol. 47', 30. I 1404. Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, Градска
насеља средњовјековне босанске државе, стр. 5|1, иап. 118.
37 Види нап. 31.
38 Div. Cane. XXVI fol. 129, 5. XI 1387.
39 Cons. Rog. III fol. 288’, 6. ili 1426. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр.
113, нап. 4. и И. Смољан, Неретва, Загреб, 1970, стр. 323.
“ Ј. Gelcich, Monumenta Ragusina, Libri Reformationum III, Загреб 1895,
стр. 241, 30. XII 1363; стр. 244, 16. I 1364; IV, Zagreb, 1896, стр. 30, 10. X 1364.
61 M. Динић, Трг Дријева, огр. 113. и И. Смољан, Неретва, стр. 324.
62 „...in la villa Desna” ХАД: Lamenta de Foris /Lam. de For./ V (noce-
бан прилог) ad fol. 186', 10. X 1424.
63 K. Јиречек, Трговачки путеви u рудници, стр. 292—293; и М. Динић, Трг
Дријева, стр. 114.
64 ХАД: Consiluim Minus /Cons. Min./ XXII, fol. 229, 9. V 1485; Cons. Rog.
XXV fol. 28’, 9. V 1485; 93, 15. IV 1486; 124, 14. X 1486 и даље. Ynop.: Б. Храбак,
Производња u npodaja. соли y Херцег-Новом u односи c Дубровником y вези
c tum (1482—1538), Бока, 8, Херцег-Нови, 1976, стр. 71—76; M. Динић, Трг Дри-
јева, 114. и В. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 142—143.
63 „... ad excusandum nos apud sanzachum pro causa gabelle de Clech
derobate per illos de Chos et per illorum de Schardona”. Cons. Rog. XXV fol.
17Г, 7. VI 1487. Ynop. B. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 143.
“ Л>. Стојановић, ССПП 1/2, стр. 369, бр. 975 /1495, концем марта/.
67 Б. Храбак, Производња u продаја соли у Херцег-Новом, стр. 76—81.
68 М. Динић, Трг Дријева, стр. 115.
69 М. Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас САН CLXXXII, Београд,
1940, стр. 189.

......... ...
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 37

70 Зато је дагго овлашћење дубровачком кнезу и његовом Малом вијећу

да одговоре војводи Стјепану „supra petitionem quam facit pro tributo castri
Radivoevichi... et scribendi gabellotis nostris superinde”. Cons. Rog. VI fol. 76',
13. VII 1439.
de scribendo gabellotis nostris Narenti quod in facto introitus de­
bendi castro de Vratar sequi debeant ut fuit per elapsum”. Cons. Rog. VII fol.
79’, 19. VII 1439. Ynop.: C. Пирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача и његово
доба, Београд, 1964, стр. 38, нап. 102.
72 Ф. Миклошић, Monumenta Serbica, str. 378, 12. VIII 1434. Ynop.: M. Вего,
Насеља средњовјековне босанске државе, стр. 134.
73 Л>. Стојаиовић, ССПП 1/2, стр. 134, бр. 713, 25. III 1452.
74 Види: М. Динић, Земље херцега Светога Caee, сгр. 189.
75 Lam. De For. IV fol. 389’, 17. I 1422.
76 M. Динић, Трг Дријева, сгр. 114. и И. Смољан, Неретва, стр. 322.
77 Љ. Стојановић, CCHI1 1/1, стр. 411—442. бр. 419, 6. IV 1399.
78 На крају VIII књиге Lamenta de Foris у Дубровачком архиву налази
се на једанаест страна, читава документација о једном спору пред дубровач-
ким судом, а на омоту је забиљежено: „Процес против Влахоте Хранковића
због кријумчарења соли у Дријевима”. Пошто ти документи нису нумерисани,
ми смо их, по принципу њихо-вог хронолошког наотајања, поредали и озна-
чили арапским бројевима од 1 до 111 /ово што се наводи у цитату узето је са
стр. 3/.
” ХАД: Lettere e commissioni di Levante /Lett. di Lev./ XIV fol. 183, 3. III
1456. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 115—116. и С. Бирковић, Херцег Сте-
фан Вукчић Косача., стр. 237.
80 „... como audiray che agionga Dobre a Sfiete tanto se ello ti mandare
clamando... debbi gire a Sfiete”. J. Тадић, Писма u упутства Дубровачке Pe-
публике, 1/1, Београд, 1935, стр. 302—303, бр. 282, 2. IV 1375.
81 М. Вего, Насеља средњовјековне босанске државе, стр. 113.
82 Lett. di Lev. XIV fol. 140’, 15. V 1454. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева.
стр. 139.
83 Тако ce c пролећа 1427. један влах из катуна Обрада Л>еђевића обаве-
зао да пренесе двојици Соркочевића 40 товара тканина „de loco dicto Necragna
usque ad locum dictum Vrabaq". Div. Cane. XLIV fol. 138', 4. V 1427. Ynop.: M.
Динић, Дубровачка средњовековна. караванска трговина, ЈИЧ III, Београд, 1937,
стр. 130. и исти, Трг Дријева, стр. 1117.
84 Влада му је почетком априла 1397. наређивала „che luy ne altri per
luy non debia tener alguna gabella de parepi de Narente ad alguno Raguseo salvo
alo pareqo de Necragne grossi duo de salma cavalo et de salmer uno grosso possa
tener dele cose de Ragusini". Ref. XXX fol. 63, 2. IV 1397.
85 Div. Cane. XXXV fol. 235, 2. XI 1405. Ynop.: M. Вего, Насеља средњовје-
ковне босанске државе, стр. 79. и исти, Прилог топографији средњовјековне
Херцеговине, стр. 269.
86 Lett. di Lev. XIV fol. 140’, 15. V 1454. За то је знао и Јуније Рестић,
Chronica Ragusina, стр. 344.
87 Lam de For. VIII, из документације о процесу против Влахоте Хранко-
вића због кријумчарења соли у Дријевима на стр. 1, 3. и 5.
88 На истом мјесту, стр. 1, 3. и 10.
89 Cons. Rog. XIII fol. 8, 12. V 1452. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр.
116; М. Вего, Насеља средњовјековне босанске државе. стр. 41. и С. Нирковић,
Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 180.
90 Lett. di Lev. XV fol. 100—101, 12. VI 1452; 103, 3. VI 1452; Cons. Rog.
XIII fol. ЗГ, 14. VI 1452. Ynop.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача,
стр. 180.
91 Lett. di Lev. XV fol. 97, 26. VI 1452. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева,
стр. 1(16.
92 Cons. Rog. XIII fol. 17, 24. V 1452; 24, 4. VI 1452; Lett. di Lev. XV fol.
100—101, 12. VI 1452. Ynop.: C. Нирковић, Хериег Стефан Вукчић Косача, стр.
180—181.
93 С. Patsch, Zur Geschichte und Topographie von Narona, стр. 1—5. и M.
Дииић, Трг Дријева, стр. 116—<117.
38 БУРО ТОШИН

94 Ш. Л>убић, Листине о одношајих измећу јужнога Славенства и Млетач-

ке Републике, кн>. III, JA3Y, Загреб, 1872, стр. 143, 16. VII 1349. Упор.: К. Јире-
чек, Историја Срба, I, Београд, 1'978, стр. 227.
55 L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Serbiens und Bosniens, стр. 17;:
Ynop.: M. Дииић, Трг Дријева, стр. 117.
96 С. Еирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 190.
97 L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Serbiens und Bosniens, стр. 361,
379. и 389; Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 118. и М. Вего, Насеља средњо-
вјековне босанске државе, стр. 91.
” Види о томе: В. Боровић, Хисторија Босне, стр. 580. и В. Атанасовски,
Пад Херцеговине, стр. 13, 24, 30.
99 М. Вего, Насеља средњовјековне босанске државе, стр. 91. и С. Бирко-
вић, Херцег Стефан. Вукчић. Косача, стр. 265.
1М О свему томе види: И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку,
стр. 180. и В. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 73.
101 В. Норовић, Хисторија Босне, стр. 591.
102 Cons. Rog. XXI fol. 126, 1. IX 1471; 127, 16. IX 1471. Ynop.: B. Атана-
совски, Пад Херцеговине, стр. 73—74.
103 „... de donando nuncio voyvode Camsabeghi qui attulit de Pocitegl amisso".
Cons. Rog. XX fol. 128, 20. IX 1471.
B. Атаиасовски, Пад Херцеговине, стр. 74.
105 С. Patsch, Zur Geschichte und Topographie von Narona, стр. 1. и N.
Cambi, Античка Нарона, стр. 127—128.
C. Patsch, Die Herzegowina einst und jetzt, Wien, 1921. и даље.
107 M. Динић, Трг Дријева, стр. 119.
“ „... in fluvio dicto Norin". Lam. de For. V fol. 143, 22. III 1423. Ynop.:
M. Динић, Трг Дријева, стр. 119. и Д. Ковачсвић-Којић, О насељу Дријева и
његовом положају, ГДИ БиХ, Година XXI—XXVII, 1976, стр. 35.
109 М. Динић, Трг Дријева, стр. 110.
110 Div. Cane. LXII fol. 172, 16. XI 1450.
111 Div. Not. LXV fol. 65, 9. I 1466.
112 Div. Cane. LXXII fol. 114, 23. V 1465.
113 K. Јиречек, Трговачки путеви u рудници, стр. 293, нап. 1.
114 R. Трухелка, Државно и судбено устројство Босне у доба и npuje
Турака, ГЗМ, XIII, 1901, стр. 76, 77, 82; М. Динић, Трг Дријева, стр. 110, 118,
119; Исти, Дријева, Енциклопедија Југославије, Загреб, 1958; В. Норовић, Хи-
сторија Босне, отр. 7; X. Крешевљаковић — X. Капиџић, Стари херцеговачки
градови, Наше старине, II, Сарајево, 1934; X. Шабановић, Босански пашалук,
постанак и управна подјела, Дјела Научног друштва БиХ, XIV, Сарајево, 1959,
стр. '160, 163. и друти.
115 Д.Р. Јерковић, Габела / Прилог повијести доње Неретве/, Календар
„Напредак”, Сарајево, 1'940, стр. 3—4; X. Хасаидедић, Задужбине Чејвана кетхо-
де у Харцеговини, Прилози Оријенталног института у Сарајеву, 1955, стр. 282;
М. Вего, Насеља средњовјековне босанске државе, стр. 35—36; Исти, Прилог
топографији средњовјековне Херцеговине, стр. 265.
116 Л>. Стојановић, Српсгш родослови и летописи, Гласник Ученог друштва,
кн>. 53, Београд, 1883, стр. 30—31.
117 Р. Garzoni, lstoria delta republica di Venezia in tempo della sacralega,
I, Venezia, 1712, стр. 553.; Ynop.: K. Јиречек, Историја Срба, II, стр. 124, 13.
118 К. Драгановић, Тобожња „Стјепанска бискупија — Ecclesia Stephanens-
is” у Херцеговини, Croatia Sacra, Архив за црквену повијест Хрвагга, година
4, Загреб, 1934, стр. 29—58; Д.Р. Јерковић, Опатија Ce. Стјепана у Габели,
Врхбоана, Сарајево, 1942, бр. 3—4, стр. 83—87.
119 ХАД: Testamenta Notariae /Test. Not./ XII fol. 98’, 15. VIII 1434; Test.
Not. XIII fol. 158, 24. IV 1443; Test. Not. XVIII fol. 68, 10. XII 1463; Ynop.: Д. Ko-
вачевићчКојић, O насељу Дријева, стр. 33.
120 Херцеговина npuje сто година или шематизам фра Петра Бакуле, с
латинског оригинала из године ,1867. превео др фра Веицел Космр, Мостар,
1970, стр. 91—95.
121 М. Динић, Из Дубровачког apxuea, III, Београд, 1967, стр. 173, бр.
342, 28. IV 1415.
122 Види нап.: 84. и 86.
ГРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 39

123 Б. Храбак, Производња и продаја соли у Херцег-Новом, стр. 78.

124 Узето из споменуте документације о процесу против Влахоте Хранко-
вића због кријумчарења соли у Дријевима (Lam. de For. VIII/ са стр. 1, 2. и 4.
125 Div. Cane. LXXI fol. 171, 30. V 1464.
126 Д. P. Јерковић, Габела, стр. 3—4.
127 X. Хасандедић, Задужбине Чејвана кетходе у Херцеговини, стр. 282;
М. Вего, Насеља средњовјековне босанске државе, стр. 35—36. и исти, Прилог
топографији средњовјековне Херцеговине, стр. 268.
128 Е. Челеби, Путопис /Одломци о југословенским земљама/, Сарајево,
1979, стр. 465.
129 Д. Ковачевић-Ко(јић, О насељу Дријева, стр. 31—32.
130 Енциклопедија ликовних умјетности, 4, Загреб, 1966, сгр. 521.
131 Д. Ковачевић-Којић, О насељу Дријева, стр. 34.
132 „Tunc zapulus ipse submersus est in fluvio dicto Norin”. Lam. de For. V
fol. 143, 22. III 1423; Vnop.: M. Дииић, Трг Дријева. стр. 149, нап. 1.
133 Д. Ковачевић-Којић, О насељу Дријева, стр. 35.
134 Исто, стр. 36.
135 В. Вулетић-Вукасовић, Средњовјековни печат Вида /Нароне/, ГЗМ, III,
1891, стр. 306.
136 М. Вего, Ппилог топографији средњовјековне Херцеговине, стр. 270.
137 Види нап. 77.
138 К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници, стр. 293, Такво Јиречеково
мишљење се и каснм1је заступало и још увијек се заступа у литсратури: Д. Р.
Јерковић, Габела, стр. 4; М. Динић, Трг Дријева, стр. 141; Д. Ковачевић-Котић,
О насељу Дријева, стр. 30; Б. Тошић, О дријевској царини, Прилози Института
за историју у Сарајеву, бр. 16, год. XV, 1979, стр. 189—190.
139 V Дубровнику је 7. марта 1408. било одлучено да се не одговапа на
писма трговапа из Дријева „de castro nec de aliquo laborerio". Ref. XXXIII
fol. 237, 7. И1 1408.
140 Ш. Ааубић, Листине o одношајих измећу јужнога Славенства и Млетач-
ке Републике, кн>. VIII, Затреб, 1886, стр. 85, 2. IV 1421. Vnop.: М. Динић, Tpt
Дријева, стр. 142; Д. Ковачевић-Којић, О насељу Дријева, стр. 34. и Б. Тошић,
О дријевској царини, стр. 189.
141 Такви писмени позиви ,,на тргу Неретве” били су уручени Станихни
Сладеиовићу и Влакуши, сину Радосалава Обутанића, Lett. di Lev. IX fol. 187,
29. VIII 1423; Lett. Di Lev. XI fol. 146', 16. II 1425.
142 Поново ie Станихни Сладеновићу био предан позив на суд „in platea
Narenti” /Lett. di Lev. IX fol. 187’, 24. VIII 1423/, a Влахота Зуготић ie био на-
паднут док је ишао „per piaza Nerente". /Lam. de For. VI fol. 163, 10. X 1425/.
143 Lett. di Lev. IX fol. 41’, 6. XI 1424; 130, 27. V 1426.
144 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе,
стр. 266.
145 Lam. de For. XXII fol. 160, 5. IX 1449. Vnop.: Д. Ковачевић-Којић, O
насељу Дријева, стр. 30. и иста, Градска насеља средњовјековне босанске држа-
ee, отр. 266.
146 Вукна, жена Марка Босаниђа, из Дријева жалила се на локалне су-
ди.је да су силом ушли у њену кућу и однијели јој неке ствари док је она
ишла ,,tn burghum Narente". Lam. de For. IX fol. 40, 30. IV 1432.
147 Lett. di Lev. XIV fol. 28, 31. V 1450; 47, 20. XI 1450; Lett. di Lev. XV fol.
103, 3. VI 1452. Vnop.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 101.
148 Div. Cane. V fol. 92’, 29. XI 1313; Div. Cane. XIII fol. 33’, 4. X 1341; 43’,
12. X 1341; Div. Cane. XXI fol. 25’, 1. II 1367; 125, 2. IX 1367; Lett. di Lev. III
fol. 45, 21. IV 1382; Div. Cane. XXVII fol. 41, 4. X 1387: Div. Cane. ХХХП1 fol.
115, 1. VII 1398; ХАД: Sentencia Cancellariae /Sent. Cane./ IV fol. 174, 12. XII
1404; Ref. XXXIII fol. 139, 6. III 1410; Lett. di Lev. V fol. 62’, 22. VI 1407; ХАД:
Lamenta de Intus /Lam. de Int./ I fol. 97’, 3. VI 1405; Test. Not. IX fol. 81, 27.
XI 1406; Test. Not. XI fol. 69, 22. IV 1422; 104’, 6. V 1424; ХАД: Liber Dotium
/Lib. Dot./ III fol. 21, 14. XII 1425; Sent. Cane. VIII-a fol. 85, 25. V 1429; Div.
Not. XVI fol. 14, 14 VI 1430; Test. Not. XI fol. 200, 2. IV 1429; Test. Not. XIII
fol. 170, 21. II 1444; Test. Not. XXII fol. 23’, 15. V 1465. и даље. O кућама y
Дријеиима види и: К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници, отр. 293; М. Ди-
40 БУРО ТОШИК

нић, Трг Дријева, стр. 41; Д. КовачевиђЈКојић, О насељу Дријева, стр. 30, 33;
Иста, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 265—268.
149 Тако су Радоња и Гојко Милишићи, трговци из Дријева, направили
дрвену кућу покривену цријепом на тереиу кога су купили од Дријевљанина
Богића Гојнића /Div. Cane. XXXIII fol. 115, 1. VII 1398/, док је Обрад Радули-
новић узео на име дуга неки терен Стјепанела Војихнића послије његове
смрти, на коме се налазила кућа. /Sent. Cane. IV fol. 174, 12. XII 1404/.
150 Илија Болииовић је обећао да-ти Херну Замањићу дрвене грађе у ври-
једности од 18 перпера за подизање куће у Дријевима. Div. Cane. XXI fol.
142’, 16. XI 1367; Храниша Продашић и Радослав Обрадовић продали су једну
овоју дрвену кућу која је „posita in mercato de Narente" за 10 перпера. Div.
Cane. XIII fol. 33’, 4. X 1341; Исто тако Илија, капар, је продао једну своју
дрвену кућу у Дријевима за 7 перпера. Div. Cane. XIII fol. 35, 12. X 1341; Налко
Радовановић је издао роћаку Росину Толојевићу овоју дрвену кућу у Дријеви-
ма под кирију, за што му се овај обавезао плаћати по 26 гроша мјесечно док
у њој остане. Div. Cane. V fol. 92’, 29. XI 1313.
151 Ref. XXX fol. 124, 29. I 1396; Vnop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу
Дријева, стр. 32.
152 Sent. Cane. IV fol. 174, 12. XII 1404; Div. Cane. XXXVI fol. 41’, 26. III
1406; 44, 16. IV 1406; 47, 25. IV 1406; 47’, 26. IV 1406; 52, 14. V 1406; 53’, 15. V 1406:
Sent. Cane. VIII-a fol. 85, 25. VI 1429.
153 Lett. di Lev. XIV fol. 28, 31. I 1450; Упор.: С. Нирковић, Херцег Стефан
Вукчић Косача, стр. 104.
134 Ref. XXXI fol. 118’, 3. VIII 1398.
135 Ref. XXI fol. 120, 6. IX 1398; Yriop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу Дри-
jeea, стр. 31.
156 Ref. XXXI fol. 123', 5. XII 1398.
137 Крајем 1398. било je одобрено Вукашину Милатковићу из Дријева да
му тамошњи трговци могу дати ,,de chupis eorum domorum discopertis in Na-
rento quot erunt ei opportuni pro uno domo fienda extra mercatum Narenti
usque ad quantitatem IIIM cuporum et non plus". Ref. XXXI fol. 41. 23. XII 1398.
138 Div. Cane. XIII fol. 33’, 4. X 1341.
139 „... penes Milutinum Preglia sive Rusoevich et penes Radoe Miladino-
vich”. Div. Not. XVI fol. 234, 14. V 1430.
160 „ ... positam ... iuxta domum Radoslavum Dobrich". Div. Cane. XXI fol.
25, 1. II 1367.
161 Div. Cane. XXXIII fol. 115, 1. VII 1398.
'a....... in statione mea in Narento". ХАД: Liber Malificiorum /Lib. Mal./
I. fol. 111’, 19. VI 1350.
163 „... de la roba zoche ho in la botega”. Test. Not. XIV fol. 11, 15. XII 1445.
164 „... habemus in Narento prope ecclesiam unam stationem ad affictum
ubi vendebemus oleum et alio... venit ad stationem dicti Pripchi quam habet".
Lett. di Lev. III fol. 7Г, 17. V 1383; Vnop.: Д. Ковачевић-Којић, Традска насеља
средњовјековне босанске државе, стр. 269.
163 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе,
стр. 271.
Влахота Зуготић се тужио пред дубровачким судом на Цвјетана, сина
Богдана Пиерегро, да му је ножем нанио велику раиу на десној руци „ante
tabernam Narente", при чему се као овједоци наводе аудије трга, Lib. Mal. II
fol. 60’, 28. X 1407.
167 Д. Ковачевић-Којић, О насељу Дријева, стр. 30.
168 Од седам товара воска, које је из Босне послао Иван Милошевић,
смјештених ,код „Stamile uxori Vladisavi Stagnanize", бијаше у току ноћи „fu­
ratus unus coligus dicte cere”. Lam. de For. XV fol. 23, 25. IX 1441. Joni rope
прошао je Иван Добергковић, коме cy, док ce враћао из Босне и одсјео у
кући Радне Добовинице ради одмора, украдене три пече финога оребра од
14 либара и 4 унче. Lam. de For. XXIX fol. 6’, 9. XII 1455.
165 Почетком, 1438. године наређено је 1судијама Дријева да у случају
тужбе војводе Стјепана цротив Драгића Илића уруче позив Драгићу на уоби-
чајеном јавном мјесту у Дријевима да ice у року од 25 дана мора појавити
пред кнезом у Дубровнику /Cons. Rog. VI fol. 161’, 3. I 1438/, а мало прије тога
ТРГ ДРИЈЕВА И ОКОЛИНА 41

су на истом мјесгу објавили и јавни проглас да се мора обезбиједити чуваље

од куге која је харала iy Корчули. /Cons. Rog. V fol. 181, 4. IV 1434/.
1,0 Дубровачки гласници Радац и Радеља дођоше 24. марта 1419, у подне
у Дријева „et reperisse mercatores Narentinos sedere iuxta flumen" и питаше
их да ли су видјели Станихну Сладеновића, на што им неко од њих одговори
да га је видио „quia paulo ante per illo loca ambulabat”. Lett. di Lev. III fol.
10', 27. III 1419.
171 Д. Ковачевић-Којић, O насељу Дријева, crrp. 32.
172 Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X 1367.
173 ХАД: Distributiones Testamentorum (Dist. Test./ IV fol. 75, 28. I 1376.
174 „... de subveniendo mercatoribus Narenti in auxilium reparationis eorum
ecclesie de perperis decem”. Ref. XXX fol. 36, 17. V 1396.
175 Ref. XXX /посебан прилог/ ad fol. 62’—63’, 16. IV 1397.
176 „... de subveniendo Narentinis de yperperis 30 in subsidium reparat­
ionis ecclesie Sancti Viti”. Cons. Rog. XV fol. 21, 28. VI 1456.
177 Test. Not. IX fol. 74, 17. X 1405; Test. Not. XI fol. 63, 22. IV 1422; Test
Not. XII fol. 202. 2. IV 1429; Test. Not. XIII fol. 170, 21. II 1444.
178 Test. Not. XII fol. 47, 28. X 1432; 15’, 14. XI 1431; Test. Not. XIII fol.
183, 10. II 1444; Test. Not. XVIII fol. 94’, 8. VI 1464; 95, 17. XI 1464.
179 Test. Not. XIV fol. 84—85’, 13. VI 1448.
150 Sent. Cane. XV fol. 102, 31. VII 1448.
181 Види нап. 173.
182 Test. Not. XII fol. 98’, 11. IV 1435; Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу
Дријева, стр. 32—-33.
183 Test. Not. XIII fol. 158, 5. VI 1443; Test. Not. XVIII fol. 68, 10. XII 1463.
184 Test. Not. IX fol. 86, 5. I 1406; Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу
Дријева, стр. 33.
185 Sent. Cane. IV fol. 146—146’, 25. VII 1403.
186 Lett. di Lev. X fol. 77’, 20. VIII 1429; Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, Tpab-
ска насеља средњовјековне босанске државе, арр. 270, нап. 41.
187 Cons. Min. IV fol. 231’, 5. IV 1429.
™. Cons. Min. VII fol. 143, 22. IV 1437.
189 Lam. de For. V fol. 168’—170, 7. V 1423; Ynop.: M. Динић, Трг Дријева
стр. 142—443. и Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 269.
190 Дубровачки кнез и Мало вијеће су 111. октобра 1429. овлаштени да пи-
шу официјалима царине у Дријевима да морају поправити магазин за со ,,et
barbachavalia opportuna facere et reparare" /Cons. Rog. IV fol. 123, 11. X 1429/,
што je и неколико година касније поновл>ено када су морали поправити
„magazenos salis et barbachavos ipsius gabelle”. /Cons. Rog. V fol. 70, 6. III 1432/.
191 Lam. de For. V fol. 167—167’, 7. V 1423; 168’—170, 7. V 1423.
192 Cons. Min. V fol. 52’, 17. VIII 1430.
193 Када cy наоружани судије и трговци 7. маја 1423. године, разбијајући
врагга на плоту и царинарници, провалили у царинарницу, цариник војводе
Радослава Павловића „trase le tavole di magazino di sale” и сакри тамо Петра
Примовића, затрпавши га у eo. Lam. de For. V fol. 168’—170, 7. V 1423; Ynop.:
M. Динић, Трг Дријева, стр. 142.
194 Официјалима царине у Дријевима било је одобрено да „possint et
debeant conducere sive conduci facere ad affictum in Narento domos opportunas
pro sale comunis nostri existente nunc in Narento et conducturo”. Cons. Min.
XIV fol. 133, 12. VIII 1431.
195 Cons. Rog. IV fol. 122, 19. X 1429.
196 Официјалима дријевсже царине давана је слобода да могу пошрашпти
30 перпера на трошак царине ,,in refficifaciendo” и „in reaptacionem parvi maga-
zeni salis". Cons. Rog. V fol. 285, 17. VI 1435; 286’, 28. VI 1435.
197 „... che dobiate veder et examinar quello circha cio vi pare necessario
da esser fatto per riponer et salvar lo sal”. Lett. di Lev. X fol. 81, 10. X 1429.
198 Lett. di Lev. XII fol. 117’, 27. XII 1438.
199 Cons. Rog. IV fol. 123, 11. X 1429; Cons. Min. V fol. 111, 26. V 1431; 70,
6. III 1432; 86’, 31. IX 1432; 125’, 18. II 1433; Cons. Min. IV fol. 108, 11. II 1434;
Cons. Rog. V fol. 285, 17. VI 1435; 286’, 28. VI 1435; Cons. Rog. VI fol. 12, 22.
I 1439.
42 БУРО ТОШИН

200 Cons Min. VII fol. 143, 22. IV 1437.

201 He само да нису оспаравали тврдње херцега Сггјепана да је дријевски
трг лежао на мјесту шездравом због баруштине и рђавог ваздуха већ оу Ду-
бровчани и сами истицали чињеницу да „sempre fo mal sano et quel aere fo
per lo passato anche e al presente”. C. Бирковић—Д. Ковачевић-Којић, Здравст-
вене прилике у средњовјековној босанској држави, Acta historica medicinae,
pharmaciae, veterinae, Anno X, 2, MCMLXX, стр. 94. Дубровачка влада je cpe-
дином 1408. наредила Судијама y Дријевима да се, под пријетњом казне од
200 дуката, не друже „cum alcuni che sia stadi in luogi di mortalitade” и да
спријече трговце да долазе „de luogi de Dalmacia donde e la pestilentia”. Lett.
di Lev. IV fol. 138, 17. VII 1408. Међугим, таквим наређењима ce нису сви тргов-
ци увијек покоравали, због чега су Налко, син Влахоте Хранковића, Мароје
Шишка Копитовића и Радак Стањевић били осуђени на мјесец дана загвора.
Lam. de For. VII fol. 24, 28. VI 1426.
202 Div. Cane. XXXV fol. 16, 17. VIII 1403; Ynop. Д. Ковачевић-Којић, Град-
ска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 274.
203 „ ... de consulendo officialibus cacamortorum... de mittendo illos de
Narento ad confine Osigno et expelent a Melita illos de Narento”. Ref. XXXIII
fol. 191, 8. VI 1411. Судије y Дријевима cy „com cazamorti” наредили Влахоти
Хранковићу када се вратио из неких кугом заражеиих мјеста да се повуче у
карантин у Усињу. Lam. de For. VII /посебан прилог/ ad fol. 24, 1. VII 1426.
 II ГЛАВА

РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА

а) Период владавине српске државе:

Најстарија историја Дријева до сада је веома мало позната. Ни
у дјелу К. Порфирогенита, средином X вијека, као ни у дјелу попа
Дукљанина, средином XII вијека, Дријева се уопште не спомињу.
Код овог посљедњег се у крајевима око доње Неретве спомињу једи-
но жупе Зажабље, Лука, Велика Гора (око ЛЈубушког) и Дубрава1.
Али како барски родословац даје само подјелу земаља (тетрархија)
— пошто се код њега у области Неретве ништа не дешава — то он
и нема прилику да подробније говори о мјестима која су се налази-
ла тамо. Међутим, чињеница да у ова два најстарија наративна из-
вора нема никаквих вијести о њему не мора да значи — а нарочито
када се тиче Дукљаниновог времена — да неретљански трг није тада
постојао. Y ствари, још и прије тога доба, тачније 1080. године, зна
се да је био продат у ропство неки „Marcus de Radoslaus de Naren­
to”2. Али, нисмо сигурни да ли се ознака његовог поријекла — ,,de
Narento” — односи на Дријева, или можда на ширу област Неретве.
Средином XII вијека су, према родословима српских владара, Бе-
лини синови (Тихомир и Чудомир) подигли цркву Св. Првомученика
Стефана у Дријевима3. Но, први податак који директно спомиње
Дријева потиче тек из Немањине повеље 1186. године. Тада је, у
ствари, овај рашки жупан — ваједно са браћом — склопио мир
с дубровачком општином и гарантовао њеним становницима слободу
трговине на неретљанском тргу4. Историја Дријева послије тога по-
дудара се са прошлошћу Хумске земље, која је кроз читав XIII и у
прве двије деценије XIV вијека, уз краће прекиде, улазила у састав
српске државе.
Још за Немањиног живота Хумском земљом — као удионом
кнежевином — управљао је његов старији брат, хумски кнез Миро-
слав. Посљедња вијест која га спомиње на том положају је познати
уговор са Дубровником од 17. јуна 11905. Међутим, у времену од
склапања тога уговора 17. јуна 1190, па до 8. априла 1195. године
(када је збачен са пријестоља византијски цар Исак Анђел) Миро-
славу је, по свему судећи, Немања одузео Хум и предао га најмлађем
сину Растку на управу. Тиме се искључују, дакле, раније изношена
 БУРО ТОШИН
44

мишљења према којима се Мирослав налазио и у доба Стефана Прво-

вјенчаног у Хуму на власти6. Пошто се након двогодишње управе
над Хумом, Растко Немањић — као младић у 17-oj години живота —
повукао у Свету Гору и тамо се замонашио, то је мјесто хумског кне-
за остало поново упражњено. Први који се спомиње на том положа-
ју послије младог Растка и доцнијег монаха Саве био је кнез Петар,
из чијег је времена сачуван један појас („запон велиега кнеза Хлм-
скога Петра”)7. Њега је наслиједио Мирослављев син Тољен, коме је
као потенцијалном зету њемачког кнеза Бертхолда преко реда до-
дијељена титула кнеза8. Тољеновом смрћу (1239) његов, вјероватно
најмлађи, брат Андрија је своју дотадашњу власт у Попову, Стону
и Сланском Приморју проширио на читаво подручје Хумске земље9.
Генеаологија потомака и насљедника кнеза Андрије је много
јаснија од родословља дотадашњих хумских кнезова. Доста рано —
још за очева живота — Адријини синови, Радослав и Богдан, се сре-
ћу као носиоци титуле жупана10. Најстарији међу браћом, Радослав,
наслиједио је већ 1254. оца на кнежевоком положају, док се нај-
млађи, и трећи по реду, од Андријиних синова, Борђе спомиње 1280.
године као непосредни господар Дријева. Наиме, двојица Дубров-
чана су се у августу те године жалили својој влади да им је „Geor-
qius filius condam comitis Andree” отео вино на неретљанском тргу.
Y преписци вођеној око тога Борђе је одговорио дубровачком кнезу
да ће по гласнику кога му буду послали надокнадити одмах учињену
штету реченим трговцима11.
Није познато како је у Хумској земљи била организована власт
кнеза Мирослава и његових насљедника. Осим да су држали у За-
хумљу своје казнаце који су их, у случајевима дуже одсутности из
земље, замјењивали на власти12, о том се нешто више не зна.
Поред политичких, Захумљани су — судећи према повељама
првих њихових кнезова — одржавали и чврсте економске, у првом
реду трговачке везе са сусједним Дубровником13. Зато су дубровачки
трговци у знатном броју пристизали и дуже времена остајали на
дријевском тргу, гдје су продавали различиту робу, рјешавали пита-
ња међусобних задужења и обављали друге свакодневне послове1’.
Тиме се отвара и питање положаја Босне, која је такођер трговала
са овим градом, немајући при томе властитог излаза на море.
Током XIII вијека српски краљеви су постепено радили на то-
ме, и на крају, могло би се рећи, успјели да сузбију сепаратистичке
тежње хумских кнезова и потомке Немањиног брата Мирослава
сведу на обичну властелу без већег утицаја15. Споменути Андријин
син Борђе, који је 1280. године држао у свом посједу дријевски
трг, био је посљедњи њихов представник са стварном влашћу у
подручју ушћа Неретве16. Непосредно послије њега — као и у првим
деценијама XIV вијека — Дријева су се, са долином Неретве, и даље
налазила под влашћу српске државе. Из тога доба потичу и прве
вијести о Дубрвчанима као закупцима дријевске царине. Средином
1303. године влада је донијела одлуку да закупци трга у Дријевима
морају извести из Дубровника хиљаду кабала вина17.
Послије припајања већег дијела босанске државе, хрватска вла-
стеоска породица Брибирских искористила је династички сукоб из-

„W
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА 45

међу српских краљева Милутина и Драгутина и запосјела добар дио

долине Неретве. Тако се већ од средине 1304. године Павлов син
Младен II Брибирски титулише као кнез „tocius terre Hlim”. Ме-
ђутим, за сада не постоје никакве вијести које би потврдиле и ње-
гову стварну власт над ушћем Неретве. Y кратком периоду од
1303—1306. године у области доње Неретве, Стону и Невесињу, умје-
сто њега, спомиње се кнез Константин. Тај „comes Constantinus” је,
по свој прилици, потицао из породице цетинских кнезова који су се
касније звали Нелипчићи18. Тада се споменути хумски кнез Младен
II нашао у Дријевима као заробљеник краља Милутина. У дуго
припреманом сусрегу, до кога је дошло 1305—1306. године између
Младеновог оца (бана) Павла и краља Милутина, расправљало се и
о Младеновом ослобођењу. Одмах потом стигла је на Неретву мала
пашка флота и одвезла банова сина. Цијена његовог ослобођења са-
стојала се у дужем повлачењу ових хрватских великаша из Хума19.
Међутим, негдје у љето 1313. године српски краљ Милутин је
позвао старијег брата Драгутина да заједнички нападну на Хрватску.
По свему судећи, тај напад је био управљен против бана Младена
II Брибирског, који је послије очеве смрти наставио непријатељства
према Србији и обновио власт над Хумом. Већ у марту 1313. у Дри-
јевима је био кнез Изан (conte Qane), блиски сродник Константина
Нелипчића, који је својевр&мено управљао овом облашћу. Он је тра-
жио од тамошњих трговаца десетину од уља и других продатих
ствари. Зато је дубровачка влада забранила својим поданицима да
са робом одлазе на ушће Неретве, а они који су већ тамо били мо-
рали су — под казном губитка робе и 100 перпера — напустити трг
до краја маја и поново се вратити у град20. Упоредо с тим и краљ
Милутин је започео акцију за освајање изгубљених области и при
томе се ослањао на Венецију, све док се она септембра 1313. није
измирила са Младеном21. Не знамо ништа о томе да ли је српски
владар нешто постигао на овој страни и — ако јесте — у коликој
мјери, пошто извори за наредних пет-шест година о томе упорно
шуте.
Тек по завршетку рата са Дубровником, краљ Милутин је поно-
во ушао у отворени сукоб са Младеном II, који се у једној повељи
још и 1318. титулисао не само као бан Хрватске и Босне већ и као
„врховни господар Хумске земље”. Њега у погледу ових, мору бли-
жих области нису напустиле старе амбиције, и он је, чак и ратом,
настојао да их оствари. Осим појединости да су непријатељства
почела већ у јуну 1318. и да је Младен у почетку има-о нешто успје-
ха, друго о овом рату није познато. Споменути хрватски великаш
из куће Брибирских је у септембру исте године опростио Дубровча-
нима штете које су заједно са српском властелом нанијели његовим
поданицима и сагласио се да пруже уточиште бјегунцима са против-
ничког територија. Само пар недјеља касније непријатељстава није
више било. О томе свједочи и одобрење дубровачким поданицима да
несметано тргују по Србији22.
Већ током јуна 1319. године Милутин је молио Дубровчане да
приме бановог брата, кнеза Гргура Брибирског, и друге таоце и задр-
же их дотле док Младен II не испуни неко своје обећање. Мјесец
46 БУРО ТОШИК

дана касније у Дубровнику су изабрана двојица властелина да за-

једно са краљевим посланицима испитају „да ли је бан Младен вра-
тио господину краљу оно што је био дужан”23. Иако се нигдје изри-
чито не каже шта је то Младен, према уговору, требало да врати
српском владару, ипак се, са великом вјероватноћом, може претпо-
ставити да су биле у питању територије у доњем току Неретве, дак-
ле дијелови Хумске земље које су Брибирци овом приликом и по
трећи пут накратко запосјели24. Послије извојеване побједе над њим
и одметања далматинских градова — прво Шибеника, а потом Тро-
гира — испод његове власти, краљ Милутин је могао несметано да
наметне своју вољу бану Младену II и на тај начин област Хумске
земље, са дријевским тргом, трајније поврати у састав своје државе.
V Хуму се управо тада учврстила и моћна породица Бранивојевића,
састављена од четворице синова чувеног властелина Бранивоја25.
Ширење српске државе према југу на рачун земаља Византиј-
ског Царства и жеља Босне да преко Захумља себи прокрчи излаз
на море свакако нису били добри знаци да ће поново припојена
хумска област моћи дуго остати у саставу српског краљевства. И
заиста, до таквог њеног отцјепљења је дошло ускоро послије смрти
краља Милутина 1321. године. Споменута властеоска породица Бра-
нивојевића се потпуно осамосталила, проширила своју власт на ра-
чун сусједних феудалаца и почела да се мијеша у борбе вођене у
сусједству. Y вези са таквим њиховим понашањем требало би можда
довести и одлуку дубровачке владе из 1324. године о поруци тргов-
цима да са робом напусте одмах Дријева и повуку се у Дубровник26.
Судбина Бранивојевића — нападаних од босанског бана на копну и
дубровачке флоте на мору — била је већ средином 1326. потпуно
запечаћена. Успјешно ратовање против ове породице, чија област се
простирала од Пељешца и Стона, гдје јој је било средиште, до доли-
не Неретве и према Дубровнику, донијело је Босни знатан дио Хума.
Долина Неретве и земљиште око њенога ушћа дошли су под власт
босанског бана, а тиме је Босна избила први пут на обалу Јадранског
мора и добила један од највише кориштених путева који је водио
из Приморја у унутрашњост. Ово територијално ширење земље бо-
сански бан Стјепан II Котроманић је и формално потврдио тиме
што је својој службеној титули додао и наслов „господар Хумски”27.
Милутинов син и нови српски краљ Стефан Дечански, послије
утврђивања на пријестољу и обнављања јединства државе, није, из-
гледа, довољно снажно реаговао на босанске успјехе на овој страни.
Не зна се заиста ни за један његов отворени покушај да поврати
ове, од државног територија отцијепљене, крајеве на западу. Али,
он је почетком априла 1330. писао дубровачкој општини „super
facto Melede, Narenti et navigii” што, заједно ca извјесним акцијама
корчуланског кнеза, који је био непријатељ босанског бана, упућује
на помисао да је можда, ипак, Дечански загосподарио Дријевима,
која је затим поново изгубио за вријеме рата са сином Душаном28.
Вјеротватно у вези са почецима тога познатог сукоба између оца
и сина стоји и нека војничка интервенција Босанаца, због које је
током јануара 1331. у Дријевима владао страх од Ружира, заповјед-
ника босанске војске29.
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА 47

Млади српски краљ Душан био је на почетку владавине далеко

од сваке помисли о сузбијању Босанаца из долине Неретве. Послије
насилног доласка на пријесто (1331) и побуне зетских великаша
(1332) њему су били неопходни сређени односи на овој страни, да
би окончао акцију освајања, започетих на југу земље. Y ствари, без
неког мира између српске и босанске државе не би био могућ, нити
би онако лако био извршен дубровачко-српски уговор о уступању
Стона и његовог полуострва Пељешца 1333. године30. Питање Захум-
ља у српској спољној политици било је потиснуто у позадину више
од једне деценије. Тек пошто се прогласио за цара (1346), Душан је
почео да посвећује одређену пажњу приликама у Приморју. Свакако,
у вези с тим стоји и његов велики поход на Босну 1350. године, у
коме је за кратко вријеме запосјео Хум и повратио град Нови у
Неретви. Али, вијести с југа земље да је мала византиј-ска флота —
потпомогнута одређеним бројем турских најамника — провалила на
територију његовог царства и поново преузела Бер, Воден и неке
друге мање градове, присилиле су цара Душана да главнину војних
снага пребаци у Македонију и у освојеним областима остави само
посаде у градовима. Тиме су, дакле, биле доведене у питање његове
тековине у Хуму. Бану Стјепану II било је потребно свега неколико
мјесеци да поврати изгубљене крајеве. Тако је пред крај своје вла-
давине одбранио оно што је на њеном почетку освојио за Босну.
Иако, вјероватно, незадовољан крајњим исходом рата са Босном, цар
Душан, заузет на другој страни, није имао више прилике да се анга-
жује око земаља на Неретви31.
Послије Душанове смрти — осим тренутака опасности од Ни-
коле Алтомановића — никада више нико са српске сгране није угро-
жавао босанску власт над Хумом. Она је коначно, прикључивањем
широког појаса земаља у залеђу (Подриња и доњег Полимља 1373. и
Требиња 1377. године), била потпуно осигурана за будуће босанске
владаре и властелу.

б) Прво раздобље босанске власти у историји Дријева

Прво раздобље босанске власти у историји Дријева — мада
је трајало једва двије деценије, тачније од средине 20-их до половине
50-их година XIV вијека — нешто је више познато од претходног
периода, када је српска држава управљала овим тргом. Разлоге томе
требало би тражити у нешто већем броју извора из тога доба, сачу-
ваних у Дубровачком архиву, и за нијансу наглашенијем привред-
ном значају дријевског трга у том кратком времену. Ширење бо-
санске државе према југоистоку, којим је читаво залеђе, везано до-
лином Неретве за море, ушло у једну јединствену државно-политичку
цјелину, имало је, наиме, за посл>едицу бржи и интензивнији развој
Дријева као полазне тачке ове важне саобраћајне артерије.
Најраније вијести након његовог прикључивања (око 1326) по-
чињу да доводе овај чувени трг сољу на ушћу Неретве у сталну везу
са Босном. Одлука Малог вијећа из марта 1330. године да се отпреме
 БУРО ТОШИВ
48

лађе „ради осигурања дријевских трговаца”32 — усљед штурости и

фрагментарности — не освјетљава праве разлоге свога доношења.
Тек се касније види да се она уклапа у акцију коју је почетком
сљедеће (1331) тодине предузела влада Дубровника у циљу заштите
својих поданика од Ружира, заповједника босанске војске, који је
вршио неке неправде и насиља над њима33.
И босански бан Сгјепан II Котроманић је, по већ наслијеђеној
традицији из времена српске владавине, издавао појединим дубро-
вачким трговцима дријевску царину у закуп. Тако се за одређене
године — мада не у континуитету — могу чак и поименично пратити
нека лица која су се бавила тиме. V том нам најбоље помажу потвр-
де босанских владара на основу којих се види како су и када закуп-
ци царине одговарали својим финансијским обавезама. Чувеног дуб-
ровачког властилина Клемента Држића, с његовим друговима и по-
словним компањонима, бан Стјепан је на дан Св. Луке 1334. разри-
јешио и ослободио свих дугова које су имали према њему на име
закупљеног трга у Дријевима34. Међутим, споменути Држић није ни
послије тога напустио Дријева, већ је, попут осталих Дубровчана,
пословао и даље у тргу, располажући великим залихама соли35. При-
том је остваривао изузетно тијесне контакте са људима босанског
бана, уз чију је помоћ пљачкао чак и своје суграђане353. Десет пуних
година послије њега царину у Дријевима држао је такођер Дубров-
чанин, Петар Бобаљевић, који је уз негодовање Дубровчана увео
неке новости у начину убирања царине36. Он се у томе својству, из-
гледа, жестоко замјерио дубровачкој влади, пошто се жалио босан-
ском бану на неке влахе који су одлазили у Дубровник да купују
со37. Не би се рекло да је и бан Стјепан имао превише среће са
овим закупцем царине. Бобаљевић је, наиме, умро оставши му дужан
4666 перпера, чије наплаћивање босански владар није доживио. Зато
је његов насљедник Твртко слао у марту 1356. године у Дубровник
своје поклисаре — магистра Николету Нигрело и Крагуја — да из
Петрове заоставштине извуку речени новац. Ови су пред кнезом и
судијама са „quaternum dicti domini bani” y рукама, доказали зак-
летвом „in animam domini banni” оправданост својих захтјева и до-
били забрану на Петрово имање, док се тражена свота не намири28.
Овај дуг Петра Бобаљевића као цариника у Дријевима није био једи-
ни. Видош Леснић је тражио такођер од дубровачке владе да му се
из Петрових добара дозначи износ од 65 перпера на име остатка ду-
га за неко вино продато на Неретви39.
Заједно са Бистом Бунићем срећемо 1346. године и Клемента
Гучетића као закупца царине у Дријевима. Ова двојица познатих
властелина су, увођењем неких новина, очито чинили неправде дуб-
ровачким трговцима на ушћу Неретве. Стога им је Мало вијеће, по
одобрењу Сената, наредило да воде рачуна о безбједности путева
којима се ишло из Босне и да не чине никакве новости трговцима
који пролазе кроз ове крајеве40. Преко њих су се Дубровчани снаб-
дијевали повремено и житом босанског бана41. Слично Петру Боба-
ЛЈевићу, Бунић и Гучетић су такођер остали дужници бану Стјепану.
Како због смрти није стигао да наплати дугове од њих, то је тек но-
 РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА
49

ви босански владар Твртко ослободио крајем 1355. ову двојицу ца-

риника свих рачуна и издао им потврду да му не дугују више
ништа42.
Поред представника моћних властеоских родова — Држића,
Гучетића, Бунића и Бобаљевића — међу цариницима у Дријевима
налазимо и неке друге, мање познате, вјероватно дубровачке тргов-
це. Тако се средином 1352. године спомињу златар Симо Стефанић
и Ратко Сумањић, цариници Дријева, који су се обавезали да ће
својом лађом осигурати довоз неког вина у трг43. По угледу на свога
претходника, и Твртко је продавао дријевску царину дубровачким
трговцима. Y договору с кнезом Дубровника, он је у мају 1355. све-
зао Павла и Петра Гизлића, с образложењем да су му остали дужни
у времену док су са Михом Менчетићем држали царину у Дријеви-
ма, Остружници, Градцу и Дворишту44.
Када је ишао у Дубровник да из добара Петра Бобаљевића
утјера дугове, Твртков посланик Николето Нигрело је продао у мар-
ту 1356. дријевску царину познатом властелину Вити Гучетићу, који
је закупио „totum mercatum Narenti cum parecio et aliis introitibus
et pertinentiis”, на четири године no цијени од 6000 перпера годиш-
ње. Плаћање се вршило сваких четири мјесеца, уколико босански
бан не би захтијевао и чешће. За вријеме трајања овог уговора Тврт-
кови људи, под казном од 12 гроша по товару, нису смјели одлазити
у Хрватску по со, већ су је могли набављати једино у Дријевима.
Y случајевима рата или неких других неприлика Гучетић није био
дужан да плаћа царину све док трг не би сасвим исправно функцио-
нисао45.
Закупљену царину у Дријевима Вита Гучетић није, изгледа,
држао дуго времена самостално. Он је почео доста рано да уступа
поједине њене дијелове својим суграђанима. Непуна два мјесеца на-
кон што ју је купио, и Влахо Гредић се спомиње као цариник у Дри-
јевима46. Иако немамо поуздана доказа за то, може се, ипак, с вјеро-
ватноћом претпоставити да је Гредић закупио тада неки дио царине
од њеног предузетника Гучетића. Међугим, сигурно се зна да је неш-
то касније Вита Гучетић уступио једну четвртину Јунију Калићу, а
мало потом и другу четвртину дријевске царине Лони Држићу. Пре-
ма учињеном споразуму, Калић и Држић су имали преузети по
четвртину добити царине, или евентуалне штете настале у њој. За
разлику од Јунија Калића, Лоне Држић је за свој дио био одговоран
Вити Гучетићу, а не босанском бану47.
Y мају 1357. Твртко је ратификовао уговор о закупу царине и
примио 3364 перпера од Вите Гучетића на име прошлогодишње ис-
плате48. Међутим, догађаји који су услиједили ускоро послије тога
ставили су ван снаге овај уговор. Y ствари, Твртко је област Хума,
заједно са Дријевима — као мираз уз Јелисавету, кћерку Стјепана
II — уступио средином исте године угарском краљу Лудовику и ти-
ме се одрекао њиховог кориштења за наредну четвртину стољећа49.
На основу до сада изАоженог примјећује се да су дријевску ца-
рину у одређеним годинама босанске владавине држали поједини
дубровачки племићи и трговци. О износу њеног годишњег закупа не
знамо на почетку ништа. Ни висина дуга Петра Бобаљевића босан-
4 Трг Дријева у средњем вијеку
 БУРО ТОШИБ
50

ском бану од 4666 перпера не помаже нам много у тражењу одговора

на ово питање. Тек се на крају сазнаје да ју је Вита Гучетић закупио
1356. за 6000 перпера годишње. Ствари не стоје много боље ни онда
када је ријеч о року на који су Дубровчани узимали дријевску ца-
рину. Једино се зна да ју је Твртко продао реченом Гучетићу на
четири године, али притом нисмо сигурни да је и у претходним слу-
чајевима било тако.

с) Угарска власт над Дријевима

Дио Хумске земље од Неретве према западу — заједно са тр-
гом Дријева — угарски крал> Лудовик је одмах, пошто ју је среди-
ном 1357. примио од босанског владара, предао на управу далматин-
ско-хрватском бану Николи Сечу. Стога је овај, као угарски вазал,
управљао Дријевима све док га око 1372. није на томе мјесту зами-
јенио Вацки епископ Иван, у својству генералног викара Далмације
и Славоније50.
Готово у исто вријеме када и Дријева (1357), стицајем околно-
сти су се „цијела Далмација од Кварнера до половине Драча”, као и
сам Дубровник, Задарским миром (1358) нашли под врховном упра-
вом угарског краља. Тиме је, дакле, била прекинута стопедесетого-
дишња владавина Млетачке Републике над подручјем источне обале
Јадранског мора, и неће бити обновљена за читаву половину једног
стољећа. То потпадање под угарску и раскидање са венецијанском
влашћу значило је, додуше, не толико за становнике осталих далма-
тинских градова колико за Дубровчане, добијање широких слобода
у политичкоправном смислу ријечи51. Из слобода овакве врсте про-
изилазиле су, разумије се, и оне друге, које су допуштале житељима
ових области да несметано развијају своју трговачку дјелатност, не
водећи више рачуна о интересима бивше господарице на мору (Ве-
неције) већ настојећи да јој стану уз бок52. Y таквим околностима
су, значи, и Дријева — захваљујући заједничкој врховној власти —
чинила пуну четвртину вијека политичку и привредну цјелину са
споменутим крајевима далматинске обале.
Промјена власти врховног господара над Дријевима није од-
вратила пажњу Дубровачке Републике од овог важног трговачког
средишта, које се налазило на почетку најпрометнијег пута у уну-
трашњост, тим прије што се и само, заједно са Републиком, нашло
под жезлом истог владара. Годину дана послије анектирања земаља
у доњем току Неретве угарској круни, дубровачка влада је одлучила
да закупи Дријева за сљедећих пет година53. Ово је први покушај
Републике да неретљански трг, кога су дотад држали властела и
трговци, сама узме у закуп. Зато је Велико вијеће наредило почет-
ком 1360. да се со вађена у Стону и Пељешцу не продаје ни у једном
другом мјесту осим у Дријевима54. Та акција — покренута у циљу
заштите трговине сољу на дријевском тргу — упућује на могућност
да је у међувремену дошло до остварења раније одлуке о његовом
закупљивању. Али није искл>учено да је све ово, по мишљењу проф.
М. Динића, могло бити учињено и под притиском Угарске55.
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА
51

Ако је Република 1358. године и успјела да закупи царину у

Дријевима, остаје непознато под којим је условима (висина закупа
и рок трајања) до тога дошло. Двије године касније питање стицања
дријевске царине знатно енергичније је стављено на дневни ред дуб-
ровачке владе. Није се чекало дуго на отпочињање преговора о ње-
ној куповини. Властелин Лоне Држић, који се налазио средином
1361. године у посјети далматиском бану Николи Сечу због тражења
помоћи против српског великаша Војислава Војиновића, добио је
задатак да, као добар познавалац дријевског трга, мудро „опипа
бана” да ли би га и за коју цијену уступио његовој влади. Како тада
није постигнут никакав споразум, то је одмах писано Држићу, који је
већ био пошао назад, да поново потражи овог представника угарске
власти и од њега закупи дријевски трг на годину дана, по цијени
од 1500—2000 дуката56. Далматински бан је, свакако, у почетку зате-
зао и није одмах пристајао на понуђену цијену. Зато се, послије кра-
ћег цјенкања, дубровачка влада сложила да му плати 2500 дуката,
тражећи да ову суму не повећа ни у случају евентуалног закупа ца-
рине за сљедећу годину57. Висина цијене, установљена овом погод-
бом, значила је још увијек 500 дуката мање него што је босански
бан Твртко добио од дубровачког властелина Вите Гучетића пет го-
дина раније. Разлоге томе требало би, прије свега, тражити у насто-
јању Дубровчана да искористе промјену власти у циљу стицања
царине по што је могуће нижој цијени. С друге стране, и долазак
трговаца из унутрашњости Босне могао би, усљед ове промјене, бити
нешто смањен, што би неминовно водило и смањењу укупног робног
промета, а тиме, свакако, и опадању реалне вриједности тамошње
царине.
Y вријеме угарске власти над Дријевима главни носиоци прив-
реднот и друштвеног развоја у њима били су, разумије се, и даље
Дубровчани. Они су у све већем броју долазили тамо и укључивали
се у већ прилично развијен и организован економски живот овога
трга. Према једној случајно сачуваној вијести сазнајемо да је кра-
јем 1372. у дубровачкој колинији у Дријевима живјело само 200
мушких становника способних за оружје58. Какве су то слободе ужи-
вали дубровачки трговци у овом мјесту за владавине угарског краља
Лудовика, а касније и Твртка I Котроманића, које је почетком XV
вијека херцег Хрвоје Вукчић захтијевао од војводе Сандаља да их
поново уведе59, није нам познато. Вјероватно су се тицале њиховог
основног занимања, обављања трговине. Али, с друге стране, угарска
власт, и поред таквих слобода, није значила потпуну безбједност за
Дубровчане у Дријевима. Y њиховој колонији регистровано је неко-
лико узбуна, због којих је и дубровачка влада морала да интервени-
ше. Yc-љед опасности од Војислава Војиновића, босански властелин
Стјепко Чихорић се повукао 1360. у угарски дио Хума и остао двије
године у Дријевима, одакле је помагао Дубровчане у рату са овим
српским великашем60. Они су га, у знак захвалности, препоручили и
далматинском бану Николи Сечу, с којим је, изгледа, имао неких
неприлика на Неретви61. Иако провјерени пријатељ Републике, Чихо-
рић је у октобру 1362. неочекивано наредио њеним трговцима да се
одмах иселе из Дријева. Очито збуњена таквим његовим захтјевом,
 BVPO тошив
52

дубровачка влада је писала својим људима да истог момента напу-

сте с робом Дријева и дођу у Дубровник или Стон, а да се притом
не усуђују рушити куће у тргу62. Остаје загонетно откуда је то пало
на памет једном хумском феудалцу и с каквим је правом могао
чинити тако нешто, ако се то не би можда могло довести у везу са
почецима непријатељства између угарског краља Лудовика, као њи-
ховог легитимног господара, и босанског бана Твртка63.
Осим случаја с Чихорићем познате су и друге невоље Дубров-
чана на дријевском тргу. Крајем априла 1366. они су се нашли у су-
кобу и са Задранином Филипом Ноздроњом, кастеланом Омиша и
„официјалом” Дријева. Зато је влада отпремила посланика у Дрије-
ва да испита разлоге сукоба и замоли Филипа да ослободи трговце
које је позатварао64. Њена молба је наишла, како се чини, на врло
добар Ноздроњин пријем, пошто је на концу сам он, својеручним
писмом, изгладио речени спорМа. Ни територијално ширење земаља
моћног српског жупана Николе Алтомановића — на рачун посједа
његове стрине и удовице Војислава Војиновића, кнегиње Гојиславе
— није прошло без страха у Дријевима65. Његово нагло примицање
границама Републике довело је средином 1368. до тога да је дубро-
вачким трговцима на неретљанском тргу наређено да, под пријет-
њом казне од 100 дуката, напусте мјесто, те да се, заједно с робом,
повуку на градски териториј. Остављена су само тројица становника
да распродају со и вино исељених трговаца66. Међутим, они, како се
чини, нису у предвиђеном року завршили овај посао, па им је, не-
пуних годину дана касније, наложено да отпечате куће у којима су
чували ове артикле67. Y сузбијању Николе Алтомановића, и бан
Твртко је својим походом према Приморју донио немир дубровач-
ким трговцима на ушћу Неретве. Они су се крајем 1372. организо-
вали тако да су по патролама крстарили тргом и чували га од војске
босанског бана68. Чест страх и пометње у доњем току Неретве били
су разлог због кога су л>уди нерадо одлазили да тргују у Дријевима69.
Како је била организована и на којим је принципима функцио-
нисала власт у Дријевима у времену док су се налазила под Yrap-
ском, мало нам је познато. Од самог почетка нове управе Дријева
су, заједно са Хумом, потпадала под власт бана Далмације, а, отпри-
лике, од 1372. године њима је управљао Вацки епископ Иван, као
генерални викар угарског краља у Далмацији и Славонији. Y исто
вријеме постојао је и кнез Хума — conte, di terra di Chelmo — који
je такођер имао одређеног утицаја на управу у неретљанском тргу70.
Задранин Филип Ноздроња, кастелан Омиша, био је у исто вријеме
и неки угарски „официјал” у Дријевима. Поред представника цивил-
не власти често се среће и титула капетана, коју је дуго времена,
прије него што је закупио дријевску царину, носио познати Фирен-
тинац Tadeo de Jacomo71. Он је у томе својству посједовао једну бар-
ку, којом није омио преносити никакав терет, већ је морао да плови
ушћем Неретве и пази на ред и мир у Дријевима72.
Шта је било с дријевском царином након 18. августа 1361. го-
дине, када ју је закупила дубровачка влада (да ли је остала и даље
у рукама Републике или су је поново узимали властела и трговци у
приватни закуп) није познато. Читав низ година немамо сачуваног
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА 53

ниједног податка о томе. Стални немири и потреси у крајевима око

ушћа Неретве нису остали без утицаја и на Дубровчане, који су се
тешко одлучивали на ризик такве врсте. Тек се у вријеме власти
Вацког епископа Ивана почиње поново да примјећује њихово анга-
жовање на овој страни. Тако је крајем маја 1382. познати дубровач-
ки властелин Петар Гундулић, тражећи да му се из добара брата Анд-
рије надокнади неки дуг, тврдио да је прије десетак година предао
реченом Андрији 900 златних дуката да их понесе и уручи овом угар-
ском прелату на име иоплате дријевског трга, кога је узео од њега у
закуп. Кнез и судије Дубровника су, на бази изјава свједока, пре-
судили на крају да се из Андријине заоставштине намири Петру 420
дуката, будући да је остатак дуга (од 480 дуката) примио још за
братовљевог живота73. Послије уговора с Петром Гундулићем Ду-
бровчани су престали поново да се интересују за царину у Дрије-
вима. До краја угарске управе над западним дијелом Хума зна се за
свега још један покушај дубровачке владе да је почетком 1380. узме
у закуп74, али до тога ипак није дошло. Осим пажње Дубровчана,
дријевска царина је у ово доба привлачила и пажњу неких тргова-
ца из Босне. Тако је један од њих — Тврдак. Билојевић закупио у
мају 1378. „dacium vini... in mercato Narenti” за 300 дуката75.
И велики млетачко-ђеновљански рат око Тенедоса (1378—1381)
имао је извјесног утицаја на Дријева. У страху да млетачка флота не
нападне њихов град, Дубровчани су, као савезници Бенове, већ почет-
ком августа 1378. почели да предузимају одлучне мјере за своју од-
брану. У оквиру припремних акција за то нарочита је пажња посве-
ћена утврђивању Стона и попуњавању његове посаде. Отуда је и дио
дубровачких трговаца у Дријевима био мобилисан и упућиван на чу-
вање Стона76. Уколико се неко од њих не би одазвао тој својој стра-
жарској обавези, морао је да плати казну од 50 перпера77. Упоредо
са дужностима одбрамбеног карактера Дријевљани су радили и на
поправљању стонских утврђења78. Једино су у случају позива на
неку службу у Дубровник могли бити ослобођени од набројаних
обавеза у Стону79.
Можда би се пажљивим проучавањем прилика и догађаја у Угар-
ској и Босни 80-их година XIV вијека могло одговорити на питање
колико је дуго трајала угарска доминација над Дријевима и када
су она поново дошла под босанску власт. Посве је извјесно да се
још у мају 1380. године дријевски трг налазио у угарским рукама.
Тада је дубровачка влада, преко својих посланика, молила далма-
тинског бана у Задру да интервенише код Радослава Обуганића, не-
када поданика Бурђа Балшића а сада човјека босанског краља Тврт-
ка, због враћања новца кога је отео неретљанским трговцима. Уко-
лико би се одлучио на то, требало је да бан о исходу разговора пи-
смено обавијести угарског капетана који је заповиједао тада у Дри-
јевима80. За тврдњу да „за живота краља Лудовика Великог, Твртко
I није ни помишљао на офанзиву према Хуму"81, не бисмо могли
рећи да је потпуно основана. У ствари, већ посљедн>ег дана августа
1380. у Великом вијећу је одлучено да се пише конзулу и трговцима
у Дријевима да испитају и провјере тачност информације о намје-
рама босанског краља да се спусти у хумске крајеве. Зато је — ако
54 BYPO ТОШИБ

би до тога дошло — наређено и кнезу Стона да пошаље из свога

арсенала потребан број лађа за спасавање дријевских трговаца82. За
такву Тврткову „посјету” Хуму тада немамо ниједног ваљаног до-
каза, што, свакако, не мора да значи да некаквих покушаја није
било. Међутим, сигурно је једно: да ни у прољеће 1382. босански
краљ није имао Дријева у својој власти. Стога је почео да подиже
Нови у малом заливу код улаза у Боку Которску и Брштаник јужно
од Опузена, на мјесту данашње Градине, и отвара солане у њима83. Та-
кав Твртков поступак могуће је објаснити управо жељом да својој
држави — лишеној природног излаза на море — обезбиједи нова
пристаништа и осигура потребна тржишта соли. Овакво тумачење
његових побуда потврђује и слијед догађаја послије Лудовикове смрти
(11. септембра 1382). Чим је чуо да угарског краља нема више међу
живима, Твртко се одмах обрео у Хуму. Циљ његовог борављења
тамо сазнајемо посредно из одлуке Вијећа умољених од 2. октобра
1382. да сви Дубровчани — мушкарци и жене — са цјелокупном имо-
вином напусте Дријева и повуку се на териториј Републике „збот
новости које предосјећамо”84. Какве су то новости биле на помолу,
из ове одлуке се не види тачно. Али, нешто раније оружане припре-
ме бана Далмације, у цил>у чувања градова који граниче са Бос-
ном85, показују јасно да се радило о Твртковом препаду на Дријева.
Само под претпоставком да је поново имао ушће Неретве са најве-
ћим „солским кумерк>ом”у својим рукама, краљ Твртко је могао да
удовољи молбама дубровачке владе и 2. децембра 1382. укине про-
дају соли под Новим86. На основу свега изложеног, изгледа да су се у
времену између Лудовикове смрти (11. септембра 1382) и укидања нов-
ске солане (2. децембра 1382) Дријева поново нашла у саставу бо-
санске државе.
Непосредно пред њезин поновни пад под босанску власт, ца-
рину у Дријевима је држао Tadeo de Jacomo из Фиренце, настањен у
Дубровнику. Он ју је након обављања капетанске дужности у служ-
би угарске владе — заједно са Иваном Таленти јем из Болоње — за-
купио 1381. од хрватско-далматинског бана Бубека и држао је, вјеро-
ватно, све до промјене власти над западним дијелом Хума87. Слободе
и повластице које је давао тада њеним трговцима на Неретви ду-
бровачка влада је у преговорима о закупу царине у Брштанику
спомињала и неколико година послије тога88.

д) Дријева поново nod влашћу босанске државе.

Када је повратио трг Дријева од Угара, крал> Твртко је почет-
ком децембра 1382. — на упорна инсистирања Дубровчана — уки-
нуо продају соли и даљу изградњу солила у Новом. Али, привредни
живот на југу босанске државе преузео је Брштаник, град кога је
Твртко из политичких и стратешких разлога подигао, на утпћу Не-
ретве. Овај град, смјештен мало јужније од Опузена све више је сти-
цао обиљежја трговачког средишта, са истом структуром робног
промета као и у сусједним Дријевима. Со, жито, олово, вино, дрво
и робље били су главни артикли којима се трговало у њему. Упоредо
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА 55

са све интензивијим привредним успоном, у Брштанику се постепено

формирала и с временом прилично нарасла насеобина дубровачких
трговаца. Све до доношења изненадне владине одлуке о њеном ра-
сељавању (17. новембра 1395), примјећује се да је готово читав при-
вредни живот који се раније одвијао у Дријевима прешао у овај
новоподигнути Твртков град88а. Y вријеме постојања дубровачке ко-
лоније у граду Св. Михајла (1383—1395) само се неколико пута спо-
мињу Дријева. Одобрење дубровачким трговцима из 1386. године да
дођу са робом у Брштаник и слободно тргују „као што су то прије
чинили на тргу Неретве”89, очито показује да је некада толико сна-
жна трговачка активност Дубровчана у Дријевима остала сада само
ствар сјећања. Они који су и даље одлазили тамо, спутани „anti­
quas et solitas consuentudines"90, нису могли показати никакве по-
словне иницијативе. V случајевима када би кршили такве оби-
чаје, Дубровчанима је „in mercato Narenti” редовно наређивано да
се покоравају „doanerio dicti merchati”91.
Честа давања дозвола дријевским трговцима да слободно, са
имовином, долазе у Стон или Дубровник92 упућују на несређене при-
лике и чудни страх који су владали средином 80-их година XIV ви-
јека на ушћу Неретве. Y то нас још више увјерава наредба владе
да се не дирају барке које су због чувања биле стациониране у
Дријевима93. Несигурност која је владала тамо граничила је чак и са
могућношћу да се потпуно растури дубровачка колонија на Нерет-
ви94. Прави разлози таквог стања нису нам познати, али је неоспорно
да се радило о некој опасности која је пријетила да Дријева буду
однекуд нападнута. Повода за слична страховања било је и касније,
у вези са све чешћим турским упадима на териториј босанске држа-
ве послије смрти краља Твртка. Тако је почетком 1392. Дубровчани-
ма који су живјели у Дријевима и Брштанику дозвољено да ce у
случају ма каквог страха од Турака склоне у утврђени Стон, с тим
да их за то вријеме ни повјериоци због дугова не смију узнемира-
вати95. Та је дозвола била у готово истој форми и доцније понавља-
на. Y ствари, за вријеме турске провале у Босну, у којој је учество-
вао и Стеван Лазаревић, дубровачким трговцима у Дријевима је (по-
четком 1398) поново допуштено да ce „propter nova Turchorum” по-
вуку у Стон96.
Почетак привредног и стратешког развоја Брштаника нагло је
пресјечен одлуком дубровачке владе од 17. новембра 1395. којом се
наређује Дубровчанима да поруше своје куће у њему97. Из садржаја
одлуке се не виде разлози који су подстакли дубровачку владу на
такав корак. Али, више је него вјероватно да су били у питању ин-
тереси 1бихових трговаца у Дријевима. Y ствари, то је учињено из
жеље за давањем што веће важности дубровачкој колонији у Дри-
јевима, чији је развој подстицан, дакле, и укидањем друтих тргова
у близини, који би јој се могли с временом појавити као евен-
туални конкуренти. Сликовит доказ за то имамо и у владином на-
ређењу закупцу царине Жори Бокшићу да се не усуђује продавати
со ни у једном другом мјесту осим у Дријевима98. Иако су у пожару
који их је задесио на самом почетку 1396. прилично настрадала99,
Дријева су се, ипак, брзо опоравила и наставила да живе све ин-
 BYPO ТОШИН
56

тензивнијим привредним животом. Велики број података о довозу

соли, жита, вина, олова, дрвета и робља показују да је послије уки-
дања Брштаника дријевски трг поново постао главни трговачки цен-
тар на путу који је повезивао Приморје са Босном.
У оквиру своје сложене и разноврсне дјелатности познати ду-
бровачки трговац и протовестијар босанских краљева Жоре Бокшић
имао је y ово вријеме нарочито великог утицаја на ушћу Неретве.
Упоредо са обављањем функције неког управног лица у Брштанику,
Жоре је још за владавине краља Дабише вршио одређену власт и у
Дријевима100. У доба краљице Јелене он се — иако је и даље остао
босански министар финансија — јавља и као закупац дријевоке и олов-
ске царине101. Због службене заузетости и сталног боравка на вла-
дарском двору у Босни, овим царинама је управљао преко својих
официјала102. Из формулације једног архивског документа, која гла-
си: „Zore de Bochxa noster civis Ragusii... gabellotus et conductor
gabellarum loci et mercati Narenti”103, јасно ce види да y састав мје-
ста и трга Дријева није улазила само једна, већ скуп царина. Даљи
текст садржаја заиста показује да је Жоре, као закупац дријевске
царине, поред прелаза уДријевима,наплаћиваодубровачкимтрговци-
ма царину и на прелазу из сусједног Некрања104. И неке друге вијести
из доцнијег времена, као што смо видјели, потврђују да су царине у
Дријевима и Некрању чиниле повремено исту царинску зону105. А
Жоре је у својству њиховог закупца, због извјесних мјера заведених
на своју руку, за кратко вријеме дошао у сукоб са својим суграђа-
нима настањеним на неретљанском тргу. Они су се, наиме, жалили
на њега у Дубровнику да им забрањује трговати вином и покушава
бесправно царинити неке робе106. Стога је дубровачка влада дони-
јела неку врсту царинске уредбе у циљу каналисања даљег Бокши-
ћевог понашања на Неретви. Из преписке која је настала око тога
сазнаје се да му је 28. априла 1397. било наређено да на прелазу из
Дријева не узима убудуће никакву царину дубровачким трговцима,
изузев по 2 гроша за товар коња и 1 грош за товар магарца на пре-
лазу из Некрања. Од вина довоженог из Стона и Пељешца допуштено
му је да може наплаћивати 2 гроша, а од вина допреманог са других
страна по 4 гроша за једно ведро. За ситну стоку продавану на тргу
припадала су му 3 фолара, а за крупну 15 фолара царине по грлу.
Вјероватно да би се сузбило кријумчарење, Жори је наложено да
не тргује никаквом робом у Дријевима, изузев што је могао купо-
вати одређене ствари за своје личне потребе. При том је наглашено
да се једино у дријевском тргу може бавити продајом соли коју
није смио транспортовати у Босну. Узурпирано право да забрањује
становницима жупе Луке куповину стонског и пељешког вина било
му је овога пута одузето. Због бесправно узиманог вишка царине за
поједине робе, које није смио царинити по тако високим царинским
стопама, Жоре је био осуђен да плати глобу од 150 перпера у корист
братовштине трговаца или за поправљање цркве у Дријевима. Поред
уплате наведене казне морао је вратити дубровачким трговцима све
оно што им је дотад био узео преко предвиђене царине107. Да није
настале дугове подмирио одмах свједочи и поновни владин захтјев,
поднесен неколико мјесеци касније, да то смјеста учини108. Међу-
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА
57

тим, ни промјена на босанском владарском пријестољу није уздрма-

ла од раније повлаштен Жорин положај. Он је и у Остојино врије-
ме — упоредо са обављањем дужности протовестијара — држао и
даље дријевску царину у закупу. Тамо се поново у новембру 1398.
спорио са дубровачким трговцима који су — противно уредбама
Републике — довозили вино из Стона у Дријева за трајања бербе109.
Честе промјене власти над западним дијеловима Хума и све
учесталији упади Турака у босанску државу крајем XIV вијека — а
посебно онај с почетка 1398. године, који је изазвао страх код ду-
бровачког становништва у Приморју — имали су, поред осталог, за
посљедицу и стварање стања извјесне несигурности у Дријевима.
Отуда ни дубровачка влада није била заинтересована баш много за
учвршћивање своје колоније у овом мјесту, у којем је владала по-
времена нестабилност. У вези с таквом њеном концепцијом свакако
да стоји и споменута забрана од 3. августа 1398. године о незидању
кућа и непокривању цријепом. Једино је за куће прављене изван
трга било допуштено да се покривају цријепом110. Све те владине
мјере јасно указују на постојање жеље да се у Дријевима подижу
куће од дрвеног материјала, које би се у случају неке озбиљније
опасности могле лакше спалити и уништити, што је, уосталом, само
неколико година касније — у рату са босанским краљем Остојом —
и учињено111.
 НАПОМЕНЕ

1 Ф. Шишић, Летопис Попа Дукљанина, стр. 324, 327.

I Ф. Рачки, Documenta historicae chroaticae periodum antiquam illustran­
tia, VII, Загреб, 1877, стр. 134, бр. 111, 1080.
3 Л>. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, стр. 30—31.
4 Т. Смичиклас, Codex Diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavo-
niae /Cod. Dip./, Volumen II, Zagreb, 1904, str. 201—202, br. 196, 27. IX 1186.
5 Иото, стр. 245—247, бр. 230, 17. VI 1190, Ynop.: И. Руварац, Мирослав,
брат Стефана Немање великог жупана српског, ГНЧ, XII, Београд, 1885. и М.
Динић, Мирослав, хумски кнез, Енциклопедија Југославије 6, Загреб MCMLXV,
стр. 132.
6 М. Динић, Три повеље из ucnuca Ивана Аучића, Зборник радова Фило-
зофоког факултета у Београду III, 1955, стр. 76, 77, 78, 85. Међутим, у ранијој
иоториографији било је и другачијих мишљења, међу којима је и мишљење
С. Сганојевића (О одласку Св. Саве у манастир, Светосавски зборник I, 1936,
стр. 41) да „Сава није добио посебну област на управу, него му је Немања по-
дигао на своме двору посебну зграду за становање”.
7 Л>. Ковачевић, Запон хумског кнеза Петра, Старинар I, Београд, 1884,
стр. 110—118. и К. Јиречек, Тољен, син кнеза Мирослава хумског, Глас СКА
XXXV, Београд, 1892, стр. 11.
8 К. Јиречек, Тољен, стр. 3—11. и М. Динић, Мирослав, хумски кнез, Ен-
циклопедија Југославије 6, стр. 132.
’ К. Јиречек, Историја Срба I, стр. 171. и М. Динић, Аидрија, хумски
кнез, Енциклопедија Југославије 1, Загреб, MCMLV, стр. 155.
” К. Јиречек, Историја Срба I, стр. 178.
II Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски cnucu I /1278—1301/, Београд,
1932, сгр. 36, бр. 36, 23. VIII 1280.
12 Тако је „Bogdanus casneg in Chelmo”, y вези ca неком крађом код
Дријева, писао дубровачко|ј влади „ego non possum modo facere rationem quia
terra est sine domino... sed quando veniet dominus in terram, ego inquiram
istas et faciam ipsas reddi". Г. Чремошник, Канцеларијски u нотарски cnucu I,
str. 19—20, br. 5, 6. XI 1276; Ynop.: Д. P. Јерковић, Габела, стр. 5.
13 Cod. Dip. II, стр. 245—247, бр. 230, 17. VI 1190.
14 Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски cnucu I, стр. 19—20, бр. 5, 6.
XI 1278; стр. 36, број 36, 23. VIII 1280; стр. 73, бр. 176, 4. IV 1282; стр.
143, бр. 379, 4. IV 1285; стр. 170, бр. 422, 9. III 1297.
15 М. Динић, Трг Дријева, стр. 120.
16 Види нап. 11.
" Ј. Gelcich, Monumenta Ragusina, Libri Reformationum V, JA3Y, Загреб,
1897, crp. 55, 3. VII 1303. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 120.
18 Под утицајем К. Јиречека /Историја Срба I, стр. 192/ дуго је времена
у историографији владало мишљење да је овај „comes Constantinus” био Ми-
дутинов син Конотантин, док је М. Динић у својој студији, Comes Constan­
tinus, Зборник радова Византолошког института 7, 1961, стр. 1—10, доказао да
у дубровачкој архивској грађи за то нема ослонца, већ да се ради о Кон-
стантину Нелипчићу.
” О томе види С. Антољак, Бан Павао Брибирски „Croatorum dominus",
Радови Инстигута JA3Y у Задру, 1972, стр. 56—57, нап. 313.
20 Ј. Gelcich, Monumenta Ragusina, Libri Reformationum I, JA3Y, Загреб,
1879, стр. 23—24, 12. III 1313. Ynop.: M. Динић, Comes Constantinus, стр. 8. и
Д. Динић-Кнежевић, Трговина уљем у Дубровнику y XIV веку, Хисторијоки
зборник, XXIII—XXIV, Загреб, 1970—1971, стр. 288.
 РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА
59

21 Историја српског народа, књ. I, Од најстаријих времена до Маричке

битке /1371/, Београд, 1981, стр. 460.
22 Исто, 473.
23 Н. Клаић, Повијест Хрвата у развијеном средњем вијеку, Загреб, 1976,
стр. 427—432.
24 Историја српског народа I, сгр. 473.
25 В. Трпковић, Бранивојевићи, Историјски гласник, 1—2, Београд, 1960,
стр. 55—84.
26 Mon. Rag. 'I, стр. 104, 10. I 1324; стр. 105, 15. I 1324.
27 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 45, бр. 52, 15. II 1333; Ynop.: С. Еирковић,
Историја средњовековне босанске државе, стр. 90.
28 Ј. Gelcich, Monumenta Ragusina, Libri Reformationum II, JA3V, Загреб,
1882, стр. 326; Ynop.: Историја српског народа I, стр. 501, нап. 14.
25 Mon. Rag. V, стр. 304, 17. I 1331; Ynop.: М. Динић, Трг Дријева стр. 120.
30 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 48, бр. 54, 22. I 1333.
31 К. Јиречек, Историја Срба I, стр. 229—230; и С. Бирковић, Историја
средњовековне босанске државе, стр. 120—121.
32 „... pro securitate mercatorum nostrorum qui sunt in Narento", Mon.
Rag. V, стр. 283, 2. III 1330.
33 Види нап. 29.
34 Mon. Rag. V, стр. 384, 17. I 1335.
35 „... sal quod est in Narento est Clime Dersich”. Mon. Rag. V, стр. 384.
17. I 1335; „... ad recipiendum per mensurar salem Climent de Dersa, quem habet
in Narento". Div. Cane. XII fol. 28’, 16. I 1335; Ynop.: И. Манкен, Дубровачки
патрицијат y XIV веку, књ. CCCXL, Оделење друштвених наука, књ. 36, Бео-
град, 1960, стр. 189.
35а Тако је заједно „cum homines de bano” отео неком Радославу. компа-
њону златара Радоја, „argentum, fustagnius, drappis et aliis mercantiis" y ври-
једности од 400 перпера. Div. Cane. XI fol. 65, 24. IV 1336.
36 И. Манкен, Дубровачки патрицијат y XIV веку, стр. 117.
37 Mon. Rag. I, стр. 158, 13. III 1344.
38 „... petentes et requirentes vice et nomine dicti bani sententiari debere
omnia bona Petri de Boballio usque ad integram satisfactionem yperperorum
IVMVICLXVI quos restavit ad dandum domino banno Stephano eius paterno
cui ipse successit per mercato Nerenti”. Sent Cane. I fol. 131’, 29. VII 1356.
39 „... dicens se debere habere a Petro de Bobalio olim doanerio Narenti
yperperos LXV per residuo et completa solucione... de vino quod sibi vendiderat
in Narento". Sent Cane. I fol. 66, 22. XII 1351.
40 Mon. Rag. I, стр. 248, 6. IX 1346. O Бисти Бунићу као царинику y
Дријевима говори и И. Манкен, Дубровачки патрицијат y XIV веку, отр.
146—147.
41 Mon. Rag. I, стр. 248—249, 8. XI 1346.
42 Div. Cane. XVIII fol. 86’—87, 20. IX 1355; Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр.
72, бр. 78, 20. IX 1355.
43 „Syme Stephani, aurificis, Raticus de Sumagna, doanerii Narenti". Div.
Cane. XVII fol. 48, 6. VII 1352.
44 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 71, бр. 76, 19. V 1355; Ynop.: Д. Коваче-
вмћ-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 32.
45 Div. Cane. XVIII fol. 118, 34. III 1356; Ynop.: B. Норовић, Краљ Твртко
I Котроманић, стр. 101. и М. Динић, Трг Дријева, стр. 122.
46 Споменути магистар Николета Нигрело је 5. априла 1356, као глаоиик
босанског бана Твртка, примио од Добре Менчетића „vice et nomine Blaxy de
Grede doanery Narenti yperperos centum pro dicta doana” /Div. Cane. XVII fol.
118’, 5. IV 1356/, a 16. маја исте године од Јакше Менчетића „vice et nomine
Blaxy de Grede doanerio Narenti yperperos CXX pro dicto mercato Narenti".
/Div. Cane. XVIII fol. 110; 16. V 1356/.
47 Дана 25. новембра 1356. Вита Гучетић је изјаиио да је дао Јутаију Ка-
лићу „quartum dicti merchati de Narento", тачније, да речеии Јуније мора има-
ти „quartam partem lucri quod deus prestabit eis in dicto mercato et similiter
de dampno quod absit”, при чему ce исти Калић обавезао да „pro parte sua
quarta" одговара реченом Вити, који је 8. јула 1357. дао и Лони Држићу
60 БУРО ТОШИБ

„quartam partem mercati de Narento et parecy, videlicet quod ipse habet et pro
illo precio et ad quartam partem lucri et dampni” и да речени Лоие не држи
„respondere de dicta quarta parte dicto Vito". Div. Cane. XVIII fol. 118, 25.
XI 1356. Vnop.: И. Манкен, Дубровачки патрицијат y XIV веку, стр. 194,
195, 245.
48 „...dominus banus Tvertchi de Bosina... confirmavit pactum venditionis
mercati de Narento... et habuisse a dicto Vita... per mercato Narenti yperperos
III millia trecentos sexaginta quatuor". Div. Cane. XVIII fol. 118, 4. V 1357. Vnop.:
M. Динић, Трг Дријева, стр. 122.
4S М. Динић, Трг Дријева, стр. 122. и С. Иирковић, Историја средњове-
ковне босанске државе, стр. 124.
50 ....... portare et dare domino episcopo Vaciensi, tunc vicary domini nostri
regis Hungariae pro solutione fori Narenti". Sent. Cane. II fol. 127, 27. XI 1382.
Vnop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 124.
51 Б. Недељковић, Положај Дубровника према Угарској /1358—1460/, Го-
дишњак Правног факултета у Сарајеву, Година XV, 1967, стр. 447—462.
52 А. Коларевић, Односи Венеције према Далмаиији od 1358. do 1409. го-
дине /магистарски рад у рукопису, одбрањен .7. децембра 1967. годане на Фило-
зофском факултету у Београду/, стр. 14—20.
53 Mon. Rag. II, стр. 230, 21. VI 1358. Vnop.: В. Боровић, Краљ Твртко I
Котроманић, стр. 7. и М. Динић, Трг Дријева, стр. 122.
54 Mon. Rag. III, str. 28, 20. III 1360. Vnop.: M. Динић, Трг Дријева, отр.
122 и М. Гецић, Дубровачка трговина сољу у XIV веку, стр. 111.
55 М. Динић, Трг Дријева, стр. 122.
56 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 55, бр. 59, 18. VII 1361; стр. 57, бр.
62, 24. VII 1361; Mon. Rag. III, стр. 96, 23. VII 1361. Vnop.: М. Динић, Трг Дри-
jeea, стр. 123. и И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV веку, стр. 245.
57 Mon. Rag. III, 18. VIII 1361.
58 V страху од војске босанског бана нкжупили су ce „tuti li merchatanti
de Narente” ради чувања трга, a „sovra illa guardia" било je „IIC merchatanti".
J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 464, бр. 399, децембра 1372. Vnop.: М. Динић,
Трг Дријева, стр. 142.
59 „... chel ha ordenato a Sandal... che li nostri mercadanti siano matit-
gnudi in la liberta la qual haben al tempo dei Re Ludovicho e de Re Tverticho".
Lett. di Lev. IV fol. 106’, 7. III 1405.
“ M. Дииић, Трг Дријева, стр. 123.
61 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 60, бр. 65, августа 1361.
« Mon. Rag. III, стр. 233, 21. X 1362.
63 О томе види С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе,
стр. 128—129.
64 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 150, бр. 150, 30. IV 13'66. Vnop.: Д. Р.
Јерковић, Габела, стр. 5; М. Динић, Трг Дријева, отр. 123. и И. Смољан, Нерет-
ea, стр. 216.
“а М. Динић, Трг Дријева, стр. '123.
45 „... pro dubio quod habemus de Nicola Altomani”. Mon. Rag. IV, стр.
107, 31. X 1367.
« Mon. Rag. IV, стр. 113, 26. VI 1368.
CT J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 195, бр. 193, 21. IV 1369.
68 Види нап. 58.
69 V томе смислу говори и пи!смо дубровачке владе упућено Петру Гунду-
лићу, њеном посланику код Ивана Нелиггчића, да га замоли „quod non faciat
fieri aliquam iniuriam vel offensam hominibus qui veniunt ad forum Narenti".
J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 234, бр. 223, 5. VII 1371.
79 Ј. Тадић, Писма и упутстеа I, стр. 413, бр. 371, маја 1380. Vnop.: М. Ди-
нић, Трг Дријева, стр. 124.
71 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 336, бр. 311, 12. VIII 1376; стр.
412—413, бр. 371, маја 1380.
72 То се најбоље види из тужбе коју је 19. маја 1382. поднио Klemens de
Gleya пред дубровачким оудом „quod barcha quam tenet Tadeus in merchato
Narenti portat mercimonia ad naulum de illo loco ad alia loca". Lett. di Lev.
III fol. 47, 19. V 1382.
РАНА ПРОШЛОСТ ТРГА 61

73 „... quod ser Petrus de Gondula... habere et recipere debeat ducatos

auri quadrigentos et viginti de bonis quondam Andree de Gondola fratris sui pro
resto et completa solutione ducatorum auri novingentorum quos ipse ser Petrus
petebat pro rogatia a dicto domino Andrea de Gondola, eo quia dictus ser Petrus
habuit et recepit ab ipso domino Andrea ducatos auri quadrigentos et octua-
ginta”. Sent. Cane. II fol. 127, 27. XI 1382; Lett. di Lev. II fol. 43^13’, 27. XI 1382.
74 „... de induciando... super facto emendi forum Narenti”. M. Динић,
Одлуке eeha Дубровачке Републике I, Београд 1951, стр. 12, 16. I 1380.
75 Т. Раукар, Прилог познавању система прихода далматинских градова
у XIV стољећу, Хисторијски зборник. Год. XXI—XXII, Загреб 1968/69, стр. 384.
76 „... mercatores Narenti ad custodiam castri de Stagno”. Mon. Rag. IV,
стр. 196, 15. II 1379.
77 „ ... qui non veniet... ad custodiam Stagni debeat solvere... perp. L.".
Mon. Rag. IV, стр. 194, 9. II 1379.
78 „... quod vadant per sua laboreria”. Mon. Rag. IV, стр. 197, 27. II 1379.
77 „... quod mercatores Narenti... quod veniunt et serviunt in Ragusio
... sint franchi ab omnibus angaridiis Stagni”. Mon. Rag. IV, str. 181, 2. XII 1378.
80 J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 413, бр. 371, маја 1380.
81 М. Динић, Трг Дријева, стр. 124.
82 М. Динић, Одлуке већа I, стр. 67, 30. VIII 1380.
83 С. БЈирковић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 148. и Б.
Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 29—41.
84 „... propter aliqua nova que presensimus”. M. Динић, Одлуке eeha I,
стр. 254, 2. X 1382. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 124. и В. Боровић, Хисто-
рија Босне, стр. 314.
85 М. Динић, Трг Дријева, стр. 124—125.
86 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 83, бр. 85, 2. XII 1382.
87 О томе види: Т. Раукар, Задарска трговина сољу у XIV u XV стоље-
ћу, Радови Филозофског факултета, Одсјек за повијест, 7—8, Загреб 1969/70,
стр. 38.
88 М. Динић, Одлуке Beha Дубровачке Републике II, Београд 1964, стр.
259—260, 22. III 1386. Упор.: Б. Тошић Брштаник у средњем вијеку, стр. 41.
88а Види стр. 17, 72—75, 92—93, 97, 99.
89 „... sicut antea faciebant ad merchatum Narenti”. M. Динић, Одлуке ee­
ha II, стр. 259—260, 22. Ш 1386.
90 M. Динић, Одлуке eeha II, стр. 107, 8. XII 1384.
91 Ref. XXIX fol, 91, 7. III 1392.
92 M. Динић, Одлуке eeha II, стр. 153, 5. II 1385; стр. 209, 11. X 1385; стр.
142, 13. X 1385.
93 М. Динић, Одлуке eeha II, стр. 191, 12. VIII 1385.
94 Зато је наређено дријевским трговцима „quod nullo modo audeant de­
struere domos merchati Narenti”. M. Динић, Одлуке eeha II, стр. 252, 22. II 1386.
95 „...si causus esset quod deberent timere et dubitare de Turchis possint
venire... in Stagnum sine molestatione... ocaxione debiti”. Ref. XXXI fol. 142,
24. I 1392. Упор.: И. Божић, Дубровник u Турска y XIV u XV веку, стр. 11. и
Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 43.
96 Ref. XXXI fol. 107’, 24. I 1398.
97 Види стр. 18.
98 „... che non faza vender sale se non in Narente". Ref. XXX fol. 63’, 2. IV
1397; „... nec aliter facere aliquam vendicionem salis alibi quam in Narento".
Ref. XXX fol. 79', 14. VIII 1397.
99 „... propter cremationem mercati Narenti”. Ref. XXX fol. 134, 29. I 1396.
1M Д. Ковачевић-Којић, Жоре Бокшић, дубровачки трговац и протовести-
јар босансгсих краљева, стр. 304.
101 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, <стр. 242, бр. 254, 18. I 1398. Упор.: М. Динић,
Трг Дријева, стр. 125.
102 „... de scribendo officialibus Zore de Bochsa in Narento". Ref. XXX fol.
38, 31. VI 1396; „... per ipsum ser Zore vel suos officiales”. Ref. XXXI fol. 4',
13. X 1397.
103 Ref. XXX fol. 63, 2. IV 1397.
 БУРО ТОШИБ
62

104 ....... non debia tener alguna gabella de paregi de Narente... salvo alo
рагедо de Necragne". Ref. XXX fol. 63, 2. iIV 1397; /посебан прилот/ ad fol.
62’—64', 16. IV 1397.
105 Види стр. 21.
106 „... quod non vult quod vendant plus vinum in merchato et quod vult
quod chamera faciat mercandas’’. Ref. XXX fol. 56', 10. III 1397.
107 Ref. XXX fol. 62’—64’, 2. IV 1397; /посебан прилог/ ad fol. 62’—64’, 16.
IV 1397.
„... quod totum illud quod est acceptum de plus de dovanis ultra... quod
ipse ser Zore debeat restituere ipsis quibus acceperint de plus’’. Ref. XXXI fol.
4’, 13. X 1397.
m ....... pro vino de Stagno quod portarunt in Narento... infra tempus
vindemiarum contra ordines Ragusius". Ref. XXXI fol. 38’, 16. XI 1398.
110 Види стр. 30.
111 Види стр. 121.
 II'I ГЛАВА

КУМЕРК СОЛСКИ

Повољан смјештај Дријева, на ушћу Неретве, допринио је њи-

ховом израстању у најважније привредно средиште средњовјековне
босанске државе. У ствари, највећи дио робног промета из Дубров-
ника у Босну ишао је морским и копненим путем преко Стона упра-
во на ушће ове ријеке. Роба отпремана тим путем из Дубровника
прихватана је у Дријевима, а одатле, лијевом обалом Неретве, ка-
раванима стизала под град Благај у Бишћу, да би затим преко По-
рима, Врапча, Коњица и Иван-планине приспјела у Босну, и даље кроз
Босну — преко Високог и Сутјеске — до Олова. Поред овога, из
дубровачких извора добро познатог ,,via Narente”, у Дријевима су се
стицали и укрштали неки други, попречни путеви, који су их повези-
вали и с осталим крајевима. Тако се један крак чувеног Дринског
пута, који је преко источне Босне излазио и на тзв. „Цариградски
друм”, одвајао од Требиња и преко Луга, Попова поља, Хутова и
Дријева водио према Сплиту. Један пут је, паралелно са познатим
Приморским путем, водио „из Сплита, или Солина преко тзв. Сплит-
ских врата, поред Клиса, преко Имотског поља, долином Требижата
на средњовјековни трг Дријева”, одакле је преко Требиња и Оного-
шта стизао у Скадар. Између тога и њему паралелног „Приморског
пута” један крак је полазио из предјела данашње Макароке и Био-
кова, те, пролазећи кроз Вргорац и Вратар, силазио у Дријева1. Свим
тим путевима је из ближе или даље унутрашњости пристизала у
Дријева роба различитог поријекла. Одатле се дал>е морем отпремала
у Дубровник, или, још чешће, директно превозила у Венецију, а
преко ње понекад и у друге земље Западне Европе. Такав положај
на овој мрежи путева одредио је Дријевима од самог почетка изра-
зито посредничку улогу између босанског залеђа и мора.
С друте стране, улогу Неретве као важног воденог пута осје-
тили су и савременици. Босански крал> Остоја, уговором од 1404.
године, дао је млетачким трговцима право да својим баркама, ору-
жаним галијама и другим пловилима могу слободно пловити овом
ријеком2. Услови за пловидбу Неретвом били су, без сумње, повољ-
нији у средњем вијеку неголи данас. V времену које нас интересује
узводно се могло пловити много дал>е него је сада могуће. Велики
број, често већих лађа, довозио је со и многе друге робе са разних
 БУРО ТОШИН
66

altro logo non podesse esser comerchio de sal se non uno a Narente,
laltro a Ragusio, lo terzo a Catharo, et lo quatro in Zenta a San Ser­
gi"1*. O тим „прадавним” временима када je постигнута ова конвен-
ција данас не знамо ништа. Судећи по томе да половином 1253. „од
ријеке Дринске до Неретве кумерк солски нест на ино место расве
в Дубровник”18а, јасно излази да средином XIII вијека још увијек
није било дријевског кумерка соли. Пошто су смјештена на почетку
ријеке Неретве, којом је највећи дио увоза уопште, а посебно увоза
соли, ишао у Босну, природно је да су се Дријева морала релативно
рано наћи међу ова четири најзначајнија и једина легална солска
кумерка, од којих су преостала три (Дубровник, Котор и Св. Срђ)
снабдијевали друге велике потрошаче (Србију и Зету) овим артик-
лом. Таква улога, коју им је сама природа предодредила, обезбије-
дила је Дријевима промет соли много већи од промета осталих роба
и омогућила израстање у једно од најмоћнијих привредних средишта
средњовјековне босанске државе.
Да је трговина сољу доносила овом тргу уистину лавовски дио
укупног прихода најбоље показује велика жеља Млечана да закупе
царину у њему, али под условом да се тамо продаје со само њихових
поданика. Свјесни тога да би евентуално учвршћивање Млечана на
Неретви значило за њих потпуно потискивање из толико љубоморно
за себе чуване трговине сољу, Дубровчани су интервенисали на све
стране да до тога не би дошло19. Да је извоз соли из далматинских
градова преко Дријева у Босну представљао велику и значајну став-
ку у млетачкој трговини уопште потврђује и писмо Сплићана упуће-
Ho Сињорији, којим су је упозоравали да би неке њене акције могле
зауставити продају овог артикла на тој страни и тако је лишити
значајног прихода од кога се издржавала цијела њена војска20. При-
ходи стицани од трговине сољу и за дубровачке финансије су били
од сличне важности. Зато је и Стјепан Вукчић Косача, свјестан коли-
ке ће губитке нанијети на тај начин Дубровнику, наређивао често
својим власима, као и власима својих сусједа, да со не смију купо-
вати у њему, већ их је, умјесто тамо, упућивао на његове тргове, у
Дријевима и Новом21. Мора се на крају нагласити и то да су се
Дријева, пошто се у њима со није производила, с временом форми-
рала као трг изразито транзитног карактера, гдје су са различитих
страна пристизале огромне количине соли, које су одатле карава-
нима отпремане до других мјеста у унутрашњости Босне.
Послије првог помена Дријева у Немањиној повељи Дубровни-
ку (1186) нема никаквих вијести на основу којих би се дало наслући-
вати нешто о трговини сољу у њима. Исто тако у исправи бугарског
цара Асена Дубровчанима (1253) каже се да се „од ријеке Дринске
до Неретве” со продавала једино у Дубровнику, а притом се не спо-
мињу Дријева. Прве вијести из Дубровачког архива спомињу трго-
вину извјесним артиклима, али не и трговину сољу. Међутим, не-
постојање података овакве врсте не значи да трговине сољу на не-
ретљанском тргу у овом периоду уопште није било, пошто је ње
могло и бити а да о томе нису остале забиљежене вијести у нотар-
ским и другим архивским књигама.
КУМЕРК солски
67

Тек се од почетка друге деценије XIV вијека почиње изричито

спомињати допремање овог артикла у Дријева. Ради стицања веће
прегледности у току самог излагања и лакшег уочавања одређених
законитости у динамици увоза соли, преостале вијести о увозу пра-
тићемо одвојено, приближно по раздобљима од десет година.

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О YBO3Y СОЛИ Y ДРИЈЕВА Y ДРУГОЈ ДЕЦЕНИЈИ

XIV ВИЈЕКАа

Количина Набавна цијена Цијена прево-

за 1 центенар за за 1 центе-
Мјесто модија нар модија

По мјери
Година из кога се
либара

модија
товара

увози со
брод.

nepa
пера

пер-
пер-
s2 w
«н <н
1 2 3 4 5 6 7 8

1313.
16. IV Шибеник 1 — — — — — — —
1314.
8. III Шибеник 1 — — — — — —
1318.
.. Задар 3
1. XI Улцињ — — 140 18n.4gr. — — — —

Y времену док су се налазила још под влашћу српских владара,

у Дријева је, иако не баш тако често нити у великим количинама,
пристизала со са сјеверног и јужног Јадрана. Тамо су најприје до-
премљена два бродска товара соли из Шибеника, а потом је, зајед-
но са неким другим робама, стигла и и извјеснаиспорука соли из Зад-
ра. Тим количинама се придружује и 140 модија улцињске соли по
цијени од 18 перпера и 4 гроша за сваки центенар модија (1 центе-
нар = 100 модија), не наводећи по којој мјери.
Укључивање Хума, заједно са Дријевима, у оно вријеме већ
познатим и развијеним тргом соли, у границе босанске државе (око
1326) и преко њега све снажнији увоз овог артикла у унутрашњост
Босне, били су разлози који су неминовно довели до повећања коли-
чине соли допремане на ушће Неретве. Иза тога повећања количине
соли увожене преко Дријева у унутрашњост балканског залеђа сва-
како стоји и пораст броја мјеста из којих је она била достављана у
Дријева у времену док су ови крајеви, скупа са неретљанским тргом,
потпадали под доминацију босанских владара. Осим Шибеника и За-
дра, на сјеверу, те Улциња, на југу Јадрана, као јединих познатих
извозника соли у претходном периоду, сада се јављају многи други,
раније непознати центри, из којих се већ крајем 20-их година XIV
вијека почињу да довозе далеко веће количине овог артикла у
Дријева.
68 БУРО ТОШИН

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О YBO3Y СОЛИ Y ДРИЈЕВА ТОКОМ 30-ИХ ГОДИНА

XIV ВИЈЕКА23

Набавна ције- Цијена пре-

воза за 1
Количина на за 1 цен- цен.тенар
Мјесто из тенар модија
Година кога се модија По мјери
увози со
брод. пер- пер-
товара модија пера дуката пера дукачга

1 2 3 4 5 6 7

1329.
1. III Дубровник 2 — 18 — — — Дубровника
9. III Дубровник 1 — 19 — — — Дубровника
22. IX Дубровник 1 — 19 — — — —
1330.
Сплит 500 18 — _ __ Дријева
1336.
6. II Венеција 1 — — 8 — — Дријева
15. III Шибеник 1 — 19 — — — Шибеника
29. III Дубровник — 150 14 — — — Дријева
19. X Корчула 1 — 15 — — — Дријева
5. XI Дубровник 1 — 15 — — — Дријева
1337.
Венеција 1 8 — Шибеника
1338.
Шибеник 858
Трогир — 400 — — — — —
1340.
17. IX Валона — 1.000 — 30 — — Дубр овника

Из разумљивих разлога Дубровник је, заједно са својим солана-

ма на острву Шипану и Мљету, грушкој луци, Затону и, од 1333. го-
дине, Стону, постао у ово вријеме главни извозник соли у Дријева.
Забиљежена ie на самом почетку достава четири бродска товара соли
из Дубровника у Дријева, по цијени од 18—19 перпера за један цен-
тенар модија по мјери Дубровника, а након тога стигле су и нове
количине дубровачке соли, плаћане од 14—15 перпера по центе-
нару модија дријевске мјере. Поред тога што сачуване вијести
региструју само једанпут одређену количину соли допремљене из
Дубровника (150 модија), пада у очи и неуједначеност у погле-
ду висине њене набавне цијене; када је у почетку допремана та-
мо по дубровачкој мјери за један центенар модија се плаћало
18—19 перпера, а касније по нешто већој дријевској мјери би-
ло је давано 14—15 перпера за центенар модија. За сада не би-
смо могли наћи другог разлога за то, изузев, можда, извјесног
појефтињења соли у Дубровнику, до кога је могло доћи у вре-
мену између 1329—1336. године, иаи, пак, неједнаког њеног ква-
литета, који је у појединим ситуацијама несумњиво утицао и на ви-
сину цијене.
КУМЕРК солски
69

Поред ове из Дубровника, у Дријева је со увожена и из других

наших приморских мјеста (Шибеник, Сплит, Трогир и Корчула). Све-
ra по једанпут наведена је набавна цијена соли из Шибеника, од
19 перпера по центенару модија шибеничке, и соли из Корчуле од 15
перпера по центенару модија дријевске мјере. Интересантан је уго-
вор о испоруци 500 модија сплитске соли, због тога што се н>езин
купац обавезао власнику дати доброг влашког сира, којег ће обра-
чунати по цијени од 17 перпера за сваких 100 либара сира по мјери
Сплита. Уколико не би имао толико сира да исплати читаву со,
пристао је да плати остатак у новцу по цијени од 18 перпера за сва-
ки центенар модија соли24.
Осим домаће (дубровачке, шибеничке, сплитске, трогирске и
корчуланске) соли, у Дријева је повремено стизала и страна (мле-
тачка и валонска) со. За разлику од домаће, која је била плаћана
једино у перперима, страна со се куповала само за дукате. За сваки
центенар модија млетачке соли, по мјери Дријева, плаћало се 8, а
за центенар модија валонске соли, по мјери Дубровника, 30 дуката.
Јединствен је податак на основу кога сазнајемо да је транспорт
једног центенара модија соли по шибеничкој мјери, на релацији од
Венеције до Дријева, коштао 8 перпера.
Након поновне паузе од неколико година опет се јављају по-
даци о допремању соли.
ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О YBO3Y СОЛИ Y ДРИЈЕВА ОД СРЕДИНЕ
40-ИХ ДО ПОЛОВИНЕ 50-ИХ ГОДИНА XIV ВИЈЕКА25

Набавна Цијена
Количина цијена за Превоза
Мјесто из 1 центенар за 1 центе-
Година кога се модија нар модија По мјери
увози со
<
о ž § dд d
пера

пера
пер-

a 2
пер-

&о g з S*

1 2 3 4 5 6 7
1347.
20. VIII Барцелона — 7—8 — 30 — — Дубровника
19. IX Валенција 1 — — 14 — — Дубровника
1354.
27. VIII Дубровник 1 — — — — — —
1355.
6. II Дубровник 1 — — 16 — — Дубровника

Снабдијевање дријевског трга сољу у овом периоду започиње

њеним увозом из Барцелоне и Валенције26, а завршава се реактиви-
рањем ранијег извоза из Дубровника. Сва се ова со, без обзира на
поријекло, плаћала једино дукатима. Тако је набавна цијена барце-
лонске соли износила 30, валенцијске 14, а дубровачке 16 дуката по
једном центенару модија увијек исте, дубровачке мјере.
Даљој опскрби њоме требало би да одговара наредни преглед.
 БУРО ТОШИГ1
70

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О YBO3Y СОЛИ У ДРИЈБВА Y ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ

60-ИХ И ПОЧЕТКОМ 70-ИХ ГОДИНА XIV ВИЈЕКА27

Набавна Цијена
Количина ци.јена за превоза
Мјесто из 1 центенар за 1 центе-
Година ,кога се модија нар модија По мјери

модија
товара

товара
увози со

коњ.
брод

пера
s

пер-
о &
с и <«
1 2 3 4 5 6 7 8

1365.
18. IV Дубровник 1 — — — — — — —
30. VI Задар 1 — — — — — 9 Задра
12 VIII Задар 1 — — 16 — — — Дубровника
Драч 1 — — 26 — — — Дубровиика
1366.
Валона 1 — — — — — 8 Валоне
1367.
22. IX Шибеник 1 — — — — - 7,5 Шибеника
22. IX Задар 1 — — — — — — Шибеника
11. X Задар 1 — — — 19 — — Шибеника
11. X Задар 1 — — — 20 — — Шибеника
23. XII Венеција 1 — — — 21 — — Шибеника
1368.
25. III Шибеник — — 220 — — — — —
1369.
1. VIII Шибеник 1 — — — — — 10 Шибеника
19. III Валона 1 — — — — — 11 Валоне
13. IX Валона 1 — — — — — 9 Валоне
10. X Валона 1 — — — 25% — — Шибеника
1371.
10. II Бриндизиј _ 125,5 — — — 12d,9gr. Дубровника
17. II Бриндизиј 1 — — — — — — ДриЈева
18. VIII Валона — — 400 — 25 — — —
11. IX Валона 1 — — — 11 — — Валоне
11. IX Валона — — 500 — 25 — — Шибеника
14. IX Валона — — 1.000 — 25 — — Шибеника
14. IX Валона — — 2.000 — 25 — — Шибеника
6. XII Шибеник — — 1.500 — 25 — — Шибеника
9. XII Валона 1 — — — — — 9% Валоне

Y овом кратком раздобљу у Дријева се увозила и домаћа (дуб-

ровачка, задарска, шибеничка) и страна (млетачка, бриндизијска,
драчка и валонска) со, од којих је и једна и друга била готово иск-
ључиво плаћана дукатима.
Занимљиво је истаћи да се Дубровник, раније највећи њезин
извозник, свега једанпут јавља с испоруком бродског товара соли,
за коју се не зна по којој је цијени и мјери била достављена у
Дријева. Али зато Задар и Шибеник постају све важнији снабдјевачи
Дријева овим артиклом. Со ce у Задру набављала по цијени од 16
КУМЕРК солски
71

перпера за центенар модија дубровачке, и 19—20 дуката за центенар

модија шибеничке мјере. Сазнајемо само да је 1.500 модија соли у
Шибенику купљено (1371) по цијени од 25 дуката за сваки центенар
модија локалне мјере.
Што се тиче страних центара из којих је со била у ово вријеме
увожена у Дријева, неки од њих јављају се и од раније (Венеција
и Валона), а неки по први пут сада (Бриндизиј и Драч). Нарочито
се често допремала валонска со, чије су цијене, у зависности од
мјере којом је достављана, биле различите и кретале су се између
11 дуката по центенару модија валонске и 25 дуката по центенару
модија шибеничке и дријевске мјере. Со поријеклом из Венеције
коштала је 21 дукат по центенару модија шибеничке мјере, док
набавна цијена соли из јужноиталијанског града Бриндизија није
уопште регистрована. И на крају, за центенар модија драчке соли,
по мјери Дубровника, плаћало се 26 перпера.
Због тога што извори њезин увоз најчешће спомињу неодређе-
ном мјером бродског товара, не може се фиксно утврдити укупна
количина соли достављене до неретљанског трга. Међутим, једино је
могуће уочити одређено стабилизовање набавних цијена, карактери-
стично нарочито за со довожену из појединих мјеста. Тако се, као
што смо видјели, за центенар модија соли из Задра плаћало у неко-
лико наврата 19—20, те Шибеника и Валоне 25 дуката. Даље, за овај
период је важно да се у њему могу пратити и цијене превоза соли
до Дријева. За превоз једног центенара модија соли из Задра пла-
ћало се 9—12, са острва Пага 15, Шибеника 7,5—10, Бриндизија 12,
Валоне 8—11 и Крфа 11 дуката28.
Цијене превоза соли из највећег броја споменутих мјеста до
Дријева биле су, дакле, у поређењу са њеним набавним цијенама,
готово увијек за половину, и више од половине, ниже од њих. Таква
констатација већ сама по себи, с друге стране, отвара и могућност
да упоредимо цијене воденог и копненот транспорта соли. Ако се
узме у обзир одавно добро позната чињеница да је власима који су
се бавили преносом соли из приморских градова у унутрашњост
балканског залеђа давана често половина пренесене количине29, онда
јасно испада да су цијене превоза соли морем биле приближно јед-
наке цијенама њеног транспорта копном.
Послије 1371. извори нагло и задуго престају да спомињу даљи
увоз овог артикла у Дријева. До краја периода угарске власти над
њима (конац 1382) забиљежена је свега једанпут достава 220 модија
соли из Задра30. Вјероватно је неког увоза соли, у смањеном обиму,
морало и даље бити.
Да би надокнадио губитак Дријева, која је, заједно са Хумом
на десној обали Неретве, као мираз уступио Лудовиковој жени
Јелисавети (1357), босански крал> Твртко I је, као што је већ на-
пријед наглашено, намјеравао да отвори солане и развије тржишта
соли у плански подигнутим градовима, Новом и Брштанику. Тиме
је, дакако, нарушио утврђене конвенције и повриједио прадавне
74 БУРО ТОШИН

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О ЦИЈЕНАМА ПРЕВОЗА СОЛИ Y БРШТАНИК37

Цијена превоза
за 1 центенар
Година Транзит-ни правац модија По мјери
перпера дуката

1 2 3 4
1384.
13. VII Паг—Брштавик — 8 —
1391.
17. VIII Валона—Брштаник - 14% Пага
17. VIII Драч—Брштаник — 12 Пага
1392.
1. VII Крф—Брпттаник — 14 Пага
21. VIII Занге—Брштаник — 18 —
27. IX Занте—Брштаник — 18 Брштаника
1393.
3. 1 Крф—Брштаник — 13 Брштаника
15. IV Бриндизиј—Брштаник — 10 Брштаника

За превоз једног центенара модија соли — по пашкој мјери —

плаћало се: са острва Пага 8 и Крфа 14, из Валоне 14% и Драча 12
дуката; — по брштаничкој мјери: са Крфа 13, грчког острва Занте
18 и из Бриндизија 10 дуката.
Неки од представника властеле38, као и поједини дубровачки
трговци39, бавили су се трговином оол>у у Брштанику. Y пословима
овакве врсте узимао је учешћа чак и један од требињско-мркањских
бискупа40. Осим Дубровчана, у Брштанику се као трговци сољу спо-
мињу и становници неких других наших приморских мјеста. Шта-
више, и поједини Фирентинци настањени у Задру кушали су срећу
у трговини задарском сољу на овој страни. Међу њима посебно мје-
сто припада магистру Петру, који је од средине 80-их година XIV
вијека довозио у Брштаник све веће количине соли, дајући је по-
времено за босанско олово и друге метале, које је преко Венеције
извозио даље у Западну Европу. Y исто вријеме је и познати задар-
ски властелин Bartol de Qualis, преко својих опуномоћеника, трговао
сољу на овом тргу. И други његов суграђанин, Girardin de Carnaruto,
често се среће тамо као трговац овим артиклом, на име чије исплате
је примао босанско сребро41. Исто онако као што су је раније до-
цремали у Дријева, Дубровчани су најчешће на својим баркама до-
возили со и у Брштаник42. Y овом транспорту повремено су учество-
вали и појединци из Сплита, Апулије и са Крфа43.
Иако је крајем 1382. босанском краљу Твртку, I пошло за ру-
ком да поврати дријевски трг, трговина сољу у Брштанику није
престајала све до конца 1395, када је донесена одлука да се растури
тамошња колонија дубровачких трговаца. За читаво вријеме њеног
постојања скоро сва со увожена у унутрашњост бооанске државе
KYMF.PK СОЛСКИ 75

била је допремана готово једино преко Брштаника. Само су два

пута (средином 1384. и крајем априла 1393) у уговорима о превозу
соли са Крфа у Брштаник Дријева споменута као друго алтернатив-
но мјесто њеног истовара44. Истина, почетком фебруара 1394. заби-
љежена је и извјесна трговина сољу коју је обавио драпариј Петар,
син протомагистра Андрије, са Жором Бокшићам, протовестијаром
краља Дабише, преко неких задарских трговаца45.
Међутим, послије расељавања дубровачке насеобине у Бршта-
нику, архивске вијести почињу поново да спомињу увоз соли у Дри-
јева, чије се размјере могу донекле видјети и из доње табеле.
ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА 0 YBO3Y СОЛИ Y ДРИЈАВА ДО КРАЈА
XIV ВИЈЕКА*

Цијена пре-
Набавна ције- воза за 1
на за 1 центе- центенар
Мјесто из Количина нар модија модија
Година кога се бродских По мјери
увози со товара
, cS «
пера
пер-

Д ti fta Д.!а
<Г W B B

1 2 3 4 5 6
1396.
17. V Крф 1 — — — 13,5 Пага
20. V Валона 1 — — — 13 Дријева
1397.
Валона 1 — — — 11 Пага
29. VIII Валона 1 — — — 12 Уг Дријева
1398.
13. VIII Валона 1 — — — 12 Дријева
17. VIII Дубровник. 1 — 26 — — Дријева

Пада у очи да се неки од ранијих снабдјевача Брштаника

(Валона и Крф) јављају и сада са својом сољу у опскрби дријевског
трга. Изузетак чини бродски товар дубровачке соли, која већ дуго
није била довожена у Дријева. Мора се, с друге стране, нагласити и
то да су велике количине соли из Валоне и Бриндизија баш у ово
вријеме допремане до шкоља Осиња47, а одатле, вјероватно преко
Дријева, извожене даље у унутрашњост Босне. Ни у једном од наве-
дених случајева, осим дубровачке соли која је коштала 26 дуката по
центенару модија дријевске мјере, није назначена набавна цијена,
која би могла најприје одговарати цијенама соли мало раније уво-
жене на брштанички трг.
И на крају, у превозу једног центенара модија најчешће до-
премане валонске соли у Дријева, у односу на раније раздобље,
примјећује се сада извјесно поскупљење — од 8—11 до 11—13 дука-
та48. Исти се случај може констатовати и код превоза соли са Крфа,
гдје се разлика у цијени превоза кретала између 11 и 13,5 дуката rrc>
једном центенару модија пашке мјере49. Нешто је другачија ситуа-
 БУРО ТОШИБ
76

ција када је у питању превоз соли из Задра, будући да је ту евидент-

но одређено појефтињење. Y ствари, умјесто ранијих 9—12, сада се
за превоз једног центенара модија задарске соли плаћало 7,5 дука-
та50 Нарочито се велико појефтињење уочава у транспорту соли са
острва Пага, гдје се у цијени превоза једног центенара модија јавља
ралзика и до 7 дуката51. И напокон, приликом допремања соли из
Валоне до шкоља Осиња плаћало се 11 дуката за сваки центенар
модија по пашкој и дријевској мјери52.
Дакле, сачувани подаци из Дубровачког архива дају увид у увоз
соли у Дријева, иако не континуирано. Со се, према њима, почела да
довози у Дријева почетком друге деценије XIV вијека, али то није
потрајало дуго. Након прекида, знатно дужег од споменутог периода
њеног увоза тамо, током 30-их година регистровано је далеко више
испорука соли неголи раније. За читаво вријеме 40-их и 50-их година
зна се за свега пет случајева допремања соли у Дријева. Тек се од
1365 — у року сљедећих пет-шест година — за вијести о њеном при-
ливу у трг може слободно рећи да су много бројније у односу на
претходно вријеме, будући да је у том краткотрајном раздобљу за-
биљежено преко двадесетак крупних фактура соли, која је стизала са
разних страна. Међутим, за пуних двије и по деценије након тога,
изузев само неколико неодређених испорука, престао је готово у
потпуности да се спомиње даљи увоз соли у Дријева. То ће трајати
све до половине 90-их година, тачније до расељавања дубровачке
колоније у Брштанику, када ће Дријева поново преузети водећу
улогу у снабдијевању Босне сољу.
Што се тиче поријекла соли која се током XIV вијека извозила
преко дријевског трга у Босну, уочава се да је то до почетка 40-их
година била, углавном, домаћа, у првом реду дубровачка, шибеничка,
задарска, сплитска, трогирска и корчуланска со, док је послије тога,
а нарочито од средине 60-их година, изузев у неколико случајева,
она најчешће допремана из Валоне, Венеције, Бриндизија, Драча и
Крфа. Примјећује се и то да је до краја прве половине XIV стољећа
со, углавном домаћа, иоплаћивана у перперима, а послије тога, она
са стране готово једино у дукатима.
Набавне цијене соли у почетку су се постепено мијењале, а од
средине стољећа почињу, барем за ону увожену из одређених мјеста,
све више да се устаљују и постају уједначеније. С друге стране, у
поређењу са цијенама соли довожене у Брштаник, види се одређена
разлика, с обзиром да је со у Дријевима, додуше мало раније, била
нешто јефтинија од оне допремане на брштанички трг. Исплата соли
вршена је најчешће у мјесту њене набавке, или у мјесту истовара.
Дешавало се, међутим, да се послије истоварања, и по неколико
дана касније, исплаћивала и на другим мјестима, међу којима на
прво мјесто долази Дубровник. За поједина раздобља, у којима су
сачувани подаци такве природе, могуће је пратити и приказати и
цијене превоза соли из одређених мјеста до Дријева. Тако се, према
нашим истраживањима, до краја XIV вијека може установити из-
вјесно поскупљење у превозу соли из Валоне и Крфа, за разлику од
соли увожене из Задра и са острва Пага, у чијем се транспорту
с временом почиње осјећати знатно смањење цијена. Со се превози-
КУМЕРК солски 77

ла, углавном, на ризик бродара, лиферанта или купца53. Али, нису

били ријетки ни такви случајеви да је морем до ушћа Неретве била
довожена на ризик власника барке, а одатле ријеком до трга, због
опасности које су често пријетиле од пљачки гусара, на ризик купца
соли54. У уговорима о превозу соли често је предвиђано вријеме ње-
ног утовара у појединим мјестима и истовара у Дријевима. Ти ро-
кови утовара и истовара соли кретали су се од 2 до 10 дана, од дана
стизања барке у одређено мјесто55. V случају да се предвиђени ро-
кови не би поштивали, већ били прекорачивани, примјењиване су
одређене казне за прекршиоце уговора. Те казне, које би данас наз-
вали лежарином, износиле су од 2 перпера до 10 дуката за сваки дан
који би се остало преко уговора о утовару и истовару соли56. Попут
исплате набавне цијене, и исплата цревоза соли била је вршена нај-
чешће у мјесту њене набавке или у мјесту истовара57. Уколико влас-
ник брода не би био исплаћен у одређеном року у мјесту утовара
или истовара, могао је да буде исплаћен у Дубровнику, али тек
пошто у град стигне вијест да исплата није извршена58.
Међу лицима која су се бавила трговином сољу у Дријевима
у XIV вијеку примјећује се да је то у почетку била, углавном, вла-
стела59, а доцније све чешће и дубровачки трговци60. Чак је и позна-
ти закупац дријевске царине, а у исто вријеме и протовестијар бо-
санске краљице Јелене, Жоре Бокшић, био лично укључен у трго-
вину овим артиклом на неретљнаском тргу. О томе говори и пред
дубровачким судом вођени спор са неким трговцима због извјесне
соли опљачкане у његовој кући у Дријевима61. Вјероватно је, у по-
трази за што већом зарадом, Жоре покушавао да со, осим у Дрије-
вима, продаје и у неким другим мјестима. Да би га спријечила у то-
ме, дубровачка влада му је у два маха 1397. године наређивала да,
под пријетњом казне од 1000 дуката, не чини било какву продају или
замјену соли за остале робе ви у једном другом мјесту изузев у
Дријевима62. У Дријевима су, поред Дубровчана, трговали сољу и
појединци из Фиренце, Улциња и Задра63. Исто тако, власници барки
на којима је оо била допремана у Дријева у току XIV вијека били
су дубровачка властела64 и трговци65, те неки из Шипана, Колочепа,
Корчуле, Задра, Венеције, Барцелоне, Валенције и Кловије66.
 НАПОМЕНЕ

1 К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем

веку, стр. 293; М. Динић, Дубровачка средњовековна караванска трговина,
стр. 130; Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни, стр. 158—161; Г.
Шкриванић, Путеви у средњовековној Србији, Београд 1974, стр. 43, 44, 45, 53,
54, 121, 123.
2 Ш. Лзубић, Аистине о одношајих јужнога славенства и Млетачке репуб-
лике, књ. V, JA3Y, Загреб 1875, стр. 39—41, 22. IV 1404. Vnop. Д. Ковачевић,
Трговина у средњовјековној Босни, стр. 159.
3 Види о томе: М. Динић, Трг Дријева, сшр. 114, 119.
4 Div. Cane. XXXV fol. 139, 7. I 1405.
5 „... de dando libertatem domino Rectori et suo Minori consilio providendi
super manchamentum salis Narenti ab innundationem aquarum que supervenit,
prout eidem domino Rectori et eius consilio videbitur”. Cons. Rog. VII fol. 17, 10.
II 1439.
6 Y XIII вијеку je сачувано iCBera неколико података o пљачкашима ду-
бровачких трговца коди icy долазили да тпргују у Дријевима. Г. Чремошник,
Канцеларијски и нотарски cnucu I /1278—1301/, стр. 10—20 бр. 5, 6. XII 1278;
стр. 28, бр. 21, 8. IV 1280; стр. 36, бр. 36, 23. VIII 1280.
7 Види о томе М. Гецић, Дубровачка трговина сољу у XIV веку, стр. 149.
8 Div. Cane. V fol. 61’, 16. IV 1313; 106, 8. III 1314; Div. Cane. IX fol. 5’, 1.
XI 1328; 33’, 1. III 1329; 94, 22. IX 1329; Div. Cane. X fol. 86’, 1. X 1333; Div. Cane.
XII fol. 194, 6. IX 1336; 210’, 29. III 1336; 274', 19. X 1336; 279’, 5. XI 1336; Div.
Not. VI fol. 159, 11. IX 1340; Div. Cane. XV fol. 24, 20. VIII 1347; 32, 19. IX 1347;
Div. Cane. XVIII fol. 29, 5. III 1354; Div. Cane. XX fol. 31’, 30. VI 1364; 45', 12.
VIII 1364; Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X 1367; 119’, 12. VIII 1367; 129’, 22. IX 1367;
152, 23. XII 1367; 178, 25. III 1368; Div. Cane. XXII fol. 77’, 19. III 1369; 82, 13. IX
1369; Div. Cane. XXIII fol. 104, 10. II 1371; 51', 28. VII 1371; 60, 11. IX 1371; 60’,
11. IX 1371; 61, 14. IX 1371; Div. Cane. XXXV fol. 8, 8. X 1381; 60—60', 12. II
1382; Div. Cane. XXVI fol. 60’, 4. IV 1386; 129, 5. IV 1387; Div. Cane. XXIX
fol. 204, 3. V 1391; 229—229’, 17. VIII 1391; Div. Cane. XXX fol. 14, 15. IV 1393;
15, 17. IIV 1393; 20—20’, 29. IV 1393; 108’, 30. V 1392; 114—114’, 15. VI 1392; 116,
17. VI 1392; 121, 1. VII 1392; 129, 25. VII 1392; 135’, 21. VIII 1392; 142, 27. IX 1392;
176, 3. I 1393; 13. II 1393; Div. Cane. XXXII fol. 60', 21. VI 1397; 61, 20. VI
1397; 65’—66, 1. VII 1397; 80, 29. VIII 1397; 170, 13. VII 1398; 172, 17. VIII 1398.
9 Из Колочепа: Div. Cane. XXII fol. 77’, 19. VIII 1367; Div. Cane. XXIII
fol. 60, 11. IX 1371; Div. Cane. XXVI fol. 129, 5. IV 1387; Div. Cane. XXX fol.
121, 1. VIII 1392; — Из Шипана: Div. Cane. XII fol. 279’, 5. XI 1336; Div. Cane.
XX fol. 45’, 12. VIII 1364; 118’, 18. IV 1365; Div. Cane. XXII fol. 86', 10. X 1369;
Cane. XII fol. 274’, 19. X 1336; — Из Задра: Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X 1367;
91, 1. VIII 1369; Div. Cane. XXV fol. 60—60’, 12. II 1382; — Из Корчуле:
Div. Cane. XXV fol. 8, 8. X 1381; — Из Венеције: Div. Cane. X fol. 86', 1. X
1333; Div. Cane. XII fol. 19, 6. II 1336; Div. Cane. XIV fol. 74, 6. I 1344; Div.
Cane. XXXIII fol. 5’, 20. V 1396; — Из Анконе: Div. Cane. XXI fol. 119’, 13. VIII
1367; — Из Барцелоне: Div. Cane. XV fol. 24, 20. VII 1347; — Из Валенце: Div.
Cane. XV fol. 32, 19. IX 1347; — Из Кловије: Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1365;
— Из Ортоне: Div. Cane. XXI fol. 119’, 12. VIII 1368; Div. Cane. XXII fol. 39,
13. IV 1397; — Из Сплита: Div. Cane. XXX fol. 20—20’, 29. IV 1393; — Из Any-
лије: Div. Cane. XXX fol. 15, 17. IV 1393; — Из Крфа: Div. Cane. XXX fol. 108’,
30. V 1393; — Из Короне: Div. Cane. XXXIII fol. 4'—5, 17. V 1396.
10 Тако cy „Comitus Marinus de Malifetto navelerius et ser Anthonius da
Malfetto patronus unius sui navily vocati Sanctus Nicolaus” унајмили ту бар-
ку „Bogdasse de Branotta” из Дубровника и обавезали му ce „de eundo ad
KYMEPK СОЛСКИ 79

Avalonam et caricandum ibi dictam navilium sale ipsius Bogdasse et inde debere
conducere dictam salem ad forum Narenti”. Div. Cane. XXIII fol. 76’, 9. XII 1371.
11 Прво Jype Мароевић, a потом Велоје Братославић „promittit et se
obligat Pribillo Usenovich et Milatco Vlacotich de eundo cum sua barcha Sybe-
nicum ad carigandum de sale et ipsum portare Narentum”. Div. Cane. XXI fol.
129’, 22. IX 1367; Михајло Бунић, власник једне баркедаоје „ad naulum dictam
eius navium Tuertcho Bursich, pro duobus partibus et Radovpe Bratanovich, pro
tercia parte” за превоз 35 кон>а из Дубровника у Бриндизиј, где ће натова-
рити со и довести је у Дријева. Div. Cane. XXXII fol. 104’—105, 15. XTI 1397.
12 Div. Cane. XI fol. 194, 6. IX 1336; Div. Cane. XV fol. 24, 20. VIII 1347;
Div. Cane. XXI fol. 119’, 12. VIII 1367; 173, 7. X 1395.
13 Г. Чремошник, Канцеларијски u нотарски cnucu I стр. 19—20, бр. 5,
6. XI 1278; стр. 28, бр. 21 8. IV 1280; стр. 36, бр. 36, 23. VIII 1280; стр. 143, бр.
379. 4. IV 1285; Div. Canc'. VIIII fol. 69, 24. V 1326; Div. Cane. XI fol. 27’, 7. VI
1335; Div. Cane. XX fol. 2’, 21. HI 1364; <M. Динић, Одлуке већа I, стр. 152, 18.
VII 1381.
14 Тажо су се средином 1352. године „Syme Stephani, aurificis, Raticus de
Sumagna, doanery Narenti" обавезали двојици трговаца из Франкавиле да ће
их, када ови уђу са својим баркама у ријеку Неретву, бранити „a qualibet
mala gente et etiam in eorum reversione per totum dictum flumen”. Div. Cane.
XVII fol. 48, 6. VII 1352.
15 Крајем августа 1354. Влахо Гредић је обећао и обавезао се неком Ива-
ну, власнику једне барке ко|јом је овај морао носити со у Дријева „quod
si aliquid acceditur de dicto navigio eundo et redeundo per flumen quod absit
per malas gentes dictus Vlacus se constituit plegium et pagatore de conservando
ipsum sine dampno”. Div. Cane. XVIII fol. ЗГ, 27. VIII 1354.
16 Div. Cane. XVII fol. 6, 6. VII 1352; Div. Cane. XVIII fol. 52, 6. II 1355;
Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1364; 31’, 3. VII 1364; Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X
1367; 119’, 12. VIII 1367; Div. Cane. XXIII fol. 150’, 24. X 1371; Div. Cane. XXX
fol. 15, 17. IV 1393; 108’, 30. V 1392; 114—114’, 15. VI 1392.
17 Тако ce средином 30-их годииа XIV стољећа мећу неким стварима
опљачканим у Дријевима спомињу и извјесне робе, у вриједности од 9 перпера.
Div. Cane. XI fol. 78’, 18. IX 1336. Затим је и дубровачка влада својим тргов-
цима дозвољавала понекад да могу довозити своје „mercationes" у Дријева и
тамо одлучивати у вези са „suis mercimoniis” које су намјеравали да извезу
изван трга. М. Динић, Одлуке већа Дубровачке Републике, I, отр. 75, 5. X 1380,
стр. 76, 13. X 1380. Повремено су и барке из Сггона биле укључиване у превоз
неких роба, за које се не наводи тачан назив, из Дубровника у Дријева /Моп.
Rag. IV, стр. 163, 4. IV 1378/, а неке од њих натоварене „cum mercationibus”
биле су отпремане из Дријева диреиотно у Венецију или друга привредна сре-
дишта /Div. Cane. XX fol. 132’, 21. V 1365/.
18 Lett. di Lev. XIV fol. 44’, 7. XI 1450. Ynop.: M. Гецић Дубровачка трго-
вина сољу у XIV веку, стр. 95; Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Бо-
сни, str. 33; С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 149
и Иоти, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 131.
1!а Љ. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 209. бр. 791, 15. VI 1253.
*’ Види стр. 127.
20 Ш. Љубић, Листине о одношајих јужнога славенства и Млетачке Ре-
публике, кн>. IX, JA3Y, Загреб 1889, стр. 420, 31. V 1452. Ynop.: Д. Ковачевић,
Трговина у средњовјековној Босни, стр. 178—179.
21 Види стр. 154.
22 Div. Cane. V fol. 61’, 16. IV 1313; 106, 8. III 1314; Т. Раукар, Задарска
трговина сољу у XIV u XV стољећу, Радови Филозофског факултета, Одсјек
за повијеет, 7—8, Загреб 1969—1970. отр. 49; Div. Cane. IX fol. 5’, 1. XI 1318.
23 Div. Cane. IX fol. 33’, 1. III 1329; 37, 9. III 1329; 94, 22. IX 1329; Хисториј-
ски архив Дубровник /ХДД/: Aptagia /Apt./ II fol. 218’, /без датума/ 1330;
Div. Cane. XII fol. 194, 6. II 1336; 208, 15. IIII 1336; 210, 29. III 1336; 274’, 19. X
1336; 279’, 5. XI 1336; M. Гецић, Дубровачка трговина сољу у XIV веку, отр.
150; И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV веку, Београд 1960, стр. 28; Ј.
Лучић, Прилог повијести веза измећу Шибеника и Дубровника у средњем eu-
јеку, Хисгоријс1ки зборник, Год. XXI—XXII, Загреб 1968—1969, crp. 320; Div.
Not. XII fol. 159, 17. IX 1340.
80 БУРО ТОШИБ

24 Apt. II fol. 218’, (без датума) 1330,

25 Div. Cane. XV fol. 24, 20. VIII 1347; 32, 19. IX 1347; Div. Cane. XVIII
fol. 31’, 27. VIII 1354; 62, 6. II 1355.
26 Уговори o набавци ове соли ттредстављају и најстарије списе о трго-
вачким везама између Дубровника и Шпаније. И. Манкен, Дубровачки патри-
цијат у XIV веку, стр. 147.
27 Div. Cane. XX fol. 18’, 18. IV 1365; 31, 30. VI 1365; 45’, 12. VIII 1365; M.
Гецић, Дубровачка трговина сољу у XIV веку, стр. 151; Б. Крекић, Дубровиик
и Аевант /1280—1460/, Београд 1958, отр. 82, нап. 1; Div. Cane. XXI fol. 129’, 22.
IX 1367; 83, 11. X 1367; 152, 23. XII 1367; 178, 25. III 1368; Div. Cane. XXII fol.
91, 1. VIII 1369; 77’, 19. III 1369; 82, 13. IX 1369; 86’, 10. X 1369; Div. Cane XXIII
fol. 10’, 10. II 1371; 13, 17. II 1371; 51’, 28. VII 1371; 60, 11. IX 1371; 61, 14. IX
1371; 76’, 9. XII 1371.
28 Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1365; Div. Cane. XXI fol. 129’, 22. IX 1367;
Div. Cane. XXII fol. 77’, 19. III 1369; 91, 1. VII 1369; Div. Cane. XXIII fol. 76’,
9. XII 1371; Div. Cane. XXV fol. 8, 8. X 1381; M. Гецић, Дубровачка трговина .
сољу у XIV веку, стр. 150 и Б. Крекић, Дубровник и Левант /1280—1460/, стр.'
82, нап. 1.
29 Види: М. Динић Дубровачка средњовековна караванска трговина, стр.
1136—137.
30 Div. Cane. XXV fol. 8, 8. X 1381.
31 М. Динић, Трг Дријева, стр. 120—125; М. Гецић, Дубровачка трговина
сољу у XIV веку, стр. 148; Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни,
стр. 33; С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 149 и Б.
Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 40.
32 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, -стр. 83—85, бр. 85, 2. XII 1382.
33 М. Динић, Одлуке eeha Дубровачке Републике II, Посебно издаље
CAHV, Београд 1964, стр. 112, 3. I 1385. Ynop.: В. Маринковић, Брштаник, стр.
92—93. и Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 40.
34 Ј. Gondulae, Chronica Ragusina Junii Rest.ii, стр. 170. Ynop.: Б. Тошић,
Брштаник y средњем вијеку, стр. 41.
“ Ј. Радоњић, Дубровачка акта и повеље J/l, стр. 178—179; Ј. Gelcich
L. Thalloczy, Diplomatarium Ragusanum, стр. 107. Ynop.: M. Гецић, Дубровачка
трговина сољу y XIV веку, стр. 99, нап. 39.
36 Т. Раукар, Задарска трговина сољу y XIV и XV стољећу, стр. 76 /та-
бела II/; Div. Cane. XXIX fol. 204, 4. IV 1386; 204’, 3. V 1391; 229—229’, 17. VIII
1391; Div. Cane. XXX fol. 108, 30. V 1392; 114—114', 15. VI 1392; 116, 17. VI 1392;
121, 1. VIII 1392; 129, 25. VII 1392; 135, 21. VIII 1392; 142, 27. IX 1392; 176, 3. I 1393;
190, 13. II 1393; 14, 15. IV 1393; 14, 15. IV 1393; 14, 17. IV 1393; 20—20’, 29. IV 1393.
37 T. Раукар, Задарска трговина сољу y XIV и XV стољећу, етр. 78 /та-
бела II/; Div. Cane. XXX fol. 229—229’, 17. VIII 1391; 121, 1. VII 1392; 135’, 21.
VIII 1392; 142, 27. IX 1392; 176, 3. I 1393: 14, 15. IV 1393.
38 Алојз Гучетић /Div. Cane. XXVII fol. 60', 4. IV 1386/; — Рафаел Гуче-
тић /Div. Cane. XXIX fol. 204, 3. V 1391; Div. Cane. XXX fol. 108’, 30. V 1392/; —
Матковић Борђић /Div. Cane. XXX fol. 14, 15. IV 1393/.
39 Mapoje Бутровић /Div. Cane. XXX fol. 14, 15. IV 1393; 135’, 21, VIII
1392; 142, 27. IX 1392; 176, 3. I 1393/; — Твртко Бурсић /Div. Cane. XXX fol. 190,
13. II 1393/; — Радич Радетковић /Div. Cane. XXIX fol. 229, 17. VIII 1391/; —
Маруша, жена Жоре Бокшића /Div. Cane. XXX fol. 116, 17. VI 1392/.
* Види: Б. Тошић, Дубровчанин презбитер Ратко, стонски канцелар, ка-
пелан и протовестијар краља Твртка I и требињско-мркањски бискуп, ГДИ
БиХ, Год. XXVIII—XXX, Сарајево 1979, стр. 52. нап. 76.
41 Т. Раукар, Задарска трговина сољу y XIV и XV стољећу, стр. 52, 53, 55.
42 Томко Милковић /Div. Cane. XXIX fol. 204, 3. V 1391; Div. Cane. XXX
fol. 116, 17. VI 1392; 190, 13. II 1393/; — Михајло Бунић /Div. Cane. XXX fol.
129, 25. VII 1392; 142, 27. IX 1392/; — Ратко Домојевић /Div. Cane. XXIX fol.
229, 17. VIII 1391/; — Матулин Рипчић /Div. Cane. XXX fol. 14, 15. IV 1393/; —
Палко Богојевић /Div. Cane. 135’, 21. VIII 1392/; — Влахота Пезејевић /Div.
Cane. XXX fol. 176, 3. I 1393/.
43 Лука Персатић из Сплита /Div. Cane. XXX fol. 20, 29. IV 1393/; Cep
Лука Вити, Апуљанин /Div. Cane. XXX fol. 14, 17. IV 1393/; Петрусиус Гариери
и неки Георги са Крфа /Div. Cane. 104. 15. VI 1392; 108’, 3. V 1392/.
КУМЕРК солски 81

44 Т. Раукар, Задарска трговина сољу у XIV и XV стољећу, стр. 78 /та-

бела II/; Div. Cane. XXX fol. 20—20’, 29. IV 1393.
45 Т. Раукар, Задарска трговина сољу у XIV и XV stojbeću., стр. 61'—62.
46 Div. Cane. XXXIII fol. 4’—5, 17. V 1396; 5’, 20. V 1396; М. Гецић, Дубро-
вачка трговина сољу у XIV веку, стр. 1.18; Div. Cane. XXXII fol. 80, 29. VIII
1397; 170, 13. VIiII 1398; 172, 17. VIII 1398.
47 Div. Cane. XXXII fol. 60’, 21. VI 1397; 61, 23. VI 1397; 65’—66, 11. VIII
1397; 170, 13. VIII 1398.
48 Div. Cane. XXII fol. 77’, 19. III 1369; Div. Cane. XXXIII fol. 5’, 20. V
1396; M. Гецић, Дубровачка трговина сољу у XIV веку, стр. 118. и Б. Крекић,
Дубровник и Левант /1280—1460/, стр. 82. нап. 1.
45 Div. Cane. XXXIII fol. 4’—5, 17. V 1396; Б. Крекић, Дубровник и Левант
/1280—-1460/, стр. 82, нап. 1.
80 Div. Cane. XX fol. 31’, 30. VI 1365; Div. Cane. XXV fol. 8, 8. X 1381; T.
Раукар, Задарска трговина сољу y XIV u XV стољећу, стр. 78. /табела II/.
51 Div. Cane. XXV fol. 8, 8. X 1381; T. Раукар, Задарска трговина сољу y
XIV и XV стољећу, стр. 78 /табела II/.
52 Div. Cane. XXXII fol. 60’, 21. VI 1397; 61, 23. VI 1397.
53 Div. Cane. XII fol. 274’, 19. X 1336; Div. Not. VI fol. 159, 11. IX 1340;
Div. Cane. XV fol. 32, 19. IX 1347; Div. Cane. XXII fol. 86', 10. X 1369; Div. Cane.
XXXII fol. 170, 13. VII 1398. Vnop.: M. Гецић, Дубровачка трговина сољу y
XIV веку, стр. 149.
54 Div. Cane. XX fol. 45’, 12. VIII 1364; Div. Cane. XXI fol. 32, 19. IX 1367;
83, 11. X 1367; Div. Cane. XXII fol. 82, 13. IX 1369.
55 Div. Cane. V fol. 61', 16. IV 1313; Div. Cane. IX fol. 33’, 1. III 1329; 94,
22. IX 1329; Div. Cane. XV fol. 32, 19. IX 1347; Div. Cane. XX fol. 45’, 12. VIII
77', 19. III 1369; Div. Cane. XXIII fol. 13, 17. II 1371; 176’, 9. XII 1371; Div. Cane.
1364; Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X 1367; 129', 22. IX 1367; Div. Cane. XXII fol.
XXXII fol. 80, 29. VIII 1397; 170, 13, VII 1398. Vnop.: M. Гецић, Дубровачка
трговина сољу y XIV веку, стр. 150.
56 Div. Cane. IX fol. 33’, 1. III 1329; Niv. Not. VI fol. 159, 11. IX 1340; Div.
Cane. XX fol. 45’, 12. VIII 1364; Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X 1367; 152, 23. XII
1367; Div. Cane. XXII fol. 77’, 19. III 1369; Div. Cane. XXIII fol. 10’, 10. XI 1371;
13, 17. II 1371; 60, 11. IX 137L
57 Div. Cane. XXII fol. 91, 1. VIII 1369; Div. Cane. XXXII fol. 170, 13.
VII 1398.
58 M. Гецић, Дубровачка трговина сољу y XIV веку, стр. 151—152.
59 Марин Бунић /Div. Cane. XV fol. 32, 19. IX 1347/; — Симко Бунић
/Div. Cane. XXI fol. 152, 23. XII 1367; Div. Cane. XXII fol. 77’, 19. VIII 1369;
Div. Cane. XXIII fol. 10', 10. II 1371; 13, 17. II 1371/; — Клемент Држић /Div.
Cane. V fol. 61’, 16. VI 1313; Div. Cane. 'IX fol. 33’, 1. III 1329; прилог ad fol. 37,
9. III 1329; Div. Cane. XII fol. 28', 16. I 1335/; — Вале Држић /Div. Cane. IX
fol. 94, 22. IX 1329/; — Јуније Борђић /Div. Cane. IX fol. 33’, 11. III 1329/; —
Влахо Гредић /Div. Cane. XVIII fol. ЗГ, 27. VIII 1354/; — Никола Гучетић /Div.
Cane. XXIII fol. 61, 14. IX 1371/; — Лука Лукаревић /Div. Cane. X fol. 134, 8.
II 1334/; — Марко Лукаревић /Div. Cane. XXI fol. 178, 25. III 1368/; — Марин
Менчетић /Div. Cane. XVIII fol. 118’, 18. IV 1365/ — Никола Менчетић /Div.
Cane. X fol. 86’, 1. X 1333; Div. Cane. XII fol. 194, 6. IX 1336; 274', 19. X 1336;
279’, 5. X 1336; Div. Not. VI fol. 159, 11. X 1340/.
“ Марин Бодачић, звани Сфердело /Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1364; 45’,
12. VIII 1364/; — Живко Добречиновић /Div. Cane. XXI fol. 83, 11. X 1367/; —
Прибил Узиновић /Div. Cane. XXI fol. 129', 22. IX 1367/; — Милатко Влахотић
/Div. Cane. XXI fol. 129’, 22. IX 1367/; — Хранко Ларенковић /Div. Cane. XXII
fol. 82, 13. IX 1369/; — Петроје Милошевић /Div. Cane. XXII fol. 86’, 10. X
1369/; — Богоје Лакмадановић /Div. Cane. XXII fol. 91, 1. VIII 1369/; — Обрен
Декојевић /Div. Cane. XXIII fol. 5Г, 28. VII 1371/; — Влахо Радановић /Div.
Cane. XXIII fol. 60, 11. IX 1371/ — Радин Узиновић /Div. Cane. XXIII fol. 60’,
11. IX/; — Жоре Бошкић /T. Раукар, Задарска трговина сољу y XIV и XV
стољећу, сгр. 61—62/; Маруша, жена Жоре Бокшића /Div. Cane. XXX fol. 116,
17. VI 1392/.
61 Ref. XXX fol. 40, 11. XII 1390.

6 Трг Дријева y средњем вијеку

82 БУРО ТОШИБ

62 . che non faza vender sale se non in Narente". Ref. XXX fol. 63’, 2.
IV 1397; ....... de scribendo suprascripto ser Zore, quod non vendi faciat salem
nec facere contrahium, nec dare salem per victura plumbi, nec aliter facere ali­
quam vendicionem salis alibi quam in Narento... sub pena ducatis mille”. Ref.
XXXI fol. 79', 14. VIII 1397.
° Јуније Бастариус из Фиренце /Div. Cane. XXXIII fol. 4', 17. V 1396/; —
Стјепан Марини из Улциња /Div. Cane. XXXII fol. 80, 29. VIII 1397; 170, 13. VIII
1398; 172, 17. VIII 1398/; — драпариј Петар из Задра /Т. Раукар Задарска трго-
вина сољу у XIV и XV стољећу, стр. 61—62/.
м Марин Бенеша /Div. Cane. XXI fol. 178, 25. III 1368/; — Михајло Бунић
/Div. Cane. XXXII fol. 104’, 15. XII 1397/; — Јакша Борђић /Div. Cane. Div.
Not. VI fol. 159, 11. IX 1340/; — Јуније Борђевић /Div. Cane. IX fol. IX fol. 33’,
1. III 1329/; — Бенедикт Гундулић /Div. Cane. X fol. 134, 8. II 1334/; — Никша
Менчетић /Div. Cane. XXI fol. 152, 23. XII 1367/.
65 Фрањо Тудузић /Div. Cane. V fol. 61', 16. VI 1313; 106, 8. III 1314/; —
Jypaj Маројевић /Div. Cane. XXI fol. 129’, 22. IX 1367/; — Вело.је Братославић
/Div. Cane. XXI fol. 129’, 22. IX 1367/; — Влахо Радовановић /Div. Cane. XXIII
fol. 61, 14. IX 1371/; — Матулин Припчић /Div. Cane. XXXII fol. 170, 13. VIII
1398/.
“ Цвјетан СколаковЛ из Шипана /Div. Cane. XII fol. 279’, 5. XI 1336/;
— Радослав Милић из Шипана /Div. Cane. ХХИ fol. 86’, 10. X 1369/; — Хранко
Беловшић из Шипана /Div. Cane. XXII fol. 91, 1. VIII 1369/; — Петар Лучић пз
Шипана /Div. Cane. XX fol. 118’, 18. IV 1365/; — Михајло Радановић из Коло-
чепа /Div. Cane. XXIII fol. 60, 11. IX 1371/; — Радован Обрадовић из Корчуле
/Div. Cane. XII fol. 274’, 19. X 1336/; — Петар Вергилиус из Задра /Div. Cane.
XXI fol. 83, 11. X 1367/; — Михаел Филиповић из Задра /Div. Cane. XXI fol.
83, 11. X 1367/; — Папо Гелињо из Венеције /Div. Cane. X fol. 86’, 1. X 1333/;
— Marko Caneo из Венеције /Div. Cane. XII fol. 194, 6. IX 1336/; — Marin
Basculus из Барцелоне /Div. Cane. XV fol. 24, 20. VIII 1347/; Арналд Перис и
Petar Spue из Валенције /Div. Cane. XV fol. 32, 19. IX 1347/; — Anton Fosco из
Кловије /Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1364/.
 IV ГЛАВА

ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ

Трговина сол>у је с временом окупљала све већи број трговаца

у Дријевима. Међутим, они нису трговали само сољу, већ су се —
када би им се указала прилика за то — укључивали и у размјену
неких других роба. Те друге робе којима се трговало у Дријевима у
XIV вијеку могу се — како је напријед наглашено — подијелити
на оне које су долазиле с мора (вино, уље и тканине) и оне које су
стизале с копна (жито, стока, месо, оир, коже, восак, дрво, метали,
робље и др.). Тим ће редосљедом и трговина њима бити обрађена у
овом поглављу нашег рада.
Y Дријевима се почело прилично рано да тргује вином. Тако
су се већ крајем августа 1280. у Дубровнику жалила двојица трго-
ваца на Борђа — сина покојног хумског кнеза Андрије — да им је
на неретљанском тргу отео вина у вриједности од 9 гроша1. Да би
подстакла извоз вина у Србију и Босну, дубровачка влада је још сре-
дином 1303. донијела одлуку по којој је сваки њезин грађанин који
закупи српску царину на Дриму морао да извезе годишње 3.000 ка-
бала вина из Дубровника, а онај који закупи царину у Дријевима
1.000 кабала, под казном од 100 перпера за сваких 1.000 кабала не-
извеженог вина2. Y том је смислу, вјероватно, била донесена и не-
што доцнија одлука којом се свака барка која је возила преко 200
кабала вина на ове тргове ослобађала — од мјесеца априла па да-
л>е — плаћања царине Свете Марије, без обзира на то колико се дуго
задржала у њима3.
Осим дубровачког вина, на дријевски трг су у почетку стиза-
ле знатне количине вина из Стона и Пељешца4. Међутим, поред ду-
бровачког и стонског, тамо се почело доста рано да довози и вино са
других страна. О томе, без сумње, говори и владино наређење њеном
грађанину Жори Бокшићу — у времену док је био закупац дријев-
ског трга — да не узима царину већу од 2 гроша за кабао вина које
иде из Стона и Пељешца у Босну, а да за страно вино довожено на
Неретву наплаћује и до 4 гроша по једном каблу5.
Од вина увоженог из прекоморских крајева у Дријева — у
чијем су превозу и продаји учествовали углавном Дубровчани као
посредници — најчешће се спомиње оно допремано са подручја Ита-
лије. Тако је већ почетком 1340. био регистрован довоз неког вина из
84 BVPO ТОШИН

Апулије6, а двије године касније преко Дријева је увежено 6 буради

(vegetum) истога вина за потребе босанског бана или неког од његове
властеле7. Недуго послије тога „Petrei Cabrellus” из Венеције обаве-
зао се двојици дубровачких племића — Николи Менчетићу и Петру
Бобаљевићу — да им, уз цијену од 5 гроша по каблу, достави 300
кабала вина на Неретву. Зато су му ова двојица обећали да, у року
од 3 дана након пристајања у Дријевима, исплате речено вино одго-
варајућом количином жита8. Неколико година касније Милош Стан-
ковић је склопио уговор са Павлом Гизлићем да му до мјесеца апри-
ла 1352. довезе у Дријева „vasellos XXV vini... de Bistio” (?) no ци-
јени од 9 гроша за један кабао дријевске мјере, и одмах, већ прили-
ком склапања уговора, примио од њега — на име дијела исплате — 83
перпера и 1,5 грош9. Нешто више од мјесец дана послије тога на не-
ретљански трг је увезена и извјесна количина вина из Франкавиле,
плаћеног по 6 дуката за сваку од посуда (vasellum) у којима је било
достављено тамо10.
Поред овога страног, у Дријева се још увијек понекад допремало
и дубровачко вино. Тако се почетком фебруара 1355. Marko Fradello
обавезао да довезе Влахи Гредићу читав товар вина које је имао у
својој кондури смјештеној у дубровачкој луци. Гредић је пристао
платити речено вино одмах послије истовара — по цијени од 16 гро-
ша за сваку четвртину кабла, рачунајући приликом исплате по 26
гроша у један дукат11.
Међутим, за наредних десетак година престају у потпуности да
се срећу вијести о даљем увозу вина у Дријева. Тек је средином
1365. Antonije Foscho из Кловије продао Марину Будачићу „vasellos
quinquaginta vini albi turbiani”, no цијени од 11 гроша за сваку мје-
ру коју „portabit famulius dicti Marini cum ipso Antonio”. Одмах no-
слије његове испоруке y трг, Будачић је обећао Foschi платити при-
мљено вино у дукатима12. Кратко вријеме потом и Buccius de Log-
nasto je продао Братану Мартинићу 15 посуда вина, уз цијену од 12
гроша за сваку четвртину кабла13.
Од краја 60-их година XIV стољећа вино из јужноиталијанског
града Ортоне почиње да заузима све важније мјесто у снабдијевању
дријевског трга. Massius de Bona, становник Ортоне, већ је средином
1368. продао двојици Дубровчана — Milatchu Vranccu i Milchu Ro-
sechu — 29 посуда вина — no цијени од 5 златних дуката за сваку од
њих ■— наглашавајући да „qualibet vassellum sit ab uno modio supe­
rius ad mensuram Arthone”u. Ускоро затим и Mapoje Вите Бенешића
је купио од Марка Лукарића 200 кабала ортонског вина, на име чије
исплате се обавезао дати продавцу 100 дуката15. И до конца стољећа
извори још једанпут — средином априла 1397 — биљеже његов
увоз у Дријева. Тада ce Masius de Candia, становник Ортоне, обаве-
зао Утишену Радмиловићу и Никши Декојевићу довести 30 посуда
доброг бијелог вина, по ортонској мјери. Пошто провјере његов ква-
литет, купци су обећали да му — у року од шест дана након што ви-
но стигне на трг — плате по 5 дуката за сваки модиј речене мјере,
обрачунавајући 30 гроша у један дукат16.
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 85

Од италијанских мјеста из којих је стизало вино у Дријева спо-

миње се још и град Реканато. Отуд је почетком 80-их година увеже-
но неко вино на барци Томка Бабића из Шипана, за чији је транс-
порт плаћено 40 перпера17.
Поред вијести које директно говоре о увозу вина, и неке друге
сачуване вијести — о регулисању питања заоставштине појединих
трговаца и повременим пљачкама у тргу18 — упућују на закључак о
постојању трговине вином. Оно је, како изгледа — заједно са сољу
— било и један од главних артикала којим се.трговало у XIV вијеку
на ушћу Неретве19. Његов увоз тамо могуће је пратити у неколико
временски одвојених раздобља. Тако се крајем XIII и у првих не-
колико деценија XIV вијека дријевски трг снабдијевао једино дубро-
вачким и стонским вином. Y току 40-их година на трг је највише
пристизало италијанско, у првом реду апулијско и млетачко вино.
Y наредној — петој — деценији, поред оног ,,de Bistio"(?) и Франка-
виле, поново ce у Дријевима региструју испоруке дубровачког вина.
Даље, од средине па до краја 60-их година стољећа, осим вина из
Кловије, у њиховом снабдијевању је посебно мјесто припадало оном
из италијанског града Ортоне. И најзад, послије дуже паузе, вино
је у трг 1382. било допремано још из Реканата, а крајем 90-их годи-
на поново из Ортоне. Од свих овдје набројаних мјеста највеће
количине овог артикла биле су увожене у Дријева из Ортоне, Клови-
је ,,de Bistio” (?) и Венеције, док се приликом његовог достављања из
Дубровника, Стона, Франкавиле и Апулије оне никада не означавају
неком одређеном, већ само неодређеном мјером бродског товара. То,
разумије се, увелико отежава да сасвим тачно одредимо количину
вина која је била увежена у неретљанску луку y XIV вијеку. Гдје
је постојала могућност за то да наведене количине изражене у раз-
личитим мјерама прерачунамо у литре, то смо и учинили и након
тога дошли до закључка да је у току овог стољећа у Дријева уве-
жено најмање 70.151—86.761 литара вина. Међутим, не би се смјело
испустити из вида да је то само оно о чему дубровачки документи
пружају податке, пошто извориих обавјештења друге провенијенци-
је немамо. С друге стране, вјероватно да ни све количине вина ко-
је је доспијевало у Дријева нису биле увијек регистроване у књи-
гама Дубровачког архива, а понекад ни оне које јесу нисмо могли
прерачунати у литре. Због свега тога сигурно је да је увежена коли-
чина — до које смо дошли у горњем прорачуну — морала бити знат-
но већа од наведеног мзноса.
Што се тиче набавних цијена вина, пада у очи да су оне — у
зависности од мјеста извоза и мјера по којима је допремано — биле,
од случаја до случаја, различите. Тако се плаћало:
— за један кабал вина по дријевској мјери
— из Венеције 1344. г. 5 гроша
— „de Bistio" 1352. г. 9 гроша
— из Кловије 1365. г. 11 гроша
— из Ортоне 1368. г. 12 гроша
86 БУРО ГОШИН

— за једну четвртину дубровачког кабла

— из Дубровника 1355. г. 16 гроша
— из Дубровника 1365. г. 12 гроша
— за једну посуду /vasellum/
— из Франкавиле 1352. г. 6 дуката
— за један ортонски модиј
— из Ортоне 1368. и 1397. г. 5 дуката
То значи да се, идући само хронолошки, не узимајући у обзир мје-
ста из којих је било допремано за цијене вина — достављаног по мје-
ри дријевског кабла — примјећује у току двадесетак година (1344—
1368) извјесно, готово равномјерно повећање, за разлику од оног
— по мјери једне четвртине дубровачког кабла и ортонског модија
— гдје се, у исто вријеме и мало доцније, осјећа одређено њихово
стабилизовање. Надаље се из појединих купопродајних уговора види
да се вино најчешће исплаћивало у дукатима. Нарочито је занимљи-
во његово давање у замјену за неке друге робе, каква је била и
испорука оних 300 кабала млетачког вина у замјену за жито. Испла-
та вина готово се редовно вршила у моменту истовара у луци или
неколико дана касније, док се много pjefee један дио исплаћивао
приликом склапања уговора између купца и продавца.
Као купци вина довоженог у Дријева спомињу се дубровачка
властела20 и трговци21. Y почетку су, изгледа, и закупци царине сло-
бодно трговали њиме, што им је крајем стољећа изричито забра-
њивано. Тако се концем 1351. Видош Леснић појавио пред дубровач-
ким судом са захтјевом да му се из добара покојног Петра Бобаље-
вића — бившег цариника на Неретви — надокнади 65 перпера, на
име остатка једног старог дуга за неко вино продато у Дријевима22.
Неггуних пола године доцније, златар Симо Стефанић и Ратко Су-
мањић — такођер тамошњи цариници — обавезали су се двојици
трговаца из Франкавиле да их приликом достављања вина зашгите
барком од гусара на ријеци Неретви23. Међу лицима која су про-
давала вино за снабдијевање дријевског трга најчешће се јављају
појединци из Дубровника, Франкавиле, Венеције, Ортоне и Кловије24.
Y превозу вина до Дријева готово редовно су учествовали његови
продавци, гарантујући купцима да ће достављено вино бити чисто,
без воде и сирћета у себи25. Као и код увоза соли, тако су и код
увоза вина често купопродајним уговором предвиђани рокови ње-
говог утовара у појединим мјестима и истовара у дријевској луци, а
кретали су се између 3 и 8 дана26. Y случајевима да се утврђени ро-
кови не би поштовали, биле су примјењиване и казне лежарине —
најчешће у износу од 1 дуката дневно — на штету странке чијом
би кривицом терет остајао да лежи дуже од предвиђеног рока27.
Увожено вино је — како се чини — представљало посебно привла-
чан мамац за надалеко чувене неретљанске гусаре. Отуд су у већини
случајева купци преузимали обавезу на себе да — од улаза у рије-
ку до дријевског трга и у њиховом повратку до излаза из ријеке у
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 87

море — штите барке које су са р-азличитих страна довозиле вино у

Дријева28.
Из једне наредбе дубровачког кнеза с краја 1367 — према ко-
јој је сваки дубровачки трговац који није до тада платио царину за
вино, со и друге робе продаване на Дриму и Неретви, био дужан да
је плати у року од осам наредних дана29 — јасно се види да је и
вино спадало у ред оних артикала који су подлијегали плаћању цари-
не у Дријевима. Изгледа да је управо око царињења вина и дошло
до напријед спомињаиог сукоба између закупца дријевске царине
Жоре Бокшића и његових суграђана настањених тамо30. Они су се,
у ствари, тужили на Жору да им забрањује да тргују вином и да
бесправно царини неке робе31. Стога је у Дубровнику одлучено да се
против њега поведе истрага и утврди да ли је јавно или тајно чинио
нешто против слободе дубровачких трговаца „super vino vel aliis”32.
Након завршеног процеса Бокшићу је крајем априла 1397. било на-
ређено да убудуће не узима царину већу од 2 гроша за кабао вина
довоженог из Стона и Пељешца, а за страно вино да узима и до 4
гроша по једном каблу. Даље му је изричито забрањено да лично
учествује у продаји овог артикла у Дријевима. И на крају му је
одузето право да забрањује становницима жупе Луке да се за вла-
стите потребе снабдијевају вином у Стону и Пељешцу33.
Међутим, концем XIV вијека долази до пооштрења мјера око
извоза вина из Стона и Пељешца у дријевски трг. Тако је, током
августа 1398, Мало вијеће изабрало тројицу племића „ad revidendum
et reportandum Maiori consilio ordinem vini de Stagno non extrahendi
pro Narento”3*. Шта je, y ствари, донесена одредба садржавала у
себи није познато. Али на основу других података сазнајемо да је
Дубровчани настањени у Дријевима нису поштовали, па се због тога
и тамошњи цариник Жоре тужио на њих. Дубровачка влада је сре-
дином новембра одлучила да суд узме његову тужбу у разматра-
ње35, а неколико дана доцније одобрила трговцима на које се жа-
лио Жоре — пошто су, против њених одредаба, из Стона довозили
вино у Дријева у вријеме бербе, када је то било забрањено — да
слободно дођу у Дубровник ради извињења36.
Да би се стало на пут таквим појавама, влада је поново почет-
ком јуна 1402. донијела детаљну одредбу којом је регулисала увоз
вина са острва у Дријева и Крајину. Овом одредбом се — у времену
од 15. августа па до Светог Михајла (28. септембра) — забрањивао
увоз вина из Стона, Пељешца, Мљета и Ластова. Барке које су у
назначеном периоду бербе ишле за Дријева и Крајину, могле су да
товаре вино „a parte inferiori Punte Stagni dicti maris Narenti” и сло-
бодно га носе тек пошто плате уобичајену царину ,,ad partes Narenti
et Crayna”. Међутим, они који би жељели да након завршене бербе
увезу вино из Стона и Пељешца, са острва Мљета и Ластова у Дри-
јева, Крајину и друга мјеста у која није био забрањен увоз, морали
су, прије утовара, да узму „ипат policam" од стонског кнеза, капе-
тана или надлежног службеника онога мјеста у коме су набављали
овај артикал и покажу је дријевским судијама приликом истовара
терета у луци, а од њих да добију „contraliteram testificantem” са
88 БУРО ГОШИН

убиљеженом количином достављеног вина. Ову потврду су затим —

свакако, у сврху успостављања контроле над примљеном и довеже-
ном количином — морали да предају јустициарима за вино у мјесту
гдје су га набављали37.
Y Дријевима ce у XIV вијеку трговало и уљем. О томе најрје-
читије свједочи покушај кнеза Изана Нелипчића да (у првој полови-
ни 1313) дубровачким трговцима на неретљанском тргу наметне цари-
ну на уље и друге робе — у износу од једне десетине њихове укупне
вриједности. У знак протеста влада је послије тога забранила свим
својим грађанима да одлазе тамо с робом, а онима који су већ од-
раније били у Дријевима наредила да —• под казном губљења робе
и плаћања 100 перпера — до краја маја напусте трг и поново се
врате у Дубровник38. И у пописима ствари појединих трговаца тако-
ђер се често спомиње уље. Тако је међу стварима Дражоја Пањура
које је почетком 1369. предао дријевски судија Озрисав Милтену Гу-
гићу било 13 стара (377 литара и 104 унче) уља39. Из тужбе Обрада
Драгошевића, поднесене дубровачком кнезу против влаха Мирило-
вића због отмице уља40, види се да је и оно било повремено пљачка-
но на неретљанском тргу. Најзад, за нас је најинтересантнији поку-
шај Приитка Зорановића да докаже пред дубровачким судом како су
му дријевске судије — Прибиш Хранчић и Милчин Милетић —
узели из дућана на тргу, поред осталог, и уља у вриједности од 40
перпера и 4 гроша. На основу изјава свједока, датих приликом пре-
треса овота догађаја, сазнајемо да су се у Дријевима налазиле по-
себне радње у којима се продавало уље. Једнога дана су из Зора-
новићевог дућана споменуте судије узели либру којом се мјерило
уље и прегледајући је установили да је у њеном дну био стављен
слој олова или бакра, због чега јој је запремина била нешто мања
од прописане. Зато су ову мјеру прогласили фалсификованом41. То
зчачи да и у Дријевима имамо потпуно исту праксу као и у Дубров-
нику, гдје се у току радних дана уље продавало намало по дућа-
нима. Уз то знамо да се у Дубровнику приликом продаје овога ар-
тикла плаћала такса од 7 фолара дневно42, док такви случајеви на
неретљанском тргу нису познати.
И текстилна роба је, изгледа, почела доста рано да пристиже
на неретљански трг. Већ крајем 1278. Марко Кисоњић се тужио да
је идући у Дријева ,,ad lucrandum, sicut vadunt alii Ragusei", био on-
љачкан од стране Вратислава Мартића и Добромиса Топлића. У ње-
говом похараном товару — воженом на барци неких Сплићана —
налазиле су се, према његовој изјави, свила, свита и вуна43. Боље
није прошао ни Иван Соркочевић коме је Берислав Уменовић 1285.
отео на тргу 10 лаката (око 5 дужинских метара) вацета у вриједно-
сти од 5 перпера44.
Тканине су y XIV вијеку стизале до дријевског трга у нешто
већим количинама неголи раније. То сазнајемо захваљујући честим
пљачкама које су се дешавале приликом њиховог транспорта до мје-
ста истовара. Тако су средином 30-их година једном дубровачком
трговцу — на путу између његовог града и Дријева — осморица
омишких гусара отели 1 комац (печу) и 30 лаката (око 15 дужинских
метара) зелене и жуте свиле, 2 комада фустања и један вунени пре-
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ
89

кривач напуњен ланом и вуном45. И међу бројним стварима запли-

јењеним у самој дријевској луци било је такођер неког фустања и
свиле46. Осим оваквих случајева, текстил се повремено јавља и у
вези са питањем регулисања заоставштине појединих трговаца из
Дријева47. Y попису робе једнога од ебих убиљежено је 10 комада фу-
стања, пола комада неке жуте и 5 либара апулијске свиле, 5 прекри-
вача и 50 либара памука48, а међу артиклима које су двојица послов-
них компањона увезли на трг налазило се 1.510 либара вуне и 16
лаката (око 8 дужинских метара) вуненог сукна49. И, на крају, у
оквиру наредбе — издате почетком 80-их година XIV вијека — ње-
ним грађанима да — под пријетњом .казне губљења цјелокупне робе
— не смију одлазити нити трговати у Босни, дубровачка влада је
посебно наглашавала да се неко од њих не би усуђивао „mittere vel
portare Narentum aliquam drapariam’’50.
Ha основу свега до сада изложеног произилази, дакле, да се у
Дријевима y XIV вијеку најчешће спомињу различите врсте свиле
— међу којима понекад и она стране производње — а затим фустањ
и вунени прекривачи. Поред ових тканина налазимо да је тамо по-
времено довожена вуна, лан и памук.
Одобрење Малог вијећа издато крајем 1395. Фирентинцу Jove-
nchusu да у Дубровник довезену балу платна може извести у Дрије-
ва, с тим да — слиједећи оно што чине и домаћи трговци — за њу
приликом улаза у трг плати царину од 6%51, јасно показује да су и
тканине спадале у ред оних артикала за чији су увоз дубровачки
трговци на Неретви плаћали царину. Међутим, изгледа да нису све
врсте овакве робе биле увијек царињене. Кратко вријеме након спо-
менутог одобрења влада је у инструкцији послатој Жори Бокшићу
— у улози закупца дријевског трга — истицала да модрина (врста
раше), склавине и цераде, уз неке друге, спадају у ред оних ситних
роба чији увоз није подлијегао обавези царињења52.
Вино, уље и тканине стизали су морским путем до ушћа Нерет-
ве, а одатле ријеком доспијевали у Дријева и тамо били истоварани.
Те артикле трошили су у мањој мјери, вјероватно, и сами дријев-
ски трговци, док су много веће, преостале количне односили кара-
вани према унутрашњости босанске државе, која се — осим у Ду-
бровнику — највише снабдијевала њима управо на неретљанском
тржишту. И обрнуто — многе друге робе су пристизале из босанског
залеђа у Дријева и одатле настављале пут у Дубровник, или преко
њега у остала приморска мјеста, а понекад би се, одлазећи директно
морем, нашле и на другој страни јадранске обале.
Подаци који се односе на промет житарица између Дубровни-
ка и ближег залеђа нису сасвим нови и непознати53, али ипак допу-
штају да се на основу њих говори знатно шире и систематичније He­
ro до сада о извозу житарица са Неретве у Дубровник током XIV
вијека. Потреба за једним таквим исцрпнијим приказом постаје ак-
туелнија тим што се зна да је највеће житно тржиште средњовје-
ковне босанске државе, управо неретљанска област, било на јужној
страни. Ту су се — поред већ тамо узгајане пшенице — сливале и
друте врсте житарица, не само из већег дијела Хумске земље него
и из дубље унутрашњости Босне54.
 БУРО ТОШИБ
90

Прве вијести о дубровачком увозу жита из те области потичу

тек из времена када се неретљански крај налазио под влашћу бо-
санских владара, тачније од почетка учвршћивања њихове моћи на
ушћу ове ријеке. У ствари је неродица, која је 1329. захватила за
Дубровчане најважнију житницу — Апулију55, присилила њихову
владу да се снабдијева овим артиклом у залеђу. Средином децембра
те године Јахе Борђић се обавезао општинским службеницима (masa-
rima) да ће им у току сљедећег мјесеца довести у Дријева 100 стара
(7.169 кг.) пшенице, по прилично високој цијени, од 30 гроша за сва-
ки стар дубровачке мјере56. Ни наредне године криза снабдијевања
житом није, изгледа, у Дубровнику била превазиђена. Почетком мје-
сеца марта 1330. поново су слате барке на Неретву „pro securitate
blavi conducentis" или за довожење пшенице, уколико се тамо нађе57,
а двадесетак дана касније донесена је одлука како да се осигурају
дубровачки трговци који у Дријевима бораве поводом допремања не-
кога жита58.
Послије тога Дубровчани су се дуже времена без већих пробле-
ма снабдијевали зрнастом храном, углавном у Јужној Италији (Апу-
лија и Бари )и на Пелопонезу (Патрас и Кларенца)59. Тек од средине
40-их година поново се спомиње жито са Неретве, када (почетком
јануара 1344) двојица племића обећавају једном трговцу из Венеције
да ће му житом платити 300 кабала вина достављених до дријевског
трга рачунајући стар пшенице (дубровачке мјере) по 15 гроша, а
стар јечма 10,5 гроша60. Двије-три године доцније дубровачка влада
је добила обећање свога цариника у Дријевима — властелина Бисте
Бунића — да ће израдити да босански бан пошаље преко Неретве
2.000 стара (143.380 килограма) своје пшенице — 1.500 стара одмах,
а остатак до Божића — и да се на име исплате првог контингента
жита има одмах дати бану или његовом изасланику 600 дуката61. Ме-
ђутим, велика куга, позната као „црна смрт”, која је од 1347—1350.
харала по Европи62, довела је и до несташице жита у Дубровнику и
његовог поновног окретања према залеђу. Средином 1347. дубровач-
ка влада је слала и свога синдика у Дријева да купује пшеницу (са
платом од 20 перпера за први и 15 перпера за остале мјесеце које
буде остао у тргу)3. У куповини жита на Неретви ангажовали су се,
изгледа, тада и неки приватници. Средином октобра те године Кле-
мент Држић је из Дријева достављао у Дубровник пшеницу и неко
друго жито на име Миховила, сина Лукара Бунића64, а послије не-
што више од годину дана Петар Бобаљевић и Лука Гамбе купили су
тамо 800 стара (57.352 килограма) пшенице — по цијени од 14 гроша
за стар — коју су такођер превезли у град под Срђем63.
Престанак вијести о допремању неретљанског жита знак је да
су прилике нормализоване, да су се Дубровчани поново житом сна-
бдијевали на трговима у Италији и Албанији66. Тек средином 1362 —■
када је опскрба града скоро у потпуности била препуштена домаћим
и страним трговцима — влада је одобрила једном своме патрицију
да може послати барку у Дријева за превоз неког његовог жита, бра-
шна и других ствари у Дубровник67. Али, већ почетком јула 1366.
кнез и Мало вијеће icy овлаштени да могу обавезати једну особу да
за годину дана довезе у град на продају 10.000 стара (716.900 кило-
 ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ
91

грама) пшенице68. Пошто такве оообе, изгледа, није било, умјесто

једног трговца — само у времену од августа 1366. до фебруара 1367.
године — обавезана су двадесетчетворица трговаца да из „Romanije”,
Албаније и Неретве довезу укупно 4.830 стара (346.262 килограма)
пшенице69. О улози неретљанске пшенице у снабдијевању Дубровни-
ка у том периоду, свакако да најбоље говори доњи преглед.

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О VBO3Y ПШЕНИЦЕ СА НЕРЕТВЕ V

ДУБРОВНИК 1366/67. ГОДИНЕ™

Количина увезеног жита

Датум Име и презиме достављача
Y старима Y килограмима
1 2 3 4

1366.
12. X Михоч Бодачић 150 10.753,5
18. X Михајло Бобаљевић 100 7.169
23. X Радеља Доберчинић 100 7.169
30. X Домања Милдраговић 300 21.507
2. XI Тихоч, златар 250 17.922,5
2. XI Живко, камерариус комуне 116 8.316
2. XII Тихоч Чиалевић 100 7.169
30. XII Михоч Бодачић 300 21.507
31. XII Влахота Добротић 100 7.169
1367.
22. I Лука Доброевић 200 14.338
11. II Волчое Бороевић 100 7.169

То значи да је само за пет мјесеци пшеница са Неретве била

11 пута довожена у Дубровник (при чему се увијек на име провизије
плаћало по 1 грош за сваки стар) у укупном износу од 1.816 стара
или 130.189 килограма. Y поређењу са споменутих 10.000 стара
(716.900 килограма) пшенице71 то представља 18,6% од укупно пла-
нираног увоза овог артикла у току једне године, те око 9,08% од
цјелокупне потрошње житарица уопште, која је — према неким
прорачунима — током друге половине XIV стољећа износила у Ду-
бровнику приближно 20.000 стара годишње72.
Оваква криза у снабдијевању још више је продубљена кугом,
која је — са извјесним прекидима — потрајала у Дубровнику 1371—
1375. године73. Од тада се Дубровчани — све до краја стољећа —
снабдијевају житом углавном са Неретве. Већ средином септембра
1374. влада је у Дријева упутила свога синдика Павла Соркочевића
с налогом да по курсу и цијени реченог мјеста купи пшенице за
500 перпера које је однио са собом. Он се морао старати да жито
— које тамо буду купили дубровачки трговци — не смије ићи ни у
једно друго мјесто осим у Дубровник. Морао је уредно извјестити
владу 'О свим количинама увезеног жита и о баркама које га превозе
— од кога су и коме биле упућиване у Дубровник. Соркочевић је био
овлаштен да дубровачке трговце настањене у Дријевима — у слу-
чају прекршаја — може кажњавати до 100 перпера, па и више, ако
 БУРО ТОШИБ
92

то буде потребно. Када на овакав начин уреди питање трга, требало

је да сазна све појединости о пшеници, јечму и просу и јави могу
ли се тамо набавити и по којој цијени. Скренута му је пажња да из-
вијести када потроши сав новац однесен за куповину пшенице, како
би му се на вријеме послао нови износ. Ако би неки од становника
Стона долазили на дријевски трг да купују жито за кућне потребе,
могао је дозволити да увезу по 50 стара (3.584 килограма) од свих
врста жита, уз наређење да се по повратку са купљеним житом при-
јаве стонском кнезу. Имена оних који би то жито извозили морао је
писмено доставити кнезу Стона, који је био дужан да му одговори
је ли оно тамо стигло74. Колико се Павле Соркочевић задржао на
Неретви и колику је количину пшенице успио да купи није нам по-
знато. Већ 4. марта сљедеће (1375) године влада је отпремила свог
новог синдика (Унуче де Матеша), коме је наложила да попише ко-
лико којег жита има сваки дубровачки трговац на дријевском тргу
и у околним селима. Послије извршеног пописа морао је наредити
свим тим трговцима да до краја марта своје жито пошаљу у Дубров-
ник75. Тај синдик се и послије мјесец дана налазио на Неретви, паму
је влада поново поручила да тамошњим трговцима пренесе да жито
које буду купили довезу у град, гдје ће им општина платити пше-
ницу 6, раж 5, просо 4 и сирак 3,5 гроша по једном стару76.
Беновљанскомлетачки рат око Тенедоса (1378—1381) такођер
је сметао Дубровчанима при набављању жита у прекоморским зем-
љама. Стога се они поново знатније оријентишу на неретљанску об-
ласт. Да би подстакло увоз жита, Вијеће умољених је (средином сеп-
тембра 1378) одлучило да сваки трговац са дријевског трга може,
без бојазни од кредитора доћи у Дубровник и слободно се вратити
ако притом увезе 20 стара (1.433 килограма) пшенице. Тада је исто
тако ријешено да мјесне судије изврше попис свих количина пшени-
це коју посједују Дубровчани и нареде им, под пријетњом казне,
да је одмах доставе у Дубровник77. Жито са Неретве стизало је у
град и у току сљедећих година. Августа 1380. у Дријева је ради на-
бавке послат један пучанин78, а два мјесеца касније одобрено је ду-
бровачким трговцима да не морају довозити у град сирак који им
није био пописан и могу га продавати становницима Стона, Ластова
и Мљета79. И за вријеме наредне (1381) године неретљанско жито су
довозили појединци, а и сама ошптина је организованим путем —
преко синдика — долазила до њега80. Пописивање жита у тргу, от-
премање синдика за његово набављање и ангажовање појединих при-
ватних лица у томе81 биле су доста честе појаве и у сљедећем перио-
ду. Наравно да је при томе било и покушаја кријумчарења овог
најважнијег ирехрамбеног артикла, о чему говори и владино писмо
упућено дријевским судијама „ad examinandum eos super facto fru­
menti quod fertur contra voluntatem dominationis alio quam Ra-
gusium”*2.
Међутим, новоотворени брштанички трг је — за вријеме траја-
ња своје привредне активности (1383—1395) — почео, на рачун Дри-
јева, постепено да заузима извјесно мјесто у снабдијевању Дубров-
ника житом. Из тог времена је и обавеза Tadeja de Jacomo из Фирен-
це — закупца брштаиичке царине — да ће пшеница и све врсте жи-
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 93

тарица, изузев сирка, које буду доспијевале до овог мјеста — под

пријетњом казне од 1 дуката за сваки недостављени стар — бити
достављене у Дубровник и Стон83. Исто онако као што су их раније
отпремали у Дријева, Дубровчани су сада своје синдике за набавку
жита слали у Брштаник84. Али, тамо су се, изгледа, поред Дубровча-
на, овим артиклом снабдијевали повремено и неки са Ластова85. Но,
када је 1395. одлуком владе дошло до раоељавања дубровачке коло-
није у Брштанику, водећа улога у испоручивању жита дубровачкој
општини поново је припала Дријевима.
Још 7. октобра 1395. Мало вијеће је овластило споменутог Фи-
рентинца Tadeja да пази на жито са Неретве, да попише све коли-
чине које се тамо налазе и нареди дубровачким трговцима да га до-
везу у Дубровник. У настојању да се све то спроведе у дјело, наре-
ђено је дубровачким судијама и трговцима у Дријевима да у по-
гледу пшенице и свих других врста жита слушају реченог Tadeja86,
који је сваког прекршиоца одредбе о житу на Неретви могао каз-
нити до два мјесеца затвора87. Влада је ускоро преко дријевских су-
дија обновила наређење трговцима у Дријевима да, под пријетњом
казне од 100 перпера, пошаљу преко Стона своје жито у град. Суди-
је су задужени да попишу власнике и количину жита које се извезе
у Дубровник, и сачињени списак доставе кнезу Стона, који је морао
да провјери приспјелу количину и о томе обавијести дубровачку
владу88. Послије тога Дубровчани поново прибјегавају већ испроба-
ној пракси, бирају синдике — обично из редова властеле — и ша-
љу их у Дријева ради набавке жита89.
Дакле, када због неродица, куга и ратова Дубровник није мо-
гао да нађе потребне количине житарица у земљама преко мора,
обично се окретао свом ближем залеђу — области Неретве — и та-
мо их набављао. Тако су у допремању жита — и то у највећем броју
случајева пшенице — са Неретве почетком 30-их, у другој половини
40-их и средином 60-их година XIV вијека искључиво учествовала
приватна лица. Од средине 70-их до половине 80-их година, а затим
од 1395. па до краја стољећа, оно је, готово једино, било набављано
преко тамо отпреманих синдика. Количине неретљанског жита до-
ставл>аног у Дубровник у XIV вијеку биле су од случаја до случаја
различите, и кретале су се од 100—800 стара (7.169—57.352 килогра-
ма). Обећање Петроја Лучића да ће „sine iudicio et questione" испла-
тити Никши Хујанчићу 3 стара пшенице, те 2 стара јечма и проса
„qui deficiunt ad mensuram Ragusii de mensura Narenti"90, јасно no-
казује да je дријевски стар жита био нешто већи од дубровачког,
али то није довољно да објасни о каквој се и коликој разлици
радило.
Y зависности од потребе, квалитета и годишњег доба, цијене
жита увоженог са Неретве кретале су се:
14—30 гроша за стар пшенице
10,5 гроша за стар јечма
5 гроша за стар ражи
4 гроша за стар проса
3,5 гроша за стар сирка.
 БУРО "ГОШИН
94

Допремањем жита са Неретве у град бавили су се дубровачка

властела91 и трговци92. И лица која је општина слала тамо као своје
синдике били су такођер домаћи људи из Дубровника93.
Владино одобрење дријевским трговцима из 1380. да непописа-
ни сирак моту да продају њеним поданицима, настањеним у Стону,
Ластову и Мљету94, несумњиво говори о извозу житарица са Нерет-
ве и у друге области дубровачког подручја. Осим тога, неретљанска
пшеница је — као што смо видјели — стизала понекад и у крајеве
преко мора, када се давала у замјену за млетачко вино95. Мада су
дубровачки трговци и поданици тамо били најбројнији, по жито су
долазили и неки други. Y ствари, због тог жита Дубровчани су по-
времено доспијевали чак у опасност од отвореног сукоба са сусје-
дима, а нарочито Корчуланима, који су се такођер редовно снаб-
дијевали њиме на ушћу ове ријеке. Тако је 2. априла 1375. влада
упутила инструкцију своме синдику у Дријевима, Унучи де Матеша,
обавјештавајући га о томе како треба да поступи са једном дубро-
вачком армадом која ће приспјети тамо у циљу хватања двије кор-
чуланске и двије которске лађе, које су крцале жито у тргу, и да их,
послије узапћивања, натоварене житом — посредством стонског кне-
за — пошаље у Дубровник96.
С друге стране, међутим, Дубровчани не само да су извозили
жито са Неретве него су та понекад и довозили тамо. Већ крајем
1319. било је одобрено Франу Тудузићу да увезе 200 товара свога
јечма из Апулије у Дријева97. Повремено су се и сами Неретљани
користили дубровачким пословним каналима за довоз прекоморског
жита на овај трг98.
О доста раном извозу стоке и меса из Дријева у земље преко
мора говори владино наређење из 1304. године Дубровчанима наста-
њеним у тргу да — под пријетњом казне од 100 перпера — не смију
„mictere seu micti facere aliquas vivas bestias nec alias carnes de Na-
rente in Apulia"99. За разлику од Апулије, њихов извоз у Венецију
био је слободан. Тамо су са Неретве најчешће стизали овнови100 и
овчије месо101. Осим у прекоморске крајеве, стока се — и то у при-
лично великом броју — извозила и у Дубровник102. Насупрот свему
томе, у Дријева су повремено из унутрашњости босанске државе до-
премани коњи103. Да је стока представљала заиста важан артикал ко-
јим се трговало у Дријевима показује и царинска одредба донесена
крајем октобра 1358. у Дубровнику. Њоме се, у ствари, налаже сва-
ком Дубровчанину који је буде извозио из тамошњег трга, или из
других мјеста у области Неретве, или, пак, продавао странцима, да
плати царину од 1 гроша на свако на такав начин извезено грло104.
На другој страни, из случајно сачуване владине инструкције дријев-
ском царинику Жори Бокшићу, сазнајемо да се крајем стољећа —
тачније 1396. године — на име увозне царине плаћало по 3, за стоку
ситног, и 15 фолара за стоку крупног зуба105.
Y извозу сточних производа важно мјесто припадало је и сиру.
Већ крајем 20-их година XIV вијека Џиве Сарака се обавезао Мил-
госту Станковићу доставити из Дријева у Дубровник 10 милијара
(3.580 килограма), по цијени од 17 перпера106, а двије године доцније
још 4 милијара (1.432 килограма), по цијени од 15 перпера и 3 гроша
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ
95

за сваки испоручени милијар сира107. Кратко потом, Nikola Lamenncy

је пристао да једном сплитском трговцу — на име исплате 500 мо-
дија соли — даде на дријевском тргу извјесну количину влашког
сира, обрачунавајући сваких 100 либара (41,8 килограма) — по мје-
ри Сплита — 17 перпера108. Сир се често спомиње и међу стварима
које су пљачкане појединим трговцима на путу између Дријева и
Дубровника108а. Средином стољећа власи су, по наговору Бисте Бу-
нића, у дријевској луци опљачкали читаву барку Фоске Лукаревића
натоварену сиром109. Као и за друге робе којима се у већим количи-
нама трговало, влада је 1358. донијела одредбу да се сир и лој —•
уколико буду извожени из Дријева преко Дубровника, или можда
продавани странцима — плаћа по 2 перпера за сваки испоручени ми-
лијар, на име царине110.
Извоз коже из Србије и Босне преко Дубровника у Венецију
— према досадашњим истраживањима — био је од средине XIV
вијека све интензивнији и достигао врхунац у току 70-их и 80 их го-
дина стољећа111. Није познато да ли се дио ових количина извозио
преко Дријева. Додуше, у њима се почело доста рано да тргује ко-
жама. Заједно са другим робама и оне су биле повремено циљ гу-
сарских напада приликом достављања из Дријева у Дубровник112.
Осим тога, често спомињање кожа у попиоима ствари и тестаменти-
ма појединих трговаца113 упућује такођер на закључак да се морало
трговати њима. Од врста кожа којима се трговало у Дријевима то-
ком XIV вијека спомињу се јагњеће, овчије, козје и коже од ка-
миле114.
Поред сточарских производа — увожених углавном из источ-
не и централне Босне — важну су улогу у снабдијевању Дубровника
имали и производи пчеларства, међу којима је, свакако, најважније
мјесто припадало воску115. Нема много сачуваних вијести ни откуда
је восак стизао у Дријева ни камо је отуд отпреман, мада његово
повремено спомињање у списковима заплијењених ствари и инвен-
тарима робе неких трговаца116 свједочи да је било трговинске раз-
мјене овим производом. Чак су за извоз воска са Неретве крајем
стољећа склапана и трговачка друштва. Једно од таквих било је и
оно између Лауренција де Риса и Симона Гучетића, у коме се Лау-
ренције обавезао да ће Симону доставити преко Дријева 5 милијара
(1.790 килограма) воска — по мјери Дубровника — у Венецију и
тамо га продати117.
Осим са ушћа Бојане и Дрима, те из Сења, одакле су се у нај-
већој мјери снабдијевали, Дубровчани су повремено довозили дрво
и из области Неретве, која је, изгледа, у средњем вијеку била знатно
богатија пгумом неголи данас118. Y уговорима о његовом превозу нај-
чешће се наводи да се дрво товари тамо „ad -forum Narenti” или
„in loco qui dicitur Sfetti"119.
Први подаци o увозу дрвета ca Неретве забиљежени су тек сре-
дином 30-их година XIV вијека. Приликом склапања уговора о ње-
говом превозу у највећем броју случајева се наглашавало само да
ће се натоварити једна барка дрветом, не прецизирајући при томе
уопште о коликој се количини и о којој врсти дрвета радило. Та-
ко се почетком фебруара 1334. Лука Лукаревић обавезао Буни Гун-
 БУРО ТОШИН
96

дулићу по повратку из Шибеника натоварити у Дријевима своју

барку дрветом120, а мало потом један Дријевљанин обећао је неком
Томашу из Месине доставити извјесну количину дрвета121. Међутим,
поред ових случајева уопштеног навођења укрцавања дрвета у лађе,
понекад се уговорима о транспорту тачно прецизира и број поруче-
них комада, са цијеном коштања122.
Уз ситно дрво, увожено најчешће за огрев, повремено је из
ових крајева стизало у Дубровник и оно за изградњу бродова. О то-
ме говори и отпремање појединих дрвосјеча на Неретву да насијеку
и допреме назначене кодичине дрвета потребног за прављење барки
одређених димензија123. С друге стране, било је и таквих случајева
да су неки од дубровачких мајстора одлазили и сами понекад на
дријевски трг и тамо на лицу мјеста правили барке124. Они су се,
осим тога, с времена на вријеме бавили прерађивањем раздичитих
врста дрвета, а након обраде у већим количинама га продавали
својим суграђанима125. Крајем 1351. и сама дубровачка општина је
слала своје људе на Неретву да насијеку и припреме дрво за изград-
њу „једне велике и осам малих машина”126.
Поред споменутих, дрво је са ових страна довожено и у друге
сврхе. Оно је, између осталог, понекад употребљавано и за градњу
кућа у дријевском тргу127. Даље, знатне његове количине стизале
су — по доста повољним цијенама — у Дубровник као грађа, и то,
у првом реду, у облику греда28. Исто тако, за потребе дубровачког
виноградарства преко Дријева је било допремано и много коља129.
У читавој Западној Европи је — послије дугог периода врло ин-
тензивне експлоатације рудника — око средине XIV вијека дошло
до примјетног застоја рударске производње. Такве прилике на европ-
ском тржишту одразиле су се, разумљиво, и на развој рударства сре-
дњовјековне Србије и Босне, подстичући цјелокупну производњу. Y
насталим околностима Дубровчанима је почела да припада све изра-
зитија посредничка улога у извозу босанских метала на прекомор-
ска тржишта130.
То се нарочито односи на олово, које су дубровачки трговци
довозили са Неретве у свој град и одатле га — заједно са оним које
је пристизало копном — слали у Млетке131. Али, сво то олово није би-
ло увијек одвожено из Дубровника, већ се понекад користило и за
властите потребе. Тако се средином априла 1366. Петроје Лучић из
Шипана обавезао Мартину Менчетићу превести из Дријева у Дубров-
ник остатак неког олова кога је имао у тргу132. Знатно веће количине
босанског олова доспијевале су нешто доцније директно преко Дри-
јева у Венецију. Његовим извозом у Венецију све чешће су себавили
двојица чувене браће Бокшића. Већ је у октобру 1372. неки Габријел
из Венеције пред дубровачким судом тврдио да је Жори — сину
каменара Бокше — дао капару на име 170 милијара олова, које је
купио од њега по цијени од 16 дуката за сваки милијар млетачке
мјере133. Недуго послије тога и Жорин старији брат Матко обећао је
Млечанину Чанибону Рамболду довести у Дријева 80 милијара оло-
ва, по истој цијени и мјери као и у претходном случају134. Браћа
Бокшићи су, осим Венецијанцима, продавали олово на Неретви и
својим суграђанима. О томе говори њихова погодба са Петром Гун-
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ
97

дулићем да му на име дуга од 1.000 дуката пошаљу из Дријева у

Млетке 120 милијара олова, по дубровачкој мјери135. Али, како из-
гледа, они се овога пуга нису сложили са Гундулићем у погледу ци-
јене, те су се неколико дана доцније пред дубровачким кнезом жа-
лили на њега да им је отео 90 милијара и 16 либара олова које се
налазило у једној кући у тргу136. Почетком 1376. поново су се Бок-
шини синови 'обавезали дати кредиторима, тада већ преминулог, Ма-
рина Бенвенутића 90 милијара у Каменици и 33 милијара олова у
Дријевима137. Тиме, међутим, њихова трговачка активност није пре-
стајала. Само два мјесеца доцније они су опет пристали да Бенве-
нутићевим кредиторима доставе 250 милијара олова у Дубровник
или у Дријева, по мјери једног од тих двају мјеста у које олово бу-
де допремљено138.
Поред Бокшића, који су се у том највише истицали, и неки
други Дубровчани су из унутрашњости Босне — преко Неретве —
увозили олово у свој град и одатле га, вјероватно, отпремали даље
преко мора139. Понекад је и дубровачка влада — посредством стон-
ског кнеза — допремала одређене количине овог артикла, који је
био у власништву неких њених поданика у Дријевима140. Колико је
била значајна трговина оловом на дријевском тргу види се по томе
што су се у њу повремено укључивали и најближи сарадници краља
Твртка I141.
Млеци нису били једино мјесто у које се извозило босанско оло-
во преко Дубровника и Дријева. Оно је ишло и у друге италијанске
градове, при чему у његовом промету нису увијек учествовали само
домаћи људи већ и странци. Тако је Фирентинац Tadeo de Jacomo
продао у Дријевима неким трговцима из Анконе — уз остале робе —
и 20 милијара олова, по цијени од 9% дуката за сваки милијар ду-
бровачке мјере142. Борбе на Јадрану у вези са ратом око Тенедоса
(1378—1381) и привремени прекид дубровачко-млетачких трговачких
односа због међусобних сукоба ових двају поморских сила, погађали
су још више извоз олова из Босне у Венецију и усмјеравали га на
друге потрошачке центре у Италији и изван н>е. На то се надовезује
и отварање трга у новоподигнутом Твртковом граду — Брштанику,
који је почео да заузима све важније мјесто у промету олова. Онако
као што је то раније чинио преко Дријева, истакнути дубровачки
трговац, а однедавна и протовестијар босанских краљева, Жоре Бок-
шић је од сада преко Брштаника отпремао босанско олово у крајеве
преко мора, и то најчешће у Фиренцу143. Да би га што више подстак-
ла у томе, дубровачка влада је у неколико наврата одобравала Жори
да извезе онолико товара соли колико донесе олова у Брштаник, и
притом редовно наглашавала да га не смије допремати у дријевски
трг144.
Међутим, од средине 90-их година XIV вијека — послије преки-
дања привредне активности брштаничког трга — преко Дријева се
почело поново да извози олово из Босне. Y његовом транспорту нај-
више су се ангажовали италијански трговци из Фиренце и Венеци-
је145. Међу њима је посебно предњачио син Фирентинца Filipa Ва-

7 Трг Дријева у средњем вијеку

 БУРО ТОШИН
98

stariusa-Jovenko, коме је Жоре Бокшић достављао копном босанско

олово до Дријева, а овај га одатле — на свој ризик — одвозио лађа-
ма у Дубровник и потом — лично или путем других трговаца — от-
премао преко мора146. И коначно, да би се што више поспјешио про-
мет овог метала, он се повремено давао у дријевском тргу у замјену
за со. То показује и уговор којим се обавезао Улцињанин Стјепан
Маринов да достави дубровачком трговцу Марину Радостићу товар
соли — с тим да му овај на име исплате даде толико олова колико
буде вриједила речена со — по цијени од 11 дуката за сваки његов
милијар млетачке мјере147.
Као што смо из досадашњег излагања видјели, босанско олово
је преко Дријева било отпремано у Дубровник за домаће потребе
(према подацима тамо је извезено 283 милијара, или 101.314 килогра-
ма олова), затим много чешће директно са Неретве или преко Дуб-
ровника одвожено у Венецију (370 милијара или 162.210 килограма),
те Фиренцу (за коју немамо података о приспјелим количинама) и
Анкону (20 милијара или 7.160 килограма). То значи да је преко
Дријева y XIV вијеку из Босне било у свим споменутим правцима из-
везено 673 милијара, или 270.684 килограма (тј. 270 тона) олова. Та
количина, наравно, морала је бити знатно већа, пошто извори много
пута спомињу промет олова, а не наводе тежину товара који је про-
лазио кроз трг. Олово је готово редовно из Дријева испоручивано у
милијарима — по дубровачкој и млетачкој мјери. Његове набавне
цијене су, изгледа, у почетку биле нешто веће (1372. г. — 16 дуката
за сваки милијар, по млетачкој мјери) неголи касније (1377. г. — 94Д
дуката дубровачки и 1398. г. — 11 дуката млетачки милијар). Бо-
санским оловом преко Дријева трговали су, углавном, Дубровчани148.
Од свих њих — по размјерима својих послова — увелико су одска-
кали браћа Бсжшићи, Матко и Жоре. V циљу набавке олова, на Не-
ретву су стизали и поједини страни трговци, међу којима се најчеш-
ће спомињу Млечани, Фирентинци и Анконитанци148а. До свога до-
ласка у Дријева босанско олово је било најчешће у рукама домаћих
људи из залеђа — у првом реду влаха — који су га допремали
тамо за рачун Дубровчана. Са овог трга је потом баркама власника
са Шипана, Колочепа и Лопуда149 одлазило даље у Дубровник, или се
директно морем отпремало у Венецију.
Преостале вијести о отмицама сребра на путу између Дријева
и Дубровника, те у самој дријевској луци, као и о исплатама неких
роба њиме150, указују на трговину сребром на неретљанском тргу.
Дријевски трг био је у средњем вијеку једно од најчувенијих
наших мјеста у коме се трговало робљем из залеђа. У ствари, сматра
се да је највећи дио робља из Босне одлазио управо преко овог
трга151.
Још 1080. био је продат неки „Marcus de Radoslaus de Naren-
to"152 за кога ce — као што смо напријед видјели — не зна тачно да
ли је потицао из Дријева или шире неретљанске области. Али, с дру-
ге стране, сигурно се зна да су појединци током XIII вијека били
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 99

продавани у Дријевима у ропство. Тако је у априлу 1272. нека Ра-

дост из Босне изјавила да ју је Палма — син Марина Кисинчића —
купио тамо као робињу за 6 перпера153.
Међутим, више од стотину година након овог посљедњег слу-
чаја Дријева се уопште не спомињу као мјесто у коме се трговало
робљем. Тек је у октобру 1377. Tadeo de Jacomo из Фиренце — поред
неког олова — продао тројици Анконитанаца два роба и десет роби-
ња старих између 10 и 30 година, које је обећао — на ризик речених
купаца — доставити из Дријева до Задра за 144 дуката154. Овај Фи-
рентинац — иначе становник Дубровника — бавио се и препродајом
робља на Неретви. Робињу Гојиславу, купљену од Тврдака из Дри-
јева, поново је продао Petrellu покојног Masella из Анконе за 35 ду-
ката155. Попут странаца, препродајом робља у Дријевима бавили су
се и домаћи људи. Тако је почетком октобра 1382. дубровачки трго-
вац Жоре Бокшић купио двије робиње у Дријевима и продао их
Марину Гундулићу156, а овај је неколико мјесеци доцније једну од
њих поново продао Фирентинцу Петру157. Исто тако и Никша Мирчи-
новић је робињу Богославу — купљену од Милчина Милетића из
Дријева — продао споменутом Гундулићу за 25 дуката158. Посебно
велике суме новца, препродајући робље на неретљанском тргу, из-
гледа, зарађивао је трговац Leo Massi из Анконе. Он је, наиме, купио
у Дријевима прво од Живка Хрватинића робињу Радославу, а потом
још двије робиње (Гривну и Богославу) и једног роба (Новака) од
Вукослава Милуновића, да би их крајем августа 1385. продао све
заједно Pinu de Fartasiis из Месине за укупну суму од 110 дуката159.
Као што је то био случај у трговини тога времена на ушћу
Неретве уопште, примјећујемо да је и продаја робља почела све ре-
довније да се одвија преко новоотвореног брштаничког трга, у коме
су се понекад и чланови најуже краљевске породице бавили овим
пословима160. Али — упоредо са Брштаником — робљем се није пре-
стајаАо да тргује и даље у Дријевима. Појединци су се још увијек
занимали његовом препродајом тамо161. Неки од Дријевљана су на-
бављали робље чак и на другој страни и — уз одређену зараду —
поново га продавали у Дубровнику162.
Међутим, трговина робљем на Неретви није се одвијала увијек
без проблема. Y то нас увјерава и спор вођен између браће Фирен-
тинаца — Франческа и Бернарда — с једне, те дријевских судија —
Богића Сладеновића и Ратка Добројевића — с друге стране. Ти су се
Фирентинци 21. јануара 1396. пред дубровачким судом тужили на
двојицу споменутих судија да су им изван трга бесправно одузели
барку на којој је — поред осталих ствари — било и десет робиња,
које су намјеравали да одвезу у Италију. Стога су тражили да им се
отета барка с робљем врати назад. Судије су се, међутим, од оптуж-
бе бранили тиме да су робиње набављене противно одредбама дуб-
ровачке владе које су биле прочитане на јавним мјестима, па и на
неретљанском тргу и околини. Y овом случају се радило, заправо, о
заједничкој одредби дубровачке владе и босанског краља Дабише,
 БУРО ТОШИН
100

према којој „nulla persona debeat facere mercimonium de carne huma­

na”. Фирентински трговци cy, надаље, тврдили да су робиње стечене
изван подручја јурисдикције дријевских судија, те су — понуканити-
ме — захтијевали да им се врате. Судије су на то — преко адвоката
Николе Менчетића — одговорили да су оне преведене преко њиховог
подручја и купљене у држави босанског краља од неретљанских
трговаца, па су их — у складу са споменутом одредбом босанског
краља и дубровачке владе — ослободили. И најзад, дубровачки суд
је одобрио поступак дријевских судија, а браћу Фирентинце упутио
да туже оне трговце који су им продали робиње163.
Оптужени дријевски судије, Сладеновић и Добројевић, позива-
ли су се, дакле, у току споменутог процеса на заједничку одлуку
дубровачке владе и краља Дабише о забрани трговине „људским ме-
сом”, која је — између осталих мјеста — била објављена и на дри-
јевском тргу. Таква одредба је морала заиста постојати, али нам
није познато када је била донесена. Но, без обзира на то, сигурно
је да су се од овог времена — па чак и нешто раније — почеле пре-
дузимати озбиљније мјере да би се стало на пут овој врсти трговине,
и то не само у Дубровнику већ и у осталим далматинским градовима
и на острвима, гдје су се странци — такођер преко Дријева — снаб-
дијевали робљем из Босне. Тако је, послије Сплита и Трогира, и у
Корчули 1397. било одлучено да се забрани њеним становницима —
који су имали знатног удјела у тамошњој трговини — да, под пријет-
њом казне од 50 дуката, не купују робље на неретљанском тргу
„salvo pro uso suo” или било коме помажу при продаји људи164. Ме-
ђутим, та се забрана односила само на хришћанско становништво165
и није искључивала трговину патаренима из Босне. Због тога су се
грговци у новонасталој ситуацији добро сналазили, па су у уговоре
о куповини уносили да особа коју су набављали „ab origine erat
serva”. Отуда ce и за двадесетогодишњу дјевојку Велку — коју је
Петко Толановић из Дријева 5. октобра 1398. године продао Марга-
рети, кћерци Филипа.Менчетића, а удовици Алојза Корнарија из Ве-
неције — наглашавало да је патаренка „genere servorum” и да „ab
origine fuit serva”168. Али, на све те забране доста се брзо заборав-
љало и настављала се уобичајена пракса продаје босанског робља,
а да се при томе често није више ни истицало њихово ропско по-
ријекло167.
Робље које се, углавном од 70-их година XIV вијека, почело
извозити преко дријевског трга у Дубровник или у нека друга мјеста
преко мора било је, разумије се, најчешће поријеклом из Босне. О
томе говоре и уговори о куповини, у којима се за њега само уопште-
но наводи да потиче „de Bossina”16S, не прецизирајући, истина, при
томе ближе област или мјесто у којима се оно набављало. Међутим,
што се тиче праваца његовог отпремања, пада у очи да се робље пре-
ко Дријева најчешће — поред Дубровника — извозило у сусједне
италијанске градове: Месину, Фиренцу, Анкону и Венецију. Као што
је то била појава у трговини босанским робљем уопште, и у Дрије-
вима се највише продавало женско робље. Тамо је регистровано 29
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 101

случајева продаје робиња. Биле су то, углавном, младе дјевојке из-

међу 10 и 30 година старости, обично са народним именима као што
су: Радост, Дражна, Жедна, Богослава, Гојислава, Гривна, Велка итд.
Цијене постизане за њих биле су различите и, вјероватно у зависно-
сти од узраста, физичког изгледа и потражње на тржишту, кретале
су се између 15 и 35, а најчешће су износиле 25—30 дуката. Међу
продаваним робљем мушкараца је било много мање неголи жена.
У ствари, зна се за свега петорицу робова (од којих су само тројици
позната имена: неки Новак и Радослав, те Богдан Михајловић) који
су продати у Дријевима по цијени од 10—30 дуката. Готово за сваког
роба и робињу продаване на дријевском тргу састављана је „carta
vendetionis” — као доказ господара о њиховом положају — која је
са продајом прелазила у руке купца. Међу лицима која су се бавила
продајом робља спомињу се трговци из Фиренце и Анконе169, те неки
домаћи људи из босанског залеђа170. И на крају, у препродаји робља
на овом тргу најчешће су учествовали Дубровчани171, као и поједини
домаћи трговци из Дријева.172.
Како су дубровачки трговци посредовали ипак чешће од свих
осталих у трговини босанским робљем, и краљ Остоја је морао због
тога да интервенише код њихове владе. Она га је на то 2. септембра
1400. писмено обавијестила о својој одлуци прочитаној на свим трго-
вима, којом се забрањује трговина људима и предвиђа казна шиба-
њем за оне који се не буду придржавали ове забране173. У исто ври-
јеме када и краљ Остоја, против трговине робљем протествовао је
и један од најмоћнијих босанских великаша — Хрвоје Вукчић, коме
су Дубровчани поручивали да је њиховим грађанима у Дријевима
наређено „да никтор не сме куповат ни продават чељади, јер нисмо
хотни да никтор не тржи меси људсцеми”174.
На основу сачуваних података о пљачкањима роба, те пописима
и секвестрирањима ствари појединих трговаца, сазнајемо да се —
поред ових обрађених — трговало у Дријевима и мноштвом других
артикала, као што су: маст, наранџе, бомбоне, бибер, шафран, те раз-
ни отрови, игле, ножеви, виљушке, мачеви, мотике, мамузе, поткови-
це и чавли за поткивање коња, итд.175.

*
* *

Главни носиоци трговине у Дријевима до краја XIV вијека би-

ли су, разумије се, Дубровчани, који се већ од 1303. спомињу као
закупци тамошње царине176. И у доба српске управе у Дријевима је
постојала дубровачка колонија. 0 томе свједоче чести писмени по-
зиви упућивани трговцима који су живјели тамо да се у одређеном
року појаве пред дубровачким судом177. Упоредо са укључивањем
дријевског трга — као већ развијеног тржишта — у састав босанске
државе (око 1326) и све снажнијим развојем трговине, споменута
насеобина дубровачких трговаца на Неретви стално се јачала и ома-
102 BYPO ТОШИН

совљавала. Тако се већ 1372 — за вријеме угарске управе — рачуна-

ло да у Дријевима живи око 200 мушких Дубровчана способних за
оружје178.
Да би што успјешније пословали и савлађивали потешкоће које
су им неријетко пријетиле због несигурности трговине, Дубровчани
су често на неретљаиском тргу склапали удружења између себе. Нај-
чешћи тип таквог њиховог удруживања састојао се у томе да би
један од партнера улагао капитал, а други одлазио у Дријева и по-
словао њиме. Добијени профит, или пак губитак настао током по-
словања био би дијељен попола између онога који финансира, и
обично сједи у Дубровнику, и онога који послује у тргу и обрће
уложеним капиталом179. Други облик међуообног удружења подразу-
мијевао је улагање и једног и другог компањона, с тим што би се
добит, односно губитак, послије завршеног посла, дијелио међу њима
пропорционално са висином уложеног капитала180. Дријевски трговци
нису склапали споменута удружења само између себе, већ су их скла-
пали и са трговцима из других мјеста. Понекад су чак и трговци из
Апулије — по принципу подјеле профита (или губитка) попола — ула-
гали велике суме новца у удружења са Дубровчанима ради трговања
у Дријевима181.
У највећем броју случајева сами су трговци сједили у тргу и
организовали своје послове. О томе свједоче и њихове пословне књи-
ге — са биљеженим прометом робе и евиденцијом задужења — за
које сазнајемо преко регистрованих тестамената182. Они који нису
стално живјели у Дријевима одлазили су повремено тамо да би ре-
гулисали трговину својом робом183. На другој страни, међутим, зау-
зети осталим — личним или пословним — обавезама изван трга,
неки од припадника трговачке колоније на Неретви завршавали су
бројне послове захваљујући ангажовању фактора који су их у извје-
сним облицима свакодневне активности готово у потпуности замје-
њивали184. Поред често спомињаних фактора, неки од ових су се у
својој дјелатности обилато користили и услугама других сарадника,
које су држали у тргу у сврху обављања оне најважније — трговач-
ке — дјелатности. Међу њима се најчешће јављају слуге који су
— уз обављање послова, углавном физичке природе — били каткад
и продавци робе у радњама дријевских трговаца185. Захваљујући, пр-
во, личном залагању, а потом и условима све сложенијег привредног
развоја у Дријевима, неки од тих слугу постепено су стицали солид-
ну имовину и на тај начин чак и сами с временом израстали у поз-
нате трговце на неретљанском тргу186.
Најзад, и домаћи људи у Дријевима почињу да се — путем кре-
дита — у XIV вијеку укључују у трговину. Најбољи доказ за то су,
у почетку веома ријетка а од 80-их година стољећа све чешћа, новча-
на задужења домаћег становништва, које је посуђивани новац ула-
гало у ову врсту послова. Најкомплетнију слику дјелатности дома-
ћег трговачког елемента — па према томе и степена привредне раз-
вијености Дријева — пружа број трговаца и висина капитала којим
су пословали. Због тога на овом мјесту доносимо сљедеће податке:
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 103

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О ЗАДУЖЕЊИМА ДОМАНИХ ТРГОВАЦА V

ДРИЈЕВИМА Y XIV ВИЈЕКУ1”

Износ дуга Рок

I
задужења

перпера
d

дуката
Година Дужник Кредитор
3
о мјесеци
&

1 2 3 4 5 6 7

1330.
Милтен и Станоје,
Тврдоје Чегел златар — 48 — —
1333.
Милогост
Масловић
Радослав Лауренције
Обрадовић Журговић — 30 — —
1349.
3. X Петко, син Паскоје
Петромана Соркочевић — 457 — —
1365.
8. VIII Живко Мартин
Добречиновић Соркочевић 120 — — —
1366.
26. III Милета, син
Влакоте г 144 __ _
/370.
8. VI Мирослав
Добромировиђ Симко Бунић 50 _ __ —
/37/.
9. I Доброслав Иван
Поповић Соркочевић 100 — — —
1378.
9. II Лазар, Лука
златар Богдановић 220 — — —
1380.
29. V Крепоје Ламприје
Стојсалић Цријевић 110 — — 3
30. V Крепоје Андрија
Стојсалић Вучетић 48 — — 3
24. VIII Радин Илић Михајло
Лукаревић 200 — — —
18. XII Крепоје Алекса
Стојсалић Каламјеновић,
златар __ 76 — —
1381.
26. I Крепоје Ламприје
Стојсалић Цријевић 75 — — —
1382.
6. II Прибоје Михајло
Краичић Лукаревић 112 — —• 3
4. V Станоје Новак
Херватинић Лупсалић — 100 — —
104 БУРО ТОШИК

Износ дуга Рок

задужења

перпера
Година Дужник Кредитор

дуката
gз мјесеци
&
1 2 3 4 5 6 7
1383.
9. I Радослав
Тврдојевић 100
2. IX Цереп
Милиновић 73 3
1390.
17. X Лука, златар
Радиша Мартол
Доброхолић Гучетић 97 1
1393.
4. X Угљеша Стјепан
Галисалић Лукаревић 92,5 1
4. X Драгић Петар
Новаковић Јакуша 170 2
6. XII Влатко Милтен
Миросалић Прибојевић 108 1
1394.
5. II Богић Јурко
Сладеновић Гиновић 77 3
17. VII Покрајац ЈТука
Новаковић Богдановић 77 2
15. VIII Дејап Алојз
Милковић Гучетић 100 3
25. IX Радослав,
син Брајка Марин
Пережевића Цријевић 501 3
1395.
15. III Покрајац Стјепан
Новаковић Лукарић 62 27 3
15. III Вукослав Брајко
Богавчевић Богојевић 77 2
4. IV Влатко Јуније
Мшросалић Борђић 210 3
22. IV Покрајац Стјепан
Новаковић Лукаревић 142 3
5. V Брајан Јуније
Миросалић Борђић 40 19 1
24. V Утјешен Радин
Радиновић Илић 250 1
27. X Милутин Брајан
Ратковић Богојевић 24 1
29. XI Покрајац Стјепан
Новаковић Лукаревић 197 18,5 2
1396.
22. I Утјешен Радин
Радиновић Илић 100 20 3
22. I Утјешен Припко
Радиновић Грацијановић 57 24 3
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 105

Овај табеларни приказ задужења домаћих трговаца у Дријеви-

ма у XIV вијеку показује, дакле, да су се већ од 30-их година сто-
љећа појединци почели задуживати у Дубровнику. Надаље из њега
се очитује једна временска неуједначеност и велики прекиди у по-
гледу подизања дугова, те различита учесталост и висина задужења
по појединим годинама. О томе најбоље свједочи доња табела:
ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О EPOJV И ВИСИНИ ЗАДУЖЕЊА
ПО ПОЈЕДИНИМ ГОДИНАМА183

Укупан износ задуж.

Број задуж. Y години
Y V V
дукатима перперима грошима

1 2 3 4 5
1 1330. 48 _
1333. — 30 —
1349. — 457 —
1365. 120 — —
1366. — 144 —
1370. 50 — —
1371. 100 — —
1378. 220 — —
1381. 75 — —
1390. 97 — —
2 1382. 112 100 —
1383. 73 100 —
1396. 157 — 44
3 1393. 370,5 — —
4 1380. 358 76 —
1394. 755 — —
8 1395. 1002 — 64,5

Значи, за свега 17 година, у којима је регистровано 35 задуже-

ња домаћих трговаца у Дријевима: у току десет година забиљежено
је по једно задужење у укупном износу од 662 дуката и 679 перпера,
три године по два задужења у износу од 342 дуката, 200 перпера и 44
гроша, једне године три задужења у износу од 370,5 дуката, двије го-
дине по четири задужења у износу од 1.113 дуката и 76 перпера и једне
године осам задужења у износу од 1.002 дуката и 64,5 гроша. Даље
се примјећује да је од укупно 35 нотираних задужења у Дубровнику
28 било подигнуто у дукатима, а преосталих 7 у перперима, док су
пет пута уз дукате задужења узимана и у грошима. Цјелокупан
износ на који су ice задужили домаћи трговци у Дријевима у XIV ви-
јеку износио је 3.489,5 дуката, 955 перпреа и 108,5 гроша. Будући да
се ради о XIV вијеку, када су задужења домаћих трговаца у осталим
босанским градовима била још увијек малобројна и доста ниска, ово
су веома импозантне цифре. Y ствари, проф. Д. Ковачевић је у сво-
јим истраживањима дошла до закључка да је укупан износ заду-
жења домаћих трговаца у Босни — изузимајући оне из Дријева и
Зворника — у току овог стољећа износио свега 984,23 дуката и 5
перпера189, пгго значи за око 3,5 мање од оних на која су се у исто
 БУРО ТОШИН
106

вријеме задужили дријевски трговци. И на крају, однос између суме

посуђених дуката (3.489,5), с једне, и перпера (955), с друге стране,
јасно показује да су домаћи трговци у Дријевима узимали дугове,
углавном у дукатима, што је опет својеврстан доказ њиховог све ин-
тензивнијег укључивања у привредни живот трга.
Даље пада у очи да се читава кредитна трговина домаћег еле-
мента у Дријевима током XIV вијека може — у складу са бројем и
износом задужења — подијелити у два временски неједнака периода.
Y оном првом, и много дужем — од 1330. до 1380. године — реги-
стровано је 8 задужења, у укупном износу од 490 дуката и 679 перпе-
ра. Евидентна је, дакле, разлика и у броју задужења и у висини суме
посуђених дуката и перпера у односу на наредно раздобље, пошто се
у времену од 1380. па до краја стољећа у Дубровачком архиву налази
забиљежено 27 задужења с износом од 2.999,5 дуката, 276 перпера и
108,5 гроша190. То значи да се у овом другом — у односу на први пе-
риод — број задужења повећао за око 3,5, а износ посуђених дуката
порастао више од 6 пута.
Број домаћих трговаца из Дријева који су ce y XIV вијеку за-
дужили у Дубровнику, према нашим истраживањима, износио је 30.
Неки од њих су се задуживали и по више пута191. На другој страни,
међутим, што се тиче њихових кредитора, примјећује се да су то у
почетку били, углавном, представници дубровачке властеле из поро-
дице Соркочевић, Лукаревић, Цријевић, Гучетић и Бунић, а од 80-их
години XIV вијека, поред њих, јављају се и неки познати дубровачки
трговци. Поједини од тих Дубровчана се и по више пута срећу као
кредитори једних те истих дријевских трговаца. Напокон, ни сви
домаћи трговци из Дријева нису, наравно, подједнако успјешно по-
словали, о чему свједоче и различите своте новца које су узимали
на зајам. Наиме, њихова задужења су се кретала између 24 и 500
дуката, те 30 и 457 перпера, док им просјечна висина износи око 99,7
дуката и 27,2 перпера. Али, нису били ријетки случајеви да су по-
јединци посуђивали и суме веће од споменутог просјека, па ћемо
због тога на овом мјесту донијети и преглед података.

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА 0 ЗАДУЖЕЊУ ДОМАНИХ ТРГОВАЦА

КОЈА СУ ИЗНОСИЛА 100 И ВИШЕ ДУКАТА

Име и презиме Учеш. у укуп. Учеш. ,у укуп.

Дуката износу задуж. Перпера износу задуж.
трговца у дукатима у перперима
1 2 3 4 5
Доброслав Поповиђ 100 2,86% _ _
Дејан Милковић 100 2,86% — —
Прибоје Кранчић 112 3,20% — —
Живко Добречиновић 120 3,43% — —
Петко, син Петромана — — 457 47,85%
Драгић Новаковић 170 4,87% — —
Радин Илић 200 5,73% — —
Лазар, златар 220 6,30% ‘— —
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 107

1 2 3 4 5
Крепоје Огојсалић 233 6,67% 76 7,95%
Влатко Миросалић 318 9,11% — —
Утјешен Радиновић 407 11,66% — —
Покрајац Нсжаковић 478 13,69% — —
Радослав, покојног
Брајка Парежевића 501 14,35% — —

Сви наведени подаци из књига Дебита и осталих серија Дубро-

вачког архива показују, у ствари, да и домаћи људи представљају
извјестан чинилац у привредном животу Дријева у XIV вијеку. Њи-
хова све учесталија задужења — а нарочито она од 80-их година —
наводе, прије свега, на закључак о снажнијој улози домаћег еле-
мента у развоју трговине овог мјеста. О предметима трговине, чијом
су се размјеном бавили домаћи трговци, не знамо много. Исто тако
није могуће ништа одређеније рећи ни о начину обављања њихових
послова, као ни о томе да ли су трговали сами или можда у сарадњи
са неким Дубровчанима. Такођер се не зна да ли су у изворима често
спомињани фактори дубровачких трговаца у Дријевима били домаћи
л>уди, или, пак, сами Дубровчани.
 НАПОМЕНЕ

1 Г. Чремошник, Канцелариски и нотарски списи I, стр. 36, бр. 36, 23.

VIII 1280.
2 Mon. Rag. V, стр. 55, 3. VII 1'303. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
вином у Дубровнику у XIV веку, Годишњак Филозофског факултета у Новом
Саду, књ. IX, 1966 стр. 66. Према прорачуну М. Решетара [Дубровачка ну-
мизматика 1 (хисторички) дио, 96] једно дубров. велико ведро износило је
нешто мало мање од 22 литра, а мало ведро око 1934 литара.
3 Mon. Rag. V, стр. 191, 2. VI 1326. Vnop.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
вином у Дубровнику у XIV веку, сгр. 66.
4 Мало вијеће дозвољава да Бене Гундулић „vinum quod hebet ad presens
in Punta de Stanio, possit illud mictere Narentum ad suum beneplacitum”. Mon
Rag. V, стр. 337, 26. XI 1331. Ynop.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина вином y Дуб-
ровнику y XIV веку, стр. 66, нап. 174.
5 „... che damo in anti dei vino de Stagno et de Punta non debia tener
plu de grossi duo per chebel, et de vini foresteri dali nostri mercadanti possa
tener grossi quatro per chebel, et che lo ditto Zore non possa far vender in
Narente vino”. Ref. XXX fol. 63, 2. IV 1397; „... che damo in anti dei vino de
Stagno e dela Puncta, non debia tener plu de grossi doi per chebel et de vino
foresteri dali nostri mercadanti possa tener grossi quatro per chebel, et che lo
ditto Zore non possa far vender in Narente vino”. Ref. XXX /посебан прилог/
ad fol. 62’—64, 16. IV 1397. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина вином у Дуб-
ровнику y XIV веку, стр. 66.
6 Div. Not. VI fol. 126, 26. I 1340. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
вином у Дубровнику y XIV веку, стр. 68, нап. 187.
’ „... occasione VI vegetum vini conductum per ipsum Scemanum in Naren­
to per dominum banum sive per aliquem ex suis baronibus”. Div. Cane. XII
fol. 104, 11. VII 1342.
8 Div. Cane. XIV fol. 74, 6. I 1344. Упор. Д. Динић-Кнежевић, Трговина винои
у Дубровнику y XIV веку, стр. 68, нап. 187. и Иста, Прилог проучавању мера
за вино у Дубровнику y XIV веку, Хисторијоки зборник, Година XIX—XX
1966—1967, отр. 424, нап. 44.
5 Div. Cane. XVII fol., 43’, 31. V 1352. Упор. Д. Динић-Кнежевић, Прилог
проучавању мера за вино, стр. 424 нап. 46. Према њеном прорачуну посуда
(vassela) вина износила је 22,5 до 25 малих ведара.
” „...Qecho de Francavila Symoni de dicto loco et sociis eorum... quod
vinum vendiderunt ad rationem ducatorm sex vasellum cum vassis”. Div Cane.
XVII fol. 48, 6. VII 1352.
11 „Marchus Fradello facit manifestum quod ipse vendit Blaxio de Grede
totum honorem vini quod ipse habet in una eius condura in portu Ragusium ad
rationem grossi XVI pro qualibet quarta". Div Cane. XVIII fol. 52, 6. II 1355.
12 Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1365. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
вином у Дубровнику y XIV веку, стр. 68, нап. 187.
13 „Buccius de Lognasto facit manifestum quod ipse vendidit Bratano Mar-
tinich vassellos vini quindecim portatos ad forum Narenti". Div. Cane. XX fol.
31’, 3. VII 1365.
14 Div. Cane. XXI fol. 119’, 12. VIII 1368. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трго-
вина вином у Дубровнику y XIV веку, стр. 68, нап. 188. Један модиј вина
по мјери Ортоне, садржавао је у себи 16,6—25 дубровачких великих ведара.
Д. Динић-Кнежевић, Прилог проучавању мера, стр. 423.
15 Марко Лукарић продаје „Maroe Vite de Benessa cheballos ducentos
vini de Ortona” које je обећао предати истоме Mapojy или његовом прокура-
тору „in foro Narenti usque per totum mensem marcii”, након чега je Mapoje
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 109

треба „sibi dare pro dicta quantitate vini ducatos auri centum Div. Cane. XXI
fol. 183’, 17. IV 1369. Ynop.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина вином y Дубровнику
y XIV веку, стр. 68, нап. 188. и Иста, Прлог проучавању мера за вино, стр.
424, нап. 47.
16 „Massius de Candia, habitator de Ortona... promisit dare et consignare
in Narento, ad portum, vegetes treginta boni vini albi orthonensis... et hoc
precio ducatos quinque pro quolibet modio". Div. Cane. XXXII fol. 39, 13. IV
1379. Ynop.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина вином y Дубровнику y XIV веку,
стр. 68.
17 Томко Бабић из Шипана је унајмио своју барку Исаку, сину дубро-
вачког канцелара Андрије, којом је обећао — по повратку из Апулије —
„expectare dictum Ysach ibi in Rechanato vel desuper Rechanatum ad honeran-
dum dictum vinum diebus octo” и довести ra „ad forum Narenti", због чега
ће исти Исак „dare et solvere Thomcho pro suo naulo dicti honeris yperperos
quadriginta”. Div. Cane. XXV fol. 60—60’, 12. II 1382.
18 Тако cy ce Мартин Соркочевић и Никола Бурђа Кабужића — адвокати
Јуроја Херпча — сагласили да Радии, брат реченог Јуроја, оде у Дријеава и
покупи његове ствари „et si vinum est” да га продају /Div. Cane. XX fol. 82’,
10. XII 1364/, док je Милша, син неке Стануле, отео Радонјином слуги „duos
vasellos vini et postae đictus Radogna in foro Narenti pecyt a dicto Milessa
dictum suum vinum” /Lam. de For. II fol. 122, 30. VI 1373/. ,
19 O томе говори и спомињано Владино наређење од 26. јула 1368. да
дубровачки трговци морају пред tcrrpaxoM од Николе Алтомановића напустити
Дријева и омјестити се на дубровачку територију, при чему су требали оста-
вити отројицу између себе „qui plus hebent de sale et de vino” да распродају
њихове залихе. Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 186, бр. 183, 26. VII 1368.
20 Петар Бобаљевић /Div. Cane. XIV fol. 74, 6. I 1344; Sent. Cane. I fol.
66, 22. XII 1351/; Марин Бодачић /Div. Cane. XX fol. 31, 30. VI 1365/; Mapoje
/Вите/ Бенешић /Div. Cane. XXI fol. 183’, 17. IV 1369/; Никола Менчетић
/Div. Cane. XIV fol. 74, 6. tt 1344/; Влахо Гредић /Div. Cane. XVIII fol. 52, 6.
II 1355/.
21 Павле Гизлић /Div. Cane. XVII fol. 43', 31. V 1352/; Братан Мартинић
/Div. Cane. XX fol. 31’, 3. VII 1365/; Milatko Vrancca и Milko Roscho /Div.
Cane. XXI fol. 119’, 12. VIII 1368/; Утешен Радмиловић и Никша Декајевић
/Div Cane. XXXIII fol. 39, 13. IV 1397/.
22 Sent. Cane. I fol. 66, 22. XII 1351.
23 „Syme Stephani, aurificis, Raticus de Sumagna, doanery Narenti faciunt
manifestum quod ipsi promittunt et se obligant Qecho de Francauila Symoni de
dicto loco et socys eorum quod inveniendo ipsi in flumen Narenti cum eorum
navigio de deffendo ipsos et eorum bona a qualibet mala gente ac etiam in
eorum reversione per totum dictum fluminum”. Div. Cane. XVII fol. 48, 6. VII
1352.
24 Милош Станковић из Дубровника /Div. Cane. XVII fol. 43', 31. V 1352/;
Марко Лукарић из Дубровника /Div. Cane. XX fol. 183’, 17. IV 1369/; Чехо и
Symon из Франкавиле /Div. Cane. XVII fol. 48, 6. VII 1352/; Petrei Cabrellus из
Венеције /Div. Cane. XIV fol. 74, 6. I 1344/; Masius de Bona из Ортоне /Div.
Cane. XXI fol. 119’, 12. VIII 1368/; Masius de Candia из Ортоне Div. Cane./
XXXII fol. 39, 13. IV 1397/; Antonije Foscho из Кловије /Div. Cane. XX fol. 31,
30. VI 1365/.
a Taxo ce Млечанин Petrei Cabrellus обавезао почетком 1344. Николи
Менчетићу и Петру Бобаљевићу да им достави у Дријева „dictum vinum netum
versia acceto muffa et aqua”. Div. Cane. XIV fol. 74, 6. I 1344.
26 „... debeat recipere in dicto foro infra tres dies proximo futuri post­
quam illuc navigium aplicuerit”. Div. Cane. XXI fol. 183’, 17. IV 1369; „... expec­
tare dictum Ysach ibi in Rechanato vel desuper Rechanatum ab honerandum
dictum vinum diebus octo". Div. Cane. XXV fol. 60’, 12. II 1382.
27 „... quod ipse Ysach teneatur solvere tunc pro quolibet die ducatum
unum auri”. Div. Cane. XXV fol. 60’, 12. II 1382.
28 „.. .et promisit idem Marinus affranchar prefatum Antonium cum suo
navigio intrando bucham fluvy dicti fori de Narento usque ad ipsum forum
inclusive et exeunido ab omni periculo malarum gentium". Div. Cane, XX fol.
110 BYPO ТОШИН

31, 31. VI 1365; ....... ipso Bratanus assecuravit ipsum Bucium cum suo navigio
ab omni mala gente per introgtu et exitu fluvy". Div. Cane. XX fol. ЗГ, 3. VII
1365.
29 „...de tempore preterito vinum, salem vel alias mercantias de quibus
debeat solvi doana Oldrinum vel Narentum debeat solvisse doanerys doane”.
Div. Cane. XXI fol. 86’, 10. X 1367.
30 Види стр. 56, 83.
31 Због тога је одлучено да се пише судијама и трговцима у Дријевима
да пошаљу у Дубровник „literam quam eis misit Zore scribendo illis quod non
vult quod vendant plus vinum in merchato et quod vult quod chamera faciat
mercandas’’. Ref. XXX fol. 56’, 10. III 1397.
32 Д Динић-Кпежевић, Трговина вином y Дубровнику y XIV веку, стр. 66.
33 „... che ello non debia comandare ne vetare che alguno de la Lucha ne
de altrove non debia comprare vino a Stagno et ala Puncta per luoro uso”
Ref. XXX fol. 63’, 2. IV 1397; /посебан прилог/ ad fol. 62’—64, 16. IV 1397. O
наређењу Жори колико може узимати на име царине за вино и о забрани да
убудуће тргује њиме види нап. 5.
34 Ref. XXXI fol. 32, 14. VIII 1398. Vnop.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
вином у Дубровнику y XIV веку, стр. 66.
35 „Item captum fuit quod super lamento quod fecit Zore prothovistiarius
contra mercatores Narenti pro facto vini, quod judices Ragusium cognoscavit”.
Ref. XXXI fol. 38, 12. XI 1398.
36 „... de dando fidem ine personis illis merchatoribus civibus Ragusil
traffigantibus in Narento, quos Zore de Bochsa prothovistiarius doanerius Na­
renti accusavit contrafecisse ordinibus Ragusii pro vino vetito conducto per eos,
de Stagno ad dictum mercatum infra tempus vetitum et prohibitum per ordines
Ragusius, ac in predictis contrafecisse dicte gabelle dicti merchati, citandos pro
dictis accusis quod veniant Ragusium, ad faciendum eorum excussas”. Ref. XXXI
fol. 173, 21. XI 1398. Упор.: Д. Динић-Кпежевић, Трговина вином y Дубровнику
y XIV веку, етр. 66.
37 Види о томе: Д. Динић-Кнежевић, Трговина вином у Дубровнику у
XIV веку, стр. 66.
38 Mon. Rag. I, отр. 24, 12. III 1313. Ynop.: Д. Р. Јерковић, Габела, стр. 5;
М. Динић, Comes Constantinus, str, 8; Д. Дипић-Кнежевић, Трговина уљем у
Дубровнику y XIV веку, cip. 288. и И. Смољан, Неретва, стр. 216.
39 „Io Osrissa pudisy de Narento siaga asegnado et dado a Milltin Gugich
delle cose de Dersoe de Pagnuro... staria XIII de oleo". Div. Cane. XXII /noce-
бан прилог/ ad fol. 28, 10. I 1369. Према M. Решетару (Дубровачка нумизматика
I, 99) 1 став уља садржао је 29 литара и 8 унчи.
““ „... qui accepit mihi in oleo yperperis XVIII ex unum scutum". Lam.
de For. I fol. 10’, 13. III 1371.
41 „... et dedit eam quam libram ipse Milpin accepit et inventat in illa de
plumbo vel de ramo infundo quod ibi sonabat et sic fregerunt ibi dictam libram
per falsa". Lett, di Lev. III fol. 72, 17. V 1383.
42 Д. Динић-Кнежевић, Трговина уљем y Дубровнику y XIV веку, стр. 302.
43 Г. Чремошник, Канцелариски и нотарски списи I, стр. 19—20, бр. 5,
6. XI 1278. Ynop.: Д. Р. Јерковић, Габела, стр. 5; И. Смол>ан, Неретва, стр. 216,
и Д. ДинићтКнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, По-
себна издања CAHY, књ. DXL Београд 1982, стр. 33—34.
44 Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника,
стр. 34. Један дубровачки лакат изнооио је 50 cm. М. Влајинац, Речник наших
старих мера, III свеска, Београд 1968, стр. 511.
45 Дубровчании Милен де Радогосто тужио се пред господином кнезом
на осморицу Омишана да еу га „presenti mense јипу veniens de Narento in
Ragusius” напали и из барке му, поред осталих ствари, узели „petiam unam et
brachia XXX de sindone coloris vermily et gialli,... item petias duas de fusta-
no,... item sclavinam unam plenam lino et lana”. Div. Cane. XI fol. 27’, 7. VI
1335.
46 Радослав, «ампањов златара Богоја, тужио се пред дубровачким кне-
зом на Јуру, сина Матеја Борђића, и Клемента, сина Томе Држића, да су му,
са својим породицама и људима босанског баиа, узели „in argentis, fustagnis,
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 111

drappis et aliis mercantiis" око 400 перпера вриједности. Div. Cane. XI fol. 65,
24. IV 1336. Упор.: Д, Динић-Кнежевић, Тканине y привреди средњовековног
Дубровника, стр. 57.
47 Тако су се заступници Јуроја Херпча сагласили да његов брат Радин
оде у Дријева и покупи ствари реченог Јуроја, међу којима, ако буду „alique
pecie pannorum” да их донеоу у Дубровник, и ако морадне „solvere đoanam
da ipsis pannis quod solvere teneatur". Div. Cane. XX fol. 82’, 10. XII 1365.
48 „ ... peciam X de fustagno,... pecaim mediam de syndone pallo,... libre
V de synco de Appulea,... sclavinas V,... libre L de bombaqe". Div. Cane. XXII
fol. 28/10. I 1369.
49 Div. Cane. XIV fol. 31, 27. IV 1375. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Тканине
y привреди средњовековног Дубровника, стр. 10, нап. 37.
50 М. Динић, Одлука већа I, стр. 214, 10. IV 1382.
51 „... captum fuit quod de una balla pannorum quos dictus Jovenchus
condixit in Ragusius et posuit pro tansitu et dum extrasisset et solvisset pro
transitu, ipsos portavit ad Narentum ubi portando nostri solvint doanam ipse
Jovenchus debet solvere VI per conto". Ref. XXXI fol. 24’, 11. XII 1395. Vnop.:
Д. Динић-Кнежевић, Тканине y привреди средњовековног Дубровника, стр. 76.
52 „Item de modrinne, zelege, sclavine et altre cose minute non debia pagar
niente”. Ref. XXX fol. 63’, 2. IV 1397; /посебан прилог/ ad fol. 62’—64, 16. IV 1397.
53 Ha основу њих настали cy сљедећи радови: Б. Храбак, Извоз житарииа
из Босне и Херцеговине од гсраја XIII до почетка XVII века, ГДИ БиХ, Година
XIV, Сарајево 1964, стр. 121—203. и Д. Динић-Кнежевић, Промет житом измећу
Дубровника и ближег залећа у средњем веку, Годишњак Филозофског факул-
тета у Новом Саду књ. XII/1, 1969, стр. 73—87.
54 Види: Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ стр. 195.
55 Иото, стр. 123, Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику у
XIV веку, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. X 1967. стр.
89— 90.
56 „... staria centum frumenti boni ad mensuram Ragusii... ad rationem
grossorum XXX pro quolibet stario”. Div. Cane. IX fol. 111', 15. XII 1329. Vnop.:
Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом y Дубровнику y XIV веку, стр. 90, нап.
97. и Б. Храбак, Табеле кретања цена житарица и махуњина у Дубровнику
1300—1620), Зборник Филозофског факултета у Приштини, књ. VII, 1970, стр.
1'27. Према прорачуну проф. С. Нирковића (Мере у сребњовековној српској
држави, Мере на тлу Србије кроз векове, Београд 1974 стр. 54, нап. 60) дуб-
ровачки стар жига „није смео бити тежи од 71,69 kg”.
57 Mon. Rag. V, стр. 282, 3. III 1330. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
житом у Дубровнику y XIV веку, стр. 90.
58 Mon. Rag. V стр.. 283, 26. III 1330. Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица
из БиХ стр. 123. и Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV
веку, стр. 90.
59 Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку, стр.
90— 94; Б. Крекић, Дубровник и Аевант /1280—1460/, Београд 1956, стр. 63. и Б.
Храбак, Извоз житарица из грчких области y XIII, XIV и XV столећу, Исто-
ријски часопис, књ. XVIII, Београд 1971, стр. 219—220.
60 „... teneantur dare et adsignare in Narento tantum frumentum quantum
capiet summam dicti vini ad rationem grossorum XV pro quolibet stario fru­
menti de Ragusius et grossorum ХУг se starium ordei”. Div. Cane. XIV fol, 74,
6. I 1344.
61 Mon. Rag. I, стр. 294 8. XI 1346. Ynop.r Б. Храбак, Извоз житарица из
БиХ стр. 123. и Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV ве-
ку, стр. 95.
62 Д. Динић-Кнежевић, Хтицај куге od 1348. на привреду Дубровника,
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, кн>. V, 1960, str. 11—33.
63 „... Jache de Georgio factus fuit sindicus ad eundum Narentum cum
comissione emendi frumentum pro comuni”. Mon. Rag. I, стр. 269, 28. VII 1347.
Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ, стр. 123.
64 Сер Клемент Држић је изјавио да ће „totum frumentum et eius aliud
bladum" доотавити y Дубровник Миховилу, сину Дукара Бунића. Div. Cane.
XV fol. 43, 18. X 1347.
 БУРО ТОШИН
112

“ Они су ивјавили да icy купили „staria VIIIC frumenti in Narento...

ad rationem grossorum XIV pro stario". Dist. Test. I fol. 43, 24. I 1349.
“ Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом y Дубровнику y XIV веку, стр.
97—101; Б. Крекић, Дубровник и Левант /1280—1460/, стр. 64.
67 Mon. Rag. III, str. 217, 11. VIII 1362. Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица
из БиХ, стр. 123.
68 Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку, сггр.
101, нап. 187.
69 Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ, стр. 123.
70 Mon. Rag. IV, стр. 60, 18. X 1366; стр. 61, 23. X 1366; стр. 63, 30. X 1366;
етр. 64, 2. XI 1366; стр. 65, 2. XI 1366; стр. 73, 2. XII 1366; стр. 77, 30. XII 1366;
стр. 78, 31. XII 1366; стр. 80, 22. I 1367; стр. 83, 11. II 1367.
71 Види нап.: 68.
72 Види: Д. Дипић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку,
стр. 129.
73 Р. Јеремић — Ј. Тадић, Прилози за историју здравствене културе старог
Дубровника I, Београд 1938, стр. 69. и Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом
у Дубровнику y XIV веку, стр. 102—103.
74 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр, 293—295, бр. 276, 17. IX 1374.
75 Ието, стр. 300—301, бр. 280, 4. III 1375.
76 Исто, стр. 302—303, бр. 282, 2. IV 1375; Mon Rag. IV, стр. 146—147, 2. IV
1375. Упор.: И. Манкен, Дубровачки патрицијат y XIV веку, стр. 311.
77 Mon. Rag. IV, стр. 165, 12. IX 1378. Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица
из БиХ, отр. 123—124.
” М. Динић, Одлуке већа I, стр. 64, 16. VIII 1380. Упор.: Д. Динић-Кнеже-
вић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку, отр. 104, нап. 210.
79 М. Динић, Одлуке већа I, стр. 80, 22. X 1380. Упор.: Б. Храбак, Извоз
житарица из БиХ, стр. 124.
80 Тако је Радиша Зуготић примио крајем 1381. од сер Михајла Марти-
нусића „integram et prefactam solutionem de centum et trigintatribus stario
frumenti de naulo quod ipse Radissa habere debeat a dicto ser Michaele pro
naulo dicti frumenti”. Div. Cane. XXV fol. 2Г, 9. XI 1381. Упор.: Д. ДинићпКне-
жевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку, стр. 224; „... et quod dicti
massari possint mittere syndicum vel syndicos, si ipsis videbitur, pro emendo et
habendo dictum bladum fori Narenti”. M. Динић. Одлука већа I, стр. 180, 4.
XII 1381. Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ, стр. 124. и Д. Динић-
-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку, отр. 106, нап. 224.
81 „... de mittendo unum nostrum bonum hominem ad scribendum totum
granum et alius generis bladum quod reperietur in Narento”. M. Динић, Одлуке
већа I, стр. 247, 26. IX 1382; „Nihxa Mercinovich in Minori Consilio cf. quod ire
debeant Narentum ad scribendum omnia blada". M. Динић, Одлука већа I, стр.
340, 5. VIII 1383. Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ, стр. 124. и Д.
Дииић-Кнежевић, Трговина житом у Дубровнику y XIV веку, стр. 106, нап.
224; „... et facere sindicos ad eorum beneplacitum, mittendi pro blado Narentum”.
M. Динић, Одлука већа I, стр. 352. 10. X 1382; Паулушко Миленовић се обаве-
зао Мароју Бутровићу купити жита за 15 дуката и дати половину набављеног
жита „dicto Maroe pro tanto quanto sibi constiterit de capitale in Narento”.
Div. Cane. XXV fol. 246, 11. XI 1383.
82 M. Динић, Одлуке већа II, стр. 71, 15. IV 1384.
83 М. Динић, Одлуке већа II, стр. 585, 20. VI 1388. Upor.: Д. Ковачевић-
-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 50.
84 Види: Д. Динић-Кнежевић, Трговина житом у Дурбовнику y XIV веку,
стр. 114.
85 Тако је дубровачки грађанин Ратко Добројевић из Брштаника изјавио
да ће „debere habere a Nicola de Frasca de insulla Lauguste, pro modys XXV
frumenti", коју му je продао y Брштанику, суму од 64 перпера и 7 гроша.
Div. Cane. XXI fol. 68’, 11. X 1393. Упор.: Б. Тошић, Брштаник у средњем
вијеку, стр. 43.
86 Ref. XXX fol. 20, 7. X 1395. Упор.: Д. Динић-Кнежовић, Трговина житом
у Дубровнику y XIV веку, стр. 115, нап. 296.
87 „... de scribendo Tadeo de Florenza, quod possit imponere penam standi
in carcere duorum mensum contrafacienti ordinibus bladi in Narento”. Ref. XXX
fol. 20’, 14. X 1395.
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ
113

88 Ref. XXXI fol. 3, 19. VIII 1397. Vnop.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина

житом у Дубровнику у XIV веку, стр. 115 нап. 298.
89 Дана 5. фебруара 1398. године у Дријева је отпремљен за синдика
Андрија Менчетић /Ref. XXX fol. 18', 5. II 1398/, a 22. августа исте године
Марин Раљипа /Ref. XXXI fol. 32’, 22. VIII 1398/ гдје га налазимо и почетком
јануара 1399. године /Ref. XXXI fol. 47’, 5. I 1399). Vnop.: Д. Динић-Кнежевић,
Трговина житом у Дубровнику у XIV веку, стр. 115—116.
90 Div. Cane. XX fol. 110, 19. III 1366. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина
житом у Дубровнику у XIV веку, стр. 127, нап. 362.
91 Јахе Борђић /Div. Cane. IX fol. lll’, 15. XII 1329/; Петар Бобаљевић
/Div. Cane. XIV fol. 74, 6. 1344; Dist. Test. I fol. 43, 24. I 1349/; Михајло Боба-
љевић /Mon. Rag. IV, стр. 60, 18. X 1366/; Михоч Бодачић /Mon. Rag. IV, cirp.
57, 12. X 1366/; Бисте Бунић /Mon. Rag. I, стр. 294, 8. XI 1346/; Клемент Држип
/Div. Cane. XV fol. 43, 18. X 1347/; Михајло Мартинусић /Div. Cane. XX fol. 2Г,
9. XI 1366/; Никола Менчетић /Div. Cane. XIV fol. 74, 6. I 1344/.
92 Лука Гамбе /Dist. Test. I fol. 43, 24. I 1349/; Волчое Бороевић /Mon.
Rag. IV, стр. 43, 11. II 1367/; Mapoje Бутровић /Div. Cane. XXV fol. 246, 11. XI
1383/; Радеља Добричинић /Mon. Rag. IV, str. 63, 30. X 1366/; Лука Доброевић
/Mon. Rag. IV, стр. 80, 22. I 1367/; Влахота Добротић /Mon. Rag. IV, стр. 78,
31. XII 1366/; Тихоч Чиалевић /Mon. Rag. IV, стр. 73, 2. XII 1366, Тихоч, златар
/Mon. Rag. IV, стр. 64, 2. XI 1366/; Паулушко Милановић /Div. Cane. XXV fol.
246, 11. XI 1383/; Домања Милдраговић /Mon. Rag. IV, стр. 63, 30. X 1366/.
92 Јахе Борђић /Mon. Rag. I, стр. 269, 28. VII 1347/; Павле Соркочевић
/Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 293—295, бр. 276,17. IX 1374/; Унуче деМатеша
/Ј. Тадић Писма и упутства I, стр. 300—301, бр. 280, 4. III 1375; стр. 302—303,
бр. 282, 2. IV 1375/; Ангело Качић /М. Динић, Одлуке већа II, стр. 221, 18. XII
1385/; Андрија Менчетић Ref. XXX fol. 18’, 5. II 1398/; Марин Рањина /Ref.
XXXI fol. 47', 5. I 1399/.
94 Види нап. 79.
95 Види нап. 60.
96 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 302—303, бр. 282, 2. IV 1375. Упор.: В.
Форетић, Корчула у средњем вијеку до 1420, Загреб 1940, стр. 107, 306. и Б.
Храбак, Извоз житарица из БиХ, стр. 125.
97 Mon. Rag. V, icTp. 157. 13. IX 1319. Упор.: Б. Храбак, Извоз житарица
из БиХ, стр. 125. и И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV веку, стр. 433.
98 Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ, отр. 125.
99 Mon. Rag. II, стр. 77, 8. VII 1304; Mon Rag. V, стр. 72, 8. VII 1304. Vnop.:
Д. Р. Јерковић, Габела, стр. и И. Смољан, Неретва, стр. 216.
™ Vlaho de Chochel је унајмио своју барку Михајлу Биновићу, иа коју
је — послије три дана чекања у Дријевима — требао натоварити неке овноаве
реченог Михајла „et inde secedere cum honere dictorum castronum et ire Ve­
netius". Div. Cane. XIV fol. 44’, 27. VIII 1343.
101 „... de faciendo gratiam Boroslavo spadario posse portare de Narento
Venedis castratos I1IIC". Mon. Rag. III, стр. 205, 13. VIII 1362.
102 Тако oy Милтену Хвалшићу средином октобра 1336. на путту из Дријева
у Дубровник отели Вукаслав Јамомет и Милтен Дражојевић „XXI bestias et
duas vaccas". Div. Cane. XI fol. 82, 17. X 1336.
103 Прибета Радиновић je продао једног коња двојици Дубровчана у Бо-
сни, који „conduxerunt ipsum equum usque Narentum". Div. Cane. XXXII fol.
143’, 21. V 1398.
104 Mon. Rag. II, стр. 249, 28. X 1358.
105 „Item deli animali minuti se debia pagar pro testa follari III et de animali
grossi follari XV al parедо". Ref. XXX fol. 63', 2. IV 1397; „Item deli animali
minuti se debia pagar pro cavo follari III caput animali grossi follari XV al
parego". Ref. XXX /посебан прилог/ ad fol. 62'—64, IV 1397.
106 „... dare et assignare sibi totum formadeum quod ipse Givve conducet
seu conduci faciet Ragusium de Narente... usque X miliaria... ad rationem XVII
ip. pro quolibet miliario". Div. Cane. VIII fol. 167’, 25. IV 1327. Дубровачки ве-
лики милијар којим се мјерио сир тежио је 358 килограма. М. Влајинац,
Речник... III, стр. 615.
107 „... de miliaria IV-or formadei... ad rationem ypp. quindecim et gros­
sorum III pro quolibet miliario". Div. Cane. IX fol. 45’, 18. IV 1329.

8 Трг Дријева y средњем вијеку

114 БУРО ТОШИБ

108 Apt. II fol. 218', (без датума/ 1330. Једна сплитска либра имала је
тежину од 418 грама. М. Влајинац, Речник... III, str. 528.
10Sa Дубровчанину Милену де Радогосто су средином 1335. отели двојица
гусара из Далмације, уз остале ствари, „item libre CL de formadeo” /Div. Cane.
XI fol. 28, 7. VI 1335/, a непуних годину дана касније Јуре, син Матеја Бор-
ђића, и Клемент, син Томе Држића, такођер су силом узели од неког Радо-
слава у Дријевима, поред осталог, и „pellamines et formadeum” у вриједноети
од 400 перпера /Div. Cane. XI fol. 165, 24. IV 1336/.
„Et dum velem recedere cum barche mea ponderata caseo dicturn
fuit Bistio quod volebant recedere et ipse venit illico ad barcham meam cum
multis Vlachis". Lib Mal. I fol. 111, 19. VI 1350; ,,... Bisti de Bona cum multis
Vlachis euntem versus barcham Foschi de Luchari ponderatam caseos". Lib. Mal.
I fol. 111’, 19. VI 1350.
110 Mon. Rag. II, str. 249, 28. X 1358.
111 Б. Крекић, Прилог историји млетачко-балканске трговине друге поло-
вине XIV века, Годишњак Филозофског факултета iy Новом Саду, кн>. II,
1957, стр. 11—14.
112 Спомињаном Милену де Радогосто било је, поред осталих ствари. отето
„item LXXX anguelinas grossas, item montolinas et becune XXX". Div. Cane.
XI fol. 27’, 7. VI 1335.
113 Међу стварима Дражоја Пањура које је дријевски судија Озрисав
предао Милтену Гугићу стомиње се и „pelles vermilias XIV". Div. Cane. XXXII
fol. 28, 10. I 1369; Дријевоке оудије cy из радње Припка Зорановића узели, из-
међу осталог, и „duos pelles de camelo valoris ypp. II”. Lett. di Lev. III fol.
7Г, 17. V 1383; Радојко Раколевић из Дријева је, поред 5 перпера у новцу,
оставио свајим тестаментом цркви Св. Вида и „tutte quelle merchadancie mie,
Qoe pelle et altro”. Test Not. VIII fol. 92’, 23. VII 1396.
114 Види нап. 112. и 113.
115 Д. Ковачевић- Којић, О извозу воска из средњовјековне Србије и Бо-
сне преко Дубровника, Историјски часопис, кн>. XVIII, 1971, стр. 143—153.
,lć Из радње Припка Зорановића судије су узели „item unam libram
ceram". Lett. di Lev. III fol. 7Г, 17. V 1383; Неки златар Пол даје „in Narento
mei et ceram" да ce однесу y Дубровник и тамо предају његовом брату Бо-
гоју. Div. Cane. XI fol. 179, 22. III 1335.
117 „Laurentius de Risa facit manifestum quod ipse se obligat et promittit
ser Symeoni de Gocys dare et consignare ipsi ser Symeoni in Narento tantum
quantitatem cere que sit miliaria quinque de Ragusio... qua cera debet ire
usque Venetias risicho et fortuna societatis quam habuit dictus Laurentius cum
dicto ser Symeonis". Div. Cane. XXII fol. 11, 6. ili 1397. Тежина дубровачког
великог милијара којим се мјерио восак износила је 358 килограма. М. Вла-
јинац, Речник... III, стр. 615.
118 Д. Динић-Кнежевић, Трговина дрветом у Дубровнику y XIV веку,
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, кн>. XIV/1, 1971, етр. 10. и
Б. Храбак, Извоз житарица из БиХ, сшр. 196.
119 Div. Cane. XX fol. 155, 3. VIII 1366; Div Cane. XXV fol. 43’, 5. I 1382.
Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина дрветом у Дубровнику y XIV веку,
стр. 17.
120 Div. Cane. X fol. 134, 8. II 1334. Упор.: Д. Динић-КнежевИћ, Трговина
дрветом у Дубровнику y XIV веку, стр. 17—18, нап. 56.
121 „... pro certa quantitate lignaminis quam debet ei dare et assignare
Sengoe de Narento”. Div. Cane. XV fol. 106’, 10. V 1438.
122 Тако je неки Хранислав, бачвар поднио тужбу кнезу у којој се наводи
како је наручио да му се довезе „ad Narentum unum caricum lignaminis de
LX lignis pro ypp. VIU/2”, a да од тога — и поред плаћених 5 перпера и 9
гроша — није добио ништа. Div. Cane. XI fol. 27, 7. VI 1335. Упор.: Д. Дииић-
-Кнежевић, Трговина дрветом у Дубровнику y XIV веку, стр. 18, нап. 57.
123 „... ire et incidere totum lignamen quid erit opportunum pro uno
barchosio... quid barchosium erit longum passibus XII”. Div. Cane. XX fol.
155, 3. VIII 1366.
124 Тако 'ce Будак Радованић, 'столар обавезао Тадеју покојног Јакоба
из Фиренце да ће отићи „ad forum Narenti” и тамо направити „unum eorum
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 115

navigium novum longum passibus XII latum in fundo pedibus septem et altum
sub choperta pedibus septem et dimidio”. Div. Cane. XXV fol. 42, 5. I 1382.
125 Радоје, бачвар, ce обавезао почетком 1372. Вити Гучетићу „de eundo
Narentum ad incidendum de lignamine usque ad duos menses”. Div. Cane. XXIII
fol. 81’, 8. I 1372.
126 Mon. Rag. II, стр. 137, 16. XI 1351. Упор.: Д. Динић-Кнежевић, Трговина.
дрветом у Дубровнику у XIV веку, стр. 18.
127 Илија Болиновић обећао је дати Херну Замањићу „in Narento tantum
lignamen pro fienda domo quod valeat ibi in Narento ypp. XVIII". Div. Cane.
XXI fol. 142’, 16. XI 1367.
128 Тако je Обрад Стипић продао Џиви Соренту 150 јелових греда дутач-
ких по 14 лаката /око 7 метара/ по цијени од 3 гроша „qualibet trales in Na­
rento". Div. Cane. XVII fol. 3, 22. IX 1351.
129 Петар Бучинолић je, y ме дубровачке општине, уручио Продаши
Станићу из Дријева .суму од 200 перпера за 1.000 одојечених колаца. Dist. Test.
I fol. 82, 12. VI 1349.
130 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске држа-
ве, стр. 55.
131 Б. Крекић, Прилог историји млетачко-балканске трговине друге поло-
вине XIV века, стр. 14—19; Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни,
стр. 173, и Б. Храбак, Продаја производа босанског рударства у Венецији и
Млечанима у Далмацији, ГДИ БиХ. Година XXX—XXVII, 1976. стр. 67—70.
132 „... de eundo Narentum ad apportandum residuum plombi sui quod
est in Narento”. Div. Cane. XX fol. 118', 18. IV 1366. Vnop.: Б. Крекић, Прилог
историји млетачко-балканске трговине друге половине XIV века, стр. 18, нап.
32. И. Божић, Економски развитак Дубровника y XIV и XV веку, Историјски
гласник I, Београд 1949, стр 50.
133 ....... quod fecit mercatum cum Georgio filio Bochse de milliarys CLXX
de plumbo de quo dedi eidem caparam, quam quantitatem plumbi debebat mihi
dare in Narento... ad rationem ducatos XVI milliare ad pondus Venetii”. Lam.
de For. I fol. 13, 14. X 1372. Vnop.: Д. Ковачевић, Жоре Бокшић, дубровачки
трговац и протовестијар босанских каљева, стр. 292. Велики млетачки милијар
којим се мјерило олово тежио је округло 477 килограма М. Влајинац, Речник...
III, стр. 614.
134 „Matchus Bochse petrary facit manifestum quod ipse vandidit Qanibono
Ramboldo milliaria LXXX de plumbo quid dixit se habere in Narento... pro du­
catos auri XVI miliarie de Venetias”. Div. Cane. XXIII fol. 150’, 24. X 1372.
135 „... et ipse habet a nobis milliaria CXX ad pondus Ragusii de plombo
in Narento que quantitas plumbi debebat ire Venetiis”. Lam. de For. I fol. 22’,
3. XII 1372. Велики дубровачки милијар којим се мјерило олово тежио је
358 килограма. М. Блајинац, Речник... III, стр. 615.
136 Lam. de For. I fol. 93’, 20. XII 1372. Vnop.: Б. Крекмћ, Прилог историји
млетачко-балканске трговине друге половине XIV века, стр. 14. нап. 18. Тежина
велике дубровачке либре за олово износила је 358,104 грама. М. Влајинац,
Речник... III, етр 528.
137 „... miliaria novanginta plumbi in Camenica in Bossina usque per to­
tum mensem aprilis proximo futurum et miliaria plumbi trigintatria in foro
Narenti usque per totum mensem augusti proximo futurum”. Div. Cane. XXIV
fol. 111, 15. II 1376.
138 „... miliaria ducenta et quinquaginta ad pondus Ragusii conducendo
ad expensas dictorum Georgy et Matchi fratrum ad pondus civitatis Ragusii vel
ad pondus fori Narenti ad illud, videliecet istorum locorum ad quem dicti fratres
conducent totum plumbum”. Div. Not. IX fol. 153, 19. IV 1376.
139 Тако ce неки Марин ea Лопуда обавезао неколицини дубровачких пле-
мића да ће са својом барком поћи „ad forum Narenti et ibi expectare IV diebus
ad onerandum plumbum quod sibi dabitur aducendum in Ragusium”. Div. Cane.
XXIV fol. 157’, 4. VII 1376. Vnop.: И. Манкен, Дубровачки патрицијат y XIV
веку, стр. 154.
140 Стоноки кнез је крајем октобра 1371. јављао дубровачкој влади да
јој је послао „peqe XIII de plombo” Добретина Буреиовића из Дријева. Ј.
Тадић, Писма и упутства I, стр. 154, бр. 393, 29. X 1371,.
116 БУРО ТОШИБ

141 Тако је одобравано и презбитру Ратку, протовестијару босанског кра-

ља Твртка I да може довести своје олово у Дријева продаје ради. Моп. Rag.
IV, стр. 164, 9. IX 1378. Упор.: Б. Тошић, Дубровчанин презбитер Ратко, стонски
канцелар, капелан и протовестијар босанског краља Твртка I и требињско-
-мркањски бискуп, стр. 73—74.
142 „Tadeus Jacobi de Florenda vendidit Laurello Frandsd, Petrello Maselli
et Francisco Jochanis de Ancona miliaria XX plumbi de Bossina ad pondus Ra-
gusii... et pro quolibet miliari dicti plumbi promiserunt eius dare ducatos auri
IX et quarta". Div. Not. IX fol. 179, 20. V 1377.
143 Тако ce он крајем 1395. обавезао фирентинском трговцу Jovenhusu,
сину покојног Филипа Бастариуса, да му достави „tantum quantitatem plumbi
que ascendat ad valorem ducatorum quingentorum usque in ducatos sexcentos
ad Berstanichum”. Div. Cane. XXXI fol. 166’, 3. IX 1395. Ynop.: Д. Ковачевић,
Трговина y средњовјековној Босни, стр. 30. и Б. Тошић, Брштаник у средњем
вијеку, стр. 44.
144 М. Динић, Одлуке већа I, стр. 225, 23. V 1382; 320, 13. IV 1383. Упор.:
Б. Крекић, Прилог историји млетачко-балканске трговине друге половине XIV
века, отр. 16, нап. 24. и Д. Ковачевић, Жоре Бокишћ, дубровачки трговац и
протовестијар босанских краљева, стр. 294.
145 Тако је средином 1395. споменути Фирентинац Jovenchus, син покојног
Филипа Бастариуса, одговорио Бартоломеју Гримеју из Венеције, власнику
једне барке, да ће му предати 134 милијара олова смјештеног у луци Дуб-
ровника тек онда када из Дријева сггигне барка са остатком његовог олова.
Div. Cane. XXXI fol. 72—73, 16. X 1395.
146 „... quod Jovenchus de Florenda pro plumbis que emit a Zore de
Bochsa ipsi Jovenchus dando in Narento et de quibus -factum fuit merchatum
inter eos dicto Jovencho existente in Ragusium et dicto Zore existente in Bossina
que plumba dictus Jovenchus deinde conduxit suo risicho Ragusium”. Ref. XXX
fol. 24’, 11. XII 1395.
147 „... pro quo salle dictus Marinus promixit et se obligavit dare in solu­
tum illicho recepto sale, ibi in Narento tantum quantitatem plumbi que ascendat
ad summam dictis salis ad rationem ducatos undecim pro quolibet miliari plumbi
ad pondus Venetiarium". Div. Cane. XXXII fol. 172, 17. VIII 1398.
148 Лука Бунић, Јуније Менчетић, Влахо Соркочевић /Div. Cane. XXIV
fol. 157’, VII 1376/; Петар Гундулић /Lam. de For. I fol. 22’, 3. XII 1372; 93',
20. XII 1372/; Марин Менчетић /Div. Cane. XX fol. 118’, 18. IV 1336/; Добретин
Буреновић /J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 454, бр. 393, 4. VII 1376/; Марин
Радостић /Div. Cane. XXXII fol. 172, 17. VIII 1398/.
1483 Из Венеције: неки Габријел /Lam. de For. I fol. 13, 14. X 1372/; Чани-
бон Рамболд /Div. Cane. XXIII fol. 150’, 24. X 1372/; Бартоломеј Гримеј /Div.
Cane. XXXI fol. 72’—73, 16. X 1395/; — из Фиренце: Јовенко Филипа Баста-
риуса /Ref. XXX fol. 24’, 11. XI 1395; Div. Cane. XXXI fol. 72—73, 16. X 1395/;
— из Анконе: Laurello Francisco, Petrello Maselli i Francisco Jochanis /Div.
Not. IX fol. 179, 20. V 1377/.
149 Из Шипана: Петроје Лучић /Div. Cane. XX fol. 118’, 18. IV 1336/; —
из Лопуда: неки Марин /Div. Cane. XXIV fol. 157’, 4. VII 1376/. — из Колочепа:
неки Радин./ Div. Cane. XXIII fol. 150’, 24. X 1372/.
150 Милену де Радогосто било је отето на путу између Дријева и Дуб-
ровника „item libre II de argento”. Div. Cane. XI fol. 27, 7. VI 1335; Из барке
Фооке Лукаревића, по наговору Бисте Бунића, неки власи су узели и један
пар бисага у којима „erant libre III slonqorum argenti”. Lib. Mal. I fol. 111, 19.
VI 1350; Mapoje, син Домање Стефанића, обећао је дати сер Андрији Менче-
тићу „pro completa solutione unius equi empti ab eo a dicto Andrea uncias VIII
argenti fini”, кога ће коња овај предати његовом брату Тврдаку „in foro Na-
renti". Div. Cane. XXIV fol. 111’, 16. II 1376.
151 Види: M. Динић, Трг Дријева, стр. 143; В. Винавер, Трговина босан-
ским робљем током XIV века у Дубровнику, Анали Хисторијског института
ЈАЗУ у Дубровнику, II, Дубровник 1953, стр. 482—513; Д. Ковачевић, Трговина
у средњовјековној Босни, стр. 19. и Иста, Градска насеља, стр. 47.
152 Ф. Рачки, Documenta historicae chroaticae periodum antiquam illustran­
tia, VII, crp. 134, 6p. 111, 1080.
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ
117

153 Г. Чремошник, Канцелариски и нотарски списи I, стр. 73, бр. 176, 4.

IV 1282.
154 М. Динић. Из Дубровачког apxuea III, стр. 34, бр. 85, 20. В 1377. Ynop.:
В. Винавер, Трговина босанским робљем током XIV века у Дубровнику, стр. 135.
155 М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 40, бр. 100, 17. II 1381.
156 Купио је Дражну, кћерку Тољена са Нерегве, са њеном кћерком Же-
дном, од Радоја, сина Гргура Мркојевића из Штитара у Босни, а потом их
продао Марину Гундулићу. М. Дииић, Из Дубровачког архива III, стр. 41—42,
бр. 104, 2. X 1382. О даљој Жориној активности у трговини робљем види: Д.
Ковачевић, Жоре Бокшић, Дубровачки трговац и протовестијар босанских
краљева, стр. 292, нап. 16.
157 Већ почетком јануара сљедеће године споменути Марин је препродао
речену Дражну „filiam q. Tholeni de Naretva” неком Фирентинцу Петру за 12
дуката. М. Динић, Из Дубровачког архива III, стр. 43, бр. 107, 8. I 1383. Ynop.:
В. Винавер, Трговина босанским робљем током XIV века у Дубровнику,
стр. 130.
136 М. Дипић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 44, бр. 109, 9. VII 1385.
159 М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 45, бр. 112, 30. VIII 1385.
Ynop.: В. Винавер, Трговина босанским робљем током XIV века у Дубровнику,
стр. 128, 136. и Д. Динић- Кнежевић, Прилог проучавању миграција нашег
становништва у Италију током XIII и XIV века, Годишњак Филозофског фа-
култета у Новом Саду, књ. XVI/1, 1973, стр. 46.
О трговиии робљем у Брштанику уопште види: В. Винавер, Трговина
босанским робљем током XIV века у Дубровнику, стр. 129; Д. Динић-Кнеже-
вић, Прилог проучавању миграција нашег становништва у Италију током XIII
и XIV века, стр. 46—47. и Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 44—46.
161 Роба Багдана Михајловића „emptum in Narente ab Ustineg Ossechovich”
поново je продао Живко Хрватинић Михајлу Лукаревићу „pro ducatis auri de­
cem”. M. Динић, Из Дубровачког apxuea III, str. 66, br. 165, 16. II 1394.
162 Тако je крајем октобра 1393. Руско Силковић из Дријева купио роба
Радослава, родом из мјеста Plengese(!) од неког Босанца Драгића и потом га
поново продао Николи Менчетићу. Div. Cane. XXXI fol. 8i', 25. X 1393. Ynop.:
B. Винавер, Трговина босанским робљем током XIV века у Дубровнику,
страна 129.
163 М. Динић, Из Дубровачког apxuea, III, стр. 67—69, бр. 169, 21. Ј 1396.
Ynop.; Д. Динић-Кнежевић, Прилог проучавању миграција нашег становништва
у Италију током XIII и XIV века, стр. 47; Б. Тошић, Брштаник у средњем
вијеку, стр. 45—46. и П. Живковић, Млетачка трговина босанским робљем у
средњем вијеку, ГДИ БиХ, Година XXI—XXVII, 1976, стр. 56.
161 Види: М. Динић, Трг Дријева, стр. 145. и Д. ДинићЖнежевић, Прилог
проучавању миграција нашег становништва у Италију током XIII и XIV века,
страна 48.
165 Ch. Verlinden, L’esclavage jur la cote dalmate, Bulten de l’Institut hi-
storique Belge de Rone f. XLI, 1970, стр. 65—66.
M. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 73, бр. 177, 5. X 1398. Ynop.:
Д. Динић-Кнежевић, Прилог проучавању миграција нашег становништва у Ита-
лију током XIII и XIV века, стр. 48.
167 Види: Д. Динић-Кнежевић, Прилог проучавању миграција нашег ста-
новништва у Италију током XIII и XIV века, стр. 48.
165 Г. Чремошник, Канцелариски и нотарски cnucu I, отр. 73, бр. 176, 6.
IV 1381; М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 40, 100, 17. II 1381; отр.
65, бр. 165, 16. II 1394; стр. 73, бр. 177, 5. X 1398. Само се понекад за робље
наводи да је поријеклом „de Neretua" као области /М. Динић, Из Дубровач-
ког apxuea III, стр. 41, бр. 104, 2. X 1382; стр. 43, бр. 107, 8. I 1383/, а свега
једанпут „de Plengese" /\/ као мјеста. /Div. Cane. XXXI fol. 8Г, 25. X 1395/.
169 Из Фиренце: Tadeo de Jacomo /M. Динић, Из Дубровачког apxuea III,
стр. 34, бр. 85, 20. V 1377, стр. 40, бр. 100. 17. II 1381/; браћа Франческо и
Бернард /М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 67—69, бр. 169, 21. X
1396/; Петар покојног Надиа /М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 43,
бр. 107, 8. I 1383/; — из Анконе: Laurello Francisci, Petrellus покојног Masellia,
Franciscus Johannis /М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 34, бр. 85,
118 БУРО ТОШИБ.

20. V 1377/ и Leo Massi /М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 45, бр.
112, 30. VIII 1383/.
170 Никша Мирчиновић /М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 44,
бр. 109, 9. VII 1385/; Живко Хрвашииић /М. Динић, Из Дубровачког apxuea
III, сшр. 45, бр. 112, 30. VIII 1385; стр. 66, бр. 165, 16. II 1394/.
171 Жоре Бокшић /М. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 41—42, бр.
104, 2. X 1382; стр. 43, бр. 107, 8. I 1383/; Милчин Милетић /М. Динић. Из Дуб-
ровачког apxuea III, стр. 44, бр. 109, 9. VII 1385/; Устинег/ Озерковић /М. Динић,
Из Дубровачког apxuea III, стр. 66, бр. 165, 16. II 1394/.
172 Руоко Силковић /Div. Cane. XXXI fol. 81’, 25. X 1395/; Петко Толано-
вић /М. Динић Из Дубровачког apxuea III, сгр. 73, бр. 177, 5. X 1398/.
773 Л>. Стојановић, SSPP 1/1, сгр. 430—431, бр. 435, 2. IX 1400. Упор.: А.
Соловјев, Трговање босанским робљем, ГЗМ I, 1941, стр. 149, и Д. Динић-Кне-
жевић, Прилог проучавању миграција нашег становништва у Италију током
XIII и XIV века, сгр. 49.
174 Л>. Стојановић, SSPP 1/1, стр. 449, бр. 460, 2. IX 1400. Vnop.: М. Динић,
Трг Дријева, стр. 145—146. и Д. ДинићЖнежевић, Прилог проучавању миграција
нашег становништеа у Италији током XIII и XIV века, стр. 49.
175 Div. Cane. XI fol. 27'—28, 7. VI 1335; 72’, 14. VII 1336; Div. Cane. XXII
/посебан прилог/ ad fol. 28, 16. I 1369; Div. Cane. XXV fol. 195’ 30. III 1383;
Div. Cane. XXXII fol. 88’, 11. X 1397; Lett. di Lev. III fol. 71’, 17. V 1383.
176 „... qui comperverit mercatum de Narento debeat extrahere de Ragu-
sio quintos M”. Mon. Rag. V, cup. 55, 3. VII 1303. Vnop.: M. Динић, Трг Дријева,
стр. 120.
177 Г. Чремошник, Канцелариски и нотарски cnucu I, стр. 143, бр. 379, 4.
IV 1285; етр. 170, бр. 422, 9. III 1297; Mon Rag. V, стр. 47, 4. III 1303.
178 „... tuti li merchatanti de N arente et fessimo quardia bena, et sovra illa
quardia a IIC merchanti per /!/ one quardia". J. Тадић, Писма u упутства I,
стр. 46 бр. 399, децембра 1372. Упор.: М. Динић, Трг Дријева, стр. 142.
179 Неки Гојак из Дријева је примио од Rosina de Clapge из Ријеке дуб-
ровачке „yperperos centum viginti in societate”, под условом да „medietas sit
dicti Rossini et alia medietas mea et similiter de dampno quid absit”. Div. Not.
VII fol. 61, 26. X 1353; Stepec Beqa из Шипана je примио од Братослава Раде-
новића „yperperos XXV secundum consuetudinem Ragusii ad eundum Narentum
pro quibus denariis ipse Bratoslavus habere debet de lucro pro media parte".
Div. Cane. XVIII fol. 65', 23. V 1355; Матко Чуњовић и Михоје Михатоиић при-
мили су од Вите Хранковића „ad eundum Narentum in viagium et quiequid deus
prestabit eis de lucro cum yperperis XXV quos receperunt dictus Vita debeat
habere partem mediam... et similiter de dampno quid absit”. Div. Cane. XXV
fol. 53, 12. IX 1364; Припко Прибојевић, продавац je узео од Влахе Радованића
„ducatos auri LXXXI et quartam ducati in societate cum quibus debet ire in
Narentum et lucrari cum ipsis in isto presenti viagio, ad medietatem lucri vel
dampni quid absit”. Div. Cane. XXIII fol. 109’, 9. VI 1372.
180 Прибоје Macapxa и Радослав Коренић изјавили су да чине „ad invicem
societatem ad eundum Narentum in qua quidem societate dictus Priboe possuit
yperperos ducentes et Radoslavus yperperos centum viginti. Hoc pacto et con­
dictione quod dictus Priboe hebere debeat partes tres de eo quid deus prestabit
eis de lucro et ipse Radoslavus duas partes. Et similiter de dampno quid absit".
Div. Cane. XVIII fol. 48, 9. I 1355. O овим и другим видовима удруживања
трговаца види: Г. Чремошник, Наша трговачка друштва у средњем вијеку,
ГЗМ, XXXVI, 1924, стр. 69—81. и Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној
Босни, стр. 62—63, 131—132.
181 Тако оу Марин, син Радоста из Ацулије и Гојша Хранковића из Дри-
јева „fecerunt societatem similiter ad eundum Narentum in qua societate possuit
dictus Marinus de sua propria peccunia decatos de auro LXXXIII ‘A ad medie­
tatem lucri et dampni, que societas debuit durare ad voluntatem ambarum par­
tium”. Div. Not. VIII fol. 233', 1370. /због оштећености документа при врху, дан
и мјесец његовог настајања није могуће прочитати/.
182 Приликом састављања опоруке Брајан Миросалић из Дријева је кра-
јем 1406. године захтијевао „voio che li mei quaderni siano creduti”. Test. Not.
IX fol. 81, 27. XI 1406; Доброслав Вукосаљић, звани Жупан, налазећи се у истој
ситуацији, наглашавао je „Item lasso chello quaderno mio sia creto et fermi ai
ТРГОВАЧКО СРЕДИШТЕ 119

lucti miei creditori che sono scripti intro". Test. Not. XI fol. 69’, 29. IV 1422;
Иваниш Радманић, звани Гудељић. упозорава да му војвода Иваниш Влат-
ковић оотаје дужан одређени износ новца „come se contiene per lo quaderno
mio”. Test. Not. XV fol. 176, 2. III 1456.
183 M. Динић, Одлуке већа I, отр. 175, 5. X 1380; 176, 8. X 1380.
184 Средином 1372. наређено је Петру Гундулићу „quod ipse debeat mittere
unam litteram suo factori ad forum Narenti precipiendo quod ipse debeat afran-
chare quiequid fuit sequestratum Clementi filio Vite per factorem Petri de
Gondola predicti". Div. Cane. XXIII fol. 122, 28. VII 1372. Ha сличан начин ду-
бровачка влада је наређивала да се секвестрира „in manibus ser Zore protho-
vistiario quiequid habet penes se de bonis Palchi de Milan sive sui factoris in
Narento". Div. Cane. XXXII fol. 200, 23. XI 1398.
185 Припко Зорановић ce тужио пред дубровачким кнезом да оу „iudices
Narenti violenter acceperint in Narento de stacione et de mia domo Qualo famullo
meo res infrascriptis”. Lett. di Lev. III fol. 71, 17. V 1383.
186 „Obrad olim famulius Brayani de Nenadae et Sredan olim famulius de
Nicole de Gondola" једном cy приликом —y улози свједока— око неког спора
вођеног пред дубровачким судом изјавили „habebamus in Narento prope eccle­
siam unam stationem ad affictum ubi vendebamus oleum et alio". Lett. di Lev.
III fol. 71’, 17. V 1383.
187 Apt. II fol. 50, /без датума/ 1330; Apt. II fol. 191, '/без датума/ 1333;
Div. Cane. XVI fol. 124, 3. X 1349; J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 163, 8. VIII
1365; Deb. Not. VII fol. 47, 26. III 1366; J. Тадић, Писма u упутства 'I, стр. 252,
8. VI 1370; Div. Cane. XXIV fol. 76’, 9. I 1371; J. Тадић, Писма u упутства I, стр.
417—418 9. II 1378; Deb. Not. IX fol. 10, 29. V 1380; 11, 30. 1380; 24’, 24. VIII 1380;
45', 18. XII 1380; 69, 26. I 1381; 103, 6. II 1382; 121, 4. V 1382; 163, 9. I 1383; 221’,
2. IX 1383; Deb. Not. X fol. 86, 17. X 1390; Deb. Not. XI fol. 47’, 4. X 1393; 51’,
6. XII 1393; 6Г, 5. II 1394; 90’, 17.VII 1394; 9Г, 15. VIII 1394; 97, 25. IX 1394;
123, 15. III 1395; 126’, 4. IV 1395; 132’, 22. IV 1395; 137, 5. V 1395; 140, 24. V 1395;
165, 27. X 1395; 165’, 29. XI 1395; 180, 22. I 1396.
188 До нешто другачијих резултата од нас дошао је у свбјим истражива-
њима проф. И. Воје. Y књизи Кредитна трговина у средњовјековном Дубровни-
ку он наводи да је у Дријевима репистровапо: 1380. г. —1 задужење у износу
од 76 перпера; 1382. г. —2 задужења од 112 дуката и 100 перпера; 1390. г. —1
задужење од 97 дуката; 1393. г. —2 задужења од 384 перпера; 1394. г. —5
задужења од 451 дукат: 1395. г. —4 задужења од 251 дукат и 370 перпера.
189 Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни, стр. 35.
190 Та је сума наравно морала бити и нешто већа, пошто су у 80-<им и
90-им годинама XIV вијека многе књиге задужења уништене. /Види И. Воје
Кредитна rpioeuna у средњовјековном Дубровнику, стр. 222/.
191 Тако оу регистрована по четири задужења Крепоја Стојсалића и По-
крајца Новаковића, те три задужења Утјешепа Радиновића и два задужења
Влатка Миросалића.
 V ГЛАВА

ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА

Ново раздобље у историји Дријева започиње још крајем XIV

вијека. Од тада се, заправо, заједно са све више номиналном владар-
ском влашћу, почиње у Дријевима постепено да осјећа и утицај
босанске властеле — Радивојевића, Вукчића, Павловића и Косача.
Већ на почетку прве владе у Босни краљ Остоја је хумској по-
родици Радивојевића уступио извјесна права над неретљанским тр-
гом. Y аггрилу 1399. дубровачка влада се жалила госпођи Владни и
њеним синовима, ТЗурђу и Вукићу, због увођења новости које су
погађале њене трговце у Дријевима1. Само годину дана касније Ра-
дивојевићи су — у споразуму са краљем — тражили од дубровачких
трговаца по један дукат од куће. Стога су Дубровчани, истичући да
таквог закона раније није било, молили кнеза Бурћа да одустане од
овакве намјере док се не добије тражени одговор од краља Остоје2.
Упоредо са почецима слабљења владарских позиција и постепе-
ним јачањем ближе властеле, у крајевима око ушћа Неретве поново
је завладао страх од могућности турске провале у Босну3. Једно тур-
ско посланство, које ce у прољеће 1400. враћало из босанске државе
и хтјело да пређе преко iMopa у Италију, било је бесправно заустав-
љено и задржано од дубровачких трговаца у Дријевима. Отуда је
влада — правдајући се да је то без њеног знања учињено — обећа-
вала краљу Остоји и војводи Хрвсиу Вукчићу да ће изнаћи праве
кривце и примјерно их казнити због овог самовољног понашања4.
Инцидената је на неретљанском тргу било и касније. Један од таквих
је и свађа са власима босанског краља, због које су двојица дријев-
ских трговаца били затворени, а остали су се морали извинити кра-
љу Остоји5.
Честа допуштања трговцима да слободно и без икакве запреке
кредитора дођу и остану у дубровачком дистрикту7 показују да се
од августа 1402. почела у Дријевима ове снажните да осјећа одређе-
на несигурност. Средином сљедеће (1403) године било им је наређено
да барке и чамце које имајч на Неретви довезу, те да се и сами
повуку на становање у Стон7. Био је то, у ствари, на помолу рат
босанског краља Остоје са Дубровником (од 18. VI 1403. до маја
1404). Посљедице овог рата на политички, а напосе на привредни
живот у Дријевима — и поред извјесних покушаја у досадашњој
ДРИЈЕВА У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 121

литератури8 — нису, ипак, у довољној мјери познате. Стога ће у ра-

ду о овом босанско-дубровачком рату бити говора само толико ко-
лико се његов ток буде тицао трга на ушћу Неретве.
Још два мјесеца прије избијања отворених непријатељстава,
Неретвом се — на путу до Дријева — пловило са великим страхом.
Тако је Вукан Илић са острва Лопуда — уговором од 25. априла —
обећао Банину Салимбене да довезе барку соли из Валоне до Локру-
ма и одатле да је, само под условом да се са сигурношћу може пло-
вити у том правцу, допреми до дријевског трга9. Али откад је рат
започео, превозници соли се уопште више нису усуђивали да уђу
у Неретву, због галија краља Ладислава Напуљског, које су контро-
лисале море, и трупа његовог савезника босанског краља Остоје, ко-
је су ратовале на копну10. V крајњем случају допремали су со лађа-
ма до шкоља Усиња и ту је истоварали, и не помишљајући при
томе да иду ка Дријевима11. На тај су се начин, дакле — привредном
блокадом Босне коју су Дубровчани спровели одмах по избијању
сукоба — нашла захваћена и Дријева. Дубровачка влада је бранила
и строго надзирала да њени људи не односе и не продају со на нерет-
љанском тргу и у другим мјестима босанске државе12. Упозоравала је
чак и лично Марушу — жену покојног Жоре Бокшића и мајку но-
вог протовестијара на босанском двору — да се не би огријешила о
наређења издавана у том смислу13.
Ратне невоље — удружене са појавом неке болести — учиниле
су средином августа 1403. трг Дријева готово пустим14. Оним ријет-
ким и храбрим који су још увијек живјели тамо наређено је да
до празника Св. Марије — у септембру — дођу са породицама у
Стон или Дубровник15. Тако су и посљедњи међу њима — у страху
од упада војске хумског властелина Радича Санковића — већ сре-
дином септембра напуштали трг и лађом коју је дубровачка влада
послала за њихово спашавање упутили се Неретвом пут Стона16.
Имовину коју нису носили одмах собом износили су из Дријева
нешто касније17.
Поред ових, у Стон евакуисаних, извјестан број дријевских тр-
говаца био је мобилисан и у редове дубровачке војске која је била
ангажована у рату с Остојом18. О стратешком положају Дријева у
овом рату били су доста добро обавијештени и стари дубровачки
хроничари. Ј. Растић је однекуд изнио податак да је дубровачка
флота — састављена од пет галија и других наоружаних барки —
под заповједништвом Вука Бобаљевића, ишла од Брштаника ушћем
Неретве према Дријевима19, a М. Орбип прије њега знао је и да је та
флота, предвођена Бобаљевићем, спалила трг на Неретви и сва друга
мјеста која су била на обали краља Остоје20. Ово Орбиново казива-
ње, чини се, има некакве везе са -одлуком Вијећа умољених ,,ad
destructionem mercati Narenti” која je била донесена 19. јула 140320а.
До њеног спровоћења није одмах дошло, па се куће дубровачких
трговаца на дријевском тргу спомињу и нешто касније21, мада остаје
чињеница да је дријевско насеље у овом рату било уништено. Много
година касније, ириликом сређивања рачуна између Матеја Брајко-
вића и Цвитана Богдановића око неке окућнице у Дријевима, изри-
 BYPO ТОШИН
122

чито се за једну кућу која је била подигнута на њој каже да „com­

busta fuit per dominium Ragusii tempore guerre Bossiniensium”22. Има
много вијести које говоре да је дубровачка влада у вријеме рата
с Остојом срушила куће својих трговаца на Неретви. Сачуван је
читав списак дубровачких трговаца којима је влада од марта до
маја 1406. морала да исплати одређени износ „pro dampno eorum
domorum combustarum in Narento tempore guerre cum Bossina”23.
Овакав владин потез, да разори своју колонију у Дријевима, је из-
разито тактичке природе, пошто није дозвољавала да падне у руке
непријатељу.
Војвода Хрвоје Вукчић — од првог дана рата савезник Дубров-
чана — послије именовања за сплитског херцега и намјесника Ла-
дислава Напуљског у Угарској, Хрватској, Далмацији и Босни ступио
је у још оштрији сукоб с босанским краљем. У коначном обрачуну
са њим он је, уз помоћ дубровачке војске, средином маја 1404. пора-
зио Остоју и збацио га с пријестоља24. Одмах послије тога он се јавља
као непосредни господар у Дријевима. Само неколико дана након
завршетка рата Дубровчани су му се жалили на обичаје који су вла-
дали у вријеме краља Остоје у Подвисоком, Дежевицама, Сребрени-
ци и Дријевима25. Али, ни његово вријеме није дубровачким тргов-
цима на Неретви донијело пуно спокојство. Већ средином августа
1404. било је, онима који су на његов позив дошли у Дријева, забра-
њено да продају со. Зато су га молили за дозволу да распродају доне-
сену количину соли и накнадно се договоре шта ће убудуће чинити26.
За кратко вријеме послије тога дубровачки трговци су поново тра-
жили заштиту од новости које су им заводили херцегови цариници27.
Поред Хрвоја, који је водио главну ријеч, Радивојевићи су и
даље имали извјесног удјела у власти над Дријевима28. Са ширењем
својих посједа око Неретве, на рачун земаља Радича Санковића29, и
војвода Сандаљ је осигурао себи одређене позиције у Дријевима.
Већ марта мјесеца 1406. Хрвоје му је наређивао да дубровачке тр-
говце на неретљанском тргу поново укључи у оне слободе које су
уживали још за владавине краља Лудовика30. Да је и Сандаљ узимао
тада учешћа у подјели прихода дријевске царине најјасније показује
молба дубровачке владе да — под истим условима под којима је
херцег Хрвоје платио за свој дио — и он исплати Дубровчанину
Марину Рестићу со за дио царине који се односи на њега31, што је
овај за кратко вријеме и учинио32.
Међутим, водећу улогу на доњој Неретви сплитски херцег ће
задржати још свега неколико година. Пошто је крајем 1408. или по-
четком 1409. прешао у табор његових присталица и постао му главни
ослонац у учвршћивању позиција у Босни, угарски крал> Жигмунд
Луксембуршки је — уз остале посједе — потврдио Хрвоју и Дри-
јева33. Таква и слична помјерања босанске властеле од Ладислав-
л>еве на Жигмундову страну изазвала су одређена унутрашња преви-
рања у земљи, која се доста рано осјећају на ушћу Неретве. На
озбиљност ситуације која је завладала у Дријевима упућује и могућ-
ност подизања утврђења и извођења неких радова у тргу почетком
марта 140834. Односи међу некадашњим присталицама напуљског
двора — херцегом Хрвојем и војводом Сандаљем Хранићем — по-
ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 123

стали су за кратко вријеме крајље непријатељски, а читава Босна по-

дијељена и завађена. Средином 1409. године Дубровчани су своје
трговце из Дријева, којима је само неколико мјесеци раније обећавао
Хрвоје да им неће бити чињена никаква „безакоња”35, позивали да
дођу у Дубровник због „новштина” које се дешавају тамо36. При-
државајући се увијек у својој политици принципа лојалности и не-
замјерања, влада им је мало потом наредила да се не мијешају у
одноое Хрвојевих и Сандаљевих поданика, већ да плаћају царину
цариницима у мјесту37. И док су тако херцегови људи, заједно са
угарском посадом, вршили војне операције у крајевима средње Бо-
сне, војвода Сандаљ је, с друге стране, истиснуо потпуно Хрвоја из
Дријева. Y фебруару 1410, слиједећи ранији примјер Радивојевића, и
он Дубровчанима у тргу узима дукат од куће38. Његова доминација
над Дријевима и касније се у изворима редовно истиче39. Чак и у
рјешавању спорова између Дубровчана и друге босанске властеле,
која је држала преостали дио дријевске царине, Сандаљу је повре-
мено припадала улога арбитра40. Тако се за њега може на крају
рећи да је од тада па до конца живота — међу осталим босанским
велможама — задржао најважније мјесто у развоју Дријева.
Поред ратних страдања и страха од честих турских упада у
Босну, становништво Дријева било је изложено и другим невољама.
Средином 1411. године тргом је харала нека болест, па је почетком
јуна савјетовано да се болесни из Дријева отпреме и смјесте на
острво Мљет41. Стање је било отежавано и повременим пљачкама
које су у самом мјесту или његовој непосредној близини, у водама
Неретве, чинили дубровачки трговци. Надалеко чувена била је пљач-
ка коју је — заједно са људима босанског феудалца Гргура Николи-
ћа — извело неколико дубровачких трговаца настањених у тргу над
Венецијанцем Марком Систом42. Дуго су времена биле залуде молбе
млетачке владе упућиване управи дубровачке колоније у Дријевима
да се надокнади штета нанесена -овоме њеном грађанину. Тек послије
пријетње да ће је представници млетачке власти у Далмацији надок-
надити сами из добара било којег становника Дријева, Систу је у
октобру 1413. било плаћено 500 дуката на име учињене штете43. На-
дал>е, нису најбоље стајале ни ствари са босанском властелом која
је држала дријевску царину у своме посједу. Већ почетком 1414.
Дубровчани на Неретви су покушавали да избјегну пред Сандаљем
обавезу плаћања дуката од куће44. Поред овог, било је и других,
сличних покушаја изигравања обавеза. Y вези са једним од таквих
свакако да стоји и владино наређење њеним трговцима на дријев-
ском тргу да се морају покоравати цариницима, постављеним од
стране босанске господе која је имала Дријева под својом влашћу
и јурисдикцијом45. Овакво понашање Дубровчана и честе штете које
су им наносили власници царине били су повремено узроци међу-
собних сукоба46. На све ово надовезала се и једна општа узнемире-
ност пред страхом од провале турске војске, која је под командом
скопског намјесника Исак-бега — на Хрвојев позив — продрла сре-
дином 1414. дубоко у Босну47. У оквиру предузетих мјера безбјед-
ности, дубровачким трговцима у Дријевима је крајем јуна било доз-
вољено — а двадесетак дана послије тога и наређено — да се с поро-
124 BVPO ТОШИБ

дицама, имовином и баркама склоне у Стон48. Нови и још снажнији

турски продори у Босну доводили су до продужавања њиховог бо-
равка у Стону49 и отварали потребу исељавања преосталих, недо-
вољно осигураних дријевских трговаца у Усињ50. Највећу опасност
за њих представљало је присуство турских трупа које су, послије
убиства војводе Павла Раденовића — у оквиру казнене експедиције
— на позив његових синова, сузбијале војводу Сандаља и водиле
главне операције недалеко од дубровачке границе51. На бојазан од
турског упада у Дријева упућује и владино упозорење тамошњим
грађанима да не дозволе да барке и чамци падну у руке Турака52.
Стање крајње несигурности, изазвано серијом споменутих турских
провала у Босну, имало је, поред осталог, за посљедицу и забрану
дубровачким трговцима да уопште одлазе и тргују у тим крајевима.
А да је тога уистину било показује и примјена одговарајућих казни
над онима који се нису придржавали изреченог наређења53.
Y вријеме споменутих прегањања босанске властеле око стица-
н>а превласти !над Дријевима усталио се један нарочит систем под-
јеле прихода од дријевске царине. Будући да су она представљала
полазну тачку трговачке артерије која је Босну повезивала с морем,
то њихова судбина није зависила само од оног ко их је диреткно
држао, већ и од воље ближих и даљих сусједа. Ови су, наиме, могли
забранити својим људима да купују со у Дријевима, од чега је трг
и имао највише користи, те чинити низ других сметњи које би
имале за посљедицу заустављање даљег развоја овога трга. Стога је,
и поред свих нетрпељивости и гложења појединих феудалних по-
родица око дријевског трга, морало, ипак, на крају доћи до неког
споразума54. Можда по узору на „солски кумерк” из доба Немањића
у Дубровнику, уведена је пракса да се и приходи од царине у Дри-
јевима дијеле између босанске властеле као интересаната. Док је
Хрвоје господарио тргом, војвода Сандаљ и Радивојевићи су узимали
учешћа у расподјели његове добити. Y каквом су односу стајали
дијелови прихода који су припадали овим партнерима није познато.
Касније је Сандаљ — као власник Дријева — узимао половину цје-
локупног прихода тамошње царине, док су другу половину, послије
Хрвојевог потискивања из Дријева, на једнаке дијелове дијелили
Радивојевићи и Павловићи. Босански краљ Остоја, за своје друге
владавине, имао је конкретног утицаја над неретљанским тргом и
учествовао у подјели његове добити55.
Овако сложен вид подјеле прихода од дријевске царине није
остао усамљен примјер у Босни. Тако је и у Олову — посједу
Павловића — војвода Сандаљ такођер располагао дијелом царине,
што је, уосталом, био случај и са сусједним Гласинцем56 На такав
начин успостављен систем имао је, разумије се, неких предности,
мада је и тако постизана равнотежа — усљед честих политичких
промјена — била лабилна и врло несигурна. Због тијесне међусобне
повезаности, поремећај односа изазван у том смислу на једном мје-
сту давао је одјека и на другом крају босанске државе. Најбољи до-
каз такве условљености у функционисању овог сложеног система
царина представља случај Олово—Дријева, о коме ће у току даљег
излагања, на одговарајућем мјесту, бити више говора.
ДРИЈЕВА V ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 125

На питање ко су били закупци дријевске царине и под којим

су је условима у посматраном периоду узимали у закуп не може се
дати потпун, већ само дјелимичан одговор. За поједина раздобља
сачувана су детаљна обавјештења о томе, док их за друга нема
никако.
Захваљујући неким од тих обавјештења зна се да је син поз-
натог дубровачког трговца и министра финансија на двору босанских
краљева Жоре Бокшића — нови протовестијар Никола — од оца на-
слиједио закуп дријевске царине. Иако се уз његово име, често спо-
мињано у вези са завршавањем неких послова у Дријевима, готово
редовно наводи само титула протовестијара57, то не значи да је он
једино у том својству, званичника босанског двора, био носилац
неке власти на неретљанском тргу, као што је до сада истицано58. За
Николу Бокшића се крајем јула 1403. године — приликом примања
неке соли из Валоне — изричито каже да је цариник у Дријевима59.
Отуда би његову цјелокупну дјелатност тамо требало посматрати
прије у оквиру обављања функције закупца дријевске царине неголи
у улози носиоца овог високог дворског признања. И протовестијар
Никола је, због сталие службене везаности за босански двор, најваж-
није послове (посебно око снабдијевања трга оољу) обављао преко
својих службеника, нарочито преко мајке Маруше60.
Десет година послије његове смрти (најкасније 1404) нема по-
датака о томе ко је даље држао дријевску царину. Y вријеме неси-
гурности због меБусобних борби босанске властеле око стицања пре-
власти, дубровачка влада није уопште ни покушавала да је добије
под закуп. Чак ни појединци задуго нису налазили за сходно да свој
новац улажу у овај, некада врло уносан, а сада прилично рискантан
посао. Стога сами Босанци узимају учешћа у њему, па трговци Бра-
ило Тезаловић и Радослав Муржић у априлу 1412. закупљују дријев-
ску царину, под условима какве је раније имао Дубровчанин Жоре.
У друштву с њима био је, додуше, и познати дубровачки трговац
Станихна Сладеновић, који није био непосредни закупац царине,
већ је у име својих пословних партнера управљао и координирао ње-
ним радом61. Да ли су ова тројица компањона држали читаву дријев-
ску царину, или само неки њезин дио, није могуће сасвим тачно
утврдити. Али, с друге стране, они се, по свему судећи, нису могли
користити њоме дуже од годину дана.
Већ крајем новембра сљедеће (1413) године позната дубровачка
властела Рестићи — браћа Клемент и Вита — јављају се као закупци
дријевске царине62. Послије њих поново, за неколико сљедећих годи-
на, престаје оваква активност Дубровчана, и тек средином 1417. по
други пут се споменути Станихна Сладеновић — заједно са Матком
Брајковићем и Цвјетком Гудељићем — јавља у улози цариника (ма-
да се не види којег и чијег дијела царине на Неретви), због чега
није могао бити постављен за судију у тргу63. Имена лица која су је
након ових узимала у закуп могу се извјесно вријеме детаљније пра-
тити. Браћа Марко и Лука, синови Матулина Припчића, су 1418-у
заједници са Стјепаном Прибињићем — купили неретљанску царину
од краља Остоје за 1900 дуката. Њезин четврти дио су 1. марта исте
године — уз све добитке и евентуалне штете — уступили своме су-
126 БУРО ТОШИБ

грађанину Петру Примовићу, који се обавезао да речену царину

снабдијева половином потребне соли, допремане из Валоне. Он је
потом, према уговору удружења, био дужан да — у име свих ортака
— улаже властити новац за цјелокупно пословање царине, с тим што
би му га ови касније на уговорени начин и у одређеном року мо-
рали да врате64. Круг пословних партнера у овом закупу царине про-
ширио се ускоро за још једног, пошто је већ почетком маја — уз
општи пристанак свих — Симко Галовић постао такођер закупац не-
ког њеног дијела65.
Тако су, дакле, интереси Дубровчана за царину у Дријевима
с временом све више расли. Након дугачке паузе дубровачка влада
је 1419. поново почела преговоре о њеној куповини. Већ од марта
мјесеца те године она је чинила у томе смислу извјесне покушаје са
босанском властелом која је имала у своме посједу дријевски трг66.
Да би је могла закупити сама, влада је позивала — чак и поименице
— неке од своје властеле и трговце и упозоравала их да не смију
„emere, nec se intromittere ad emendum gabellam Narenti’’67.
И ДОК ce тако расправљало y Дубровнику o начину куповине
царине на Неретви, њу је крајем маја 1419. закупио млетачки трговац
Иван Белтрамо68, за кога се не зна да ли је у неком сродству са бра-
ћом Јакобом и Занином Белтрамо, који су такођер у ово доба посло-
вали по Босни69. Био је то један од разлога што влада није покуша-
вала више да добије царину за себе, већ је оддучила да сваки гра-
ђанин може лично учествовати у њеној куповини70. Чак и неке које
је само два мјесеца раније најстрожије опомињала да то не чине,
влада је сада енергично подстицала да уђу у посјед дријевске цари-
не71. Али, спутани одлуком Вијећа умољених да со не смију куповати
у заједници са странцима, нити је извозити у Босну,72 поједини дуб-
ровачки трговци нису се одлучили више да је узму у закуп. На фор-
мирање таквог њиховог — тренутно одбојног — става према купо-
вини царине вјерсмватно да су утицала и стална подсјећања на дра-
стичну одговорност дријевских трговаца к.оји су се неколико година
раније — због бесрпавног извоза соли из трга — огријешили о посто-
стојеће норме73. Због овега тога Република је концем 1419. поново от-
почела преговоре око дријевске царине, при чему је показивала
спремност да — на предлог босанског краља — плати за њу 2800
дуката годишње74.
Кратко вријеме након ове дубровачке акције и Млечани су по-
чели да се све више интересују за Дријева, сматрајући да би их
због веће безбједности трговаца — будући да се радило о отвореном
тргу — требало утврдити75. Њихова влада је, под условом да само
њени поданици довозе со тамо и уз постизање сагласности тројице-
-четворице босанских велможа који су дијелили између себе приходе
у њој, обећавала средином 1422. краљу Твртку II дати за царину
1500—2000 дуката годишње, с тим што је млетачки посланик морао
претходно у Трогиру и Сплиту да провјери колико је тачна инфор-
мација о томе да је виоина добити од трга износила 2000 дуката76.
Међутим, у таквом послу она није могла заобићи ни војводу Санда-
ља, чија се воља у рјешавању питања Дријева морала и те како да
поштује. V краткој владиној изјави босанском краљу да је „задово-
ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 127

љна" Сандаљевим одговором њеном посланику77 не види се нингта

о условима под којима су ови преговори око царине били вођени из-
међу њега и Венеције.
Активност Републике Св. Марка око стицања царине на нерет-
љанском тргу наишла је на најоштрије осуде Дубровчана. Они су
пред угарским краљем у најцрњем свјетлу приказивали млетачко на-
стојање, а преко свога посланика молили војводу Сандаља да Вене-
цијанце онемогући да дођу у посјед Дријева и подигну утврђење у
Усињу78. Да ли због интервенције Дубровчана или непостизања по-
вољног споразума са Сандаљем, Млечанима, углавном, овом приликом
није пошло за руком да добију концесију на Неретви79.
Иако се, због опасности која јој је пријетила од стране Вене-
ције, у посљедњих неколико година бавила стално питањем царине
у Дријевима, влада Дубровника послије 1419—1420. године већ дуже
времена није покушавала да је узме у закуп. Умјесто ње, царину су
поново почели да закупљују поједини дубровачки трговци. Из тужбе
властелина Марина Геталдића — поднесене пред дубровачким судом
због отетог му вина и неких других роба — сазнајемо да су у 1421.
години царину у Дријевима држали Теодор Проданелић, Петар При-
мовић, Матко Матулиновић и Станихна Сладеновић80. Послије њих
половину војводе Сандаља и четвртину дријевске цариие Павла Ра-
дивојевића намјеравали су да закупе Станихна Сладеновић и Томаш
Бурић из Шибеника81. Млетачки поданик Томаш Бурић је крајем
јула или почетком августа 1422. и боравио у Дријевима у циљу скла-
пања потребног споразума са Станихном82. Да би се избјегла свака
штета за дубровачке трговце, ако би странац имао царину у својим
рукама, Теодор Проданелић је одмах за 1275 дуката купио Сандаље-
ву половину царине83. Након два мјесеца самосталног управљања
њоме он је 21. октобра 1422. примио у удружење дубровачког гра-
ђанина Радина Толиновића, уступајући му — са свим добицима и
штетом — половину закупљене царине. Према мећуообном договору,
Радин је морао остати годину дана у тргу због продавања соли и
обављања других потребних послова84. Али, ускоро послије тога, ова
двојица су прихватили и трећег ортака — Петра Примовића — тако
да су сва тројица стекли по једну трећину права и обавеза које су
произилазиле из закупа реченог дијела царине85.
Док се лица која су у посљедње вријеме узимала Сандаљеву
половину царине могу поименично идентификовати, о Павловићевим
и Радивојевићевим дијеловима не знамо много. На основу једне изја-
ве Петра Примовића сазнајемо да је сваки од ових држао своју чет-
вртину царине сам за себе86. Зна се да је тек 1423. Станихна Сладено-
вић располагао четвртином царине Радослава Павловића, коју је узео
у годишњи закуп за 600 дуката87. Али, након шест мјесеци — у авгу-
сту те године — тај му је дио царине силом одузео Петар Примо-
вић88, послије чега је војвода Радослав захтијевао од Сладеновића
да му исплати 209 дуката на име њеног протеклог кориштења89.
Неспоразуми између Дубровчана као закупаца царине довели
су до тога да босанска властела више није радо пристајала да дије-
лове своје царине уступа приватним лицима. Отуда је почетком 1424.
и сам војвода Сандаљ нудио дубровачкој влади своју половину ца-
128 БУРО ТОШИН

рине, на што му је ова незаинтересовано одговорила да ју је препо-

ручила својим трговцима за куповину90. Међутим, нико од њих није
баш показивао много интереса за њу. Тек је у априлу 1425. Влахота
Хранковић, са синовима Франком и Налком, закупио Хранићеву
половину царине91. Годину дана касније Хранковићи су — и поред
извјесних владиних покушаја да узме неретљанску царину у цјели-
ни92 — поново потврдили једногодишњи закуп Сандаљевог дијела у
њој93. Они су то исто чиниаи и два пута доцније, тако да се све до
момента када је Република ушла у посјед овог дијела царине (у
априлу 1429) јављају као њени закупци94. Један од ових — Налко
Хранковић — је, упоредо са дријевском царином, држао у друштву
са Дубровчанином Марином Шишићем 1427. и царину у Некрању,90
која већ тада, дакле, није чинила више заједничку цјелину са дри-
јевском, као што је то био случај крајем XIV вијека96.
Осим Сандаљеве половине, појединци су у току одређених го-
дина закупљивали и остале дијелове дријевске царине. 1'ак.о се кра-
јем 1426. Станихна Сладеновиб јавља још једанпут — у заједници
са босанским трговцем Браилом Тезаловићем — као закупац Радо-
слављеве четвртине97. Истовремено је четврти дио царине, који је
био у посједу Радивојевића, узимао — наизмјенично са њиховим по-
даником Иваном Алексићем — у закуп Дубровчанин Петар Примо-
вић98. И најзад, сам Влахота Хранковић је заједно са синовима —
упоредо са Сандаљевом половином — држао и овај дио дријевске
царине, све до почетка априла 1429. када је ослобоВен свих дугова
и потраживања у вези с њиме99.
Готово пуних десет година након првог покушаја дубровачка
влада је поново у љето 1428 — али са много више упорности и енер-
гије неголи раније — ставила на дневни ред питање дријевоке цари-
не1Ш. Преговоре, које су од самог почетка пратила одређена пога-
ђања и цјенкања, отпочела је већ крајем јула са Сандаљем Храни-
ћем. Његов представник у тим преговорима, Прибисав Похвалић,
тврдио је да војвода добива од тадашњег закупца царине — вјеро-
ватно мислећи при томе на Хранковиће — 1420 дуката годишње за
свој дио. Иако се у међувремену информисала да та сума није била
толика, већ да је износила само 1200 дуката, влада је налагала сво-
јим посланицима који су били код Сандаља да се праве да вјерују
у исправност прве цифре, ако би то и сам војвода тврдио, и да ко-
начно пристану на њу. Уколико би случајно Косача тражио више,
она им је одобрила да могу пристати на износ и до 1500, а у крај-
њем случају и до 1600 дуката годишње101. И заиста, према уговору о
трогодишњем закупу царине — склопљеном у октобру 1428. године
— прихваћена је ова посљедња свота, с тим што је њезин износ
Република морала да исплаћује Сандаљу у три рока: први пут 600,
а други и трећи пут по 500 дуката102. Осим тога, требало је да му даје
и 200—300 модија соли у току године103. На сличан су се начин —
преко Дријева — сољу снабдијевали и преостали сувласници у ца-
рини — Павловићи и Радивојевићи104.
Дубровчани су одмах након погодбе учињене са Сандаљем око
његовог дијела царине отпочели — али без успјеха — и акцију за
стицање њезине друге половине, која је била власништво Павлови-
ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 129

ћа и војводе Павла Радивојевића105. Неуспјех у том покушају није

их поколебао и обесхрабрио да већ почетком сљедеће године наставе
започете преговоре с Радославом Павловићем. Република, којој је
било заиста стало да добије и ову половину дријевске царине, а у
настојању да избјегне неспоразуме и трзавице усљед недостатка је-
динства управе у њој, понудила је Павловићу исте услове као и вој-
водн Сандаљу, тј. 800 дуката годишње за његову четвртину. Надајући
се да ће она, у сврху постизања својих циљева, пристати и на много
веће жртве, босански феудалац је тражио ништа мање него 1100
дуката. Владино објашњење да је Сандаљеву половину царине заку-
пила више да би избјегла разне скандале изазване лошим понаша-
њем појединаца него да извлачи неке посебне материјалне користи
из ње — наглашавајући да ће бити презадовољна ако прође и са
губитком од 200 дуката годишње106 — није утицало на промјену ње-
говог става. Све је то, разумије се, на крају довело до потпуног раз-
бијања преговора између војводе Радослава и Дубровчана. Истим
путем ствари су текле и са Радивојевићима, са којима такођер није
могло доћи до споразума, због чега су наставили да, као и раније,
уступају свој дио царине приватницима107.
Послије преузимања његовог дијела царине (1. априла 1429),
дубровачка влада је одмах исплатила Сандаљу 600 дуката на име
прве уговорене рате108. Ускоро потом послала је и двојицу својих
посланика у Дријева да виде и провјере приспјеле рачуне, измјере
со која се налазила тамо и испитају колико је оправдан захтјев цари-
ника да се издвоји износ од 60 перпера за подизање новог магазина
соли и довршавање плота и потпорног зида око царине109. Y складу
с учињеним споразумом да му се сваких четири мјесеца исплаћује
одређена сума, влада је у октобру исте године дала Косачи нових 500
дуката за другу рату царине110. Ажурност Дубровчана у томе смислу
није заказала ни касније. Њихови посланици су поново 19. марта
1430. прегледали рачуне царине и исплатили Сандаљу 1100 дуката —•
и то 500 дуката за трећу и посљедњу рату прве године, која се завр-
шавала крајем марта, и преосталих 600 дуката за прву рату друге
године закупа, која је започињала 1. априла111. Контроле рачуна ца-
рине и исплата њене закупнине текле су и даље по устаљеном ре-
досљеду. Сандаљевом фактору Групку дато је у октобру 1430. године
500 дуката на име друге112, а крајем фебруара сљедеће године При-
бисаву Похвалићу — у исто вријеме — трећа рата за другу и прва
за посљедњу годину закупа — у укупном износу од 1100 дуката113.
Послови око измиривања финаноијских обавеза владе према Сандаљу
текли су све до истека првог трогодишњег уговора о закупљивању
царине (1. априла 1432) у најбољем реду114.
Међутим, у ово вријеме започео је и конаовски рат (1430—1432)
између Радослава Павловића и Дубровника, што није могло протећи
без одређеног угицаја на Дријева. Не знајући у почетку какве раз-
мјере ће рат достићи, дубровачка влада је још 29. јула 1430. забра-
њивала полазак каравана из Дубровника, Стона и Неретве у Босну115.
Потом — као и у другим ситуацијама када би се њихов град нашао
суочен са опасношћу — дубровачки трговци из Дријева били су и

9 Трг Дријева у средњем вијеку

130 БУРО ТОШИН

овај пут укључени у његову одбрану. Од самог почетка сукоба извје-

стан број Дријевљана мобилисан је у редове дубровачке војске116.
Али, успоравање трговинске размјене и мобилисање одређеног броја
људства нису биле једине посљедице конаовског рата у Дријевима.
Будући да су се Павловић и Хранић нашли у два различита зараћена
табора, то је овај рат донио општи поремећај у функционисању сло-
женог система дријевске царине. Већ крајем 1431. доведено је у пита-
ње чак и Павловићево учешће у диоби њеног прихода117. У јесен сље-
деће (1432) године Сандаљ Хранић је отворено показивао намјеру
да задржи за себе новац од Павловићевог дијела царине на Неретви.
Стога је дубровачка влада наредила својим трговцима тамо да се не
мијешају у ове зађевице босанске господе и да допусте Косачи да
чини шта хоће118. И у ситуацији када су ствари много бол>е познате
тешко је установити на чијој је страни кривица, па се ни овај пут
не види да Л1И је иницијатива за промјену стања у Дријевима потекла
од Сандаља, или је услиједила након конфисковања његовог дијела
царине у Олову од стране војводе Радослава. Република Св. Влахе
је тада, под пријетњом казне од 1000 дуката, забранила својим пода-
ницима да купују оловску царину све док се босанске војводе не
споразуме између себе119. Међутим, њихов спор на ушћу Неретве ни-
је био ријешен ни почетком маја наредне године, када је Сандаљ
упутио тамо свога човјека, Радоњу, и поставио га на мјесто управ-
ника Радослављевог дијела царине120. Коначно измирење Косаче и
Павловића је осигурало сваком ранија права у дријевској и оловској
царини121, али у исто вријеме оставило неријешене и неке правне
конфликте, изазване насталим промјенама, који су се пред дубровач-
ком владом потезали још неколико година након завршетка рата122.
Уговор о првом трогодишњем закупу дријевске царине истицао
је 1. априла 1432. Више од годину дана прије његовог истека дубро-
вачка влада је обновила преговоре с војводом Сандаљем о продуже-
њу закупа његове половине царине. Она му је већ од јануара 1431.
године често писала у то име123. Био је то, у ствари, у почетку олак
владин покушај да поново закупи Хранићев дио царине за сљедећих
пет година124. Али, настојећи да повећа закупнину, он је у преговори-
ма тврдио да му други нуде више и да војвода Павле и Радослав
извлаче знатно већу корист из свога дијела царине125. Такво његово
увјерење разбило се, ипак, на крају о чврсте протуаргументе Дубров-
чана да они имају велике издатке око издржавања бројних чинов-
ника у царини, док Павловићи и Радивојевићи држе у њој само по
једног човјека, „коме плаћају мало или ништа”, и да у посљедње
вријеме купују со по много скупљим цијенама — чак и до 40 дуката
по милијару126. Уговор са Сандаљем о закупу његове половине цари-
не за наредне три године — по непромијењеној цијени од 1600 ду-
ката годишње — прихватила је, поткрај фебруара 1431. и дубровачка
влада127.
У читавој 'овој акцији око продужавања закупа дријевске цари-
не можда је најинтересантнији Сандаљев покушај да у нову повељу
стави као датум од кога има важити 1. април 1431, умјесто 1. априла
сљедеће (1432) године, када је истицао рок уговора о првом трого-
дишњем закупу царине. Дубровчанима у таквој ситуацији, свакако,
ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 131

није било тешко доказати да се радило о најобичнијој Косачиној

заблуди у рачуну128. С друге стране, у Дријевима је у ово доба уве-
дена и друга занимљива новост, према којој се за потребе домаћег
становништва морало из залиха соли у царини на сваку кућу да даје
по пола модија соли мјесечно, уз цијену од 12 гроша за модиј по ве-
ликој мјери. Они којима је била давана морали су одмах да исплате
речену вриједност соли и нису смјели да је узимају један умјесто
другог12*.
Захваљујући благовременом завршавању послова око стицања
Сандаљеве половине царине по други пут, њено функционисање је
текло и даље без већих проблема и застоја. По већ уобичајеном редо-
сљеду, прва рата обновљеног трогодишњег закупа царине била је —
послије прегледања рачуна — исплаћена Сандаљевом поклисару При-
бисаву Похвалићу — заједно са посљедњом ратом претходне године
— убрзо по ступању новог уговора на снагу (3. маја 1432)130. Приспјеле
рачуне царине дубровачки посланици су контролисали поново у ок-
тобру исте године131 и одмах након тога исплатили војводи Сандаљу
500 дуката на име друге рате за царину132. То исто су учинили и крајем
марта сљедеће (1433) године, када му је дато предвиђених 1100 дуката
за задњу рату прве и прву рату друге године посљедњег закупа ње-
гове половине царине. Посланици које је влада отпремила овога пута
да прегледају царинске рачуне требали су да поразговарају са сином
кнеза Вука Вукићевића због увреда и штета које су наносили његови
људи дубровачким трговцима на ушћу Неретве. Уколико овај не би
обећао да ће стати на пут таквим појавама, морали су му скренути
пажњу да ће га тужити војводи Сандаљу као најутицајнијем човјеку
у тргу133. Међутим, ово није био једини сукоб дубровачких трговаца,
настањених у Дријевима, с босанском властелом. Управник дријевске
царине — Симко Галовић — имао је ускоро послије тога извјесних
неприлика и са поданицима војводе Сандаља Хранића134. Свему томе
придружиле су се и незгоде настале због династичких борби — вође-
них око пријестоља између босанског краља Твртка II и протукраља
Радивоја Остојића — чије су се посљедице осјећале и међу станов-
ништвом неретљанског трга. Тако је средином августа 1433. Дријев-
љанима допуштено да се до краја сљедећег мјесеца, заједно са имо-
вином, повуку и смјесте у дистрикт града Дубровника135. Али, све те
неприлике које су са разних страна притискале тамошњу царину ни-
су обустављале нити одгађале редовно обављање финансијских по-
слова у њој. Као и много пута раније — када је долазило вријеме
за то — Сандаљевом гласнику Групку било је крајем септембра 1433.
исплаћено 500 дуката за другу рату царине у редовном и уговором
предвиђеном року136. Посљедња рата друге и прва рата треће године
закупа — у износу од 1100 дуката — уручене су његовом посланику
Прибисаву, такођер у року и на вријеме137.
Несређене прилике у Босни тога доба доносиле су и даље по-
тресе у крајевима око ушћа Неретве. Y ствари, почетком октобра
1434 — пред страхом од угарске војске, коју је упутио краљ Жигмунд
своме штићенику Твртку II — дубровачки трговци су, као и у оста-
лим сличним ситуацијама, напуштали Дријева138. У оквире ових уну-
трашњих борби улазио је и обрачун Хрвојевог синовца Бурђа Војса-
132 БУРО Т01ПИН

лића са Сандаљем Хранићем. Томе хумском властелину пошло је за

руком да ослободи браћу Радивојевиће Сандаљеве власти и даимпо-
слије тога — уз многа мјеста на Неретви — потврди „и дривске габе-
ле дио ки су држали”139.
Страху изазваном окваквим стањем у Босни — пред којим су се
дубровачки трговци повлачили повремено из Дријева — прикључила
се и једна дотад неуобичајена новост која је задесила тамошњу цари-
ну од стране војводе Сандаља. Он је допремао, у ствари, велике коли-
чине соли и продавао је власима на исполицу. Такав Сандаљев гест
није се могао допасти Дубровчанима, пошто им је на тај начин чинио
директно конкуренцију у продаји овог артикла у Дријевима. Зато
је влада писала својим цариницима тамо да провјере колико је соли
довезао у трг и коју је количину од тога продао власима140. Она је то
захтијевала и од двојице службеника који су 20. октобра 1434. упу-
ћени да прегледају рачуне царине. Преко ових је влада, надаље, пору-
чивала управницима дријевске царине да не раде друго осим што им
је службом предвиђено и прописано и да строго воде рачуна о мјера-
ма соли, пазећи добро да не буде мјерена друшм осим оним жељез-
ним, које су биле одређене за њено мјерење у овом тргу141. Али, без
обзира на све те перипетије кроз које је царина пролазила, Сандаљу
је и овај пут, на уобичајени начин, крајем септембра 1434. иоплаћена
друга рата за посљедњу годину овог — по реду другог трогодишњег
закупа142.
И док. је тако вријеме пролазило, рок за истицање уговора о
споменутом закупу Сандаљеве половине царине постајао је све бли-
жим. Али, Дубровчани ни овог пута нису чекали његов крај већ су
се — као и у претходном случају — непуних годину дана прије истека
старог почели да интересују за склапање новог уговора о закупу ца-
рине. Њихова влада је још од маја 1434. године стављала ово питање
на дневни ред својих сједница143. Но, Сандаљ је сада био далеко упор-
нији у намјери да прода своју половину царине за 200 дуката скупље
неголи раније144. Такав његов захтјев Република није могла више зао-
бићи, већ је почетком јула пристала да закупи речени дио царине за
сљедећих пет година по цијени од 1800 дуката. Придржавајући се од
раније установљених принципа, она се сложила да му обећани износ
исплаћује и даље у три рате годишње — и то први пут 800, а други
и трећи пут по 500 дуката145. И сам Хранић је кроз неколико дана
постигнути споразум потврдио својом повељом,146 која је требало да
ступи на снагу 1. априла 1435147. Али, то није дочекао, пошто је пет-
наест данаприје овог датума умро, што, наравно, није могло протећи
без низа посљедица по испуњење уговора148.
 НАПОМЕНЕ

1 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 411—412, бр. 419. 6. IV 1399. Vnop.: Л>.
Ковачевић, Знамените српске породице средњег века, ГНЧ, X, Загреб 1888, стр.
201; М. Динић, Тр? Дријева, отр. 115. и Д. Р. Јерковић, Габела, отр. 6.
2 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 412—413, бр. 420 /између 2. септембра и
30. новембра 1400/. Упор.: Л>. Ковачевић, Знамените српске породице средњег
века, стр. 201. и М. Динић, Трг Дријева, стр. 125.
3 Због тога се почетком 1399. у дубровачкој влади расправљало да „prop­
ter timorem Turchorum possuit dare fidem et liberam fidanciam mercatoribus
nostris Ragusius habitantibus in Narento... quod possint se reducere in Stagno
cum personis et rebus”. Ref. XXXI fol. 16Г, 22. I 1399.
4 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 448—449, бр. 459, 8. IV 1400. Упор.: B.
Норовић, Хисторија Босне, стр. 369. и 'I. Божић, Дубровник и Турска у XIV
и XV веку, стр. 21—22.
5 „... de detinendo Nicholam et Braian merchatores Narenti, qui dicuntur
esse chulpobiles brige facte cum Vlachis domini Regis Bosne". Ref. XXXII fol.
9, 16. VIII 1402; „... quod mictant ad dominum Regem de Bosne suos ambasa-
tores ad faciendum excuxationem suam". Ref. XXXII fol. 6’, 28. VIII 1402.
6 Ref. XXXII fol. 194’, 11. VIII 1402; Ref. XXXII fol. 113’, 10. X 1402; Ref.
XXXII fol. 131, 20. XII 1402; Ref. XXXII fol. 20’, 19. XII 1403; Ref. XXXII fol.
150, 18. VI 1403; Ref. XXXII fol. 150’, 18. VI 1403.
7 „.. quod conducere debeant in illo mari Stagni barchas et zopolos quos
habent ibi”. Ref. XXXII fol. 153’, 30. VI 1403.
8 До сада најисцрпнију студију о овом рату написао је Г. Шкриванић,
Рат босанског краља Остоје са Дубровником, Весник Војног музеја 5, 1958,
стр. 35—60.
’ „... et si poterit ire securus quod teneatur cum dicto carico ire ad dictum
caricatorum Narenti”. Div. Cane. XXXIV fol. 21Г, 23. IV 1403.
10 „... quod dicte gallee Regis Ladizlavi debet in proximo venire ad illud
mare ad quod debeo ire ad excaricandum ita quod absque evidenti dubio ipsa­
rum galearum ire non possum. Et per terra inveni in Ragusio quod rex Bossine,
qui est caligatum cum dictis galleis... ita quod non possum ire ad excarican­
dum ad dictum mercatum”. Sent. Cane. IV vof. 146, 25. VII 1403.
11 „... de scribendo literas preceptorias patronis et marinarys naviziorum
que portant sal Narentem et sunt aplicata ad scolium Ossini quod infra duos
dies visis dictis literis debeant discaricasse ipsum sal in terra et statim rever­
tantur Ragusium". Ref. XXXII fol. 159’, 18. VII 1403.
12 „... quod nullus civis Ragusii, nec qui pro Raguseo se appelat audeat
vel presumat... portare nec portari facere sal ad mercatum Narenti... nec ad
aliquem locum inimicorum nostrorum". Ref. XXXII fol. 163’, 14. VIII 1403.
13 „quod nullo modo vel ingenio audeat nec presumat mittere sal ad
Narentum nec emere sal nec vendere sal... nec ad aliquem alium locum inimi­
corum nostrorum”. Div. Cane. XXXV fol. 15, 14. VIII 1403.
14 „Et quod in mercato Narenti non remansit quasy ulla persona timorem
infirmitatus februm et eciam guerre”. Div. Cane. XXXV fol. 16. 18. VIII 1403.
15 ... precipiendo quod quilibet ex dictis mercatoribus debeat venire Stag­
num vel Ragusium usque ad festum Sancte Marie de mensis septembris”. Ref.
XXXII fol. 166, 28. VIII 1403.
16 Када je Живко Виггковић „pro suis servicys” дошао „ad Narentum’’ тада
je „dicebatur publice per mercatum quod timebant de Radicio Sonchovich" због
чега je y Малом вијећу одлучено „quod galea nostra armata Ragusii ire debeat
ad dictum locum Narenti". Lib. Mal. I fol. 173, 14. IX 1403.
134 БУРО ТОШИН

17 ....... Qualeg mercatori quod possit ire Narentum pro eius plumbis, rebus,
mercancys que habet ibi". Ref. XXXII fol. 166’, 28. VIII 1403; „... aliqui de dicto
mercato inceperunt enadere et exportare secum de rebus suis”. Lib. Mal. I fol.
173, 14. IX 1403.
18 „Ali nostri partir come quella de Narente zoe a tuti quelli serano in la
armada cento marinari, balistieri, rematori, compagnoni ef soldati”. Lett. di Lev.
IV fol. 57, 11. XII 1403. Чак cy и породице појединаца, као на примјер жена
„quondam Volcoslavi Copito de Narento”, биле материјално обезбјеђиване због
тога што оу о-ви губили животе „tempore guere nostre”. Ref. XXXIII fol. 19’,
6. V 1407. O учешћу Дријевљана y овом рату уопште види: Г. Шкриванић,
Рат GocancKoi краља Остоје са Дубровником, стр. 46.
” Ј. Gondolae, Chronica Ragusina Junii Restii, стр. 208.
20 M. Орбин, Краљевство Словена, стр. 157, 350. Упор.: В. НоровИћ, Хисто-
рија Босне, стр. 386. и С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе,
с,тр. 201.
20' Ref. XXXII fol. 160, 19. VII 1403.
21 Div. Cane. XXXV fol. 35, 12. XI 1403.
22 Sent. Cane. Villa fol. 85, 25. VI 1429.
23 Div. Cane. XXXVI fol. 37, 17. III 1406; 41’, 26. IIII 1406; 44, 16. IV 1406;
47, 25. IV 1406; 47’, 26. IV 1406; 53, 14. V 1406; 53’, 15. V 1406; Ref. XXXIII fol.
19’, 6. V 1407.
24 Л>. Ковачевић, Знамените српске властеоске породице средњег века,
стр. 202. и С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 201.
25 „... debiate agravardi de le re e usanqe che se facerano a nostri me-
rcadanti nel tempo da Ostoya in Sovixoschi, in Desevice, in Srebreniqa et Narente
et per li altri luogi de mercato”. Lett. di Lev. IV fol. 66’, 29. V 1404. Ynop.:
C. Бирковић, Историја средњовековне босанске државе, сгр. 214.
26 Л». Стојановић, ССПП 1/1, стр. 459—460, бр. 473, 16. VIII 1404.
27 „Item perche li mercadanti de Narente se lamentano de alcuna novitade
che li fano li duhaneri". Lett. di Lev. IV fol. 105, 24. IV 1405.
28 Л>. Ковачевић, Знамените српске властеоске породице средњег века,
стр. 202. и М. Динић, Трг Дријева, стр. 126.
29 Ј. Мијушковић, Хумска властеоска породица Санковићи, Историјски
часопис XI, Београд 1'960. стр. 49.
30 „... chel ha ordenato a Sandal ad aconzar ali ditti che habian la liberta
la qual haben nel tempo dei Re Ludovicho". Lett. di Lev. IV fol. 106’, 7. III 1406.
ordeni che per quello parte ge tocha se pagi al dicto Marin". Lett. di Lev. IV
31 „... dobiate pregar che come lo duca Chervoe per la parte ge tocava ha
ordenato alii soi ufficiali che li debien pagar, che per lo simele lo dito voyvoda
ordeni che per quello parte ge tocha se pagi al dicto Marin”. Lett. di Lev. IV fol.
110, 16. VIII 1406. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 126, нап. 5.
32 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 270, бр. 288, 22. X 1406.
33 Лј. Стојановић, ССПП 1/1, отр. 471, бр. 487, 9. II 1409; Ш. Л»убић. Аисти-
не о одношајих јужног славенства и Млетачке Републике, кн>. VI, ЈАЗУ, За-
греб 1878, стр. 78—82, 8. IV 1410. Упор.: Ј. Радонић, Der Grosswoivode von Bos-
nien Sandalj Hranić Kosača, Archiv fiir slawische Philologie, Neunzehnter Band,
dritte und viertes Heft, Berlin 1897, crp. 410, 413;
34 „... quod in responsione fienda litera mercatorum Narenti non scribatur
aliquid de castro nec de aliquo laborerio". Ref. XXXIII fol. 232, 7. III 1408.
35 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 471, бр. 487, 9. II 1409.
36 Ref. XXXIII fol. 250, 15. VI 1409; 257’, 18. VI 1409.
37 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 473, бр. 489, 13. VIII 1409.
38 „... de scribendo mercatoribus de Narento quod solvant voyvode Sandali
ducatum unum pro domo, prout petit". Ref. XXXIII fol. 270’, 17. II 1410. Ynop.:
M. Динић, Трг Дријева, стр. 126, нап. 3.
39 „... nunc autem Narenti habitantes loci Regni Bosne et domini voyvode
Sandali ditioni submissi”. Lett. di Lev. VI fol. 72, 10. VI 1413; „...a loco Narenti
ubi inhabitant dicionis illustris regis Bosne, sub protectione magnifici voyvode
Sandalis". Lett. di Lev. VII fol. 81, 14. VIII 1413.
40 „... de scribendo mercatoribus nostris de Narento quod post quam non
potuerunt esse concordes cum comito Paulo et fratribus pro dampnis factis per
eos vadant coram voyvoda Sandalis”. Ref. XXXIV fol. 216’, 5. III 1414.
ДРИЈЕВА У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА 135

41 „... de consulendo officialibus cacamortorum, quod... expelent a Me­

lita illos de Narento”. Ref. XXXIII fol. 191, 8. VI 1411.
42 Lett. di Lev. VII fol. 72, 10. VI 1413; 81, 14. VIII 1413.
43 Ш. Л>убић, Листине o одношајих јужнога Славенства и Млетачке Ре-
публике, књ. VII, ЈАЗУ, Загреб 1882, стр. 132, 26. X 1413.
44 „... de scribendo mercatoribus de Narento quod se excusant, quantum
possunt a solutione ducati, et si non possunt alluid solvant predictum ducatum
vel minus si possunt". Ref. XXXIV fol. 212, 5. I 1414.
45 „... de scribendo mercatoribus nostris habitantibus Narenti quod de­
beant recipere quoscumque gabellotos domini habentes iurisdictiam sive pote­
statem penunt in illo loco". Ref. XXXIV fol. 230, 27. VIII 1414; 230’, 28. VIII 1414.
46 Тако je почетком априла 1416. године icep Mihajlo de Croxe требао y
Дријевима да сазна „chi fusse quelli de Narente che abia iniuriati et batuti
li zentilomini de Polo Radivoevich”. Lett. di Lev. VII fol. 153’, 6. IV 1416.
47 И. Божић, Дубровник u Турска y XIV u XV веку, стр. 44. и C. Нирко-
вић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 242.
48 Ref. XXXIV fol. 128’, 28. VI 1414; Lett. Di Lev. XXXIV fol. 107’, 27.
VII 1414.
49 Ref. XXXIV fol. 309, 27. IX 1414; Cons. Rog. I fol. 9, 21. III 1415; 10,
30. VII 1415; 29, 28. II 1415; Cons. Min. I fol. 37’, 29. VII 1415; 50, 5. XII 1415.
50 Cons. Rog. I fol. 15, 23, III 1415; Cons. Mai. I fol. 17, 12. XII 1415.
51 И. Божић, Дубровник u Турска y XIV u XV веку, стр. 44. и C. Нир<ко-
вић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 244.
52 „.. .le barche et ciopoli et pareggi tutti siche per nessun modo vegnis-
seno alia mani delli detti Turchi". Lett. di Lev. VII fol. 153’, 16. IV 1416.
53 Будући да ce није придржавао таквог Владиног наређења, Вукац Му-
ра је био осуђен на мјесец дана затвора. Lam. Pol. I fol. 3, 3. VI 1417.
54 М. Динић, Трг Дријева, стр. 126.
55 „Manifestemo che demo la quarta parte della gabella de Narente a Piero
de Priboe quella che avemo comprada da messer lo Re Ostoia di Bosna con
quelle condizione et pertinenzie come noi havemo comprato da decto messer lo
Re, et secondo scrive nella poveglia la qual nese messer lo Re". Div. Not. XII
fol. 219', 1. III 1418.
56 Види M. Динић Трг Дријева, стр. 124—425.
57 Ref. XXXII foL 129’, 28. II 1402; Div. Cane. XXXIV fol. 211, 25. IV 1403.
38 Д. Ковачевић, Жоре Бокшић, дубровачки трговац и протовестијар бо-
санских краљева, стр. 308.
39 „... domino Nicolao protovistiario, doanerio dicti mercati". Sent. Cane.
IV fol. 146, 25. VII 1403.
“ „... illud consignare domino Nicolao protovistiario seu eius factoribus".
Div. Cane. XXXIV fol. 211, 25. IV 1403. O Марушином ангажовању y пословима
y име оина Николе најбоље говоре сљедеће ријечи „domina Marussa relicta
quondam domini Zore protovistiario procuratrixa domini Nicolay protovistiari
eius fily”. Div. Cane. XXXV fol. 5, 6. VI 1403.
61 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, cnp. 533, 6p. 554, 23. IV 1412. Ynop.: M. Динић,
Трг Дријева, стр. 127.
62 „... et ser Vite et ser Clementis de Restis empotorum dicte gabelle et
sociorum". Div. Cane. XXXIX fol. 326’, 29. XI 1413.
63 Дана 16. јула 1417. y Малом вијећу je био ивабран Поручен Драгановић
за судију у Дријевима „loco Stanichne Sladanovich qui esse non potuit, secun­
dum consuetudinem civitatis, quia est gabelotus ibidem in Narento”. Cons. Min.
I fol. 144’, 16. VII 1417.
64 „Noi Marco et Luxa fioli di Matulin Pripcich et Stiepcho Pribignich mani­
festemo che demo la quarta parte della gabella de Narente a Piero de Priboe
quella che avemo comprada da messer lo Re Ostoia de Bosna con quelle condi­
zione et pertinenzia come noi havemo comprato da decto messer lo Re et secondo
scrive nella poveglia la qual nese messer lo Re la qual gabella costa prima
compra ducati millenovecento... et io decto Piero manifesto esser tegnudo a dar
in la compagnia decta la mitade et tuete la sal nove che sera facta alia Valona
... anche detto Piero che son tenuto ascivorizar la mia parte della gabella sempre
che quando fesse mestier delli denari et de piu da servir quello meglio potesse
alii bisogni. Et noi sterno in acordio io Stefano de Pribigna et Marco et Luca
136 БУРО ТОШИН

fradelli fioli de Matulin Pripciche quando fosse alii bisogni delle gabelle de Na-
rente da tuor de ser Pietro de Primo de denari o altro che possa tuor uno de
noi per tutti tre et oblegar uno laltro”. Div. Not. XII fol. 219’—220, 1. III 1418.
65 „MCCCCXVIII indictus XI die V may Symchus Gallovich asserens habere
partem cum Luxa et alys socys suprascriptis”. Deb. Not. XIII fol. 354, 14. I 1422;
„In quo quidem pergameno apparet qualiter die V may 1418, indictus XI, Simchus
Galovich asserens se habere partem cum Luxa et alys socys”. Sent. Cane. VIII b
fol. 228, 15. I 1434.
« Cons. Rog. II fol. 18, 20. III 1419; 20, 28. III 1419; 20’, 3. I 1425; Cons.
Mai. I fol. 147, 4. IV 1419. Ynop.: Б. Тошић, O дријевској царини, стр. 189.
67 Cons. Min. II fol. 54, 3. IV 1419.
68 „... de induciando super facto gabelle de Narente quam emit Johannes
de Beltramo". Cons. Rog. II fol. 33, 23. V 1419; „... super facto gabelle de Na­
rente empte per Johannem Beltrami”. Cons. Rog. II fol. 33’, 30. V 1419. Ynop.: Б.
Тошић, O дријевској царини, стр. 189.
69 C. Бирковић, Једна босанска краљевска пресуда, ГДИ БиХ, 1973, стр.
9—18.
70 „... statuimus, ordinamus, franchamus impartimur omnibus nostris qu­
atenus amodo antae emere possint gabellam Narenti”. Cons Rog. II fol. 38, 17.
V 1419. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 127.
71 Петра Примовића кога је раније позивала да то не чини. Влада је
сада подстицала „intrandi in gabella Narenti". Cons. Rog. ili fol. 39, 26. VI 1419.
72 Cons. Rog. II fol. 38, 17. VI 1419.
73 Cons. Rog. II fol. 46, 13. VII 1419; 46’, 13. VII 1419; 47, 13. VII 1419.
74 „... de emendo dictum mercatum pro precio ducatorum duorum milium
octigentorum singulo anno prout dixit rex Bosne”, Cons. Rog. II fol. 82, 30. XII
1419. Ynop.: Б. Тошић, O дријевској царини, errp. 189.
75 Ш. Л>убић, Аистине o одношајих јужнога славенства и Млетачке Ре-
публике, кн>. VIII, JA3Y, Загреб 1886, стр. 87, 7. IV 1421. Ynop.: С. Бцрковић,
Историја средњовековне босанске државе, cip. 254.
76 Аистине VIII. стр. 176, 6. V 1422. Ynop.: М. Динић, Трг Дријева, стр.
128. и Б. Тошић, О дријевској царини, iorp. 190.
77 Аистине VIII, стр. 196, 4. X 1422.
78 М. Динић, Трг Дријева, стр. 128.
79 Б. Тошић, О дријевској царини, стр. 190.
80 Lett. di Lev. VIII fol. 31, 25. X 1421; 33, 22. XI 1421; Cons. Rog. III fol.
67, 9. 1422; 68, 15. I 1422; 69, 22. I 1422; 70, 27. I 1422; 70’, 30. I 1422; Lett. di Lev.
VIII fol. 43, 30. I 1422; Div. Cane. XLV fol. 69, 23. IX 1428.
81 „... questa dovana sera tolta per Thomas Gurich, et companoli sera uno
in merchado... voriamo esser chom voyvoda Paval, e chom Stanihna Sladinovich
digando penso, che Paval vendera la sua parte... che la vol tore gabella Thomas
Jurich”. Lam. de For. V fol. 169, 7. V 1423.
82 „...e como fo venuto Tornas Jurich a Narente in casa di Stanihna Sla­
dinovich per achonzo dei fatto di gabella”. Lam. de For. V fol. 169, 7. V 1423.
83 „... non li piager a tutti noi sigvira dano toleti gabella”. Lam. de For.
V fol. 169—169’, 7. V 1423; „... ser Theodorus de Prodanello emerit gabellam
Narenti pro isto anno presenti a voivoda Sandalio... pro ducatos auri mille du­
centum septuaginta quinque". Div. Not. XIII fol. 299’, 21. X 1422.
84 „... che da poi chel tolse la dicta gabella, tenne quella per se, circa due
mesi, et poy diede una terza parte a Radien Tolienovich dicto Iquosnich” Lam.
de For. V. fol. 170, 20. V 1423; „Ser Theodorus predictus et Radin Tolinovich
dictus Iquosnich... facerunt collegantiam et societatem de dicta gabella empta
per ipsum ser Theodorum... et quod unus quisque ipsorum habeat medietatem
gabelle predicte... Ita tamen quod dictus Radin stare teneatur cum persona sua
in Narente ad dictam gabellam et recipere salem et denarios de vendi _ facere
salem et omnia alia facere et exercere in ea toto dicto tempore unis anni... Et
medietas lucri secuturi ex gabella predicta sit dicti ser Theodori et alia medietas
sit dicti Radini. Et similiter sit de damno si quod foret”. Div. Not. XIII fol. 299’,
21. X 1422; „Ser Theodoro e la posto Radine Tolilovich che tina la gabella e che
venda”. Lam. de For. V fol. 169’, 7. V 1423.
ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА
137

85 „...et роу diede una terza parte a Rađien Tolienovich e una altra terza
parte a Piero de Primo et la terza parte tene per se siando prsente et contentado
el dicto Piere de Primo”. Lam. de For. V fol. 170, 20. V 1423; „... igabeloti de
Narente, ser Theodoro de Prodanello et Piero de Primo dicto Clunovich et Radien
Tolilovich”. Lam. de For. V fol. 167, 7. V 1423.
“ „... chadauno sta de lor a sua parte... lor fano de loro parte zoe che
voleno”. Lam. de For. V fol. 169’, 7. V 1423.
87 ,,... per tota parte gabelle Narente ipsius voivode Radosavi Pavlovich
habere deberent a dicto Stanichna Sladanovich ducatos auri sexcentos si eam
tenuisset uno anno completo". Sent. Cane. VII fol. 252’, 14. I 1427.
88 „Pero che com man armata e per forza li togliete la gabella de Narente”.
Lett. di Lev. IX fol. 11, 20. VIII 1423.
89 „In quibus ducatis auri ducentum et novem pro resto et completa so­
lutione partis gabelle voivode Radosavi Pavlovich tente per ipsum Stanicnam
mensibus sex”. Sent. Cane. VII fol. 252’, 14. I 1427.
” „... et confortaremo li mercatanti nostri, al comprar della ditta gabella
de Narente”. Lett. di Lev. IX fol. 25, 23. III 1424. Упор.: M. Динић, Трг Дријева,
стр. 128—129. и Б. Тошић, О дријевској царини, стр. 190.
91 „... pro plegio Vlacote Crancovich et Franchi et Nalchi filiorum suorum
ipsius Vlacote pro medietate gabelle Narenti pro isto anno”. Cons. Min. III fol.
213, 12. IV 1425.
92 „.. .de dando libertatem domino Ractori et Minori consilio cum consilio
Rogatorum emendi gabellam de Narente in totam”. Cons. Mai. fol. 219’, 19.
VII 1426.
93 „... pro plegio Vlacote Crancovich et Franchi et Nalchi filiorum suorum
ipsius Vlacote pro gabella Narenti pro isto anno”. Cons. Min. IV fol. 1, 23. IV 1426.
94 Cons. Min. IV fol. 95, 14. VI 1427; 154, 17. IV 1428.
95 „... super facto gabelle de Naeram quam emit Naicus Vlacotich”. Cons.
Rog. IV fol. 22, 15. V 1427; „... supra Nalchum Vlacotich et Maroe Sissam gabel-
lotos gabelle de Necram”. Cons. Rog. IV fol. 4’, 13. VII 1427.
96 Види стр. 21.
97 „...in causa quam habet cum Braillo Tesalovich et sociis, nomine voivode
Radossavi Pavlovich pro gabella Narenti". Div. Cane. XLIV fol. 90’, 15. XII 1426.
98 „... presentaverint Ivanis Alexich homo Vuochi Vochievich leteram unam
credentie dicti Vuochi potens et requirens habere debere a Petro Primi presente
et inteligente yperperos septuaginta sex grossis Ragusii pro resto suarum ratio­
num gabelle Narente quam gabellam vicissim olim habuerunt”. Div. Cane. XLV
fol. 210’, 20. IV 1429. Петар Примовић je примио средином 1426. од кнеза Нико-
ле Бурђевића разрјешницу рачуна за дријевску царину. Л>. Стојановић, ССПП
1/2, стр. 7—8, бр. 628, 23. и 29. VI 1426. Упор.: М. Динић, Трг Дријева, отр. 130.
99 „... de franchando plegios Vlachote Chrancovich pro gabella de Narente
quam habuit anno preterito”. Cans. Min. IV fol. 247’, 21. VI 1429. Вук Вукићевић
je дао Влахоти Хранковићу разрјешницу рачуна за дријевску царину већ по-
четком апјрила 1429. Л>. Стојановић, ССПП 1/2. стр. 32, бр. 644, 2. IV 1429. Упор.:
Л>. Ковачевић, Знамените српске властеоске породице средњега века, стр. 205.
100 Cons. Rog. IV fol. 64’, 27. VII 1428; 68’, 23. VIII 1428. Упор.: Б. Тошић,
О дријевској царини, стр. 190.
191 Lett. di Lev. X fol. 97—97’, 31. VII 1428. O свим цјенкањима Дубровчана
са војводом Сандаљем iy куповини дријевске царине види: М. Динић, Трг
Дријева, стр. 129.
102 Cons. Rog. IV fol. 77, 26. X 1428; 79’, 22. XI 1428; 94, 28. III 1429. Упор.:
Ј. Радонић, Der Grossvojvode von Bosnien Sandalj Hranić Kosača, стр. 454.,
нап. i.
103 „II qual voivoda tal sal in duo o tre volte, in diversi tempi ...e mai non
passava la soma de duxento in trexento moza in tutte volte et per tutto lo anno”.
Lett. di Lev. XII fol. 38, 30. VI 1436.
104 Види стр. 144, 158, 196.
105 „... de tractando et praticando emendi a voivoda Radossavi Pavlovich
et a voivoda Paval Giurenovich et fratribus aliam medietatem gabelle Narenti".
Cans. Rog. IV fol. 73, 5. X 1428.
106 „... non avemo tolta per alguna utilita che speremo dessa et gia sariamo
contenti di non perder dessa oltra ducatos 200 lanno, ma per caxon di pace et
138 БУРО TOIUHli

concordia perche in quel luogo use molti sinestri et salvatichi homint et cum
loro mali portamenti son tal volta caxon di gran scandali". Lett. di Lev. X fol.
59', 2. III 1429.
107 M. Динић, Трг Дријева, стр. 130.
108 „... direte che li ducatos sexcento doro avete portati a lui per la prima
paga della gabella de Narente". Lett. di Lev. X fol. 58, 2. IV 1429. Већ 12. маја
1429. године Сандаљ је потврдио да је примио доходак од дријевске царине.
Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 331—332, бр. 338, 12. V 1429.
109 Cons. Rog. IV fol. 118, 7, X 1429; Lett. di Lev. X fol. 80—81, 10. X 1429.
110 „... dantibus et solventibus pro secunda paga dicte gabelle ducatos auri
in auro quingentos". Div. Not. XIII fol. 142, 20. X 1429.
111 „... officiali ordenati ad andar a ricevere le rason della gabella de Na-
rente... dare in contanti ducati mille cento doro... per la detta gabelle a voivo-
da Sandagl... zoe ducati VC per la terza paga, et integro pagamento, di uno anno
che fuisse per tutto marzo presente de 1430. Et ducati VIC per la prima paga, di
uno altro anno il qual si cominza a di primo aprile proximo che vien 1430”. Lett.
di Lev. X fol. 108, 19. III 1430.
112 „... possendi dare Grupcho factori voivode Sandagl secundam pagam
gabelle Narenti anni presentis”. Cons. Rog. IV fol. 239, 3. X 1430.
113 „... et avemo pagato adesso a misser Pribissav ducatos 500 per la ultima
paga dei secundo anno de presenti tre anni et anchor li avemo pagato ducatos
600 per la prima paga dei ultimo anno de questi tre anni”. Lett. di Lev. X fol.
43—43’, 28. II 1431.
114 ....... respondendi d. Pribissavi Poqualiza ambassatori voivode Sandagl...
pro denariis gabele Narenti". Cons. Rog. V fol. 36’, 20. IX 1431; „... faciendo
solucionem domino Pribissavo Poqualica nomine voivode Sandagl, de eo quid
restat habere ex duabus pagis gabelle Narenti, videlicet ultima et prima". Cons.
Rog. V fol. 76’, 3. IV 1432.
115 „... de retenendo caravanam mercatorum nostrorum... que vadit in
Bosnam... qui sunt Ragusii, Stagni, Narenti". Cons. Rog. IV fol. 186, 29. VII 1430.
116 „... mittere Narentum pro arcerys triginta asoldanis pro yperperos quin­
que ad rationem mensis cuilibet damnis et duobus caporalibus in ipsis duplum
et expensibus depluri”. Cons. Rog. IV fol. 183’, 23. VI 1430; „... de dando istis de
Narento quod tempore quo servierunt in nostris exercitibus et qui ire volunt
domum ducatos duos auri pro quolibet et duplum caporali" Cons. Rog. IV fol.
213,’ 19. VII 1430; „...de acceptando ad nostrum stipendium circa XX de Na.
rento cum Baba eorum caporalis cum salario consueto”. Cans. Rog. IV fol. 216',
12. VIII 1430.
117 „... quod respondere debeant comiti Raicho super facto partis gebelle
Radossavi Pavlovich sibi exposito". Cons. Rog. V fol. 54, 11. XII 1431. Ynop.: M.
Динић, Трг Дријева, стр. 131, нап. 2.
118 „de non contradicendo voivode Sandagl, in quantum ipse levare pro se
voluerit denarios gabelle Narenti partis tangentis voivode Radosavi Pav­
lovich". Cons. Rog. V fol. 108, 30. IX 1432; „Et perche pare che voivoda Sandagl
voglia per se pigliare la parte de voivoda Radossavo, vogliamo che com tal buon
modo et bella maniera, Vi dobiate de portare in fare questo, che non appara voi
de altro impazarvi novia de levar et tuor la parte della nostra Signoria”. Lett.
de Lev. XI fol. 115, 27. X 1432. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 131.
Забрањује се Дубровчанима да купују оловску царину „et hoc quosque
concordes invicem fuerint voivoda Sandagl et voivoda Radosavus”. Cons. Rog.
V fol. 117, 18. X 1432. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 131.
120 „... pro Radogna misso ad gubernandum partem voivode Radossavi".
Cons. Rog. V fol. 138, 5. V 1433. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 131.
121 Тако је већ почетком јуна 1434. учињено неко наоиље „рег gabellotum
Radossavi" управницима дријевске царине /Cons. Rog. V fol. 213, 3. VI 1434/,
a y иетој години — само неколико мјесеци касније — требало је „respondendi
gabelloto voivode Radossavi, videlicet Rugerio gabelloto gabelle Narenti”. Cons.
Rog. V fol. 229, 8. X 1434. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 131, нап. 6.
122 Види о томе: М. Динић, Трг Дријева, стр. 132.
123 Cons. Mai. I fol. 123, 13. I 1431; Cons. Rog. IV fol. 264, 16. I 1431; 265’,
19. I 1431; 266', 22. I 1431; 271, 31. I 1431; 272’, 19. II 1431.
 ДРИЈЕВА Y ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XV ВИЈЕКА
139

124 „...de emendo a voyvoda Sandagl partem suam gabelle Narenti pro
quinque annis”. Cons. Rog. IV fol. 123, 13. I 1431; „...de emendo gabellam Na­
renti pro quinque annis". Cons. Rog. IV fol. 265’, 19. I 1431.
125 „... chel ne apposuto aver de altri piu di quelio nui li diamo, e che a
voivoda Paval e Radossavo val piu”. Lett. di Lev. XI fol. 4Г, 9. II 1431.
126 „... li altri signori Bossignani iquali in se teneno la lor parte dela ditta
gabella, mandano aguardar quella uno solo homo, al qual pocho o niente pagano,
e nui non faciamo cusi, impero tegnamo di la e di qua officiali chi regeno essa
gabella, com non puocha spexa nostra... questo anno compramo el sale piu caro
dei usato ducatos 40 per zascun miar”. Lett. di Lev. XI fol. 4Г, 9. II 1431.
127 „Evegnando a conclusion per lo altre fiate vi abiamo dechiarato fati de
aver la poveglia, e quella presto ne mandati azio possiamo proveder a quanto a
di bisogna per essa gabella” Lett. di Lev. XI fol. 42, 21. II 1431.
128 „Per la facenda de la poveglia dela gabella de Narenta a nui mandata.
Ve digamo quella per bon modo esser ordinata, salvo che come in essa dixe per
fina ad anni tre, comenzando in 1431 daprile. Vol e die dir comenzando in 1432.
Avisandove nui per li primi tre anni presenti, lavemo ad affito, quelli tre anni
compleno per tuto marzo 1432”. Lett. di Lev. XI fol. 43, 28. II 1431. Ynop.: M.
Динић, Tрг Дријева, стр. 129.
129 „Dei sale nostro dela gabella dar si debia dal primo di de novembrio
per fina per tuto decembrio per zascuna caxa de Narenta mezo mozo de sale, achi
ne vora tuor, a grossi duodexe per mozo ala mezura grossa. Et qual dato statim
si debia far pagar e che uno per altro non possa tuor el detto sale, ne aluy sia
dato”. Cons. Rog. V fol. 177, 6. III 1431. O висини зараде која je постизана на
тај начин приликом продаје сваког центенара модија соли у Дријевима види
на стр. 196—197.
130 „... pro faciendo solucionem domino Pribisavo Poqualice nomine voivode
Sandagl, de eo quid restat habere ex duabus pagis gabelle Narenti, videlicet ultima
et prima”. Cons. Rog. V fol. 76’, 3. V 1432.
131 „... ad videndum et examinandum rationes gabelle Narenti”. Cons. Rog.
V fol. 106’, 8. X 1432; Lett. di Lev. XI fol. 115, 27. X 1432.
132 „... sibi dare debeant ducatos auri quingentis pro paga gebelle Narenti”.
Cons. Rog. V fol. 106, 30. IX 1432.
133 „ ... ducatos 1100... a voivoda Sandagl... due page per la detta gabella,
zoe la terza paga dei primo anno... e la prima paga dei secundo anno... Ve
cometiamo dobiate in Narenta meterve con lo ditto fiol dei ditto conte... per li
oltrazi e damni per li suoy homeni piu volte sono stati fatti e dati ali mercadanti
de Narenta”. Lett. di Lev. XI fol. 137, 27. II 1433.
134 „... pro sale et differentis quas hebet Symchus Galli cum hominibus
de voivode". Cons. Rog. V fol. 150, 17. VI 1433.
135 „... detur fida mercatoribus Narentinis et havere eorum possendi venire
Ragusius libere et eius districti et iurisdicionem... pro totum mensis septembris
proximo futuri”. Cons. Mai. IV fol. 297, 18. VIII 1433.
135 „... solvendi nuntio voivode Sandagl pro gabella Narenti ducatos 500”.
Cons. Rog. V fol. 161, 17. IX 1433; „... de denarys comunis Ragusii ducatos auri
quingentos pro integra solutione secunde page secundi anni dicte gabelle Narenti”.
Div. Not. XVIII fol. 100’, 23. IX 1433.
137 ,,... domino Pribissavo ambaxiatori voivode Sandagl de dando sibi du­
catos mille centum auri pro solucione ultime page gabelle Narenti... et pro
solucione prime page, ipsius gabelle". Cons. Rog. V fol. 198’, 12. IV 1434.,,... ducatos
auri quingentos pro solucione prime page ipsius gabelle... Et ducatos auri sex­
centos pro solucione prime page ipsius gabelle”. Div. Not. XVIII fol. 232, 13.
IV 1434.
138 „... pro dando fidam salvumconductum illis de Narente qui dubitavit
de exercitu Hungarorum qui venit in Bosnam”. Cons. Rog. V fol. 225’, 4. X 1434.
135 Ф. Миклошић, Monumenta Srbica, стр. 377—379, 12. VIII 1434. Ynop.: A>.
Ковачевић, Знамените српске властеоске породице средњега века, cip. 206. и
Ј. Радоњић, Der Grossevojvode von Bosnien Sandagl Hranić Kosača, стр. 459,
нап. 1.
140 „... de scribendo gabellotis nostris Narenti, quod nos suis literis infor­
mare debeant quantum ex sal voivode Sandagl illuc conductum est, et per quos
nominatum et quot equos et quantum salis abinde datum est Vlachis”. Cons. Rog.
 EYPO ТОШИН
140

V fol. 226, 7. X 1434; „... de induciando super facto salis voivode Sandagl quid
venire fecit ad gabellam Narenti et dedit Vlachis”. Cons. Rog. V fol. 215, 16. VII
1434; 229, 8. XI 1434; 231, 12. XI 1434.
141 Lett. di Lev. XI fol. 203’, 20. X 1434.
142 „... ducatos auri quingentos pro integra et completa solutione secunde
page anni presentis gabelle Narenti”. Div. Not. XIX fol. 140’, 28. IX 1434.
143 „... de induciando ad consulendum super facto gabelle Narenti”. Cons.
Rog. V fol. 207, 26. V 1434; 208', 1. VI 1434; 210, 18. VI 1434.
144 „... pro gabella Narenti conducenda denuo ab eo, videlicet pro illis
ducentis ducatis quos depluri ultra solitum requirit”. Cons. Rog. V fol. 21Г, 26.
VII 1434.
145 „.. .ab eo accipere gabellam Narenti pro ducatis mille octuigentis so­
lvendis omni anno, videlicet in prima paga ducatos 800 in secunda paga ducatos
VC in tercia paga ducatos VC”. Cons. Rog. V fol. 214’, 6. VII 1434. Ynop.: M. Ди-
нић, Трг Дријева, стр. 130, нап. 1.
144 Тако је 15. јула 1434. наређено официјалима царине да „dare debeant
Grupcho ducatos auri quatuor, pro dando cancellario Sandagl, qui scripsit poveg-
liam pro gabella Narenti”. Cons. Min. V fol. 152, 15. VII 1434.
147 M. Динић. Трг Дријева, отр. 130.
148 М. Динић, Трг Дријева, стр. 132; С. Бирковић, Историја средњовјеков-
не босанске државе, стр. 267. и исти, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 8,
нап. 8.
 VI ГЛАВА

ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИБА КОСАЧЕ

Одмах након Сандаљеве смрти (15. III 1435) дубровачка влада

је — приликом отпремања својих посланика по посљедње рачуне из
претходног закупа царине — изражавала бојазан да би дријевску
царину могле задесиш неке неугодности1. Стога ни преосталу задњу
рату, коју је, према раније истеклом уговору, требала исплатити упра-
во у ово доба, није хтјела да даде одмах, већ ју је платила пуних
седам мјесеци касније2. Дубровчани су скретали пажњу и војводи
Павлу Радивојевићу на новости пред којима се налазила дријевска
царина3.
Све ово вал>а посматрати у оквиру ширих планова угарског кра-
ља Жигмунда да, у већ замишљеној подјели Сандаљевог посједа, прик-
ључи својој држави Хумску земл>у, која се и прије педесетак година
налазила у угарским рукама4. Y таквој намјери Жигмунд је за крат-
ко вријеме против Сандаљевог синовца и насљедника — војводе Стје-
пана — стекао вјерне савезнике у легитимном босанском краљу Тврт-
ку II, Радивојевићима и Бурђу Војсалићу, од којих су ови посљедњи
били однедавно у рату и са његовим стрицем. Тако су се и Радивоје-
вићи нашли међу „баронима Хумске земље" који су се вратили „у
уобичајену покорност угарској круни”5 у нади да ће у насталим пре-
окретима извући велике користи. Најмоћнији међу њима — кнез Ни-
кола — покушао је већ крајем марта 1435. да присвоји Сандаљев дио
царине за себе6. Али, више успјеха од њега имао је други угарски са-
везник, Бурађ Војсалић, који је почетком сљедећег мјесеца стигао у
Дријева, гдје су му Дубровчани препоручивали своје трговце и цари-
нике7. Забринута за њихову судбину тамо — која је из дана у дан
постајала све неизвјеснијом — дубровачка влада једозволиласвојим
трговцима да се повуку из дријевског трга и склоне са имовином у
Дубровник8. Разлог више за такву владину одлуку налазимо и у Жиг-
мундовом писменом захтјеву да се директно њему исплати дријевска
царина9. Угарски краљ, као „природни господар”, упутио је Дубровча-
нима свога посланика Бурђа Кера да са њима ријеши питање новог
режима на Неретви10. Керов долазак донио им је мноштво проблема
у Дријевима. Бојећи се Сандаљевог насљедника Стјепана — власника
дијела царине којег су држали у закупу — а настојећи да се не замје-
ре угарском двору, дубровачки трговци су тражили да Кер силом
 15YPO ТОШИН
142

узме трг у своје руке. Савјетовали су му, у ствари, да дође са 50-ак

људи који ће им — у присуству хумских племића, те чиновника Радо-
слава Павловића, Павла Радивојевића и Влатка Бурђевића — без об-
зира на њихове протесте, отети царину, тако да изгледа да им се нису
могли никако одупријети11. Престрашен од Турака, који су у другој
половини августа 1435. продрли чак до Хума, Кер је, међутим, побје-
гао у толикој журби да га дубравачки посланик није могао стићи12.
Мада је у начелу прихватала Жигмундове захтјеве, Дубровачка
Република ипак није жељела никакве промјене у Дријевима, тим при-
је што су се оне односиле управо на онај дио царине који је и сама
држала у закупу. Зато је доста рано почела да извјештава Стјепана
Вукчића о угарским намјерама и акцијама13, а ни Стјепан, међутим,
није био човјек који би, без великих невоља, допустио даизгубиовај
тако важан трг. Напротив, он је предузимао све да би га и даље задр-
жао у свом посједу. И заиста, овом заједничком акцијом Угараи оста-
ле босанске господе војвода Стјепан није био сасвим потиснут из
Хума — па према томе ни из Дријева — већ је тамо остао једини
законити насљедник свога стрица14.
Стјепанов долазак на власт повукао је потребу обнављања уго-
вора склопљених између Дубровника и Сандаља15. Али, Дубровчанима
се, због његовог тада још увијек несигурног положаја, у томе послу
није журило. Тек у октобру 1435. биле су измијењене повеље међу
њима16. Стјепан је том приликом потврдио и уговор о закупу дријев-
ске царине који је дубровачка влада склопила неколико мјесеци пред
Сандаљеву смрт. Према том уговору царина се није плаћала за врије-
ме рата и епидемија у Босни, када су путеви били затворени и када
власи и трговци нису могли да купују со у тргу.
Први Стјепанов захтјев за наплату царине регистрован је у јулу
1435, управо онда када је Жигмунд вршио најжешћи притисак на
Дубровчане због Дријева. Не знајући како ће то завришти, они су
тада одложили исплату17. Тек крајем октобра предали су Стјепановом
посланику Прибисаву Похвалићу посљедњу рату из претходног уго-
вора с војводом Сандаљем, чији износ је требало исплатити пуних
седам мјесеци раније. Притом су од укупне своте одбили вриједност
соли дате за Сандаљеве потребе и 123 златна дуката и 32 гроша који
су — уз Стјепанову сагласност — били са овог рачуна раније уступ-
љени браћи Павлу и Луки Соркочевић18. Да су ствари и даље текле по
раније уобичајеном редосљеду, Дубровчани би заједно са овом дали и
800 дуката за прву рату новог петогодишњег закупа. Они то нису учи-
нили, већ су — правдајући се ратним пометњама које су владале у
крајевима око ушћа Неретве — објашњавали Прибисаву како још
увијек нису у прилици да исплате цијели износ19. Проблем око испла-
те царине постао је поново актуелан средином сљедеће (1436) године,
када је Стјепан тражио да му се дају све три преостале рате протекле
и прва рата текуће године. Дубровчани су се позивали на уговор о
закупу склопљен са Сандаљем и тражили да у овом случају буде
дословно примијењен. Истицали су како „сав свијет зна" да је од
Сандаљеве смрти цијеле године био „рат једног господара против дру-
гог и једне земље против друге”. Путеви су због тога били затворени
и нико се није усуђивао да долаЗ|И у трг по со. Како су угарска и
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИНА КОСАЧЕ
143

босанска господа настојала да узурпирају Дријева, Дубровчани су —

ради љубави и пријатељства са Стјепаном — више од два мјесеца
држали тамо једну галију и двије барке у сврху њиховог чувања. Ни-
каквих трошкова нису тражили за то, једино што су захтијевали да
им се опросте тражене рате по уговору20. Мада су и даље упозоравали
на потешкоће под којима је функционисала царина, препустили су
да о рати од 1. априла 1436. одлучи сам војвода Стјепан, не инсисти-
рајући много на примјени уговора. Он је на крају прихватио дубро-
вачке предлоге и, одустајући од захтјева из 1435, тражио само рате
царине које су приспјеле послије 1. априла 1436. године21.
Промјене изазване Сандаљевом смрћу — поред неуредних испла-
та царине — имале су и низ других посљедица по њезин даљи рад
и функционисање. Наиме, чим се мало учврстио у Хуму, Стјепан је,
попут свога стрица прије неколико година, почео да ради на преузи-
мању дијела царине војводе Радослава, с којим је од самог почетка
био у отвореном сукобу. Крајем 1435. отпремио је чак и свога човјека
— Радоњу — да прими туђу половину царине22. Али, и Павловић је
имао неке своје захтјеве . Задовољити интересе и једног и другог
босанског феудалца, Дубровчанима одиста није било лако. Како им
је највише било стало до тога да очувају од раније установљени ре-
жим снабдијевања царине сољу, то их је примирје између ове двојице
великаша, барем за кратко вријеме, ослободило невоља овакве врсте.
Али, убрзо су почели да их притискују други проблеми. Већ крајем
марта 1436. дубровачки трговци су — богзна по који пут — морали
да у страху од Турака поново напусте трг и дођу у Дубровник24. Исто-
га прољећа се у Дријевима неочекивано са неким својим плановима
и захтјевима појавио и Стјепанов племић Радивоје Оцковић. V чему
су се састојале „новштине" које је намјеравао да спроведе и против
којих су протествовали код његовог господара, није нам познато. Из
владиног упутства управницима царине сазнаје се једино да је читаву
ствар требало одуговлачити што је могуће више и упознати Оцковића
да је — у вези с његовим понашањем — обавијештен и војвода Стје-
пан, у нади да као прави пријатељ неће чинити ништа друго осим
што му се учини право и прихватљиво. Затим је овим представницима
дубровачке власти у тргу наложено да у присуству свједока, судија
и других људи направе попис свега у царини, како би се касније
видјело право стање ствари25. Даљи ток догађаја није могуће тачно
реконструисати, али се зна да је за кратко вријеме једно Стјепаново
посланство, ипак, цијелу ствар извело начистац26. Но, и поред тога,
неспоразумима није било краја. Скидање једних са дневног реда на-
говјештавало је у исто вријеме започињање других. Ново спорно пи-
тање је искрсло око количине соли коју су Дубровчани били дужни
да дају Стјепану годишње. Позивајући се на информацију добијену
од Рајка Припчића, он је тврдио да је његов стриц Сандаљ, кад год
му је требало, уз интервенцију владе, од дубровачких цариника у
Дријевима добијао онолико соли колико је његов службеник. Рајко
писмом тражио. Република је порицала тачност ове информације и
давала своје тумачење читаве ствари. Саидаљ је, заиста, када му је
била потребна со писао Дубровчанима, а ови су му слали „колико је
право", пазећи увијек да у тргу остане довољна залиха. Та количина,
 БУРО ТОШИВ
144

коју су му два или три пута давали за стоку, сиреве и снабдијевање

тврђава, није смјела прећи 200—300 модија соли годишње. Енергично
је одбачена тврдња да се со давала на сваки Рајков писмени захтјев.
Али, уважавајући праксу коју су и са његовим стрмцем имали, Дуб-
ровчани су пристали да и војводи Стјепану шаљу — додуше, умјесто
тражених 200 — по 150 модија соли, пошто би издвајање веће коли-
чине испразнило трг и нанијело му огромне штете27. На такав начин
су преузету обавезу и даље извршавали према Косачи28, а слична вр-
ста повластице вриједила је и за Павловџће29.
Тако је, издржавши прве годиие борбу против краља Жигмунда,
Радослава Павловића, Радивојевића и Бурђа Војисалића, Стјепан Вук-
чић учврстио свој положај у цјелини, па према томе и у Дријевима.
То је допринијело и одређеном стабилизовању односа са Дубровча-
нима на ушћу Неретве и уреднијем пословању дријевоке царине. Већ
средином октобра 1436. дубровачка влада је отпремила своје послани-
ке у Дријева да прегледају приспјеле рачуне царине и скрену пажњу
цариницима да се, поред извршавања редовних дужности, не усуђују
бавити и трговином, због чега су, у посљедње доба били често опту-
живани. Потом је, чувши да цариници у Дријевима продају со много
мањом мјером од оне којом је примају, влада тражила од службени-
ка упућених по рачуне царине да — контроле ради — понесу отуд
по један примјерак. мјера којима се продавала и којима се примала
со у тргу30. Послије провјере рачуна, преостале рате царине су —
иако са извјесним закашњењем — исплаћене Стјепановом гласнику
Групку31.
Током наредне (1437) године, због куге која је харала Дубров-
ником, нема много података о приликама у Дријсвима, али се зна
да се трговина у њима и даље нормално одвијала. О томе непобитно
говоре уредно обављани прегледи рачуна и на вријеме исплаћиване
рате царине. Тако је — у оквиру уобичајеног рока — средином апри-
ла 1437. Стјепану дато 1300 дуката — за посљедњу рату из протекле
и прву рату текуће године — а осам мјесеци након тога поново 500
дуката — на име друге рате за ту годину32. Али, већ почетком сљедеће
(1438) године ствари се постепено мијењају иа ушћу Неретве. Тере-
тећи их због неке неисплаћене „datio lignorum”, војвода Стјепан се
још 3. јануара те године жалио у Дубровнику на дријевоке судије,
који су се усљед тога нашли чак и у затвору33. Услишивши у међу-
времену молбе Стјепанове мајке Катарине и жене му Јелене за њи-
хово ослобођење, дубровачка влада је притворене судије пустила на
слободу34. Послије ових неспоразума с њима Стјепан се жалио и на
дубровачке царинике у Дријевима. Радило се, у ствари, о сумњи у
тачност мјера којима се мјерила со у тргу. Стога је влада послала
Николу Гучетића у Дријева да потајно прикупи све „танке” и „дебе-
ле" мјере соли и донесе их на преглед. Наредила му је даље да отуд
поведе и управника царине — Радоја Миладиновића — како би преко
њега сазнала нешто више о разлозима Косачине тужбе35. Само два
дана касније влада је поново, у вези с тим, писала војводи Стјепану,
његовом гласнику Цвјетку Гојтановићу, те својим судијама и царини-
цима у тргу36. Али, без обзира на све те пролазне спорове које су
судије и цариници имали са Стјепаном Вукчићем на ушћу Неретве,
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИБА КОСАЧЕ
145

Република је редовно и на вријеме (у априлу 1438) исплатила његовом

гласнику задњу рату прошле и прву рату те — по реду четврте — го-
дине закупа дријевске царине37. Средивши у међувремену односе са
војводом Стјепаном, и Никола Радивојевић је повратио поново право
над својим дијелом царине. Отуда је средином 1438. у Дубровнику ри-
јешено да му се даде 100 перпера на име добити од продате соли из
његовог дијела царине38. Неколико мјесеци касније — када је дошло
вријеме за то — и Косачи је било уручено 500 дуката за другу рату
текуће године39.
И док су му послови у Дријевима напредовали некако, Стјепана
су, с друге стране, почели да притискују Турци. Beli у новембру 1438.
у Дубровнику је одлучено да се његови, страхом од рата избезумљени
људи приме на подручје града40. Из истих разлога влада је неколико
мЈесеци доцније наредила кнезу и капетану Стона да и трговце са
Неретве — заједно са породицама и имовином — смЈесте у Стону и
Пељешцу41. Ускоро потом она им је обезбјеБивала превоз посеОним
баркама42. На озбиљност настале ситуације најбоље указује CTjena-
ново наређење становницима Дријева да се повуку из трга’Ј. Иако су
сами пред војводом Стјепаном признали да у овом сукобу са 1урци-
ма није било директних окршаЈа у ДриЈевима, Дуоровчани су —
тражепи примјену уговора склопљеног са Сандаљсм око закупа ца-
рине — ипак, тврдили да у вријеме његовог траЈања није нико дола-
зио у трг ради куповине соли44.
И док му је најозбиљније пријетила опасност од Турака, Косача
је предузимао све да би дошао до Радослављевог диЈела царине45.
Био је то уједно и наговјештај дотад највеће промјене у Дријевима,
пошто би реализација таквог његовог плана значила докидање посто-
jefie праксе, према којој је Република набављала со за потребе читаве
царине и након одбитка капитала уложеног у њу давала Радославу
Павловићу и Радивојевићима по четвртину од ЦЈелокупне годишње
добити46. Иако дубоко свјесна посљедица које би је задесиле тиме, ду-
бровачка влада није предузимала ништа друго осим што је једанпут
писала војводи Стјепану да она не може располагати новцем који
припада Павловићу47. То њено — у сваком погледу сувишно — објаш-
њење није измијенило започети ток ствари. Напротив, спор настао
око овог дијела царине се до краја заплео. Правдајући се одобрењем
које је добио од Турака, Косача је крајем марта 1439. у Дријева упу-
тио свога цариника Цвјетка да силом проведе његову жељу. Цвјетко
је, уистину, провалио у царину, из које је узео касу са новцем, дио
соли послао своме господару, а дио распродао власима и сусједима
на вересију48. Узалудне су биле владине молбе да јој Стјепан врати
уложени капитал и половину од цјелокупне добити царине, а са дру-
гом половином да чини шта хоће, уз потврду о томе да ју је силом
узео49. Дубровачки трговци на Неретви морали су и даље да трпе
усљед уведене новости и недоличног понашања војводиних службе-
ника50. Проблеми нагомилани на овај начин доводили су поједине
чланове у влади чак и на помисао да се понуди војводи Стјепану
преузимање царине у Дријевима, без обзира на то што рок уговора
склопљеног са његовим стрицем још увијек није био истекао. До тога
није дошло, али је Стјепану упућен оштар протест због свега што се

10 Трг Дријева у Средњем вијеку

146 БУРО ТОШИН

тамо дешавало51. Он се на то није много обазирао, па је ишао чак

дотле да је Млечанима нудио Дријева у замјену за град Котор, на
што они нису пристали52.
Када је војвода Радослав — под утицајем Турака — добио своје
земље, тражио је од Дубровчана приходе од продате соли која му је
припадала. И заиста је у априлу 1439. на то име добио 100 дуката53.
Захтјев Радивојевића Дубровчани су том приликом одбили, под изго-
вором да морају сачекати док се среде рачуни са војводом Стјепа-
ном54. Сређивање тих рачуна трајало је дуго и изнијело још мноштво
проблема на видјело. Као прво, поставило се питање висине новчаног
износа кога је из касе узео и вриједности соли коју је власима и
сусједима распродао Стјепанов цариник Цвјетко приликом упада у
Дријева55. Тврдећи да је тиме нанио много већу штету царини него
што је њихова сума износила и истичући да је у вријеме када су
Турци упали у Босну била обустављена свака трговина на ушћу Не-
ретве, Дубровчани су тражили од Стјепана да их ослободи плаћања
посљедње рате царине за 1438. и прве рате за 1439. годину. Војводин
изговор да у Дријевима тада није било рата и да се тамошње ста-
новништво повукло по његовом наређењу, они, разумије се с правом,
нису прихватили. Надаље се — приликом заједничког свођења спор-
них рачуна — управник дријевске царине Радоје Миладиновић и
Стјепанов цариник Рајко нису могли споразумјети око установљене
разлике од 113 перпера и 10 гроша. Дубровчани су инсистирали да се
њихови налази усвоје као тачни, али се Косача није са тим сложио.
Потом су — да касније с Радославом Павловићем не би имали непри-
лика — тражили од војводе Стјепана да им изда рачун на 2682 пер-
пера за отети Радослављев дио царине56.
Упоредо са турским провалама и узурпацијом Павловићевог
дијела царине, дријевски трговци су се суочавали и са невољама дру-
ге врсте. Они су још одраније, вјероватно за заштиту коју им обезбје-
ђује, плаћали одређени доходак. граду Вратару, који је био у рукама
Радивојевића. Погођени свим оним што се у тргу дешавало, њихови
цариници су сада отезали исплату тога дохотка све док из Дубров-
ника нису за то добили изричит налог57. Велике тешкоће Неретљани-
ма је задавала и борба за очување монопола у продаји ооли. Свако
њено набављање и продавање на другим мјестима — изузев у Дрије-
вима — они су сматрали кријумчарењем. Тако су се почетком 1439.
године — подносећи му списак лица која се баве тиме — жалили вој-
води Стјепану на све већу учесталост ове појаве. Међу кријумчарима
соли спомињали су и поједину босанску властелу, при чему су се нај-
више тужили на синове Гргура Николића58. Вјероватно у вези с тиме
стоје и сукоби између домаћих људи и неких влаха59.
Иако оправдане, молбе Дубровчана за анулирање преосталих ра-
та царине војвода Стјепан није прихватио. Он им је почетком сеп-
тембра 1439. наплатио 1300 дуката за посљедњу рату претходне и пр-
ву рату те године. Y исто вријеме је примио и 500 дуката за другу
рату царине, чија је исплата доспијевала управо тада60.
Поновно заоштравање односа између Косаче и угарског намје-
сника Матка Таловца — послије смрти краља Алберта, крајем 1439
— донијело је велике промјене у области Хума. Стање на крајњем
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИВА КОСАЧЕ 147

југу босанске државе изгледало је, у ствари, до те мјере затегнуто

да је дријевским трговцима било допупггено да се одмах са имовином
повуку у Дубровник или његову околину61. Y оквиру војничких при-
према за акцију против угарских посједа у Приморју Стјепан је —
боравећи стално у области Благаја и Дријева — у току фебруара
1440. од Неретљана затражио да му уступе своје барке за овај поход62.
Питана за савјет, дубровачка влада је — остајући при некој својој
ранијој одлуци — предлагала становницима Дријева да му у ту сврху
не дају тражене барке добровољно63.
Y односима војводе Стјепана и Дубровачке Републике важно
мјесто припада и питању закупа дријевске царине, па ће о томе сада
бити више говора. Дубровчани су се, наиме — и поред мноштва проб-
дема које им је војвода у почетку тамо наносио — ипак с њим не-
како споразумијевали и успијевали да задрже његову половину цари-
не све до истека уговора склопљеног са војводом Сандаљем неколико
мјесеци прије његове смрти. Y смутњама које су се дешавале око
ушћа Неретве војвода Радослав Павловић је од 1439. заувијек тамо
изгубио свој удио. Иста је судбина тада, или мало касније, задесила
и Радивојевиће, с којима је Стјепан, као са слабијима, свршио без
великих потреса, тако да о тој отимачини није остало сачуваних ви-
јести64. Честим, а понекад заиста несхватљивим захтјевима и изгре-
дима војвода Стјепан је до те мјере досадио Дубровчанима да су они,
увјерени како с њим убудуће не могу сарађивати, дигли руке од не-
ретљанске царине. YroBop о њеном закупу, коме је важност престаја-
ла 30. марта 1440, дубровачка влада није више ни помишљала да об-
нови. YMjecTO тога, она је већ крајем претходне године дозволила да
је сваки дубровачки грађанин може — уз неке нама непознате оба-
везе према држави — закупити сам65. Да не би и по истеку закупа ца-
рине с Косачом имали неприлика, Дубровчани су, још за трајања
уговора, отпремили двојицу својих племића да прегледају посљедње
рачуне царине. Y исто вријеме су им наложили да измјере половину
соли која је припадала њиховој влади и да је предају дубровачким
грађанима који буду одлучили да, након истека уговора, узму дријев-
ску царину у закуп66. Ycxopo потом Република је Стјепановом гласни-
ку Групку исплатила 379 дуката и 33,5 гроша за посљедњу рату зад-
њег петогодишњег закупа царине, будући да му је износ од 120 дуката
дала прије рока67. Али исплата ове посљедње рате царине није дони-
јела Дубровчанима потпуно чисто финансијско стање. Више од мје-
сеца дана пошто је уговор о њеном закупу престао да важи они су
слали своје службенике у Дријева да, заједно са Вукманом Југови-
ћем — влестелином војводе Стјепана, поново виде и прегледају ра-
чуне68.
YnopHHM настојањима да 1440. године замијени Дријева за мле-
тачки Котор Косача није постигао никаквог успјеха69. Он ce у исто
вријеме налазио у затегнутим односима и са српским деспотом Бур-
ђем Бранковићем због планова у вези са Зетом. Деспот је писао (кра-
јем 1440) Дубровчанима како је обавијештен о томе да је војвода
Стјепан изградио један бригантин и неколико барки у Дријевима да
би напао његову земљу са копна и са мора. Поричући тачност ових
навода, Дубровчани су одговорили да се за сада сигурно зна само
148 БУРО ТОШИБ

то да је војвода наредио да се насијече дрво за један или два бри-

гантина од 80 весала, али је дрво дијелом још у шуми70. Међутим,
након неуспјелог покушаја да новосаграђену флоту смјести у дубро-
вачки арсенал, Косача је тражио од дубровачке владе да дјелује на
своје људи у Дријевима да они приме његове бродове. Бојећи се да
би тиме изазвали протесте Млечана, којима је овај, изгледа, задавао
велике незгоде споменутом флотом, Дубровчани нису удовољили Ко-
сачином захтјеву и препустили су му да сам потражи рјешење71. По-
слије окршаја са њим око посједа у Зети, млетачка влада је средином
1443. имала у плану да — уз Омиш и Нови — одузме војводи Стјепану
и Дријева72.
Y ствари, све што се ових година дешавало у Дријевима требало
би посматрати у оквиру ширих збивања у читавој Босни, као и на
Балкану уопште. Потреси изазвани смјеном на владарском трону,
као и неке друге — њоме условљене — крупније промјене, означава-
ле су једно ново и бурније поглавље босанске историје. Иако не-
мају ничег заједничког осим истовременог започињања, попуњавање
Твртковом смрћу упражњеног босанског пријестоља и велика хриш-
ћанска офанзива против Турака убрзо су показали да ће својим по-
сљедицама снажно дјеловати на политичке односе у Босни. Наиме,
одмах након смрти Твртка II Твртковића, Босна је већ почетком де-
цембра 1443. у личности његовог синовца и Остојиног сина — краља
Томаша добила новог владара, чији је избор био обављен уз приста-
нак већине властеле, али упркос неслагању војводе Стјепана Вук-
чића. Зато је Косача одмах покренуо кампању против новог краља,
супротстављајући му протукраља Радивоја, старог претендента који
је Сандаљевом смрћу био потиснут у страну. Аљи како су Турци —
уз чију помоћ би војвода Стјепан и његов штићеник били у могућно-
сти да окрену ствари у своју корист — претрпјели низ пораза у току
„дуге војне” краља Владислава, деспота Бурђа и Јанка Хуњадија, то
се судбина босанског краља могла рјешавати само на угарском дво-
ру. С друге стране, ни ставови угарског двора према босанском краљу
нису у почетку били до краја искристалисани, па је то, заједно са
другим потешкоћама, покушао да исжористи Урлих Цељски како би
остварио право на босанску круну на основу уговора склопљеног
1427. године између Твртка II и његовог оца Хермана. Ипак, концем
маја или почетком јуна 1444. цијело питање ријешено је на тај начин
што је Јанко Хуњади код краља Владислава издејствовао потврду То-
маша за босанског краља. Захвални Томаш му је обећао помоћ и по-
дршку у свакој ситуацији, уточиште у Босни у случају потребе и
стални годишњи данак од 3.000 дуката73.
Док се све ово дешавало, ни Томаш, разумије се, није скрштених
руку чекао признање, већ је свом снагом настојао да потисне своје
противнике. Y послу такве врсте врло је брзо придобио Радославље-
вог насљедника Иваниша Павловића и стекао наклоност Венеције, ко-
ја му је била најприроднији савезник у борби са Стјепаном Вукчи-
ћем Косачом. Тако је још почетком 1444. године нови босански краљ
— заједно с војводом Иванишем, Сладојем Семковићем и Радивоје-
вићима — постигао велик успјех против свога најмоћнијег противника
и потпуно га потиснуо из долине Неретве. Очекујући његов долазак
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИНА КОСАЧЕ 149

у Дријева, Дубровчани су 7. јануара исте године спремали дарове за

краља Томаша74. Он је кроз мјесец дана имао дријевски трг у својим
рукама, па је почео у Венецији да набавља и со за његове потребе75.
Али, Дубровчани су и послије тога повремено узнемиравани даљим
сукобима зараћених страна. Зато им је од средине маја до краја сеп-
тембра 1444. продужен боравак изван трга76. Косача је, захваљујући
помоћи Турака, у наставку рата имао више успјеха од краља и њего-
вих савезника, па је још прије 10. августа повратио Дријева. Тога
дана писала му је дубровачка влада и препоручивала своје трговце
у њима77. Због помањкања података не знамо када су и како Дријева
поново пала у руке краља Томаша. Већ у прољеће 1445. он је предла-
гао млетачкој влади да уз заједничке трошкове саграде утврђење на
Неретви, што она није прихватила78. Ово краљево напредовање убрзо
је прекинуто, пошто се уз обновљену турску помоћ војвода Стјепан
извукао из веома тешке ситуације и прешао у офанзиву. Већ крајем
јула 1445. Дријева су поново нападнута његовим баркама79. У Дуб-
ровнику је на то одлучено да се тамошњим становницима пошаље
један бригантин у помоћ. Касније се од такве одлуке одустало, а
Дријевљанима је, умјесто бригантина, отремано оружје, барут и други
ратни материјал80. На озбиљност ситуацијс најбоље указује одлука
дубровачке владе да се, ако хоће, заједно са имовином и породицама
склоне на њезин териториј у Стону и Пељешцу81. Y исто вријеме су
се и Косачини људи — Вукашин Гргуровић и Радоје Николић —
сукобљавали са дубровачким трговцима у Дријевима, због чега су
ови жест-око протестовали82. Неспоразуми са том босанском властелом
нису јењали ни у фебруару сљедеће (1446) године, када су јој Дуб-
ровчани писали „због новости учињених Неретљанима”83. И док су се
у Босни — уз промјенљиву ратну срећу — водиле борбе између кра-
ља и будућег му таста, војводе Стјепана, дријевски трг се и даље на-
лазио у Томашевим рукама. Из једног његовог писма Млечанима саз-
најемо да је и арагонски краљ Алфонс V — у намјери да понесе
угарску краљевску титулу — радио на томе да се домогне Дријева,
преко којих би имао слободан приступ у Угарску. Узалудна је остала
мисија двојице Алфонсових фрањеваца код босанског краља, који
није био расположен да овај важни привредни центар уступи њихо-
вом господару. Умјесто да га да њему, краљ га је нудио Млетачкој
Републици. Увидјевши да није повољна прилика за прихватање овакве
понуде, Венецијанци су му савјетовали да Дријева задржи за себе,
јер је, у постојећем међусобном повјерењу и пријатељству, свеједно
чија је тамо посада; ако су Дријева у краљевим рукама за њих је
као да их и сами посједују84. Сама чињеница да је Томаш једној стра-
ној сили нудио главни трг преко кога је његова држава излазила на
море и да је она — иначевјечнипретендент наисточнуобалу Јадрана
— одбијала да га прими, најбоље илуструје тешке прилике које су
владале на Неретви. Иако је још у мају 1446. између краља и његовог
војводе Стјепана Вукчића дошло до измирења и иако се војводина
кћерка Катарина удала за Томаша, ипак је тек крајем године зет
уступио тасту Дријева85, чиме је овај и своје посједе обновио у ста-
ром обиму.
150 БУРО ТОШИН

Није било услова да се мир у Босни, враћен измирењем војводе

Стјепана и краља Томапха, трајно одржи. Након двије године, које
су протекле без сукоба босанске господе, све је поново кренуло по
старом. Мир и савез између Стјепана Вукчића и српског деспота
Бурђа Бранковића — иначе непријатеља краља Томаша због њиховог
супарништва око Сребренице — били су запечаћени склапањем не-
ког брака између ове двије куће, али је услиједило и ново неприја-
тељство, у коме је деспот навукао Турке на Косачине земље86. Већ
крајем фебруара 1448. године осјећала се опасност од Турака и у
областима близу мора87. Почетком марта Стјепан је упутио наређење
свим својим поданицима да се повуку у тврђаве. Саопштавању так-
вог његовог наређења у Дријевима био је присутан млетачки пода-
ник Франческо Обрадовић и о томе је обавијестио корчуланског
кнеза88. Y дубровачком Малом вијећу је потом одлучено да се Дри-
јевљанима упути 100 либара барута и да се преплашено становништ-
во отпреми дубровачком кнезу у Стон89. Турски одреди који су
пљачкали земљу војводе Стјепана продрли су тих прољетних дана
до Дријева, спалили трг и царину и нанијели огромне штете људ-
ству које се није било склонило90.
Након тога великог пустошења Косача је нашао начина да се
измири са деспотом, иначе виновником турског продора у Босну.
Исто тако, путем сепаратних преговора, поправио је и своје односе
са Турцима. Тако је већ крајем априла 1448. за Дубровник — поред
зетоког — и дријевски пут био сигуран, па се смјела упућивати роба
у Босну и Србију91. Шта се даље дешавало са пострадалим неретљан-
ским тргом, коме је тербало дуго да се опорави, не зна се јер нема
сачуваних вијести готово цијеле наредне године. У поновном сукобу
краља Томаша и његовог таста Стјепана Вукчића Косаче — новог
херцега од Св. Саве — становници Дријева су се и у прољеће 1449.
нашли у неприлици. Средином априла им је одобрено да до краја
септембра слободно бораве гдје хоће у дистрикту града Дубровника,
гдје их ии кредитори нису смјели узнемиравати92. Због рата који је и
даље између краља и херцега вођен у крајевима око ушћа Неретве,
Дријевљанима је у још неколико наврата — концем исте и почетком
наредне године — био продужаван рок боравка изван трга93. Послије
привремено — усљед турске опасности — заглађених односа између
херцега и Дубровачке Републике, стари неспоразуми су почели ускоро
да васкрсавају и на овој страни. У оквиру читавог низа херцегових
мјера за привредно осамостаљење земље, Дријева су често представ-
љала разлог доцнијих његових сукоба са Дубровчанима. Y ствари,
откако је крајем 1446. војвода Стјепан добио од Томаша Дријева,
Дубровчани се извјесно вријеме нису мијешали у царину нити пока-
зивали неког другог интереса за ово привредно средиште. Увјерен да
ће на тај начин извлачити већу корист, Косача је одлучио да сам по-
слује тргом. Његова очекивања су се убрзо показала нереалним, буду-
ћи да му послови тамо нису ишли баш како треба. Уз проблеме са
закупцима царине, који су често били несигурне платише, највише
је проблема имао са снабдијевањем трга сољу. Потпуна млетачка
контрола над прометом соли на Јадрану м одређивања Пага као је-
диног тржишта за снабдијевање овим артиклом доводили су Стјепана
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИБА КОСАЧЕ 151

Y тешку ситуацију. Y условима када није могао више да прихвата

диктиране цијене соли, које су венецијанске власти — против воље
свих произвођача — удвостручиле, и када трг трпи од посљедица све
неуреднијег снабдијевања, херцег је отпочео да се бори против мле-
тачког монопола. Почетком 1447. склопио је уговор са Даријем и
Иваном де Флорио — апулијским трговцима који су живјели у Дуб-
ровнику — према коме би ова двојица снабдијевали Дријева сољу из
Јужне Италије. Али се и дубровачка влада, којој су ове Стјепанове
тешкоће ишле наруку, енергично супротставила склапању таквог уго-
вора. Под пријетњом забране дјеловања у Дубровнику, Дарио је мо-
рао да раскине овај посао са босаноким властелином94.
Досадашња нагађања — да се послије свих неприлика које су
их задесиле након Сандаљеве смрти нико од Дубровчана није више
усуђивао да улаже новац у закуп дријевског трга95 — не могу се да-
ље одржати. Јер пуних једанаест година од како су је, заједно са
оцем Влахотом, држали, браћа Франко и Налко Хранковићи су по-
ново, истицањем задњег владиног уговора (1. априла 1440), закупили
тамошњу царину. Већ 30. априла 1440. Франко је пред дубровачким
Малим вијећем изјавио да је за себе и брата Налка купио дио царине
Стјепана Вукчића, као и дио Вука Вукићевића, који је Косача био
већ раније присвојио. Притом се — уз јемство тројице својих сугра-
ђана — обавезао да неће чинити ништа што би се косило са устаље-
ним нормама које су владале тамо96. Услове — у смислу рока и висине
закупа, те начина исплате — под којима су Хранковићи закупили
дријевску царину, није, на основу расположивих извора, могуће са-
свим детаљно прецизирати. Али, јемство — сваке године полагано
за њих као закупце — наводи на закључак да су је узимали у једно-
годишњи закуп97. Надаље, њену закупнину су, изгледа — по узору на
одредбе ранијег уговора између војводе Саидаља и дубровачке владе
— и они исплаћивали у ратама98. Иста лица која су то и прије годину
дана чинила поново су крајем марта 1441. године јамчила за Хран-
ковиће приликом склапања њиховог уговора о закупу царине". За
наредну годину таквих вијести, истина, немамо, али је сасвим вјеро-
ватно да су је и тада држали у закупу, будући да се на самом по-
четку 1443. године браћа Хранковићи и даље спомињу као цариници
у Дријевима100. Средином исте године, када су је поново закупили на
годину дана, за њихово коректно понашање — у складу са царинским
уредбама донесеним још 17. јуна 1419 — јамчио је дубровачки грађа-
нин Никша Гиновић101. Пад дријевског трга у руке босанског краља
Стефана Томаша почетком 1444. донио је и браћи Хранковићима из-
вјесне промјене. Y ствари, они су тамошњу царину држали само до
истека претходног уговора, послије чега је нису више узимали у за-
куп од њених господара, који су се наизмјенично мијењали. Још кра-
јем септембра 1444 — приликом сређмвања неких заосталих рачуна
са војводом Стјепаном — Хранковићи се спомињу већ као бивши ца-
риници на Неретви102. Али, како је за једва пола године Косача поно-
во вратио Дријева >од босанског краља, то су их дубровачки трговци
моглм опет од њега да узимају у закуп. Хранковићи, који су још го-
динама остали његови дужници103, нису се дуго мијешали у ствари
неретљанског трга. Тек средином 1451. влада је скретала пажњу Нал-
152 БУРО ТОШИН

ку да јој не смије сметати у стицању царине у Дријевима104. Ни дру-

гима који су се у посљедње вријеме суочавали са сталним промјенама
врховне власти над Дријевима вјероватно није било баш тако лако
одлучити се за њену куповину. Међутим, пишући једном приликом
херцегу Стјепану о условима закупа царине, Дубровчани су наглаша-
вали да је Влакуша Милојковић, који је послије Хранковића држао
царину заједно са неким Корчуланином — не могавши да исплати
њену превисоку цијену — одустао од склопљеног уговора105. Ни ври-
јеме закупа, као ни име тога Корлучанина са којим ју је држао, нису
нам познати. Али, од краја августа 1446. срећемо истог Милојковића
— у друштву са некадашњим њеним управником Радојем Миладино-
вићем — као закупца дријевске царине, која се тада по други пут на-
лазила у Томашевим рукама106. Исто онако као што је то у своје ври-
јеме чињено за Хранковиће, и за ову двојицу је 11. октобра опомену-
те године јамчила неколицина њихових суграђана у Дубровнику .
Изгледа да су, слиједећи устаљену праксу, Миладиновић и Милојко-
вић држали такођер речену царину само на годину дана. Када им је
истекао уговор, поново је средином сљедеће (1447) године Влакуша
Милојковић закупио од новог господара, војводе Стјепана, њезин
шести дио, за који је влада тражила да положи уобичајено јемство108.
Али, још прије тога времена, и сама Република је — након дужег пре-
кида — почела поново да показује интересовање за Дријева. Почет-
ком фебруара 1447. Вијеће умољених, на иницијативу Стјепана Вук-
чића, одлучило је да се поведу са њим преговори о куповини тамош-
ње царине109. Посланство које је послато мјесец дана доцније добило
је задатак да испита какве су му намјере у вези с њом110. Преговори
су, међутим, пошли другим током, а и појединци су престали да је
узимају у закуп. И Влакуша Милојковић, који је то најдуже чинио,
престао је да улаже новац у њу. Он је тек 1453. исплатио херцеговом
сину Владиславу посљедње дугове које је дуговао његовом оцу на име
царине, при чему му је овај ослободио брата затвореног у Благају111.
Приликом преговора започетих још у рано прољеће 1447. са ду-
бровачком владом око закупа царине, Косача је тражио од дријев-
ских трговаца да му нешто плаћају, на што ови нису пристали. Влада
им је на то предлагала да „плате оно што су дужни да му дају”. Из
такве њене препоруке и из преписке која је била вођена још неко
вријеме не види се тачно у чему се састојала та њихова обавеза112.
Продор Турака у приморје и спаљивање дријевског трга у марту
1448. зауставили су започету акцију Републике око стицања царине.
Требало је, наиме, прстећи нешто више од годину дана да се обнове
покренути преговори о њеном закупу113. Али, како ни том приликом
ствари нису ишле према његовом очекивању, херцег је отпочео да
врши снажан притисак на Дубровчане да се прихвате тога закупа
по много већој цијени него раније. Због тога је већ средином јуна
1449. — поред неких других „новштина’’, које нам нису познате —
поручивао становницима Дријева да морају напустити трг и правити
куће дубље у унутрашњости — у мјесту званом Орман114. Овакво ње-
гово наређење изазвало је с почетка панику у Дријевима и велику
узнемиреност у Дубровнику. Страх који је завладао међу дријевским
трговцима био је разумљив, пошто је тиме била тренутно доведена
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИНА КОСАЧЕ 153

њихова егзистенција у питање. Неки од њих због преплашености, а

други опет из посебних рачуна, почели су изражавати спремност да
се покоре овој херцеговој заповијести. Тако је извјесни Стјепан Ста-
нићијевић обећао Вукману Југовићу — надзорнику дријевског трга
— да ће саградити себи кућу у Орману115. Стога је дубровачка влада
— уз најаву да ће предузети све мјере код херцега да не ремети по-
стојеће стање — сугерисала житељима Дријева да се не повињавају
његовим жељама. Ипак, ради сваке сигурности, наредила је у исто
вријеме и стонском кнезу да их — у случају крајње нужде — отпре-
ми баркама изван трга116. Схватајући херцегове пријетње о пресеља-
вању Дријева као облик притиска на Дубровчане да закупе царину,
ни сама влада није их узимала до краја озбиљно. Колико се по архив-
ских подацима може пратити, она му се, више од пола године, није
обраћала у вези с њима.
Заједно са посланицима који су првих дана јануара 1450. тре-
бали посјетити херцега Стјепана било је отпремљено и неколико ста-
новника трга да га лично замоле да одустане од плана о премјештању
и расељавању Дријева. Али, због ратничког расположења које је вла-
дало у његовој околини, ови нису успјели да ступе у контакт са Коса-
чом и пренесу му своје молбе117. Тако је тек крајем фебруара исте
године била поведена ријеч о Дријевима. Херцег је и даље упорно
инсистирао код дубровачких поклисара на пресељавању трга. Такав
свој став бранио је истим аргументима које је, вјероватно, већ раније
изнио дријевским трговцима: да је — због баруштине и нездравог
ваздуха — мјесто нездраво, те да га због тога треба раселити. Но,
ипак, мора се признати да је у својим захтјевима овај пут био умје-
ренији неголи раније. Наиме, ствари је постављао алтернативно: онај
који би хтио да иде у Орман нека пође, а онај који не би хтио нека
остане и даље у Дријевима. Потом је пребацивао становницима на
Неретви да му не указују част и поштовање у довољној мјери и да
увијек када треба да плате годишњу дажбину — од једног дуката
по кући — бјеже у Стон118. Иако су се у принципу слагали с Косачи-
ном тврдњом да дријевска царина — смјештена на нездравом мјесту
— због слабог промета трпи велику штету, Дубровчани су ипак смат-
рали да то треба тумачити узроцима другачијим од оних што их је
херцег наводио. Главну кривицу за то приписивали су управо њему,
а не смјештају царине „на нездравом мјесту”, пошто ју је овај давао
далеко изнад н>ене стварне вриједности и лицима неспособним да
исплате износ уговорене закупнине. По њиховом мишљењу, ггромет
царине био је смањен и због тога што Стјепанови и Сладоја Семкови-
ћа власи нису долаз(или тамо као купци и што су велике количине
соли биле увезене у Босну119.
Поред свих препрека дубровачка влада је — у циљу сређивања
односа са херцегом — показивала ипак спремност да, под разумним
условима, закупи дријевску царину. О томе најбоље свједоче њене
ријечи писане крајем новембра 1450. године херцегу Стјепану „ако
узмемо царину, престаће великим дијелом неспоразуми међу нама”
и изражена спремност да је купе „не да би зарадили, већ само да
престану скандали међу нама”120. На формирање таквог њезиног става
утицала је и повезаност питања дријевске царине са отварањем новог
 БУРО ТОШИБ
154

трга соли под Новим и Стјепановом забраном властитим поданицима

да купују со у Дубровнику. Стога је влада у својим даљим прегово-
рима око њене куповине постављала Косачи услов да укине новоотво-
рени кумерк и анулира забрану о набавци дубровачке соли121. То је
омогућавало херцегу да сам одређује висину цијене царини, не држе-
ћи се при томе баш много њене стварне вриједности. Дубровчани су,
дакле, брзо увидјели да једино куповином дријевске царине могу
постићи укидање споменутих Косачиних мјера, које су доводиле цје-
локупну трговину у незавидан положај. Све су то, међутим, морали
да плате веома високом цијеном царине. Овакву алтернативу — иако
на први поглед изгледа можда мало и нереалном — они су ипак
прихватили, пошто је била везана за много мање губитке од оних
које су њихове финансије — у условима када се со продавала на дру-
гој страни — трпјеле у то вријеме. Отуда је са много више жара
неголи раније дубровачка влада наставила тада са Стјепаном запо-
чете преговоре о куповини царине. Прва цијена за коју јој је нудио
царину износила је 10.000 дуката годишње. Колико је то била огром-
на и нереална сума најбоље показује поређење са изнооом од 1.800
дуката колико је Сандаљ 1435. године добио, додуше само за своју
половину царине. То значи да је херцег тражио сада троструко већу
цијену за њу. Дубровчани су истицали да је ни раније нису куповали
због неког добитка, већ само да би избјегли скандале са њим. Y исто
вријеме су га подсјећали и на незгоде са Кривалдићима (Хранкови-
ћима), Влакушом Милојковићем и некмм Корчуланином, које је на
крају морао „везати” јер нису могли да му исплате уговором пред-
виђену закупнину. Према њиховом прорачуну, херцег није могао чак
ни онда када је присиљавао овоје, Иванишеве и некадашње краљеве
влахе да купују со само у Дријевима — послије одбитка свих трош-
кова — извући из царине ни 3000 дуката прихода122. Тај износ Дуб-
ровчани су били спремни одмах да му плате, а мало потом су при-
стали и на суму од 5.000 дуката. И сам херцег је своју првобитну
цијену спустио са десет на осам хиљада дуката, наглашавајући да
царину не да ниже, иако је један „пријатељ” из његове околине саоп-
штавао посланицима да је господар спреман да пристане и на 5.000123.
Међутим, готово у исто вријеме када су херцега Стјепана убје-
ћивали да дријевска царина ни у ком случају не вриједи више од
5.000 дуката, Дубровчани су пред Јанком Хуњадијем њезину вријед-
ност приказивали у сасвим другачијем свјетлу, поручујући му „ври-
једила би Вашој висости сваке године од 8.000 до 10.000 дуката”124.
Од такве препоруке иначе увијек финансијски оскудном Хуњадију
није, разумије се, било никакве користи, већ ју је након дугих и на-
порних наглабања морала да закупи сама Република по истој цијени
коју је неколико мјесеци раније предлагала угарском губернатору.
Ни онда када су Дубровчани — у овим посљедњим преговорима —
показивали највише интересовања за куповину неретљанског трга,
Косачу није напуштала идеја о пресељавању његових становника у
Орман. Он је крајем 1450. писао дубровачкој влади како су некада
била подијељена на четири дијела и свако је имао дио права, а сада
су читава Дријева само његова, те да њима може да располаже онако
како он хоће. Том приликом је посебно подвлачио да ће ко не буде
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИБА КОСАЧЕ
155
хтио селити у Орман морати ићи на Apvro мјесто, пошто два „боргд”
неће више да држи125.
Коначно, и посљедња фаза у преговорима око закупа дријевс^е
царине започела је средином сљедеће (1451) године Косачиним пре.
корима упућеним Дубровчанима што је нису прихватили за 8.000 ду.
ката, будући да и он сам из ње толико извлачи. Али, увијек добро
обавијештени о стању у Дријевима, они су му преко свога послани^а
Марина Бурђевића одговорили да можда добива толико ако рачуђа
и оно што се налази код рђавих дужника од којих не може никада
наплатити. Зато су га убјеђивалм да му је боље да је да њима и За
5.000 дуката које ће му уредно и на вријеме исплаћивати, негод^
другима и за много већу цијену, од које неће добити ни толико. у
случају да не успије другачије, Бурђевић је имао владино овлаштец^
да пристане и на суму од 8.000 дуката. Дубровчани су притом —
према његовом наређењу — под условом да међу њима не буде poge
за трговину, пристајали чак и на то да ослободе херцегове ствари
плаћања царине у Дријевима. Чим су се сложили са цијеном од 8.00q
дуката, споразум је сразмјерно лако постигнут. Царину су закупиди
само на годину дана, с тим да цјелокупни износ њене годишње закуц.
нине иоплаћују у четири једнаке рате. Чекајући да Стјепан распрода
со коју је имао у Дријевима, они су одложили преузимање царине д,0
краја мјесеца септембра126. Али, пошто су Дубровчани пристали да је
купе за 8.000 дуката за једну годину, херцег је одмах почео да од Њђх
тражи да је узму за наредних четири године127. Међутим, рат који је
започео крајем јуна 1451. године између Косаче и Дубровника сприје.
чио је заувијек ступање на снагу овог уговора о куповини дријевсде
царине.
 НАПОМЕНЕ

* „... per parte nostra gli dobiate recomandare essa gabella, la dobiano
conservare et defendere et non patire che torte ne violentia ne sia fatto in essa”.
Lett. di Lev. XI fol. 228, 26. III 1435.
2 „...de non dando pro nunc denarios gabelle Narenti quos antea captum
fuerunt de dando et solvendo”. Cons. Rog. V fol. 249, 18. III 1435; „...de of­
ferendo et dando Pribissavo ambaxiatori predicto ultimam pagam tercy anni ga­
belle Narenti completi per totum mensem marcy proxime preteriti”. Cons. Rog.
VI fol. 15, 28. X 1435; „... pro solutione tertie page trecy anni, ultime emptionis
gabelle Narenti, qui annus tertius et tertia paga finita est per totum mensem
marcy proxime preteriti 1435. ducatos auri quingentos". Div. Not. XX fol. 96, 30.
X 1435.
3 „... scribendi letteras voivode Paval... pro novitate quam videtur fieri
in gabella Narenti". Cons. Rog. V fol. 253’, 24. III 1435.
4 C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 10.
5 М. Динић, Трг Дријева, стр. 132.
6 „Perche conte Nicola Radivoevich scrisse per sua parte e delli fratelli...
che la parte dessa gabella che fuo de voivoda Sandagl, dovesse tuor et pigliar per
essi". Lett. di Lev. XI fol. 229, 29. III 1435. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр.
133, нап. 3.
7 „... scribendi letteras voivode Giurach Voisalich recomittando sibi gabel-
lotos Narenti et mercatores nostros". Cons. Rog. V fol. 262, 6. IV 1435.
8 Cons. Rog. V fol. 260’, 4. IV 1435; Cons. Mai. V fol. 30, 5. IV 1435.
9 „... come dal signor nostro imperador de Romani et Re de Hungaria ne
stato scritto, che la intencion sua et dal morte di voivoda Sandagl, in qua essa
gabella stia per sue man et per guella ad esso debia esser risposto et pagato”.
Lett. di Lev. XI fol. 256’—257, 25. VII 1435. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр.
133, нап. 1 и 8, и С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 9. 35.
10 „.. .de induciando super letteris et facto letterarum receptarum de Na-
rente pro adventu illuc Jurai Cher requirentis gabellam”. Cons. Rog. VI fol. 4.
19. VIII 1435; ....... scribendi Cher Giuras et judicibus Narenti... pro adventu
suprascripti Giuras". Cons. Rog. VI fol. 5, 20. VIII 1435.
11 „... com potente man, sel fosse com cinquanta omeni o circa, e tra essi
specialmente fosse delli z&ntilomeni de Chelmo... e vollesse tuore essa gabella, a
ora dateli logo e non contrastate palismente e publicamente in presentia dei omo
dei voivoda Radossavo e dei omo de Paval Radivoevich e dei homo conte Vlatcho
antendeno ala gabella e dei zudesi et de zascun altro che li se trovera, vi dolete
vi agravate et li protestate, che forza vi vien fatta nella gabella per manifesta
forza vi vien tolta e levata”. Lett. di Lev. XI fol. 264—264’, 21. VIII 1435. Упор.:
C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 9, нап. 14, и Исти, Историја
средњовековне државе, отр. 268.
12 „...a quibus Teurcis invadi dubitabit ipse quam Georgius timorem con­
cipiens, inde quam presto pedem retulit... nec idem nuntius noster eum sequens
et querens, pretelleri fuga, illum attingere potuit". Lett. di Lev. XI fol. 267’, 31.
VIII 1435. Ynop: B. Боровић, Хисторија Босне, стр. 448. и С. Бирковић, Xepqei
Стефан Вукчић Косача, стр. 9, нап. 14.
13 „... de dando scire voivode Stipan pro facto gabelle Narenti pro qua
scripserunt dominus noster et comes Maleus". Cons. Rog. V fol. 291, 9. VII 1435.
14 M. Динић, Трг Дријева, стр. 133.
15 С. Еирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, crp. 14.
16 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 35—41, бр. 647. и 648, 10. X 1435; Ynop.:
С. Бирковпћ, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 15.
17 Избјегавајући да плате царииу, Дубровчани ау се бранили сљедећим
аргументима „di рио la morte dii qual vostro barba, segvita e la guerra, come
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИБА КОСАЧЕ 157

ben sapeti per talmodo che fin ad ora camin non e stato sicuro ne averto ne a
Vlachi ne a mercadanti”. Lett. di Lev. XI fol. 256’, 25. VII 1435.
18 „... de franchando ser Paulum de Sorgo et eius bona a suprascriptis
ducatis 123 et grossis 32 nomine voivode Stipani... quos nostro domino defalcavit
ipse voivoda Stipan in solucione ultime page tercy anni". Cons. Rog. V fol. 285,
17. VI 1435; „... scontando et sbatando tamen sibi debitum quod esset pro sale
accepto et habito per voivodam Sandagl et denarios qui vigore letterarum ipsius
voivode Stipani dati -fuerunt et accepti ex ipsa gabella per ser Paulum et ser Lu­
cam suprascriptis de Sorgo”. Cons. Rog. VI fol. 15, 28. X 1435.
15 „... faciendi excusacionem domino Pribissavo ambaxiatori predicto de
paga sive pagis, quinque annorum gabelle Narenti inceparum ad kalendas aprilis
proximo preteriti, quam sive quas requirit et hoc guerram que fuit ipso toto
tempore qui existente ad solutionem non tenemus secundum pacta”. Cons. Rog.
VI fol. 15, 28. X 1435.
20 „...et per la gabella de Narente tanto per li denari assunati dei tempo
passado per lo primo anno, quanto deli octocento ducati dela prima paga dei
segondo anno, cheli debianc esser dati”. Lett. di Lev. XII fol. 37’, 30. VI 1436;
„... nel qual primo anno dessa gabella dal tempo della morte desso voivoda che
fo de marzo fin per tutto esso anno a tutto lo mondo manifesto e quanta guerra
e strazo fo in Bosna, luno signore con laltro e luna contrada con laltra asali-
andosi e arobandosi, si che per dubio della guerra li camini e passi erano rotti
e nessuno andava ne andar presumeva per sal alia detta extremita per essa guerra
se redusse la gabella per li signori tanto de Bosna quanto de Hongaria che usur-
pava la voleva.no ,che voliando la signoria mia per lo bon amore vi portava come
amicissima de voi, conservarvila fo de bisogno, che armasse et dila piu de duo
messi tenesse una galleota et due barche com grandissima sua spesa. Dela qual
spesa acio cognossate labia fatta com buono cuore et amore et beneficio vostro,
la mia signoria alguna cosa non vole ne dimanda da voi. anzi vole sia al vostro
honore, et de piu vole che tutto quello a fatto essa gabella, detragando lo presio
della sale comprada et le spese deli officiali della gabella”. Lett. di Lev. XII fol.
32—32’, 12. VI 1436. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, отр. 35.
21 „... quod Grupcho nuntio voivode Stipani sibi nomine ipsius voivode
dare et solvere possit id totum quid exactum fuit ex gabella Narenti tangentis
ipsum voivodam Stipanum anni proxime preteriti finiti de mense marcy 1436.
quo anno fuit guerra in Bosna et hoc pro integra solutione ipsius anni dicte ga­
belle ... quod dare et solvere possit dicti Grupcho pagas duas dicte gabelle de
anno incepto de mense aprilis 1436, videlicet ducatos auri milletrecentos”. Cons.
Rog. V fol. 79, 1. X 1436.
22 „ ... super facto Radogne nuntii voivode Stipan illuc missi ad accipiendum
partem gabelle Radosavi". Cons. Rog. VI fol. 23’, 7. XII 1435. Ynop.: M. Динић,
Трг Дријева, стр. 133, нап. 4.
23 С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 36.
24 ....... illis de Narenta que de Theucris dubitant... quod... posint cum
avere et personis eorum se recipere et stare in civitate Ragusii”. Cons. Mai. V fol.
69’, 31. III 1436.
25 ....... cercate com bone parole et humanita prolongare la cosa, quanto
piu poterete... chiamate et assignate quarenti li zudesi et altri homeni dila come
forza vi ven fata, et tanto dei sal, quanto dogni altra cosa in gabella, aora fate
description per talmodo et forma che sempre possiate mostrar di quello sera
rimasto in gabella”. Lett. di Lev. XII fol. 21, 7. IV 1436. Ynop.: C. Пирковић,
Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 36.
26 С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 36.
27 „... e che voivoda Sandagl quando sal li bisognava, a nui per sue letere
scriveva lo sal li era di bisogno, et noi compiqendoli di quello sale era licito et
debito, rimagnando sempre ben fornita la gabella ...II qual voivoda tal sale in
duo o tre volte, in diversi tempi rechiedeva per animali et formenti de alguni
suoi castelli e mai non passava la soma da duxento in trexento moza in tutta
volta et per tutto anno... e non ad ogni scriver ne rechieder de Raicho, e
cusi ancora ad esso voivoda Stipan come facevamo a suo barba sera dato da
essa gabella sale... E mo per lo duxente moza di sal che rechiede... che siando
fina moza 150 di sal... siche voliando al presente levare moza duxento di sale
seria tropo gran danno, perche in gabella puochissima sale restaria". Lett, di
158 БУРО Т0ШИ15

Lev. XI fol. 37’,—38, 30. VI 1436. Упор.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић,
Косача, отр. 36.
28 Cons. Rog. VI fol. 120, 13. IV 1437; 162, 3. I 1438; Cons. Rog. VII fol. 59',
22. V 1439; 110’, 9. XII 1939; 122', 18. I 1440.
29 Тако би готово увијек Радич Озрисалић, када би као гласник војводе
Радослава Павловића долазио у Дријева да подигне закупнину за његов дио
царипе, куповао за читаву примљену суму со за потребе овога госпадара. Види
о томе: П. Живковић, Радич Озрисалић, трговац и дипломата на двору поро-
дице Павловић, Прилози Института за историју у у Сарајеву, бр. 13, год. XIII,
1977, свр. 310, 311, нап. 48. и 49.
30 „Comission de... officiali a Narenta per ricever la rason dela gabella...
come li mercadanti de Narenta a noy se erano lamentadi che lor gabelloti com-
pravano et vendevano in lo mercato de Narenta... et a lor comandessimo che
questo far non dovessino... come li gabelloti nostri de Narenta vendino el sale
de ditta gabella cum una mexura molto menor de quella con la qual la riceva-
no... impero... dobiati fare de aver in vostre man le ditte mesure, cusi quelle
con che se mesura quando se riceve el sale come quelle con le qual se vende
esso sale ...et portareteli con vuy Ragusa”. Lett. di Lev. XII fol. 49—49', 25. X
1436.
31 ... pro solutionis fiendis nuncio voivode Stipan pro gabella Narenti".
Cons. Rog. VI fol. 82, 10. X 1436; „... pro prima paga ipsius gabelle secundi anni
1436 incepti die primo aprilis ipsius anni ducatos auri octigentos. Item pro
secunda paga ipsius gabelle dicti secundi anni ducatos auri quingentos". Div. Not.
XXI fol. 38, 17 X 1436.
32 ,,... ducatos auri quingentos pro completa solutione ultime page gabelle
Narenti anni finiti et completi die ultima marcy proximo preteriti 1437. in una
parte. Et in alia parte alios ducatos auri octingentos prime page dicte gabelle
anni incepti die prima aprilis presentis 1437... in totum milletrecentorum". Div.
Not. XXI fol. 136, 20. IV 1437; „... pro secunda paga gabelle Narenti anni pre-
dicti finiti per totum mensem septembris proximo preteriti ducatos auri quingen­
tos". Div. Not. XXI fol. 182, 21. XII 1437.
33 Види o томе C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 37,
нап. 91.
34 „... de acceptando rogationes letterarum dominnarum Catharine matris et
Jelene uxoris voyvode Stipani scriptis dominio nostro pro liberatione canceratioms
iudicum Narenti". Cons. Rog. VI fol. 167, 30.1 1438.
35 „... de aver in vostre man tute mesure e mozi con che si mesura la
sal... tanto grossi quanto sotile... portadi con vuy a Ragusius, fazando comanda-
mento a Radoie Miladinovich che vegna con vuy". Lett. di Lev. XII fol. 111', 20.
XI 1438. Упор.г C Бирковић. Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 37.
34 „... formare debeant letteras scribendas et dirrigendas voivode Stipano,
Cvietcho Goytanovich eius nuntio et gabellotis et iudicibus Narenti super facto
gabelle Narenti". Cons. Rog. VI fol. 242, 22. XI 1438. Ynop.: C. Бирковић, Xep-
цег Стефан Вукчић Косача, стр. 37.
37 „... ducatos auri quingentos pro completa solutione page gabelle Narenti
anni finiti et completi die ultima marty proximo preteriti anni 1438 in una parte.
Et in alia parte alios ducatos auri octingentos prime page de gabelle anni in­
cepti die prima aprilis presentis 1438... in totum milletrecentorum”. Div Not.
XXII fol. 11’, 26. IV 1438.
38 „... de dando Nicole Radivoevich de denarys sive rationis gabelle Na-
rente ypp. centum". Cons. Rog. VI fol. 205’, 2. VII 1438. Ynop.: C. Ниркоиић,
Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 37.
39 „ ... pro solutione integra secunda paga gabelle Narenti anni presentis
finiti per totum mensem septembris prope exacti ducatos auri quingentos’’. Div.
Not. XXIII fol. 115', 17. X 1438.
40 Види o томе: C. Бмрковић Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 30.
41 comettemo che li Narentini nostri suditi debiate rezever com
lor famiglie, havere et bestiame in Stagno et in la Ponta, in ogni luogo”. Lett.
di Lev. XII fol. 119’, 24. I 1439.
42 Lett. di Lev. XII fol. 129’—130, 27. TII 1439.
43 „... benche scampasseno quelli dei borgo de Narenta per dubio de Turchi
et fo de soa propria volunta". Lett. di Lev. XII fol. 143’, 19. V 1439.
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИНА КОСАЧЕ 159

44 С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 38.

45 Тако су 2. септембра 1438. били овлашћени кнез и Мало вијеће да пи-
шу послаиику код војводе Стјепана „ad responsionem et excusationem nostram
■faciendam super denariis partis gabelle spectantis voyvode Radossavo in Na-
rento” /Cons. Rog. VI fol. 223, 2. IX 1438/, a 2. janyapa сљедеће године да од-
говоре на пиома дријевских цариника ,,super facto ablatorum denaris ipsius
gabelle per voivodam Stipanum". /Cons. Rog. VII fol. 6’, 2. I 1439/. Ynop.: M.
Динић, Трг Дријева, стр. 133, иап. 5. и C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић
Косача, стр. 30.
46 „... noi abiamo comprato solo in mita della detta gabella de la bona
memoria dei condam magnifico vostro barba voivoda. Sandagl... non si impazemo
per mente zoe delle altre doe parte salvo compremo tuta la sale che fa bisogno
per essa gabella, e caverno lo cavedal nostro zoe che spendemo in comprar a
detta sal. Poy dei gvadagno togliemo la nostra parte zoe la mitade e dele altre
doe parte zoe laltra mitade non se impazemo ma la lasemo levar acui tocha".
Lett di Lev. fol. 132, 8. IV 1439. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 133.
47 M. Динић, Трг Дријева, стр. 134.
4S „... Cvietcho gabelloto vostro con altri vostri vignendo a Narenta intro
ne la gabella e dela detta tolsino per forza la cassa de denari con li denari se
ritrovano in essa... tolsino la sal che era in gabella e parte de essa mando
ala signoria vostra e parte vendeteno a Vlacchi e circumivisini de Narenta”. Lett.
di Lev. XII fol. 132, 8. IIV 1439. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 134. и C.
Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 37.
43 „... che per algun tempo non vegnamo esser molestadi per voyvoda Ra­
dossavo, fative far per voy Stephanum scriptura in la qual el confessi aver tolto
de loy potentia la raxon et summa de qual quarto che tochava a voyvoda Rados­
savo”. Lett. di Lev. XII fol. 146’, 6. VI 1439. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева,
отр. 134.
50 Види о томе: С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 37.
51 „.. .de requirendo et sciendo a voyvoda Stipano... se ipse contentatur
et vult accipere gabellam Narenti in se non obstante quod terminus eiusdem
gabelle mundam sit... et scribendo voyvode Stipani nottificando et de novitatibus
que fuerunt in gabella Narenti". Cons. Rog. VII fol. 18’, 16. II 1439.
52 Ш Л>убић, Аистине o одношајих измећу јужнога славенства u Млетачке
Републике, књ. IX, JA3Y, Загреб 1890, стр. 116, 15. IV 1439. Ynop.: С. Бирковић,
Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 47.
53 „... de dando de denarys gabelle Narenti gabelloto voyvode Radossavi
per manus nostrorum gabellotis pro certis sui opportunitatis”. Cons. Rog. VII fol.
48, 18. IV 1439.
54 „... respondendi ambaxiatori illorum de Radivoevichi excusando nos quod
in petitis eorum ambaxiatoris non possimus pro nunc cum eius rationes solidare
donec viderimus rationes gabelle Narenti cum voyvode Stipano”. Cons. Rog. VII
fol. 48’, 20. IV 1439. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача,
отр. 38.
53 Види нап. 48.
34 Lett. di Lev. XII fol. 132', 8. IV 1439; 143’, 18. V 1439; 146’, 6. VI 1439;
15Г, 18. VI 1439. Ynop.: C. Вирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 38.
57 О свему томе види: С. Бпрковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, атр.
38, нап. 102.
58 „... zoe li fioli de conte Gregor Nicolich, siche meravigliemose de voy
che almen li detti non abiati nominati. E pero quelli potreti nominar al detto
signor aggravando la cosa quanto potreti e deli altri simeli che commetteno idetti
contrabandi de sal potreti informarvi de hora in hora de quelli de Narenta che
sempre van et vengono”. Lett. di Lev. XII fol. 144, 18. V 1439. Ynop.: C. Бирко-
вић, Стефан Вукчић Косача, стр. 39.
53 „... pro iudicibus Narrenti et aliquibus ex hominibus ipsius Narrenti
occaxione brige pridie ibidem facte cum Vlacchis”. Cons. Rog. VII fol. 88’, 19.
IX 1439.
60 „... ducatos auri octingentos pro solutione ultime page gabelle Narenti
finite pro totum mensem marty 1439. Et ducatos auri quingentos pro solutione
prime page dicte gabelle incepte die primo aprilis 1439. Item ducatos auri quin­
gentos pro solutione secunde page eiusdem gabelle subsecuture". Div. Not. XXIII
fol. 109, 5. IX 1439.
160 БУРО ТОШИН

61 ....... pro afiđando mercatores Narentinos possendi venire cum eorum

personis et rebus ac havere ad hanc civitatem et eius districtum". Cons. Rog.
VII fol. 116, 28. XII 1439. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача,
стр. 42.
62 С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 42.
63 „... de scribendo Narentinis quod non dant de eorum voluntate barchas
voivode Stipano”. Cons. Rog. VII fol. 136’, 5. III 1440.
64 M. Динић, Трг Дријева, стр. 134.
65 „... quod quilibet Raguseus possit emere gabellam Narenti”. Cons. Rog.
VII fol. 113, 26. XII 1439. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 134.
“ „E tuta la sale che ritrovareti esser in gabella predicta fa dila diligente-
mente mesurar tuta. E mesurata che sera lamita dessa sal che aspeta ala nostra
signoria fadi che la consignadi a coluy a cui finito lo termene nostro rimaguera
essa gabella, fazando che quello tale a cui rimaguera essa gabella, vi faza per
recevuto per scritto di mati e con bon gvarenti la ditta mita de sal ut supra
consignata". Lett. di Lev. XII fol. 170’, 22. III 1440.
67 „... pro resto et integra solutione gabelle Narenti finiti die ultimo marty
1440. ducatos auri quingentos, de quibus scomputati fuerunt ducatos centum et
viginti pro solutionis et grossorum novem ante terminum. Et quo residuum
quod nunc recepit ipse Gruppcus fuit ducatos trecentos et LXXIX et grossorum
ХХХШУг". Div. Not. XXIV fol. 51, 26. IV 1440.
68 „... quod ... debeant ... vidisse et insconrasse rationes eorum predicta
gabella cum Vochman Jugovich ambaxiator voivode Stipani". Cons. Rog. VIII fol.
157, 7. V 1440; 158, 12. V 1440.
69 Види o томе: C. Биркоиић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 47.
70 „.../« informatione che voyvoda Stipan uno brighentino et certe barche
aveva fato in Neretva per viginere contrade voy per terra et per aqua... certeza
a chello deto voyvoda a fato tayar lo legname per far uno over doy brighentini
de remi ottanta. Mallo legname anchora parte e nello boscho". Lett. di Lev. XII
fol. 206’—207, 16. XI 1440. Упор.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача,
сггр. 48.
71 О томе види: С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 55, наи
63. и 64.
72 Листине IX, стр. 170—172, 17. V 1443. Упор.: С. Ниртовић, Херцег Сте-
фан Вукчић Косача, стр. 67.
73 Види: М. Динић, Трг Дријева, стр. 134—135; В. Норовић, Хисторија
Босне, стр. 464—470; С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе,
отр. 275—277. и Иоти, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 71—73.
74 „... expendere debeant usque yperperos triginta in piscibus pro hono­
rando suprascriptum d. Regem Thomax... idem Rex venerit Narentum". Cons.
Rog. IX fol. 2', 7. I 1444; „... de honorando serenissimum Regem Thomas Bosina
in piscibus si veneat Narentum”. Cons. Mai. VII fol. 149, 8. I 1444. Ynop.: C.
Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 73.
75 С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 73.
76 ....... quod habeant prorogatum terminum usque per totum mensem Sep­
tembris proximo futuri". Cons. Mai. VII fol. 174’, 13. V 1444.
77 „... recomittendi mercatores nostros de Narento voyvode Stypano”. Cons.
Rog. IX fol. 77’, 10. VIII 1444. Упор.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Ко-
сача, стр. 79, нап. 39.
78 Листине IX, стр. 215—216, 4. III 1445. Упор.: С. Нирковић, Херцег Сте-
фан Вукчић Косача, стр. 88.
79 С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 91.
” „... de non mittendo brigentinum illud maris Narentum prout predie
factum fuit". Cons. Rog. IX fol. 176, 30. VII 1445; „... de subveniendo Narentinis
de pulvere a bombarda et segitis ab arcu et veretonibus iuxta eorum requisitio­
nem”. Cons. Rog. IX fol. 175’, 31. VII 1445; „...de subveniendo dictis Narentinis
de milliari uno cum dimidio saggitorum ab arcu, quingentorum veretonerum,
quinquaginta librarum pulveris”. Cons. Rog. IX fol. 176, 31. VII 1435. Ynop.: C.
Иирковић, Херцег Стефан. Вукчић Косача, стр. 91.
81 „...si volent quod se reducere debeant in teritorio nostro Stagni et
Puncta cum eorum avere et familys”. Cons. Rog. IX fol. 177’, 9. VIII 1445.
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИНА КОСАЧЕ 161

82 Види: С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 91.

83 „... super facto novitatum que dictum faciunt Narentinis". Cons. Rog.
IX fol. 212’, 4. II 1446; „... pro novitatibus illatis Narentinis". Cons. Rog. IX fol.
213’, 5. II 1446.
84 Листине IX. стр. 235—236. 17. III 1446. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева,
стр. 135.
85 Средином децембра те године овлаштени су дубровачки кнез и Мало
вијеће да пишу војводи Стјепану „letteras recomissionis pro Narentinis". Cons.
Rog. X fol. 53’, 15. XII 1446.
86 Ф. Радић, Прилог за повијест славенског југа 1448, Старине, XXVII,
стр. 227.
87 С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 103.
88 Ф. Радић, Прилог за повијест славенског југа 1448, стр. 228. и С. Бир-
ковић, Херцег Стефан. Вукчић Косача, стр. 103.
89 „... de dando hominibus nostris de Narento in subventionem suam et
deffensionem illius loci usque libras centum pulveris et quod officiales nostri
armamenti illis mittere debeant ad manus comites nostri Stagni”. Cons. Min.
XI fol. 181, 9. III 1448.
90 O томе најбоље свједоче сљедеће ријечи које су Дубровчани крајем
јануара 1450. писали херцег Стјепану да „in questa ultima guerra de li Turchi
quando passorno in Chelmo l averiam desfatto la gabella vostra et tuto lo borgo
et loro robati et taiati in pece”. Lett. di Lev. XIV fol. 28, 31. I 1450. Ynop.: M.
Дигаић, Трг Дријева, стр. 136; В. Норовић, Хисторија Босне стр. 482; И. Божић,
Дубровник и Турска у XIV и XV веку, стр. 114; С. Норовић, Историја средњо-
вековне босанске државе, стр. 289. и Исти, Херцег Стефан Вукчић Косача,
стр. 104, нап. 37.
91 Види о томе: С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 104,
нап. 39.
92 „... quod propter guerras actas inter Regem Bosine et chercech Sii-
epanum... possint per totum mensis septembris proximo futuri venire habitan-
tum Ragusii, Stagm et alibi per districtum Ragusii”. Cons. Mai. IX fol. ЗГ, 19. IV
1449. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 120.
93 Cons. Mai. IX fol. 69’, 19. IX 1449; 87, 16. XII 1449.
94 С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 113.
95 Види: М. Динић, Трг Дријева, стр. 134.
96 „Franchus Cranchovich... dixit quod emit partem voyvode Stipani et
partem Vuoch Vuchiechievich, quam idem voyvoda accepit in se pro se et
nomine Nalchi eius fratris absente et... quod idem Franchus ne aliquo modo
vel ingenio pro se vel alius ne fiat aliquid contra ordines Ragusii in facto dicte
gabelle". Cons. Min. VIII fol. 155’, 30. IV 1440.
97 Види нап. 99. и 101.
98 „... de concedendo filys Vlacote Cranchovich quod possint se conferre
personaliter ad voyvodam Stipanum pro portando sibi denarios prime page gabelle
N arenti". Cons. Rog. VII fol. 249, 3. IV 1441.
99 Били cy to: Никола Тврткоглавић, Марип Мишљеновић и Флорио Тврт-
ковић. Cons. Min. VIII fol. 243’, 30. III 1441.
100 „... Franchum Crivaldich et eius fratrem Nalchum gabellotis Narenti”.
Cons. Rog. IX fol. 3’, 7. I 1443; „... Nalchus et Jacobus fratres et fily quondam
Vlacote Chranchovich... cum denarys gabelle Narenti per ipsos tente et admini­
strate". Div. Not. XXVI fol. 142, 16. I 1443.
101 „Nixa Ginovich... extitet plegius et fideiusor Franchi Cranchovich et
Natalis emptorum gabelle Narenti, videlicet de ypp. mille solvendi comuni Ra-
gusius in casu quo contrafacerent ordinibus editis pro gabella Narenti emendi
scriptis in libro rogatorum sub 1419 die XVII menses iuny”. Cons. Min. II fol.
184’, 29. VI 1443.
102 „.. .ex fratribus de Crivaldich fuerunt gebelloti de Narente". Cons. Rog.
IX fol. 83, 23. IX 1444; „... filys Blaxy de Crancho qui fuerunt gabelloti Narenti”.
Cons. Rog. IX fol. 12Г, 23. II 1445. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић
Косача, стр. 82.
103 Тек је 1453. херцегов син Владислав ослободио Налка „de omnibus et
singulis qui sibi quomodolibet potere possit de elapso usque in presentem diem
tam pro gabella de Narente quam quacumque alia ratione cassans et annularis

11 Трг Дријева у средњем впјеку

162 БУРО ТОШИН

omnes cartas, scripturas, plegarias et cautellas quomodocunque haberet super

ipsum Navchum tam suo nomine quam nomine de chercech Stiepano eius patre".
Deb. Not. XXVIII fol. 30, 3. IV 1453.
104 „... quod non debeat se impedire de facto gabelle Narenti". Cons. Rog.
XI fol. 113, 31. VII 1451.
105 „...da poi sapeti quello lavete veduta iquelli de Crivalda et poi a Vla-
cusa cum quello de Curzula li quali in fine non possando pagar, perche caro li
vendesti li convegnesti constrezer et ligar". Lett. di Lev. XIV fol. 47’, 20. XI 1450.
“ Cons. Rog. X fol. 24, 31. VIII 1446; 25', 1. и 2. IX 1446.
107 „... extiterunt plegy Radoe Miladinovich et Vlacusse Miglioychovich emp­
torum dohane sive gabelle Narento”. Cons. Min. XI fol. 45', 11. X 1446.
108 Cons. Rog. X fol. 24, 31. VIII 1446; 25’, 1. и 2. IX 1446.
105 Cons. Rog. X fol. 74, 11. II 1447; 77’, 26. II 1447. Ynop.: M. Динић, Tpz
Дријева, стр. 135.
1,0 Cons. Rog. X fol. 83, 14. III 1447; 88, 30. III 1447; Cons. Min. XI fol. 86',
31. III 1447. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 113.
111 „... dixit quod habuit et recepit a Vlacussa Miloicovich omne id totum
et quicquid ipse Vlacussa restavit dare chercech Stiepano pro gabella de Narente,
et propterea liberavit ex carceribus fratrem ipsum Vlacusse repertum capturatum
in Blagay". Deb. Not. XXVIII fol. 27’, 24. III 1453.
1,2 Cons. Rog. X fol. 88', 3. IV 1447. Ynop.: C. Бирковић, Херцег Стефан
Вукчић Косача, стр. 113.
:u .. de intrando ad emendum gabellam Narenti”. Cons. Rog. X fol. 160’,
3. III 1450. ПЈосланство које боравило iy вези c тим код херцега Стјепана мо-
рало је да иопита „per que prexio ultimamente la lasera et per quanto tempo et
per cum que pati et condicion". Lett. di Lev. XV fol. 37, 6. III 1450.
114 „... fossemo avisati delle novitade ve sono fate... et maxime de quello
ve fato dete per parte de cherzech ad andar a far le chase in Orman”. Lett. di
Lev. XIV fol. 16’, 16. VI 1449. Ynop.: C. Ешрковић, Херцег Стефан Вукчић Ко-
сача, стр. 112.
115 „Stipan Stanichievich... ha offerto et premesso a Vochman de voler far
la chasa". Lett. di Lev. XIV fol. 16’, 16. VI 1449.
116 „... subito abiamo provisto de scriver abastanza sopra de zoe al deto
chercech per la quale chosa ve dissemo et comandemo stretamente che per
quanta cara la gratia nostra gvardatene de non intrar afar alguna chosa nova...
subito dobiati dar asaper alio conte nostro de Stgno perche alio deto abiamo
ordenato et comesso che ve debia mandar delle barche in levarli voy con le
famiglie”. Lett. di Lev. XIV fol. 16’, 16. VI 1449. Ynop.: C. Нирковић, Херцег
Стефан Вукчић Косача, стр. 1117—118.
117 „... quod пипсу Narentionorum qui venerunt pro eundo ad chercech
reventantur retro ad domum quousque aliud ordinabitur". Cons. Rog. XI fol. 153,
11. II 1450. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 115.
118 „... che per le aque et per la mal aere quien far mutacion dei borgo...
perche el comerchio de Narente die esser a Narente et non die ne se permutar
altrove de raxon ma die esser dove fo stanciato alii acordy a Narente... che non
li fano niuno honor ne extimacio de luy... et... che quando vol esser pagato
scampano a Stagno”. Lett. di Lev. XV fol. 34’, 25. II 1450. Ynop.: M. Динић, Tp?
Apujeea, стр. 136; B. Норовић, Хисторија Босне, стр. 487; С. Бирковић, Херцег
Стефан Вукчић Косача, сгр. 116—1117; С. Бирковић—Д. Ковачевић-Којић, Здрав-
ствене прилике у средњовјековној босанској држави, стр. 94.
119 „... vui dite el vero che dano havete de quella gabella perche la volete
vender piu de quello la val et anche la vendete a persone impotente a pagarla,
perche li Vlachi dei Re et de Sladoie che compravano li quali ponno andar li
et altrove et anche de la molta sal heveta portata in Bosna”. Lett. di Lev. XIV
fol. 37, 6. III 1450. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр.
117—4118.
120 „... non per quadagnar ma per cessar li scandali, tra nui". Lett. di Lev.
XIV fol. 47’, 20. XI 1450; „... che comprandola nui cesseriano in grande parte
le differentie tra nui". Lett. di Lev. XIV fol. 49’, 13. XII 1450. Ynop.: C. Нирковић,
Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 130.
121 „... che non fo comerchio a Novi... et ognuno sia libero si de li sol
Vlachi come deli altri a poder andar a comprar el sal dove li piaxera o a Narente
ВЛАСТ СТЈЕПАНА ВУКЧИНА КОСАЧЕ 163

о a Ragtisa”. Lett. di Lev. XIV fol. 50, 13. XII 1450. Ynop.: C. Еирковић, Херцег
Стефан Вукчић Косача, сшр. 130.
122 Види о томе: С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 130.
123 „... fato responder che de la gabella de Narente vol ducati VIIIM
... habiando vui libertade de offerirli ala fine da ducati VM". Lett. di Lev. XIV fol.
57—58, 15. I 1451; 58, 19. I 1451; „...che haveva intencione de darnela per ducatis
VM secundo ve dixe lamigo desecreto”. Lett. di Lev. XIV fol. 49', 13. XII 1450.
124 „... valerave a exelencia Vostra ogni anno da VIII in XM ducati”. Lett.
di Lev. XIV fol. 77’, 13. IV 1451. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић
Косача, сгр. 130, нап. 54.
125 „... che Narente fo divisso in 4 parte... et che cadaun haveva el so
pezeto, et che hora tuto e vostro et podete far come de cosse vostre... et chi
non vol andar ad intrar la tera la caxa soa et vada ad habitar altro dove li piaxe
che li non vol che stiano”. Lett. di Lev. XIV fol. 49—49', 13. XII 1450.
126 „Direte che la detta summa de ducati VIIIM la sua S. computa li de-
nari che se cavano netti et li mali debitori che non se schodeno, ma che quello
se cava de netto della dicta gabella non monta tal summa de ducati VIIIM. Et
che melio la puo dar a noi per ducati 5.000 et haver li denari luy sopra laltro, che
darla ad altri per piu presio, et tegnula per se, e non potuit schoder bona parte
deli debiti... E se non restara contento de ducati 5.000 semo contenti che li pro-
ferati fin a VIIIM ducati al anno... nuy semo contenti chel sia francho per le
sue proprie robe e cosse, cum questo chel prometa in parola de signor che sotto
le sue robe e cosse non fara che alcune merchantie ne cosse cie merchandante
alcuno vegnano ad esser franche, ma solamente le sue proprie... Perche voi
havete molta sal a Narente, azo che abiate termene a venderla semo contenti che
la dicta gabella sia in vostre man per tuto setembrio proximo che vien. Et che
dal primo octobrio proximo che vien comenza esser nostra. Et che le paghe se
fazano in 4 termeni, zoe de tre in tre mesi, e chadauna de le 4 paghe se faza
siando compidi li tre mesi”. Lett. di Lev. XIV fol. 85’—86, 15. VII 1451. Ynop.:
M. Динић, Трг Дријева, стр. 135; С. Бирковић, Историја средњовековне босан-
ске државе, стр. 299. и Исти, Херцег Стефан. Вукчић Косача, стр. 157.
127 „... che vole che togliamo la gabella de Narente per anni 4”. Lett. di Lev.
XV fol. 145, 19. VII 1451. Ynop.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчик Косача,
стр. 160.
 VII ГЛАВА

ПАД ПОД TYPCKY ВЛАСТ

Послије дугих припрема једне и друте стране, рат између хер-

цега Стјепана и Дубровачке Републике почео је 25. или 26. јуна 1451.
Тада је херцегова војска упала у Конавле и запосјела читаву жупу,
осим града Сокола и Цавтата. Не могавши се одупријети властитим
снагама Дубровчани су — уз прихватање одређених услова (да ће
унајмити дријевску царину за 8.000 дуката, платити откуп својих за-
робљеника и др.) — с нападачем склоиили најприје усмено, а потом
и писмено примирје. Иако им у почетку из Yrapci<e и Босне није
стизала очекивана помоћ, а гроф Арлих Цељски и босански властелин
Петар Павловић су слали чак и своју војску против њих, они ипак
нису духом клонули. Први је у заштиту њиховог града устао српски
деспот Бурађ Бранковић. Затим је и папина забрана да се указује
помоћ херцегу навела Алфонса Арагонског и Венецију на строгу не-
утралност и представљала велико охрабрење за изненађене и затечене
Дубровчане. Помирење између угарског губернатора Хуњадија и де-
стопа Бурђа, с једне, те овог орпског владара и босанског краља Сте-
фана Томаша, с друге стране, отварало је Дубровнику могућност за
ширу и ефикаснију дипломатску активност на плану стицања нових
савезника. Један од њих убрзо им је постао и босански крал> Томаш,
који је, према спремљеном нацрту уговора о међусобном савезу, тре-
бао напасти херцега најкасније до средине мјесеца септембра. Дуб-
ровчанима се, међутим, и прије тога почела да оомјехује срећа, и са
друге стране. Наиме, .неколико година раније доведена је за старијег
херцеговог сина Владислава једна лијепа Итаљијанка, из Сијена —
коју је пожудни херцег задржао за себе — те је постала разлогом
великог незадовољства његове жене Јелене и оштећеног сина, па су од
деспота и краља Томаша тражили да пођу против херцега. Поврије-
ђен гестом свога оца, Владислав је средином августа склопио са Дуб-
ровчанима тајни уговор о савезу, којим је обећао да ће се побунити
против њега. Тако се око агресивног херцега затварао постепено обруч
његових — по различитим основама окупљених — противника и сва-
коме је постајало јасно да ће његов напад на Дубровник имати по-
сљедице какве ни он сам није у почетку могао предвидјети.
На овакав начин формирана, дубровачка коалиција је, одмах по
истицању често ремећеног примирја, наставила рат против сада усам-
ПАД ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 165

љеног Косаче. Y Дубровнику прављени, а у Смедереву и на Порти

разрађивани, планови о откупу херцегове земље од турског султана
потхрањивали су наду да ће Дубровчани добити Конавле, Требиње,
Драчевицу и Врм и одлагаљи реализацију дубровачког похода на
Конавле. До походц, је дошло тек средином децембра 1451, али је
био катастрофалан по Републику. Неуспјеси на бојном пољу каналн-
сали су поново пажњу Дубровчана на дипломатску активност, посред-
ством које су ушли и у тајне преговоре с војводом Иванишем Влат-
ковићем — изданком старе породице Радивојевића — који је у духу
традиционалне обитељске политике видио у томе могућност да се
извуче испод Косачине власти. Ових дана ни херцегу дипломатија
није била мрска, па је нудио Млечанима да освоје Дубровник и да
га — уз минималне уступке њему — задрже за себе, што ови — има-
јући и паметнијег посла — нису ни узимали толико за озбиљно.
Насупрот овој обостраној дипломатској игри локалних размје-
ра, у ово вријеме се десио и један крупан догађај на европском пла-
ну који је диктирао измјену даљих односа између зараћених страна.
Наиме, мир између Турске и Угарске од 24. новембра 1451. строго је
забрањивао херцегу да напада и узнемирава Дубровчане. Посланик
турског султана приспио је у Дубровник средином јануара сљедеће
(1452) године и затражио од херцега да одмах Републици поврати
освојено Конавле и престане са војним акцијама. У моменту када је
изгледало да је рат између херцега Стјепана и Дубровника само
ствар прошлости, избиле су нове, са дубровачке стране већ предви-
ђене компликације. Тек што је турски поклисар Мурат напустио Дуб-
ровник, херцег Стјепан, незадовољан уговором између њихових врхов-
них господара, почео је поново да угрожава Дубровчане и по други
пут им одузео Конавле. Такав поступак изазвао је жалбе Дубровчана
и захтјеве за посјетом новог турског посланика, прије чијег доласка
је (већ крајем марта 1452) избила против Косаче дуго припремана
побуна његовог старијег сина Владислава, који се — заједно са мај-
ком, бабом и војводом Иванишем Влатковићем — налавио тада у
Хуму. Већ првог дана побуне завјереници су запосјели Благај, Тође-
вац, Вратар у Сутјесци и два града на мосту на Неретви, а одмах
сутрадан Вјенчанац у Невесињу, Имотски, Крушевац и Нови у Луки.
Тако се почетком априла цијели Хум, изузев Љубушког, кога ће неш-
то доцније задесити иста судбина, нашао под влашћу побуњеног кне-
за Владислава1.
Са становишта интересовања за положај Дријева у овом четво-
рогодишњем рату херцега Стјепана и Дубровачке Републике, побуна
у Хуму је најважнији моменат. V читавом овом крају, па и у Дријеви-
ма, све до њеног избијања није се чинило ништа у вези са предузи-
маним војним операцијама. Али, кад је побуна почела, и херцег —
захваљујући поновној турској интервенцији — морао да се одрекне
Конавала, „фронт” је отуда пренесен у област Хума, гдје је остао до
краја сукоба. Стога ће градови у долини Неретве, посебно Дријева
— као најважније привредно средиште и најјача спона босанске
државе с морем — почети да још више добивају на значају. Зато ће
о овом у литератури до у појединости обрађеном рату биги одавде
говора само уколико се буде тицало неретљанског трга.
166 БУРО ТО1ПИГ1

С Дријевима су, и прије него што су почеле да се осјећају бидо

какве посљедице рата у доњој Неретви, прављене различите комбина-
ције. Тако је већ доста рано босанска властеоска породица Влат-
ковића (Радивојевића) у насталом хаотичном стању видјела згодну
прилику да поврати, прије десетак година изгубљено, право над сво-
јом четвртином тамошње царине. Да би и на тој страни извукли неку
корист, Дубровчани су у преговорнма око савезииштва са најистак-
нутијим представником ове феудалне куће — војводом Иванишем
Влатковићем — тражили да им, уколико у рату са херцегом загоспо-
дари цијелим тргом, уступи половину Дријева2. Они су са Иванишем
правили планове да у близини Дријева подигну тврђаву и договарали
се о њеној локацији3. Y уговору Влатковића са Републиком против
херцега покреће се и питање Дријева: „Ако би када царина дривска и
сона коим год путем а или начином а или којом згодом дошла у наше
руке а или у нашу област а или у кога годи нас, сва а или је који
годи дио, без куплења, да дамо половину свега оногаи дила, извадив-
ши нам четврти дио на како е и прво било, господину кнезу и власте-
лом дубровачцим, ере се они нам такоје обитоваше по свом запису:
ако би смо ми воевода Иваниш з братјом и братучедми више речени-
ми купили царину дривску, а хотивше кнез и влаотеле дубровачци,
да м-огу имати половину онако је како се достои у запису оних кои
су нам дали да могу; а Дријева да стое гдино су сада''4. О свему томе
још прецизније се изражавају Дубровчани у једној својој исправи
овим ријечима: „Иоште обетоваомо воеводи Иванишу з братиом и
с братучедми више реченеми ако би дошла царина древска у наше
руке без купње т' да е четврти дио воеводи Иванишу з братучедми,
како е било и прво н>их. А остало на поле тако ним како нам. Ако
ли би ним дошла такогере да е наполе, како се згора пише. Ако ди би
ју купили такогер да смо волни, ако бисмо хотелн ми узети да да.. .
половицу царине, штете и користи, какото се удржи у запису што
су нам начинили воевода Иваииш з братиом и з братучедми више
реченми”5.
Али, све ове уговором предвиђене евентуалности морале су про-
ћи веома тежак пут да би се оствариле. Тако је већ само започињање
отворених сукоба у области Хума донијело дријевским трговцима
мноштво проблема. Као и увијек у сличним ситуацијама, и у овом
рату давана им је и у неколико наврата продужавана „вјера”, уколи-
ко — у случају нужде — напусте трг и живе изван њега6. Дубров-
чани су с прољећа 1452. слали чак и наоружане барке за њихово
спашавање7. Преко Дријева они су исто тако отпремали оружје и
другу ратну помоћ својим савезницима8. Али, и поред ратног вихора
који је бјеснио тамо, њихови поданици су и даље повремено трговали
у Крајини и Дријевима9. Посредством једног од својих савезника
херцеговог старијег сина Владислава — Дубровчани су продавали у
Дријевима одређене количине соли по истој цијени као и у Дубров-
нику, додајући јој и трошкове превоза10. Но, и они су, с друге стране,
имали озбиљних проблема са млетачким поданицима из Далмаиије,
који су доносили оружје, со и друге намирнице и продавали их на
неретљанском тргу њиховим непријатељима. Стога је дубровачка вла-
ПАД ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 167

да молила млетачког дужда да стане на пут таквим акцијама својих

поданика11.
Херцег није показивао ни воље ни снаге да скрши у Хуму ује-
дињене противнике. Увидјевши да се неће моћи одржати на ушћу
Неретве, почео је да за дријевску царину тражи неко дипломатско
рјешење. Средином априла 1452. нудио је Венецији Крајину и Дрије-
ва12. Али, баш у то вријеме је босански краљ Томаш, у моменту када
је требало напасти херцега, напустио Хум због опасности за земљу
од Турака и вратио се у Босну13. Тиме је отворен још већи простор
за реализацију споменутог Косачиног маневра са Млецима. Из страха
да их Дубровчани не предухитре у томе, ови су одмах прихватили
његов позив да запосједну Крајину и Дријева. Нешто доцнија одлука
тамошњег становништва да прихвати венецијанску власт добро је
дошла да се запосједање изведе у готово легалној форми14. Y област
Неретве допловила је, на херцегов позив, једна мала млетачка флота
— састављена од 17 барки и једне фусте — са задатком да спроведе у
дијело одлуку Сената о преузимању Дријева. Њезин заповједник
Папалић је тражио од капетана дубровачких лађа које су се налазиле
узводно у Неретви — на чувању моста подигнутог код Горице — да
се одмах повуку. Али, у томе оштром захтјеву није остао истрајан
дуже од неколико дана, јер га је дубровачки посланик убиједио да
њихова армада чува само мост преко кога босански краљ, Владислав,
Петар Војсалић, Сладоје Семковић и други треба да пређу у рат про-
тив њиховог непријатеља15. Након симболичног освајања Крајине,
венецијанска флота је поставила заставе Св. Марка у њој и, пловећи
даље уз ријеку, посљедњих дана мјесеца маја — без икаквих теш-
коћа — ушла у, од херцега обећана, Дријева. На исти торањ на ко-
ме се вијорила застава босанског краља одмах је стављена и застава
Св. Марка. Венецијанци су већ прве ноћи скинули жраљеву, а оста-
вили само своју заставу16. Тиме је, дакле, био у потпуности оства-
рен Косачин и венецијански план, будући да Крајина и Дријева
нису пали у руке непријатеља нити су доспјели под власт Дубровча-
на. Они се, иако су им се бродови налазили надомак Дријева, ипак,
нису усуђивали супротстављати много моћнијој млетачкој оили, већ
су се само ограничили на дипломатски протест. Далеко снажнија
дубровачка активност забиљежена је на босанском двору, гдје су
у најцрњем свјетлу предочавали краљу Томашу посљедице које би
могле задесити Босну, уколико се Млечани утврде у Дријевима17.
Узалудни су били краљеви протести млетачкој влади, која је овакав
поступак своје флоте правдала тиме што су јој Дријева била уступ-
љена од стране херцега18.
Међутим, послије повлачења Турака из Босне (почетком јуна
1452) створене су извјесне могућности за Томашев повратак у Хум.
Дубровачке вијести о напредовању Венецијанаца на овој страни мог-
ле су тај повратак само убрзати. Пошто су Владислав и Иваниш са
4.000 пјешака — на краљев позив — опустошили и попалили побу-
њену област Крајине, а нарочито Качиће, краљ је преко Хумске
земље са коњицом наставио пут према Горици. Чим је дошао тамо,
затражио је да млетачка посада одмах напусти Дријева, пошто су
она његова „баштина”. Увидјевши да немају довољно снаге да се
168 Ј5УРО ТОШИН

супротставе бројнијој Томашевој војсци, Венецијанци су се, без по-

говора, повукли из трга, оставивши у њему само шесторицу својих
војника и заставу Св. Марка као симбол окупације — quasi come che
fosseno in possessione de Narente. Када cy краљеви људи уклонили
њихову заставу, и шесторица преосталих Венецијаиаца су напустили
Дријева, чиме је са млетачком влашћу у њима овога пута било
свршено. Мало касније — са Владислављевим и Иванишевим по-
вратком — пред мостом код Горице искупила се сва војска савезни-
ка. Дубровчани су узалудно настојали да босанског краља, кнеза
Владислава и остале наведу да искористе повољан тренутак па пре-
ђу преко моста и нападну херцега, а за потребе рата да подигну твр-
ђаву у Горици. Супротни интереои око подјеле Косачиних земаља
довели су, у ствари, до раздора међу босанском господом и навели
краља Томаша да напусти Горицу и оде у Блато, што је значило и
одлагање коначног удара непријатељу19.
Због споменутог спречавања у стицању Крајине и Дријева, мле-
тачка влада је већ почетком јуна 1452. изражавала незадовољство
код босанског краља и кнеза Владислава. Зато је највише оптужи-
вала Дубровчане, који су такођер настојали да дођу у посјед ових
области20. Неколико дана касније изабрани провидур за Крајину
и Дријева — Карло Морезини — био је у исто вријеме одређен и за
посланика код краља Томаша. Он му је у том својству требао да по-
нови одраиије добро познате млетачке аргумеите да Република има
„многе градове и земље” и да није узела Крајину и Дријева да би
завладала њима, већ зато што је била позвана тамо од херцега —
као правог господара земље — и од народа тога краја. Стога се глав-
ни циљ Морезинијеве посјете краљу састојао управо у томе да га
убиједи да се не супротставља њиховој акцији на овој страни21.
Краљ Томаш је током јула 1452. енергично одбијао овакве мле-
тачке захтјеве, али је — према ријечима Дубровчана — већ у току
ноћи позвао Морезинија и његовог нотара и склопио споразум с њи-
ма. „Споразум” се сигурно састојао у томе да краљ у Венецију от-
преми свога посланика који би коначно уредио читаву ствар22. Иако
незадовољни тиме, Дубровчани су били немоћни да учине било шта
друго изузев што су се жалили српском деспоту и тражили помоћ
од њега23. Били су озлојеђени и ставовима других савезника према
Венецији. Један од њих, војвода Иваниш Влатковић, који је још
крајем маја учествовао у пустошењу Крајине, послије мјесец дана
је молио сплитског кнеза да му сачува посједе у Крајини и Дрије-
вима. Зато је млетачка влада препоручивала управо њега своме по-
сланику Морезинију приликом споменуте мисије код босанског кра-
ља24. Y тој својој наклоности према Републици Св. Марка, овај бо-
сански феудалац је ишао чак дотле да је наговарао старијег херце-
говог сина Владислава да се некако нагоди са Венецијанцима у по-
гледу Крајине. То је опет присиљавало уоамљене Дубровчане да тра-
же од деспота Бурђа да Косачиног сина писмом одврати од таквог
плана25.
Приказана акција Млечана да се домогну Крајине и Дријева ни-
је, разумије се, могла протећи без одређених посљедица ни по ста-
новнике неретљанског трга. Одмах након што је краљ Томаш про-
ПАД ПОД TYPCKY ВЛАСТ 169

тјерао венецијанску посаду из Дријева, дубровачка влада је — вје-

роватно из страха да се поново не врате — 22. јуна 1452. одобрила
својим поданицима настањеним тамо да напусте трг и повуку се на
становање у Стону. Уз то им је обећала и по 5 перпера сваког мјесеца
за издржавање породица26. Ускоро потом многима од њих је био
уступан терен, који је припадао дубровачкој комуни у Стону, за
подизање кућа.27 Расељавање дубровачке колоније из Дријева дове-
ло је, поред осталог, до осјетног слабљења привредног живота у
њима. Да би избјегли непотребне скандале, Дубровчани су чак једно
вријеме забрањивали и извоз соли овим путем у Босну28. Упоредо са
наведеним невољама које су их — усљед сталног млетачког прити-
ска — погађале на Неретви, шихови трговци су имали и неких спо-
рова са савезничкоим војницима, посебно са војницима војводе Ива-
ниша. Очигледно незадовољна тиме, влада је тражила од Дријевља-
на да јој пошаљу четворицу својих представника с којима би пораз-
говарала о томе и читаву ствар преузела у своје руке29.
Захваљујући помоћи Турака, херцег Стјепан је јошпоткрај 1452.
године постигао одређени успјех у долини Неретве. Послије напре-
довања у Хуму и дужег опсједања Новог у Луци, он је отпочео ми-
ровне преговоре са сином Владиславом30. Међутим, у вези с том ње-
говом офанзивом запажена је на другој страни и појачана активност
Дубровчана. Они су већ почетком јануара 1453. отпремили флоту од
шест барки у Дријева. Њезин капетан је имао задатак да прошири
глас како долази ради одбране трга и да остане у стаљној вези са
највјернијим дубровачким савезником Иванишем Влатковићем, ње-
говом мајком и браћом, како би им се — у случају потребе — могао
наћи од помоћи31. Али, упоредо са дјеловањем Стјепанове војске на
копну, у водама Неретве су се изненада појавиле барке Вукашина
Гргуровића и почеле да представљају озбиљну опасност по одржа-
вање даљих дубровачких веза са савезницима. Зато је дато овлаште-
ње заповједнику споменуте дубровачке флотиле — Клементу Гуче-
тићу — а преко њега и Дријевљанима, да хватају и пале противнич-
ке барке на ушћу Неретве. Гучетићу је надаље наређено да са сво-
јом армадом чува људе и стоку пребачене из Дријева у По-
средњицу32.
Увидјевши да не може дати никакав допринос у заустављању
захуктале херцегове акције у Хуму, босански краљ Томаш је почео
да трага за неким другим, више дипломатским рјешењем питања ста-
туса Дријева. Он је средином јануара 1453. послао у Венецију свога
поклисара и преко њега јој, уз извјесне услове, нудио неретљански
трг. Поучена скорашњим, не баш пријатним искуством, Млетачка
Сињорија није хтјела, разумије се, прихватити овако једнострану
краљеву понуду. Да је не би задесиле раније неугодности, она је
тражила и од херцега Стјепана сагласност за то, подвлачећи при то-
ме колико би незгодно и штетно по Дубровчане било ако се Млеци
учврсте у крајевима на ушћу Неретве и тиме постану први сусједи
њихових земаља. Безуспјешна су била настојања млетачког посла-
ника — према чијим ријечима би успостављање венецијанске власти
у Дријевима за херцега значило исто као да их и он сам има у
својим рукама — да приволи Косачу на прихватање овог њиховог
170 БУРО ТОШИБ

захтјева33. Иако огорчен на Дубровчане, Стјепан се ипак није дао

заслијепити силном мржњом против њих толико да би упао у клоп-
ку и направио такав непромишљен потез. Његов одговор млетачком
гласнику није нам познат, али да је био категорички негативан нај-
боље показује нагли прекид започетих преговора.
Шта се дешавало са Дријевима након овог неуспјелог покушаја
босанског краља да их уступи Републици Св. Марка — из дубровач-
ке документације није могуће докучити. Тек се 9. јуна 1453. године
спомиње владино одобрење дријеваким становницима да у вези са
неким питањима пошаљу двојицу или тројицу својих представника
код кнеза Владислава34. V мало доцнијим преговорима о миру и
херцег Стјепан је покушао да разговара нешто са Дубровчаиима
око неретљанског трга, што су ови гаа веома вјешт начин избјегли35.
Дио дубровачких трговаца који су се за вријеме борби преселили
у Посредњицу налазио се још и почетком 1454. тамо. Влада им је
савјетовала да ice стрпе мало док се коначно не уреде ствари са хер-
цегом36. Пошто се у међувремену измир-ио са сином Владиславом и
повратио Крајииу од Вепеције, овај је већ у априлу 1454. склопио
мир и са Дубровачком Републиком и тиме — без икаквих територи-
јалних промјена — завршио четоворогодишњи рат у који је ушао са
сасвим другим намјерама.
Како -су, изгледа, током читавог овог рата — изузев кратког
периода мдетачке власти и управе босанског краља — Дријева остала
у Стјепановим рукама, то ће бити интересантно да се види шта је
било са царином и је ли је херцег уступао некЈОме. Разумљиво је да
у тим ратним данима дубровачки трговци нису ни помишљали да
је узму у закуп, а ни другима се, вјероватно, није бидо лако одлу-
чити на тако нешто. То је, свакако, присиљавало херцега да он сам
послује неретљаиским тргом и води рачуна о њему. Тек из доцније
дубровачке преписке са њим сазнајемо да је тамошњу царину за
вријеме рата пуних двадесет мјесеци држао Косачин властелин Вук-
ман Југовић, који је и раније обављао дужност надзорника у њој37.
Херцег Стјепан се и овог пута увјерио да од Дубровчана ипак нема
сигурнијих и бољих закупаца дријевске царине. Стога је већ почет-
ком августа 1453 — у јеку сукоба — предлагао њиховој влади да је
узме у закуп. Ова се, наравно, није могла одлучити на такав ризи-
чан корак одмах, већ је писала својим посланицима да се у случају
даљег херцеговог инсистирања на томе информишу само за колику
цијену и на који рок би био спреман да је да38. Пошто Косачина
акција око царине није пружиља жељених резултата, то ће крајем
јануара 1454. бити изнова покренуто питање њене продаје39. Зато је и
у преговорима о склапању мира херцег инсистирао код дубравачке
владе да се у исто вријеме приђе и рјешавању овог проблема. Ова
му је понудила на то: „Учинимо мир и договоримо се о другим ства-
рима, затим ће се преговарати и о дријевокој царини”40. Такво вла-
дино становиште је побиједило, па су тек након 10. априла 1454.
године поведени конкретни разговори о куповини трга. Да би оправ-
дао висину постављене цијене од 8.000 дуката, Стјепан је тврдио
Дубровчанима да је и Вукман Југовић извлачио из дријевске царине
ПАД ПОД TYPCKY ВЛАСТ 171

толико за годину дана. Али, њима није било непознато да овај ње-
гов властелин није држао царину само годину дана, већ пуних 20
мјесеци, и да је за то вријеме извукао из ње суму од 8.000 дуката.
Уз то ју је држао под неуобичајено повлаштеним условима, будући
да у то доба херцегови поданици нису смјели набављати со ни у јед-
ном другом мјесту осим у Дријевима41. Дубровчани су се, с друге
стране, дуго предомишљали да ли да узму читаву или три четвртине
царине; да ли да је закупе на три или на пет година; да ли да је
плате 3.000 или 4.000 дуката годишње итд. Коначно су одлучили да
је узму цијелу у петогодишњи закуп, уз цијену од 3.000 дуката го-
дишње и под условима: да дријевска царина мора обухватити и об-
лижње Леденице; да прва година закупа почне од Св. Стефана, тј.
од 20. августа најдаље, и да се закупнина исплаћује у три рате —
што значи сваких четири мјесеца годишње; да се од уговорене ци-
јене у случају рата или неких заразних болести у Босни одбије
одговарајући дио; да се со може продавати једино у Дубровнику и у
Дријевима и да херцег не смије присиљавати влахе и друге своје по-
данике да се снабдијевају њоме изван ових мјеста; да се укине ца-
рина на Требижату, иаи, ако не то, да се укључи у дријевску; да
херцег не може издвојити царину у Некрању из царине у Дријеви-
ма42. То је, свакако, с дубровачке стране био покушај, како да се
стане на пут свој дотадашњој херцеговој самовољи, тако и да се уки-
не ново тржиште соли које је подигао у Новом и расжине ланац по-
стављених царина, који је параљисао сваки развој трговине на ушћу
Неретве43. Да ли је, и у коликој мјери, куга која је харала у Дрије-
вима тога прољећа44 утицала да не дође до склапања оваквог угово-
ра између херцега и Дубровчана, није нам познато. Али, мора се
нагласити једно; постављање споменутих услова јасно показује да
су се Дубровчани налазили сада у знатно повољнијој прилици неголи
раније, али да ни херцег није био у таквој ситуацији да би морао
пошто-пото прихватити речене услове. Тек су послије готово двије
године — опет на Косачино иноистирање — обновљени преговори
међу њима о куповини дријевске царине.
Дријева су имала одређену улогу и у женидбеним плановима
херцега Стјепана и његовог сина Влатка. Дубровачким трговцима
настањеним у њима било је средином априла 1455. наређено да и
они — у случају позива — пошаљу своје барке, које су требале да
иду ио невјесте, оца и сина45. Али, како је у међувремену дошло до
промјене овог плана, дубровачке барке нису уопште учествовале
у њиховом превозу. Умјесто њих, млетачки бродови су око 10. маја
исте године преко Сења довезли у Дријева заједно извјесну Барбару,
кћерку „ducis de Payro” — по реду другу херцегову жену — и једну
од нећака Урлиха Цељског за жену млаћем херцеговом сину Влатку.
Ове невјесте су потом биле одведене из Дријева у Сокол, у коме су,
вјероватно, одржане и свадбене свечаности46.
Сљедећи помен Дријева, након више од пола године, везан је
за поновне сукобе херцега Стјепана и војводе Иваншпа Влатковића.
Неспоразуми изазвани рђавим Иванишевим понашањем довели су
почетком децембра 1455. до отвореног непријатељства између ове
двојице босанских великаша, а средином јануара наредне године
172 БУРО ТОШИН

Влатковићев положај је постао до те мјере тежак да је морао на-

пустити Хум и склонити се у Стон47. Бојећи се да се херцегова вој-
ска која је ишла у потјеру за њим не би користила бродовљем Дри-
јевљана, дубровачка влада је наложила својим трговцима на Нерет-
ви да барке које имају у тргу повуку одмах у стонско море48. На
њима је тамо — заједно са породицом и имовином — био превезен
и војвода Иваниш49. Са Стона је почетком фебруара 1456. стигао
у Дубровник и у њему нашао уточиште. То протјеривање Влатко-
вића са старих посједа имало је трајнији карактер. Тек послије
херцегове смрти (1466) поново ће се вратити на Неретву50.
Херцег Стјепан је остао непоколебљив у намјери да прода не-
ретљанску царину дубровачкој влади. Y таквој замисли га је још
више подстакао неуспјели покушај да од Млетачке Републике доби-
је снижење таксе на 5 дуката по центенару соли коју је набављао
од ње за опскрбу дријевског трга51 Венецијанске власти су му уз то
— због отвореног солског кумерка у Новом — задавале и низ других
потешкоћа у снабдијевању овим артиклом, плијенећи често со која
није потицала с њихових посједа. Због тога је — према доцнијим
херцеговим жалбама — у то вријеме у земљи владала велика оску-
дица соли52. Зато ће иитање продаје дријевске царине покренути
прво Косачини посланици, а потом су двојица дубровачких власте-
лина — Алојз Гучетић и Сигисмунд Борђић — водили с њим детаљ-
не преговоре о томе. Не показујући ни овај пут нарочито велику за-
интересованост за њу, Дубровчани су од почетка преговора насту-
пали помало уцјењивачки. Тражили су да херцег претходно прихва-
ти неке њихове захтјеве, па тек онда да се приступи преговорима о
куповини царине. Најтежи од захтјева односио се на разарање твр-
ђаве коју је подигао средином XV вијека у мјесту Светију на ријеци
Неретви. Наиме, дубровачка влада је преко својих посланика по-
ручивала Косачи да посада ове његове тврђаве толико злоставља и
досађује Дријевљанима да Дубровчани не само да нерадо долазе
морем у Дријева већ и најозбиљније помишљају да напусте трг
уопште53. Иако су помало претјеривали — а нарочито што се тиче
ове посљедње тврдње — Дубровчани ипак нису попустили у овом
своме захтјеву. А да њихове жалбе нису биле сасвим без основа
показују и нови изгреди тврћавских чувара према неретљанским
трговцима54. Сам херцег је реаговао на то, па је — пребацујући им
због таквог понашања — наредио члановима посаде да се не усуђу-
ју више чинити тако нешто. Али, незадовољни само тиме, Дубров-
чани су тражили од њега да наложи онима из Светија надокнаду
свих штета које су дотад нанијели трговцима на Неретви55. Херцег
је средином марта 1456. године, на захтјев посланика, издао неку
повељу и становницима Дријева, којом им — како је са разочаре-
њем утврдила дубровачка влада — није потврдио ранија права, већ
само дозволио да тргују по његовој земљи, уз плаћање потребних
царина56. Ускоро послије тога дубровачки трговци на Неретви су
почели да се жале и на неку нову царину коју је херцег увео. Ра-
дило се, свакако, о царини коју је Стјепан поставио код саме тврђа-
ве у Светију, вјероватно зато да би присилио Дубровчане на купо-
вину дријевског трга57. Преговори о томе разбили су се овога пута
ПАД ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 173

управо због споменуте тврђавице и новоподигнуте царине у Светију.

Због свега тога, када је Гост Радин у прољеће 1459. покренуо поново
дријевско питање, било је довољно само једно дубровачко писмо
да заустави читаву ствар58.
На дубровачком бригантину, кога је тражио његов отац да се
превезе лично до Приморја, допловио је крајем јануара 1459. кнез
Влатко и неочекивано се искрцао у Дријевима59. Разлози његове по-
сјете Дријевима нису познати. А херцег Стјепан је, умјесто Неретвом
— како се очекивало — стигао у међувремену преко Конавала у
Нови. Послије извјесног колебања Дубровчани су му тамо упутили
двојицу својих посланика. Херцег им је одмах поднио тужбу против
Вукана Добровојевића, златара са Неретве, у вези са неким покла-
дима које су прије много година код њега оставили властела Пав-
ловићи60. Дубровчани су, са своје стране, молили Стјепана да пре-
стане са новостима на које су се жестоко жалили њихови трговци
у Дријевима61. 0 каквим се то иовостима радило није могуће утвр-
диви.
Како му је средином 1459 — послије порођаја — умрла друга
жена, Барбара, херцег се убрзо предао бригама о својој трећој же-
нидби62. По његову нову изабраницу, госпођу Цецилију — чије нам
поријекло није познато — требало је да пође једна дубровачка гали-
ја у Трст и одатле је, према херцеговој жељи, превезе у Нови или у
Дријева63. Али, још у вријеме свадбених припрема Стјепан је затра-
жио од Дубровчана и другу галију, коју је обећао наоружати и снаб-
дијевати о своме трошку. Тек у другој половини марта 1460. спо-
менуте галије — са око 50 чланова посаде — кренуле су на пут и
умјесто у Трсту прихватиле невјесту знатно ближе, у Сењу. Н>ихо-
вом калетану Михајлу Бучинолићу било је наређено да у повратку
довезе нову херцегову жену у Нови или у неко друго — од Стје-
пана одређено — мјесто, уз упозорење да, у циљу избјегавања раз-
них опасности, не улази са галијама у ријеку Неретву64. Тиме су,
дакле, Дријева била искључена као посљедња станица за пристајање
сватова. Послије лијепог дочека госпође Цецилије у Дубровнику,
свадба је — уз присуство дубровачких посланика — свечано прослав-
љена 1. маја у граду Новом65.
У Дријевима се крајем 1460. очекнвао долазак. босанског краља
са војском66. Можда се радило о неком походу против херцега Стје-
пана у сврху преотимања града Чачвине, због кога је годину дана
раније босански краљ наводио и Турке на Косачину земљу67.
Херцег није престајао да нуди дријевску царину Дубровчани-
ма. Али, сва његова настојања око постизања међусобног договора
нису у почетку давала конкретних резултата. Тако је средином
јуна 1460. Стјепаиова понуда царине пропала на самом гласању у
Вијећу умољених68. Међутим, крајем сљедеће (1461) године дубровач-
ка влада му је поручивала да би — у случају да не настане нека
штета по њу — радо удовољила његовој жељи. Зато му је предлагала
да пошаље своје добре људе с којима ће преговарати и прихватити
све оно што буде разумно69. Тек у фебруару 1462. Гост Радин и При-
бисав Вукотић започели су ове преговоре. Одмах им је скренута
174 BYPO ТОШИН

пажња да у случају закупа царине, кумерк соли мора бити само у

Дријевима и Дубровнику и нигдје више70. Посланицима су том при-
ликом дати и други услови о закупу царине71. Y разговорима настав-
љеним крајем марта исте године код херцега Стјепана Дубровчани су
понудили цијену од 12.000 перпера годишње у духу своје старе тезе
да се со продаје за сребрени новац, па да због тога и царину треба
исплаћивати у сребру72. Како ни тада није склопљен никакав спора-
зум, то су почетком новембра 1462 — у присуству Радина Госта и
Прибисава Вукотића — поново изнијети стари и од раније добро
познати услови под којима се једино могао обавити започети посао.
Цритиснут великим привредним тешкоћама — усљед све безобзир-
нијег понашања млетачких органа власти према његовим трговима
соли — херцег је из дана у дан постајао еластичнији у овим прего-
ворима. Тако се кроз двадесетак дана у Дубровнику расправљало о
томе да се царина узме на рок од годину дана — почевши од 1.
марта 1463 — по цијени од 12.000 перпера73. Ипак се посланик Јаков
Гундулић оредином децембра вратио кући необављеног посла74.
Међутим, убрзо се показало да је проблем дријевске царине и
сувише ситан у односу на оно што ће херцега Стјепана за кратко
вријеме задесити. V ствари, није се морало чекати дуго да се Ко-
сачина страховаша, изречена још 1461. године — да ће га „велики
Турчин” као и многе друге моћније од њега „ускоро прождерати”
— у потпуности обистине75. Већ у току фебруара 1463. турска војска
је упала у херцегову земљу.76 Због панике која је настала тамо,
почетком марта исте године дозвољено је становницима Дријева да
се повуку у Стон и Пељешац77. Том приликом им је допуштено да на
општинском земљитту у Стону подижу и овоје куће78. Од тада
се и на Пељешцу — у мјесту Особљави — спомиње насеље Дри-
јевљана, у коме су имали куће заједно са окућницом79. Живот
у овим колонијама остављао је трага и у дубровачким извори-
ма. Честе су вијести о оукобима Неретљана са домаћим станов-
ништвом у Особљави и штетама које је наносила њихова стока
виноградима овог мјеста80. Ни дубровачка влада није престајала
да води рачуна о дријевским избјеглицама на Стону и Пељешцу.
О томе свједоче и количине од 300 стара пшенице, проса и ов-
са које им је слала на име помоћи81. Да су се ови повремено ба-
вили и трговином тамо показује расправа „super dohana grani et
aliarum rerum quas Narentini vendunt in Stagni et Ponte”S2. И o суд-
бини трговаца који нису уопште напуштали Дријева, или су се с вре-
мена на вријеме враћали у њих, бринула је дубровачка влада. Она
им је често набављала и на свој трошак допремала основне живот-
не намирнице83. Тако је почетком 1466 — уз цијену од 5,5 гроша по
једном копелу — послала велику количину стонског јечма у трг84.
Одатле им је — поред жита — испоручивала со, вино и друге аргик-
ле неопходне за овакодневни живот85. Упоредо са пружањем матери-
јалне помоћи, влада је о својим трговцима у Дријевима водила бри-
гу и на други начин. Познато је да је у вези са њиховим положајем
била у сталној преписци с херцегом Стјепаном и њима самима86.
ПАД ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 175

Средином маја 1463, баш у вријеме када су Турци, изгледа, оз-

биљно угрозили Дријева, и сам херцег се нашао у невољи. У ишчеки-
вањима да ће се морати склонити у Дубровник, одлучено је да се
на његов трошак отпреми једна барка, која би га — по жел>и —
прихватила негдје између Дријева, Брача, Хвара, Корчуле и Крајине
и довезла у град под Срђем87. Али, умјесто тамо, Косача се, за-
једно са породицом, склонио у Нови88. Послије дугих и напорних
ратовања са Турцима, поново се почетком 1465. обрео у области Не-
ретве. Посланици који су му отпремљени првих дана фебруара —
у јнади да је херцег још увијек у Луци — дошли су директно у
Посредњицу89. V његовој близини налазио се и војвода Иваниш
Влатковић, а очекивало се да и херцегов старији син Владислав
борави такођер на овом острвцету90. Да је Владислав имао у то ври-
јеме извјесног утицаја и у Дријевима показује молба дубровачке
владе да надокнади штете које је нанио становницима трга91. Таква
његова улога отвара и питање статуса Дријева у подјели земље коју
је у љето и почетком јесени 1465. обавио херцег међу својим сино-
вима. Али, колико је познато, овај важни привредни центар није
потпао тада под власт најстаријег Стјепановог сина92.
Неколико мјесеци након споменутих неугодности са Владисла-
вом, Дријевљанима је било наложено да пођу у одбрану његове се-
стре, краљице Катарине93. Join средином јула 1465 — у страху пред
Турцима — требало је да се с братом склони на Пељешац94. И док
је познато да је Владислав често мијењао мјесто боравка — одМљета
до Колочепа — извори о босанској краљици не говоре ништа. Пре-
ма неким мишљењима, она се у периоду јули—октобар исте године
одвојила од њега и кренула из Приморја према западној Херцего-
вини95. Отуда, вјероватно, и овај владин налог дријевским трговцима
да јој се нађу при руци у времену када се припремала на пут до
Рима.
Користећи прилике које су настале турским освајањима у хер-
цеговој земљи, Млечани су се у току јесени 1465. учврстили на про-
стору између Цетине и доње Неретве. То је навело и сплитског кне-
за Јакова Марчела да — без икаквог договора са Стјепаном — по-
сједне Крајину и Дријева и подигне тврђаву на шкољу Осињу96. Так-
вим својим поступком Марчело је повриједио Косачу, који је и сам
признавао млетачкој влади да би далеко више волио да Венецијанци
држе Крајину и Дријева, него ли да их заузму Турци или Мађари.
Иако је писмено овластио сплитског кнеза да у случају опасности од
Турака преузме — у име млетачке владе — Крајину и Дријева, он
се ипак љутио што га овај није питао да ли је моменат за то насту-
пио97. Сматрајући да његов положај није био још увијек да те мјере
рђав да би се морао одрећи ових својих области, протествовао је
највише зато што је у свему томе осјетио умијешане прсте заклетог
непријатеља Иваниша Влатковића, који је преговарао с органима
млетачке власти и о подјели прихода од дријевске царине. Према
споразуму постигнутом у току тих преговора, двије трећине царине
требало је да припадну венецијанској Сињорији, а преостала трећи-
на војводи Иванишу и његовој браћи98. Можда је херцег таквим сво-
јим наступом спремао одступницу ако би некада за њега и његову
176 ВУРО тошив.

земљу осванули бољи и повољнији дани. Венеција је, с друге стране,

усљед ових његових протеста одбила да становницима трга потврди
ранија права док не изглади речени спор са Косачом. Зато је тек.
почетком децембра 1465. преузела Крајину и Дријева".
Све је то изазвало оштре реакције угарског краља Матије Кор-
вина, који је о томе писао млетачкој влади. Она му је одмах одго-
ворила како јој је ове области — да не би пале у турске руке —
уступио херцег од Св. Саве100. Међутим, угарски краљ се таквим
њеним одговором није задовољио, већ је, под Јаном Витовцем, ба-
ном Славоније, и Јаношем Розгонијем, упутио 5.000 коњаника у
Хумску земљу. Долазак те угарске војске очекиван је у Дријевима
већ концем новембра 1465101. Према ријечима извјештача миланског
двора, војници су збацили заставу Св. Марка, истакнуту у тргу још
приликом преузимања Крајине102. Али, Угри нису задржали за себе
од Венеције одузета Дријева, него су их, како изгледа, одмах пре-
пустили Влатковићима. Ови их након тога нису никада више вратили
Стјепановом насљеднику и новом херцегу Влатку, с којим су читаво
вријеме живјели у рђавим односима103.
У надирањима према западним крајевима Херцеговине, и Тур-
ци су — уз ликвидирање главног угарског упоришта у Почитељу —
ставили себи у задатак заузимање дријевског трга. Већ у рано про-
љеће 1466. у Дубровник је стигла вијест како се спремају да га на-
падну баркама. Стога је дубровачким грађанима, који се нису били
раније одселиди, наређено да се повуку из трга104. Предлог о тра-
жењу дозволе од турског вође Хасана да би ови могли „praticare in
locis subditis Tureis” није прошао y Вијећу умољених105. Али, када је
Хаоан ухапсио неколико дријевсжих трговаца у Осињу, влада га је
молила да их пусти на слободу106.
Нови власници Влаткоавићи, нису могли осујетити освајачке
планове Турака према неретљанском тргу. Бивши му господар, хер-
цег Стјепан, који се с муком борио за очување биједних остатака
своје „државе” ггред турсжим најездама — балансирајући при томе
између Угарске и Венеције — и уз то непрестано поболијевао, те
захваљујући помоћи дубровачких љекара продужавао посљедње да-
не живота, није ни помишљао да преотме овај стари привредни цен-
тар. Умро је 22. маја 1466, а Дријева, као најважније средиште еко-
номског живота у читавој Босни, остала су у власти Влатковића до
коначног пада под Турке.
Влатковићи су их, заједно са старим посједима у области Ху-
ма, држали још неколико година у својим рукама. Крајем јануара
1467. Дубровчани су слали Иванипгу и Жарку посланике због Дри-
јевљана107, а и у току наредне године у неколико наврата им се об-
раћали „рго dohana Narente"m. Истина, из ових се вијести не види
да ли су то чинили с намјером да узму дријевску царину у закуп,
или из неких других разлога. Али, споменута опасност од Турака ни-
је јењавала над овим неретљанским емпоријем. Напротив, постајала
је све јачом и непосреднијом. Стога су већ у новембру 1468. отпоче-
ли преговори са становницима Дријева да се, по ко зна који пут,
повуку на становање у Стон109. Старија историографија то њихово
ПАД ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 177

исељавање доводи у везу са сукобима новог херцега од Св. Саве —

Стјепановог сина Влатка — и породице Влатковића110. Међутим, зби-
ван>а на овом простору упућују на присуство Турака у области доње
Неретве, о чему најбоље свједоче почетком 1469. улагани напори
Влатка Косаче „pro defensione passus Narente” и да би спријечио
„cursu mercatorum Raguseorum, ac Turchorum et auferenda fantasia
ipsis inimicis de fabricando aliquo fortilicio intra flumen Narente”111.
Ускоро потом ce и главно угарско упориште у Почитељу нашло при-
тијешњено од стране Турака до те мјере да је тамошњој посади мо-
рао притећи у помоћ и сам војвода Иваниш Влатковић112. Ситуација
и у Дријевима с временом је постајала још тежом. У прољеће 1470.
исељеним трговцима је савјетовано да се још увијек не повлаче из
Особљаве на Пељешцу113. Непуних годину дана касније Дубровчани
су пребацивали представницима „Неретљана” због неких њихових
поступака „per que res nostre ponutur in periculo causa Turchorum”114.
Упркос све учесталијим нападима Турака, дубровачка влада није
прекидала преговоре с Влатковићима око неретљанске царине115, при
чему је захтијевала од својих поклисара да поразговарају с кнезом
Жарком и о некој соли која је била продавана у Дријевима115а. Али,
преговори у вези с дријевским тргом нису дали конкретних резул-
тата, будући да су због њега у току 1471. између Турака и Влаткови-
ћа настављене жешће борбе неголи раније. Већ до средине јуна исте
године други по реду од браће Влатковића, Жарко, морао је, изгле-
да, пристати на извјесну погодбу око царине са херцеговачким сан-
џак-бегом Хамзом116. Пет мјесеци каоније (22. новембра 1471) — по-
што је већ и Почитељ био пао под Турке — Дубровчани су, као
пријатељи и савезници Влатковића, поручивали војводи Иванишу да
покуша осљободити дријевски трг из њихових руку117. Они су му
18. јануара 1472. писали да ће му, ако склопи мир са Турцима, дати,
на име помоћи, 125 дуката, под условом да им не уступи „partem
gabele Narente”11&. Судећи, дакле, према садржају ових двају по-
сљедњих вијести, Влатковићима је пошло за руком да у времену од
22. новембра 1471. до 18. јануара 1472. године ослободе Дријева
испод турске власти. Појединости о њиховој даљој судбини нису
нам познате, али ни из оног што је до сада речено не види се тако-
ђер јасно чија су, у ствари, била Дријева у току споменутих неколи-
ко мјесеци. Постоји могућност да су она прелазила из руку једних
у руке других, или су се — по ранијем принципу сувласништва у
њима — налазила под заједничком контролом босанске властеле
Влатковића и Турака. Тек у току наредних мјесеци браћа Влатко-
вићи, свакако у вези са још непосреднијом опасношћу од Турака,
подижу стално нека утврђења на Неретви, док се најстарији међу
њима, Иваниш, вјероватно због безизлазне ситуације, спремао и на
пут у Угарску119. Тада је за све ово, изгледа, било и сувише касно,
пошто су власт над неретљанским посједима били готово сасвим
изгубили.
За непуних годину дана — у прољеће 1473 — Турци су протје-
рали Влатковиће из долине Неретве, а из њих-ових приморских
посједа потиснуо их је нешто кансије херцег Влатко120. Да су се

12 Трг Дријева у средњем вијеку

 НАПОМЕНЕ

1 О овему томе види: Л>. Јовановић, Ратовање херцега Стјепана с Дубров-

ником /1451—1454/, ГНЧ, књ. X, Београд 1888, стр. 130—160; В. Норовић, Хи-
сторија Босне, стр. 496—501; И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку,
стр. 136; С. Нирковић, Историја средњовековне босанске државе, стр. 297—302.
и Исти, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 154—178.
2 ... che abiando lui tutta la dicta gabella chel sia tegnuto dar a nuy la
mita”. Lett. di Lev. XIV fol. 98, 6. XI 1451.
3 C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 171.
4 Љ. Стојановић, ССПП 1/2, стр. 134, бр. 713, 25. III 1452. Vnop.: Л>. Јо-
вановић, Ратовање херцега Стјепана с Дубровником, стр. 161. и М. Динић, Трг
Дријева, стр. 137.
5 Л>. СтоЈановић, ССПП 1/2, стр. 137, бр. 714, 25. III 1452. Упор.: М. Динић,
Трг Дријева, стр. 137.
6 Cons. Rog. XII fol. 59’, 29. IV 1452; Cons. Mai. IX fol. 243, 22. V 1452;
262, 24. X 1452.
7 „...che le dette barchete sono ai mate per risguardo delli nostri Naren-
tini". Lett. di Lev. XV fol. 63, 9. IV 1452.
8 „... per altri soldati cento, iquali mandaressemo alia detta et al conte
Vladissav... de mandar XXX tra balistieri et puschieri de li nostri citadini...
vi mandassemo altro de la polvere arme et altre cosse per donar... li archi
XXX che rechiedete vi mandaremo”. Lett. di Lev. XV fol. 111, 3. II 1452.
’ „ ... et dato ordene con li nostri de Narente... che portano delle cosse
et vitualie necessarie”. Lett. di Lev. XV fol. 111, 3. II 1452; „...quod nostri de
Narente... possint portare mercantias ad Narentum et in Craynam”. Cons. Rog.
XII fol. 269’, 6. IV 1452.
10 „... sel ge piase che nuy mandiamo a Narente dei sal perche /orse li
soi homeni hanc bisogno de esso sal. EI qual sal se vendera per quello prexio
val a Ragusa, e de piu le spexe che anderano a portarla a Nerente". Lett. di Lev.
XV fol. 111, 3. II 1452; „...che nuy mandassemo dei sale a Narente per vendere
a quello presio che se vende a Ragusa, e le spexe de piu che vano da Ragusa a
Nerente”. Lett. di Lev. XIV fol. 106, 18. IV 1452; „... quod possimus mittere Na­
rente quantitate salis ad vendendum eo precio quo venditur Ragusium et expensas
de pluri". Cons. Rog. XII fol. 268, 3. IV 1452.
11 „... perche li sudbiti dela prejeta S. cerchano de portar arme, sale et
altre victualie a Narente ali nostri inimisi... che li detti sudbiti dessa .S. non
vadano a Narente con la dicta sal et victualie”. Lett. di Lev. XV fol. 128 /без
датума/.
12 Листине IX, стр. 415—416, 9. V 1452. Ynop.: М. Динић, Трг Дријева, етр.
139. и С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 178.
13 „...fra pochi zorni torno in Bosna... per li Turchi chi erano in Bosna
digando che lo havevano predato et ogni di li predavano”. Lett. di Lev. XV fol.
95'—96, 3. VI 1452. Ynop.: Л>. Јовановић, Ратовање херцега Стјепана с Дубров-
ником, стр. 168. и С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 179.
14 Листине IX, стр. 415—416. 9. V 1452; стр. 423, 13. VI 1452. Ynop.: С. Нир-
ковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 179.
15 О томе види: Л>. Јовановић, Ратовање херцега Стјепана с Дубровником,
стр. 170; М. Динић, Трг Дријева, стр. 116. и С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић
Косача, стр. 179—180. и 280 /Прилог II/.
16 „... e similamente metino la bandiera de San Marco a Narente sopra la
torre dove trovorno la bandiera dei Re de Bosina la qual non mosseno per
quello di, ma la notte sequente tolseno via essa bandiera e remasse solla quella
de San Marcho”. Lett. di Lev. XV fol. 100, 12. VI 1452. Ynop.: C. Нирковић, Исто-
ПАД ПОД TYPCKY БЛАСТ 181

рија средњовегсовне босанске државе, стр. 303. и Исти, Херцег Стефан Вукчић
Косача, отр. 180, 280 /Прилог II/.
17 Листине IX, стр. 421—422, 3. VI 1452. Vnop.: М. Динић, Трг Дријева,
стр. 138.
18 Листине IX сто. 423, 13. VI 1452.
” Lett. đi Lev. XV fol. 95—96, 26. VI 1452: 98—98’. 14. VI 1452: 100—101,
12. VI 1452; Cons. Rog. XIII fol. 17, 24. V 1452; 24. 4. VI 1452. Упоп.; M. Динић,
Трг Дпијева. стр. 138; В. Боровић, Xucropuia Босне, стр. 503—504; С. Бипко-
вић, Историја соедњовековне босанске држа.ве, стр. 303—304. и Исти, Херцег
Стефан Вукчић Косача, стр. 181. 280 /Ппилот II/.
20 Листине IX, стр. 421—422. 3. VI 1452. Упор.: С. Бирковић, Херцег Сте-
фан Викчић Косача, стр. 184.
21 Листине IX, стр. 425—428, 26. VI 1452.
22 О томе види: С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 184.
23 Исто, стр. 185.
24 Листине IX, стр. 427, 26. VI 1452.
25 „... пиу havemo aviso che voyvoda Vladissavo e solicitato e confortato
per molti modi ad accorđarse con la .S. de Vinexia ver Narente. e per la
Cravna... chel .s.d. scriva al detto Vladissavo et al detto Ivanis caldamente sovra
questo fatto, confortandoli et amonendoli... che non voiano consentir ad alcuno
acorio con la detta .S. de Vinexia”. T.ett. di Lev. XV fol. 84, 2. IX 1452. Ynop.;
C. Нирковић, Xevue? Стефан Вукчић Косача, стр. 185.
26 „... possint se reducere cum familys suis ad habitandum in Stae.no et
habeant omni mense a nostro comuni ypp. quinque pro quolibet familia”. Cons.
Rog. XIII fol. 38’. 22. VI 1452.
27 Mano iv Патизловићу CroiMHpv ПрибиловиТнл Михочу Аиђеловићу, By-
касу Остојчићу и Радовану Вукчићу било је дато ,.đe terreno, comunis nostri in
Stagno... pro domo construenda eo modo et cum illis condicionibus quibus fuit
datum terenum in Stagno alys de Narente". Cons. Rog. XIII fol. 45, 1. VII 1452;
53, 53’. 54, 13. VII 1452.
28 Тако je крајем августа 1452, на молбу босаноког краља да му пошаље
соли из Стона, дубровачка влада оДговорила да, због Млеча1на, неће дозволитгн
својим баркама да учествују у њеном превозу до дријевског трга. Умјесто
тога, савјетовала mv је да сам. преко влаха или властитим броловљем, орга-
низује пренос ове соли куда хоће. Lett. di Lev. XV fol. 876, 20. VIII 1452.
25 „... et anćhe per la questione la qual e nata tra li soldati e li Naren-
tini... e votano mandar aua a Ragusa quatro de Narentini... et havemo caxon de
parlar con loro”. Lett. di Lev. XV fol. 98—98’, 14. VI 1452.
80 Л>. Јовановић, Ратовање хериега Стјепана с Дубровником, стр. 176. и
С. Бирковић, Хериег Стефан Вукчић Косача, стр. 190.
31 „...tu deby andar con le 6 barchete ...a Narente, fazando voxe che le
dette barchete sono armate per risguardo delli nostri Narentini, e... darai asaver
a voyvoda Ivanis, over... a qualche uno deli suoi fratelli, over a madona Anna
soa madre ... azo che tu possi esser sempre aparichiato ali servisii deli detti Ivanis e
fratelli”. Lett. di Lev. XV fol. 63, 9. I 1453. Упор.: C. Бирковић, Херцег Стефан
Вукчић Косача, стр. 190.
32 „... scribendi ser Jacobo de Goze quod ipse debeat hortari Narentinos
quod ipsi Narentini cum eos barchis... si reperierunt barchas. de Gregorevichi
aut Nicolichi debeant accipere, aut comburere... Et comittendi ipsi ser Jacobo
quod ipse stet cum barchis suis ad custodiam hominum et animalium quo sunt
ad Postrinizam”. Cons. Rog. XIII fol. 142', 10. II 1452.
33 Ш. Љубић, Листине o одношајих измећу јужнога славенства и Млетач-
ке Републигсе, књ. X, Загреб 1891, отр. 1, 16. I 1453. Упор.: С. Бирковић, Херцег
Стефан Вукчић Косача, стр. 204.
34 „... scribendi Narentinis quod mittant duos aut tres eorum ad dictum
Vladisavum pro aptando facta sua secundum quod fuit arrengatum”. Cons. Rog.
XIII fol. 203, 9. VI 1453.
33 „Per la gabella de Narente vuy non direte altro salvo se chercegh vi dira
o fara dir sopra cio cossa alcuna vuy monstrarete non haver scritto a nuy de
questo fatto”. Lett. di Lev. XIV fol. 127, 9. VIII 1453.
36 C. Бирковип, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 204.
182 БУРО ТОШИН

37 Види нап. 41.

38 „Ма che piaza al detto ,S. cherzegh đirve per quanto presio, e per quanto
tempo la vorane dar”. Lett. di Lev. XIV fol. 127, 9. VIII 1453.
35....... scribendo sibi quod fuit cum Radin Gost pro facto gabelle Narenti”.
Cons. Rog. XIV fol. 37, 24. I 1454.
40 „... faciamo la paxe, e restiamo de acordio delle altre cosse, et poi se
pratichara per la gabella de Narente". Lett. di Lev. XIV fol. 136, 18. III 1454.
Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 139.
41 „Et quando Vochman tenne la dicta gabella che forno mexi XX forsi
recolse ducati VIIIM in essi mesi XX... E vuy .S. chercech alora costrenqenesti
tutti li homeni vostri... a comprar el sale a Nerente”. Lett. di Lev. XIV fol.
136’, 18. III 1454.
42 „... de praticando pro tota gabella... pro tribus quartis dicte gabelle".
Cons. Rog. XIV fol. 39, 31. III 1454; „... offerendi sibi paulatim incipiendo a tribus
milibus ducatos usque ad 4M ducatos... de accepiendo illam per annos tres...
per annos quinque". Cons. Rog. XIV fol. 57, 11. V 1454; „...ve demo liberta che li
possati offerire al anno đucati IIIM .d. per tutta la dicta gabella cum le condi­
cione e capituli iquali ve mandemo inclusi in questa: In la gebella de Narente
se debia intendere Ledenize che sono apresso Narente. Item chel primo anno
comenci a Sancto Stefano de agosto proximo e che le page se fazano de 4 in 4
mesi. Item non possa esser comerchio de sale in alguno logo salvo a Ragusa e
Narente. Item che in caxo de peste o de guerra che fosse in Bosna o a Narente non
siamo tegnudi apagar per quello tempo che durara la peste o guerra come detto.
Item chercech non possa constrenzer li Vlachi ni li soi subditi ni altri ad andar
comprar el sale altrove a Ragusa ove a Narente. Item sia domessa la dohana
dei passo a Trebisat over non voiandola desmetere che se intenda sotto la gabella
de Narente. Item che non possa schoder ni far schoder la dohana de Nechragn a
Narente". Lett. di Lev. XIV fol. 140, 15. V 1454. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева,
стр. 139. Ca условима које oy Дубровчани постављали овом приликом херцегу
око закупа царине био је до у танчине упознат и дубровачки хроничар Рестић
/Ј. Cundolae, Chronica Ragusina Junii Restii, cmp. 344/.
43 M. Динић, Трг Дријева, стр. 139.
44 Види: С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, сур. 206.
43 „... de scribendo Narentinis quod si fuerint requisiti de eundo cum eorum
barchis pro novicys chercech et comitis Vlatchi eius fily quod vadant". Cons.
Rog. XIV fol. 154’, 17. IV 1455.
44 O томе види: C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача стр. 218,
нап. 77.
47 „... sibi dicere quod vadat a luogo Stagnum cum barchis suis". Cons.
Rog. XIV fol. 247’, 16.1 1456.
43....... qui precipiet nostris hominibus de Narente quod debeant conducere
eorum barchas ad illud mare". Cons. Rog. XIV fol. 247’, 16. I 1456.
4’ „... quod in barchas de Narente traducatur voivoda Ivanis cum familia
sua et cum rebus suis Stagnum". Cons. Rog. XIV fol. 248’, 18. I 1456.
50 C. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 224.
51 Листине X, стр. 72, 7. XI 1455. Ynop.: М. Динић, Трг Дријева, стр. 144.
52 С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 237.
33 „... conditiones que debent peti ab ambassiatoribus cherzech Stiepani
pro gabella Narente, quas conditiones d. nostrum vult acceptare per ipsum cher­
zech, ante quam ingrediamur ad pratichandum per dicta gabella". Cons. Rog.
XIV fol. 261, 19. II 1456; ....... perche ogni homo mal volentieri vigneria a Narente
per mar et ulterius per el detto castello se darano molte avanie a Narentini,
per modo che bisognara che abandonano quello luogo”. Lett. di Lev. XIV fol.
183, 3. IUI 1456; Lett. di Lev. XVI fol. 157’, 17. VI 1456. Ynop.: M. Динић, Трг
Дријева, стр. 116. и С. Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 237.
54 М. Динић, Трг Дријева, стр. 115—116.
35 „... cherzech ha scritto... a quelli chi stano alia gvardia dei castello de
Zyetie... comandatoli che da mo avanti non fazano simile cosse... che lo ditto
signor dobiati pregar che alii ditti da Zvetie scriva commandandoli che debiano
far restitution de tuti li damni fin qua fatti". Lett. di Lev. XVI fol. 157, 17.
VI 1456.
ПАД ПОД TYPCKY ВЛАСТ 183

“ „... como gli havete ottenuto uno privilegio ... perche non li conferma in
la antiche usanze ma solum dixe che possano pratichar per suo paexe pagando le
zarine”. Lett. di Lev. XVI fol. 157—157’, 17. VI 1456; Ynop.: C. Нирковић, Херцег
Стефан Вукчић Косача, стр. 237.
57 „... qui jiunt hominibus nostris Narentinis per gabellotos qui tenent
gabellam castri ad Zvetie”. Cons. Rog. XV fol. 201, 25. II 1458. Ynop.: M. Дииић,
Трг Дријева, стр. 116 нап. 2.
58 „...de dando responsum Radino Gost pro facto gabelle Narente de quo
locutis est ex se quando fuit Ragusii. Cons. Rog. XVI fol. 22, 8. III 1459. Ynop.:
C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 237.
59 ... de scribendo capitaneo ex nobilibus nostris qui sunt in fusta quod
debeant reportare Narentam comitem Vlatchum”. Cons. Rog. XVI fol. 10’, 26.
I 1459.
“ Види: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 236—237.
61 „ ... alguni Narent ini li quali se gravano de molte novita allor fatte...
pregandolo che non li voglia far novita”. Lett. di Lev. XVI fol. 68’, 20. II 1459.
62 C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 240.
а „...de offerendo cherzech Stiepano... unam galleam que vadat Terges­
tum pro eius uxore, et eam deferat aut ad Novi aut ad Narentam, prout volet
dictus cherzech”. Cons. Rog. XV fol. 95, 9. I 1460; „... de consentiendo cherzech
Stiepano unam galleam... que vadat pro uxore ipsius cherzechi et eam traduct
ad Novi aut ad Narentum". Cons. Mai. XI fol. 154’, 9.1 1460.
64 „... poy segvereti de luogo el vostro viazo a dictura fin a Segna dove
credemo trovareti la dicta noviza... Et habiando levato la dicta noviza... porta-
reti ad Novi o in Crayna o altrove in luogi de cherzech dove per cherzech sera
ordenato, schusandove perche voy sempre de non intrar cum le galee in la flu-
mara de Narente, per non metter ad pericolo le dette galee”. Lett. di Lev. XVI
fol. 12, 22. III 1460.
65 C. Бирковић, Херцег Стефан Вугсчић Косача, стр. 240.
“ „ ... de donando a Regis Bosne... quando venit cum exercitu suo Naren­
tum". Cons. Rog. XVI fol. 206, 12. XII 1460.
67 C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 238—239.
68 „... de non intrando sed de excusando se ab emptione gabelle Narente
Pribissavo ambassiatori cherzechi Stiepani". Cons. Rog. XVI fol. 147. 13. VI 1460.
Ynop.: Динић, Трг Дријева, стр. 140 нап. 2.
® „... quod nos essemus contenti in omnibus compiacere cherzech Stiep­
ano dum modo non sequeretur magnum damnum nostrum. Et si ipse cherzech
mittet suos bonos homines Ragusium qui tractant nobis de dicta gabella. Cog­
noscet quod nos sumum parati condescendir ad ea que sit honesta”. Cons. Rog.
XVII fol. 11’, 14. IX 1461.
™ „... loquendi cum Radino Gost et Pribissavo Crepoevich ambassiatoribus
cherzechi Stiepani... et quod in aliquo loco non sit comerchium salis nisi Ragusii
et Narenti". Cons. Rog. XVII fol. 52, 8. II 1462. Ynop.: C Бирковић, Херцег Сте-
фан Вукчић Косача, стр. 250.
71 „ ... de faciendo tres qui debeant ordinare... in scriptura... pro condi­
tionibus et pretio gabelle Narente”. Cons. Rog. XVII fol. 52’, 8. II 1462.
72 „... quod possint concludere cum dicto cherzech pro gabella Narente
ad ypperperos duodecem milia in annno”. Cons. Rog. XVII fol. 73’, 26. III 1462.
Ynop.: B. Боровић, Хисторија Босне, стр. 547 и С. Бирковић, Херцег Стефан
Вукчић Косача, стр. 250. .
78 „ ... de emendo gabellam Narente per unum annum... quod dictus annis
debeat incipere de prima marty proximo futuri... de stando ad pretium yper-
perorum duodecim milum". Cons. Rog. XVII fol. 153’, 26. XI 1462. O овом при-
станку дубровачке владе да закупи дријевску царину био је обавијештен и
дубровачки хроничар Рестић /Ј. Gundulae, Chronica Ragusina Junii Restii,
стр. 313/.
74 „... de stando ad conditiones de quibus ultimate per dominium nostrum
scriptum fuit domino Jacobo de Gondola ambassiatori nostro ad cheerzech pro
dicta gabella”. Cons. Rog. XVII fol 157, 16. XII 1462.
75 M. Динић, Трг Дријева, стр. 140.
16 И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, стр. 162. и С. Бир-
ковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 252.
184 БУРО ТОШИБ

11 „...de scribendo Narentinis quod respectu timoris qui est de Turchis

qui intraverunt in teritorium cherzechi debeant se reducere Stagnum et in Pon-
tam”. Cons. Rog. XVII fol. 189’, 5. III 1463.
78 Тако je Ивку Стјепановићу из Дријева био уступљен „terenum comunis
in Stagno” као што „fuit datum et concessum alys Narentinis pro una domo”
коју je MODao подићи најкасније за двије године дана. Cons. Rog. XVII fol.
92, 20. V 1465.
79 „... ubi stant Narentini in Osobliava in illo loco ubi habent habitationes
et ortos et ubi steterunt ab anno 1463". Cons. Rog. XXVII fol. 254’, 7. V 1496.
80 Тако ce „Marinus Boglienovich de Osbgliava de Punta Stagni” тужио
„contra Stiepanum Stanicnich et contra Zvietchum Batchovich ambos de Narente,
dicens quod cum malo modo verberaverunt" /Lam. de For. XXXVIII fol. 306,
10. IV 1466/, a cep Андрија Бобаљевић против истих, пошто „predicti induxerunt
animalia in vineam eius ser Andream in Puncta Stagni, in loco dicto Osobgliava"
Lam. de For. XXXVIII fol. 305’, 10. IV 1466/.
81 „Item se debia mandar ad Stagno fin ad starios 300 tra frumento, meglio
et orzo”. Cons. Rog. XVIII fol. 78’, 23. VII 1464.
82 Cons. Rog. XIX fol. 38, 22. IV 1466.
83 „... ad emendum victualia et illa mittendum in Neretvam”. Cons. Min.
XVII fol. 9, 9. III 1466.
84 „... emendi usque ad starios 500 ordei boni... et mittere ad viam Nar­
enti". Cons. Rog. XVIII fol. 269’, 9. I 1466; „... de limitando pretium ordei quod
mittetur in Neretvam ad gr. quinque cum dimidio pro singulo copello”. Cons.
Rog. XVIII fol. 273, 14. I 1466.
85 ....... super sale et vino conducendo Narentum”. Cons. Rog. XVIII fol.
96, 27. IX 1464; „... pro sale et vino portando Narentum”. Cons. Rog. XVIII fol.
165. 27. XI 1464; „...et aliis vctualibus pro mittendo in Neretvam”. Cons. Rog.
XVIII fol. 280’, 21.1 1466.
86 „... scribendi cherzech Stiepano pro facto Narentinorum et etiam re­
scribendi dictis Narentinis". Cons. Rog. XVIII fol. 109, 15. XI 1464; „...scribendi
dictas letteras Narentinis”. Cons. Rog. XVIII fol. 232, 15. X 1465.
87 „ ... quod possit ire levatum cherzech Stepanum... inter Narenta, Brat-
iam, Liesnam et Curzolam et Chrainam ad voluntatem dicti cherzechi". Cons.
Rog. XVII fol. 230, 9. VII 1463. Vnop.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Ко-
сача, стр. 253.
88 С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 254.
89 Cons. Rog. XVIII fol. 126, 9. II 1465.
90 С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 260.
91 „... pro restitutione damnorum sibi factorum... per dictum voyvodam
Vladissavum”. Cons. Rog. XVIII fol. 140’, 2. III 1465.
92 O тој подјели херцегове земље види: С. Бирковић, Херцег Стефан Вук-
чић Косача, стр. 256—257.
93 Cons. Rog. XVIII fol. 210, 12. IX 1465.
94 Г. Шкриванић, Давање у најам лађе пресветле краљице, ГДИ БиХ,
Год. XI 1960, стр. 269. и С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 263.
95 Такво мишљење је изнио др В. Палавестра v дискусији о реферату
Б. Панџића, „Катарина Вукчић Косача /1424—1478/”. Повијеснотеолошки сим-
позиј у поводу 500. обљетнице смрти босанске краљице Катарине /одржан
24. и 25. листопада 1978/, Сарајево 1979, стр. 42.
96 Аистине X, стр. 337, 12. X 1465. Упор.: М. Динић, Трг Дријева, стр. 140.
97 Аистине X, стр. 345, 29. XI 1465.
98 „... che de la utilita de la gabella đal sal de Narente e dei altri đacii
de quelluogo do parte sia de la Illustrissima Signoria et la terza parte de voivoda
Ivanis et fradei". Senato-Mar, VIII, 47’—48’, 29. XI 1465. /Овај податак из Млетач-
ког архива уступио ми је др. Марко Шуњић, редовни професор Филозофског
факултета у Сарајеву, на чему му се и овај пут најтоплије захваљујем/.
99 Аистине X, стр. 345—346, 2. XII 1465. Упор.: С. Бирковић, Херцег Сте-
фан Вукчић Косача, стр. 264.
100 Дистине X, стр. 346, 6. XII 1465.
101 С. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 264.
102 О томе види: В. Атанасовски, Пад Херцеговине, стр. 119.
(
->?'■-

ПАД ПОД ТУРСКУ ВЛАСТ 185

1,13 М. Динић, Трг Дријева, стр. 141. и В. Атанасовски, Пад Херцеговине,

стр. 15.
104 И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, стр. 184. и В. Атана-
совски, Пад Херцеговине, стр. 122.
105 И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, стр. 184.
106 „... scribendi voyvode Assario pro liberatione illorum Narentinorum qui
■fuerunt capti ad Usign”. Cons. Rog. XIX fol. 165’, 31. I 1467.
107 „... respondendi Narentinis ... quod pro eorum factis mittemus ad voy-
vodam Ivanis et Xarchus". Cons. Rog. XIX fol. 165’, 31. I 1467.
“ Cons. Rog. XX fol. 72, 20. IX 1468; 82’, 20. IIX 1468. Ynop.: B. Атанасов-
ски, Пад Херцеговине, стр. 122.
„... de praticando cum Narentinis causa eos reduccendi ad habitandum
in Stagno". Cons. Rog. XX fol. 93, 2. XI 1468.
1,0 M. Динић, Трг Дријева, стр. 141. и И. Божић, Дубровник и Турска у
XIV и XV веку, стр. 122.
111 Листине X, стр. 431, 20. II 1469. Ynop.: И. Божић, Млечани према на-
сљедницима херцега Стевана, Зборник радова Филозофског факултета, VI-2,
Београд 1962, стр. 118.
112 В. Норовић, Хисторија Босне, стр. 591. и В. Атанасовски, Пад Херце-
говине, стр. 122.
113 „... non movendo de Osobliava hinc fl/ ad presens habitant’’. Cons. Rog.
XX fol. 245, 13. III 1470. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 141. и И. Божић,
Дубровник и Турска у XIV и XV веку, стр. 209.
114 Cons. Rog. XXI fol. 40’, 8. II 1471. Ynop.: B. Атанасовски, Пад Херце-
говине, стр. 123.
115 „ ... de praticando cum comite Xarcho Vlatchovich pro facto gabelle Na-
renti”. Cons. Rog. XIX fol. 231’, 9. II 1470.
115a „... cum comite Xarcho possint loqui... pro sale nostro vendendo
ad Narentum". Cons. Rog. XX fol. 232’, 14. II 1472.
114 „...quod Xarchus pepigit cum voyvoda Camsabegh pro gabella Narenti".
Cons. Rog. XXI fol. 103, 16. VI 1471. Ynop.: B. Атанасовски, Пад Херцеговине,
стр. 124.
117 „... de exhortando voyvodam Ivanis quod ... liberat a manibus Turcho-
rum gabellam Narente”. Cons. Rog. XXI fol. 158’, 22. XI 1471. Ynop.: B. Атанасов-
ски, Пад Херцеговине, стр. 80, нап. 124.
118 „... ducatorum 125 dandorum voyvode Ivanis si faciet pacem cum voy­
voda Camsabegh... si ipse voyvoda non dabit partem gabelle Narente Tureis”.
Cons. Rog. XXI fol. 176, 18. I 1472.
Види: B. Атанасовски, IIад Херцеговине, стр. 123.
‘ 120 На истом мјесту.
121 X. Шабановић, Босански пашалук, стр. 163, и В. Атанасовски, Пад
Херцеговине, стр. 123. Ријечи дубровачког хроничара да Џиван Припчиновић и
његов син Кристифор дођу у Дубровник „per commandamento dei Tureo, dal
quale havevano comprato la gabella di Narente, e macandoli li denari, il Tureo
voleva che la repubblica li pagasse per loro" /I. Gundulae, Chronica Ragusina Junii
Restii, стр. 385/ — пошто немају потврде y Дубровачком архиву — упућују
само на могућност да се дријевска царина 1479. налазила у рукама Турака.
122 „... et eos admoneat quod pro nunc se non levent”. Cons. Rog. XIX fol.
76, 4. VII 1466.
123 „... quod videat et examinet de numero domorum illorum de Narente".
Cons. Rog. XIX fol. 115, 24. IX 1466.
124 Cons. Rog. XIX fol. 115, 24. IX 1466.
124a „ ... quod debeant examinare et intervenire quot frumentum Narentini
portarunt Stagnum”. Cons. Rog. XIX fol. 9Г, 31. VII 1466.
125 „... quod Narentini teneantur ad solutionem doane granis que condu­
cerent ... pro vendendo, sed pro illis granis que conducerentur pro usu eorum
non teneantur ad aliquem solutonem”. Cons. Rog. XIX fol. 74, 25. VI 1466.
126 „... quod non teneantur ad solutionem pro animalbus que occidunt et
consumant inter se, sed solum teneantur ad solutionem dohanam pro anmalibus
que occidunt et vendunt aliis”. Cons. Rog. XX fol. 52’, 20. V 1468.
127 „... de franchando Narentinos qui venerunt ad custodiam Stagni”. Cons.
Rog. XIX fol. 295’, 26. XII 1467.
 БУРО ТОШИП
186

128 „... pro Narentinis qui habeant se reducere Stagnum". Cons. Rog. XXI
fol. 234, 27. VI 1472; „... quod Narentini possint stare in Osobliava”. Cons. Rog.
XXI fol. 237, 6. VII 1472.
129 „... de removendo Narentinos de Osobliava et illos reducendum Stag­
num". Cons. Rog. XXI fol. 155’, 1. X 1472; „Item che li dicti Narentini il quali se
redurano in Stagno possano intrar in le case voyde et in quele habitar pagando
il debito et justo afficto. Item quelli de li dicti Narentini li quali non hano case
propri in Stagno possano infra uno /anno/ proximo futuri far case sui tereno
alais dato in Stagno alii Narentini, zoe in quelli luogi dove non e fabricato, perdie
quelli alii quali fo dato el dicto terreno caschorno de la lor raxone, non habiando
fabricato in termene allor prefixo. Item che alii dicti Narentini se debia dar
per afficto de casa per uno anno, ad quelli de menor condicion yp. 5 per casa et
ad quelli de meglior condicione yp. 10 per casa. Item die li dicti Na.rentini siano
franchi dalla gvardia de Stagno per anni doy. Item die dicti Narentini non siano
tenuti alie porote de Stagno, ma se debiano governar in li judici secondo lor
consuetudine antiche”. Cons. Rog. XXI fol. 257, 10. X 1472.
130 „... quod Narentini pro nunc possint habitare in Osobliava". Cons. Rog.
XXII fol. 82’, 7. XII 1473; „... ad precipendum Narentinis ex parte dominii nostri
quod se reducant ad Osobliavam cum eorum barchis et familiis”. Cons. Rog.
XXII fol. 172, 20. II 1474. O пресељавању Неретљана из Особљаве у Дријева
види: И. Божић, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, стр. 209. и В. Атана-
совски, Пад Херцеговине, стр. 123.
 VIlII ГЛАВА

ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ

Улогу „солског кумерка” стекла су Дријева — уз Дубровник,

Котор и Свети Срђ — у нека „прадавна” времена, а у току XV вије-
ка трговина оољу је дошла до пуног изражаја и на тај начин умно-
гом помогла неретљанском тргу да се, по својој привредној моћи,
сврста испред осталих градских насеља босанске државе. Према на-
чину на који је било обављано, његово снабдијевање сољу у овом
стољећу може се посматрати у три временски одвојена периода, и то:
првом — до времена када је Република закупила Сандаљев дио дри-
јевске царине (1428), у коме су 1поједини трговци сами допремали со
у Дријева, гдје су је продавали закупцима царине; другом — до
краја владиног закупа над царином (1440), када је трг снабдијеван
готово једино преко тројице за то специјално одређених дубровач-
ких официјала; и трећем периоду — до пада Дријева под Турке —
у току кога су поново приватници имали иницијативу.
Подаци о увозу соли у Дријева y XV вијеку изражени су табе-
ларно по појединим деценијама као и у поглављу о солском кумерку.
ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О УВОЗУ СОЛИ V ДРИЈЕВА V ПРВОЈ
ДЕЦЕНИЈИ XV ВИЈЕКА1

Набавна Цијена
Количина цијена за 1 превоза за
Мјесто из центенар 1 центенар
Година кога се модија модија По мјери
модија
товара

увози со
Š aS d
брод

пера
пера

ката
пер-
пер-

s &
AY-

>< оЗ
S.S. <«
1 2 3 4 5 6 7 8
1401.
29. I Задар — 900 — — — — 7 Задра
1402.
14. VI Паг — 270 — — — — 8 Пага
1403.
13. II Дубровник — 4.000 — — 26 — 8 Дријева
24. II Дубровник — 3.000 — — 29 — 8 Дријева
188 BYPO ТОШИН

1 2 3 4 5 6 7 8
25. IV Валона 1 _ _ __ _ 25 — Дријева
30. V Дубровник 1 — — — — 27p,3gr. — Дријева
25. VII Венеција 1 — — — — — — —
Задар — 1.511,5 — — 23,5 —• — Дријева
1404.
28. V Дубровник 1 — — 40 — — — Дубровника
12. VII Задар — 40 — — 22 — — Дријева
15. VII Валона 4 — — — — — 12 Дријева
17. VII Дубровник 1 — — — 23 — — Дријева
17. VIII Валона — 70 — — — — — —
8. XI Дубровник 1 — — 70 — Дубровника
1405.
7. I Валона 2 — — — — — 12 Дријева
22. XI Дубровник 1 — — — — 10 — Дубровника
22. XI Валона 1 — — — — 30 — Дријева
1406.
2. I Валона — — 2 30 — — — Дријева
1408.
Паг 1 — — — — — 6,5 Пага

Већ при првом погледу на горњу табелу постаЈе јасно да се по-

једина мјеста из којих се со увозила у прошлом стољећу јављају и
почетком XV вијека као њени тлавни извозници, те и то да се увоз
соли — барем у овом десетљећу — чешће спомиње неком одређеном
мјером (модиј и милијар) неголи раније. Со се у Дријева најчешће
увозила из Дубровника. Њене набавне цијене биле су од случаја до
случаја различите и кретале су се између 40—70 перпера по центена-
ру модија дубровачке и 23—29 дуката по центенару модија дријев-
ске мјере. Осим дубровачке, и валонској соли је припадало значајно
мјесто у снабдијевању неретљанског трга. Она се у више наврата до-
премала тамо, а само јој је једанпут забиљежена цијена од 30 пер-
пера за центенар модија по дријевској мјери. Иако рјеђе од ове, у
Дријева се такођер увозила со из Задра, острва Пага и Венеције. За
задарску со се зна да је коштала између 22 и 23,5 дуката по дријев-
ском центенару модија, док нам цијене пашке и млетачке соли нису
уопште познате. Подаци о цијенама транспорта соли из споменутих
мјеста до Дријева нешто су потпунији од вијести које говоре о ви-
сини набавних цијена. Захваљујући томе сазнајемо да се за превоз
једног центенара модија соли из Дубровиика — по дубровачкој мје-
ри — плаћало 10 перпера, а оне — по дријевској мјери — од 8 ду-
ката до 27 перпера и 3 гроша (око 9 дуката); из Валоне — за центе-
нар модија по дријевокој мјери — од 25 перпера (око 8 дукага до
12 дуката); из Задра — за центенар модија по задарокој мјери — 7
дуката; и острва Пага — за центенар модија по пашкој мјери —
од 6,5 до 8 дуката.
Вијести о даљем увозу ооли доста су оскудне, о чему говори и
доњи преглед.
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 189

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О YBO3Y СОЛИ Y ДРИЈЕВА Y ДРУГОЈ

ДЕЦЕНИЈИ XV ВИЈЕКА2

Набавна Цијена
Количина цијена за 1 јпревоза за 1
Мјесто из центенар
Година кога се модија модија Помјери

модија
товара
увози со

брод

пера
пера

ката
ката
пер-

пер-

AY-
ду-
1 2 3 4 5 6 7

1413.
4. XII Фиренца — 1.500 — 38 — — Дријева
24. XII Валона 1 — 34 — — — Дријева
29. XII Валона 1 — 36 — — — Дријева
1418.
8. III Света Маура 1 — — — — 20 Дријева
5. VII Света Маура 1 — — — — 20 Дријева
21. VII Света Маура 1 — — — — 20 Дријева

Подаци се односе на со из Фиренце, Валоне и Свете Мауре. Фи-

рентинска со се плаћала једино у дукатима, и цијена јој је износила
38 дуката, а валонска у перперима — од 34 до 36 перпера — по цен-
тенару модија дријевске мјере. За разлику од ових, набавне цијене
грчке соли, увожене из Свете Мауре, нису уопште регистроване. Али
се зато, на другој страни, зна да је превоз сваког дријевоког центе-
нара модија те соли, на путу од мјеста утовара до мјеста истовара
коштао пуних 20 дуката.
Трговци који су доносили со у Дријева из млетачких посједа
у Далмацији (Задар, Шибеник, Нин, Паг, Раб и др.) уживали су по-
четком XV вијека извјесне повластице. Оне су се састојале у томе
што се за њезин извоз у друга мјеста плаћала такса од 20 дуката
за сваки центенар модија, док је за Дријева износила само половину
од тога, тј. 10 дуката за споменуту количину. Давање оваквог попу-
ста било је посљедица млетачких настојања да се сузбије конкурен-
ција Дубровчана, који су снабдијевали неретљански трг много је-
фтинијом, на југу набављаном сољу3. Међутим, убрзо се показало
да су извозници далматинске соли почели чинити злоупотребе у томе
смислу што су со тобоже намијењену за извоз у Дријева продавали
много више у другим мјестима неголи у самим Дријевима. Млетач-
ким властима у таквој ситуацији, разумије се, није преостајало ни-
шта друго већ да 31. августа 1414. укину ову повластицу и уведу
јединствену таксу за извоз из свих далматинских градова, без обзира
на правац (per viam maris e per viam terram), од 20 дуката за један
центенар модија соли, што ће се одржати на снази за наредних де-
сетак година4.
Споменута одлука није, ипак, на крају прошла без крупнијих
посљедица по даљу опскрбу трга. Дубровчани су, у ствари, много
јефтинијом сољу с Леванта успјели готово у потпуности да потисну
млетачке трговце из Дријева. Зато се венецијанска влада, пошто је
190 БУРО ТОШИН

претходно проширила своју власт над Сплитом, Трогиром и Котором,

чији су житељи управо злоупотребљавали прописе о повлаштеној
соли, средином 1423. године поново вратила на стару праксу и сни-
зила извозну царину за Дријева са 20 на 10, а неколико година доц-
није (1428), чак и на 5 дуката5. О обиму даљег њиховог снабдијевања
сољу говори доњи преглед.

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О УВОЗУ СОЛИ У ДРИЈЕВА У TPEROJ

ДЕЦЕНИЈИ XV ВИЈЕКА6

Количина Набавна Цијена

цијена за превоза за
Мјесто из 1 центенар 1 центенар
Година кога се модија модија По мјери

товара
увози со r

брод.
S rt d , d ctf

пера
пер-
s & >> cj
Рч Рч
Q <L>
jН
>d
*3 "I—i <W BB <S4
1 2 3 4 5 6 7
1422.
12. V Света Маура 1 — — — — 17 Дријева
1424.
11. V Дубровник 1 — 32 — — — Дријева
14. VIII Задар — 1 — — — — —
1425.
4. III Валона 1 _ __ __ — 12 Дријева
18. VI Света Маура 1 — — — — 17,5 Дријева
1426.
10. VI Валона 1 _ — __ — 13 Дријева
3. VII Валона 1 — — — — 12 Дријева
/427.
28. VI Валона 1 — — — — 13 Дријева

Уочава се да се у овом периоду, као и раније, у Дријева увози-

ла и домаћа (дубровачка и задарска) и страна (валонска и свето-
маурска) со. Неодређена мјера бродског товара, којом се готово је-
дино спомиње њезин увоз, основни је разлог због кога не можемо ни
приближно тачно утврдити укупну количину достављене соли. Само
је за со довожену из Дубровника забиљежена цијена у износу од 32
перпера по центенару модија дријевске мјере, док за ону страног по-
ријекла немамо података о цијени. Међутим, за со која је стизала
из Валоне и Свете Мауре сачувани су подаци друге врсте. На основу
њих сазнајемо да се за транспорт једног центенара модија валонске
соли, по дријевокој мјери, плаћало 12—13, а светомаурске 17—17,5
дуката.
Изнесени табеларни прегледи говоре о опскрби неретљанског
трга сол>у у доба док су царину на њему држала поједина лица у
приватном закупу. Током првих 30-ак година XV вијека со су у Дри-
јева са разних страна довозили на својим баркама бројни трговци и
тамо је продавали закупцима царине, или још чешће самостално
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 191

трговали њоме. Међутим, када је у октобру 1428. Република закупи-

ла Сандаљеву половину дријевске царине, начин снабдијевања трга
сољу готово се у потпуности измијенио. Она је од тада набављана
једино преко дубровачких цариника постављаних у тргу, или, евенту-
ално, тројице за то специјално у Дубровнику одређиваних официјала
који су, због деликатности овог посла, били редовно бирани из ре-
дова властеле7. Оваква промјена у снабдијевању Дријева сољу као
да се у почетку иије баш много допадала дубровачким грађанима на-
стањеним у њима. Сматрајући да су њихова стара права и слободе у
трговини и доношењу соли, која су уживали још у вријеме угарске
и босанске вдасти над Дријевима y XIV вијеку, на тај начин била
оштећена и умањена, они су већ почетком марта 1429. године због
тога уложили протест код своје владе. Она им је на то преко гласни-
ка одговорила да се не ради ни о каквом умањивању њихових права,
већ само о жељи владе да их заједно са имовином заштити од при-
суства неких туђих барки на ушћу Неретве, и уз то им наредила да
се убудуће не усуђују више увозити со у Дријева. То су могли чини-
ти само онда ако би неко од овлаштених лица тражио изричито од
њих да је за потребе царине допреме на својим баркама. И у том
случају били су дужни да ce у поласку и повратку пријаве царини-
ку, који би им издао посебну потврду за то, и истоваре достављену
со можда и у Усињу, уколико би то овај од њих захтијевао8. Кратко
потом Дубровчани су морали правдати овакав свој поступак и пред
венецијанским дуждом, тврдећи да је јавна тајна да ником, па пре-
ма томе ни млетачким поданицима на подручју Далмације, није био
забрањиван увоз соли у Дријева, али само под условом да се про-
давала званичним органима царинске управе9. Тако су до краја пе-
риода у коме се царина налазила у рукама службеника и цариника
Републике допремљене огромне количине соли у Дријева. О томе
најбоље свједочи преглед података донесен на крају књиге у прилогу
бр. 1.
На самом почетку треба нагласити да овај табеларни приказ у
прилогу 1 не говори само о добављању соли за снабдијевање Сан-
даљевог дијела царине кога су Дубровчани држали у своме закупу.
Напротив, он износи на свјетло дана укупну количину соли којом
ce, у складу са раније спомињамим споразумом дубровачке владе и
других њених власпика, подмиривала читава дријевска царина. Y
ствари, влада је била дужна да снабдије цијељи трг сољу и на крају
капитал уложен у њу задржи за себе, а по једну четвртину од доби-
јеног профита преда босанској властели Павловићима и Радивојеви-
ћима10. Даљом анализом сачуваних података долазимо до закључка
да је у времену од почетка 1429. до средине 1440. године у Дријева
со увежена 98 пута; од чега — у зависности од мјеста њене набавке
— 61 пут по дријевској, 7 пута по дубровачкој, 3 пута по задарској,
2 пута по пашкој, те 1 пут по стонској мјери ,а 24 пута мјере нису на-
ведене. Цијене соли допремљене у трг у том периоду опомињу се 33
пута, док 65 пута о њима немамо никаквих података. Од тога је њена
исплата 32 ггута била извршена у дукатима и свега 1 пут у перпери-
ма. Узимајући у обзир основне елементе (количину, набавну цијену
и мјеру по којој је достављана) може се дати и сљедећи преглед:
 БУРО ТОШИН
192
ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О ДОСТАВЉАЊУ СОЛИ У ДРИЈЕВА ПО ПОЈЕДИНИМ
ГОДИНАМА У ВРИЈЕМЕ ТРАЈАЊА ЗАКУПА ЦАРИНЕ

Количина соли Набавна цијена

за 1 центенар
л модија По мјери

модија
Година &
о <* Рч
л
§ О ffl
s ftO перпера дуката
2 kO н
1 2 3 4 5 6

1429. 19.450 1.183.921,5 3 __ 18—37 Дријева

1430. 24.050 1.445.053,5 1 _ 29 Дријева
— 10 Дубровника
1431. 5.000 304.350 — — — Дријева
1432. 300 18.261 1 — — Дријева
1433. 21.000 1.259.400 — — 29 Дријева
1434. 23.120 1.369.574,4 5 — 16—29 Дријева
1435. 3.010 170.764,5 7 — — Дријева
Дубровника
1436. 17.200 1.046.964 7 40 29—40 Дријева
1437. 5.000 266.610 1 — 5 Задра
33 Дријева
40 Дубровника
1438. 16.002 1.075.291,7 7 — 28—29 Дријева
16 Пага
1439. 11.300 688.551 4 — 35 Дријева
1440. — 2 — — —

Y жел>и за утврђивањем редосљеда појединих година, према

крајњој вриједности соли допремљеној у њима, и израчунавањем ње-
ног укупног износа у вријеме трајања закупа царине, бићемо спри-
јечени чињеницом што се увоз соли у Дријева, поред конкретних
мјера (милијара и модија), веома често спомиње и неодређеном мје-
ром бродског товара. Једна од даљих опаски односи се на то да се
до краја овог раздобља со, без обзира на године и мјеото набавке,
готово искључиво плаћала у дукатима, изузев споменутог милијара
стонске соли, чији је сваки центенар модија — по дријевкој мјери —
коштао 40 перпера. За разлику од ове, набавне цијене остале соли
кретале су се:
— 16—40 дуката по центенару модија дријевске мјере,
— 10—40 дуката по центенару модија дубровачке мјере,
— 5 дуката по центенару модија задарске мјере,
— 16 дуката по центенару модија пашке мјере, док за центенар
модија стонске мјере цијена није наведена.
Прелиставајући уговоре склапане између власника барки на ко-
јима је била достављана и официјала одређених за њену куповину,
види се да је со за снабдијевање Дријева допремана и истоварана
или у Усињу, на крајњем ушћу ријеке Неретве11, или ј-е, пак, довоже-
на директно у Дријева12. Y случајевима када је споменути официја-
ли, због оскудице на страним тржиштима, не би могли набавити у
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 193

потребним количинама, влада је наређивала соларима својих солана

у Дубровнику13, или у Стону14, да отуд допреме потребне контигенте
соли на Неретву. За со до које је дријевска царина на овакав начин
долазила примјећује се да је била веома скупа, те су јој се цијене
готово редовно кретале око 40 дуката по једном центенару модија15.
Упозорења која су из Дубровника стизала често неретљанским офи-
цијалима да морају послати одређену суму новца на име примљене
дубровачке и стонске соли16 говоре о неуредности њихове исплате. Y
то нас увјерава и одлука Малог вијећа донесена 28. септембра 1439.
да се у исто вријеме пише кнезу и соларима солана у Стону да по-
пишу све количине соли извежене отуд у дријевску царину, те ца-
риницима у Дријевима да и они направе попис цјелокупне соли до-
бијене од споменутог кнеза и солара17. Само неколико дана доцније
била је, по наређењу владе, утврђена и цијена ове неисплаћене соли
у висини од 40 дуката за сваки центенар модија17а. Поред споменутог
увоза дубровачке и стонске соли у Дријева, зна се да су се у време-
нима оппгге оскудице из соли набављане за опскрбу дријевског трга
узимале извјесне количине и одвозиле у солане града Дубровника18.
Након истека уговора о томе (1. априла 1440), Република Св.
Влахе није више никада држала дријевску царину у своме закупу.
Од тада су је држали сами њени власници, а каткад давали и не-
ким приватницима у закуп. V томе треба тражити и један од основ-
них разлога зашто је у књигама Дубровачког архива забиљежено ре-
лативно мало вијести о увозу соли у Дријева. Тек када је накратко
1444. босански краљ Томаш дошао у посјед неретљанског трга, мле-
тачке власти су му одобриле да у њеним посједима на подручју Дал-
мације може куповати со за тамошњу царину, плаћајући при томе
„pro datio seu gabella dicti salis ducatos quinque pro centenario, sicut
alias comes Stefanus solvere consueverat”19. Пошто je поново примио
од свога зета, краља Томаша, Дријева на управу, Стјепан Вукчић се
одмах суочио с проблемом њиховог снабдијевања сољу, који га је
још и од раније мучио. Венецијанска влада му је од свих својих
мјеста у Далмацији одредила једино Паг са кога је, за потребе дри-
јевске и новске царине, могао извести свега 2.000 модија соли го-
дишње20. То га је, разумије се, довело у бескрајно тешку ситуацију,
тим прије што оу и његови нешто ранији покушаји да путем Дарија
и Ивана де Флорио, апулијских трговаца настањених у Дубровнику,
отпочне снабдијевати Дријева овим артиклом, били, захваљујући
умијешаности дубровачке владе, осуђени на пропаст21. Међутим, за
вријеме рата са херцегом (1451—1454) и Дубровчани су, изгледа, от-
премали у Дријева извјесне количине соли ради продаје22. Њихова
влада је своме савезнику, старијем херцеговом сину Владиславу, сла-
ла со чак и на поклон. Уз то је нудила да му, ако хоће, пошаље соли
и за потребе његових војника. Уколико би пристао на то, давала би
му је по истој цијени по којој се со продавала у Дубровнику, дода-
јући јој наравно и трошкове транспорта до трга23. Осим ове дубро-
вачке, у току ратних дана у Дријева су пристизале и одређене коли-
чине соли са Корчуле24. И со коју су Дубровчани у неколико наврата
касније слали из Стона за потребе босанског краља била је најприје
доцремана до неретљанског трга25, а одатле, вјероватно копном, у

13 Трг Дријева у средњем вијеку

194 БУРО ТОШИН

унутрашњост Босне. На крају, преостали подаци чувају још једино

успомену на бригу дубровачке владе о својим поданицима, који се
ни послије 1463. нису преселили на подручје Стона и Пељешца, већ
су и даље остали у Дријевима, да не би оскудијевали у соли, коју им
је, заједно са вином, више пута достављала26. Дотадашњу улогу Дри-
јева у трговини сољу преузео је након одређеног времена Клек, који
је у неколико наредних година представљао главно мјесто у коме се
она интензивно продавала27.
На основу свих до сада изложених података може се закључити
да је у XV вијеку из Дубровника било увежено у Дријева 28.102 мо-
дија и 8 бродских товара соли, по дријевској мјери, уз просјечну
набавну цијену од 31,8 дуката по центенару модија, те 4.600 модија
и 4 бродска товара соли, по дубровачкој мјери, чија је средња ције-
на износила 47,3 перпера. За превоз једног центенара модија соли, по
дријевској мјери, на релацији од Дубровника до неретљанског трга
просјечно се плаћало око 8 дуката.
Количина од 10 бродских товара и 150 модија соли, којом су
Дријева била снабдијевена у току претходног, XIV стољећа из Ду-
бровника28, толико је незнатна да би је било готово и несврсисход-
но поредити са споменутом количином из XV вијека.
Y моменту када се дријевска царина не би могла на другој
страни у довољној мјери обезбиједити сол>у, дубровачка влада би
јој слала велике количине соли из св-ојих солана смјештених на
Стону. То потврђује и. чињеница да је од 1433. до 1439. у Дријева
отуд довежено 3.060 модија соли, по дубровачкој и стонској мјери,
те 13.040 модија и 2 бродска товара соли, по дријевској мјери, за ко-
ју је само једанпут наведена цијена од 40 перпера по центенару
модија.
Даља анализа показује да је из Задра и са острва Пага y XV
вијеку на неретљански трг допремљено 4.170 модија и 5 бродских то-
вара, по задарској и пашкој мјери, с просјечном цијеном од 10,5
дуката, те 17.551,5 модиј соли, по дријевској мјери, за коју ce у про-
сјеку плаћало 26,3 дуката. То је неупоредиво више у односу на ко-
личину од 3 либре и 5 бродских товара соли, по задарској и ши-
беничкој мјери, која је у прошлом стољећу из ових крајева стигла у
Дријева29.
За разлику од Задра и острва Пага, за Шибеник се не може
констатовати повећање (прије можда смањење) извоза соли у Дрије-
ва. О томе најбоље свједочи поређење количине од 2.538 модија и 6
бродских товара соли, по шибеничкој мјери, из XIV30, са свега 3.300
модија соли, по дријевској мјери, из XV вијека, чија је просјечна
цијена износила 31 дукат по центенару модија.
Осим Задра и Пага, те Дубровника и Стона, у Дријева је с ја-
дранске обале стизало y XV вијеку доста соли и из Валоне. Та ко-
личина је, према нашем прорачуну, износила 15.420 модија и 18 брод-
ских товара соли, по дријевској мјери, што, у поређењу са 5.400
модија и 10 бродских товара31, значи осјетно повећање у односу на
претходно стољеће. Валонска оо за снабдијевање дријевског трга на-
бављана је по средњој цијени од 17,9 дуката по центенару модија,
док се за њезин превоз просјечно плаћало 11,5 дуката.
ПРОМЕТ СОЛИ V XV ВИЈЕКУ 195

Поред соли увожене с наше обале, у Дријева су, додуше не

баш тако велике, количине пристизале и с друге стране Јадранског
мора. Тако је из јужноиталијанског града Барлете на овај трг до-
премљено 4.000 модија и 3 бродска товара соли по цијени од 29 ду-
ката за сваки центенар модија дријевске мјере.
Осим Барлете, од осталих италијанских мјеста и Фиренца је у
XV вијеку учествовала у опскрби Дријева са 5.500 модија соли, за
коју се само једанпут (зна да је коштала 38 дуката по центенару
модија дријевске мјере.
Од остале прекомороке соли јавл>а се и она са грчког острва
Св. Маура — Леукас која је на 5 барки била увежена у Дријева. На
име њеног транспорта се, за сваки дријевоки центенар модија плаћа-
ло, у просјеку 18,9 дуката. Тамо је исто тако допремљено 1.200 моди-
је соли из Св. Стефана, те 170 модија тога артикла из Јанине у
Грчкој. Набавне цијене соли из ова два посљедња мјеста нису нам
познате, док је само за један случај њеног превоза од Св. Стефана
до Дријева наведена цијена од 30 дуката по центенару модија дри-
јевске мјере.
И поред многих манжавости података, овдје ћемо покушати да,
у оним случајевима гдје је увезену количину могуће претворити у
килограме, одредимо степен појединачног учешћа ових мјеста у укуп-
ној опскрби Дријева сољу. Разврстана тако према количини соли (у
килограмима) извезеној у Дријева, набројана мјеста се ређају по
овом редосљеду: Дубровник са Стоном 2.826.033,5 килограма (што би
значило 29% од укупне количине 9.738.152,7 килограма соли која је
у XV вијеку стигла у Дријева), Задар са острвом Пагом 1.462.924,8
кг (15%), Валона 938.615,4 кг (9,6%), Фиренца 334.785 кг (3,4%), Бар-
лета 243.480 кг (2,5%), Шибеник 208.871 кг (2%), Св. Стефан 73.044
кг (0,7%) и Јанина 10.347,9 кг (0,1%).
Поред споменутих центара (Дубровника и Стона, Валоне, Зад-
ра и острва Пага, Барлете, Св. Мауре, Шибеника, Фиренце, Св. Стефа-
на и Јанине), у времену док се неретљанска царина налазила у за-
купу дубровачке владе, у изворима се много пута уопште не наводи
мјесто из кога је со стизала у Дријева. Понекад се, умјесто одре-
ђеног толонима, биљежи шира област као извозник овог артикла.
Тако се, на примјер, зна да је 1.000 модија (60.870 кг) и 3 бродска
товара соли, >по дријевској мјери, било увежено на трг из Далмације
(не прецизирајући при томе уопште мјесто), као и 5.000 модија
(304.350) кг) соли, по истој мјери, из Апулије32.
Увозом ооли у Дријева током XV вијека бавили су се: дубровач-
ка властела и трговци, те појединци из Задра, Пага, Шибеника, Вало-
не, Венеције, Фиренце, Прата и Каталоније33. Со је у Дријева најчеш-
ће довожена баркама људи из Дубровника, Шипана, Колочепа, Зад-
ра и Венеције34. У уговорима склапаним између власника барки и
трговаца чију су со превозили предвиђани су рокови њеног утовара
у мјесту гдје се набављала, као и рокови истовара у Дријевима или
у Усињу — уколико би се искрцавала у њему. Ти рокови утовара
соли обично су се кретали између 6 и 1235, а рокови истовара између
5 и 15 дана36. Ако се нека од странака не би придржавала уговором
196 БУРО ТОШИН

установљених рокова, те би се њеном кривицом барка задржала ду-

же него што је било предвиђено, плаћала је — на име лежарине —
казну од 1 до 4 дуката за сваки дан37. Набавне цијене и цијене прево-
за соли исплаћиване су обично одмах38, а рјеђе 4—10 дана39, у изузет-
ним случајевима и 3 мјесеца40 након истовара у дријевској луци. И
на крају, допремање соли вршено је чешће на ризик продавца41 него-
ли на ризик њеног купца42.
На основу досадашњег излагања произилази, дакле, да је со у
Дријева у XV вијеку стизала из Дубровника и Стона, са сјеверног
Јадрана (Задар, Паг и Шибеник), са југа (Валона), те из Р1талије
(Фиренца, Барлета и Апулија) и Грчке (Св. Маура, Св. Стефан и Ја-
нина). Она је из свих ових крајева допремана тамо на баркама, исто-
варана у луци и смјештена у посебним складиштима. Послије тога
била је укључивана у копнену трговину и караванима преношена у
Босну. Тако се већ крајем 1405. влах Богета Ненковић обавезао тро-
јици дубровачких трговаца да ће им послати 25 коња за пренос (око
3.400 кг) соли из дријевског трга у Коњиц, по цијени од 3 перпера за
сваки пренешени товар43. Со је са Неретве доспијевала и у дубљу
унутрашњост босанске државе. На основу једног рачуна, сачињеног
9. децембра 1422. између Петра Примовића и Влахоте Хранковића, та-
да закупца дријевске царине, сазнајемо да су њих двојица продали
3.613,5 модија (или 186.962,4 кг) соли војводи Павлу, Браилу Тезало-
вићу и кнезу Рајку Припчићу44. Што се тиче самог режима продаје со-
ли у Дријевима, он нам није познат у појединостима, али је сигурно
да су сувласници царине имали извјесне повластице у њеној куповини
за своје потребе, пошто су је, вјероватно, добијали по нешто нижим
цијенама него што је иначе била тамо продавана45. У времену док
је држала половину царине Сандаља Хранића, Дубровачка Републи-
ка је овом босанском феудалцу давала сваке године по 200 до 300
модија соли. Он овим као да није био задовољан, па је и сам пред
крај живота почео да допрема огромне количине соли у Дријева и
да је продаје тамо чак и влаоима на исполицу. Тиме је директно кон-
курисао Дубровчанима, који су се због тога успротивили46. Али, ни
послије Сандаљеве смрти они нису престаљи да дају по 150 модија
соли његовом синовцу, војводи Стјепану47. Иако је најчешће настав-
љала пут у Босну, со је у Дријевима дјелимично трошена и од дома-
ћег становништва. Тако је почетком 1431. године дубровачка влада
одлучила да два пута годишње даје по пола модија соли на сваку
кућу у тргу, уз цијену од 12 гроша за сваки модиј по великој дријев-
ској мјери48.
На основу овог податка о висини продајне цијене соли у Дрије-
вима, можемо направити приближну процјену прихода стицаних при-
ликом њене продаје на мало. У ствари, ако је модиј соли по великој
дријевској мјери вриједио 12 гроша, онда је центенар модија изно-
сио 1.200 гроша, а пошто је у то вријеме дукат вриједио 32 rponia,
испада да је центенар модија био продаван по цијени од 37,5 дуката.
Узимајући у обзир чињеницу да су у овим годинама официјали дри-
јевску царину снабдијевали сољу са разних страна готово редовно по
цијени од 29 дуката, за сваки центенар модија велике дријевске мје-
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 197

ре49, јасно произилази да разлика између набавне (29 дуката) и

продајне цијене (37,5 дуката), у износу од 8,5 дуката (или 29,3%)
представља висину постигнуте зараде по једном центенару модија.
Поред соли коју су били дужни продавати домаћем становни-
штву за властите потребе, управници царине и царииици у Дријеви-
ма су од 1 до 3 модија соли издвајали такођер за потребе фрањева-
ца у Хуму, Бишћу, Имотском, Љубушком и Коњицу50.
Трговина сољу у Дријевима у XV вијеку попраћена је разним
проблемима. Прије свега, рат између босанског краља Остоје и Ду-
бровника (од јуна 1403. до маја 1404) штетно се одразио на њено до-
премање. Бојећи се флоте краља Ладислава Напуљског и трупа њего-
вог савезника краља Остоје, које су крстариле копном, власници бар-
ки који су превозили со тешко су се усуђивали пловити до дријев-
ског трга, већ су је понекад истоварали у Дубровнику51, или, још
чешће, на самом Неретвином ушћу, на шкољу Усињу52. Стога је и
Жорина удовица Маруша, као опуномоћеница оина Николе, тада за-
купца неретљанске царине, на почетку рата гарантовала за сигур-
ност појединих превозника и обећавала им накнаду штете, уколико
до ње дође, приликом превожења соли у Дријева52а. Колика је позор-
ност владала у том најбоље показује наређење дубровачке владе
њеним поданицима да, под пријетњом веома високих казни, не смију
довозити со у Дријева нити у било које друго мјесто њених неприја-
теља53. На такву одлуку она је посебно скретала пажњу Маруши Бок-
шић, која је, у име сина Николе, отпремала преко овог трга велике
количине ооли у Босну54. Због тога је почетком марта 1404. на ушће
Неретве била послата једна дубровачка армада да пази да неко са
сољу и остаљим робама не би пловио ријеком у Дријева, или у неко
од других босанских мјеста, те да обавијести оне са Ластова да со из
својих солана престану слати у ове крајеве55.
Потешкоће везане за трговину овим артиклом нису, наравно,
престајале ни по завршетку споменутога рата. Тако је већ почетком
1406. чак и кнез Дубровника морао да моли поједине босанске феу-
далце који су постали господари и сувласници трга да буду ажурни-
ји у исплати соли куповане од неких његових суграђана56. Али, и Ду-
бровчани су, са своје стране, недопустивим понашањем доприносили
често све тежем одвијању трговине сољу у Дријевима. Они су се,
наиме, неријетко бавили гусарењем на ушћу Неретве и отимали со
страним трговцима који су је довозили тамо, што је, овакако, наила-
зило на оштре осуде њихове владе57. Да би се стало на пут којекак-
вим махинацијама, члановима дубровачке властеоске породице Мен-
четић је годинама давана специјална дозвола да со из својих солана
у Затону могу довести у Дријева. Притом су морали да јаве судија-
ма овог трга коју количину соли отпремају као и име њеног власни-
ка, те писмом исте садржине да обавијесте кнеза Стона и да плате
3% на име уобичајене царине комуни58. Даље, из неких разлога који
се за сада не дају објаснити, влада Дубровника је поново почетком
1419. године донијела одлуку којом се забрањује извоз соли из Дри-
јева у Босну59. Она је тада одобрила и својим поданицима да сваки
од н>их може за свој рачун закупити дријевску царину, под условом
да со из н>е не носе у Босну, нити у било чему кривотворе уредбу
 BYPO ТО1ПИН
198

садржану у деведесет и другом члану Зелене књиге, према којој је

сваки Дубровчанин могао својом лађом довести со у Дријева и тамо
је продавати цариницима, али не и странцима. За огрешење о ову
забрану предвиђено је шест мјесеци затвора60. Уз то, ни закупци ца-
рине нису увијек редовно исплаћивали оо набављану за њено снаб-
дијевање61. Проблеми су избијали и усљед честих отмица соли у тргу
и његовој околини. Крајем августа 1423. године Теодор Проданелић
се тужио пред дубровачким кнезом на Станихну Сладеновића, који му
је из царине силом узео 2 милијара соли, по великој мјери62, а неко-
лико мјесеци касније и Петар Примовић, цариник у Дријевима, на
неке Дубровчане да су му отели 20 салми соли и 50 либара јабука63.
Синови Влахоте Хранковића, док су држали дријевску царину у за-
купу (од априла 1425. до априла 1429), бавили су се често овом не-
часном работом. Они су од Дријева па до Брача нападали трговце
који су возили со и отимали им је, због чега су позивани и на -одго-
ворност у Дубровник64. Поред тога што су се бавили пљачкањем соли
цариници Хранковићи, нису увијек били ни редовне платише за ону
коју су куповали, о чему говоре вијести о споровима вођеним пред
дубровачким судом65. Да збрка буде још већа доприносили су и тр-
говци који се, ни под цијену плаћања одређених глоба, нису понекад
придржавали уговором предвиђених рокова о достављању соли у
Дријева66. Најзад, и власници барки који су довозили со из разних
крајева, умјесто да је испоруче у тргу, присвајали су је и на тај на-
чин подстицали незадовољство цариника67.
Мјере којима је со мјерена у Дријевима представљале су про-
блем за себе. Према једнам обавјештењу се зна да је за дријевски
модиј соли била донесена (1366) у трг мјера која ,,fuit ponderis libre
CLXX”№, што je еквиваленат за 60,87 килограма. Међутим, у Дријеви-
ма су употребљаване двије врсте мјера; оне којима је со купована и
које су биле нешто више, па су се због тога звале „велике” или „де-
беле”, и непгго ниже, којима је продавана, па отуда и назив „мале”
или „танке” мјере69.. И заиста, из уредбе донесене 18. јануара 1429. о
уређењу дријевске царине сазнајемо да је направљено шест мјера —
од којих три за куповину, а три за цродају соли — и да „ипа misura
сот laltra, zoe dal vendere al comprare sia diferente 15 per cento”. To
значи да, ако je дријевски модиј по коме је со купована износио
60,87, онда је онај по коме је продавана тежио 51,74 килограма. Вје-
роватно у циљу лакшег спровођења потребне контроле над њима,
споменутом уредбом је надаље предвиђено да се у Дубровнику оста-
ви по један примјерак сваке од ових двају (дебелих и танких) мјера70.
Мјере за со, употребљаване у Дријевима, биле су у почетку прављене
од дрвета, али 12. октобра 1434. године у Малом вијећу је било од-
лучено да официјали неретљанске царине израде по два калупа мје-
ра од жељеза и пошаљу их посебним гласницима у трг71. Одмах је
потом наређено и управницима царине да све дотадашње мјере из-
једначе са оним жељезним које су им послате из Дубровника, а от-
премљеним гласницима да покупе дотад употребљаване дрвене мје-
ре и донесу их са собом у град, с тим што ће прије тога добро, са
свих страна, прегледати новоизрађене мјере да не буду у чему фалси-
фиковане72. Но, и поред све те опрезности к-оју је показивада дубро-
ПРОМЕТ СОЛИ У XV ВИЈЕКУ 199

вачка влада, дријевске мјере за со биле су често кривотворене. Тако

се већ крајем октобра 1436. у Дубровнику знало да неретљански ца-
риници, на штету комуне, продају оо по много мањој мјери од оне
којом су је набављали. Отуд је и службеницима, слатим да прегле-
дају рачуне царине, наложено да, у сврху контроле, понесу из трга
по један примјерак мјера кориштених приликом продаје и куповине
СОЛ1И73. Двије године након тога чак је и војвода Стјепан изражавао
сумњу у тачност мјера којима су дријевски цариници мјерили оо.
Због тога је у Дријева отпремљен одмах Никола Гучетић са задатком
да узме по једну „танку" и једну „дебелу” мјеру и донесе их собом
у Дубровник. Притом је морао пренијети и владино наређење управ-
нику царине Радоју Миладиновићу да и он пође са њим, како би ова
преко њега могла сазнати што више детаља из тужбе коју јој је
Косача поднио74. За њихово даље кривотворење мора се, свакако, ве-
зивати и одлука Вијећа умољених с почетка фебруара 1439. о избору
тројице официјала који би били задужени да прегледају мјере соли
у Дријевима и о том извјесте чланове овог вијећа75.
Како се со могла легално продавати само у Дубровнику, Кото-
ру, Светом Срђу и Дријевима, то је продаја на другим мјестима
сматрана кријумчарењем. Кријумчарења соли било је нарочито у об-
ласти доње Неретве. Прва вијест о томе забиљежена је већ почетком
1407. године када су неки трговци из Дријева позвани на одговор-
ност у Дубровник због продаје соли у забрањеним мјестима76. Дубро-
вачка влада је и касније морала све чешће интервениоати у сузби-
јању оваквих појава77. Хранковићи, као цариници у Дријевима, су
имали пуне руке посла у хватању домаћих трговаца и млетачких
поданика који оу се бавили кријумчарењем соли78. Чим је закупила
Сандаљеву половину царине, влада Дубровника је почела да ради на
изналажењу начина „custodiendi gabellam de Narente a contrabandis
salis’’79. Y tom je смислу одлучено да ce управнику царине сер Влахи
Бунићу пошаље једна барка којом би чувао ушће Нерегве од контра-
банда соли80. Y објашњењима даваним венецијанском дужду и кор-
чуланском кнезу Дубровчани су наглашавали да барка није опрем-
љена да би чинила неправду млетачким грађанима и поданицима,
већ да би пазила да се со, на подручју Крајине, не продаје нигдје
осим у Дријевима. Поред споменуте барке која се стално налазила у
Неретви, из Дубровника је тамо повремено отпремана и једна нао-
ружана флота, прво у службу војводе Сандаља а потом и његовог си-
новца Стјепана. Њеној посади је налагано да, док јој од Хранића не
буде одређено мјесто бављења, плови од Дријева до Брштаника, или
до Усиња, и мотри да неко не би кријумчарио со, коју je у том
случају морала одузети и о том писмено обавијестити владу82. Појави
незаконитог продавања соли у области царине супротстављали су се
и власници неретљаиског трга. Већ крајем 1421. дубровачка влада се
правдала војводи Сандал>у због кријумчарења соли, до кога је навод-
но дошло против њене жеље и знања83. Потом га је и даље обавје-
штавала кад год би се на Неретви кријумчарила со84, а и он је поне-
кад тражио да му се достави списак кријумчара85. Осим Косачи,
Дубровчани су ce у вези са оваквим појавама обраћали и власници-
ма друге половине царине — Павловићима и Радивојевићима86. Ра-
200 EVPO ТОШИБ

дивојевићи су понекад пружали помоћ управницима царине у откри-

ван>у и гоњењу трговаца — кријумчара87. На Влахоту Хранковића
су још у вријеме док је држао царину у закупу почеле стизати при-
тужбе да продаје со на недозвољеним мјестима88, а када је престао
бити цариник то је још чешће чинио89. Због тога је био позван да
дође у Дубровник и оправда се од пристиглих оптужби90. Његова
кривица је и процесом утврђена, па је осуђен да 250 модија (15.217,5
кг) соли које је на недозвољен начин продао плати по цијени од 30
дуката за сваки центенар модија91. Поред Хранковића, кријумчаре-
њем соли бавили су се и други Дубровчани настањени у Дријевима.
Тако је током друге половине 1429. дубровачки ректор, заједно са Ма-
лим вијећем и Вијећем умољених, водио истрагу против Влатка Ме-
дојевића, Живана Миросалића, Ратка Гојчића и Ивана Брајаличића,
који су, према тужби управника царине Влахе Бунића, со (довожену
на барци Радина Гојчиновића из Стона) бесправно уносили и прода-
вали на неретљанском тргу92. Одмах потом кнез и Мало вијеће су
позвали Радоја Радутовића, Радоњу Драгнића и Вукца Марсића да се
у року -од 15 дана појаве пред њима пошто су и они оптужени да
незаконито продају со на Неретви93. V пословима овакве врсте често
су узимали учешћа Филип Грампа, Радовац Тврдојевића и Витко
Остојић94, па чак и двојица познатих дубровачких властелина, браћа
Ципријан и Јаков Лукаревић95. Осим Дубровчана, који су у томе
предњачили, со на ушћу Неретве кријумчариљи су и Моровласи96.
Осим што је кријумчарена, со је у Дријевима често давана на
исполицу. Под исполицом се, изгледа, подразумијевало то да се
власима једна половина соли предавала као продата, а друга полови-
на им се рачунала као накнада за превоз97, у жељи да се на тај дио
избјегне плаћање царине. Већ у мају 1423. судије у Дријевима су
обавијестили владу у Дубровнику како су сазнали преко писара Де-
јана Маројевића да су тамошњи цариници направили списак од два-
наест трговаца којима су намјеравала дати со на исполицу. Путем
свједока је доказаио да је тако требало да оде: 330 коњских товара
(око 44.800 кг) соли у Подвисоки, 100 к. товара (око 13.600 кг) у жу-
пу Луку, 12 к. товара (око 1.632 кг) у Дрежницу и 15 к. товара (око
2.040 кг) у Невесиње98. Због тога је влада послала одмах писмени пре-
кор овим цариницима и наредила да се убудуће не усуђују давати
со против уредби и обичаја који су владали на дријевском тргу".
Влахота Хранковић и његови синови — Налко и Франко —
осим што су отимали и кријумчарили со, остали су у архивским
књигама забиљежени и као цариници који су је давали на исполицу.
4. априла 1427. позвани су да у року од осам дана дођу у Дубровник
и одговарају због давања соли на исполицу100. Истога дана су Лука
Соркочевић и Стјепан Замањић упућени у Дријева да од судија и
трговаца дознају нешто више о томе101. Послије завршене истраге и
испитивања свједока сазнало се да су оптужени Хранковићи више
пута со давали на исполицу:
— у мјесту Врхбјелач продали су 120 к. товара (око 16.320 кг);
— у истом мјесту 200 к. товара (око 27.200 кг);
— у мјесту Дрин 40 к. товара (око 5.440 кг);
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 201

— Утишену Богетићу непознату количину и у непознатом мје-

сту и
— неком Миланку 250 к. товара (око 34.000 кг) соли102.
Потом се расправљало и о казни због ових прекршаја. На ње-
ну висину вјероватно су утицала и писма војводе Сандаља упућивана
дубровачкој влади са препорукама за Хранковиће103. Крајем маја исте
године у Малом вијећу је одлучено да виновници плате оних 160 мо-
дија соли датих на исполицу по цијени од 35 дуката за сваки центе-
нар модија, по дријевокој мјери104. Приликом изрицања пресуде ка-
жњени су „погрдним ријечима” вријеђали владу105, због чега су се
почетком сљедеће (1428) године (Влахота и млађи син Налко) на-
шли у затвору106. Налко је, на крају, био осуђен на двије године
најтеже робије107. Много боље од њега прошао је отац Влахота. Ње-
му је, захваљујући опет Сандаљевој интервенцији, казна затвором
претворена у новчану глобу од 100 дуката108. Истом казном од 100
дуката је кажњен и трећи преступник, старији брат Франко109. Тако
је он са оцем наставио и даље да држи у закупу од Сандаља узети
дио његове царине, а Налко остао у Дубровнику на издржавању
робије.
Ни плаћање казне од 100 дуката, као ни двије године затвора
за сина и брата Налка, нису спречавале Влахоту Хранковића и ње-
говог старијег сина Франка да се за кратко вријеме наставе бавити
давањем соли на исполицу. Y једној од књига тужби сакупљена је
читава документација о процесу вођеном против ове двојице, пошто
су и 1428. године дали велике количине соли на исполицу. Дана 7.
фебруара 1429. пред дубровачким кнезом и његовим Малим вијећем
нашли су се Вучета Маришић, Мирко Николић, Радоје Радутовић,
Вукац Прибиловић и Цвјетан Богдановић, трговци из Дријева, да
пријаве Хранковићеве прекршаје. Сви они су хтјели да изнесу готово
исте ствари, па су се договорили да само један од њих буде тужитељ,
а остали свједоци. Вучета Маришић је поднио писмену тужбу против
Влахоте и Франка, а остали су касније свједочили и допуњавали је
својим изјавама. Три дана након подношења ове тужбе у Дубров-
нику су изабрана двојица властелина — Јаков Борђић и Марин
Бунић — да оду у Дријева и на лицу мјеста се упознају са током
догађаја. И заиста су 17. фебруара саслушали читав низ лица и о
томе поднијели детаљан извјештај влади.
Читав тај процес иротив Влахоте и Франка Хранковића —
реконструисан на темељу поднесене тужбе, те владине инструкције
о раду дубровачких посланика Борђића и Бунића и исказа свједока
саслушаних у Дријевима110 — показује да су у кратком периоду —
од августа до децембра 1428. године — дали разним лицима око
82.460 килограма соли на исполицу. Како су прошли због овог пре-
кршаја, извари не говоре ништа. Можда над њима и нису тада биле
примијењене неке казне, пошто је већ посљедњег дана мјесеца марта
1429. истицао њихов закуп над дријеваком царином, а већ сутрадан
1. априла започињао закуп Дубровачке Републике.
 НАПОМЕНЕ

1 Т. Раукар, Задарска трговина сољу и XIV и XV стољећу, стр. 56, 65,

78 (табела II); Div. Not. XI fol. 35’, 13. II 1403; 36’, 24. II 1403; Div. Cane. XXXIV
fol. 21Г, 25. IV 1403; 212, 30. V 1403; Div. Cane. XXXV fol. 9', 25. VII 1403; Div.
Not. XI fol. 78, 28. V 1404; Div. Cane. XXXV fol. 86’, 12. VII 1404; 88—88’, 15. VII
1404; 89’, 17. VII 1404; 98, 17. VIII 1404; 125, 8. XI 1404; 139, 7. I 1405; 240, 12. XI
1404; 243, 22. XI 1404; Div. Cane. XXXVI fol. 4’, 2. I 1406.
2 Div. Not. XII fol. 4. XII 1413; Div. Cane. XXXIX fol. 194’, 24. XII 1413;
200, 29. XII 1413; Div. Cane. XLI fol. 239, 8. III 1418; 264, 5. VII 1418; 270, 21.
VII 1418.
3 M. Динић, Трг Дријева, стр. 144. и Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља
средњовјековне босанске државе, етр. 152.
4 Листине VII, стр. 178, 31. VIII 1414. Упор.: М. Динић, Трг Дријева, стр.
144. и Т. Раукар, Задарска трговина сољу у XIV и XV стољећу, стр. 46, 47, 64.
5 Листине VIII, стр. 228—229, 8. VI 1423. Упор.: М. Динић, Трг Дријева,
стр. 144. и Т. Раукар, Задарска трговина сољу у XIV и XV стољећу, стр. 64.
6 Div. Cane. XLII fol. 45, 12. V 1422; Div. Not. XIV fol. 96’, 11. V 1424; T.
Раукар, Задарска трговина сољу у XIV и XV стољећу, стр. 64 нап. 280; Div. Not.
XIV fol. 174, 4. III 1425; Div. Cane. XLIII fol. 122’, 18. VI 1425; Div. Cane. XLIV
fol. 29’, 10. VI 1426; 36’, 3. VII 1426; Div. Not. XV fol. 116', 28. VI 1427.
7 Види: Б. Тошић, O дријевској царини, стр. 194.
8 „... vostra liberta da quelli tempi in qua non vie minuita, ma innanti et
cresuta, avisandovi et stretamente comandandovi, perche cusi e nostra ferma
intencion, che per nessun modo, non dobiate audire ne presumere de traficare
ne condur sal algun dila veramente, se dalgun di gabelloti per bisogno tanto dila
gabella fosseno regveriti acondur sal, siamo contenti in questo caso, che possiate
andar, togliando licenda et parola per tal caxon dal gabelloto nostro dila, et tanto
nello andar vostro, quanto nello ritornar presentandovi ad esso, e dandoli noticia
piena sempre dei vostro andare et ritornare,., per quello vi gravate de scaricare
ii qual vole lo gabelloto che dobiate far dele sale vien conducte ad Ussin, vi dice-
mo che vogliamo che al detto gabelloto nostro dobiate esser obedienti ascaricar
esso sale” Lett. di Lev. X fol. 61—61’, 2. III 1429.
’ „... responsionem dandos leteris ducalis dominacionis venetiarum pro
vetito salis conductum Narentum”. Cons. Rog. IV fol. 114’, 18. VII 1429; „... tacita
veritate informavit, quomodo nemini prohibeur ferre salem ad Narentum pro
vendendo gabellotis” Lett. di Lev. X fol. 75, 26. VII 1429.
10 Види стр. 145.
11 Div. Not. XVI fol. 45', 17. II 1429; 61, 8. IV 1429; Div. Not. XVII fol. 224’,
21. III 1432; Div. Not. XIX fol. 175, 6. I 1435; 226'—227, 6. IV 1435; Div. Not. XX
fol. 238’, 16. V 1436; 224, 24. V 1436; 263, 28. VI 1436; 263’, 28. VI 1436; Div. Not.
XXII 42—43, 13. VI 1438.
12 Div. Not. XVI fol. 62’, 11. IV 1429; 63’, 20. IV 1429; 83, 9. VI 1429; 211’—
212, 31. III 1430; 274, 17. VIII 1429; Div. Not. XVIII fol. 153, 10. XII 1433; Div.
Not. XIX fol. 144—144’, 20. XI 1434; 162, 17. XII 1434; 238—238; 16. V 1436; Div.
Not. XXI fol. 78; 8. I 1437, и даље.
13 Cons. Min. VI fol. 190, 29. X 1434; Con. Mai. V fol. 4, 18. XI 1434; Div.
Cane. LII fol. 88’, 28. III 1435; Cons. Min. VII fol. 51, 5. V 1436; Cons. Rog. VI
fol 72’, 14. VIIII 1436; 132, 20—IV 1437; Cons. Min. VII fol. 144, 27. IV 1437; Cons.
Rog. V fol. 177’, 26. II 1438; Cons. Min. VII fol. 246, 18. VIII 1438; Cons. Min.
fol. 56, 15. X 1439.
14 Cons. Min. VI fol. 87', 24. XI 1435; Cons. Min. VI fol. 78, 14. VIII 1436;
Cons. Rog. VI fol. 77, 3. IX 1436; Cons. Rog. VII fol. 55, 5. V 1439; Cons. Min.
VIII fol. 59, 26. V 1439; Cons. Rog. VIII fol. 72’, 30. VI 1439; Cons. Min. VIII fol.
83, 13. VII 1439; 85', 27. VIII 1439.
 ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 203

15 Cons. Min. VI fol. 78, 14. VIII 1436; 78’, 17. VIII 1436; 144, 27. IV 1437;
Cons. Min. VIII fol. 111, 3. XII 1439.
16 Cons. Min. VII fol. 74’, 28. VII 1436; 78', 17. VIII 1436; 102, 20. XI 1436.
17 „ ... de scribendo comiti et salinarys salinarum Stagni quod rescribere
et avisare debeant quot modios salis nostri comunis miserunt ad gabellam nostram
Narenti et similiter de scribendo gabellotis nostris gabelle nostre Narenti, ut
rescribere et advisare debeant quot modios salis receperunt ab ipsis comite et
salinarys Stagni”. Cons. Min. VIII fol. 92, 28. IX 1439.
17a „... quod officiales salinary nostri comunis stantiare debeant precium
salis per eos missi Narentum de mandato nostri dominii ad rationem ducatos XL
pro quolibet modiorum". Cons. Min. VIII fol. 111, 3. XII 1439.
18 Тако je крајем 1430. y Малом вијећу било одлучено „quod officiales
gabelle Narenti dare debeant officialibus nostris salinarys modios sexaginta salis
ex sale per eos empto, quod sal ipsi salinarii dictis officialibus gabelle solvere
debeant eo precio, quo ipsum, emerunt”. Cons. Min. V fol. 64, 29. IX 1430.
19 Аистине IX, стр. 182—183, 6. III 1444.
20 Листине X, стр. 72, 7. X 1455. Ynop.: C. Нирковић, Херцег Стефан Вук-
чић Косача, стр. 112—113.
21 Види стр. 151.
22 Види стр. 166.
23 Види стр. 166.
24 Тако је 11. марта 1452. одобрено сер Франческу покојног Обрада из
Корчуле да може „conducere Narentum usque ad modios CC salis”. Cons. Rog.
XVI fol. 250', 11. III 1452.
25 „... de concedendo expensis comunis nostri barchas suprascripto domino
Rege pro sale quod levabit, conducendo ex Stagno ad Narente”. Cons. Rog. XIV
fol. 8Г, 20. VIII 1454; „...offerendi domino Stephano Regi Bosne salis tria
miliaria alias promissa in donum domino Thome Regi Bosne, dando ipsum sal
cum mensura in Stagno... cum hoc quod patroni teneantur ipsum sal consignare
nuntio dicti Regis Narenti”. Cons. Rog. XVII fol. 71, 18. III 1462.
26 Cons. Rog. XVIII fol. 89', 27. VIII 1464; Cons. Min. XVI fol. 165, 27. IX
1464; Cons. Rog. XVIII fol. 96, 27. IX 1464.
27 Види: M. Динић, Трг Дријева, стр. 114. и Б. Храбак, Производња и про-
даја соли у Херцег Новом и односи Дубровника у вези с тим /1482—1538/, стр.
67, 68, 70, 71, 72, 74, 75.
28 Види стр. 68, 69, 70, 75.
29 Види стр. 67, 70.
30 Види стр. 67, 68.
31 Види стр. 68, 70, 75.
32 Види табелу у Прилогу I, стр. 284.
33 Div. Cane. XXXVI fol/ 37, 17. III 1403; Div. Not. XIV fol. 96’, 11. V 1424:
Ref. XXXIV fol. 26, 16. V 1412; 136', 31. VIII 1414; Div. Cane. XXXIV fol. 157,
21. IX 1402; Ref. XXXIV fol. 36’, 27. VII 1412; Div. Cane. XXXV fol. 157, 21. IX
1402; 88—88’, 15. VII 1404; Div. Cane. XXXIV fol. 212, 30. V 1403; Div. Cane.
XLIII fol. 122', 16. IV 1422; Div. Cane. XXXV fol. 9’, 25. VII 1403; 139, 7. I 1403;
139, 7. I 1403; Div. Not. XI fol. 36, 13. II 1403; 36’, 24. II 1403; Div. Cane. XXXV
fol. 86’, 12. VII 1404; 89’, 17. VII 1404; 125, 8. X 1404; 240, 12. XI 1405; Div. Cane.
XXXVI fol. 4’, 2. I 1406; Div. Cane. XXXIX fol. 194’, 24. XII 1413; Div. Cane. XLI
fol. 264, 5. VII 1418; Div. Cane. XLII fol. 45, 12. V 1422; 122’, 16. IV 1425; Div.
Cane. XLIV fol. 36', 3. VII 1426; Div. Not. XVI fol. 62’, 11. IV 1429; 63’, 20. IV
1429; 151’, 6. XI 1429; 211, 31. III 1430; Div. Not. XXI fol. 219’, 7. III 1432; Cons.
Mai. IV fol. 39’, 25. VI 1429; Cons. Min. IV fol. 276, 7. XI 1429; Div.Cane, XXXV
fol. 243, 22. XI 1405; Div. Not. XV fol. 116’, 28. VI 1427; Div. Cane. L fol. 223', 8.
I 1437; Div. Not. XXI fol. 78, 8. I 1437; Div. Cane. LII fol. 129’, 17. IV 1438;
131, 18. IV 1438; Cons. Min. VII fol. 11, 11. IV 1438; Div. Not. XIX fol. 159’, 15.
XII 1434; Div. Not. XX fol. 238, 16. V 1436; 224, 24. V 1436; Div. Not. XXI fol. 77',
28. VI 1436; Cons. Min. VIII fol. 71', 7. VITI 1436.
34 Div. Cane. XXXV fol. 88, 15. VI 1404; 125, 8. XI 1404; 240, 12. XI 1405;
243, 22. XI 1405; Div. Cane. XXXIX fol. 194’, 24. XII 1413; Div. Cane. XLH fol.
45, 12. V 1422; Div. Cane. XLIV fol. 29’, 10. VI 1426; Div. Not. XIV fol. 174, 4. III
1425; Div. Not. XVII fol. 224’, 1. VII 1432; Div. Cane. L fol. 223’, 8. I 1437; Div.
Not. XX fol. 238, 16. V 1436; Div. Not. XX fol. 224, 24. V 1436; 263, 28. VI 1436;
Div. Cane. LII fol. 108’, 19. V 1438.
204 БУРО ТОШИН

35 Div. Cane. XXXIV fol. 211—21Г, 25. IV 1403; Div. Cane. XXXV fol. 88—
88’, 15. VII 1404; 139, 7. I 1405; 240, 12. XI 1405; Div. Cane. XIX fol. 194’, 24. XII
1413; Div. Cane. XLI fol. 264, 5. VII 1418; Div. Cane. XLIV fol. 29', 10. VI 1426;
Div. Not. XVI fol. 104, 4. III 1425; Div. Not. XIX fol. 162, 17. XII 1434; 173’—174,
10. I 1435; Div. Cane. LII fol. 253, 18. VIII 1438.
36 Div. Not. XI fol. 35’, 13. II 1403; 36, 13. II 1403; Div. Cane. XXXV fol.
88—88’, 15. VI 1404; 139, 7. I 1405 ; 240, 12. XI 1405; 243, 22. XI 1405; Div. Cane.
XXXIX fol. 194', 24. XII 1413; Div. Cane. XLI fol. 264, 5. VII 1418; Div. Cane.
XLIV fol. 29’, 10. VI 1426; Div. Not. XIX fol. 162, 17. XII 1434; 226—227, 6.
IV 1437.
37 Div. Cane. XXXIV fol. 211—21Г, 25. IV 1403; Div. Cane. XXXV fol. 88—88’,
15. VII 1404; Div. Cane. XLI fol. 264, 5. VII 1418; 270’, 21. VII 1418; Div. Cane.
XLII fol. 122’, 16. IV 1425; Div. Not. XIX fol. 193’, 10. I 1435; 226’—227, 6. IV
1435; Div. Not. XX fol. 238, 16. V 1436; Div. Cane. LII fol. 253, 18. VIII 1438.
38 Div. Cane. XXXV fol. 86’, 12. VII 1404; 243, 22. XI 1405; Div. Cane. XXXVI
fol. 4’, 2. I 1406; Div. Cane. XLI fol. 264, 5. VII 1418.
39 Div. Cane. XXXIV fol. 211—211', 25. IV 1403; Div. Cane. XXXV fol. 139,
7. I 1405; Div. Cane. LII fol. 253, 18. VIII 1438.
40 Div. Not. XIV fol. 96’, 11. V 1424.
41 Div. Not. XI fol. 35’, 13. VII 1403; 36, 13. VII 1403; Div. Cane. XXXV fol.
86’, 12. VII 1404.
42 Div. Cane. XXXV fol. 3’, 25. II 1403; 86’, 12. VII 1404.
43 „... venire vel mittere per se personam suficientem cum equis viginti
quinque bonis pro salmas caricandis in mercato Narenti et ponere illas in Cognic".
Div. Cane. XXXV fol. 235, 2. XI 1405. Према прорачуну Д. Ковачевић /Трговина
у средњовјековној Босни, стр. 180/ коњски товар соли износио је око 136
килограма.
44 „Perche Piero de Primo e comparso davanti de noi con tre scripti tra
lo dicto Piero et vui, mettando in raxon sal data a voivoda Paval et a Brailo
et a conte Raicho et quel che -fu dato per moli resta aver venduto de sal mogia
3.613‘/2" Lett. di Lev. IX fol. 187’, 24. III 1423.
45 M. Динић, Трг Дријева, стр. 144.
46 Види стр. 132.
47 Види стр. 144.
48 ....... per zascuna саха de Narenta mezo mozo cte sale, achi ne vora tuor
a grossi duodexe per mozo ala mezura grossa”. Cons. Rog. IV fol. 277, 6. III 1431.
49 Види табелу y Прилогу 1.
50 Cons. Min. IV fol. 254, 5. VI 1429; 279, 19. XI 1429; Cons. Min. VI fol. 226,
15. II 1435; Cons. Min. VII fol. 170’, 14. XI 1437; 200’, 20. 41 1438; Cons. Min. VIII
fol. 130, 11. II 1440.
51 Тако je Михајло Алеграти барку соли довезену из крајева Валоне ис-
товарио у Дубровнику „quia propter guerram cum Bossina non potuit cum dicto
sale ire ad mercatum Narenti”. Sent. Cane. IV fol. 148, 24. IX 1403.
52 Чак je и сама влада наређивала својим трговцима који „aplicuerunt ad
dictum locum Ussini” да y року од два дана, „debeant discaricassa ibi in terra
dictum sal”. Ref. XXXII fol. 159’, 18. VII 1403.
S2a Гаранцију такве врсте Маруша је дала 6. јула 1403. године сљедећим
власницима барки: Петроју Милиновићу, Симеону Братојевићу, Лауренцију
Бенковићу, Ивану Кисиличићу, Гргуру Пасковићу из Шипана и некоме Мар-
колину из Колочепа. Div. Cane. XXXV fol. 5, 6. VII 1403.
33 „... quod nullus civis Ragusii nec qui pro Raguseo se appellat audeat
nec presumat per se vel alium de cetero, aliquo modo vel ingenio portare nec
portari facere sal ad mercatum Narenti, nec vendere sal alicui persone, nec ab
aliqua persona emere sal pro ferendo illud ad aliquam partem et pertinendas
Regni Bosne, nec ad aliquem locum inmicorum nostrorum sub pena perdendi sal
et solvendi nostro cumuni yperperos quingentos pro quolibet et qualibet vice
fuerit contrafactum”. Ref. XXXII fol. 163’, 14. VIII 1403.
54 „... quod ire deberem ad Marussam relictam quondam domini Zore pro-
tovistiari ad faciendum preceptum quod nullo modo vel ingenio audeat vel pre­
sumat mittere sal Narentum, nec emere sal, nec vendere sal, nec sal mittere ad
aliquam partem et pertinentias Regni Bosne, nec ad aliquemalium locum inmi­
corum nostrorum". Div. Cane. XXXV fol. 15, 14. VUI 1403.
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 205

55 „... andati ale boche de iflumi de Narente et lassereti in fine cum le

doe nostre barche armade et gvardati che persona dei mondo de neguna raxone
cum sale ne altre mercantie non intrano ale boche per andare a Narente over a
quelli la di de Bosna". Lett. di Lev. IV fol. 60, 8. III 1404.
56 Lett. di Lev. IV fol. 106', 7. III 1406; Lett. di Lev. IV fol. 110, 16. VIII
1406. Упор.: M. Динић, Трг Дријева, стр. 126, нап. 5.
57 Влада је средином 1407. посредовала код судија и трговаца у Дријевима
зато што је „una barcha a Narente cum alcuni mercadanti nostri Ragusey" on-
љачкала „a modo corsari deo marceliane cum sale” из Венеције, наглашавајући
да јој се не свиђа „audire che li nostri Ragusei siano facto corsari”. Lett. di Lev.
V fol. 64', 24. VII 1407.
58 Ref. XXXIV fol. 26, 17. V 1412; 36’, 27. VIII 1412; 87, 20. IIX 1413; 136’,
31. VIII 1414.
55 „...de observare lordene el qual dize de non poder portar sal de Na­
rente in Bosna". Cons. Rog. II fol. 2Г, 6. IV 1419.
" „Primo statuimus, ordinamus, franchamus et licendam impartimur om­
nibus nostris Raguseis quatenus amodo antae emere possint gabellam Narenti
ita tamen quod ille vel illi ex nostris Raguseis qui dictam gabellam emerent modo
aliquo colore vel ingenio portare vel portari facere non posit vel possint salem
in Bosna nec in aliquo cantrafacere ordini salis positi et scripto in libro viridi
ad capitula novagintaduo... impartimur nostris Raguseis quatenus cum eorum
barchis et navigis ferrevel conducere possint salem Narentum e illum gebellotis
vendere et non forensibus... stare debeant in carceribus comunis Ragusii per
menses sex", Cons. Rog. II fol. 38, 17. VI 1419.
61 Lett. di Lev. VIII fol. 38’, 29. VII 1421; Sent. Cane. VI fol. 218’, 28. XII
1421; Div. Not. XIII fol. 300, 2. XI 1422; Div. Not. XIV fol. 43, 16. XI 1423.
62 „...et per vim contra voluntate ser Teodori accepit de gabelle Narenti
duo miliaria salis ad grossam mensuram”. Lam. de For. V fol. 190, 21. VIII 1423.
63 Et quia dicti accusati his diebus elapsis fregerunt gabellam de Narente
cuius idem Petrus est gabellotus et inde acceperunt viginti salmam salis et libras
quingentis melis”. Lam. de For. VI fol. 69, 14. XII 1424.
м Тако je Влахотин син Налко, заједно са слугом, отео Марку Баусовићу
из једне барке у царини 50 модија соли, по мјери Далмације /Lam de For. VI
fol. 164, 21. X 1425/, a Марку Михаелису из Сплита узео силом у луци Брачу
соли у вриједности од 56 дуката /Div. Cane. XLIV fol. 16—16’, 2. V 1426/. И
његов брат Јакша је мало касније, уз помоћ двојице слугу и неких Босанаца,
отео Радославу Толоевићу из Стона на ушћу Неретве, поред мјеста Стрижева,
456 далматинских модија соли. Lam de For. VII fol. 180, 6. V 1427.
65 Крајем 1426. Станихна Сладеновић је пред дубровачким судом тражио
од Влахоте Хранковића да му исплати „salmas mille septuigentas salis ad yp.
duos pro salma”. Sent. Cane. VII fol. 192, 17. XII 1426.
“ To нарочиго важи за Данијела Михаелиса из Шибеника. Cons. Rog.
IV fol. 250, 22. VI 1429; 272’, 24. X 1429; Cons. Mai. IV fol. 39’, 23. VI 1429.
67 Тако ce Бартоломеј де Рестори из Фиренце тужио на сер Јакова Лу-
каревића „quod accepit sibi et retinet modios sexcentos salis in tribus viagi",
тачније да cy двојица Фирентинаца, као опуномоћеници овог Бартоломеја,
унајмили истог Лукаревића „quod cum nave sua deberet sibi conduceret certam
quantitatem salis de Barleta ad Usignum sive Narentam et quod de dicta quan­
titate sibi consignata dictus ser Jacobus accepit eis modios sexcentos vel circha
salis quod sibi retinet". Lib. Mai. VIII fol. 239, 8. XI 1438.
“ Div. Cane. XX fol. 118’, 16. VI 1366.
® „... uno solite de li detti vi parera. con che se vende e uno grosso con
che se receve el sal”. Lett. di Lev. VIII fol. 111’, 20. XI 1438. Ynop.: Б. Тошић,
O Дријевској царини, стр. 194, нап. 42.
70 Cons. Mai. IV fol. 16’, 18. I 1429.
n „...quod officiales gabelle Narenti fieri facere debeant duas raxas et
cetas cum ferro pro. mensurando salem quas Narentum mittere debeant per offi­
ciales illuc ituros". Cans. Min. VI fol. 177’, 12. X 1434.
72 „Poy cometereti alii ditti governatori per modo alguno non olsano ne
presumano piu rasar le mesure dei sale della gabella, con le prime rasadure, ma
da mo in avanti debiano rasar con quelle de ferro li avemo mandato et tutto
le altre de legno portareti a Ragusa, e ponereti ben mente che le mesure dei sale
206 БУРО ТОШИН

non siano falsificate, risgvardano et examinando ben quelle, de sotto e de sopra,

che in alguna parte de quelle non siano smancate ne falsificate”. Lett. di Lev.
XI fol. 203’, 20. X 1434.
73 „... come li gabelloti nostri de Narent a vendino el sale de ditta gabella
cum una mexura molto menor de quella con la qual la ricevano in damno dei
nostro comune. Impero volemo cautamentamente dobiati fare de aver in vostre
man le ditte mesure cusi quelle con le qual se mesura quando se riceve el sale
come quelle con le qual se vendo esso sale. Et abiandole in mano sagomati quelle
con lo meio et le sagamo de quelle zascadun da per se meteti in sachi novi ben
cositl e bolati et portaretili con vuy Ragusa”. Lett. di Lev. XII fol. 49—49’, 25.
I 1436.
74 Види стр. 144.
15 „Et de faciendo tres officiales qui esse debeant ad iustificandum men­
suras dicti salis et reportent presenti Consilio Rogatorum”. Cons. Rog. VII fol.
10. II 1439.
76 .de mittendo Narente pro illis mercatoribus qui contrafaciunt in facto
salis venditi in locis prohibiti". Ref XXXIII fol. 45, 23. I 1407.
77 Почетком 1430. године било je дато овлаштење г. Ректору и његовом
Малом вијећу да пиигу „illis de Narente pro contrabando salis". Cons. Rog. IV
fol. 129, 12. I 1430.
78 Налко Хранковић, цариник y Дријевима, док је пловио барком за
сузбијање кријумчарења соли — како је то био обичај — доспио је у Кра-
јину и тамо пронашао Марка Михаелиса из Сплита како, заједно с неким Ради-
војем из Неретве, продаје со /Let. di Lev. IX fol. 112, 3. V 1426/, a нешто доц-
није одузео је и дубровачким зрговцима Мирку Онколићу, Унчети Маршићу и
Радоју Радутовићу барку соли пронађену у кријумчарењу /Lam. de For. VIII
fol. 148'—149, 30. I 1429/. У исто вријеме тужио се и његов брат Франко на Ра-
доја Радутовића да је довезао из Задра 50 модија соли и истоварио је у
кући Џивка Витковића у Дријевима, те на Прибету Дубравчића, пошто је
барку соли допремљену из Шибеника бесправно продавао у тргу. Lam. de
For. VIII fol. 149, 30. I 1429.
79 Cons. Rog. IV fol. 89, 3. II 1429; Cons. Min. IV fol. 227’, 3. III 1429.
80 Види o томе: Б. Тошић, O дријевској царини, стр. 192.
81 Lett. di Lev. X fol. 172', 27. VI 1430; 177, 4. VII 1430; 198’, 23. VIII 1430.
82 Lett. di Lev. XI fol. 72—72’, 7. II 1432; 172’—173, 17. XII 1433; 233—233',
9. I 1435; Lett. di Lev. XII fol. 117—117’, 27. XII 1438; Lett. di Lev. XIII fol. 255’,
20. III 1448.
83 „... scribendi voyvode Sandalio unam leteram excusatoriam super facto
contrabandi salis facti in Narente qualiter non est de voluntate dominii quod
aliqid contrabandum ibi nec alibi fiat et qualiter dominium nil scit de hoc”.
Cons. Rog. III fol. 64, 2. XII 1421.
M Cons. Rog. IV fol. 100, 7. V 1429; Cons. Rog. V fol. 87, 31. V 1432; 218’,
9. VIII 1434; Cons. Rog. VII fol. 84’, 17. VIII 1439.
85 „Anchora a quello che lo detto voyvoda Stipan dise, che li sia dechiarido
che sono quelli chi fanno li contrabandi della sal". Lett. di Lev. XII fol. 139,
30. IV 1439.
86 „... scribendi ambaxiatoribus nostris ad Sandagl pro contrabandis salis
que fiunt, et Paval Radivoevich et alys de quibus sibi videbitur”. Cons. Rog. IV
fol. 100, 3. V 1429; „...scribendi voivode Sandagl et voivode Radossavi et loqu­
endi etiam cum nuntio ipsius Radossavi, tam pro contrabando salis reperto, quam
pro violentia facta per gabellotum Radossavi gubernatoribus gabelle Narenti".
Cons. Rog. V fol. 213, 3. VII 1434.
87 Пишући управницима дријевске царине у августу 1434, дубровачки
кнез је истицао да је писмено молио војводу Павла Радивојевића да им, ако
буде потребно, притекне у помоћ приликом гоњења кријумчара соли. Lett. Di
Lev. XI fol. 109, 9. VIII 1432.
88 „... super accusa facta pro contrabando salis contra Vlacotam Crancho-
vich”. Cons. Rog. IV fol. 100’, 9. III 1429; „... de induciando super causa contra­
bandi salis Vlacotam Cranchovich”. Cons. Rog. IV fol. 94’, 29. III 1429.
89 „... super accusa contrabandi salis facta de Vlacota Crancovich”. Cons.
Rog. IV fol. 100, 3. V 1429; „... de habendo Voqetam de Narente pro solo accusa­
tore contrabandi salis contra Vlacotam Crancovich". Cons. Rog. IV fol. 104’, 31.
V 1429.
ПРОМЕТ СОЛИ Y XV ВИЈЕКУ 207

” „... per una certa accusa de contrabando de sal -facto contra Vlacotam
Crancovich... che infra zorni 8 zoe octo proximi dal di gli comandarete debia
comprar davanti da noi de persona afar sua scusa”. Lett. di Lev. X fol. 65, 2.
VI 1429.
91 „... de habendo ipsum Vlacotam pro fallito, in modys ducentis quinqua­
ginta salis, ad mensuram grossam... ad rationem ducatos XXX auri pro quolibet
centenario". Cons. Rog. IV fol. 107’, 11. VI 1429.
92 Lett. di Lev. X fol. 64’, 24. V 1429; Cons. Rog. IV fol. 116’, 12. VII 1429;
Lett. di Lev. X fol. 77’, 20. VII 1429; 79, 7. X 1429; Cons. Rog. IV fol. 119, 7.
X 1429.
93 Lett. di Lev. X fol. 105, 25. I 1430.
94 Cons. Rog. V fol. 180, 10. XII 1433; Cons. Min. VI fol. 108’, 13. II 1434;
Cons. Rog. V fol. 220, 19. VIII 1434; 294, 20. VIII 1435; 295’, 2. VIII 1435; Cons. Rog.
VI fol. 66, 21. VII 1436.
95 Lett. di Lev. XII fol. 115—115’, 18. XII 1435; Cons. Min. VIII fol. 5, 17.
XII 1438.
95 Lett. di Lev. XII fol. 115—115', 18. XII 1435; Cons. Min. VIII fol. 5, 17.
XII 1438.
96 „...de esso sale contrabando, e zascun da per se separatamente far
examinar, quanto sale per lor fu venduto ali morlachi". Lett. di Lev. XI fol. 109,
9. VIII 1432; ....... levando salem contrabandi reperti morovlachis". Cons. Rog. V
fol. 218’, 9. VIII 1434.
” Тако je Франко, син Влахоте Хранковића, дао једанпут со ,,ad spolizam
cum pacto quod dimidia venditus salis esset ipsius Franchi et Givanis Debelievich,
et reliqua medietas esset Vlacchorum defferrentorum", a други пут под усовом
„quod dimidia esset ipsius Franchi et Vitchi, et alia dimidia Vlacorum defferrento­
rum". Види нап. 110.
98 Lam. de For. V fol. 166—166’, 7. V 1423. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева,
стр. 144.
99 „Pero vi comandemo et diciamo che per nesun modo dobiate dare sale
contra li ordeni della terra nostra, ne fare contra le usanze delli mercatanti de
Narente". Lam de For. V fol. 170, 20. V 1423.
™ „... che illi debian comparer davanti de nuy in Ragusius personalmente
infra otto di proximi dal di che li haveri presentata la letera nostra". Lett. di Lev.
X fol. 12’, 4. IV 1427.
101 „... e siando venuti ala vostra presentia li examinarete com juramento
segondo usanza domandandoli diligentamente sopra fatto dele ispolize le quale
cosi Biasio de Crancho chomo li figloli ano fatto contra li ordeni da Ragusa”.
Lett. di Lev. X fol. 13, 4. IV 1427.
102 „... de ponendo examinationem istam et accusam factam contra Vlaco­
tam Cranchovich et filios suos de ispoliza salis lecta in presenti consilio”. Cons.
Rog. IV fol. 20, 29. IV 1427; „...de cognoscendo in Consilio rogatorum causam
accusacionis et examinationis factis pro ispoliga contra Vlacotam Cranchovich et
filios suos”. Cons. Rog. IV fol. 20', 5. V 1427; „... pro prima ispoliga que dicit
de uquis centum viginti salis in Verchbielag... pro secunda ispoliga que dicit de
equis ducentis salis, secundum ordines, et dicit in Verchbielag... pro tercia
ispoliga que dicit de equis XL salis et fuit in Drin... pro quarta ispoliga que
fuit cum Utisien Bogetich... pro quinta ispoliga que dicit de equis ducentis
quinquaginta salis et fuit cum Milancho”. Cons. Mai. III fol. 167—167', 10. V 1427.
103 „... de induciando super leteris scriptis per Sandagl in favorem Vlacote
Crancovich pro ispolicis”. Cons. Rog. IV fol. 21', 13. V 1427.
104 „... quod Vlacota Crancovich et fily sui pro illis modis centum sexaginta
salis ad ispoligam... debeant illos solvere comuni nostro ad rationem ducatorum
trigintaquinque auri pro quolibet centenario modiorum ad mensuram Narenti”.
Cons. Min. IV fol. 89, 15. V 1427.
105 „Quod Vlacota Cranchovich cum filys suis, usus fuerat inhonestis verbis
contra Regimen Ragusi obloquendo et querelando ab sententiam alias factam
contra ipsum Vlacotam et filios pro contrabando salis”. Div. Cane. XLIV fol. 207,
29. XI 1427.
m „...super facto inquisitionis et processus factorum contra Nalchum
Vlacotich et ipsum Vlacotam”. Cons. Rog. IV fol. 42’, 2. I 1428.
 БУРО ТОШИН
208

de provinenđo dictum Nalchum, tenendo ipsum in carceribus de-

subtus... quod stare debeat in carceribus duobus annis proxime futuris". Cons.
Rog. IV fol. 47’, 9. II 1428.
108 „... super facto Vlacote Cranchovich detenti in carceribus... de ha­
bendo quod ipse Vlacota cecidit et incursus est penam ducatorum centum, se­
cundum formam statuti, pro leteris voivode Sandagl scriptis in favorem suum".
Cons. Rog. IV fol. 48, 9. II 1428.
105 „de declarando ordinem et statutum contra Francum Vlacotich qu­
od ante quem ipse audiatur pro defensione debeat vel solvere ducatorum centum
vel ire et se ponere in carceres comunis”. Cons. Rog. IV fol. 5Г, 11. III 1428.
110 Lam. de For. VIII /Напријед спомињани досије, под насловом „Процес
против Влахоте Хранковића због кријумчарења соли у Дријевима”, садржи
11, страна, које су од 1. до 8. датиране 7. фебруаром 1429, а од 8. до 11, 17.
фебруаром 1429/; Cons. Min. IV fol. 221, 10. III 1429; Lett. di Lev. X fol. 55’—56,
14. II 1429.
 IX ГЛАВА

YCnOH ТРГОВИНЕ Y XV BHJEKY

Y XIV вијеку увелико започет, трговачки развој неретљанског

трга био је још интензивније настављен у ПРВОЈ половини сљедећег
стољећа. Наиме, већ од почетка XV стољећа долази до осјетног по-
раста извоза појединих артикала који су стизали и из далеких краје-
ва источне и централне Босне. YnopeAO с тим наставља се и све
снажнији увоз воденим путем допреманих роба које су преко овог
трга доспијевале у дубљу унутрашњост Балкана. На тај начин су
Дријева с временом постала права извозна и увозна лука средњовје-
ковне босанске државе1. Тај успон трговине у Дријевима најбоље
илуструје компарација вриједности царине — изражена висином
годишњег закупа — која се, уз веће прекиде, може пратити готово
пуних стотину година, о чему допоси.мо и доњи преглед.

ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О ПОРАСТУ ВРИЈЕДНОСТИ ДРИЈЕВСКЕ ЦАРИНЕ2

Висина закупа царине по појединим периодима

(у дукатима)

1356. г. 1361. г. 1429—35. г. 1435—40. г. 1451. г.

3.000 д. 2.500 д. 3.200 д. 3.600 д. 8.000 д.

14 Трг Дријева у средњем вијеку

210 BYPO ТОШИН

To би, ради веће прегледности — графички приказано — изгле-

дало овако:

Овакав табеларни и графички приказ указује на постојање по-

степеног, а касније све убрзанијег темпа развоја трговине у Дријеви-
ма. Већ из претходног излагања постало је јасно да цјелокупна ври-
једност дријевске царине у XV вијеку највећим дијелом потиче од
продаје соли. Међутим, мора се нагласити да је и трговина другим
артиклима била такођер у порасту и доприносила повећању те ври-
једности.
Што се тиче саме структуре робног промета у Дријевима, у
овом стољећу, о њој, иако непотпуно, ипак доста рјечито говори оба-
вјештење млетачких поданика поднесено 1420. њиховој Сињорији. Y
њему се, између осталог, каже да се на штету Венеције допремају
велике количине соли из Валоне и Св. Мауре и истоварају у Дрије-
вима „dove recurino tuti Bosnexi e Vlachi con lor arzenti, cere, pelame,
e altre merchantie, e toleno la sale e pani”3. Овдје споменутом сребру,
воску и кожама треба додати, с једне стране, и оне „altre merchan­
tie” — као што су жито, месо, сир, дрво, метали и робље — које су
биле довожене из ближег и даљег залеђа на неретљански трг, а, с
друге стране, соли и тканинама — вино и остале артикле — који су
преко Дријева отпремани у унутрашњост Босне.
Наиме, раније често доношене забране о увозу вина из Стона и
Пељешца у току бербе грожђа, почеле су поново да се примјењују
у Дријевима већ у другој деценији XV вијека. Тако је крајем 1417.
дубровачка влада, преко судија, поручивала дријевским трговцима
да се у времену од 15. августа до Св. Михајла (28. септембра), не
УСПОН ТРГОВИНЕ У XV ВИЈЕКУ
211

усуђују набављати вино у овим крајевима. Она им је, умјесто тога,

савјетовала да се на вријеме снабдију потребним количинама овог
артикла и да се, у случају баш пријеке потребе за њим, обрате Ве-
ликом вијећу за увоз стонског и пељешког вина и у времену док бер-
ба још траје4. Али повремене запљене барки које су, и поред овак-
вих владиних наредби, одлазиле у недозвољено вријеме по вино5, по-
казују да споменуте забране о увозу нису биле увијек до краја по-
штоване. Насупрот мјерама предузиманим у доба трајања бербе, ва-
жно је напоменути да су у току 30-их година XV вијека становници
на Неретви спречавани да у трг увозе било које, осим пељешког ви-
на6. Можда да би се на тај начин у његовој набавци што чвршће ве-
зивали за подручје Стона и Пељешца, њима је понекад одобравано
да од својих дужника тамо, умјесто новца, узимају вино и носе га
у Дријева7 и друга обалска мјеста8. Вино до кога су тако релативно
лако и брзо долазили нико им није могао одузети нити секвестрира-
ти. Уколико га у Стону и Пељешцу не би могли наћи у довољним
количинама, Дријевљанима је дозвољавана куповмна вина у крајеви-
ма гдје га је било9.
Како вина у Стону и Пељешцу, уистину, није било увијек до-
вољно, то су га појединци довозили у Дријева и из других крајева.
Међу трговцима који су се бавили набавком вина са стране најчеш-
ће се спомиње Марко Баусовић. Он је почетком 1419. купио од Мари-
на Борђића 250 кабала вина које је овај имао у Трстивници, по ци-
јени од 8 гроша за сваки кабао10, а нешто доцније од другог власте-
лина, Андрије Вучетића, још 1.000 кабала вина, такођер из Трстивни-
це, плаћајући га 5 гроша по једном каблу11. Не придржавајући се
уговором цредвиђеног рока исплате, Баусовић је дуго времена остао
дужан за дио вина купљеног од Вучетића, због чега је и дубровачки
суд одлучио да се из његових добара наплати дуг за 675 кабала
вина12. Куповином овог артикла бавио се и Марас Богдана Спинтре,
који је крајем 1422. купио од дубровачког племића Николе Гучетића
200 кабала вина, по цијени од 4 гроша за сваки кабао13. Ни он, тако-
ђер, није на вријеме исплатио набављено вино, па је због тога био
позван да у року од 15 дана дође у Дубровник на одговорност14.
Осим стонског и пељешког вина, те оног из Трстивнице, у Дри-
јева је увожено вино и са других страна. Зна се да су га тамо дово-
зили неки трговци из Корчуле и Брача15, као и појединци из јужно-
италијанског града Ортоне16.
На сваком мјесту гдје је било могуће да количину вина до-
премљеног у Дријева изразимо у литрима, то смо и урадили, и на
тај начин нашли да је у XV вијеку, тамо стигао око 233.644—260.489
литара, што у поређењу са 70.151—86.761 литар17 значи знатно, одно-
сно преко три пута више него у XIV стољећу. Међутим, то је само
оно што знамо на основу дубровачке архивске грађе која због своје
штурости и фрагментарности не говори увијек чак ии то колики
је био износ увезене количине. Отуда је количина вина достављеног
у Дријева у XV вијеку сигурно морала бити знатно већа од 233.644—
260.489 литара. Поред оних које директно говоре о његовом увозу,
и неке друге сачуване вијести указују такођер на постојање живе
212 БУРО ТОШИВ

трговине овим артиклом која се одвијала на неретљанском тргу.

Оне, уз многе остале ствари, спомињу често и вино као предмет се-
квестрирања међу имовином појединих трговаца у Дријевима, који
су га каткад остављали и својим насљедницима на уживање18.
За вино увожено из Стона и Пељешца (којим се, уосталом, нај-
више и снабдијевао дријевски трг), плаћала се царина. Стога је ду-
бровачким официјаљима отпреманим у Дријева да прегледају царин-
ске рачуне понекад налагано да успут изврше и тачну процјену ври-
једности вина допремљеног из ових крајева, како би се могла обра-
чунати уобичајена царина на његов увоз19. Поред увозне царине, од-
ређен износ плаћао се и приликом извоза вина из трга20, али висина
царине ни у једном ни у другом случају није нам позната. Да би
за своја вина нашла што сигурније тржиште и обезбиједила им бољу
прођу тамо, дубровачка влада је почетком маја 1423. наредила цари-
ницима у Дријевима да не наплаћују царину приликом њиховог уво-
за у област жупе Луке. Та наредба наишла је, разумије се, на оштро
реаговање житеља овог трга који, због тако омогућене конкуренци-
је, нису могли слободно продавати своје виио људима из споменутог
краја21.
Упркос поименично изрицаним забранама неким дубровачким
поданицима да не продају вино у Дријевима22, кријумчарења такве
врсте је и дал>е било23. Међутим, било је и случајева да су закупци
царине бесправно плијенили вино као кријумчарено и кад кријум-
чарења није било. Године 1421. Марин Геталдић се тужио да су му
дријевски цариници — с лажном мотивацијом — узели 75 посуда ви-
на из једне барке24. Ови су позвани у Дубровник на одговорност,
а Петар Примовић, највећи кривац међу њима, доспио је и у зат-
вор25. Поред оваквих, цариници у Дријевима су чинили и друге пре-
кршаје и отежавали промет вина у тргу. О таквом инциденту говори
тужба жене босанског феудалца Павла Бурђевића којом се жали
дубровачком кнезу да су приликом продаје вина сами цариници
били и процјењивачи његове вриједности. Тада им је наређено да
убудуће не учествују лично у процјени вриједности продаваног ви-
на, а да с властелинком Бурђевића, на обострано задовољство, среде
рачуне о вину кога су јој раније продали26. Исто су тако и закупци
царине у сусједном Некрању — Налко Хранковић и Марин Шишић
— повремено спречавали трговце из ових крајева да преносе вино у
унутрашњост Босне27.
Упорсдо с порастом куповне моћи градског становништва, увоз
тканина у Босну током XV вијека био је у сталном порасту28. Оне су
веома често и у великим количинама стизале тамо са разних страна,
а добар њихов дио је допреман преко Дријева. Највише текстилне
робе у Дријева довожено је из Дубровника, у коме су већ од 20-их
година XV вијека подигнуте текстилне радионице и бојадисаонице.
Товари који садрже искључиво тканине почели су доста рано да сти-
жу из Дубровника на трг. Тако је почетком 1418. Марин Зиковић
(патрон барке Бартола де Росино и његове браће) продао двојици
неретљанских трговаца тканина у вриједности од 130 дуката29, а не-
пуне двије године доцније Илија Трипић дошао је у Дријева да рас-
УСПОН ТРГОВИНЕ У XV ВИЈЕКУ 213

прода 10 печа тканина — различитмх врста и боја — које су биле

Иванове, сина Андрије Вучетића30. И даље је у више наврата тргов-
цима -одобравано да, уз плаћање уобичајене царине, извезу знатне
количине дубровачких тканина31. Често су на путу били пљачкани, па
захваљујући томе сазнајемо да су доносили у Дријева фустањ, скр-
лет, свилу и друге врсте тексвила32.
Поред дубровачких тканина, у Босну су и из појединих итали-
јанских градова стизале тканине којима су трговали и Дубровчани и
страни трговци привремено настањени у Дубровнику. Од свих итали-
јанских трговаца Млечани су, свакако, највише настојали да обез-
биједе трговину текстилом у средњовјековној Босни33, која се вели-
ким дијелом одвијала управо преко Дријева34. Осим Венеције, и неки
други центри сусједне Италије (Барлета, Анкона и Фиренца) се спо-
мињу као извозници текстилне робе на неретљански трг35.
Довожене са различитих страна, тканине су, дакле, у XV вијеку
почеле да заузимају све видније мјесто у робном промету Дријева.
Готово да нема тестамента трговца који је живио и пословао у Дри-
јевима у коме се не спомињу и одређене врсте текстила. Многи од
њих су давали тканине на вересију, па су зато у опорукама захтије-
вали исплату дуга насљедницима36. У тестаментима појединаца се,
поред уопштеног назива, понекад и конкретно наводе неке врсте тек-
стила, као што су: свила, самот, памук и тканине од лана37.
Избор тканина <на дријевском тргу у XV вијеку био је, значи,
много богатији и разноврснији него у XIV вијеку. Међу н>има се нај-
чешће спомињу тканине дубровачког, фирентинског и турског пори-
јекла, бијеле, зелене и плаве боје. Осим ових, тамо су често доспије-
вали фустањ и разне врсгге свиле, која је понекад била италијанске
производње. Црвени и црни гримиз (скрлет), самот и производи од
лана заузимали су значајно мјесто у структури увоза неретљанског
трга. Допремане тканине су мјерене у лактима38. Иако се наводи да
је 1 лакат турске тканине вриједио 2, а 12 лаката неке црне тканине
24 перпера39, не може се тврдити да је то била цијена и за друге вр-
сте текстила. Тканине су, иначе, биле смотане у пече, чија је дужина
износила 50—100 лаката (око 25 до 50 метара)40. Печа платна ври-
једила је 10, 17 или 19 дуката41, зависно од врсте, квалитета или
дужине.
Допремане најчешће из Дубровника и италијанских градова,
тканине су из Дријева једним дијелом настављале даље пут у Босну,
камо су их извозили дубровачки трговци. Петар Примовић је крајем
марта 1423. пријетио у тргу Влахоти Хранковићу да неће прећи
Бишће, пошто ће учинити да му војвода Сандаљ одузме све тканине
које носи у Босну42. И заиста, неколико дана касније Косача је на.
овом путу отео Влахоти 3 товара са 24 пече тканина43. Слично Хран-
ковићу прошао је и Радослав Хумиљеновић, коме је кастелан твр-
ђаве Турице у Лашви, заједно са осталим робама, опљачкао велике
количине босанског фустања и ланених тканина44. Тканине су из
Дријева стизале и у дубљу унутрашњоот босанске државе, чак до
Сребренице, града на њеној крајњој источној граници45. Оне у Босну
нису отпремане само из дријевског трга. Повремено су их власи од-
 БУРО ТОШИН
214

носили и из сусједног Некрања46. Да би што више подстакла извоз

тканина, дубровачка влада је неким својим грађанима у Дријевима
дозвољавала да у замјену за стоку допреману у град извозе текстил
у Босну47.
Неретљанска област је и у XV вијеку остала важна житница,
у којој су се, када га не би могли наћи у земљама преко мора, Дуб-
ровчани снабдијевали зрновљем. Y том су их издашно помагали ста-
новници дријевског трга који су располагали разним врстама жита-
рица које су на земљи узиманој у закуп од појединаца из околних
села производили сами или напола са власницима њива48. Када би
јој било најпотребније влада је писала својим поданицима у Дрије-
ва да јој пошаљу жито и брашно које су имали. Они су се обично
одазивали њеном позиву, па док би једни допремали своје жито од-
мах, другима би био припреман простор за смјештај оног кога су
намјеравали да довезу у Дубровник50.
Количина жита набављеног у приватном аранжману није мо-
гла задовољити све веће потребе Дубровачке Републике. Зато је ова
преко својих синдика — слатих у Дријева51 — покушавала да дође
до нових контингената неретљанског жита. Када је 16. октобра 1404.
био послат за синдика у Дријева, Марко Бенешић је добио задатак
да нареди свим трговцима да жито које имају у сусједним селима,
под пријетњом казне од 100 перпера, донесу одмах у трг и одатле га
баркама превезу у Дубровник и Стон. Потом је требало да обавије-
сти општинске службенике у Дубровнику и кнеза у Стону о имени-
ма власника и количини отпремљеног жита. И на крају, морао је да
упозна сваког власника жита с тим да ће му до краја године стајати
за потребе смјештаја градски магазини на располагању52. Не знајући
како ће ићи са овим захтјевима, влада је од својих поданика у Дри-
јевима тражила да се покоравају наређењима њеног синдика53. И
заиста, послије тога поједини Дубровчани су почели да довозе жита-
рице — од којих највише пшеницу — из Дријева у град53а.
Осим приватне трговине и ангажовања синдика, дубровачке вла-
сти су и преко дријевских судија долазиле до одређених количина
неретљанског жита. Ови су вршили повремене пописе свих врста
житарица којима су располагали становници трга и обавјештавали
владу. Потом су строго водили рачуна да се пописано жито не носи
у неко друго мјесто, осим у Дубровник54.
Поред Дубровчана жито су са Неретве почетком стољећа изво-
зили и Корчулани. Била је то, изгледа, њихова стална трговина овим
артиклом, кога су ионекад добијали и у замјену за со и вино. Али,
то нису могли чинити а да се не замјере Дубровчанима, који су већ
1404. године пријетили да ће им заплијенити бродове уколико буду
утоварали жито у Дријевима55. Да би успоставили чвршћу контролу
над извозом жита, Дубровчани су отпремили једну барку у Дријева
да сакупи све дубровачке лађе натоварене житом и отпреми их у
правцу града. Ако би на овом путу пронашла барке неких странаца
натоварене житом дубровачких трговаца, и њих је морала да упути
реченим путем, а уколико би на њима било укрцано жито плаћено
њиховим новцем, није смјела да их спречава у пловидби56.
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ 215

И пред пад босанске државе под Турке неретљанско жито се

спомиње на дубровачком територију. Влада је крајем 1462. дозволи-
ла Дријевљанима — који су се у страху од турске најезде повукли
у Стон и Пељешац на становање — да жито са трга пренесу на под-
ручје Стона. Тамо су могли да га — без царине — продају, да га
врате у Дријева или носе на другу страну57. Користећи те могућно-
сти, избјегли Дријевљани су заиста „pro eorum uso” узимали извјес-
не кољичине тога жита са Стона58. Уколико га не би било довољно,
влада им је слала — у виду помоћи, по доста прихватљивим цијена-
ма — жито из својих складишта59. Пошто су се тако снабдијевали
прилично јефтиним дубровачким житом, они су друго увозили из
прекоморских земаља и трговали њиме у Стону60.
Док се тако преко Дријева на различите начине извозило жито,
с друге стране се дешавало да је, због неродица и ратова, и дома-
ће становништво повремено оскудијевало у њему. Почетком неродне
1411. године из Дубровника је у трг уггућено 100 стара (око 7.169 ки-
лограма) општинске пшенице, да је локалне судије распродају тр-
говцима по цијени од 5 гроша за сваки копел61. Продор Турака у
Босну и обрачунавање домаћих великаша након убиства војводе
Павла Раденовића довели су до доновне оскудице жита у дубро-
вачком залеђу. Зато је још почетком 1418. Дријевљанима била уступ-
љена једна дубровачка барка за његово допремање из највеће итали-
јанске житнице Апулије62. Њима је и званично било одобрено да пре-
ко стонског града увозе прекоморско жито у Дријева63, с тим што су
га морали најприје да истоваре у Стону и плате уобичајену царину,
па тек онда допреме у трг64. Y Дријева су на тај начин из Апулије
најчешће стизали: -од житарица — пшеница и јечам, а од махуњарки
— боб65.
Без обзира на који начин, у Дријева су се с временом стјецале
различите врсте житарица. О томе најбоље свједоче тестаменти та-
мошњих трговаца, у којима се спомињу пшеница, просо, овас и сије-
рак66. Зна се једино да је дубровачка пшеница — увожена усљед
оскудице хљеба — давана 1411. дријевским трговцима за 5 гроша
по једном копелу67, а 1466. и јечам им је дијељен по цијени од 5,5
гроша68. За превоз сваког стара жита на релацији од Дријева до
Дубровника плаћало се од 1 гроша и 12 фолара до 1 гроша и 25
первула69. Извозом житарица са Неретве најчешће су ce y XV ви-
јеку бавили властела и трговци70. Од дубровачких синдика које је
влада слала у Дријева ради њихове набавке спомињу се сљедећи
племићи: Иван, оин Јунија Борђића (1402), Марко Бенешић (1404)
и Михајло Мартинусић (1411)71.
Дријевљани су трговали између себе и месом72. Када га не би
било довољно, допремали су га из прекоморских крајева до Стона и
одатле копном преносили у трг. Притом оу редовно плаћали царину
од 2 фолара за сваку допремљену либру меса73.
Из пописа заоставштине појединих трговаца, као и у списко-
вима робе пљачкане приликом преношења из трга у Дубровник, са-
знајемо да је — међу сточарским производима којима се трговало
у Дријевима — било и сира74.
216 БУРО ТОШИБ

Споменута порука Корчулана, упућена 1420. године млетачкој

влади, да Босанци и власи — заједно са другим робама — допре-
мају у Дријева и коже75, налази пуну потврду у списима Дубровач-
ког архива. Међутим, они их тамо нису увозили само заједно с
осталим робама, већ су их понекад — и то у знатним количи-
нама — достављали и саме. Тако су се двојица влаха — Првосав
Бранковић и Стјепан Богдањић — обавезали Влахоти Хранковићу,
да, на iCBoj ризик, пренесу из Подборча на неретљански трг 30 товара
кожа, по цијени од 3 перпера и 2 гроша за сваки товар76. Извозом
кожа из Босне бавили су се и поједини дријевски трговци. То сазна-
јемо из биљежака насталих поводом неприлика које су им се деша-
вале. Спомиње се тако да је међу опљачканим стварима Радослава
Хумиљеновића било два милијара осољених сирових кожа, те 150
јагњећих и зечијих, 74 коже од куне и 47 кожа од лисице77.
Коже се често, и то прилично велике количине, спомињу у те-
стаментима дријевских трговаца. Милош Зуготић је својим насљед-
ницима оставио 750 — сирових и штављених — кожа од оваца и
коза78, а Покрајац Новака Приљубовића такођер 400 овчијих и кози-
јих кожа, те 20 комада говеђих и коњских и 3 прасеће коже79. Нешто
мање од ове двојице оставили су: Георгије Радетић — 199 овчијих и
козијих и 20 јагњећих кожа и 3 крзна од куне бјелице, те Остоја
Радосалић и Радоња Миљахнић по 170 кожа од коза и овнова80. Y
попису заоставштине Радојка Добровоевића спомиње се 15 комада
говеђих и коњских, а Брајана Миросалића двије телеће коже81.
Коже су из Дријева најчешће извожене у Дубровник. Тамо
је Стипуша Шишић упутио преко Јеронима Градића 168 сирових ко-
жа од младе јаради на продају82. Директно или преко Дубровника,
морем су доспијевале понекад и до градова на италијанској обали.
Тако су удружени дријевски трговци — Радоња Радосалић и Никола
Покрајчић — послали 300 кожа од оваца на продају у Венецију
и 24 коже од коза у Апулију83. Поједини италијански трговци дола-
зили су повремено и сами у Дријева ради њихове набавке. Једноме
од њих, који је стигао из Фиренце, Ципријан Лукаревић је 1438. отео
тамо 710 козијих и овчијих кожа које је овај био купио за себе84.
Судећи, дакле, према самом њиховом поријеклу, из Босне су у
XV вијеку — преко дријевскЈОг трга — у Дубровник и у Италију
извожене овчије и јагњеће, козије и јареће, говеђе и телеће, те коњ-
ске и прасеће коже. Поред кожа домаћих животиња, овим су путем
повремено отпремане и скупоцјене коже разноврсне дивљачи, која је
живјела у богатим бооанским шумама, од којих се најчешће споми-
њу крзна зечева, куна и лисица. Даље — зависно од степена њихове
обрађености — у Дријевима се трговало сировим и штављеним ко-
жама. Цијена је, свакако, зависила од врсте коже и степена њене
обраде, али се о томе не може ништа поуздано рећи. Забиљежена је
једино вриједност говеђе коже — као залога — у износу од 10 пер-
пера85, што, разумије се, не оставља веће могућности за доношење
неких ширих закључака.
Извоз воска из Босне преко Дријева увелико је порастао у пр-
вој половини XV вијека. То је подвучено и у једној одлуци дубро-
вачке владе с почетка октобра 1403, којом се — због ратних прили-
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV BHJEKY 217

ка у Босни-изричито забрањује дубровачким трговцима да извозе

олово, восак. и остале робе „per viam Narenti”*6. Усљед све већег
значаја у трговачком промету преко Неретве, восак се посебно изд-
ваја и ставља испред осталих сировина. Он се добављао у првом
реду из шумом и бујном вегетацијом богатих крајева источне Бо-
сне — Фоча, Борач и Горажде — а много рјеђе са подручја средње
Босне87.
Извозом воска, поред домаћих — босанских трговаца88, бавили
су се и поједини Дубровчани, за које се то ,не би ни знало да им
повремено није био краден и отиман приликом допремања на дри-
јевски трг. Тако су, много пута до сада спомињаном Радославу Ху-
миљеновићу — дубровачком трговцу настањеном у Дријевима — у
Лашви, поред осталих ствари, била опљачкана и три товара воска
у котуровима89, а Вуцку Грубачевићу у мјесту Ходбина украдена је
је једна од три салме воска, које је„сит aliis ceris de Vuchaz Mura
et Ivan Bogisalich” послао no Радовцу — слуги ове двојице Дубров-
чана — да их пренесе из Високог у Дријева90. Много боље од ових
нису прошли ни Брајан Цвјетковић, звани Мажибрадић, и Иван Ми-
лошевић. Њима је, док су се враћали из Босне, Влатко Прибојевић
отео у Некрању прилично доста воска91.
Вјероватно су поријеклом из Босне биле и огромне количине
воска којим су раополагали поједини домаћи трговци у Дријевима.
Једноме од њих је крајем априла 1423. Марко Баусовић украо из
куће 400 центенара и 89 либара воска у котуровима92. Други су га
опет остављали насљедницима у изненађујуће великим количинама93,
а понекад и одређене дугове подмиривали њиме94.
Као и осталу робу, дријевски трговци су такођер и восак про-
давали у Дубровнику95. Ради успјешнијег трговања њиме, појединци
су склапали чак и удружења између себе96.
Восак се мјерио у литрима — и то дебелом мјером — пошто
није спадао у ред финијих роба97. V изворима понекад стоји да се
мјерио и у центенарима98, а, уколико се радиљо о већим количинама,
тежина му је била изражавана у милијарима". Восак је из Босне
доцреман у Дријева н-ајчешће у товарима100. Међутим, тежина коњ-
ског товара воска није била увијек иста, и кретала се између 148
и 179 килограма101. И на крају, цијена воска у Дријевима је изно-
сила 8 дуката по једном центенару102.
V Дубровник је преко дријевског трга — као и раније — са
ушћа Неретве и у XV вијеку стизало дрво за огрев103, а понекад и
оно које се употребљавало за градњу104. Y тим крајевима се, осим
Дубровчана, с времена на вријеме снабдијевао дрветом и војвода
Стјепан Вукчић105. Он је концем 1440. сјекао дрво у Неретви и за
израду неких својих пловила106.
Поред дрвета, из залеђа се — преко Дријева — извозила и смо-
ла. Тако је крајем 1463. један Дубровчанин отпремио са трга барку
борове смоле у Венецију, плаћајући по пола дуката за сваки милијар
либара — по млетачкој мјери — на име превоза107.
Извоз метала из Босне, појачан y XV вијеку, одвијао се до-
брим дијелом преко Дријева. То нарочито важи за олово, коме је
доста рано припало важно мјесто у робном промету овог трга108.
 БУРО ТОШИН
218

Наслиједивши оца на мјесту протовестијара у Босни и закупца дри-

јевске царине, Никола Бокшић је почео одмах преко Неретве да
извози босанско олово у Млетке, као што је то прије њега чинио и
Жоре. Већ крајем фебруара 1403. он се обавезао Пасквалу Рестићу
— прокуратору Ивана Бунића — да му из Дријева доставм у Венеци-
ју количину олова у вриједности од 240 дуката, обрачунавајући га
по цијени по којој се продавало тамо, те укључујући у набавну ције-
ну и трошкове транспорта настале на тој релацији109. Одмах потом
Никола је ангажовао и лађе неких својих суграђана за превоз спо-
менутог олова у Млетке110. Тим није престајала његова активност у
трговини овим босанским металом. За кратко вријеме он се задужио
Влахоти Хранковићу на износ од 450 дуката, уз обавезу да му ис-
поручи из Босне у Дријева 50 милијара (око 17.900 килограма) олова
— по дубровачкој мјери — с тим да га обрачуна по цијени од 9
дуката по милијару. Достављено олово Хранковић је морао да пре-
узме на неретљанском тргу и одатле га — на Николин ризик и тро-
шак — превезе у Венецију111. Олово које је овај Дубровчанин у
служби босанског двора допремао из Босне у Дријева није отпре-
мано једино у Млетке, него је понекад, захваљујући посредништву
Николине мајке Маруше, која га је заступала у многим послови-
ма, доспијевало и у Дубровник112.
Да је олово спадало у ред најзначајнијих артикала који су
допремани у Дријева псжазује и одлука дубровачке владе од 2. ок-
тобра 1403. да се — због босанско-дубровачког рата — сво дотад при-
спјело олово пренесе на подручје Стона. Из истих разлога је и ду-
бровачким трговцима било наређено да не извозе робу из Босне
„per viam Nerente”, истичући да се то, у првом реду, односи на
олово113. Како би благовремено ријешили питање олова кога су тамо
имали, појединцима — раније, усљед ратне опасности, пресељеним
из Дријева — одобраван је повратак у циљу свршавања послова око
њега114.
Међутим, након окончања споменутог рата између Босне и Ду-
бровника, извори за готово пуних десет година престају да споми-
њу увоз олова у Дријева. Тек су крајем 1413. двојица познатих бо-
санских трговаца и доскора закупаца дријевске царине — Браило
Тезаловић и Радослав Муржић — допремили тамо велику количину
од 260.000 либара (око 93.107 килограма) чистог олова и 80 либара
(око 28,6 килограма) оловне руде — по цијени од 6 дуката за сваки
милијар — што је износило 1.565 дуката у цјелини. Олово је преузео
Павле Илић и одмах га по пословном компањону Петру Примовићу
послао на продају у Венецију. Добит остварену изнад споменуте
суме од 1.565 дуката, одбијајући претходно трошкове превоза од
Дријева до Млетака, требало је да партнери подијеле између себе.
Притом би по једна четвртина добити припала Илићу и Примовићу,
а друге двије босанским трговцима, Тезаловићу и Муржићу115. Осим
ове двојице, и познати дубровачки племић сер Тома Бунић се снаб-
дијевао понекад босанским оловом преко неретљанског трга. Њему
су се почетком 1425. обавезали Антоније Добросавић и Вукац Даби-
шиновић да довезу у Дубровник или у Дријева одређену количину
олова, по цијени од 8,5 дуката за сваки милијар дубровачке мјере116.
УСПОН ТРГОВИНЕ У XV ВИЈЕКУ 219

Највеће количине олова које је доспијевало из унутрашњости

босанске државе у Дријева биле су, дакле, директно бродовима от-
премане пут венецијанске обале. Мањи његов дио стизао је повреме-
но у Дубровник — гдје се олово употребљавало у разне практичне
сврхе — или морем оддазило даље на страна тржишта117. Подаци са-
чувани о њему су такве природе да не дозвољавају да направимо
тачну процјену укупне количине олова које је у току XV вијека про-
шло преко дријевског трга у споменутим правцима. За свега два пута
— колико се зна — преко Дријева је било упућено у Млетке око
110 тона олова и оловне руде. Та количина је, наравно, морала бити и
већа, пошто извори много пута спомињу извоз олова, а да притом
уопште не наводе количину о којој се радило. Слично као и у Ду-
бровнику118, олово се и у Дријевима најчешће мјерило милијарима,
а понекад и либрама. Његове цијене тамо кретале су се између 6
и 9 дуката по једном милијару дубровачке мјере. Извозом олова
из Босне у Дријева бавили су се углавном Дубровчани (Никола Бок-
шић, Антоније Добросавић и Вукац Дабишиновић), а повремено и
домаћи — босански — трговци (Браило Тезаловић и Радослав Мур-
жић). Када би олово стигло у трг, ту би престајала свака активност
Босанаца, пошто су га одатле преузимали дубровачки трговци (Пав-
ле Илић, Петар Примовић, Влахота Хранковић и др.) и отпремали
даље у Венецију или у Дубровник.
Између осталих рударских производа преко Дријева се извозио
и бакар. Тако је у другој половини 1424. Јаков Гудељић отео у тргу
Томи Бунићу и Радељи Дабишиновићу 600 либара (око 214,8 кило-
грама) бакра кога су ови намјеравали да превезу у Дубровник119.
Осим прерађеног, у Дријевима се понекад спомиње и сирови бакар
(rame gletta)120.
Корчулани су тврдили како власи и домаћи трговци из Босне,
заједно са другим робама, доносе и сребро на дријевски трг121, али
остали извори су изричити да су сребром трговали готово искључиво
Дубровчани. Ови нису лако повјеравали сребро друшма, већ су га
преносили лично уза се или пратили караване у којима се оно на-
лазило. Притом су редовно давали по 6 процената од укупне његове
вриједности за дубровачку ковницу новца122. Једино ако би такав
посао неког од Дубровчана био скопчан за извјесне тешкоће — ка-
кве су најчешће биле отмице и крађе на путу — он се биљежио, и
на тај начин остао познат до нашег времена. О томе говори случај
дубровачких трговаца Брајана Мажибрадића и Ивана Милошевића,
којима је, кад су долазили из Босне с караваном сребра и воска, не-
далеко од Дријева Влатко Прибојевић отео дио робе123. Слична је
судбина задесила и њиховог суграђанина Ивана Добретковића када
му је у кући Радне Добовинице, у самом тргу — гдје се одмарао —
било украдено 3 пече финог сребра (од 14 либара и 4 унче)124.
Босанско сребро је у Дријевима — исто као и у Дубровнику —
мјерено литрима, унчама и аксађама125. Наравно, у обзир је долазила
једино „танка” мјера, јер су се њоме мјериле финије ствари, у које
је спадало и сребро. Оно је понекад допремано у трг и у комадима
или печама. Зна се да су три такве пече (1455) тежиле 14 либара и 4
220 БУРО ТОШИК

унче сребра126. Али, и поред овога податка, просјечну тежину једне

пече тешко је утврдити, пошто је у њима број литара био веома
промјенљив127.
Споменуте мјере предузимане крајем XIV и почетком XV ви-
јека од стране дубровачке владе у настојању да спријечи трговину
робљем нису, изгледа, уродиле одмах плодом. Напротив, робљем се
— а нарочито преко Дријева, — и послије тога трговало у несмање-
ном обиму. Већ почетком маја 1408. дубровачке власти су због про-
даје робља позивале на одговорност неке своје поданике настањене
у Дријевима128. Али, то ове није спријечило да се и даље њоме баве.
Тако се 30. јануара 1412. Цвјетан Тврдојевић тужио пред дубровач-
ким кнезом на Симка Ленчића и Озринца Дабишиновића да су на
дријевском тргу продали двије његове родице — Зору и Прибиславу
— осморици Сицилијанаца за 20 дуката128. Због тога је у Дубровнику
одлучено да се пише дријевским судијама да нареде свим тргов-
цима да се не усуђују више ,,vendere vel impedire aut intromittere se
in venditione aliquorum servorum et servarum”130. Међутим, и тада —
као и много пута раније — оваква наредба је остала само мртво
слово на папиру. Непуна два мјесеца послије неки Дубровчани су
силом ухватили рођаку Радовца Прибиловића из Дријева у мјесту
Десне и продали је једном Каталонцу који се налазио са својом бар-
ком у луци Локруму131. Стога је већ почетком друге половине 1414.
пренесено у надлежност дубровачког кнеза и Малог вијећа да се
убудуће баве питањем продаје робља у Дријевима и одређују висину
казне за оне који се буду бавили тим послом132.
Пред све чешћим и енергичнијим протестима великаша из ду-
бровачког залеђа због сталног учешћа њених поданика, у овим по-
словима, дубровачка влада је била присиљена да поново 27. јануара
1416. донесе одлуку којом се забрањује трговина робљем. Образла-
жући разлоге доношења такве забране, она на првом мјесту истиче
да свакодневно у Дубровник пристижу тужбе сусједних господара
против дубровачких трговаца настањених у Дријевима и осталим
трговима да се баве срамним, безбожним и гнусним послом против-
ним свакој хуманости, продајући људе као животиње и наносећи
на тај начин своме граду велики терет и срамоту. Зато је било
одлучено да ниједан Дубровчанин, нити странац који живи на ду-
бровачкој територији, не учествује убудуће у куповини и продаји
робља, или посредује у таквој трговини и ступа у трговачка удруже-
ња са домаћим и странцима који се буду бавили тим бесправним по-
слом. За оне који се не би придржавали ове одредбе била је предви-
ђена казна затвора од 6 мјесеци у доњем градском затвору и нов-
чана глоба у износу од 25 перпера за свако лице које би прекршилац
купио, продао, или, пак, посредовао у његовој куповини и продаји,
с тим што би новчану казну морао да плати прије одласка на из-
државање затвора. Исто тако било је забрањено и дубровачким бро-
довима да цреносе робље, под пријетњом казне од 6 мјесеци затвора
за власиике бродова и 3 мјесеца за морнаре на њима. Међутим, ова
наредба није значила потпуну ликвидацију ропства у дубровачком
дистрикту, већ је имала карактер само дјелимичне забране, што се
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ 221

види и по томе да дубровачки грађани који су куповали робље „рго

usu suo” нису подлијегали предвиђеним казнама133.
Споменута забрана о трговини робљем била је прочитана на
тргу у Дубровнику, а потом послата кнезу Стона и трговцима Дрије-
ва да је објаве на јавним мјестима134. Али, како је питање ропства
било много комплексније и није се дало рјешавати тако парцијално,
трговина робљем се и даље одржавала. Y ствари, и након изрицања
речених ограничења било је оних „кои су чељад продавали тамо на
Дријевех”, иако, изгледа, у нешто мањој мјери неголи раније, пошто
су и у самој Босни енергичније устали да се сузбије фама да „Босна
продаје људи”135. Већ од почетка марта 1418. у Дубровник су били
поново позивани поједини трговци из Дријева оптужени због продаје
робља136. Међу твима се посебно наглашава име Влахоте Зуготића, ко-
ји се заиста истицао у пословима такве врсте137. Наиме, према изјави
Зуготићевог ухапшеног слуге, Радовца Оприсића, њих двојица су у
току посљедњих мјесец дана — у три маха — отпремиЛи на лађе
неких Каталонаца и других странаца 15 робова и робиња — за
које Оприсић не зна пошто су продати, јер није познавао језика
којим су разговарали ови странци са његовим патроном. Такву Опри-
сићеву изјаву потврдио је и Јаков Божојевић — морнар на Зуготи-
ћевој барци — додајући да је и извјесни Дабижив Баволица из Дри-
јева продао истим лицима преко 40 душа робља, које им је доста-
вио копном преко Пељешца138.
V акцијама које су предузимали да би спријечили трговину
робљем, Дубровчани су наилазили на најснажнију подршку босан-
ских владара и феудалаца, који су, у ствари, били највише погођени
том трговином. Зато су они крајем марта 1418. обавјештавали босан-
ског краља „super -facto illorum de Narento qui citati sunt pro servis
vendit iis"139, a годину и no дана доцније писали и војводи Павлу Бур-
ђевићу о својим настојањима да сузбију продају људи из Босне у
Дријевима и другим трговима140.
Поред тамо настањених дубровачких трговаца, који су се нај-
више бавили тиме, и неки други са стране су понекад продавали роб-
ље у Дријевима. Тако је извјесни Симон из Задра насилно продао
роба и робињу, за чије је ослобађање оставио 50 дуката у залог141.
Упркос све учесталијим ангажовањима са дубровачке и босанске
стране да се томе стане на пут, робљем се и даље повремено трговало
на Неретви. Још 1426. посланику упућеном из Дубровника у Дријева
било је, поред осталог, наређено да испита ко су били тамошњи
трговци који су продавали робове и робиње власнику једне каталон-
ске барке у „селу Бездиа”142.
Дакле, ове споменуте акције Дубровчана — подстицане од стра-
не босанских владара и обласних господара — иако су у доброј мје-
ри смањиле обим ових послова, нису, ипак, задуго могле у клици да
угуше трговину „људским месом” у Дријевима. Међу онима који су
бесправно и срамно продавали робље спомишу се: Симко Ленчић,
Озринац Дабишиновић, Угљеша Зринковић, Стјепан Младеновић, Ма-
роје Скврчић, Влахота Зуготић, Дабижив Баволица и други. Они су
222 EYPO ТОШИН

најчешће трговали с Каталонцима, Сицилијанцима и осталим стран-

цима који су својим баркама стизали до Локрума, Пељешца и неких
других мјеста у близини неретљанског трга и тамо од њих преузи-
мали купљене робове и робиње. Изнесени подаци да су неки тргов-
ци продали (1412) двије робиње за 20 дуката, а Задранин Симон
оставио (1419) на име ослобађања продатог роба и робиње 50 дука-
та у залог, не пружају никакве могућности за доношење општијих
закључака о цијенама робља у Дријевима.
Осим приказанмх врста роба које су се преко неретљанског
трга увозиле у Босну или извозиле из н>е, постоји и низ других арти-
кала којима се трговало у Дријевима. Међу њима се најчешће спо-
мињу: шећер, бибер у праху, разни комади одјеће и обуће, вуна,
сребренина, израђени појасеви, посуђе, мачеви, ножеви, огледала,
бријачи, метална дугмад, игле, умјетно цвијеће и друго. Мада се не
зна баш увијек откуд су и како ове робе досиијевале тамо, њихово
често набрајање — и то понекад у доста великим количинама — у
пописима опљачканих ствари и заоставштинама појединих тргова-
ца143, јасно показује да су заузимале значајно мјесто у робном npo-
мету дријевског трга.

* *
Највећи дио дријевске трговине држали су и у XV — као и у
претходном — стољећу Дубровчани у својим рукама. V ствари, гото-
во сву робу која је доспијевала воденим ггутем у трг (со, вино, тка-
нине) увозили су управо они. Y тој ирсти трговине учествовали су
у исто вријеме и дубровачка властела и грађани. Притом се за пле-
миће примјећује да су се у већини случајева бавили увозом само
једног од споменутих артикала144. За разлику од властеле, која се
готово искључиво бавила довожењем соли, вина и ткапина, дубро-
вачки грађани су — осим у овим пословима — узимали учешћа и у
достављању неких роба из унутрашњости босанске државе. За неке
од њих може се такођер констатовати да су се били готово специја-
лизовали у трговини појединим артиклима145. Али, и међу њима је,
наравно, било оних који су истовремено довозили до трга једне, а из
њега извозили друге врсте робе146.
Неки од тих Дубровчана, углавном грађани, долазили су у
Дријева и дужи низ година пословали у њима, а појединци и до
краја живота остајали тамо. Поред тога што су најчешће лично бо-
равили у Дријевима, један од начина на који су они организовали
своје послове у тргу био је и тај да су у службу узимали факторе
као помоћно особље. Ови су редовно живјели у Дријевима, гдје оу
примали робу са различитих страна, а затим завршавали финансиј-
ске и друге послове у име појединаца који су их тамо постављали147.
Било би, свакако, занимљиво утврдити да ли су ти фактори били
домаћи људи или Дубровчани. Иако то ни у једном случају поред
њихових имена није назначено, ипак је на основу неких других из-
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ 223

вора за поједине од њих могуће установити тачно поријекло148. Осим

фактора, Дубровчани су — као и раније — држали и сада своје
слуге на неретљанском тргу, користећи се понекад њиховим услуга-
ма чак и у недозвољене сврхе149. Пошто су удружени лакше подно-
сили штете које су им се често дешавале, а заједничким послова-
њем стицали већу материјалну добит, то су међусобна удружења и
колиганције дубровачких трговаца у Дријевима постајале све омиље-
нија и уноснија форма њиховог пословања. Функционисање ових
друштава било је организовано на таквом принципу да један од
компањона, и то обично онај који улаже мањи дио капитала, или га
уопште не улаже (socius tractans) одлази у трг и купује или продаје
робу тамо, а други, са већим улогом (socius stans), остаје у Дубров-
нику. Рок на који су се склапала ова удружења износио је најчешће
толико времена колико је било потребно да се обави неки заједнич-
ки подузет посао, послије кога је долазило до ликвидације друштва.
Цјелокупан добитак или евентуална штета били су на крају дијеље-
ни на једнаке дијелове, с тим што би онај партнер који је са уложе-
ним новцем улазио у подухват добијао натраг icBoj капитал150. По-
ред тога што су се, углавном, међусобно удруживали, Дубровчани
су — у сврху сигурнијег и уноснијег пословања — склапали понекад
друштва и са домаћим трговачким елементом из Дријева, о чему ће
касније бити више говора.
Још у ранијем излагању смо показали да су и домаћи људи то-
ком XIV вијека узимали учешћа у дријевској трговини151. Међутим,
њихова појава у наредном, XV стољећу је много одређенија, те стога
заслужује да јој се на овом мјесту посвети и посебна пажња. Они
су трговали углавном истим оним артиклима који су били предмет
трговинске размјене Дубровчана. Разлика се једино осјећа у мањем
њиховом броју, па према томе и у мањем обиму послова које су
предузимали. Попут Дубровчана, и поједини Дријевљани су каткад
трговал|и у исто вријеме са више роба152. Али, бројнији од њих били
су они који су пословаљи само са једним артиклом153. Завршавајући
своје послове, неки од тих трговаца су често доспијевали у унутраш-
њост босанске и српске државе, а они вјештији и одважнији стизали
су понекад и до Венеције, Барлете, Трана и других градова сусједне
Италије154. О начину на који су организовали цјелокупну трговачку
активност сачувано је нешто података из којих се види како су се
повремено међу собом удруживали, да би касније, када стекну од-
ређени капитал и мало боље савладају вјештину трговања, отпочиња-
ли самостално да предузимају пословне подухвате већег обима155.
Осим ових удружења Дријевљана, они су с времена >на вријеме сту-
пали у друштва и са Дубровчанима, о чему говоре и уговори о њихо-
вом склапању и ликвидирању. Исто онако као што је то био случај
када су их сами дубровачки трговци склапали између себе, и код
удружења овакве врсте онај партнер који је улагао мањи дио капи-
тала имао је задатак да обавља и завршава заједнички предузете по-
слове, а зараду су диједили према пропорцијама инвестираног уло-
га156. Готово да се никада не наводи дужина трајања ових друштава
 БУРО ТОШИН
224

између дубровачких и дријевских трговаца, али је вјероватно да

су — у складу са обичајима тадашњег времена — и она имала само
привремени карактер, пошто су се по завршетку предвиђеног посла
редовно растурала. Понекад се у кљигама дубровачког нотаријата
региструју и шихове ликвидације, при чему компањони изјављују
да су међусобно регулисали и подмириди сва своја потраживања157.
Најбољи увид у интензитет пословне активности домаћих трго-
ваца у Дријевима пружа висина капитала којим су пословали, а
до кога су долазили путем кредита узиманих у Дубровнику. О томе
рјечито говори доњи преглед.

ПРЕГЛЕД ЗАДУЖЕЊА ДОМАНИХ ТРГОВАЦА ПО ДЕЦЕНИЈАМА158

Број Број
износ ЗАДУЖЕЊА
Године трговаца задужења
дуката перпера гроша

1400—1410. 27 38 6.384,5 2.341 157,5

1411—1420. 16 28 2.160 1.554 171
1421—1430. 37 85 5.993,5 2.252,5 155
1431—1440. 8 55 2.736 689 276
1441—1450. 10 34 1.361,5 1.250 87
1451—1460. 12 25 579 67 12
1461—1470. 9 18 458 274 19
1471—1475. 3 6 166,5 2 —

СВЕГА: 122 289 19.839 8.429 877,5

Да би се добила прегледнија слика о кредитној дјелатности до-

маћих трговаца у Дријевима, вриједности задужења изражене у пер-
перима и грошима претворили смо у дукате, водећи рачуна да је је-
дан дукат износио 3 перпера или 32 гроша. Према томе, укупан из-
нос задужења по деценијама исказан у дукатима — табеларно и гра-
фички цриказан — изгледао би овако:
а/ табеларно

Износ задужења по деценијама

у дукатима
Укупан из----------------------------------- —--------------------------------------------
нос заду-
1471—75.
1461—70.
1441—50.

1451—60.
1431—40.
1421—30.
1400— 10.

1411—20.

жења
у дукатима

22.670 7.169 2.683 6.748 2.973 1.780 601 549 167

Постотак 31,6% 11,8% 29,7% 13,1% 7,8% 2,6% 2,4% 0,7%

100%
YCTIOH ТРГОВИНЕ Y XV BHJEKY
225

б/ графички

Уколико праву слику дјелатности домаћег елемента у сваком

мјесту пружа број трговаца и њихових задужења, те висина капита-
ла којим су пословали, онда се за Дријева са пуним правом може
рећи да су имала заиста развијен домаћи трговачки сталеж. О томе
најбоље свједочи доње поређење, из кога се види колико је био већи
број трговаца и износ њихових задужења у дријевском тргу у одно-
су на друга мјеста појединачно159.

Износ зад. у Износ зад. у

Број тргов. у Број задуж. Дријевима ве- Дријев. већи
Мјесто Дријев. већи у Дријев. већи ћи него у него у
него у него у
у дукатима у перперима
Прачи за 95(77,8%) за 196(67,8%) за 6.040(30,4%) за 6.861(81,4%)
Фочи 40(32,7%) 77(26,6%) 12.638(63,7%) 4.371(51,8%)
Горажду 78(63,9%) 171(59,1%) 15.133(76,2%) 6.377(75,6%)
Високом 110(90,1%) 266(92,0%) 16.534(83,3%) 8.275(98,1%)
Требињу 80(65,5%) 239(82,7%) 17.629(88,8%) 2.967(35,2%)
Сребреници 117(95,9%) 278(96,2%) 18.593(93,7%) 8.411(99,7%)
Вишеграду 111(90,9%) 250(86,5%) 18.820(94,8%) 8.384(99,4%)
Тјентишту 109(89,3%) 275(95,1%) 18.922(95,3%) 7.940(94,2%)
Церници 87(71,3%) 223(77,1%) 18.936(95,4%) 4.240(50,3%)

15 Трг Дријева у средњем вијеку

 БУРО ТОШИН
226

Ово поређење показује и то да износ задужења дријевских трго-

ваца (22.670 дуката) представља око 55% од цјелокупног износа за-
дужења домаћих трговаца (41.220 дуката) у свим набројаним мјести-
ма заједно.
Сви домаћи трговци у Дријевима нису подједнако успјешно по-
словали, па се отуда у њиховом капиталу могу констатовати знатне
разлике. Због тога на овом мјесту доносимо поименични преглед.

ПРЕГЛЕД ДОМАЕИХ ТРГОВАЦА ЧИЈА ЗАДУЖЕЊА

ПРЕЛАЗЕ СУМУ 100 ДУКАТА

Име и презиме
трговца

1 2 3 4 5 6 7
Обрад Милошевић 1.196 6,02% 656 7,78% 4 0,45%
Радојко Добровојевић,
звани Козарка 1.112 5,60% 25 0,29% 20 2,27%
Брајан Миросаљић 1.027,5 5,17% — — — —
Иваниш Радманић,
звани Гудељић 1.008,5 5,08% 72 0,85% 62 7,06%
Павал Петровић 706,5 3,56% — — — —
Радивој Добровојевић 609 3,06% 31 0,36% 46 5,24%
Радета Дабишиновић 500 2,52% — — — —
Марко Баусовић 449 2,26% — — 25 2,84%
Витас Смиловић 435,5 2,19% —. — 49 5,58%
Като Пресаљић 408,5 2,05% — — —
Божићко Дапковић 398,5 2,00% 631 7,48% 60 6,83%
Милутин Русојевић 380,5 1,91% 656 7,78% 4 0,45%
Цвјетко Братичевић 368 1,85% — — 9 1,02%
Радин Миљеновић 342 1,72% 17 0,20% 17 1,93%
Драгић Новаковић 330 1,66% 75 0,88% 24 2,73%
Михоч Анђеловић 329 1,65% — — — —
Радак Петковић 326 1,64% — — 6 0,68%
Брајко Радојевић 322,5 1,62% — — — —
Петко Главинић 322,5 1,62% — — —
Остоја Миличевић 319 1,60% — — — —
Радак Богданић 306 1,54% 68 0,80% — —
Иванец Припковић 292 1,47% 26 0,30% 7 0,79%
Дабижив Јунаковић 291 1,46% 22,5 0,26% 23 2,62%
Јаков Гудељић 34 0,17% 690 8,18% — —
Вукан Добровојевић 262 1,32% — — 37 4,21%
Милутин Ратковић 260 1,31% — —• 30 3,41%
Радован Радојевић 230,5 1,16% — — — —
Вукац Остојић 216,5 1,09% — — —
Гојислав Петановић 216 1,08% — — — —
Љубак Радетковић 160 0,80% — — — ““~
Радослав Милатковић,
звани Патизловић 153 0,77% 50 0,59% —
Остоја Радосалић 152 0,76% 888 10,53% — —
Иван Стојсалић 146 0,73% — — 61 6,95%
Радета Милосаљић 43 0,21% 303 3,59% — —
УСПОН ТРГОВИНЕ V XV ВИЈЕКУ
227

1 2 3 4 5 6 7
Боговац Миохановић 122 0,61% __ __ __
Ратко Дубравчић 120 0,60% _ _ — __
Стојмир Прибиловић 119 0,59% — — —
Милиша Смиловић 116 0,58% 44 0,52% 19,5 2,229b
Вукосав Богавчић 115 0,57% — _ 20 2,27%
Стипуша Шишић 112 0,56% — — —- —
Борок Прибиловић 108 0,54% —- — —
Никола Покрајчић 107 0,53% -— — — —
Радман Вукчић — — 1.000 11,86% — —
Паулушко Медојевић — — 476 5,64% — —
Брајко Русиновић — — 329 3,90% — •—

Значи, од укупно 122 домаћа трговца у Дријевима — колико

их се јавља — њих 45 (или 36,9%) узимало је задужења чији износ
прелази суму од 100 дуката. Од тога су се задужили на суму између:
100 и 200 дуката — детнаесторица,
200 и 300 дуката — осморица
300 и 400 дуката — дванаесторица,
400 и 500 дуката — четворица
600 и 700 дуката — један
700 и 800 дуката — један,
1.000 и 1.100 дуката — двојица и
1.100 и 1.200 дуката — двојица дријевских трговаца.
Упоредимо ли, на крају, по различитим мјестима број трговаца
чији укупан износ задужења у XV вијеку прелази 100 дуката, видје-
ћемо да на такве отпада у Дријевима између трећине и половине, у
Прачи трећина, у Фочи и Горажду четвртина од цјелокупног њихо-
вог броја у овим центрима привредног живота160.
 НАПОМЕНЕ

1 Види: Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске

државе, стр. 121.
2 Ова табела је формирана на основу сљедеће архивске грађе: Div. Canc.
XVIII fol. 31. III 1356; Mon. Rag. III стр. 112, 18. VIII 1361; Cons. Rog. IV
fol. 77, 26. X 1428; 79’, 22. XI 1428; Cons. Rog. V fol. 214’, 6. VII 1434; Lett. di Lev.
XIV fol. 85’—86, 5. VII 1451.
3 Аистине VIII, стр. 48—49, 12 IX 1420.
4 „... vi dicemo che al tempo delle vendemie zascuno si puo fornire o
vuol dentro o vuol de fuora con le contraletere secondo li ordini nostri la copia
delli quali ordini questo anno passato fu mandata la a Stagno per informazione
de tuti, siche ben vi possete provedere de vini al tempo debito, par ben che
dentro pensemo che sempre haverete vino a sufficienzia non contrafacando alio
ordene per vostro uso et per vostra sanita, ma par manchandovi non vi manche-
ria el consiglio grande el qual speremo che alie vostre iuste petizioni in le vostre
necessitadi vi secorrerebbe come sempre a facto, siche siate avisati et ciascun si
gvardi da contrabando”. Lett. di Lev. VI fol. 57', 22. XII 1417.
5 „... de faciendo gratiam barche de Narente, que oneraveratur vinum ad
Pontam Stagni contra ordines Ragusius et que intercepta fuit". Cons. Mai. III fol.
177’, 16. IX 1427.
6 „... che non olsano ne presumano usar ne comprar de altri vini che
de quelli de la Ponta". Lett. di Lev. XI fol. 137, 27. III 1433.
7 „... de concedendo Narentinis quod possint portare ad Narentum de
vino quod accipient ab eorum debitoribus in Stagno et Puncta". Cons. Rog. XII
fol. 193, 17. XII 1451.
8 „...de faciendo gratiam Narentinis quod de Stagno et Puncta possint
extrahere quinge IIM vini infra de eorum vino quod habent ex eorum debitoribus
et ipsum portare ad Zaptat”. Cons. Rog. XII fol. 220’, 4. II 1452.
9 „... che quelli di Narente li quali venirano a comprar vini a Stagno
overo in Ponta non possano esser constretti per debito in qual viagio ne li possa
esser tolto ne sequestrato el vino che haverano comprato per debito alcuno, con
questa etiam dichiaratione che occorendo alcun temporale che in Stagno et Ponta
non si trovassero vini alora per il Conseglio di Pregati si possa conceder alii
Narentini che possano condur a Narente vini de altri luochi per fina che durasse
il detto mancamento in Satgno et Ponta". ХАД: Liber Croceus /Lib. Croc./ carta
XXI, 18. XII 1464. Овај архивски податак уступио ми је господин 3. Шундрица
— пензионисани виши архивист Хисторијског архива у Дубровнику — на чему
му се и овом приликом најтоплије захваљујем.
10 „Ser Marinus Junii de Georgio dedit, vendidit et tradidit... vini ducen­
tos quinquaginta... quid vinum est in Tersteniqa in scragno dicti venditoris et in
vigagn Marco Bausovich habitatori Narenti pro pretio grossorum octo pro quo­
libet quinge”. Div. Not. XII fol. 298’, 16. II 1419.
11 „Ser Andreas Marini de Volqo vendidit Marco Bausovich de Narente pre-
senti et ementi usque ad quinqua mille vini da partibus dicti ser Andree in
Terstinica pro pretio grossorum quinque pro quolibet quinghuo”. Div. Not. XIII
fol. 318', 27. III 1423.
12 „... et per sentenciam judicavit dictum Marcum et omnia sua bona ad
dandum et solvendum dicto ser Andree totum restum amontatie dictorum quin-
gorum sexcentorum septuagintaquinque ad grosos quinque pro quinguo". Sent. Cone.
VII fol. 158, 20. X 1425.
13 „Come io Marass de Bogdan Spintra do dar a ser Marino de ser Nicola
de Goce per quinche 200 vall quinche docento de vino a grosso IV la quinca”,
Lett. di Lev. IX fol. 159, 10. XI 1422.
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ
229

14 „... citemo e атопето ti Mares che infra quindexi di proximi dal di che
questa nostra ti sera presentata, debi personalmente comparer di nuy e de
nostra corte”. Lett. di Lev. IX fol. 173’, 20. VIII 1424.
15 Франческу, сину покојног Обрада са Корчуле, одобрено је да може
„conducere Narentum usque ad modios CC salis et CCCC quinguos vini /Cons.
Rog. XII fol. 250', 11. III 1452/, док je Петар Примовић поручивао дубровачкој
влади „chomo vene ипото de Braz, chom do charteli di vino monstrandose
merchadante”. /Lam. de For. V fol 169, 7. V 1423/.
“ Junije Jacobi и Antonije Gucy „de Ortona” тужили cy ce да су када cy
ушли „cum una eorum barca onerata vino ad Narentem pro vendendo illud” би-
ли опљачкани од стране неких локалних трговаца. Lam de For. V fol. 186’,
12. VIII 1423.
17 Види стр. 85.
18 Div. Cane. XXXVII fol. 44’, 1. V 1404; Lett. di Lev. V fol. 44’, 13. IX 1410;
Test. Not. XI fol. 117’, 2. XI 1431; Test Not. XIII fol. 182’, 10. II 1444; Test. Not.
XVIII fol. 93'—94’, 3. XII 1458; 95, 17. XII 1459.
19 „... de scribendo officialibus gabellotis nostris Narenti quod debeant
extimare de toto vino quod condicitur de Puncta et Stagno Narentum”. Cons.
Rog. VI fol. 156, 9. XII 1437.
20 „... de faciendo gratiam domino Restoe militi bosinensi, quod pro eius
infirmitate possit ponere de Narento in Ragusium quinguia octo vini solvendo
dohanam debitam”. Cons. Mai. VI fol. 93, 21. ILI 1441.
21 „Signori pui ne aveti comandato che vostri vini vano se vendendo per
Luca, cosi avemo fatto, che se vendi senza nulla gabella, ...e cusi avemo obedito
e sufrido dal damno che navene,... e li ditti mercadanti lamenta a nuy per
questo, e le vero che ali ditti tocha damno per ogni fatto, e cosi semo a vostro
comando per questa vergogna e damno che fan a noi mercadanti, ve sia reco-
mandato". Lam. de For. V fol. 169’, 7. V 1423.
22 „... de precipiendo dicto ser Marino de Gondola quod non possit vendere
nec vendi facere ad Narentum et in Chrainam aliquam quantitatem vini”. Cons.
Rog. XX fol. 158, 31. V 1469.
23 „... scribendi judicibus et comunitati Narenti pro contrahendo vini”.
Cons. Rog. V fol. 123’, 25.1 1432.
24 Види стр. 127.
25 „... de citando gabellotos Narenti pro vino et barca per eos in contra-
bandum ablatis ser Marino de Getaldo”. Cons. Rog. III fol. 60’, 25, X 1421; „...a-
vemo ritenuto de qua Piero de Primo vostro compagno”. Lett. di Lev. VIII fol.
43, 30. III 1422.
26 „Impero che quelli facevano la stima dei vino essi medemi stimatori
erano venditori, la qual cosa non era honesta ne iusta esser podeva, che el ven­
ditor dei vino luy instesso fosse et esser dovesse extimator dela sua vendita. Et
anchor lamentandosi che alor Giurgevich non erano dati li arborazi e raxon
dessi, come per li tempi passati sempre li forno dati e consignati. Impero vole­
mo ... dobiati per nostra parte dir et comandar a quelli igabelloti nostri et altri
mercadanti de N arente che... alii quali Giurgevichi fazano dar le rasone sue
deli ditti arborazi, come per lo passato ebbono et alor dati forno. Et per lo
simile non fazano per algun modo piu extimatori delli vini quelli, iquali serano
vendatori over vender doverano o farano essi vini”. Lett. di Lev. XII fol. 49, 25.
X 1436.
27 „... supra Naicum Vlacotich et Maroe Sissam gabellotos gabelle de Ne-
cram pro vinis que non dant transire, sicut solitum erat”. Cons. Rog. IV fol. 2Г,
13. V 1427.
28 Види: Д. Ковачевић, Трговина y средњовјековној Босни, стр. 182. и ис-
та, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 199.
29 „Marinus Zichovich patronus navis Bartoli de Rosino et fratrum dixit
quod quidam panni... dadit et vendidit Osrinagio Dabisinovich, Stiepano Mladie-
novich de Narente pro ducatis centum triginta auri”. Div. Not. XII fol. 204’, 3.
I 1418.
30 „Ego Elias de Tripe confiteor habuisse in recomandigratia pro eundo
ad viagium Narenti, a ser Johanem Andree de Volzo petias decem panorum de
pluribus sortis atque coloribus vendedas”. Div. Not. XIII fol. 23’, 20. X 1419.
230 БУРО ТОШИБ

Vnop.: Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника,

Београд 1982, стр. 262.
31 Радојку Козарки из Дријева је било одобрено да може извести 16,
а златару Вукану Добровоевићу 8 печа дубровачких тканина. (Cons. Rog. VII
fol. 249, 3. IV 1441; Cons. Rog. VIII fol. 65, 10. X 1441/. По истој основи и неко-
лико година касније Иван Добретковић је добио владино одобрење да извезе
два товара, а Иван Гундулић да пошаље Анхочу Анђеловићу у Дријева 8 печа
тканина. /Cons. Min. XIV fol. 195, 15. III 1458; 217’, 2. V 1458/.
32 Тако су средином 1445. војвода Радоје Вукосалић и његов синовац
Вукашин Гргуровић у шкољу Усињу — на улазу у ријеку Неретву — отели
Марину Рестићу 24 лакта свјетлозелених, 12 лаката плавих фирентинских тка-
нина, те 12 лаката финог црног гримиза /скрлета/, а Стјепану Каселиу 25 лаката
финих зелених фирентинских тканина, два црвена гримиза /скрлета/ и 10 ла-
ката бијеле свиле. Lam. de For. XIX fol. 112—112’, 23. VI 1443. Слична je суд-
бина задесила и Вшка Остојића, коме је приликом једног путовања у Дријева
било, заједно са другим робама, отето фустања у вриједности од 40 перпера.
Lam. de For. XI fol. 242, 5. IX 1436.
33 Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни, стр. 181.
34 Тако су млетачком грађанину Николи Виктуриу били средином агвуста
1408. украдени новац и тканине у дријевској луци. Lett. di Lev. IV fol. 139. 16.
VIII 1408.
35 Тканине и неке одјевне предмете из италијанског града Барлете до-
возио је Иваниш Гудељић /Lam. de For. X fol. 277’, 10. IX 1434/, a Фирентинцу
Бернарду — настањеном у Дубровнику — одузели су их закупци царине када
се враћао из Дријева /Lam. de For. VII fol. 249, 16. XII 1427/. Упор.: Д. Динић-
-Кнежевић, Тканине у привреди средњовјековног Дубровника, стр. 262. Слично
овима, и поједини трговци из Анконе снабдијевали су повремено неретљански
трг тканинама, при чему су долазили у сукоб са тамошњим цариницима због
начина царињења продаване робе. /Lett. di Lev. XII fol. 127—127’, 15. III 1439/.
36 Тако Остоја Радосалић у своме тестаменту истиче да су му Тихорад
Јелишић, Влатко Хумиљеновић, Јурај Велојевић и Добретко Баржетић остали
дужни 78 гроша на име тканина које им је раније дао. Test. Not. XII fol. 46',
28. 1432. На исти je начин и познати босански великаш Иваниш Влатковиђ
постао дужник Иванишу Радманићу, званом Гудељићу, из Дријева „per brachia
12 de panno morello tolse per madona Ana sua madre". Test. Not. XV fol. 176,
2. VII 1456.
37 Тако Радоња Радосалић оставља насљедницима....... livre XIV de bomba-
xe... livre X onze VIII de la seda de Puglia" /Test. Not. XVIII fol. 93'—94’, 8.
VI 1464/, a Радослава, жена неког Милана из Дријева, и „lavorier di lamo”. /Test.
Not. XI fol. 126', 6. VIII 1425/. V тестаменту Георгија Радетића ce спомиње
„veludo braza 4'A da Venexia”. Test. Not. XIV fol. 84’, 13. VI 1449.
38 M. Решетар, Дубровачка нумизматика I, стр. 100.
3’ „... per uno brazo de panno turchi in perperi 2”. Test. Not. XII fol. 157’,
24. IV 1443; „... per brachia 12 de panno morello... iperperi 24”. Test. Not. XV
fol. 176, 2. VII 1456.
40 Види: Д. Ковачевиђ, Трговина y средњовјековној Босни, стр. 183,
нап. 136.
41 „... peze tre de panni, una peza biava de ducatos XIX, et peza una de
ducatos XVII, et peza una de đucatos X”. Test. Not. XVIII fol. 94, 8. VI 1464.
42 „Qui Petrus Primi dixit sibi tu non transibis Bisspe, quod faciam, quod
voivoda Sandalius accipiet tibi omnes pannos quos tu fers nunc”. Lam. de For.
V fol. 143', 22. III 1423.
43 „Conzo sia che voivoda Sandagl habia tolto Vlacota Crancovich salme
de pagni tre sono peze de pagni 24”. Lett. di Lev. VIII fol. 53’, 21. IV 1423.
44 ....... panni linei in pluribus capicys brachia septingenta... fustagni bos-
sinensis brachia sexaginta". Lam. de For. IV fol. 284’, 8. II 1421. Ynop.: Д. Кова-
чевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 314, и Д.
Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, стр. 262—63.
45 Радовац Гојислава Орловића из Дријева обећао је и обавезао се сер
Ивану Лукаревићу „dare et consignare dictam salmam pannorum” no Радоју
Велојевићу који иде „in charavana que vadit Sreberniza”. Div. Not. LXIII fol.
237’, 18. XII 1452.
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ
231

46 Кранић Мидковић из катуна Обрада Глеђевића обавезао се Луки и

Петру Соркочевићу „de -ferre salmas quatuordecim pannorum et mergarie ipso­
rum ser Luce et Petri de loco dicto Necragn usque ad locum dictum Vrabag”.
Div. Cane. XLIV fol. 138’, 4. V 1427.
47 „... de concedendo Jachsa de Narenta quod pro animalibus emendis ex­
trahere possit petias quinque pannorum per Bosnam”. Cons. Min. IX fol. 4, 11.
VII 1441.
4! Брајан Миросалић из Дријева је закупио „de Vozina de li Zernichi una
terra per grossi trenta" и на њој засијао жито. Test. Not. IX fol. 8Г, 27. XI
1406; Исто тако Раковац Приблиовић из Дријева је купио „de Jurag Tastina.
due parte sopra le quali e seminado avena... ancora e comprato de tereno de
Jurag Curchovich due parte sopra le quali e seminado, grano". Test. Not
XI fol. 200, 15. IV 1429; Споменути Брајан Миросалић je засијао заједно
са Петком Низарићем „lo suo orto sotto la sua chaxa per mitade” /Test. Not.
IX fol. 8Г, 27. XI 1406/, a Витас Дуповчић „com Vochum Miotassevich 3 parti-
xon de formento in Plano" /Test. Not. XII fol. 91, 28. XI 1434/.
49 „... de scribendo mercatoribus nostris Narenti quod omnia blada et
farinas quas hebent portare debeant Ragusium”. Ref. XXXII fol. 8’, 11. VIII 1402.
50 Тако ce Марко Бољини ca Колочепа обавезао Маруши — удовици
Жоре Бокшића — да ће јој доставити барку соли у Дријева и тамо „caricare
frumento quantum poterit" /Div. Cane. XXXIV fol. 155, 5. IX 1402/, a неком
Драгићу из Дријева је одобрено „quod possit ponificare frumentum summ in
domo nostre Astaree". Ref. XXXII fol. 34, 2. IV 1403.
51 Годипе 1402. за синдика je послат y Дријева Иван, син Јунија Бурђе-
вића /Ref. XXXII fol. 11*, 27. IX 1402/, а 1411. Михајло Мартинусић /Ref.
XXXIII fol. 211, 2. XII 1411/.
52 Lett. di Lev. 'IV fol. 76, 16. X 1404.
53 „Unde nuy vecomitemo e comandemo che al dicto ser Marco debiati
hobedire et fare segondo lui comandara in lo dicto suo officio”. Lett. di Lev.
76’, 16. X 1404.
53a Тако ce Mapoje Скврчић обавезао cep Влахи Менчетићу да ће својом
барком ићи „ad mercatum Narenti, ad coricandum eam frumento ipsius Blaxy”
и пренијети je y Дубровник /Div. Cane. XXXV fol. 117’, 25. X 1404/, a Покрајцу
Новаковићу били одобрени „magazenos et bastasios per starys ducenti frumenti”
коју je смјестио y њима. /Ref. XXXIII fol. 90, 20. II 1409/.
54 „... de scribendo iudicibus Narenti quod subito debeant describere sin­
gulariter omnes quantitade bladi que sunt apud quemlibet nostrum mercatorem
in Narento et precipere eis quod sub pena imponenda eis ad voluntatem regi­
minis non debeant ad alium locum dicta blada portare quam Ragusium”. Ref.
XXXIII fol. 112’, 8. VIII 1409.
55 Види B. Форетић, Оток Корчула y средњем вијеку до г. 1420, стр. 152,
204.
56 „... de committendo massarys quod mittant unam barcham armatam
octo remis Narentum et quod dicta barca vel eius patronus omnes barcas Na­
renti vel Ragusei et alicuius que se per Raguseo appellet, que forent onerate
frumento cogant et faciant venire versus Raguseum et similiter si reperirent
aliquam barcam forensium que foret onerata frumento Raguseorum debeant
facere ipsam venire versus Raguseum, videlicet si esset aliqua barca forensis
que onerati foret frumento empto ipsorum denarys vel aliorum forensium, ipsas
non impediant, sed permittant ire eas libere ad viagium suum”. Ref. XXXIII fol.
211, 2. XII 1441.
a„... quod Narentini possint eorum granum de Narente portare et condure
Stagnum et illud reponere et salvare in domibus tam suis quam aliarum specia­
lium personarum, et vendere prout voluerint sine solutione alicuius dohane, et dic­
tum granum versus reportare Narentum aut quo voluerint”. Cons. Rog. XVII 152',
24. XI 1462.
58 Почетком маја 1464. одобрено им je „quod de eorum grano quod habent
in Stagno" узму за своје потребе „starias quindecim”. Cons. Min. XVI fol. 138,
2. V 1464.
55 Почетком 1466. y Дубровнику cy изабрана тројица официјала за ку-
повину „usque ad starios 500 ordei boni pro eo precio quo ipsis modus videbitur”
који je требало послати y Дријева (Cons. Rog. XVIII fol. 269, 9. I 1466), a не-
232 БУРО ТОШИБ

колико дана доцније цијена јечма који је отпреман тамо била је ограничена ,,ad
grossos quinque cum dimidio pro singulo copelo”. /Cons. Rog. XVIII fol. 273,
14. I 1466/.
60 „... super dohana grani et aliarum rerum quas Narentini vendunt in
Stagno et Ponta”. Cons. Rog. XIX fol. 38, 22. IV 1466; „... quod Narentini tene-
antur ad solutionem dohana de granis que conducerent vel conduci facerent per
mare ... pro vendendo". Cons. Rog. XIX fol. 74, 25. VI 1466.
61 „... de mitendo Narentum. C. staria frumenti comunis, et quod judices
Narenti vendant cupellum ad grossos V ad mensuram Ragusii nostris mercato­
ribus" Ref. XXXIII fol. 183’, 1. IV 1411.
62 ....... faciendi gratiam illis de Narente quod possint nauliqari unam cara-
chiam Raguseam per mittendo eam per grano in Apuleam et illud conducendi
in Narente". Cons. Min. I fol. 184, 4. II 1418.
63 „... quod de grano, quod conducent Narentini seu conduci facient de
partibus ultramarinis, possint illud granum conducere Narentum per civitatem
nostrum Stagni”. Cons. Rog. XIV fol. 5, 8. I 1454.
64 Крајем 1445. одобрено je Вукану Добровоевићу из Дријева да увезе
„caricum unum de Apulea grani plaustrorum quindecem et illud conducente
Stagnum, quod in Stagno pro dicto grano solvere teneatur debitam dohanam”
и потом га пренесе y Дријева. Cons. Min. X fol. 182’, 27. XI 1445.
65 „... a Jacob Gudelich, che li o datto che compra frumento in duo viazi
in Puglia. d. 190 doro”. Test. Not. XII fol. 90’, 28. XI 1434. По одобрењу Малог
вијећа Дријевљани су могли увести из Стона „inter fabam et ordeum currus
duos ex bladis eorum que ipsis nuper venerunt de Appulia". Cons. Min. XVI fol.
207, 20. III 1465.
“ Витас Дуповчић из Дријева у свом тестаменту наглашава да су му
остали дужни: Радин Богданић „9 luchna de formento”, Остоја Миобратовић
„luchne duo de formento" и Обрад Радованић, Вукашин Бравчић и Радоња Ми-
лановић no „uno lucno de formento” /Test. Not. XII fol. 90’—91, 28. XI 1434;
Иваниш Гудељић — звани Радманић — оставља жени Катарини ,,del meglio
mio che o yp. 100” /Test. Not. XV fol. 176’, 3. III 1456/, a Палко Медојевић сво-
јим насљедницима „de miglio copelli IV in fondego” /Test. Not. IX fol. 86, 5.
I 1407/; Вукославу Добромањићу из Дријева остао је дужан неки Доброгост
из Дољана „tredici uborchi de avena” /Test. Not. XI fol. 122, 16. IV 1426/, док
je Раковац Прибиловић закупио од Бурђа Тастине двије парцеле земље „sopra
la quale e seminado avena". /Test. Not. XI fol. 200, 15. IV 1429/; Дријевљанин
Живан Дебељијевић имао je „a Pribissav Glavina homo de Chovilaq mei lucni
XXI de sorgo meo proprio” /Test. Not. XI fol. 117, 2. XI 1432/, a Остоја Радоса-
лић код некога Гојомана „uborchi cinque de sorgo” /Test. Not. XII fol. 46’—47,
28. X 1432.
67 „... cupellum ad grossos V ad mensuram Ragusii”. Ref. XXXIII fol. 183’,
1. IV 1411.
“ „... ad grossos quinque cum dimidio pro singulo copello”. Cons. Rog.
XVIII fol. 273, 14. I 1466.
69 Mapynia — удовица Жоре Бокшићр. — je плаћала Матку Бољини са
Колочепа за превоз неке пшенице из Дријева у Дубровник „pro quolibet stario
grossus unus et follarorum duodecim" /Div. Cane. XXXIV fol. 155, 5. IX 1402/,
a Влахо Менчетић Марину Скврчићу „grossus 1 et parvulorum XXV pro quo­
libet stario". /Div. Cane. XXXV fol. 117’, 25. X 1404/.
70 Влахо Менчетић /Div. Cane. XXXV fol. 117’, 25. X 1404/; Маруша, жена
Жоре Бокшића /Div. Cane. XXXIV fol. 155, 5. IX 1402/ и Покрајац Новаковић
/Ref. XXXIII fol. 90, 20. II 1409/.
71 Ref. XXXII fol. 11’, 27. IX 1402; 12’, 5. X 1402; Lett. di Lev. IV fol. 76—76’,
16. X 1404; Ref. XXXIII fol. 211, 2. XII 1411.
72 „,... son debito io Ostoia aditto Radach Termux per carne grossi sei".
Test. Not. XII fol. 46’, 28. X 1432.
73 Y Малом вијећу je почетком 1456. било одлучено да се за месо „con­
ductum de ultramari per Narentinos in canale Stagni pro transportando illud
ad Narente per terram, teneatur ad solutionem gabelle follarorum duorum pro
singula libra”. Cons. Min. XIV fol. 78’, 31. I 1456.
74 Георгије Радетић из Дријева оставио је, поред осталих ствари, опо-
руком насљедницима и „formagio peze messedade” /Test. Not. XIV fol. 84', 13.
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ
233

VI 1449/, а Радоња Прибисаљић из Крајине, са друговима, премлатио неке

људе Ивана Соркочевића, који су ишли из Дријева и „ad Usignum apud introi­
tum Narenti” отео им, између осталог, и „duas petias cassei”. /Lam. de For.
XXXIII fol. 118, 12. X 1459/.
75 Види стр. 210. Ha значај кожа y робном промету Дријева током XV ви-
јека указала је и Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 121.
78 „...a soto Borazio usque Narentum salmas triginta pellium... ad ratio­
nem yp. trium grossorum duorum pro qualibet salma”. Div. Cane. XLVIII fol.
263, 8. XI 1434. Упор.: Д. Ковачевић, Трговина y средњовјековној Босни, стр.
56, 175, нап. 76. и Иста, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр.
121, нап. 52.
77 „... duo miliaria pellium sćhilattorum crudorum, martires septuaginta
quatour, vulpes quatragintaseptem, pelles inter agnellinas et leprorarias centum
quinqueginta". Lam. de For. IV fol. 284’, 8. II 1421.
78 „... de pelle montolline becune, berscovane e scorze messedade pelle
VIICL”. Test. Not. IX fol. 74, 17. IX 1405. И Палко Медојевић из Дријева је
својим тестаментом оставио „de pelame de diverse mane in somma pelle 104".
Test. Not. IX fol. 86, 5. I 1407.
79 „Ancora lasso de pelle montovine et becune CCCC e porcelline III... de
pelle de bo e cavalline venti". Test. Not. X fol. 83, 12. III 1417. Затим и Дабижив
Јунаковић је оставио „pelle cento che se dia a ser Tomado de Bona”. Test Not.
XII fol. 15, 12. III 1432.
80 „Ancora lasso pelle bechine e moltovine, videlicet per tuto pelle dele
pelle 199, agneline 20, fayne 3”. Test. Not. XIV fol. 84’—85, 13. VI 1449; „...e alie
mie fiole pelle cento settanta de castron". Test. Not. XII fol. 47, 28. X 1432; „...in
casa mia delle pelle 170 infra castroni et de bechi". Test. Not. XVIII fol. 95’, 17.
XI 1459.
81 „Anchora azo de pelle de bovi et de chavalli pelle XV”. Test. Not. XIII
fol. 182’, 10. II 1444; „Item peqe II de vitello". Test. Not. IX fol. 81, 27. XI 1407.
И Живан Дебељијевић y свом тестаменту наглашава „a Zvitcho Pripchovich a
Janina sono mee tre pelle e mezo de bovo... a Pribitcho Razich, Xivogosta pelle
III de bovo". Lett. di Lev. XI fol. 117’, 2. XI 1432.
82 „Pavcus Bachrovich confessus fuit habuisse et recepisse a Hieronymo Ra-
dossavi Gradich pelle crudes hercinos centum sexaginta octo quas ut dixit sibi
miserat Stipussa Sissich Narentinis quod deberet eas vendere’. Div. Not. LV1I
fol. 19, 9. III 1473.
83 „Item ho pelle 300 de le montevine le qual sono della compagnia cum
Nicola Pochraicich mandate a Vinexia per Stiepan Stanichnich. Item ho pelle 24
bechine le qual pelle mando Nicola Pochraicich la via de Puglia per Stiepcho
Conchovich". Test. Not. XVIII fol. 94', 8. VI 1464.
84 „.. .in loco de Narenta certas pelles bechinas et moltevinas numero
VIICX pecit et veluit habere et accipere dictas suas pelles ipse ser Ciprianus per
fortiam e potentiam retinet dictas suas pelles et non vult ipsos sibi dare”. Lib.
Mal. VIII fol. 323, 30. X 1438.
85 Милан Вратковић из Дријева је имао код Радослава Дуповчића у за-
логу „una pelle de bo valvo perperi 10". Test. Not. XIII fol. 111, 4. XI 1442.
86 „... aliquis noster Raguseus vel qui per Raguxeo appellatur non audeat
nec presumat conducere vel conduci facere de partibus Bossine plumbum, ceram
et alias mercanzias per viam Narenti sub pena perdendi ipsas mercanzias". Ref.
XXXII fol. 17Г, 2. X 1403; 3. X. 1403. Ynop.: Д. Ковачевиђ, Трговина y средњо-
вјековној Босни, стр. 173. и Иста, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 121, нап. 52.
87 Д. Ковачевић, Трговина у средњовјековној Босни, стр. 121, 122, 173, 174.
88 Види стр. 210.
85 „... salmas tres cere collate ponderis circa milliarius unum”. Lam. de
For. IV fol. 284’, 8. II 1421.
90 Lam. de For. XXI fol. 175, 13. X 1447. Ynop.: Д. Ковачевић, Трговина y
средњовјековној Босни, стр. 173, нап. 58, и Иста Градска насеља средњовје-
ковне босанске државе, стр. 121, нап. 52.
91 „Et applicuissent ad locum dictum Necragn ipsi Vlatchus per vim accepit
mezinos duos cere”. Lam. de For. XXVIII fol. 179’, 30. VI 1455.
234 БУРО ТОШИН

82 „... eo quia predictus intravit domum suam in Narente et ei suremperit

quatrocenta centenaria et octugintagovem librarum cere collate”. Lam. de For.
V fol. 156', 21. IV 1423.
83 Радојко Добровојевић из Дријева је имао „in Stagno a Rigusa salme V
de zera pesava zoeche libre doe millia et cinquecento. Anchora azo in chasa de
zera chruda zercha. libre IVC” /Test. Not. XIII fol. 182’, 10. II 144/, a Дабижив
Јунаковић такођер „zera libra 440” оставио насљедницима својом опоруком.
/Test. Not. XII fol. 15, 12. IIII 1432/. Осим тога восак се понекад спомиње и
међу секвестрираном робом појединих дријевских трговаца /Div. Cane. LX fol.
175', 16. VI 1447/.
84 Тако cy ce Михоч Анђеловић и Милорад Прибетић обавезали сер Ма-
теју Томе Бунића да ће му на име неког дуга, поред одређене количине сребра,
дати и „zera fina ad ducatos octo auri pro singulo centenario”. Neb. Not. XXIII
fol. 50, 20. V 1447; 50’, 20. V 1447.
85 Дријевски трговац Милша Смиловић је средином 1423. пред дубровач-
ким судохМ од Прибоја Вехиехометијевића тражио 19 перпера и 7 гроша „оссах-
ione certe cere sibi vendite per ipsum Miliscam". Div. Cane. XLII fol. 149, 10.
VII 1423.
86 Бурађ Брајановић из Дријева у свом тестаменту истиче да „ш compania
а Jachsa Dragtch”, поред новца и остале робе, има и „libre 36 cera”. Test. Not.
XIII fol. 157’, 24. IV 1443.
87 Види: M. Решетар, Дубровачка нумизмаитика I, стр. 73.
88 „... suremperit quatrocenta centenaria”. Lam. de For. V fol. 156’, 21. IV
1423; „... pro singulo centenario”. Deb. Not. XXIII fol. 50—50', 20. V 1447.
88 Д. Ковачевић, Трговина y средњовјековној Босни, стр. 174.
*“ Lam. de For. IV fol. 284’, 8. II 1421; Lam. de For. XXI fol. 175, 13. X 1447.
101 Досадашњим истраживањима ,/Д. Ковачевић, Трговина у средњовјеков-
ној Босни, стр. 174/ утврђено је да тежина једног товара воска износи 148
килограма. Међутим, на основу податка да „salme V de zera pesava zoeche libre
doe millia et cinquecento” /Test. Not. XIII fol. 182’, 10. II 1444/ произилази да
један товар воска тежи 500 либара, односно 179 килограма.
102 „... ad ducatos octo auri pro singule centenario”. Deb. Not. XXIII fol.
50—50’, 20. V 1447.
103 Остоја Радосалић из Дријева y своме тестаменту наглашава „dieme
dar Radissa homo de Jurai Veloievich, che li o dato tagliar di lo ligname in
summa yperperi duo grossi uno”. Test. Not. XII fol. 46’, 28. X 1432.
‘“Милкост Буреновић je добио од Влахе Бобаљевића 20 дуката „faciendi
sibi incidere lignamini illis mensure quam sibi debit in Narento". Div. Cane.
XLIX fol. 95’, 21. XI 1435.
105 „... quod scribi debeat super foeto lignorum de Narento voyvode Sti-
pano". Cons. Rog. VI fol. 166, 28. I 1438.
106 Види стр. 147—148.
107 Никола Јоханис из Шипана — власник једне барке — обавезао се Бар-
толу, покојног Николе из Дубровника, да ће том барком ићи у Дријева „et
ibidem carigandum picem et eam Venetias conducendi” због чега речени Бартол
обећа „dare et solvere dicto Nicolao patrono pro eius et dicte navete nabulio di­
midium ducatum unum pro singulo miliari librarum picis ad pondus et libram
venetus". Div. Cane. LXXI fol. 90’, 11. X 1463.
108 Види: Д. Ковачевић-Којић, Градсгса насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 121.
,08 „... tantum plombum quod sit valoris ducatorum ducentorum quadrinta.
Et ponitur pretium dicto plombo tantum quantum valluerit tunc in civitate Ve-
neciarum”. Div. Not. XI fol. 36’, 24. II 1403.
110 „... de faciendo graciam Nicholio protovistiario quod possit mitere na-
vizium Michaelis dela Bona ut dicitur honustum plombi in mercato Narenti pro
hac vice tantum Vanetias”. Ref. XXXII fol. 129', 28. XII 1402.
111 Deb. Not. XII fol. 134’, 23. V 1403. Vnop.: И. Boje, Bosenski svinec v kre-
ditni trgovini srednjevešga Dubrovnika, стр. 41.
112 „... dicens quod illa die qua gracia facta fuit Marusse per Consilium
quod possit conduci facere Ragusius plombum quod habebat in Narento”. Lett.
di Lev. V fol. 96, 4. XII 1403.
1,3 Вцди нап. 86.
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV ВИЈЕКУ 235

114 „...de faciendo graciam Qualeg mercatori quod possit ire Narentum pro
eius plumbis... et stare ad dictas partes usue ad festum Sancte Marie”. Ref.
XXXII fol. 166’, 28. VIII 1403.
115 „Paulus Hilich contentus et confessus fuit habuisse et recepisse a Braillo
Tesalovich in mercato Narenti libras ducentas sexaginta millia plumbi et octin­
gentas libras defalcatis omnibus taris ad rationem ducatorum sex singulum mi­
liarem, quod plumbum ascendit factum insimul rationibus ad summam ducato­
rum auri mille quingentorum sexaginte quinque et quod plumbum dictus Paulus
dixit misisse Venetias pro vendendo... promittit et se et sua bona obligat Pircho
Clunovich presenti dare seu dari et consignari in civitate Venetiarum... Et si
extrahentur plures denari ex dicto plumbo vendito extractus expensis factis et
fiendis pro dicto plombo a tempore dicte receptione in Narento usque venditio­
nem dicti plumbi, quam dicti ducatis auri MVCLXV, quod illud plus dividi debeat
per quartum, unus quartus sit dicti Pirchi, unus quartus dicti Paval et aly duo
quarti Braili et Radoslavi”. Div, Not. XII fol. 4, 15. XII 1413. Упор.: Д. Кова-
чевић, Трговина у средњовјековној Босни, стр. 118, 170; Иста, Градска насеља
средњовјековне босанске државе, стр. 121, нап. 52; Б. Храбак, Продаја произ-
вода босанског рударства у Венецији и Млечанима у Далмацији, стр. 68.
116 „...eidem Toma dare hic in Ragusio sive Narentum totam summam et
quantitatem plombi quam ipsi soci et quilibet seu altri eorum facient seu faciet, e
conducent seu conducet Ragusium isto presenti anno sive Narentum pro pretio
et mercato ducatorum auri octo cum dimidio pro quolibet miliare ad pondus
Ragusius”. Div. Cane. XLIII fol. 91, 21. II 1425. O улози Томе Бунића y трговини
босанским оловом види: Д. Ковачевић, Трговина у средњоејекоеној Босни, стр.
54—55. и И. Воје, Bosenski svinec v kreditni trgovini srednjevešekega Dubrovnika,
стр. 48—49.
117 Д. Ковачевић, Тргоеина у средњоејекоеној Босни, стр. 170.
“s Исто, стр. 171.
119 Сер Тома Бунић се тужи пред дубровачким ректором на Јакова Гу-
дељића из Дријева пошто је са Радељом Дабишиновићем речени Тома послао
у Дубровник „magnam quantitatem rames et eum illud rame esset in Narento
suquestratum fuit per dictum Jacobum" и да му je приликом превоза у Дуб-
ровник било задржано „ex ipso rame libre sex centum". Lam. de For. VI fol.
26, 3. VIII 1424.
™ Дријевске судије cy средином 1424. из робе Радеље Дабишиновића сек-
вестрирали и „certo rame gletta". Lett. di Lev. IX fol. 40’, 25. VII 1424.
121 Листине VIII, стр. 48—49, 12. IX 1420.
122 Види: Д. Ковачевић, Тргоеина у средњовјековној Босни, стр. 153. и М.
Динић, Дуброеачка ковница ноеца у 1422. години, Историјски гласник, 1—2,
Београд 1976, стр. 81.
123 „... contra Vlatchum Priboevich Narentinis qui dum venitet caravano ex
Bosna cum mercibus cere et argenti, Et applicuissent ad locum dictum Necragn
ipse Vlatchus per vim accepit”. Lam. de For. XXVIII fol. 179’, 30. VII 1455.
124 „... peccie tres argenti di libre XIV unge 4.” Lam. de For. XXIX fol. 6’,
9. XII 1455.
125 „... libre duo et sagi duo”. Test. Not. XII fol. 47, 26. X 1432; „... libre
2 onze 2 darzento". Test. Not. XIII fol. 157’, 24. IV 1443.
126 Види нап. 124.
127 Д. Коеачевић, Тргоеина у средњовјековној Босни, стр. 169.
128 „... de induciando super facto illorum de Narento /qui/ citati fuerunt
pro venditionibus servorum”. M. Динић, Из Дуброеачког apxuea III, стр. 87,
2. V 1408.
129 „... in mercato Narenti vendiderunt duas feminas eius consagvieneas
quarum una vocatum Zora et altra Pribislava VIII Ciziliano pro d. auri viginti".
Lam. de For. II fol. 147’, 30. I 1412.
130 Ref. XXXV fol. 15, 3. III 1412.
131 M. Динић Из Дубровачког apxuea III, стр. 89, 3. V 1412.
132 „... de dando libertatem domino Rectori et Minori Consilio possendi
providere super facto mercatoris servarum que fit in Narento imponendo penam
et penas”. Ref, XXXIV fol. 227, 2. VII 1414.
133 Листине VII, стр. 215, 27. I 1416; M. Динић, Из Дуброеачког apxuea
III, стр. 89—90, 27. I 1416. Vnop.: M. Динић, Трг Дријееа стр. 146; В. Винавер,
236 БУРО ТОШИН

Трговина босанским робљем током XIV века у Дубровнику, стр. 149—150; Д.

Динић-Кнежевић, Прилог проучавању миграција нашег становнмштва у Ита-
лију током XIII и XIV века, стр. 49.
134 М. Динић, Из Дубровачког архива III, стр. 90, 27. 'I 1416.
135 Л>. СтоЈановић, ССПП 1/1, стр. 417, 4. IX 1419. Упор.: М. Динић/Грг
Дријева стр. 146.
136 М. Динић, Из Дубровачког архива III, стр. 93, 8. III 1418; стр. 95, 29.
III 1418; стр. 96, 19. IV 1418; 7. V 1418; 14. V 1418.
137 „... de dando libertatem domino rectori et Minori Consilio citandi fa­
cere Vlachotam Zuchotich et alios de Narento qui accusati fuerunt vendidisse
servorum". M. Динић, Из Дубровачког архива III, стр. 94, 10. III 1418.
138 „.. .ad vehendum ad naves Cathelanorum et aliis forensium servos et
servas et de mensis febrari fuit tribus vicibus ad spinarcias cum ipso Vlacota
domino et patrono suo que Vlacota conduxit ad dictas spinarcias in barca pro­
pria dicti Vlacota, videlicet prima vice sex capita, et secunda vice qinque capita
et tertia vice quatour capita ad dictis spinarcias, interogatus per quanto dictus
Vlacota vendidit dictis testas patronis dictarum spinarciarum dixit nescit quia
ignorat loquelam et ydioma latinum et illorum forensium... dixit quod vidit
dictum Vlacotham duabus vicibus de mensis febrari proxime preteriti venire ad
dictas spinarcias et vendere una vice sex vel septem capita et alia vice capita
quinque... dixit quod quidam Dabisivus Diavoliza de Narente duxit pluribus
vicibus de febrari proxime preterito ultra quadraginta capita et vendendit patronis
dicte spinarcie que capite servorum ducebat per terram firmam per Puntam".
Lam. de Pol. II fol. 170, 30. III 1418.
139 M. Динић, Из Дубровачког архива III, стр. 95, 29. III 1418.
140 Љ. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 416—417, 4. IX Упор.: Д. Динић-Кнеже-
вић, Прилог проучавању миграција нашег становништва у Италију током
XIII и XIV века, стр. 50
141 М. Динић, Из Дубровачког архива III, стр. 96—97, 26. V 1419.
142 ....... chi sia quegli che vendeno servi e serve, perche abiamo fermante
che una cocha de Cathelani in la villa de Besdia et in le circumstanzie se e redeta
aspetando et comparando et caricando servi et serve”. Lett. di Lev. VII fol. 153’,
6. IV 1426.
143 Lam. de For. IV fol. 284’, 8. II 1421; Lam. de For. XIX 139, VII 1445;
Lam. de For. XXIII fol. 118, 12. H 1459; Test. Not. IX fol. 74, 17. IX 1405; Test.
Not, XIII fol. 182, 10. II 144; Test Not. XIV fol. 85, 13. VI 1448.
144 Једино су Никола Гучетић, сољу и вином /Div. Not. XIV fol. 96’, 11. V
1424; Lett. di Lev. IX fol. 159, 10. XI 1422/, a Марин Рестић сољу и тканинама
/Div. Cane. XXXV fol. 88—88’, 15. VII 1404; Lam. de For. XIX fol. 112, 23. VI
1445/ трговали истовремено, док je Влахо Менчетић у дријевски трг увозио со
/Div. Cane. XXXV fol. 157, 21. 1X1402/, а преко њега са Неретве извозио пше-
ницу /Div. Cane. XXXV fol. 117’, 25. X 1404/.
143 Тако су Марин Велојевић /Div. Cane. XXXV fol. 89', 17. VII 1404/,
Милош Зуготић /Div. Cane. XXXV fol. 86’, 12. VII 1404/, Влахо Станковић /Div.
Cane. XXXV fol. 125, 8. X 1404/, Стјепан Другојевић, /Div. Cane. XXXVI fol.
2. I 1406/, Павко Ратковић /Div. Cane. XXXIX fol. 194’, 25. XII 1413/, Ратко Ми-
хатовић /Div. Cane. XLII fol. 45, 12. V 1422/, Цвјетко Радосалић /Div. Cane.
XLII fol. 122', 16. IV 1425/, Радовац Тврдојевић /Div. Not. XVI fol. 62’, 11. IV
1429/ и Јакоб Котруљевић /Div. Not. XVI fol. 63’, 21. IV 1429/ увозили y Дријева
eo, a Марко Баусовић вино /Div. Not. XII fol. 298’, 16. II 1419/ и Радојко Ko-
зарка тканине /Cons. Rog. VII fol. 249, 3. IV 1441/.
146 Влахота Хранковић је преко неретљанског трга увозио со и тканине
/Div. Not. XVI fol. 63’, 20. IV 1429; Lett. di Lev. VIII fol. 53’, 21. IV 1423/, док je
Иван Добретковић трговао дубровачким сукном и босанским сребром /Cons.
Min. XIV fol. 195, 15. II 1458; Lam. de For. XXVIII fol. 179', 30. VII 1455/.
147 Милша Радилић и Томко Грампа „factores Maroie Vela” примили cy
y име њега 70 великих модија соли у Дријевима /Div. Cane. XXXV fol. 98, 17.
VIII 1404/, а неки Фирентинац се обавезао да ће Павлу Радинићу или њего-
вом фактору доставити 1.500 модија соли тамо. /Div. Not. XII fol. 2’, 4. XII 1413/.
Андрија Вучетић је обеђао преко свога фактора Симка Галовића платити су-
му од 759 дуката фактору Ivana Cassania на име соли коју овај довезе у Дри-
јева. /Div. Not. XVI fol. 43, 16. XI 1423/.
УСПОН ТРГОВИНЕ Y XV BHJEKY 237

148 Тако ce за споменутог Симка Галовића — фактора Андрије Вучетића

— поуздано зна да је би Дубровчанин који је понекад учествовао и у закупу
дријевске царине, а у времену док ју је држала Влада био и један од њених
управника.
149 Налко, син Влахоте Хранковића, је „cum suo famulo" узео из барке
Марка Баусовића 50 модија соли по мјери Далмације /Lam. de For. VI fol.
164, 21. X 1425/, a његов старији брат Франко је послао „duos suos famulos de
Narente, videlicet Stipanum Stanichnich et Radovac" да опљачкају Радослава
Толковића из Стона. /Lam. de For. VII fol. 180, 6. V 1427/.
150 Новак Радиновић, и Радослав Милутиновић су примили ,,in colligan-
tiam et societatem a Johannem quondam Marci Raguseo supra quinque centum
grossorum” c тим да ca овим капиталом иду и тргују у Дријевима „сит hoc
quod medietas lucri quod fiet et sequetur exinde sit et esse debeat dicti Johannis
quondam Marci, et altra medietas ipsorum Novachi et Radossavi. Et similiter
dampni seu perdeze, si quod sequetur et occuret quod deus avertat sit et esse
debeat pro medietate predicti Johannis et pro altra medietate ipsorum Novachi
et Radossavi". Div. Cane. LII fol. 9, 27. XI 1437; Мало касније исти Иван „dedit
et tradidit nomine societatis ypp. centum quinqueginta Radossavo Milutinovich”
ca одлуком „quod dictus Radosavus debeat ire ad Narentam et ibi investire
dictis denaris in illa vel illis rebus et mercantys in quibus discretiam sue melius
et utilius videbitur”. Div. Cane. LII fol. 139, 26. IV 1438; Осим оваквих удружења
која су почивала на улагању новчаног капитала, компањони су каткад ступали
у њих и на тај начин што би један од њих улагао робу а други пословао
њоме. Тако је Марин Велојевић примио одређену количину соли ,,in compagnia
et colliganda cum dicto ser Marino" и обавезао ce исту распродати y дријев-
ском тргу, при чему „de toto eo quod lucrabitur de sale medietas debeat esse
dicti Marini de Resti et altra medietas dicti Marini de Valla. Et similiter per
omnia debeat esse de dampno si quod suqueretur quod deus avertat” Div. Cane.
XXXV fol. 89’, 17. VI 1404. Овакав тип трговачког удружења карактеристичан
је и за Западу Европу. Види: G. Luzzato, Економска повијесг Италије, Загреб
1960, стр. 287—292.
151 Види стр. 102—107 .
152 Иваниш Гудељић је увозио тканиие из италијанског града Барлете, а
у име Витаса Дуповчића куповао апулијску пшеницу /Lam. de For. X fol.
277’, 10. IX 1434; Test. Not. XII fol. 90’, 28.XI 1434/, док cy Озринац Дабишино-
вић и Стјепан Младеновић набављали тканине у Дубровнику, а продавади
робље у Дријевима /Div. Not. XII fol. 204’, 3. I 1418; Lam. de For. II fol. 147’,
30. I 1412/.
153 Међу њима ce могу издвојити Бранко Ушинић и Витас Смиловић који
су допремали у трг со /Div. Not. XI fol. 78, 28. V 1404/, а Бурађ Брајановић,
Анхоч Анђеловић и Вукан Добровојевиђ тканине /Cons. Rog. VIII fol. 65, 10.
X 1441; Cons. Min. XIV fol. 217’, 2. V 1458/. Затим cy Стипуша Шишић из Дри-
јева у Дубровник, а Радоња Радосалић — удружен са Николом Покрајчићем
— у Венецију и Апулију извозили велике количине различите коже /Div. Not.
LVII fol. 19, 9. III 1473; Test. Not. XVIII fol. 94’, 8. VI 1464/, док cy Симко
Ленчић и Угљеша Зринковић продавали робље /Lam. de For. II fol. 147’, 30.
I 1412/.
154 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе,
стр. 188—189.
155 Тако је Радоња Радосалић имао „pelle 300 de le montovine le qual
sono della compagnia cum Nicola Pochraicich mandate a Vinexia per Stiepan
Stanichnich” /Test. Not. XVIII fol. 94’, 8. VI 1464/, a Бурађ Брајановић уложио
„in compania a Jachsa Dragić, zoe yperperi 170 e Jachsa ay dato deli soy denari
in compania intro noy yperperi 36... altro tuto de tutte due parte sie additto
Jachsa compagno mio in Bosna”. /Test. Not. VIII fol. 157’, 24. IV 1433/.
156 „Stepussa Sissich de Narente ex una parte et Radogna Stepichovich de
Ragusio et Luchas de Radoe de Ragusio ex altra parte" унајмили cy једну барку
y коју „ipse Stipussa participat pro medietate et ipsi Radogna et Luchas parti­
cipant pro altra parte", уз договор „quod ipse Radogna et Luchas debeant patro-
nizare et navigare dictum navilium" и да no завршеном послу „de lucro omni
quod facient cum dicto navilio medietas debeat esse dicti Stipussa et altra me­
dietas debeat esse dictorum Radogne et Luche”. Div. Cane. LII fol. 52, 20. VII 1471.
238 БУРО ТОШИН

157 Споменути Стипуша из Дријева и Хијероним Радослава Градића из

Дубровника су крајем 1473. ликвидирали друштво склопљено између себе
„non potendo de omnibus et singulis eorum negotis debitis de causis ad invicem
habitis et factis in presentem diem” /Div. Cane. LXXVII fol. 37', 20. III 1475/, a
пола године доцније „ser Johannes de Palmota ex una parte et Stipussa Sissich
de Narente ex altra parte” cy то на исти начин учинили „de omnibus debitis et
negotys tam de denarys quam de rebus inter ipsos usque in hunc diem”. /Div.
Cane. LXXVII fol. 109, 25. IX 1475/.
158 Deb. Not. XII 1/1400—1405/; Lett. di Lev. VI fol. 103, 21. X 1402; Deb.
Not. XIII /1417—1422/: Div. Can. XLI fol. 63, 14. V 1410; Lett. di Lev. VII fol.
108’, 29. X 1411; 149’, 1. VI 1412; Lett. di Lev. IX fol. 40’, 10. II 1423; Sent Cane.
VII fol. 248’, 15. V 1423; Div. Cane. XLIX fol. 243', 26. VIII 1425; Deb. Not. XIV
/1426—1430/; Deb. Not. XV /1430—1433/; Deb. Not. XVI /1433—1434/; Deb. Not.
XVII /1434—1436/; Deb. Not. XVIII /1437—1439/; Deb Not. XIX /1439—1440/;
Deb. Not. XX /1440—1441/; Deb. Not. XXI /1441—1443/; Deb. Not. XXII /1444—
1446/; Deb. Not. XXIII /1447—1448/; Deb. Not. XXIV /1448—1449/; Deb. Not.
XXV /1449—1450/; Deb. Not. XXVI /1450—1451/; Deb. Not. XXVII /1450—1453/;
Deb. Not XXVIII ,/1453—1454/; Deb. Not. XXIX /1454—1455/; Deb. Not. XXX /1455—
1456/; Deb. Not. XXXI ,/1456—1458/; Deb. Not. XXXII /1458—59/; Deb. Not.
XXXIII /1459—1459/; Deb. Not. XXXIV /1459—1460/; Deb. Not. XXV /1462—1463/;
Deb. Not. XXXVI /1463—1465/; Deb. Not. XXVII /1466—1468/; Deb. Not. XXXVIII
/1469—1470/; Deb. Not. XXXIX /1470—1471/; Deb. Not. XLII /1473—1474/ и Deb.
Not. LXIII /1475—1476/. Износ задужења домаћих трговаца морао је бити
знатно већи, тим прије што су архивске књиге из серије Debita Notariae пот-
пуно изгубљене за 1406—1417, 1422—25, и 1437. годину. Види: Д. Ковачевић-Ко-
јић, Градска насеља средњовјековне босанске државе (табеле на стр. 168—170).
159 Податке о броју трговаца и задужења, те о износима задужења у
дукатима и перперима по појединим мјестима преузели смо од Д. Ковачевић-
-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе (табеле на стр. 172.
и 173).
160 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе,
стр. 177.
 X ГЛАВА

СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА

Код утврђивања тога ко су били становници Дријева, требало

би поћи од питања положаја Дријева између Дубровника, с једне,
и господара овог средњовјековног трга на ушћу Неретве, с друге
стране. Како се из периода владавине српске државе о томе не зна
нипгга, овај проблем почећемо разматрати од времена успостављања
босанске доминације над Дријевима. Наиме, у највећем јеку пријет-
њи да ће им трг отуд премјестити у Орман, Дубровчани су писали
херцегу Стјепану да су „прије много десетина година господа Босне,
хтијећи цравити кумерк соли доле у приморју, изабрали оно мјесто
у Неретви и тамо подигли речени кумерк, те дали терен нашој влади
за прављење трга нашим трговцима", од којих су се многи тамо оже-
нили и „направили многе зграде са великим трошком и напором,
учвршћујући се од воде и непријатеља” и због тога су „увијек пла-
ћали и плаћају 16 гроша за сваку кућу годишње”1. Истина, сачувано
је нешто података о томе да су становници Дријева давали господа-
рима трга износ од једног дуката по кући2, али се исто тако зна да
су понекад покушавали избјећи ту обавезу на raj начин што су,
када је доспијевала исплата, бјежали из трга и склањали се у Стон3.
На основу споменутог споразума између босанске господе и дубро-
вачке владе сазнајемо да је и поред обавезе дубровачких трговаца,
која се састојала у плаћању реченог износа од 16 гроша за сваку
кућу, царина била оне господе. Тако је дуго времена — како су на-
глашавали Дубровчани — било уобичајено да је „речена царина била
босанске господе, а становништвом су утгрављали они (Дубровчани)
и постављали судије у тргу”4. На тај је начин, дакле, настао у Дри-
јевима неки облик кондоминиума — сувлашћа, који се састојао у
томе што је тамошња царина остала у својини босанске господе, и
у њој су барони Босне од најстаријих времена посједовали „пуно
право постављања цариника и службеника”5, док су само мјесто
држали Дубровчани, организујући — преко органа своје власти —
живот у њему онако како им је одговарало. Међутим, тај свој ста-
тус у Дријевима Дубровчани су, како им већ затреба, знали тумачи-
ти на различите начине. Тако је дубровачка влада, у вези са неким
млетачким грађанима, почетком 1412. венецијанском дужду писала
како су ови на лаж и лаковјерност доведени „у дријевски трг у ње-
 БУРО ТОШИН
240

н°ј јурисдикцији” и тамо били опљачкани6, а половином августа

1408. му објашњавала о новцу и тканинама који су Николи Викту-
риу „у дријевској луци украдени... изван њене јурисдикције”7. Она
је поново средином 1413, у вези с одређеном пљачком над Марком
Систом, поручивала венецијанској Сињорији да су у њој, поред
људи босанског војводе Гргура Николића, учествовали и „тројица
њених поданика некада у Стону а сада, пак, настањени у Дријевима
— мјесту краља Босне и господина војводе Сандаља”, додајући да ће
у Дријевима „њени бивши поданици, задржавајући се премало под
њеном јурисдикцијом остати и да никаквог закона против тих зло-
чинаца као својих поданика неће посједовати”8. Таква објашњења ду-
бровачке владе, као и оно да своје поданике који су учествовали у
споменутим пљачкама није увијек имала „под својом моћи”9, не тре-
ба много да изненађују, пошто је она покушавала њима скинути
одговорност са себе због злодјела која су ови чинили. Неусаглашене
тврдње Дубровчана да су Дријева била час „под њиховом јурисдик-
цијом”, а час „изван њихове јурисдикције”, већ саме по себи указу-
ју на потребу њиховог суочавања са стварношћу. Најинтересантнији
случај у том погледу представља извјесна распра између судија и
цариника ради трговачких књига и рачуна дријевске царине, у којој
је Иваниш Гудељић, позван пред неретљанске судије, изјавио „нећу и
недне одговорити него ли прид моим господином кралем” на што су
му ови скренули пажњу „гледаи што чиниш ено ти е брат Дубров-
чанин и ти си”, а он на то додао „ни једне нећу неголи прид кра-
лем”10. Гудељићево тражење јурисдикције босанског краља и одбија-
ње да одговара пред дријевским судијама, иако усамљен примјер у
Дријевима, показује да су у XV вијеку живјели у тргу и они који
нису признавали само власт Дубровачке Републике. Али, пошто овај
случај не даје сам по себи никакав одговор на то, а други, слични
њему, нам нису познати, нисмо сигурни да ли је овај, по својој по-
словности познат, Дубровчанин сматрао заиста босанског краља сво-
јим врховним „господином”, или је то само у том моменту изјавио да
би избјегао одговорност пред мјесним судијама као органима дубро-
вачке владе у Дријевима.
Овакво посматрање статуса Дријева у свјетлу међусобних бо-
санско-дубровачких односа не допушта увијек да се утврди ко су
били становници у њима. Међутим, једно је сигурно — нагли при-
вредни просперитет и изгледи за брзим зарадама у Дријевима при-
влачили су све већи број Дубровчана, који су се и дуже времена та-
мо задржавали. Они су, у ствари, куповали земљу од домаћих станов-
ника на тргу и на њој подизали своје куће у којима су остајали да
живе11. Неки од њих су до кућа долазили и путем мираза — женећи
се дјевојкама из Дријева — те, бавећи се својим послом, проводили
читав живот у њима12. Процес пред дубровачким кнезом и његовом
куријом против Прибила Глејевића показује да су дужина боравка
у Дријевима, посједовање куће, постављање фактора или слугу и
обављање уобичајених дужности око чувања трга били главни кри-
терији према којима се одређивало да ли је неко припадао реду трго-
ваца или није13. С друге стране, било је случајева да су појединци,
не испуњавајући своје обавезе, доспијевали понекад и у ситуацију
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 241

да им је пријетила опасност да изгубе и своје грађанство. Тако је

средином 1429. дубровачка влада пребацивала своме грађанину Ра-
довану Утишеновићу што је презрео њена наређења и био јој непо-
слушан, упозоравајући га да ће, ако се у одређеном року не појави
пред њом, „бити лишен дубровачког грађанства” и тиме изгубити
сваку своју личну и имовинску безбједност14. Уколико не припадају
кругу властеле, поједини Дубровчани у Дријевима се тешко по име-
ну разликују од домаћих људи. И код једних и код других, у ствари,
преовлађују народна имена, док се хришћанска ријетко јављају15.
Међутим, постоји више начина да се утврди да ли је неко Дубров-
чанин или није. Поред имена изричито стоји да ли је неко „Ragu-
seos”, или је ,,de Ragusio habitator Narenti", односно само „habita­
tor" у Дријевима16. Под појмом „habitatores" у Дубровнику су под-
разумијевани странци настањени у граду, који нису формално сте-
кли дубровачко грађанство. Аналогно томе, хабитатори су и дубро-
вачки грађани настањени у босанским градоким насељима17, па пре-
ма томе и у Дријевима. Али, и поред ових установљених критерија,
треба бити посебно опрезан када се на основу обимне грађе Дубро-
вачког архива проучава састав становништва у Дријевима, пошто
правни положај није увијек исто што и поријекло18. Наиме, чињени-
ца да је неко дубровачки грађанин не значи сама по себи да он оба-
везно мора бити из Дубровника, будући да се може радити о дома-
ћем човјеку са таквим статусом.
Међу Дубровчанима — посебно трговцима — насељеним у Дри-
јевима било је, свакако, и властеле и пучана. Ови се први лако раз-
ликују од посљедњих по презименима и титули „сер" уз њихово име.
Таква друштвена подијељеност међу њима очитује се и у писмима
којима се дубровачка влада обраћа својим људима на дријевском
тргу19.
Поред Дубровчана, у Дријева су стизали и у њима остајали и
неки дубровачки поданици из Стона20. С обзиром на трговинску раз-
мјену с њима, тамо су такођер боравили становници појединих сред-
њодалматинских градова. Такви су били неки Трогиранин Кресоје и
Задранин Борђе Бартоловић21. Y Дријевима су се преко Дубровника
слијегали пословни људи и са других страна, посебно из Италије. Та-
мо су Сицилијанцу Доминику Франциес украдене велике количине
јареће и овчије коже22. Осим трговином, Италијани су се бавили у
Дријевима каткад и закупом локалне царине (Болоњез Иван ТаАен-
ти — 1381. и Млечанин Иван Белтрамо — 1419. године)23.
И на крају, домаћи људи, у првом реду трговци са Неретве, ра-
до су постајали дубровачки грађани, пошто су на тај начин, било да
живе у Дубровнику или, пак, остану у Дријевима, стицали одређене
предности над онима који то нису били. Предности су се, прије
свега, састојале у добијању права на судску аутономију, као и у
низу других олакшица потребних за обављање њихових редовних по-
слова. И дубровачкој влади је, с друге стране, било у интересу да
међу становништвом овога мјеста има што више својих људи и при-
сталица, који би заступали њене интересе и преко којих би она мо-
гла несметано спроводити своју политику. Упркос једном од глав-

16 Трг Дријева у средњем вијеку

242 БУРО ГОШИН

них услова за пријем странаца у дубровачко грађанство — да се ли-

це које се прима и његова породица морају настанити у Дубровни-
ку24 — наши примјери показују да је мноштво домаћих људи из Дри-
јева и након обављања овога свечаног чина остајало да живи упра-
во у своме родноме мјесту. Најбољу илустрацију за то имамо у слу-
чају Вукше Дидалића, који крајем априла 1392. „in Minori consilio ad
sonum campanum more solito congregato factus fuit civis Ragusii”, да
би ce три и no године доцније оженио кћерком покојног Хреље из
Босне, а потом укључио у јавни и пословни живот трга, и већ 1396.
био биран за једног од тројице његових судија25. Поред њега и многи
други Дријевљани су примили дубровачко грађанство26, а неки од
њих тамо су се жениди и засновали своје породице27. Послије тога
почињали су се, и то преко кредита, све снажније укључивати у
трговину, у чему је посебно предњачио Покрајац Новаковић28. Ако
би заједничким радом стекли неку већу имовину, обично су се, уз
арбитражу изабраних суграђана, дијелили између себе и потом на-
стављали да послују сваки за свој рачун29. Неки од њих, било да се
ради о Дубровчанима или домаћим људима, и по неколико генера-
ција -су живјели и дјеловали у Дријевима. То показују и њихови тс-
стаменти којима су својим насљедницима омогућавали да наставе
породичну традицију на кућном огњишту. Тако Вукчин Остојић
оставља опоруком сва своја покретна и непокретна добра „кћерци
Владуши и другој кћерци или сину кога је очекивао да ће се роди-
ти”30, а Радојко Добровоевић своју кућу завјештава „да прелази с
кољена на кољено”31. Поред дјеце као директних потомака, имовина
оних који су умирали у Дријевима остајала је, понекад, према степе-
ну сродства, и другим њиховим законитим насљедницима, браћи и
сестрама32. Y случајевима да након покојникове смрти преостали на-
сљедници не би имали довољно средстава за живот, та имовина је
била продавана и новац добијен њеном продајом трошен за њихово
издржавање33. Због тога су и дјецу која би након смрти родитеља
остала незбринута појединци усвајали и обезбјеђивали им егзистен-
цију34.
Што се тиче броја становника у Дријевима, за било које ври-
јеме, немогуће га је тачно утврдити. Истина, постоје неки елементи
који — иако се на основу н>их не дају правити чак ни неке глобалне
процјене — допуштају да се по појединим периодима изнесу одређени
цифарски подаци о томе колико је, барем приближно, на неретљан-
ском тргу било мушког активног становништва. Тамо је, као што је
већ напријед наглашено, 1372. године живјело око 200 мушкараца
способних за оружје35, а у рату са босанским краљем Остојом дубро-
вачке власти су регрутовале у Дријевима 50 људи из редова својих
грађана36. Десет година доцније — у вези с дубровачким походом у
циљу успостављања власти над острвима Корчулом, Хваром и Бра-
чом — Дријевљани су морали послати „до стотину добро наоружа-
них људи са њиховим баркама”37, а у току конаваоског рата најприје
30 стријелаца, а потом још и 20 нових војника38.
Како је то много пута истицано, становници Дријева, од којих
се за неке зна да су тамо посједовали и своје куће са имањима, уви-
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 243

јек су када би им запријетила опасност од стране босанске, турске

и млетачке војске добијали одобрење да се преселе на подручје Сто-
на или Пељешца39. И онда када би такве опасности минуле, неки од
њих су, изгледа, повремено живјели у оба ова мјеста40. Све важније
догађаје у своме животу Дријевљани оу обиљежавали управо у Сто-
ну. Тако је управнику царине Радоју Миладиновићу било одобрено
одсуство с посла да дође у Стон због женидбе41, а Франко Борђић и
Симко Галовић су, када су се разбољели, лежали у Стону, гдје се
очекивало да би их и смрт могла задесити42. Други су је опет, као
што су Иваниш Радманић, звани Гудељић, и Радоња Радосалић, за-
иста дочекали у њему43. Међутим, у Стону их нису окупљали само
дани радости и туге. До овог мјеста доспијевали су и због задовоље-
ња других потреба44. Они који нису имали своје куће, узимали су
је под закуп од домаћег становништва45 и, вјероватно, у њима отва-
рали потребан пословни простор. Поред земљишта које су у случаје-
вима споменутих опасности споља добијали на уживање, појединци
су понекад извјесне површине, иначе власништво дубровачке општи-
не, и бесправно узурпирали46. Посједовање таквих имања доносило
им је и обавезу чувања Стона од пожара и надокнађивања штета
нанесених у стонским пољима и виноградима47.
Поред Стона и Особљаве на Пељешцу, гдје су се у вријеме спо-
менутих опасности, а понекад и мимо њих, састајали и живјели, неки
становници Дријева су се повремено опредјељивали иза другамјеста
као мјеста свог сталног боравка. Тако је већ много пута раније спо-
мињани златар Вукан Добровоевић дотад стеченим новцем подигао
1448. године кућу у Дубровнику, а и Радосав Миотанић је, поред
оне у Дријевима, такођер располагао једном кућом у граду Св. Вла-
хе48, док се њихов бивши суграђанин „Nixa Bieloevich olim de Na-
rente” спомиње као „habitator Ragusii”49. Све већи изгледи за зараду
у градским насељима у унутрашњости Босне привлачили су станов-
нике неретљанског трга да се трајније настане у њима. Најбоље при-
мјере за то имамо у случајевима Цвјетана Милишића из Дријева,
који је живио у Фојници и тамо се с Иваном Добретковићем око не-
чега спорио50, те браће Ратка и Цвјетка Брајковића, закупаца четвр-
тог дијела једне рударске јаме у Дежевици и власника двију кућа,
од којих једне у Стону, а друге у Дријевима51. Y потрази за још
бољим и уноснијим пословима неки од њих су доспијевали и у
дубљу унутрашњост босанске и српске државе, до Сребренице и Но-
вог Брда52. Међутим, спретнији и храбрији међу њима нису се задо-
вољавали чак ни тиме, него би се, ношени нешто потребом за нала-
жењем новог занимања, а нешто својим авантуристичким духом, об-
рели понекад и с друге стране Јадрана, и тамо, привремено или
стално, своју стару постојбину замјењивали новом. Када се одлучио
на такав пут у Венецију, Цријеп Тикосалић је 1425. уступио Милутину
Русојевићу овоју кућу у Дријевима53, а Неретљанин Стојак. Прода-
шић, већ тада становник италијанског града Баролиа, средином 1418.
године оженио се -сестричном дубровачког кројача Богосава Паноше-
вића54. Највећи заљубљеник оваквих путовања међу њима био је
Франко Влахић из Дријева ,који је ишао „лутајући свијетом”, и када
је једном приликом желио „поћи на пут до Рима”, не знајући „шта
246 BVPO тошив

од којих се за неке мора нагласити да су новац стечен обављањем

главног посла улагали у трговачке, кредитне и друге уносне дјелат-
ности, и тако се занимали читавим спектром различитих послова81.
То значи да специјализација занимања у Дријевима — као ни у
другим босанским мјестима у средњем вијеку — није била спрове-
дена до краја, па отуд произилази и појава да се иста особа једно-
времено бави и занатом и трговином82.
Има много случајева да су се појединци у Дријевима, уз своју
основну трговачку дјелатносг, бавили пољопривредном производњом
или узгојем стоке. На такву праксу најбоље указују садржаји њи-
хових тестамената, којима су, поред осталих ствари, својим насљед-
ницима остављали различите врсте житарица и стоке. Они оу, у
ствари, у Дољанима, Црнићима и другим околним мјестима од та-
мошњих сељака узимали парцеле земље у закуп и на њој производи-
ли велике количине пшенице, јечма, зоби и сијерка83. Слично томе,
неки од њих су узгајали краве, волове и телад, овце, овнове и јаг-
њад, коње, кобиле и ждребад, те јарце и свиње, а понекад чак и
пчеле84. Y току љета ту стоку су давали у Затон и остале сусједне
крајеве на испашу85, а преко зиме је вјероватно држали у својим
стајама, које су се морале налазити негдје у близини, али изван
трга.
Дријева су с временом постала средиште у коме се становништ-
во, поред трговине и већ споменутих заната, бавило и другим посло-
вима. Стањани (albergari) су држали свратишта, конаке и бринули
се за смјештај путника, њихових коња и робе. Осим њих, тамо је
било и гостионичара, код којих се свраћало на пиће, али не и од-
сједало86. Затим, у вези са посебним географским условима нерет-
љанског трга, постојала су у њему и одређена специјална занима-
ња (солара, носача, плакара и мјерача соли)87. И на крају, тамо се
врло често срећу и слуге запослене код трговаца или неких других
особа88 ,те локална сиротиња, за чије су издржавање појединци сво-
јим тестаментима остављали милостињу89. Из редова ових посљедњих
регрутовани су они који су, не налазећи других средстава за живот,
продавали своју радну снагу. Таква појава регистрована је у Дри-
јевима још од 20-их година XIV, а постала је учесталија од почетка
XV вијека. Унајмљивањем „себе и свога рада” у почетку су се више
бавиле жене, дсж је то доцније готово у потпуности постало занима-
ње мушкараца. Каквим су се они пословима бавили пошто би са
својим господарима долазили до новог мјеста боравка то се из уго-
вора не може јасно видјети, али, по свему судећи, радили су све оно
што им је повјеравано. Њихови путеви завршавали су најчешће у
Дубровнику, али и у Сланом, Брену, Котору и Бару, односно у Ве-
нецији, Ферму, Фиренци, Трану, Кандији итд. Најамници из Дријева
служили су „добро, вјерно и без крађе". Господареве „ствари и до-
бра” морали су „достојно пазити и чувати” и нису — у току уговоре-
ног рока — могли напустити гоподара, који је био обавезан давати
„намирнице за живот, одјећу и обућу”, а понекад и нешто готовог
новца90.
Живот дријевског становништва, било да се ради о Дубровча-
нима или домаћим људима са статусом дубровачких грађана, одвијао
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 247

ce y тијесној сарадњи и под пуном контролом дубровачке владе. Y

ствари, због значајне улоге коју је неретљански трг имао у њеном
општем привредном развитку, Дубровачка Република је подузимала
читав низ разноврсних мјера да би помогла и подстакла трговачку и
друге видове дјелатности становника настањених у Дријевима. Она
је, на примјер, давала детаљна упутства о томе како да се у датом
моменту држе пред провалама босанске, турске и млетачке војске91.
Затим им је строго наређивала да се не мијешају у међусобне зађе-
вице босанске властеле, које су настајале око сувласничких односа
у тамошњој царини92. Y случајевима када би житељима Дријева, и
поред свих званичних гаранција, била повријеђена нека њихова пра-
ва, дубровачка влада је одмах, путем писама или преко својих по-
сланика, интервенисала код херцега Стјепана и браће Радивојеви-
ћа93. Не само за живота, већ и након њихове смрти, она није преста-
јала водити бригу о својим поданицима на Неретви. Да би је сприје-
чила од пропасти, влада је преко локалних судија или за то специ-
јално одређиваних лица сакупљала имовину оних који би тамо уми-
рали, и по могућности је претварала у новац, који је потом отпре-
мала у Дубровник94. Из сличних је разлога именовала и појединце
да, у циљу утврђивања њихове аутентичности, испитују тестаменте
покојника, а понекад, иако се то нигдје изричито не наводи, и да
воде рачуна о њиховој заоставштини95.
Влада Дубровника је непрекидно одржавала писмене везе са
становницима дријевског трга, од којих је, исто тако, повремено до-
бијала одговарајућу пошту96. Y тој преписци били су третирани ра-
зличити проблеми ,од којих најчешће питања у вези са међусобним
сукобима, пљачкама, закупом царине, увођењем незаконитих дажби-
на, забранама локалним трговцима да се крећу по Босни, и томе
слично97. Писма такве садржине обично су преносили посебни ку-
рири, који су остваривали и друге врсте контаката између дубровач-
ке владе и њене насеобине у Дријевима. Њиховим услугама влада се
користила и приликом уручивања позива на суд, пред којим су се
појединци у заказаном року морали појавити у Дубровнику98.
Поред овога, готово на сваком кораку присутног утицаја Ду-
бровника, могуће је цратити и друге стране живота дријевских ста-
новника. То ice, у првом реду, односи на начин њиховог укључива-
ња у свакодневницу неретљанског трга, на коме су куповали, сами
подизали, 1од предака насљеђивали, те путем мираза и неподмирених
им дугова долази до потребних кућа". Међутим, они који ни на је-
дан од споменутих начина не би могли доћи до куће узимали би је
од других под закуп и у њој живјели100. Све је то, разумије се, често
водило стварању једног веома компликованог система сувласничких
односа, због кога су готово редовно избијали сукоби и неспоразуми,
рјешавани тек пред дубровачким судом101. Али, заједнички је живот
одувијек упућивао људе једне на друге — а то је био случај и са
Дријевљанима — који су ce у датим моментима потпомагали посу-
ћивањем одређених сума новца. Ykoahko такве дугове не би на ври-
јеме враћали, на то су приморавани судском пресудом102. Y3 то би
им се понекад дешавале и разне неугодности. Неки су, због дугова
својим суграђанима, доспијевали у затвор и губили слободу103. Осим
248 БУРО ТОШИН

ових у кредитним пословима, Дријевљани су имали неспоразума и у

вези са разним трговачкпм и другим трансакцијама104.
Поред бројних међусобних сукоба, који су обично почињали
вербалним увредама а завршавали се физичким нападима, те понекад
чак и усмрћивањем105, они су се повремено сукобљавали и са закуп-
цима домаће царине. Разлоге за то требало би, прије свега, тражити
у покушајима увођења неких до тада неуобичајених новости у ца-
рини и бесправном одузимању туђе робе од стране ових посљед-
њих10б. Увидјевши да такве свађе не воде никаквом добру, дубро-
вачка влада је, на концу, морала 1423. године наредити својим грађа-
нима — судијама и трговцима, на једној, те цариницима, на другој
страни — да се морају међу собом измирити, добро пазити и живје-
ти, једни другима долазити и пријатељски се сретати, остављајући
све раније неспоразуме по страни107. И доиста, као да је и било тако,
пошто након тога времена у документима срећемо све мање пода-
така који говоре о таквим споровима трговаца и цариника. Уколико
би до њих можда и долазило, влада би поново, уз примјену одгова-
рајућих новчаних казни, на вријеме интервенисала и тако их у кори-
јену сасијецала108.
Међутим, владине поруке дријевским трговцима да буду „по-
корни локалним судијама у оном што су дужни како би се на тај
начин избјегли разлози за непотребне скандале”109 нису имале тако
снажног ефекта као у претходном случају. И послије њих су познати
многи случајеви да су појединци не само отказивали послушност
него понекад на iipy6 и недостојан начин наносили разне увреде ту-
мачима правде и због тога доспијевали у затвор110. Није била ријетка
појава да су неки од њих, када је било у питању рјешавање извје-
сних неспоразума са суграђанима, прибјегавали и разним нечасним
средствима. Такви нису презали чак ни од тога да доведу у трг неке
људе са стране и уз њихову помоћ обрачунају се са противницима111.
Надаље, често присуство влаха у Дријевима доносило је, такођер,
мноштво проблема људима који су тамо живјели112. Свађе са њима
коштале су појединце чак и затвора113. У сукоб са законом Дријев-
љани су долазили и због повремених пљачки, у којима су на тргу
или његовој блмжој околини отимали једни другима новац, со, оло-
во, тканине, коже, сребренину и о-стале врсте робе114. Настрадали у
таквим пљачкама, свађама и тучама обраћали су се готово редовно
дубровачкој влади и од ње тражили помоћ115. Ова би обично након
тога позивала оптужене на одговорност пред својим судом116. У за-
висности од тежине учињеног кривичног дјела, његовим актерима
су у Дубровнику биле изрицане различите пресуде. У највећем броју
случајева такви су кажњавани затвором117, а понекад су над њима
били примјењивани и разни облици тортуре118. За грубље прекршаје
закона биле су предвиђене и смртне казне, које су, ипак, често замје-
њиване исплатом одређене новчане глобе118а.
Под утицајем Дубровника и других приморских мјеста, и Дри-
јевљаии су се организовали у једну братовштину, чији се задатак,
уистину састојао „у промицању религиозности и ћудередности уз
тјелесно припомагање својих чланова”119. Име те братовштине на
Неретви није нам познато, али се зато зна да су ce у њу укључивали
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 249

готово сви Дубровчани, а вјероватно и домаћи људи, који су се тамо

окупљали ради врговине, закупа царине и других послова. Због
тога што је трговцима наплаћивао царине веће од оних које су биле
прописане, Жоре Бокшић је био почетком 1397. осуђен новчаном
казном у износу од 150 перпера, које је морао исплатити или бра-
товштини, или их, пак, дати у сврху поправљања цркве у Дријевима120.
Братовштина дријевских трговаца често је радила и на учвршћивању
личне безбједности својих чланова. Тако су почетком маја 1423.
судије и сви трговци неретљанског трга положили заклетву да неће
лажно свједочити против тамошњих цариника с којима су били у
некој завади121. Међутим, то није била довољно чврста гаранција
да ће братими увијек живјети у међусобној слози и љубави. У ства-
ри, једва три године након полагања споменуте заклетве, на захтјев
неких бесправно осуђених чланова дријевске братовштине, било је
писано једно |пиомо дубровачкој влади против Гојисава Петровића
и Остоје Радосалића, судија у Дријевима, којим је тражено да буду
искључени из братовштине и удаљени са дужности коју обављају122.
Како најраније вијести о постојаљу цркве Св. Вида датирају
већ из средине 60-дах година XIV вијека, а цркве Св. Марије тек
из 1434. године123, то би дјеловање дријевске братовштине требало,
вјероватно, крије везивати за цркву Св. Вида. Мање је неизвјесна од
тога чињеница да се вјерски живот сваког житеља, док се налазио и
живио на тргу, одвијао у обје ове цркве, у којима је недјељом или
другим празником, заједно са осталим вјерницима, присуствовао
служби божјој и обраћао се за савјет свештенику који се стара и
бори за душу човјекову. Осим таквим учешћима у обредима, посебно
велика наклоност цркве стицала се и дарежљивошћу према њој, за
што је најзгодонија прилика био крај живота, када су остарјелом
или обољелом, доспјелом на самртну постељу, вјера и црква остајале
једина утјеха и најсигурнији пут у живот вјечни, и када му се,
због свега тога, све оно што је постигао на овом свијету чинило
јадним и ништавним, па је зато сматрао да га је боље дијелом за-
вјештапи једној -од својих богомоља неголи у цјелини оставити иона-
ко незахвалним насљедницима на уживање. Отуда и мноштво пода-
така у тестаментима дријевских трговаца, који говоре да су многи
од њих, за спас своје душе, остављали за одржавање миса њима или
члановима њихових породица на име поклона, локалним црквама
различите суме новца и прилагали им остале драгоцјене предмете,
захтијевајући понекад изричито да се имају потрошити „рег renova-
cion clela chiesa”m. Поред цркава у Дријевима, Стону и Дубровнику
појединци у својим тестаментима спомињу и цркву у Љубушком,
иако не наводе коме је била посвећена125, док. су неки од њих — као
што је Гојисав Орловић, звани Петановић — за спас своје душе,
тражили да се дио њихове заоставштине мора послати чак и до неке
цркве у Риму126. Познато је и неколико лица која су вршила дужност
свештеника, капелана. у Дријевима, који су, од крштења новорођен-
чета па до праћења умрлог на посљедњем путу, активно учествовали
у животу свакога становника. Већ почетк-ом 1376. године „презбитер
Богоје капелан Дријева" примио је од Милтена Прибоевића, изврши-
теља тестамента Обрена Векојевића, „једну кућу завјештану цркви
 БУРО ТОШИН
250

Св. Вида у Дријевима”127. Неколико година доцније његов брат Стој-

ко је, након смрти овога, сакупио „сва добра покојног презбитра
Богоја”128 и од његових дужника наплаћивао преостале дугове129. Bo­
noја је на положају локалног свештеника замијенио неки Никола
Барбароса, који се 22. јануара 1378. године тужио пред дубровачком
владом на судије и трговце у Дријевима „због тога што су га при-
мили за њиховог капелана и отпустили прије уговоренога рока од
годину дана из службе не дајући му плату за обављену дужност и
посао”130. Није сигурно да је ово исти протопоп Никола, чије су
ствари, послије његове смрти, на захтјев дужника, златара Алексе
Толоворијевића, морали сакупити судије у Дријевима131, али их, по
свему судећи, нису затекли у цјелини, пошто је већ раније црква
била купила његово свештеничко одијело132. Поново се, након извје-
сне паузе, јавља неки дон Никша „capellan de Narente”, коме je под
крај 1395. стонски свештеник Никола Нигро оставио својом опору-
ком новчани износ од 40 перпера133. За све ове попове у Дријевима
се не зна да ли су били домаћи људи или странци. Тек је 5. фебруара
1405. састављен, а 13. јуна исте године дистрибуиран тестаменат през-
битра Георгија Андријана из Дриваста, који је службовао у дријев-
ском тргу134. Ратко Радуновић је од Влакуше и Матка Радосалића
захтијевао да у року од године дана искупе његову душу због гри-
јеха за кога је знао дон Иван, свештеник из Дријева135. Исти тај
дријевски капелан Иван био је присутан и као свједок приликом са-
стављања тестамента Владне, сестре Драгила Накојевића и Вуко-
слава Доброманића136, те у једној свађи између Влахоте Зуготића и
неких друшх Дријевљана137. На сличан се начин међу свједоцима те-
стамента Георгија Радстића јавља 1449. презбитер Михиел138, а 1464.
године као свједок на тестаменту Радоње Миљахнића дријевски све-
штеник Марин, који је чак „cum la sua тап propria” писао овај
тестаменат139.
Из свих ових до сада посматраних права која су уживали про-
излазило је и мноштво обавеза дријевских становника. Биле су то,
у првом реду, обавезе безбједоносног карактера. Тако су они, под
пријетњом казне од 25 перпера, морали помагати представницима
званичних власти у спровођењу одређених судских одлука у дјело и
спречавању неких злочина на тргу140. Увијек када би се Дубровник
нашао у рату, из нјихових је редова регрутован извјестан број људи
и слат у војску141. Ако би у пословима такве врсте успјели постићи
неке запаженије резултате, њима или члановима њихових породица
су додјељиване различите награде и признања. Тако је, због његовог
„доброг жртвовања” у босанско-дубровачком рату (1403), за издржа-
вање жене покојног Вукослава Копитовића, из средстава дубровачке
комуне, дато 30142, а мајци некога Зизе додијељено 20 перпера, пошто
је и овај 1431. године изгубио живот у служби дубровачке владе143.
По истом основу је жени и синовима Радивоја Козарке било одоб-
рено да се могу бавити трговином на исти начин на који су то чини-
ли и друти трговци у Дријевима, а самом Радивоју омогућено да и
даље остане у служби коју је до тада обављао, уз образложење да
је био „вјеран службеник нашој влади" и у тој служби „без руке
остао и многе друге тешке ране задобио”144.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 251

Користећи се правима к,оја су имали и извршавајући обавезе

којима су подлијегали, Многи становници Дријева тамо су дочекива-
ли и крај живота. Свестрано и прецизно, вјероватно као никад до
тада, такви су у посљедњим својим датаима правили детаљне билансе
цјелокупног животног пословања, водећи строго рачуна да им не
промакне ни најмања ситница приликом расподјеле свега онога за
што су се читав живот мучили и што су стицали уз велике напоре.
Наводећи сваки обично да то чини „inferто del corpo” али „cum bo­
na mente et sana memoria”145, ca смрћу суочени cy питање своје
заоставштине рјешавали путем тестамената. Ти њихови тестаменти
су руком појединих свједока, најчешће трговаца, а понекад и свеш-
теника146, били писани у Дријевима „in sclava litera”, а потом „in
latinam translati” y Дубровнику, и no налогу Малог вијећа регистро-
вани у књиге тестамената147.
По узору на ону какву су имали у своме матичном граду, ду-
бровачки трговци су, изгледа, били и у Дријевима формирали неку
врсту комуне. Тамо је Радна Добовиница подигла „unum sepe super
terreno comuni”, коју je „ultimate jussu comunitatis dicti loci” cpy-
шио дријевски судија Бурађ Брајановић, а због тога је доживио нај-
грубље увреде од речене Радне148. И у вези са неким другим важним
питањима дубровачка влада се, осим судијамаи цариницима, писмено
обраћала и „comunitati Narenti”149. Y циљу обављања таквих и слич-
них задатака она је, разумије се, имала неку своју управу. На писма
венецијанског дужда у вези са пљачком млетачког грађанина Марка
Систе, коју су учинили дријевски трговци у водама Корчуле, „regi­
men Narenti” није хтјела одговорити ништа150, али се зато та иста
„regimen Narenti" и те како заузимала приликом испитивања истине
када су венецијанском поданику Николи Виктуриу били украдени
новац и тканине у луци Дријева151.
Структуру споменуте управе дријевског трга не можемо до кра-
ја расвијетлити. Y ствари, за неке њене носиоце, захваљујући пре-
осталим вијестима, у могућности смо нешто шире казати о томе шта
су радили и које су функције обављали, док за друге можемо готово
једино констатовати да су постојали и ништа више.
На челу Дријева стајао је, свакако, управник мјеста. Влахота
Зуготић се једном приликом правдао дубровачком кнезу да он у
некој тучи у Дријевима није био кривац, о чему могу посвједочити
„miser lo provede de Narente” и локалне судије152. Управник. је, како
изгледа, увијек био неко од трговаца кога је дубровачка влада по-
стављала тамо. Тако се почетком мјесеца маја 1423. Петар Примовић,
звани Кљуновић — цариник Сандаља Хранића у Дријевима — жа-
лио на чувеног трговца Станихну Сладеновића „chomo е sie chapora-
re di logo” како je говорио да ће ономе „ко га буде убио или стри-
јелом ранио дати сваку ствар на свијету153. Иако не тако често, у
изворима се понекад јавља и тмтула византијског поријекла „coto-
pan”. Захваљујући писаној вијести да je „per Biagio di Bona, cotopan
et judices de Narente"154, дана 15. априла 1429. била доказана аутен-
тичност тестамента Раковца Прибиловића из Дријева, сазнајемо да
је то звање котопана одговарало функцији управника дријевске ца-
 KVPO гошик
252

рине, Kiojy је већ тада обављао споменути дубровачки властелин

Влахо Бунић155. Међутим, судећи по ономе што ћемо непосредно са-
да видјети, значење овога појма требало би схватити нешто шире
него што је на овом мјесту схваћено. Y ствари, још много прије
од овога времена од када је дубровачка влада држала неретљанску
царину у своме закупу, када уопште тамо није било управника ца-
рине такве врсте, у Дријевима се среће титула котопана. Већ поло-
вином 1391. Дубровчани су писали „cotopano Narenti et castelano
Dessine” o ствари неких узапћених барки из Ортоне156, а у прољеће
1417. Покрајац Новака Приљубовића својом опоруком захтијевао
да се, након смрти, из његових добара има дати „Ivance chotopan”
износ од 18 перпера157. То даје основа за претпоставку да је појам
котопан одговарао не само управнику царине већ, вјероватно, и уп-
равнику читавог насеља.
На основу мало сачуваних података о томе можемо закључити
да је дужност управника насеља у Дријевима била да ради на очу-
вању безбједности тртовине, те регулисању међусобних односа дри-
јевских трговаца, као и њихових односа са закупцима тамошње ца-
рине158. Дјелокруг његових послова није се, свакако, односио само
на то, пошто је он, вјероватно, обављао и многе друге послове веза-
не углавном за надзор над јавним и пословним животом у тргу. Али,
како не налазимо о томе ништа у изворима, то сада не постоји ни-
каква могућност за прављење било какве реконструкције његове
дјелатности у томе смислу.
За живот и развој насеобине у Дријевима од великог је значаја
слична судска аутономија какву су уживале колоније Дубровчана
и у другим градовима босанске државе. Она се састојала у томе што
је судски колегиј, с конзулом на челу, вршио судску власт над Дуб-
ровчанима и домаћим људима са статусом дубровачких грађана на-
стањених у одређеном мјесту. Од свих босанских тргова и рудника
стални конзул је постојао једино у Сребреници и Дријевима159. На
неретљанском тргу њега је, према постојећој изворној грађи, могућ-
но пратити само у посљедњих двадесетак година XIV вијека. Y сгва-
ри, први помен конзула тамо датира из средине 1380, када се Миро
Предоевић жалио пред дубровачким судом на сер Клемента Бунића
„consulem mercatorum Narente” да је, заједно са Веселком Зуготи-
ћем, премлатио у својој кући његовог нећака Маринца160. За разлику
од овога племића, конзули у Дријевима су, изгледа, понекад бирани
и из редова дубровачких трговаца161. Поред обављања судске власти,
њихове компентенције су, по свему судећи, биле много шире. Они су
неко вријеме, чигаи се, били и старјешине колоније и при том обав-
л>али читав низ важиих послова, везаних углавном за регулисање
најзначајнијих њених питања162. Даље, одредбом о конзулима иза-
браним „pro iure reddendo inter Raguseos in Sclavonia, Bossina, Sre-
mia et Bulgaria”, коју je донијело Велико вијеће крајем децембра
1387, било је, између осталог, одлучено и то да се у Хуму и Зети,
гдје Дубровчани нису склапали многе послове (ти су крајеви били
близу њиховог града), не бира дубровачки конзул, изузимајући дри-
јевско тржиште на коме је могао бити постављен конзул или троји-
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 253

ца судаца163. И прије овога времена имамо податке о избору тројице

судија164, али колико се зна, њихов избор није био обављан у исто
вријеме са избором конзула. Међутим, институција конзулата неће
се задржати још дуго времена на Неретви. Већ крајем новембра
1398 — приликом другог потврђивања споменуте одредбе Великог
вијећа на пет година — Мало вијеће ће изгубити право именовања
генералног конзула у Босни, Србији, Сријему и Бугарској, док ће у
Дријевима, умјесто конзула, моћи постављати само тројицу суда-
ца165. И заиста, послије ове промјене на налазимо више сталног кон-
зула у Дријевима. Умјесто тога зна се само за „ad hoc” избор сер
Марина Рањине за конзула, који је требало да заједно са дријев-
ским судијама испита свједоке у вези са неком свађом насталом из-
међу тамошњих трговаца и закупца царине Жоре Бокшића166.
Поред конзула, Дубровчани су и у Дријевима као и у осталим
босанским трговима, постављали своје судије, који су по потреби
сазивали тамо и збор грађана ради савјетовања или да би им caon-
штили наређења приспјела из Дубровника167. Зна се да су по тројица
њих били већ од 1378. године именовани на тргу168. Али њихов избор
по појединим годинама није могуће континуирано пратити још ду-
же времена. То можемо чинити тек од 1395. до 1466, са изузецима
за 1400, 1401, 1403, 1404, 1405, 1406, 1409, 1415, 1457. и 1464. годину,
пошто за њих немамо података о томе. Избор дријевских судија вр-
шен је у Малом Вијећу, и то — за разлику од конзула — увијек
из редова трговаца, а не и из редова властеле. Они су обављали сво-
ју дужност само на годину дана, а уколико им не би била на врије-
ме изабрана одговарајућа замјена, могли су је вршити и нешто
дуже. Са друге стране, у случајевима смрти прије истека службе,
боравка у неком другом мјесту у оквиру дубровачке јурисдикције
или изван ње, обављања друге функције у тргу и несавјесног извр-
шавања задатака, они су могли бити замијењени и прије истицања
повјерене им функције169. На основу података о њиховом постав-
љању — сачуваних, углавном, међу одлукама Малог вијећа — мо-
гућно је направити и преглед лица према томе колико су пута била
бирана на судијску дужност у Дријевима170.

Име и презиме Број Y периоду

избора
Иваниш Гудељић 11 1431—1435.
Стојмир Прибиловић 7 1450—1466.
Марко Баусовић 6 1416—1428.
Павлић Петровић 6 1424—1437.
Радојко Козарка 6 1431—1443.
Радослав Обуганић 5 1407—1419.
Станихна Сладеновић 5 1408—1432.
Влахота Зуготић 5 1413—1429.
Иван Копитовић 5 1423—1437.
Гојислав Непесило 5 1430—1440.
Стјепан Шишић 5 1454—1465.
Божићко Дапковић, звани Баба 4 1420—1428.
Гојисав Петановић 4 1424—1432.
Вукан Добровоевић, златар 4 1436—1445.
254 БУРО ТОШИН

Име и презиме Број V периоду

избора
Иван Драгићевић 4 1444—1454.
Мароје Радосалић, звани Патизловић 4 1447— 1452.
Мароје Боснић 4 1456—1463.
Лазар, златар 3 1382—1399.
Стојко Рањина 3 1396—1408.
Покрајац Новаковић 3 1411— 1416.
Веселко Славодржић 3 1412— 1417.
Остоја Сарасинић 3 1418—1422.
Грубач Гудељић 3 1429—1439.
Радивој Боснић 3 1440—1448.
Радивој Миладиновић 3 1443— 1449.
Стјепан Станихнић 3 1448— 1465.
Матко Стањевић 3 1459— 1462.
Прибиша Кранчић 2 1378—1382.
Богиша Сладеновић 2 1395—1416.
Милош Зуготић 2 1395— 1398.
Новак Прељубовић 2 1396— 1399.
Јакобац Обертић 2 1397— 1399.
Будислав Путај 2 1407—1410.
Брајко Узенчић 2 1402—1408.
Милутин Преља 2 1417—1421.
Иван Копичевић 2 1425— 1435.
Остоја Радосалић 2 1426— 1430.
Радосав Милатовић 2 1433—1435.
Радоња Богдановић 2 1439—1442.
Вукас Остојчић 2 1444— 1446.
Никола Покрајчиђ 2 1446—1451.
Рахат Ратковић 2 1450—1458.
Радовац Гојсалић 2 1449— 1451.
Витас Остојчић 2 1453—1455.
Радован Ходбиновић 2 1460— 1466.
Озрисав Милошевић 1 1378.
Стојисав Закарие 1 1378.
Милтјен Милетић 1 1382.
Ратко Љубосањин 1 1395.
Никша Дидалић 1 1396.
Ратко Дабић 1 1397.
Стојко Грубешић 1 1398.
Живко Закарие 1 1398.
Вукосав Попитовић 1 1402.
Љубак............... 1 1407.
Франко Павла Борђић 1 1410.
Мароје Рикаловић 1 1412.
Брајан Урсић 1 1413.
Милутин Русојевић 1 1414.
Поручен Драгановић 1 1417.
Матас Љупсавић 1 1419.
Брајан Виса 1 1420.
Доброслав Вукосаљић 1 1421.
Матас Брајковић 1 1422.
Богиша Порученовић 1 1427.
Витас Смиловић 1 1432.
Витас Дуповчић 1 1434.
Радоје, цариник 1 1441.
Бурађ Брајановић 1 1442.
Радивој Милутиновић 1 1444.
Михоч Стананић 1 1448.
Влакуша Милојковић 1 1452.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 255

Име и презиме Број V периоду

избора
Јакша Драгичевић 1 1456.
Радоња Радосалић 1 1458.
Радман............. 1 1460.
Наталије Стањевић 1 1463.
Перко Живановић 1 1463.
Јакоб Козарчић 1 1465.
Богавец ................. 1 1466.

Значи од укупно 79 трговаца, за судије у Дријевима неки су

били бирани више пута: један 11, један 7, тројица 6, шесторица 5,
шесторица 4, десеторица 3, осамнаесторица 2, а тридесетчетворица
једанпут.
На основу сачуване дубровачке изворне грађе могуће је рекон-
струисати и дјелокруг послова које су дријевске судије обављали у
вријеме трајања њихове дужности. Дубровачка влада је преко њих
често рјешавала питање заоставштине својих трговаца који су уми-
рали у Дријевима, на тај начин што су они секвестрирали њихову
имовину, од које су ону покретну, са тачним пописом, слали у Дуб-
ровник, а ону непокретну, или продавали, па добијени новац отпре-
мали у град, или је, пак, до коначне одлуке о њој задржавали у
својим рукама171. На сличан начин они су учествовали и у доказном
поступку аутентичности тестамената оних лица које је задесила смрт
на овом тргу, тако што су испитивали свједоке присутне у моменту
настајања таквих опорука о томе да ли је странка била ментално
здрава прилик1ом састављања свога тестамента и задовољна његовим
садржајем172. Даље, у оквире њихових компентенција улазило је и
право регулисања међусобних имовинско-правних односа тамошших
становника, што се нарочито огледало при рјешавању питања њихо-
ве заједничке својине над кућама и земљишним посједима173. О нов-
чаним дуговима Дријевљана, те неспоразумима настајалим поводом
њих и о пр-облемима сувласништва над појединим средствима тако-
ђе су морали водити рачуна дријевске судије173а. Посебно су им,
изгледа, заокупљале пажњу велике бриге око сталног питања без-
бједности трговаца који су са својом робом стизали на трг174. Путем
изјава свједока, они су често расвјетљавали међусобне сукобе дри-
јевских трговаца и о томе, по потреби, обавјештавали дубровачку
владу175. С истих разлога слали су повремено и одређена лица у Дуб-
ровник, која би својим исказима могла допринијети бржем и ефи-
каснијем рјешавању таквих спорова176. Чак су понекад сами, или уз
помоћ других житеља, учествовали и у хватању појединаца због
њихових злодјела чињених у тргу177. Да би се на вријеме стало на
пут немилим догађајима, судије су каткад преносили владина наре-
ђења завађеним Дријевљанима да се не смију узнемиравати нити
међу собом вријеђави178, а, с друге стране, и сами неријетко дожив-
љавали разне непријатности од њих179. Таквим преступницима они
су уручивали писмена наређења дубровачког суда да се у одређеном
року морају појавити пред њим због одговорности180.
 БУРО ТОШИВ
256

Интересантна је, без -сумње, улога дријевских судија у извозу

житарица са Неретве у Дубровник. Њима је, у ствари, било чест-о
поручивано да направе попис свих количина жита којим су распо-
лагали тамошњи трговци и да им нареде да га не смију извозити
ни у једно друго мјесто изузев у град под Срђем181. Међутим, у
временима када га тамо није било довољно, дубровачка општина је
преко судија слала своје жито и по одређеним га цијенама продава-
ла становницима трга182. Слично томе, они су заузимали одређено
мјесто и у снабдијевању Дријева сољу. Тако им је понекад налагано
да се информишу о количинама соли допремљене у царину, као и о
именима власника барки на којима је она била довожена183. Уз то
се њихова дужност састојала и у бризи да се спријечи давање соли
на исполицу и њезин непотребан довоз у царину у доба када је она
била довољно обезбијеђена њоме.184. Вјероватно поучени лошим иску-
ством у вези с њима, дријевске судије су повремено вршили и кон-
тролу мјера које су употребљавали локални трговци у својим радша-
ма185. Они су, затим, били задужени за очување јавног реда и мира
у тргу186, а понекад су, како се чини, морали водити рачуна и о по-
дизању ограде или плота око саме царине187. Да би се спријечила
могућност избијања епидемије, тамошње судије су имали задатак да,
под пријетњом казне од 200 дуката за сваког, заједно са специјал-
ним службеницима, мотре и пазе да неко од трговаца не би са сољу
долазио тамо из кугом заражених мјеста у Далмацији188. Зато им је
почетком 1434. било изричито налагано да путем јавног прогласа
обезбиједе чување трга од куге, која је тада била захватила Корчу-
лу189. Но, и поред високих глоба предвиђених за прекршиоце ове
забране, зна се за случајеве да су појединци, умјесто одређеног ка-
рантина, стизали директно у Дријева из иеких кугом заражених мје-
ста и због тога зарађивали и по неколико мјесеци дубровачког зат-
вора190. И најзад, у случајевима потребе за освајањем и припајањем
нових територија Дубровакој Републици, судијама из Дријева је при-
падало задужење да ангажују дријевске трговце у походима такве
врсте191.
Исто онако као што су то чинили у градовима Далмације, су-
дије у Дријевима су такођер свој посао обављали на отвореном тргу
испред цркве192. Притом су понекад доживљавали разне увреде од
странака којима су дијелили правду. Тако Стјепан Радивојевић није
хтио уопште одговарати тужитељу Вукцу Петковићу пред дријев-
ским судијама193, а Цвјетко Гудељић противно обичајима мјеста,
држао је капу на глави (када су га испитивали194. Станихна Сладено-
вић је Влахату Зуготића, када му је судио у једном спору с Ути-
шеном Богетићем, вријеђао најгрубљим ријечима и пријетио му да
ће га убити195. Иван Копитовић и његов брат Зиза, те Стојан Приби-
ловић и брат му Витас су ножевима и другим оружјем нападали су-
дије док су обавл>али свој посао196. Ни прилично високе казне прим-
јењиване иад виновницима оваквих изгреда197 нису, изгледа, спреча-
вале дријевске трговце да се и даље недозвољено и бахато понашају
према својим судијама и на тај начин их ометају у њиховом нор-
малном послу.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 257

Са друге стране, било је и таквих случајева да се странке нису

увијек слагале с пресудама судија у Дријевима, или, пак, нису уоп-
ште пристајале да одговарају пред њима, па су због тога тражиле да
им правду пресуди кнез и његова курија у Дубровнику198. Посматра-
не и анализиране од стране дубровачког суда, њихове поједине пре-
суде биле су поништаване, а читав поступак обнављан пред судија-
ма града Дубровника199. Осим оваквих, судије у Дријевима су у
доба трајања своје службе правили и друге грешке. Они се, у ства-
ри, нису увијек. покоравали ни оним обавезама којима су се били
дужни покоравати већ као дубровачки грађани. Тако се један од
њих, Иваниш Гудељић, сакрио и није хтио учествовати у одбрани и
заштити управника царине када су их напали људи Павла Радивоје-
вића, због чега је против њега био покренут поступак у циљу утвр-
ћивања одговорности200. Нису.се редовно одазивали чак ни специјал-
ним наређењима која је издавала дубровачка влада, бранећи се поне-
кад и измишл>еним разлозима201. Зато би их она, путем тамошњих
цариника, поново подсјећала на завршавање необављених задатака202.
Интересантно је и то да су Дубровчани преко својих судија
остваривали и повремене контакте са спољним свијетом. Они су се
њиховим посредством извињавали због одређених ствари краљу Бо-
сне203, а херцегу Стјепану Вукчићу слали неке поклоне204. Истина,
мора се нагласити да су се почетком 1438. много замјерили херцегу
због неке „datio lignorum” коју је тражио од њих. V вези са једним
његовим писмом око те дажбине, дријевске судије су се нашли и у
дубровачком затвору205. Али, захваљујући писменим молбама госпође
Катарине, мајке Стјепанове и жене му Јелене, које су се залагале
за љихово пуштање на слободу, нису дуго остали притворени206. Не-
колико година касније судије овога трга су поново доопјеле у затвор
града Дубровника, али овога пута због неких поклада остављених
код дријевског златара Вукана Добровоевића. За разлику од прет-
ходног случаја, н>има је тада помогао управо босаноки херцег да
угледају слободу дана207.
Онда кад би требало да приме или дају одређене информације,
чују неко владино наређење или одговарају лично због грешака по-
чињених у послу, судије из Дријева су долазили у Дубровник и оста-
јали у њему све дотле док се то од њих захтијевало208. Извјештаје о
своме раду и пресудама, затворене и запечаћене печатом њихове кан-
целарије, они су преко посебних гласника и курира такођер слали
у Дубровник, гдје су потом регистровани у књиге по налогу Малог
вијећа209.
Упоредо са развојем и разгран>авањем управе у Дријевима, те
нарастањем и умножавањем њених послова, стварала се пријека
потреба и за отварањем мјесне канцеларије у окојој би се они могли
завршавати. На њено постојање у Дријевима упућује пуномоћ Дуб-
ровчанина Живка Хрватинића суграђанину Јурасу Радосалићу „scri­
pta manu scribe Narenti” већ на самом почетку XV стољећа210. За раз-
лику од овог непознатог писара који ју је писао, имена неких других
остала су забиљежена, захваљујући чему данас знамо ко су били
поједини писари у Дријевима. Тако је средином 1395, у вези са не-
ком продајом робља на дријевском тргу, написан јавни инструменат

17 Трг Дријева у средњем вијеку

258 БУРО ТОШИН

„manu Theodori de Nicola scribe Narenti”211, a y другој половини

1403, преко локалних судија, био упућен позив Мароју Рикаловићу
„scribe seu cancelario in dicto mercato” да мора доћи y Дубровник212.
Да је дријевска канцеларија приликом свога формирања имала из-
вјесног узора у дубровачкој, свједочи и сама чињеница што је распо-
лагала неким истим књигама као и она у Дубровнику. Y ред таквих
спадају и књиге „Aptagi Narenti”, у којима су били репистровани спи-
си, углавном имовинско-правне природе213. Свакако, опет под утица-
јем организације посла у дубровачкој канцеларији, и на неретљан-
ском тргу су постојала двојица писара, од којих један за ћирилско,
а други за латинско писмо214.
Поред писара за читаво мјесто, у Дријевима је постојао и по-
себан писар за саму царину. Све рачуне дријевске царине који су се
налазили на чувању код Франка Борђића „scribe dicte doane" донио
је Петар Примовић у Дубровник и предао их влади215. Изгледа да су
ови писари дријевске царине регистровали само послове везане за
промет соли у њој. Крајем 1437. Јакша Галовић је био изабран и
потврђен као „scribanus ad taleam salis Narenti”216, a неколико годи-
на раније писар Дејан Мароевић забиљежио је да су цариници у
Дријевима дали некоме Бранку 330 товара соли на исполицу.217.
Осим ових досад набројаних службеника у Дријевима, споми-
њу се и они „chazamorti”, чија се дужност састојала у спречавању
ширења куге и зараза у тргу218. Њима је средином 1411. било савје-
товано да, исто онако као што су их прије слали ,,ad confine Osigno”,
протјерају и тада неке болесне и заражене из Дријева, вјероватно у
неки карантин на Мљету219. Након извјесног времена ови официјали
су поново, али овог пута заједно са мјесним судијама, иаређивали
трговцу Налку Хранковићу, када је стигао „de locis pestiferis de
Dalmatia”, да мора ићи „ad Usignum”™.
За разлику од управника мјеста, конзула, судија, писара и
службеника здравствене заштите, за које мање-више можемо рећи
чиме су се бавили и које су послове обављали, у Дријевима се по-
некад спомињу и неки други службеници, чије поље радне дјелатно-
сти, на основу сачуваних оодатака, не можемо сатледати. Још је у
своје вријеме херцег Хрвоје Вукчић обећавао Дубровчанима да ће
писати „alii soi officiali” у Дријевима да исплате неку <со њиховој
властели Рестићима221, а и Жоре Бокшић и његов син Никола, када
су држали тамошњу царину у закупу, такођер су преко неких сво-
јих службеника управљали њоме222. Поред ових, који су се обав-
љајући своју службу налазили стално тамо, било је и таквих слу-
чајева да су појединци били отпремани у Дријева да би само за-
вршили неки посао и потом се поново враћали назад. Тако је с про-
љећа 1399. тамо послат и дубровачки властелин Иван Борђић, да би
на лицу мјеста испитао како стоје ствари у вези са неким злочинима
учењеним на овом тргу223. За неке од њих чак није ни било наво-
ђено због чега су долазили у Дријева, већ само истицано да се шаљу
„pro servitiis comunis”224
Упоредо са проучавањем организације мјесне управе у Дри-
јевима могуће је пратити и организацију управе тамошње царине,
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 259

али само у периоду док се налазила у закупу Дубровачке Републике

(1428—1440). V ствари читаво вријеме, откад је ова купљена (у ок-
тобру 1428) па до дана уласка у њу (1. априла 1429), у Дубровнику су
вршене активне припреме за њено преузимање. Притом се највише
водило рачуна о уређењу и успостављању одговарајућих облика уп-
раве у тој новостеченој царини на Неретви. Y сврху регулисања
њеног будућег функционисања под Дубровчанима, донесена је 18.
јануара 1429. у Великом вијећу и посебна уредба дријевске цари-
не225. Текст ове уредбе и касније одлуке о њеном спровођењу у дјело
омогућавају да се на основу њих реконструише уређење царине у
Дријевима у споменутом временском периоду.
На челу царине налазио се управник (губернатор). Био је у
почетку биран из редова властеле, а с платом од 600 перпера, која
му је била давана у једнаким ратама сваких четири мјесеца у годи-
ни226. Y случајевима краћег одсуства — због болести или неких по-
слова које је обавл>ао у Дубровнику — постављана су двојица ње-
гових замјеника, којима је плаћано по 4 гроша дневно227. Послије
краткотрајне службе и смрти првог управника царине — сер Влахе
Бунића — одлучено је да се на томе положају не могу више постав-
љати племићи, већ су умјесто њега изабрана двојица управника из
народа, уз плату од 250 перпера за свакога228.
Од првог дана када би улазио у царину, управник је водио
евиденцију о цјелокупном њеном пословању. Отварао је, заправо,
једну посебну књигу у коју је биљежио све уласке соли, новца и
других ствари које су пристизале у речену царину. Регистровао је
затим све изласке робе из ње и уносио све настале трошкове. На
крају сваког радног дана губернатор је навече примао рачуне о
вину и осталој приспјелој роби. Рачуни и новци од продате соли
били су, такођер у присуству једног од њених продавача, предавани
њему. Тако исписане књиге и новац од царине морао је сваких три
мјесеца, или, уколико би се захтијевало, и чешће предавати у Дуб-
ровник специјално одређиваним официјалима229. Али, како се због
болести првога управника, Влахе Бунића, и просторно малих мага-
зина за со нису могли слати тако често, рокови за отпремање ових
рачуна царине с новцем били су ускоро продужени са три на шест
мјесеци230.
Y циљу сузбијања махинација, управник царине, под пријетњом
казне од 300 перпера, није смио за снабдијевање трга куповати
друге соли ооим оне коју су му отпремали споменути официјали. Из
сличних разлога он је морао строго водити рачуна и о мјерама, па-
зећи добро да со не буде мјерена неким другим, већ само оним мје-
рама које је дубровачка влада одредила за њено мјерење231.
YnpaBHHK царине у Дријевима држао је код себе једну барку
са осам до десет весала, коју је употребл>авао за чување ушћа Не-
ретве од кријумчарења соли. Два пута мјесечно отпремао је барку
по шест дана, с одређеним бројем морнара и једним или двојицом
слуга, све до Омиша, остављајући је дуже времена у оним мјестима
гдје се со кријумчарила. Морнаре на њој плаћао је према личној
жељи и у зависности од количине кријумчарене соли коју су прона-
лазили232. Вијести из каснијег времена показују да је ова барка хва-
260 BYPO ГОШИП

тала многе људе који су се у доњем току ријеке Неретве бавили

често овом забрањеном работом. Такви су позивани пред управника
царине и судије трга, који су им, слиједећи обичаје реченог мјеста,
изрицали пресуду233.
И на крају, поред послова управљања царином и обезбјеђива-
ња нормалне трговине, управници дријевске царине су морали води-
ти рачуна и о подизању нових магазина соли, те поправљању дрвене
ограде којом је била ограђена царина234. Њихово присуство се при-
мјећује затим и у завршавању неких послова правне природе, као
што је иопитивање свједока у разним споровима имовинско-правног
карактера и доказивање аутентичности тестамената појединих трго-
ваца који су умирали у Дријевима235. Осим свих ових досад наве-
дених, они су покушавали понекад да се баве и неким другим дје-
латностима, у чему их је влада Дубровника енергично спречавала,
упозоравајући их да не смију чинити ништа што им службом није
било предвиђено236.
На основу даљег текста ове царинске уредбе види се да су
у Вијећу умољених била бирана двојица пучана који су постављани
за службенике у царини. Они су, заједно са њеним управницима,
на почетку сваке године отпремани на дријевски трг. На име плате
и издржавања давано им је по 250 перпера, који су им као и дру-
гима у царини, били исплаћивани три пута годишње237. Y случајеви-
ма смрти прије истека службе, остатак плате сваког умрлог царини-
ка даван је у цјелини његовој породици238.
Ова двојица цариника су одмах по ступању на дужност, поред
књиге коју је водио сам управник царине, отварали још једну, сво-
ју рачунску књигу. Y њу су записивали улазак соли, новца и дру-
гих ствари, те извоз робе и ове трошкове у тргу. Заједно с књигом
управника слали су је сваких три, односно сваких шест мјесеци дуб-
ровачким властима на контролу. Њихов главни задатак састојао се
у примању и држању соли у Дријевима, а према потреби одлазили
су и у Ychh>, или неко друго мјесто, гдје се такођер истоварала и
продавала со239. YnopeAo са овим свакодневним пословима, царини-
ци су понекад радили и на уређивању трга, а напосе поправљању
магазина за со, те, по жељи и заповијести управника, обављали и
неке друге послове у царини240. Y случајевима када би учинили неку
грешку приликом обављања своје дужности, дубровачка влада им је
писмено скретала пажњу на то и упозоравала их да то не смију
више чинити241.
Ykoahko не би могли обављати своју службу због болести или
неког другог незаобилазног разлога, те кад би били присиљени да се
врате у Дубровник, морали су наћи некога да их замијени, с тим
што је таква замјена требало да буде одобрена двотрећинском већи-
ном гласова у Вијећу умољених. Да би обезбиједила њихово стално
присуство у царини, влада је, под пријетњом казне од 100 перпера,
забрањивала цариницима сваки непотребни излазак из трга. Било им
је једино допуштено да, у име задовољења неких својих потреба,
могу свега једанпут седмично изаћи и удаљити се двије миље из
Дријева, при чему су се увијек морали враћати на спавање у трг242.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 261

Међу лицима упућиваним на службу у дријевску царину била

су и четворица слугу. Они су бирани у Малом вијећу, уз пристанак
најмање двије трећине присутних чланова у њему. Плата им је изно-
сила по 120 перпера годишње243. Приликом ступања на дужност сва-
ки од слуга понаособ морао је имати по једног јамца који би могао
јамчити за њега да ће остати годину дана у реченој служби244. Као
и цариници, слуге су се такође морали покоравати наређењима уп-
равника царине. Међутим, из уредбе се не види тачно које су то
послове обављали. Зато нам доцнији извори говоре да су један или
двојица од њих редовно пловили барком која је чувала ушће Не-
ретве од кријумчара соли, носили понекад као гласници рачуне и
новац од царине у Дубровник и завршавали друге послове у тргу,
углавном физичке природе245.
Ради што бољег и вјернијег обављања радних задатака, царини-
цима и слугама царине у Дријевима било је забрањивано да у ври-
јеме трајања њихове службе тргују било каквом робом. Једино им
је било дозвољавано да могу набављати прехрамбене намирнице по-
требне за живот. Сваки од њих који би дошао у сукоб са овом од-
луком био би кажњен са 100 дуката, од којих ice половина давала
лицу путем чије би се пријаве могло доћи до праве истине246.
Али, ни толико високе казне нису их спречавале да се, поред главних
послова, покушају, ипак, повремено бавити трговином247.
Заједно са управником, цариницима и слугама, одређивани су
на годину дана још и тројица официјала у службу дријевске царине.
Ови официјали су били у почетку именовани од Великог, а од краја
1434. године од Малог вијећа, из редова племића. Y домен њихових
компентенција улазили су послови углавном финансијског карактера.
Они су, у ствари, примали и контролисали књиге и рачуне управни-
ка и цариника. Приходи царине били су такођер предавани офици-
јаљима који су вршили једногодишњу исплату војводи Сандаљу на
име његовог дијела248. Y великим тешкоћама око снабдијевања трга
сољу ови су били од огромне помоћи управнику и цариницима Дри-
јева. Сву количину соли за потребе царине куповали су на разним
странама и отпремали је љима249. На име цјелокупних послова које
су обављали примали су по 400 перпера, вјероватно годишње. За раз-
лику од других службеника који су у доба своје једногодишње дуж-
ности стално живјели у Дријевима, официјали царине су читаво
вријеме службовања остајали у Дубровнику250.
Приказана дјелатност управника, цариника, официјала и слугу
у дријевској царини била је, разумије се, брижно праћена у Дубров-
нику. Тако су тројица синдика „elligendis pro examinatione officia­
lium” изван града (у Конавлима, Стону, Колочепу, Жупани, Сланом,
Пељешцу и Дријевима) одлазили сваког мјесеца y Ychh> или у мје-
сто Ропа(?) и тамо позивали од 6 до 12 Дријевљана, те их, у року
од цри дана, испитивали „contra el governador et officiali e venditori
et famigli”251.
Поред овакве управне структуре — управници, цариници, слуге
и официјали — каква је постојала у дријевској царини само у вре-
мену док се ова налазила у закупу дубровачке владе, могуће је пра-
тити и нека друга лица која су још и прије тога морала постојати
262 БУРО ТОШИК

у њој ради обављања неких послова техничке природе. Један од

таквих био је чувар царине, који је у доба трајања дубровачког за-
купа над њом такођер биран у Дубровнику и отпреман на своју дуж-
ност у Дријева252. И њему је, као и осталим службеницима, у случа-
ју болести одобравано одсуство с посла у току којег би могао доћи
у Дубровник лијечења ради253. Међу овим техничким оообљем нај-
чешће се, у ствари, спомињу звања везана за обављање послова око
соли као најважнијег артикла којим се трговало у царини. Имена
Путника, солара, и Влатка, сина Медоја носача, наведена међу свје-
доцима испитиваним у вези са спором неких трговаца254, својеврсна
су потврда за то. Осим ових, честа су и друга занимања овакве
врсте. Тако су бивши солар Путник и Радосав Седларић, као мјерачи
соли, дали средином 1423. године 330 салми овога артикла неким
трговцима на исполицу255, а неколико година доцније Вук и Витко,
мјерачи царине, били су присутни када је Влахота Хранковић кри-
јумчарио со на исти начин256. И, на крају, како смо већ напријед
споменули, у дријевској царини је постојао и посебан писар који се
бавио евидентирањем цјелокупних послова везаних за промет соли
у њој257.
 НАПОМЕНЕ

1 „ ... de molte dexene danni che li signori de Bosina volendo -far lor
comerchio de sale lizo ala marina elleseno quel logo de Narente. Et li fezeno el
dito comerchio. Et datene de tereno ala nostra signoria per far borgo alii nostri
mercadanti". Lett. di Lev. XIV fol. 28, 31. I 1450; Lett. di Lev. XV fol. 36’, 6. III
1450; „.. .li qualli nostri mercadanti hanno fatto li edificy loro cum gran spexa
fortificando se et de le aque, et de li inimisi loro”. Lett. di Lev. XIV fol. 28, 31.
I 1450; Lett. di Lev. XV fol. 36’, 6. III 1450; „.. .li qual merchandanti sempre
hano pagato et pagano a chadaun signor grossi 16 per chadauna chasa al anno”.
Lett di Lev. XIV fol. 79’, (без датума); „... pagando grossi XVI ogni anno per
caxa”. Lett. di Lev. XV fol. 103', 3. VI 1452. Упор.: C. Бирковић, Херцег Стефан
Вукчић Косача, стр. 101, нап. 22, и Б. Тошић, Становништво средњовјековног
трга Дријева, Прилози Института за историју, Год. XVIII бр. 19, Сарајево
1982, стр. 75.
2 Лј. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 412—413, бр. 420 (између 2. септембра и
30. новембра 1400); „...de scribendo mercatoribus de Narento quod solvant
voyvode Sandali ducatum unum, prout petit”. Ref. XXX III fol. 270’, 17. II 1410.
Упор.: Л>. Ковачевић, Знамените српске породице средњег века, стр. 201. и М.
Динић, Трг Дријева, стр. 126 (нап. 3), 129.
3 Тако је почетком 1414. дубровачка влада писала „mercatoribus de Na­
rente quod se excusent, quantum possunt a solucione ducati. Et si non possunt
aluid solvant predictum ducatum vel minus si possunt”. /Ref. XXXIX fol. 212,
5. I 1414,/, a крајем фебруара 1450. године херцег Стјепан се жалио њој на
дријевске трговце „che quando vol esser pagato scampano a Stagno”. /Lett. di
Lev. XV fol. 34', 25. II 1450/. Ynop.: C. Бирковић, Херцег Стефан Вукчић Ко-
сача, стр. 117.
4 „... Ia dicta gabella e stata de li signori de Bossna e li homeni sono
stati reti e gioverrati per nui e fati li judessi per lo borgho”. Lett. di Lev. XV fol.
103’, 3. VI 1452.
3 „pleno iure gabellarios oficialesque constituentes”. Lett. di Lev. VII fol.
29’, 2. I 1412.
6 „in Narenti forum esse jurisdictionis nostre”. Lett. di Lev. VII fol. 29’,
2. I 1412.
7 „in portu Narenti furatos... extra jurisdictionem nostram". Lett. di Lev.
IV fol. 139—139’, 16. VIII 1408.
8 „... tres subditi nostri olim Stagni nunc autem Narenti habitentes loci
Regni Bosne et domini voyvode Sandali... prefati olim subditi nostri presentia-
liter commerabantur minime sub nostra jurisdictione consistere, nec in eo nos
aliquid iuris possidere contra eos malefactores tanquam subditos nostros". Lett
di Lev. VII fol. 72, 10. VI 1413.
9 „sub sua potentia”. Аистине VII, стр. 132, 26. IX 1413.
10 Љ. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 427—428, бр. 1.039, 24. I 1419.
11 Браћа Радоња и Гојко Милишићи су подигли једну дрвену кућу покри-
вену цријепом „m Narento super quodam terreno quod ego Radogna suprascrip-
tus emi". Div. Cane. XXXIII fol. 115, 1. VII 1398.
12 Ratko Qualkovic „habitator Narenti” je изјавио да je на име мираза
Дивке, кћерке Радосављеве, а његове жене, примио „duas domos unam posi­
tam in Stagno et alteram in Narento, quam domos quondam Clemens Bisti de
Bona dedit et donavit dicte Divche, et quas domos ipsa Divcha presens michi
dedit et assignavit in dotem cum omnibus suis juribus et pertinencys”. Lib. Dot.
III fol. 21, 14. XII 1425.
13 „... quod Pribilus Glexevich a molto tempo non fuit nec habitante in
Narenti nec habet domum... nec habuit seu tenuit famulum aliquem seu factorem
264 БУРО ТОШИН

in dicto mercato nec ectiam fecit factores Narenti in gvardys si Narenti solet
facer, nec aliquis alius per eo". Lett. di Lev. III fol. 59, 5. X 1382.
14 „esser privato dalla citadinanza da Ragusa”. Lett. di Lev. X fol. 69, 17.
VI 1429.
15 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе,
стр. 230.
16 „... Piero de Primo о sia Clunovich Raguseo in Narente”. Lett. di Lev.
VIII fol. 33, 22. XI 1422; „Vochosavus Crisevich de Ragusio habitator Narenti”.
Deb. Not. XIII fol. 287, 6. V 1426; „Miloichus Budinovich habitator in Narente".
Deb. Not. XIII fol. 54, 15. IX 1418; „Ratcho Qualchovich habitator Narenti". Lib.
Dot. III fol. 21, 14. XII 1425.
17 Види: Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 230.
18 Исто, 231.
15 Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 71, бр. 72, 15. XI 1361; Ref. XXXIII
fol. 211, 2. XII 1411.
20 ....... tres subđiti nostri olim Stagni nunc autem Narenti habitantes". Lett.
di Lev. VII fol. 72, 10. VI 1413.
21 Mon. Rag. V, стр. 82, 12. X 1304; Lett. di Lev. X fol. 9’, 5. III 1427.
22 Lett. di Lev. VIII fol. 323, 30. X 1438.
23 Види стр. 54, 126.
24 J. МиДшковић, Додељивање дубровачког граћанства у средњем веку,
Глас САНУ 247, 1961, стр. 103.
25 Ref. XXIX fol. 41, 27. IV 1392; Lib. Dot. III fol. 20', 13. XI 1395; Ref.
XXX fol. 36, 17. V 1396.
“ Прибил Радетковић — M. Динић, Одлуке већа Дубровачке Републике
I, стр. 70, 21. IX 1380; Драгослав Тврденовић. Исто, стр. 203, 14. I 1382; Волин
Гојсалић. Ref. XXX fol. 66, 22. V 1397; Боговец Стојсалић, Ref. XXXIII fol. 56’,
29. V 1408; Иван Остојић. Ref. XXXIV fol. 72, 15. IV 1413.
27 Новак Милканић са Станавом, кћерком Прибисава Кранчића, Lib. Dot.
II fol. 90’, 6. IV 1381; Обрад Продоевић са Милицом. кћерком Вукоја Твере-
јевића. Lib. Dot. II fol. 113, 4. II 1384; Раде Богшић са Тврдиславом, кћерком
Стојка Рањине. Lib. Dot. II fol. 151’, 23. I 1394; Покрајац Новаковић са Мару-
шом, кћерком Новака Милковића. Lib. Dot. III fol. 3. 21. VII 1397; Младен Зу-
готић са Мирком, кћерком покојног Брајка. Lib. Dot. III fol. 39, 7. II 1400.
28 Deb. Not. XI fol. 90’. 17. VIII 1394; 132’, 22. IV 1395; 165’ 29. X 1395.
25 Тако cy браћа Грубач и Иваниш Радманић из Дријева хтијући своја
„bona et res omnia dividere” тако „quod quilibet ipsorum cognoscat partem
suam ut ex ipsa possit libere disponere" изабрали Ивана Копитовића, Марка
Баусовића, Радојка Добровоевића, Павлића Петровића и Драгослава Петано-
вића „omnes de Narente” за арбитре који ће „de jure et de facto” одлучити
„pro divisionibus bonorum suorum fiendis”. Div. Cane. XLIV fol. 252, 15. III 1428.
33 „... z.oche se trovasse de lo mio stabile e mobile lasso ala fiola mia
Vladussa, e laltro fiolo o fiola mia. lo qual spetemo che se nascera se dio vora se
sera vivo". Test. Not. XIV fol. 11, 15. XII 1445.
31 ....... lasso la mia chasa alio proximo che vada de rede in rede". Test.
Not. XIII fol. 182’, 10. II 1444.
32 Стојко, брат покојнога презбитра Богоја, примио је сва његова добра
након смрти. Lett. di Lev. III fol. 45, 21. IV 1381. Слично њему Остоја и Богосава,
брат и сестра Богмила Векојевића, наслиједили су сва његова покретна и не-
покретна добра. Sent. Cane. VIII б fol. 31’, 3. X 1431.
33 „... de concedendo epitropis Stoichi de Ragnina quod possint vendere
unam domum dicti quondam Stoichi positam in mercato Narenti pro nutrimento
Derusse uxoris quondam Stoichi". Ref. XXXIII fol. 139’, 6. III 1410.
34 „... quod Perschum Bogunovich de Neretva et Stoynam filiam Pripchum
Lucarich de Popoa... recipio in meos filios... et in morte mea debent habere
a me medietatem omnium meorum bonorum stabilium". Div. Not. IX fol. 51, 29.
VI 1372.
35 Види стр. 51.
36 Г. Шкривавић, Рат краља Остоје са Дубровником, стр. 46.
37 „... usque ad centum bonos homines armorum cum eorum barcis”. Ref.
XXXIV fol. 200’, 15. VII 1413.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА
265

38 „... pro arcerys triginta asoldanis”. Cons. Rog. IV fol. 180’, 23. VI 1430;
„...ad nostrum stipendium circa XX de Narento”. Cons. Rog. IV fol. 216’, 12.
VIII 1430.
39 Види стр. 55, 121, 124, 143, 145, 150, 169, 174, 176, 177.
40 Курири који cy им требали предати писмени позив за суд имали су
тражити Мартола Волчића и Матка Брајаковића или у Стону или у Дрије-
вима. Ј. Тадић, Писма и упутства I, стр. 71, бр. 72, 15. XI 1361; Lett. di Lev.
VIII fol. 47’, 23. IV 1432. Y Стону cy, исто тако, боравили Влахота Хранковић и
његов син Налко, иначе познати чланови дубровачке насеобине у Дријевима
и дугогодишњи закупци тамошње царине. Lett. di Lev. III fol. 80, 5. VIII 1422.
Још чувенији од ових био је Станихна Сладеновић, активан трговац, судија и
управник насеља у Дријевима, који је, заједно са братом Богићем и снахом
Ригушом, располагао кућом и другом имовином у Стону. Lett. di Lev. IX fol.
199, 27. III 1424; Test. Not. XII fol. 98’, 15. IX 1434.
41 „ ... de faciendo gratiam Radoe Miladinovich... quod causa maritationis
eius possit venire Stagnum per decem diem”. Cons. Rog. IV fol. 24Г, 13. X 1438.
42 „... che Francho de Georgio et Simcho de Gallo sono li a Stagno amalati
et lui dubita che per la morte non perdesse le suo raxon”. Lett. di Lev. IX fol.
184, 12. VI 1423.
43 „Hoc est testamentum Ivanissi Radmanich dicti Gudelich de Narente
mortui in Stagno”. Test. Not. XV fol. 175’, 7. VII 1456; „Hoc est testamentum olim
Radogne Radosalich de Narente mortui in Stagno”. Test. Not. XVIII fol. 93’, 8.
VI 1464.
44 Управнику дријевске царине Радоју Миладиновићу било је одобрено
одсуство с посла од три дана да може доћи у Стон „pro certis suis agendis et
opportunitate” /Cons. Rog. V fol. 205’, 2. VII 1435/, a његовом колеги Симку
Галовићу „pro recuperatione denario". /Cons. Rog. VI fol. 55, 22. V 1436/.
45 Марко, подстригач сукна и Матко Гојановић су крајем 1444. изнајмили
„unam eorum domum positam in Stagno totam in teritorio comunis" Николи
Покрајчићу из Дријева за једну наредну годину „et hoc precio yperperi vigin-
tiduorum pro affictu dicte domus”. Div. Not. XXVIII fol. 103', 12. X 1444.
46 Тако je почетком 1434. покренута тужба против насљедника Влахоте
Зуготића због тога што „occupant ex teritorio comunis medium brachium" /Cons.
Rog. V fol. 187, 15. II 1434; Lett. di Lev. XI fol. 171’, 18. XI 1433/, a Витасу Жу-
бићу из Дријева било наређено да се преко својих заступника мора појавити
пред дубровачким судом „pro occupationes terrenorum comunis in Stagno”.
/Div. Not. XVIII fol. 32’, 16. I 1434/. Поводом истих ствари дубровачка влада
је одредила тројицу официјала да „comittere et mandare debeant heredibus
Vlachote Zugotich vel tutoribus ipsorum heredum sive possidentibus domos quas
habent in Stagno, cum quibus perintrarunt teritorium comunis, et similiter Vi-
taxio Chovio per similem occupatione”. Lett. di Lev. XI fol. 171', 18. X 1433.
47 Половином 1414. y Малом вијећу je донесена одлука да браћа Павле
и Никша, синови Новака Скосовића буду „franchi et liberi a custodys ignium et
montium Stagni et ab omni rata pro qua solveretur pro dictis custodys et simi­
liter ab omnibus angardys damnorum vinearum et camporum plani Stagni". Ref.
XXXIV fol. 20, 20. VII 1414.
48 Неки каменар Жоре ce обавезао споменутом Вукану да изради један
тријем на стубовима са двије степенице и седам прозора за кућу подигнуту
у Дубровнику /Div. Not. XXVI fol. 177, 9. IIV 1443/, a Радосав Миотанић je
тестаментом оставио „et la chasa... in Ragusa... ali sui figlioli”. /Test. Not. XI
fol. 53, 18. VII 1421/.
49 Div. Not. XIII fol. 204, 18. X1421.
30 „...in Quoyniza ad instantiam Ivani Dobretchovich supra Zvietanum
Milisich de Narente” Cons. Rog. XIII fol. 89’, 21. X 1452.
51 Приликом диобе споменута браћа су подијелила сва заједничка по-
кретна и непокретна добра осим „ex partibus quatuor unius fuoce de qua ruda
fođitur in Deseviza" и „domos due quarum una est in Stagno et altra in Naren­
to” која четири дијела закупљене рударске јаме и ове двије куће „erant со-
munes inter ipsos”. Div. Not. XVIII fol. 97’, 15. IX 1433.
52 „.. ..Franchum Guchotich de Narente qui fuit eorum fantus in Novamon-
te”. Lam. de For. XV fol. 194, 25. V 1442. O трговцима из Дријева који се срећу
266 БУРО ТОШИН

у Сребреници види: Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне оо-

санске државе, стр. 232.
53 „... Io detto Zrieph andando a Venexia la racomado a Milutin Rusoevich,
iqual Milutin raconzandola feci algun lavorier in essa". Lett. di Lev. IX fol. 88,
24. X 1425.
54 „... asserens se maritasse Bogossavam ... consorbinam suam Stoiacho
Prodasich olim de Narente nunc habitator Baroli". Div. Not. XVI fol. 171’, 27.
XII 1430.
55 Com. di Stag. I fol. 134, 15. V 1465; Test. Not. XXII fol. 23—23’, 9. VI
1466. ХАД Testamenta di Stagno /Test. di Stag./ I fol. 133’, 9. VI 1466. Vnop.:
Б. Тошић, Становништво средњовјековног трга Дријева, стр. 84.
56 Види стр. 236—237.
57 Deb. Not. XII fol. 30’, 27. VIII 1401; 35, 2. X 1401; 36’, 8. X 1401; 40’, 24.
X 1401; 44’, 4. XI 1401; 64, 9. II 1402; Ref. XXXII fol. 9’, 22. VIII 1402 и даље.
58 „...in statione mea in Narento". Lib. Mal. I fol. 111, 19. VI 1350; „...in
Narento prope ecclesiam unam stationem”. Lett. di Lev. III fol. 7Г, 17. V 1383;
„... de la roba zoche ho in la botega... debia cavar de la botega ducati 6”. Test.
Not. XIV fol. 11, 15. XII 1445.
59 „...a Stoycho stationario”. Div. Cane. XXI fol. 25’, 1. II 1367; 136, 21.
X 1367.
60 Test. Not. IX fol. 66—66’, 5. II 1405; 74’, 27. IX 1405; 81—81’, 27. XI 1406;
86—86’, 5. I 1407; Test. Not. X fol. 83, 12. III 1417; Test. Not. XI fol. 69’, 22. IV 1422;
80—81, 4. II 1423; 122—122’, 16. IV 1425; 137—137’, 2. IV 1426; 200, 15. IV 1429;
Test. Not. XII fol. 15—15’, 31. XII 1431; 46-Л6', 28. X 1432; 90—91, 18. XII 1434;
Test. Not. XIII fol. 111—111’, 8. I 1443; 170, 21. II 1444; 182—183, 8. V 1443; Test.
Not. XIV fol. 84’—85, 13. VI 1449; Test. Not. XVIII fol. 93’—94'; 8. VI 1459; 95,
17. XI 1459 и даље.
61 Види стр. 48—50, 53, 56, 126—128, 151—152.
62 Div. Cane. XVII fol. 29, 5. III 1352.
“J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 417, бр. 374, 17. V 1380; Lett. di Lev.
III fol. 59, 5. X 1382.
64 Крајем 1441. одобрено му je да извезе 8 печа тканина из Дубровника
у Дријева /Cons. Rog. VIII fol. 65, 10. XI 1441/, а осам година доцније посудио
је Антонију Рестору из Фиренце 110 дуката /Div. Cane. LXI fol. 244’, 21. X 1448/.
O осталим видовима пословне активности овог дријевског златара види: С.
Нирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 96, 236.
65 М. Динић, Одлука eeha Дубровачке Републике I, стр. 202, 7. I 1382;
Cons. Min. VII fol. 14, 17. I 1436; Cons. Min. VIII fol. 124, 9. XII 1440; Cons. Min.
X fol. 95’, 1. I 1445.
“ „... a Priboe fabro". Div. Cane. XXI fol. 136, 21. X 1367.
67 Div. Cane. XL fol. 22, 22. VI 1444.
“ Били cy то: Радин, син Раденца /Div. Not. V fol. 47’, 11. III 1326/, Толое,
син Видоја /Div. Not. VI fol. 172’, 14. XI 1340/ и Стјепан Боншић /Div. Cane.
XXXVI fol. 207', 24. VII 1407/.
® Његовим изучавањем бавили cy ce: Бурађ Остојић /Div. Cane. LIII
fol. 186, 5. VII 1439/, Радоња Вукчевић /Div. Not. XXV fol. 77’, 24. VI 1441/ и
Ифко Миленовић /Div. Not. XXXIV fol. 3. 9. I 1449/.
70 Div. Cane. XXXIII fol. 71’, 13. XII 1396; Div. Not. XI fol. 123, 20. VI
1405; Div. Cane. XXXVIII fol. 242, 20. IV 1412.
71 Div. Cane. XLII fol. 158’, 25. X 1424; Div. Cane. XLIII fol. 141, 30. V 1425.
72 „... contra Vochichnum Gingassich chimator... de Neretva”. Lam. de
For. XLII fol. 158’, 25. X 1470.
73 Владна, сестра Драгила Накојевића, је заложила своју кућу Вуку Да-
бојевићу, сартору из Дријева (Div. Not. XII fol. 302', 10. III 1419/, а дријевски
кројачи, Вук и Припко, бесправно запосјели двије куће Вукослава Добро-
манића /Sent. Cane. VIII б fol. 43’, 12. XII 1431/. Осим тога и Вукашин Ради-
вољић и Богмил Радетић из Дријева су се бавили изучавањем кројачког заната.
Div. Cane. XXXI fol. 55, 6. III 1393; Div. Cane. XXXVI fol. 103, 10. X 1406.
73a „Helias cappellarius”. Div. Cane. XIII fol. 43’, 12. X 1341; „... Antony
tintoris". Div. Cane. XX fol. 82’, 10. XII 1365.
74 Међу шегртима који cy ce бавили изучавањем овог заната спомињу се
сљедећи дјетићи из Дријева: Митић Остојић /Div. Cane. XXXVII fol. 250’, 22.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА
267

V 1412/, Остоја Тврдисалић /Div. Cane. LII fol. 30, 27. Xlil 1437/, Брајан Брај-
ковић Div. Not. XXVII fol. 178’, 14. IX 1444/, Радојко Грљуновић /Div. Cane.
LXIII fol. 172, 16. XI 1450, Радобрат Радоњић / Div. Cane. LXIII 5, 1. VIII 1451/.
75 Lam. de For. V fol. 166, 7. V 1423. Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, Градска
насеља средњовјековне босанске државе, стр. 215, нап. 72.
76 Div. Not. X fol. 168, 18. VIII 1406.
77 „... a Radossavo caligario”. Test. Not. XI fol. 200, 2. IV 1429.
Div. Cane. XXXV fol. 68, 15. V 1404.
78 Test. Not. X fol. 83, 12. III 1417; Deb. Not. XV fol. 35’, 20. XI 1426; Lett.
di Lev. VIII fol. 133’, 19. XI 1429.
79 Div. Not. XXI fol. 49’, 19. XI 1437.
80 Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе,
стр. 220.
81 Најбољу илустрацију зато пружа наведени примјер дријевског златара
Вукана Добровоевића. (Види нап. 64).
82 Види: Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 221—222.
83 Test. Not. IX fol. 81’, 27. XI 1406; Test Not. XI fol. 112, 16. IV 1425; 200,
15. IV 1429; Test. Not. XII fol. 46—47’, 28. X 1432; 157’. 24. IV 1433.
84 Test. Not. IX fol. 81, 27. XI 1406; Test. Not. XII fol. 46^17’, 28. XI 1432;
Test. Not. XIII fol. 11’, 4. XI 1442; Test. Not. XVIII fol. 93’—94', 8. VI 1464; 95,
17. XI 1464.
85 Тако ce Обрад Прибисалић из Затона обавезао Дријевљанину Брајку
Дабишиновићу „governare et pascholarle” три вола и двије краве ,/Com. di
Stag. I fol. 75’, 23. XI 1450/, a Георгиј Брајаковић дао такођер на испашу Ра-
доњи Пакорчићу „bechi 5 mei... castroni 3... pigure 10... cavala una e cavalo
uno fiol de dita cavala". /Test. Not. XIII fol. 157, 24. IX 1443/.
86 Види: Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 236.
87 „Putnich salarius, Radossav bastarius, Tuertcho placarius”. Lam. de For.
VI fol. 164. 21. X 1435; „Putnich megurar”. Lam. de For. V fol. 166, 7. V 1423;
„Volgcho miserator della gabella, Vitcho miserator”. Lett. di Lev. X fol. 55’, 14.
II 1429. Vnop.: Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, стр. 236.
88 „... Io mio fameglio Radivoy”. Test. Not. XIII fol. 95, 17. XI 1464; „... alia
fantescha de Jachsa Gallovich”. Test. Not. XIII fol. 182, 10. II 1442/; „... supra
Pribislavum de Neretva eius -famulum”. HAD: Lamenta de llntus /Lam. de Int./
I fol. 187, 14. V 1406; „... Radivoy famulum Pierchi Clunovich”. Lam. de For. VI
fol. 164’, 23. X 1425/.
89 „... terga parte se dia per anima mia alii poveri”. Test. Not. XI fol. 69’,
29. IV 1422.
90 Све obo o одласку споменутих лица на страну ради налажења запо-
слења писано је на основу сљедеће архивске грађе: Div. Not. V fol. 27, 9. V
1325; 74, 6. I 1326; Div. Cane. XII fol. 180, 15. XII 1335; Div. Cane. XIV fol. 143,
5. III 1344; Div. Cane. XVII fol. 48’, 7. VII 1352; Div. Cane. XXII fol. 80’, 9. IX 1369;
Div. Not. IX fol. 46, 26. I 1372; 76', 29. IV 1373; Div. Cane. XXIII fol. 65, 3. XI
1385; Div. Not. XI fo.l 67, 28. XI 1403; Div. Cane. XXXV fol. 49’, 13. П 1404; 129,
30. XI 1404; 162, 1. III 1405; Div. Not. XI fol. 135, 14. I 1406; Div. Cane. XXXVI
fol. 69, 20. VI 1406; 95’, 13. IX 1406; Div. Not. XI fol. 177, 18. X 1406; Div. Cane.
XXXVI fol. 118’, 9. XI 1406; 171’, 2. V 1407; 189’, 16. VI 1407; Div. Cane. XXXVII
fol. 35’, 18. IV 1408; 56, 1. VI 1408; 111, 17. IX 1408; 246, 27. VIII 1409; Div. Cane.
XXXVIII fol. 81, 3. VII 1409; 10Г, 9.XI 1409; 128', 20. V 1410; 240’, 5. IV 1412;
252, 5. VI 1412; Div. Cane. XXXIX fol. 114’, 2. VII 1412; Div. Cane. XXXVIII fol.
273—273’, 24. IX 1412; 229, 20. I 1413; Div. Can. XL fol. 13Г, 5. III 1413;
213’, 2. IX 1415; 285, 19. III 1416; Div. Cane. XLI fol. 9, 23. VI 1416; Div. Cane.
XLII fol. 284’, 21. VI 1424; Div. Cane. XLIII fol. 214, 17. X 1425; Div. Not. XVIII
fol. 45, 8. VI 1435; Div. Not. XX fol. 207, 29. III 1423; Div. Cane. XLIX fol. 301’,
22. V 1436; Div. Cane. LI fol. 11’, 16. IX 1437; Div. Cane. LIII fol. 135’, 18. IV
1439; Div. Cane. LIV fol. 223, 2. VI 1440; Div. Cane. LVII fol. 24, 21. XI 1442;
Div. Not. XXVIII fol. 183', 11. II 1445; Div. Cane. LXI fol. 116’, 27. V 1448; 169’,
25. VI 1448; Div. Not. XXIV fol. 59’, 15. III 1449; Div. Not. XXXVIII fol. 189,
13. I 1454; Div. Cane. LXIV fol. 144, 25. XI 1454.
268 BYPO ТОШИН

91 Види стр. 55, 124, 142, 155, 174, 176.

92 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 473, бр. 489, 13. VIII 1409; Cons. Rog.
V fol. 108, 30. IX 1432; Lett. di Lev. XI fol. 115, 27. X 1432; Lett. di Lev. XII fol.
146’, 6. VI 1439.
93 Л>. Стојановић, ССПП 1/1, стр. 411—412, бр. 419, 6. IV 1399; стр. 471,
бр. 487, 9. II 1409; Lett. di Lev. IV fol. 110, 16. VIII 1406; Cons. Rog. VII fol.
18’, 16. II 1439; 24’, 4. III 1439; Cons. Rog. IX fol. 212’, 4. II 1446; 213’, 5. II 1446;
Cons. Rog. XI fol. 153, 11. II 1450; Cons. Rog. XIV fol. 261, 19. II 1456; Lett. di
Lev. XIV fol. 183, 3. III 1456; Lett. di Lev. XVI fol. 157’, 17. VI 1456; Cons. Rog.
XV fol. 201, 25. II 1456; Lett. di Lev. XVI fol. 68’, 20. II 1459; Cons. Rog. XIX fol.
165’, 31. I 1467.
94 „... deberent recoligere omnes res et bona quondam presbiter Nichole
.. .et quod deberent ipses res mittere Ragusium”. Lett. di Lev. III fol. 70’, 15. V
1383; „... debeant accipere et congregare... totum id quod reperitur de bonis
dicti Vocoslavi in Narento... et totum id quod reperient... mittere debeant
Ragusius”. Lett. di Lev. V fol. 83, 15. II 1405; „... in toto quello che se trovva
de ibeni de Milutin... mandati ogne in man dela nostra corte”. Lett. di Lev.
IV fol. 164, 4. XI 1405; „... dobiate cercare et investigare et ritrovare tuti ibeni
dei dicto Pribicho e arecharveglie in mano, et lo vino et grano et simelle cosse et
massaritie grosso che non se possono dextramente portare vendettelle et mandate
idenari... qua a Ragusa”. Lett. di Lev. V fol. 44’, 13. IX 1410; „Per la morte
Maroye Ricallovich, volemo che sequestradi in man segure tuto quello che se
trovasse dei suo in Narenti”. Lett. di Lev. VII fol. 150, 6. III 1416; che voi do­
biate recuperare et assunare tucti denari et mercantie et cose dei dicto Radach
et mandarle qua alie nostre mani”. Lett. di Lev. IIX fol. 62, 21. IV 1425. Ynop.:
Б. Тошић, Становништво средњовјековног трга Дријева, стр. 91.
95 „... fate acopiar dita el ditto testamento e fate examinar... se la ditta
Vladna fo de sanamente quando feze el ditto testamento”. Lett. di Lev. IX fol.
166, 15. V 1424; „... chome fatto questo testamento et... quello che dixe in lo
testamento chele la veritade”. Lett. di Lev. IX fol. 183 6, 20. V 1424; „.. vuy do-
biati... examinarli... ce cognosceno quello esser testamento dei ditto Zivan, e
se quando el fece esso testamento luy era di bona mente e sanno inteletto”. Left. di
Lev. XI fol. 117, 2. XI 1432.
96 „Habiamo recevudo una vostra letera". Lett. di Lev. IV fol. 164, 4. XI
1405; „Per Stanichna Sladinovich gabelloto ne vien serito e fato lamento sopra
di voi”. Lett. di Lev. IX fol. 11, 20. VIII 1423; „... cum uno scritto... fatto a
Narente... sottoscrito com testimoni”. Lett. di Lev. IX fol. 158, VII 1425; 173’,
20. VII 1424.
” Lett. di Lev. III fol. 47, 19. V 1382; 71’—72, 17. V 1383; Lett. di Lev. VI fol.
139—139’, 16. VIII 1408; 164, 4. XI 1409; Lett. di Lev. V fol. 64’, 24. VII 1407; Lett.
di Lev. VII fol. 72—72’, 10. VI 1413; 153’, 6. IV 1416; Lam. Pol. II fol. 3, 31. VI
1419; Cons. Min. II fol. 54, 3. IV 1419; Cons. Rog. II fol. 39, 26. VI 1419; Lett. di
Lev. VIII fol. 43, 30. I 1422; Lett. di Lev. IX fol. 11, 20. VII 1423; 36’, 10. VII 1424;
63’, 7. V 1425; 134, 27. VEI 1425; 138’, 20. X 1425; Lett. di Lev. X fol. 8’, 5. III
1427; 11’, 29. III 1427; 21’, 6. VI 1427; 24, 15. VI 1427; Lett. di Lev. XI fol. 54, 12.
X 1431; Cons. Rog.V fol. 150, 15. VI 1435; 226, 7. X 1434; 215, 16. VII 1434; Lett.
di Lev. XII fol. 37—37’, 30. VI 1436; Cons. Rog. VII fol. 18', 16. XIII 1439; Lett.
di Lev. XIV fol. 3’, 22. XI 1448 и дал>е.
98 Lett. di Lev. III fol. 10’, 27. VIII 1419; 29, 19. IV 1420; Lett. di Lev. V fol.
64', 24. VII 1407; Lett. di Lev. VI fol. 103, 14. X 1413; Lam. Pol. II fol. 3, 31. VI
1417; Lett. di Lev. VIII fol. 43, 30. I 1422; 45, 30. II 1422; 74, 17. VIII 1423; Lett.
di Lev. IX (посебан прилог) ad fol. 128, 3. X 1425; 154', 22. VI 1425; 158, 16. VIII
1425; 184—184’, 12. VII 1423; 186’, 13. VIII 1423; 187, 24. VIII 1423; Lett. di Lev.
XV fol. 60’, 11. III 1429; 64’, 6. VI 1429.
99 Div. Cane. XIII fol. 33’, 4. X 1341; 43’, 12. X 1341; Lett. di Lev. III fol.
45, 21. IV 1382; Div. Cane. XXXIII fol. 115, 1. VII 1398; Div. Cane. XXI fol. 125,
2. IX 1367; Test. Not. XI fol. 122—122', 16. IV 1425; Test. Not. XII fol. 15, 14. XI
1431; 46—47’, 28. X 1432; Test. Not. XIII fol. 23, 4. XI 1442; Lib. Dot. III fol.
21, 14. XII 1425; Lett. di Lev. V fol. 50, 6. VEII 1408.
100 Милко Радованић je издао „ad affictum Rossino cognato de Toloe, un­
am suam domum de lignamine quam habet in Narento” зашто му ce овај оба-
везао плаћати „pro affictu dicte domus quantum stabit in ea grosorum XXVI
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 269

quolibet mense /Div. Cane. V fol. 92’, 29. XI 1313/, a Маруша Грубачевица из
Дријева је оставила „la casa al figlolo Climoe lo primo anno che se debia dar
ad affitto, a lo affitto che se dia ala figlola mia Radula, che se compre la gonella”.
/Test. Not. XI fol. 137, 2. IV 1426/. Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу Дри-
јева u његовом положају, стр. 30—31, нап. 9.
101 Станихна Сладеновић је бесправно уселио „in una саха... in Narente".,
због чега је дубровачки суд пресудио „che recevuda questa” /Let.. di Lev. V fol.
50, 6. VIII 1408; 62’,i 22. VI 1407/, a Вук Дабојевић, кројач y Дријевима je, и
поред обећања да „non la pođesse cazar de casa in vita sua”, покушао продати
кућу добијену у закуп од Владне, сестре Драгила Накојевића, у вези с чим
се дубровачки конзул са судијама изјаснио „de non vender la dicta casa". /Lett.
di Lev. IX fol. 40, 20. VII 1424; Div. Not. XII foL 302’, 10. III 1419/.
102 Станихна Сладеновић je у Дубровнику био осуђен да „dare et solvera
debeat... yperperos mille trecentos decem et octo" /Lett. di Lev. IX fol. 188,
20. X 1423/, a Влакуша — син Радосава Обуганића — позиван да врати дуг од
200 перпера које његов отац Радосав „obilga se dare e pagare a Marussa uxor
quondam... Ratcho de Velloe”. /Lett. di Lev. IX fol. 146', 9. II 1425/.
103 „... Stanicha Sladanovich sotto la sua fede... a Utisen Begetich lo e
ligato e messolo in ferri”. Lett. di Lev. X fol. 21’, 6. VI 1427; ,,E Vuy... havete
messo in ferri eligado lo ditto Utissen Bogetich”. Lett. di Lev. X fol. 22,_ 6. VI
1427/; „per lo fatto de Utisen Bogetich ligato et messo in feri per Stanichna”.
Lett. di Lev. X fol. 24, 15. VI 1427; „Hostoia Dragoslaglich... conqueritur supra
Milosium Sial dicens quod... in mercato Narenti capi feceram, dictum Millosium
pro certo meo debito. Et dum fuisset detentus erupuit fugam”. Lib. Mal. I fol.
96’, 22. VII 1402; „... in carceribus detentum Marcum Bausovich de Narente pro
suis aliquibus debitis”. Div. Cane. XL1II fol. 238, 28. XI 1425.
104 Тако ce Стјепко Серголовић тужио на Петра Примовића због неке
соли коју му није исплатио /Lett. di Lev. IX fol. 14Г, 27. X 1424/, a Радослав
Толоевић тврдио да је Примовић без његове сагласности продао њихову за-
једничку барку и да му одговарајућу суму новца добијену за њу није предао.
/Sent. Cane. VII fol. 195’—196, 23. V 1426/.
103 Опширније о томе види: Б. Тошић, Становништво средњовјековног
трга Дријева, стр. 94—95.
106 Ref. XXX fol. 58, 29. III 1397; Lett. di Lev. VIII fol. 446, 5. II 1422; Lett.
di Lev. VIII fol. 33, 22. XI 1421.
„... voi tutti debiate pacificare et ben stare et vivere, et luno laltro
vien et amigevelmente tratare, et metando da parte tutte le couse passate". Lam.
de For. V fol. 167’, 20. V 1423.
108 Тако je y априлу 1425. наредила Петру Примовићу „quod verbum injuri­
osum non audeat dicere Vlacote Cranchovich neque Naico neque Francho filys
dicti Vlacote (закупцима дријевске царине) sub pena yperperorum centum", a
исто тако и Франку Влахотићу наредила да под истом казном „non audeat
dicere neque facere contra Petrum Primi”. Cons. Min. III fol. 217, 19. IV 1425.
1(” „... siate ad essi obedienti in quello chie debito, siche piu avanti caxon
non sia che scandalo intervegna". Lett. di Lev. IX fol. 134, 27. VII 1426.
110 „... inhoneste et malo modo pluribus vicibus multa et multa verba
inhonistissima dixerunt contra dictos judices... stare debeant in . carceribus
inferioribus comunis Ragusii usque quindecim dies menisis may proxime”. Cons.
Min. III fol. 218, 23. IV 1425.
111 „...a menado alguna zente de fora sovra deto Ivan che li amazano”.
Lam. de For. VIII (посебан прилог) ad fol. 245, 16. XII 1427.
1,2 Бисте Бунић je „cum multis Vlachis" напао и опљачкао барку Фоске
Лукаревића „z’ra merchato Narenti” /Lib Mal. I fol. 111—111’, 19. VI 1350/, a дуб-
ровачки кнез и Мало вијеће добили овлаштење „de proclamare feciendo Rog-
liam de Narente inculpatum de rissa his facta Nar ente cum Vlachis" и „de mit­
tendo vocatum Radossavum Milatovich etiam inculpatum de dicta rissa pro exa­
minando eum”. Cons. Rog. VII fol. 91, 2. X 1439.
I13„... de detinendo Nicholam et Braian merchatores Narenti, qui dicuntur
esse chulpobiles brige facte cum Vlachis domini Regis Bosne... Et steat detenti
donec parverit presenti Minori Consilio”. Ref. ХХХП fol. 9, 16. VIII 1402; „... de
tenendo illos de Narento prope brigam quam fecerunt cum Vlachis ad huc usque
ad diem domenico proxime”. Ref. XXXII fol. 9’, 22. VIII 1402.
270 БУРО ТОШИН

1,4 Lib. Mal. I fol. 111—ll’, 19. VI 1350; Lam. de Int. I fol. 4’, 13. VI 1404;
41, 25. IX 1404; Lam. de For. II fol. 184’,19. V 1412; Lib. Mal. III fol. 35’, 26. III
1413; Cons. Rog. III fol. 56’, 20. IX 1421; Lam. de For. V fol. 143’, 22. III 1423;
Lett. di Lev. IX fol. 138’, 20. X 1425; Div. Cane. XLIV fol. 16—16’, 2. V 1426; Lam.
de For. VII fol. 182, 10. V 1427; 249, 16. XII 1427; Lam. de For. IX fol. 107’,
9. VIII 1432; Lib. Mal. VIII fol. 323, 30. X 1438; Lam. de For. XVI fol. 273, 26.
VII 1443; Lam. de For. XIX fol. 105’, 13. VI 1445; Com. de Stag. I fol 22, 10. III
1449; 89', 19. XI 1450.
"5 Lam. de Int. il fol. 4', 13. VI 1404; 41, 25. IX 1404; Lib. Mal. II fol. 124,
17. VI 1408; Lam. Pol. II fol. 90, 6. IX 1417; Lett. di Lev. VIII fol. 33, 22. XI 1421;
Lam. de For. V fol. 269, 4. III 1424; Lam de For. VI fol. 70’, 17. XII 1424; 122’,
19. VI 1425; 164’, 23. X 1425; 215’, 15. III 1426; 219’, 1. IV 1426; Lam. de For. VII
fol. 48, 10. VIII 1426; 182, 10. V 1427; 195’, 18. VI 1427; 221’, 21. VIII 1427; 245’,
8. XII 1427; 249, 16. XII 1427; Lam. de Int. II fol. 12, 3. XII 1441; Lam. de For
XVII fol. 16, 26. VII 1443; Lam. de For. XIX fol. 101, 7. VI 1445; 105’, 13. VI 1445;
Lam. de For. XX fol. 101’, 28. VI 1446; Lam. de For. XXIII fol. 146’, 23. V 1450.
Ref. XXXIV fol. 186, 25. II 1413; Lib. Mal. III fol. 35’, 26. III 1413; Lett.
di Lev. IX fol. 191, 1. XII 1423; 178 б, 9. XII 1423; Lett. di Lev. X fol. 65, 2. VI
1429; Cons. Rog. IV fol. 106’, 6. VI 1429; 110, 17. VI 1429; 179, 10. VII 1430; Cons.
Min. VII fol. 88, 20. IIX 1436; Cons. Mai. V fol. 123, 5. II 1437; Cons. Mai. VII fol.
40, 4. VII 1440; Cons. Rog. XI fol. 103’, 9. IX 1449.
117 „... super facto illorum de Narento qui sunt in carceribus nostris de­
tenti". Ref. XXXIV fol. 197', 1. VII 1413; „... illis de Narente qui carcerati sunt".
Cons. R.og. II fol. 44’, 10. VII 1419; „... de rogando affidam tribus Narentinis
existentibus in carceribus comunis Ragusi”. Cons. Mai. V fol. 39’, 23. VI 1429;
„... super facto istorum de Narente qui sunt in carceribus". Cons. Rog. IV fol.
113, 12. VII 1429; 113’, 14. VII 1429.
118 „... de ponendo et examinando Nalchum filium Vlacote cum torture".
Cons. Rog. IV fol. 46, 24. I 1428; „... de examinando ipsum Nalchum cum tor­
tura". Cons. Rog. IV fol. 47, 7. II 1428; „... quassatus fuerit ter suprascriptus
Nalchus et nichil dixerit". Cons. Rog. IV fol. 46’, 25. I 1428.
1I!“ „... de sententiando dictum Zvietchum Ghudelich ad mortem... de
sententiando Maroe supradictum Pulchovich ad mortem... a mille ducatos ... pro
quolibet". Cons. Rog. II fol. 32', 23. V 1419.
119 K. Војновић, Братовштине u обртне гсорпорације y Републици Дубро-
вачкој od XIII do конца XVI вијека, Свеска I, JA3V, Загреб 1899, II.
120 „... sentenar se debia in perperi CL li quali se debia dare ala congrega-
cion deli merchadanti over alo lavoriero dela glesia dei merchato”. Ref. XXX
(посебан прилог) ad sol. 62’, 16. IV 1397.
121 „... z.udesi et tutti mercadanti ano gurado in lor congregacion o torto
o non torto contra di testimoniare”. Lam. de For. V fol. 169’, 7. V 1423.
122 „... scriptum fuit per ordinacione Pavlizy et suprascripti Nalchi et sup-
rascriptorum accusatorum congregatium et corrumpentium mercatores ... contra
dictos alios judices... Goisavum et Ostoiam. Et non perminentium ipsos esse in
dicta congregacione, nec exercere officium suum". Lam. de For. VII fol. 24, 26.
VII 1426.
123 Станихна Сладеновић je својим тестаментом, поред једног перпера
„a Sancta Maria a Narente”, оставио и мнотво ствари „per renovacion dela
chiesa”. Test. Not. XII fol. 98’, 11. IV 1434. Vnop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу
Дријева и његовом положају, стр. 32—33, нап. 23.
124 Види нап. горе.
125 Гојисав Орловић, звани Петановић је својим тестаментом оставио
један сребрени појас „che se vendi e che se daga due parti in Lubisia in la
chiesa" /Test. Not. XIII fol. 170, 21. II 1444/, a Радојко Добровоевиђ „a Lubussa
che me dagano le messe de Santo Gregorio yperperi VI”. /Test. Not. XIII fol.
183, 18. V 1444/. Vnop.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу Дријева u његовом поло-
жају, стр. 33, нап. 27.
126 „... tuto quello che se trovera in mia chasella de argento... che tuto
parti Radovaz et Catherina per mitade salvo ovglio che subito li deti Radovaz
et Catherina debiano mandare in Roma per mia anima”. Test. Not. XXII fol.
170, 21. II 1444.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 271

127 „Presbiter Bogoe capellanus Narenti... confessus recepisse a dicto Mil-

teno tanquam epitropo unam domum pallearem legatam ecclesie Sancti Viti de
Narento”. Dist. Test. IV fol. 75, 28. I 1376.
128 „... exigit et habuit bona relicta per dictum presbitrum Bogoe”. Lett.
di Lev. TII fol. 45, 21. IV 1382.
129 „... confitetur se habuisse et recepisse a Radoslavo Thuerdoevich de
Narento yperperos centum quos ipse Radoslavus dare et solvere tenebatur supra-
dicto quondam presbitro Bogoe". Div. Cane. XXV fol. 169’, 9. I 1383.
130 „... receperunt et acordaverunt ipsum pro eorum capellano et expulerunt
eum antea annum non satisfaciendo sibi de suo servizio et labore”. Mon. Rag.
IV, str. 154, 22. I 1378.
131 „... ipsi judices deberent recoligere omnes res et bona quondam pre-
bitri Nichole prothopop debitoris dicti Alexi”. Lett. di Lev. III fol. 70’, 15. V 1383.
132 ....... ecclesia emit paramenta ipsius presbitri Nihole”. Lett. di Lev. III
fol. 71, 15. V 1383.
133 „... lasso a don Nixa... perperi XL”. Test. Not. VIII fol. 76’, 24. IX 1395.
134 „Testamentum presbitri Georgy Andrian de Drivasto qui decesit in mer­
cato Narenti”. Test. Not. IX fol. 66, 5. II 1405; „Distributio testamenti dampni
Georgy de Drivasto olim capellam in Narento”. Dist. Test. VI fol. 184’, 13. VI 1405.
135 „... che attenda per uno anno pechado che discompiano mia anima lo
qual peccado sa don Ivan prevede de Narento". Test. Not. XI fol. 80’, 4. II 1423.
Упор.: Д. Ковачевић-Којић, O насељу Дријева u његовом положају, стр. 33.
нап. 28.
136 „... domnum Ivanis presbitrum ad persens Narenti”. Test. Not. XI fol.
104, 22. V 1424; „... prete Ivanis capellano a Narente". Test. Not. XI fol. 122, 16.
IV 1425.
137 „Presbiter de Narente dom Ivanis”. Lam. de For. VI fol. 164’, 23. X 1425.
138 „Pre Michiel capelano Narenti”. Test. Not. XIV fol. 84’—85, 23. X 1449.
739 Test. Not. XVIII fol. 95’, 17. XI 1464. Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, O
насељу Дријева u његовом положају, стр. 33, нап. 28.
140 „... ipsi judices possint imponere penam quilibet nostro mercatori in
Narento de iperperi XXV quod debeant dare eis favorem et eos sequi in capiendo
ipsos Radetam et fratrem pro rixa et mallificio quod comiserunt contra illos de
Radivoy”. Ref. XXXI fol. 57’, 15. V 1399.
141 Види стр. 121, 134, нап. 18, 138, нап. 116.
142 „... de providendo uxori quondam Volcoslavi Copito de Narento pro
bono portrimento facto nostro comuni per dictum Volcoslavum tempore guerre
nostre proximo ellapsis perperi. XXX”. Ref. XXXIII fol. 19', 6. V 1407.
1,3 „... de donando matri Sisse de Narente qui interfectus fuit in nostris
servicys... perperi XX". Cons. Min. IV fol. 134’, 28. IV 1431.
144 „... quod ipse Radivoy fuit et est fidelis servitor nostri dominy in cuius
servicys perdidit manum et pluribus mortalibus vulneribus fuit acerbissime sau­
ciatus". Cons. Min. VII fol. 80’, 21. VIII 1436.
145 Test. Not. VII fol. 85', 2. I 1385; Test. Not. IX fol. 66, 5. ,TI 1405; 81,
27. XI 1406; Test. Not. X fol. 80, 4. XI 1423; Test. Not. XI fol. 104—104’, 2. V 1424;
122—122’, 16. IV 1425; 126, 29. VIII 1425; 137, 2. IV 1426; 200, 16. IV 1429; Test.
Not. XIII fol. 15, 31. XII 1431; Lett. di Lev. di Lev. XI fol. 117—117’, 2. XI 1432;
Test. Not. XII fol. 90’, 18. XII 1434; 98, 20. IV 1435; 111, 8. I 1443; 170, 21. II 1445; 84',
13. VI 1449; Test. Not. XV fol. 175’, 2. III 1456; Test. Not. XVIII fol. 68, 10. XII
1463; 93’, 8. VI 1464; 95, 17. XI 1464 и даље.
146 Test. Not. XI fol. 104’, 22. V 1424; 200, 15. IV 1429; Test. Not. XII fol. 15',
31. XII 1431; 47', 28. X1432; Lett. di Lev. XI fol. 117’, 2. XI 1432; Test. Not. XIII
fol. 158, 5. VI 1443; Test. Not. XVIII fol. 95’, 17. VI 1464.
147 Test. Not. XI fol. 104', 22. V 1424; 126, 29. VIII 1425; Test. Not. XII fol.
15, 31. XII 1431; 90, 18. XII 1434; Test. Not. XIII fol. 111, 8. I 1443; Test. Not.
XVIII fol. 68, 10. XII 1463 и даље.
148 Lam. de For XV fol. 176’, 7. V 1442. O тој свађи између Бурђа Брајано-
вића и Радне дријевске судије су поднијели извјештај дубровачком кнезу и
његовом Малом вијећу. Л>. Стојановић, ССПП 1/2, стр. 429—430, бр. 1.041, (око
9. маја 1442).
149 Cons. Rog. V fol. 123’, 25. I 1432.
150 Аистине VI, стр. 132, 26. X 1413.
272 БУРО ТОШИБ

151 Lett. di Lev. IV fol. 139—139', 16. VIII 1408.

152 Lam. de For. VI (посебан прилог) ad fol. 163, 10. X 1425.
153 Lam. de For. V fol. 169, 7. V 1423.
154 Test. Not. XI fol. 200, 15. IV 1429. Vnop.: Б. Тошић, Урећење средњо-
вјековног трга Дријева, ГДИ БиХ, Год. XXXIV, 1983, стр. 124.
155 Још 22. јануара 1429. био је (са 51 глас за и 7 гласова против) изабран
за управника царине у Дријевима „ser Blaxius de Bona” /Cons. Min. IV fol. 17,
22. I 1429/, a 29. марта исте године му је писано да од 1. априла преузме упра-
ву над царином. /Cons. Rog. IV fol. 94', 29. III 1429/.
156 М. Динић, Одлуке већа I, стр. 152, 19. VII 1391.
157 Test. Not. X fol. 83, 12. III 1417.
158 М. Динић, Одлуке већа I, стр. 152, 19. VIII 1391; Lam. de For. V fol. 169,
7. V 1423; Lam. de For. VI (посебан прилог) ad fol. 163, 10. X 1425.
139 M. Динић, За историју рударства y средњовековној Србији u Босни
I, Посебна издања САН, Београд 1955, стр. 54.
ХАД: Intentiones Cancellariae /Int. Cane./ I fol. 4’, 6. VII 1380.
161 O томе најбоље свједочи случај Stojislava Zacharia који je 1381. го-
дине био „consul mercatorum Narente” /Ref. XXIV fol. 172, 14. VI 1381/, a већ
три године раније један од тројице судија у Дријевима. (Види нап. 164).
162 Види о томе: М. Динић, За историју рударства I, стр. 54. и Д. Коваче-
вић, Трговина у средњовјековној Босни, стр. 65.
163 На ову уредбу о раду и уређењу дубровачке конзуларне службе која
се налази y „Liber viridis” /Lib. Vir,/, capitulum (cap./ 63, 17. XII 1387, до сада
cy ce осврнули: K. Војновић, Судбено устројство Републике Дубровачке, Рад
JA3V, 108, Загреб 1912, стр. 76—79; Б. Кризман, Дубровачки прописи о конзу-
лима из XIV стољећа, Хисторијски зборник, Загреб 1951, стр. 142—145. и И.
Митић, О дубровачким конзулима на Балкану, стр. 69—70.
164 „.. .a Pribissia Chranfich, Osrissio Milosevich et Stoyslavo Qacharie,
judicibus Narenti”. J. Тадић, Писма u упутства I, стр. 357, бр. 328, 22. I 1378;
„Pribis Crancich, M.iltien Miletich et Lazarus, aurifex ... ordinati fuerunt judices
in mercato Narenti”. M. Динић, Одлуке већа I, стр. 202, 18. I 1382. М. Динић
/Трг Дријева, стр. 142/ тврди да cy у Дријевима постављана по двојица суди-
ја, за што не налазимо потврду у дубровачким документима.
165 „... eligendi et firmandi iudices in Narento... salvo quod non possint
facere consules generales”. Ref. XXXII fol. 173’, 28. XI 1398.
166 „Ser Marinus de Ragnina... factum fuit consul ad examinandum testes
invicem cum judicibus Narenti, super rixa facta in Narento per aliquos de Na­
rento cum Zore prothovistiario”. Ref. XXXI fol. 40, 11. XII 1398.
167 „... quod faciant sborum”. M. Динић, Трг Дријева, стр. 142, нап. 2;
„... respondendi leteris iudicum et sbor Narenti". Cons. Rog. V fol. 210’, 21.
VI 1434.
168 Види нап. 164.
i№„Radoychus Cozarcha electus loco suprascripto Vitas defuncti die quinto
may 1439, Radogna Bogdanovich electus loco suprascripto Pavliz defuncti die
XI may 1439". Cons. Min. VIII fol. 15', 3. II 1439; „... achadendo alguno deli
zudexi nostri de Narente andar fuora in algun luogo dela iurisdicione nostra...
et vachar dalo officio per spacio de uno mese continuo, che allora tal zudexe
se intenda esser ussito dei dito officio... achadendo andar in algun luogo fuora
dela iurisdicione nostra et vachare dalo officio per spacio de XV die allora per
lo simel tal zudexe se intenda esser ussito dei officio. Et in chadaun deli aeti
casi... Ii altri zudexi... queli che in loro luogo fosseno, siano tegnuti...” Lib.
Vir. cap. 367, 19. XI 1445; „Porucen Draganovich factum fuit iudex in Narente
loco Stanichna Sladanovich qui essere non potuit iudex... quia est gabellotus
ibidem in Narente”. Cons. Min. I fol. 124, 16. III 1417; 144', 6. VII 1417; „Milos Zu-
gotich... fuit revocatus et cassatus ab oficio judicy in Narento... quia non
reddidit iura illis hominibus de Radivoy”. Ref. XXXI fol. 57’, 15. V 1399.
170 J. Тадић, Писма u упуства I, стр. 357, бр. 329, 22. I 1378; М. Динић,
Одлука већа I, стр. 202, 8. I 1382; Ref. XXIX fol. 12’, 31. IV 1395; Ref. XXX fol.
36, 17. V 1396; 67, 19. VI 1397; Ref. XXXI fol. 28, 3. I 1398; 63', 22. VII 1399; Ref.
XXXII fol. 6’, 28.VII 1402; Ref. XXXIII fol. 75, 24. XI 1408; 133, 23. X 1410; 203’,
28. X 1411; Ref. XXXIV fol. 39’, 20. X 1412; 92, 19. X 1413; 145’, 9. XI 1414; Cons.
Min. I fol. 39', 20. X1412; 92, 19. X 1413; 145’, 9. XI 1414; Cons. Min. I fol. 75, 5.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 273

III 1416; 124, 16. 'III 1417; 144’, 6. VII 1417; 168’, 22. IX 1418; Cons. Min. II fol.
24’, 24. XI 1418; 35’, 10. I 1419; 103, 5. I 1420; 169’, 7. I 1421; 239, 12. I 1422; Cons.
Min. III fol. 43, 23. I 1423; 121, 15. II 1424; 200, 16. II 1425; 285, 5. II 1426; Cons. Min.
IV fol. 66, 28. I 1427; 135’, 22. I 1428; 218, 22. I 1429; Cons. Min. V fol. 66, 28. I
1427; 135’, 22. I 1428; 218, 22. I 1429; Cons. Min. V fol. 11, 24. I 1430; 90, 16. I 1431;
172, 11. I 1432; Cons. Min. VI fol. 18’, 17. I 1433; 102’, 19. I 1434; 203, 17. I 1435;
Cons. Min. VII fol. 14, 17. I 1436; 118, 11. I 1437;188’, 3. I 1438; Cons. Min. VIII
fol. 15’, 3. I 1439; 124, 9. XII 1440; 223’, 7. I 1441; Cons. Min. IX fol. 52, 1. I 1442;
149, 1. I 1443; Cons. Min. X fol. 5’, 1. I 144; 95’, 1. I 1445; 202’, 1. I 1446; Cons. Min.
XI fol. 69’, 1. I 1447; 166, 23. I 1448; Cons. Min. XII fol. 41’, 1. I 1449; 134’, 1. I
1450; 215’, 1. I 1451; Cons. Min. XIII fol. 138’, 1. I 1452; 162, 1. I 1453; 176, 1. I
1454; 248’, 1. I 1455; Cons. Min. XIV fol. 70’, 26. II 1456; 199’, 25. II 1458; Cons.
Min. XV fol. 2’, 21. II 1459; 84’, 21. II 1460; 161, 21. II 1461; 234, 30. III 1462; Cons.
Min. XVI fol. 60, 8.II 1463; Cons. Min. XVII fol. 5’, 23. II 1465; 55’, 17. I 1466.
171 Види нап. 94.
172 Тако cy, no налогу владе, судије у Дријевима морали испитати за
Владну, сестру Драгила Накоевића и Живана Дебељијевића да ли су били
„di bona mente, e sanno inteletto” y моменту када cy састављали своје теста-
менте. Lett. di Lev. IX fol. 166, 15. V 1424; 183 6, 20. V 1424; Lett. di Lev. XI fol.
117, 2. XI 1432.
173 „... dobiate lassar in posession dessa casa lo detto Zriepo”. Lett. di Lev.
IX fol. 88, 24. X 1425; „... voi provediate de avere appresso di voi el pregio della
dicta casa”. Lett. di Lev. X fol. 55, 10. I 1429; „... dobiati meter de novo la deta
Vuchana in posession della deta meza chasa". Lett. di Lev. XIII fol. 92’, 20. IX
1442; „... quod ad instantiam Obradi Radullenovich debeant accipere quodam
terenum poxitam in Narento Stephanelli Voichovich”. Lett. di Lev. V fol. 99’,
2. VI 1410.
173a „... Jacobeq Gudeglich... dover habere de Radivoy Cozarcha certa qu-
antita de denari e da altri debitori... Pero... -fate al dicto Jacobaq razone contra
ognuno suo debitoris”. Lett. di Lev. IX fol. 198, 22. II 1424; „... voi faciate vegnir
davanti de voi Stanichna Sladienovich et qual... e debitor dei dicto Bratan dei
tracto certa quantita de vino”. Lett. di Lev. VI fol. 38, 7. X 1417.
... che nui examinansemo chi fo queli che ingano quelli de Ortona”. Lam.
de For. VI /посебан прилог/ ad fol. 186’, 10. X 1424.
175 „... ad examinandum testes invicem cum judicibus Narenti super rixa
facta in Narento”. Ref. XXXI fol. 40, 11. XII 1398; «... examinare deberent
testes... super ipsis lamentis et... per eorum leteras responderent”. Lam. de
For. V fol. 166, 7. V 1423; „... chiamassemo davanti noi Bagisa Poruzenovich lo
qual disse chel... in prima ago veduto che...”. Lam. de For. VII fol. 48, 1. XII
1426; „.. .examinare debeant ordinate et diligenter et separatim unus ab dicto
lamento”. Lam. de For. VII fol. 245, 9. XII 1427; ,,... che noi chiamamo testi-
moni... noi averno chiamando in prima Radogne nivo de Stanichna Sladinovich”.
Lam. de For. VII /посебан прилог/ ad for. 245, 16. XII 1427.
176 quod mitterent Ragusium certos ex eis inter quos debeat esse Sta­
nichna Sladienovich et Miladinus Milatchovich... qui debeant informare domi­
niis Ragusii super querelis". Lam. de For. V fol. 167, 7. V 1423.
177 „... quod faciant capi et poni in cepo et compedibus Redettam et eius
fratrem ... et... possint imponere penam cuilibet nostro mercatori in Narento...
quod debeant dare eis favorem... in capiendo ipsos Radettam et fratrem pro rixa
et mallificio quod comiserunt”. Ref. XXXI fol. 57’, 15. V 1399; „... ipse Marchus
judex Narenti cum alys judicibus precepissent et misissent ad capiendum tres
malefactores”. Lam. de For. V fol. 177’, 26. VI 1423.
178 „... che non habiano nesuna parola injuriosa, ne dicando nesuna parola
injuriosa”. Lett. di Lev. X fol. 11’, 29. III 1427.
175 „... dicti accusati valde turpiter dictos judices injuriaverunt”. Lam. de
For. VII fol. 24, 28. VI 1426; ....... che lo dito Naocho ne a injurado e non voludo
obedir nostro comandamento”. Lam. de For. VI /посебан прилог/ ad fol. 24,
1. VII 1426.
180 „... quod precipere debeant illis quinque... quod venire debeant Ra­
gusium ad presentiam nostri regiminis”. Ref. XXXII fol. 8, 9. VIII 1402; „... che

18 Трг Дријева y средњем вијеку

274 БУРО TOUIHFi

illi debiano comparer davanti de nuy in Ragusius... infra otto di proximi’’. Lett.
di Lev. X fol. 12’, 4. I 1427.
181 „.. .quod subito debeant describere singulariter omnes quantitade bla-
di... et precipere quod... non debeant ad aliqum locum dicta blada portare quam
Ragusium". Ref. XXXIII fol. 112’, 8. VIII 1409.
182 „... de mitendo Narentum. C. staria frumenti comunis et quod judices
Narenti... vendant cupellum ad gr. V ad mensuram Ragusii nostris mercatori­
bus". Ref. XXXIII fol. 183’, 1. IV 1411.
183 „Et scribatur... quantitatis sal caricabitur et nomen patroni”. Ref. XXXIV
fol. 26, 16. V 1412.
184 „... per la sal data a ispoliza avemo examinado cum ser Biagio de Bona”.
Lam. de For. V fol. 166, 7. V 1423; „... dovesseno fare... como nessuno Narentino
non dovesse andare in algun luogo per condur sal per caxon chella gabella e
fornita". Lett. di Lev. X fol. 56, 14. III 1429.
185 Тако судија Прибил Кранчић узе у радњи Припка Зорановића једну
мјеру за уље и пронађе „in illa de plombo vel de rame infundo quod ibi sonabat
et sic fregerunt ibi dictam libram per falsa". Lett. di Lev. III fol. 72, 17. V 1383.
186 Када je ухватио двојицу лопова да краду со у царини, Петар Примо-
вић је послао „ото de ser Teodro de Prodanilo ali zudesi de Narente digandoli
come avemo preso uno Vlacho e di logo Miladino chene comandati che faremo”.
Lam. de For. V fol. 168', 7. V 1423.
187 „... quod gabelloti nostri gabelle Narenti dare et solvere debeant ju­
dicibus Narenti ex denarys et rationis tocius gabelle Narenti... in auxilio sepis
fiende circumcirca gabellam Narenti... ypreperos XV”. Cons. Min. VII fol. 143,
22. IV 1437.
188 „... che vui lasadi vignere alcuni de iluogi de Dalmacia dende e la
pestilentia vefaremo pagare per pena azaschuno di vuy zudexi ducatos IIC”.
Lett. di Lev. IV fol. 138, 2. VII 1408.
189 „... quod in Narente faciant publice proclamare quod tenere et facere
debeant bonam custodiam pro pestilentia que viget in Corzola". Cons. Rog. V fol.
181, 4. I 1434.
1,0 Такав ce случај десио и c Налком Влахотићем „venienti de locis pesti­
feris de Dalmacia" који, умјесто „quod deberet ire ad Usignum", дође y Дријева.
Lam. de For. VII fol. 24, 28. VI 1426.
191 „... debeant hortari illos de Narento cum interdamus ad habere nobis
tres insulas quod bene facerent mittere cum armata nostra usque ad centum
bonos homines ad minus armorum cum eorum barcis”. Ref. XXXIV fol. 200’,
15. VII 1413.
192 „... vocavit... judices Narenti et fecit ipsos sedere super pozolo ante
ecclesiam”. Lam. de For. XXII fol. 160’, 12. VIII 1449. Vnop.: Д. Ковачевић-Којић.
O насељу Дријева u његсвом положају, стр. 30, и Иста, Градска насеља cped-
њовјековне босанске државе, стр. 266.
193 «... Zo lamento... sopra Stipan Radivoevich per la vilania et onta vi a
fatto non voghans responder inzudixio a Vochaz Petchovich davanti di voi”.
Lett. di Lev. XIV fol. 3', 22. XI 1448.
194 „ ... subito reprosuisset biretum super capitum ... quod Zvetchus... de­
bebat solvere gr. sex eo quia non steterat coram judicibus capito dishoperto
iuxta consuetudinem’. Lib. Mal. 29’, 29. IV 1415. Vnop.: Б. Тошић, Урећење сред-
њовјековног трга Дријева, стр. 132.
198 „... dixit id Stanichna eidem Vlacote asine et filius asini... ego faciam
vindictam contra te et faciam quod vermes comedant carnem tuam". Lam. de
For. VII fol. 196’, 19. VI 1427.
196 „... dum dictus Vlacota judex de Narente sederet ad reddendum ius...
predicti accusati, venientes super dictum Vlacotam cum cultellissis". Lam.
de For. VII fol. 196’, 19. VI 1427.
197 Због увреда нанесених „judicibus de Narente... condemnatus fuit idem
Nalchus quod stare debeat uno mese continuo in carceribus Ragusii... Maroie
suprascriptum Sissa Copitovich quod stare debeat uno mese continuo in carce­
ribus comunis et... Radaq Stagnevich... quod stare debeat diebus quindecim
continuis in carceribus comunis Ragusii”. Lam de For. VII fol. 24, 28. VI 1426.
198 „.. .Ii deti non se podesseno essere dacordio avanti de noy... che vano
avanti de vostra iusticia”. Sent. Cane. VIII b fol. 56, 14. III 1432; velle stare
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА
275

et parere iudicio dicte curie in Ragusius et non in Narento”, Div. Cane. XLVI
fol. 52', 19. X 1429.
199 „... voglemo che quel che vuy havete... sentenziato non vagla niente
... perche volemo che davanti de nuy se faza tal piaido”. Lett. di Lev. IX fol.
36’, 10. VII 1424.
*“ „... Ivanis Gudeglich... non ivit... in favorem gubernatorum gabelle
Narenti quando in gabella offendi volebant per homines de voivoda Paval, quod
venire debeat Ragusium ad faciendum deffensionem suam”. Cons. Rog. V fol. 37’,
1. X 1431; Cons. Mai. IV fol. 154’, 2. X 1431; „E di questo malificio Ivanis Gude-
lich terzo zudexe... che per fina zorna VIII... debia vegnir a Ragusa avanti de
nuy afar sua excusa”. Lett. di Lev. XI fol. 54, 2. X 1431.
201 Дубровачки ректор je, y вези ca неизвршењем наређења да ставе Го-
јисава Орловића у посјед његове куђе, писао дријевским судијама ,,la schusa
che fati digando che... Ia parte adversa se fexe alia porta, com li cortelli... che
molto ne meravigliemo dela vostra resposta”. Lett. di Lev. XII fol. 142, 17. V 1439.
202 „Alii providi gabelloti nostri de Narente... ve comettemo che... dobiati
chomandare ali detti zudexi per parte nostra che infra di VIII... debiano aver
messo in possesion lo detto Goysavo della deta casa." Let. di Lev. XII fol. 142’,
17. V 1439.
203 „... quod mictant ad dominum Regem de Bosne suos ambasiatores ad
faciendum excusationem". Cons. Rog. XI fol. 21, 14. XI 1448.
204 „... quod debeant mittere presentatem parte domine nostre Stipano che-
rzech iperperi XXX de piscibus in vicibus pluribus”. Cons. Rog. XI fol. 21, 14.
XI 1448.
205 Cons. Rog. fol. 166, 28. I 1436; 166’, 3. I 1438. Ynop.: C. Еирковић, Херцег
Стефан Вукчић Косача, стр. 37.
206 „... rogationes litterarum dominarum Catharine matris et Jelene uxoris
voyvode Stipani... pro liberatione judicum Narenti”. Cons. Rog. VI fol. 167,
30. I 1438.
207 Cons. Rog X fol. 24, 31. VIII 1446; 24', 31. VIII 1448. O овим покладима
Павловића код златара Вукана Добровоевића опширније види: С. Нирковић,
Херцег Стефан Вукчић Косача, стр. 98, 236, 237.
208 „... quod possint venire franchi et securi... pro certis servicys comunis
sint oportuni in Ragusius per octo diebus proxime”. Ref. XXXI fol. 170’, 20. VIII
1398; „... et vocandi huc judices Narenti pro informatione habenda”. Cons. Rog.
IV fol. 102, 23. V 1429; „... possint venire Ragusius pro certa informatione et
oportunitate nostri domini”. Cons. Mai. VII fol. 131, 19. X 1443; „... contra
judices ...de Narente, et vocare ipsos... prout arengatum fuit”. Cons. Rog. IV
fol. 109, 16. VI 1429; „... de habendo judices Narenti predictos pro fallitis”. Cons.
Rog. IX fol. 189, 18. X 1445.
209 „... mandati in nostre man per scriptura per questo curero proprio".
Lett. di Lev. VII fol. 150, 6. III 1416; „... tutto quello che avereti... per vostre
lettere... darete ordinatamente asapere per lo portadore dela presente”. Lam.
de For. VIII fol. 63, 6. VI 1423; „... de tuto quello farete per vostre lettere ne
avisarete”. Lett. di Lev. IX fol. 186, 13. VIII 1423; „... la qual examination di
testimoni... ne mandate segellato coi vostro sigello”. Lett. di Lev. IX fol. 166,
15. V 1424; „Recepte fuerunt a judices Narenti lettere hic affixe". Lam. de For.
VII fol. 245, 8. XII 1427; ....... in questa incluso dei ditto Ostoia anuy in la ditta
vostra lettera sotto bolla ne rimandereli insieme con la ditta testimonianza”, Lett.
di Lev. XI fol. 113’, 14. X 1432; „La qual examination... e testimonianza per li
detti testimoni davanti de vuy fata, subito la mandareti anuy... incluso sotto
vostra bolla". Lett. di Lev. XI fol. 117, 14. X 1432.
2,0 Div. Not. XI fol. 35’, 13. II 1403.
211 M. Динић, Из Дубровачког apxuea III, стр. 44, бр. 109, 9. VII 1385.
212 Ref. XXXIII fol. 8’, 9. VIII 1403.
213 „... cum scriptura facta secundum ordines mercati Narenti in MCCCCIII,
a die XXIV menses aprilis exracta de libro Aptagi Narenti a me notario vixa
et lecta". Sent. Cane. IV fol. 174, 12. XII 1404. Ynop.: Б. Тошић, Урећење eped-
њовјековног трга Дријева, стр. 135.
2,4 Y вези са неком тужбом против Налка, сина Влахоте Хранковића,
доказано је да „dicte lettere sclave scripte fuerunt de conscientia et voluntate
276 EVPO ТОШИБ

ipsius Goissavo et Ostoye Radosaglich alternus judicis”, док „lettera latina...

scripta fuit per ordinatione Pavlizi et suprascripti Nalchi”. Lam. de For. VII
fol. 24, 28. VI 1426.
215 Div. Cane. XLII fol. 146, 31. IV 1429.
2,6 Cons. Min. VII fol. 155’, 7. XI 1437. Ynop.: Б. Тошић, O дријевској ца-
рини, с.тр. 194, нап. 40.
212 „Deian Maroevich ...ha scritto la sal che ditti gabelloti a lo dado a ditto
Brancho salme 330 val salme trecentotrenta dela qual fo data a ispoliza”. Lam.
de For. V fol. 166—166’, 7. V 1423.
218 Види o томе: Б. Тошић, Урећење средњовјековног трга Дријева, стр.
136.
219 Ref. XXXIII fol. 191, 8. VI 1411.
220 Lett. di Lev. VII /посебан прилог/ ad fol. 24, 1. VII 1426. Ynop.: Д. Ko-
вачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, стр. 274.
221 Lett. di Lev. IV fol. 106’, 7. III 1406.
222 „... per ipsum ser Zore vel suos officiales”. Ref. XXX fol. 4’, 13. X 1397;
„... illud consignare domino Nicolao... seu eius officialibus”. Div. Cane. XXXIV
fol. 211, 25. IV 1403.
223 „... de mittendo ser Johanem de Georgio Narentum pro facto examinatio­
nis ibidem fiende pro certis malefactis”. Ref. XXXI fol. 86, 18. IV 1399.
224 „... de mittendo ad Narentum ser Marinum de Crosi pro servitiis com-
unis”. M. Dinić, Одлуке већа I стр. 86, 13. XI 1390.
225 Cons. Mai. IV fol. 16—17’, 18. I 1429.
226 Cons. Mai. IV fol. 16, 18. I 1429; 23’, 4. III 1429.
227 Cons. Rog. IV fol. 115; 30. VII 1429; 258, 31. VII 1429; Lett. di Lev. X
fol. 76’, 31. VII 1429.
228 „... che damo avanti li duy dei povolo li quali se mandano con salario
de yperperi 250 per zascuno". Cons. Mai. IV fol. 57, 15. XI 1429.
229 Cons Mai. IV fol. 16, 18. I 1429. Ynop.: M. Динић, Трг Дријева, стр, 142.
239 „... acciderit infirmitas ser Blaxio de Bona gubernatori gabelle Narenti.
Et sint pauci magazeni pro sale, et ideo non sit possibile quod in termino trium
mensis possit idem ser Blaxius mittere Ragusium rationes et denarios secundum
formam sue comissionis, quod de cetera teneatur mittere rationes de sex menses
in sex menses”. Cors. Mai. IV fol. 43', 23. VII 1429.
231 Lett. di Lev. XI fol. 203’, 20. X 1434.
232 Cons. Mai. IV fol. 17, 18. I 1429.
233 Cons. Rog. V fol. 100, 9. VIII 1432; 102’, 20. VIII 1432; Lett, di Lev. XI
fol. 109, 9. VIII 1432.
234 Почетком априла 1429. било je одобрено управнику царине — сер Влахи
Бунићу — да из општинских средстава потроши суму од 10 перпера „ad aptan­
dum sepe pro obor circa gabellam de Narente” /Cons. Min. IV fol. 231’, 5. IV
1429/, a пола године доцније били су отпремљени официјали у Дријева да
саграде „unam domum pro locatione salis" којима je дозвољено да, уколико не
заврше тај магазин у предвиђеном року, нареде „locumtendem gubernatoris
gabelle quod ipsam fieri et compleri faciat”. /Cons. Rog. IV fol. 122, 19. X 1429/.
235 YnpaBHHK дријевске царине — cep Влахо Бунић — je, заједно ea суди-
јама, испитивао свједоке Матеја Брајановића и Цвјетана Богдановића у спо-
ру око некога окућишта /Sent. Cane. VIII a fol. 85, 25. V 1429/, a „per Biagio
de Bona cotopan et judices de Narente" били cy испитивани свједоци o томе
да ли „autenticum fuit" тестаменат Раковца Прибиловића из Дријева. /Test.
Not. XI fol. 200, 15. IV 1429/.
236....... che non debiano ...ad alguna altra cosa operarsi ne occuparse, salvo
al governo de quella nostra gabella, per la qual solamente itegnemo dila e pa-
gemo”. Lett. di Lev. XI fol. 203’, 20. X 1434.
237 Cons. Mai. IV fol. 16, 18. I 1429; Cons. Min. IV fol. 226, 25. II 1429; 228’,
14. III 1429. Ynop.: Б. Тошић. O дријевској царини, стр. 192.
238 Тако је у марту 1430. послије смрти Припка Грациановића „olim offi­
ciales nostri gabelle Narente, qui obyt in ipso servitio" његовим насљедницима
дата „salarium totius anni ipsius Pripchi". Cons. Mai. IV fol. 80’, 24. III 1430.
239 Cons. Mai. IV fol. 16—16’, 18. I 1429.
240 Cons. Rog. IV fol. 205’, 28. II 1430; Cons. Rog. V fol. 178, 11. XI 1433.
Ynop.: Б. Тошић, O дријевској царини, стр. 193.
СТАНОВНИШТВО И УРЕБЕЊЕ ТРГА 277

241 Тако је крајем 1436. прекоравала царинике у Дријевима што приликом

продаје неког вина жени покојног Павла Бурђевића „facevano la stima dei vi­
no" и захтијевала да убудуће не смију бити ..extimatori delli vini quelli, iquali
serano venditori". Lett. di Lev. XII fol. 49, 25. X 1436.
242 Cons. Mai. IV fol. 16’, 18. I 1429. Ynop.: Б. Тошић, O дријевској царини,
стр. 193.
243 Cons. Mai. IV fol. 16’, 18. I 1429; Cons. Min. VIII fol. 5, 17. XII 1438.
244 Cons. Mai. IV fol. 16’, 18. I 1429; Cons. Min. V fol. 27, 1. VII 1430; 77, 27.
XI 1430; 183’, 10. III 1432; Cons. Min. VI fol. 118’, 13. III 1434; Cons. Min. VII
fol. 242, 6. IV 1435.
245 Cons. Mai. IV fol. 17, 18. I 1429; Cons. Rog. IV fol. 93’, 21. III 1429. Ynop.:
Б. Тошић, O дријевској царини, стр. 193.
246 Cons. Mai. IV fol. 17, 18. IV 1429.
247 „... come li mercadanti de Narenta a noy se erano lamentadi che lor ga-
belotti compraveno et vendavano in mercato de Narenta come mercadanti... la
qual cosa far non potevano". Lett. di Lev. XII fol. 49, 25. X 1436.
2,8 Cons. Mai. IV fol. 17, 18. I 1429; Cons. Rog. IV fol. 98, 26. IV 1429; Lib.
Vir. cap. 282, 29. X 1434.
249 Cons. Min. IV fol. 237, 26. IV 1429; 250, 22. VI 1429; 254, 5. VI 1429; 272’,
24. X 1429; Cons. Min. V fol. 26, 28. VII 1430; 43, 22. VI 1430; 61’, 21. X 1430; 74’,
7. XI 1430; 196, 19. V 1432; Cons. Min. VI fol. 24’, 14. II 1432; 87’, 24. XI 1433; 170,
18. IX 1434; 192, 11. XII 1434; Cons. Min. VII fol. 51, 5. V 1436; 78’, 17. VIII 1436;
180; 28. XII 1437; Div. Not. XVI fol. 274, 17. VII 1430; Div. Not. XVIII fol. 153,
10. XII 1433; Div. Not. XIX fol. 144, 20. XI 1434; Div. Not. XX fol. 238—238’, 16.
V 1436 И даље.
250 Cons. Mai. IV fol. 17, 18. I 1429; Lib. Vir. cap. 282, 29. X 1434. Ynop.:
Б. Тошић, O дријевској царини, стр. 194.
251 Cons. Mai. IV fol. 25—25’, 19. III 1429.
252 „Ivan Copitovich electus fuit custos gabelle Narenti". Cons. Rog. V fol.
76, 18. X 1430.
253 Тако je Mapojy Гранариу „guardiano nostro ad gabellam Narenti” било
одобрено „quod procurandi eius infirmitate possit stare hic Ragusius per decem
dies”. Cons. Rog. VI fol. 198, 16. V 1438.
254 Види нап. 87.
255 Lam. de For. V fol. 166, 7. V 1423. Ynop.: Д. Ковачевић-Којић, Градска
насеља средњовјековне босанске државе, стр. 215 /нап. 72/, 236.
236 Lett. di Lev. X fol. 55’, 14. II 1429.
257 Види стр. 276, нап. 216, и 217.
 ЗАКЉУЧАК

Дријева су се од краја XII па до конца прве четврвине XIV

вијека налазила у скљопу српске државе. Њима оу цијело то врије-
ме, уз незнатне прекиде, управљали српски владари и хумски кне-
зови као њихови вазали. Али, као већ развијено тржиште, она су око
1326. ушла у састав бооанске државе. Упоредо са њеним привред-
ним успоном и Дријева су се све више развијала. Тако су с време-
ном израсла у најснажније трговачко средиште Босне, са уобичаје-
ном структуром робног промета. Y Дријева су копном стизали пољо-
цривредни и сточарски цроизводи (жито, сир, коже и восак) и про-
изводи босанског рударства (олово и сребро), док су морем доспије-
вали со, вино, уље и тканине. Захваљујући постојању солског кумер-
ка, на ушћу Неретве се највише трговало сољу. О томе најбоље свје-
дочи податак. да је 1430. зарада постигнута трговином овог артикла
била за око 1000 перпера већа од годишњег закупа дријевске цари-
не.1 Међутим, набројане робе, без обзира на правце из којих су сти-
зале, нису се дуго задржавале у Дријевима, већ су се укључивале у
даљи трговачки промет. Зато се данас не може говорити о класичним
облицима увоза и извоза на неретљанском гргу, него само о његовој
транзитној улози. Томе треба додати и незнатну локалну трговину
какву познајемо и у осталим градским насељима Босне.
Због великог привредног значаја, дријевска царина је убрзо по-
стала јабука раздора између најистакнутијих представника босанског
племства. Зато је уведен посебан систем подјеле њених прихода, у
коме су учествовали војвода Сандаљ (са једном половином), Радослав
Павловић и Радивојевићи (са по једном четврпином од укупног при-
хода царине). Царину у Дријевима, као и на другим босанским трго-
вима, узимали су Дубровчани у закуп. Y почетку је то чинила вла-
стела, а касније све више и трговци. Осим приватних закупаца, за
њу се интересовала и дубровачка влада. Она ју је у неколико на-
врата (1358—1360, 1361. и 1429—1440) држала у сопственом закупу.
Вриједност царине, изражавана у перперима и дукагима, најбоље
илуструје развој дријевске трговине у појединим периодима.
Упоредо ic успоиом трговачке дјелатности у Дријевима је на-
предовало и занатство. Од тридесет и четири врсте заната, колико их
је познато у средњовјековној Босни, седамнаест их је (златарски, ко-
вачки, штитароки, мачарски, оклопарски, каменарски, столарски, ба-
чварски, ткачки, подстригачки, кројачки, капарски, бојадисарски, ко-

',/t л i* ;
 15YPO ТОШИН
280

жухарски, седларски, обућарски и берберски) постојало на тргу. Њи-

ма су се бавили и Дубровчани 1и домаћи људи. Многи дјетиђи са
Неретве одлазили су у Дубровник и друте приморске градове да изу-
че занат. Након завршеног науковања нису се увијек враћали у Дри-
јева да би се бавили овладаним послом. Већина занатлија су улази-
ли у бројне трговачке, кредитне и друге уносне трансакције и тако
се, уз основни посао, занимали читавим низом осталих дјелатности.
Осим трговаца и занатлија, у Дријевима су постојала и нека
друга занимања, као на примјер: стањани или албергари (који су и
другдје у Босни држали свратишта и бринули се за смјештај путни-
ка, њихових коња и робе), гостиоиичари (код којих се свраћало на
пиће, али не и одсједало), слуге (запослене код трговаца и осталих
лица) и локална сиротиња (ив чијих су се редова регрутовали они
који су, не налазећи бољих средстава за живот, продавали своју рад-
ну снагу другима).
Главни носиоци привредног живота у Дријевима били су, као
и у осталим босанским мјестима, Дубровчани. Они су се лично, или
преко фактора, укључивали у трговину, закуп царине, занатство и
друге видове активности. То је довело до стварања и сталног јачања
дубровачке колоније на тргу. Y њој је већ 1372. живјело око 200
мушкараца способних за оружје. Судска аутономија и друге повла-
стице које су уживали омогућавали су дубровачким трговцима да и
по неколико генерација проведу на тргу.
Све већи изгледи за зарадом привлачили су, осим Дубровчана,
становнике осталих далматинских градова и Италијане који су се ба-
вили трговином и закупом дријевске царине.
Y започетом развоју Дријева и домаће становништво се избори-
ло за одређени отатус на тргу. Оно се, преко кредита, укључивало
постепено у трговииску размјену набројаних роба. То показује и
сума од 22.670 посуђених дуката, што увелико прелази износ заду-
жења у друтим босанским градовима. Зато се може рећи да је до-
маћи трговачки сталеж у Дријевима одиграо значајну улогу у еко-
номском просперитету мјеста.
Повољан географски смјештај, на почетку Неретве која је по-
везивала балкансжо залеђе с морем и на раскрсници бројних копне-
них путева, омогућио је помало специфичан развој Дријева у одно-
су на градове босанске унутрашњости. Благодарећи таквом смје-
штају, она су израсла у важно привредно средиште с изразито тран-
зитном улогом. Робе које су стизале морем до ушћа Неретве, а одат-
ле ријеком до трга, биле су искрцаване у Дријевима. Из Дријева су
ношене даље копном у унутрашњост Босне. За разлику од оиих, неке
друге робе су из залеђа стизале караванима у Дријева. Тамо су уто-
варане на лађе и биле доношене у Дубровник и друге наше примор-
ске традове, или су директно морем доспијевале у Венецију и на
остала тржишта Западне Европе.
Дријева су читаво вријеме постојања остала отворено и утврђе-
њем незаштићено мјесто. Као и у осталим савременим насељима, и
у центру Дријева се налазио трг на коме се одвијао сав пословни и
јавни живот. На средини трга била је црква, а око њега дрвене
ЗАКЉУЧАК 281

куће трговаца. У кућама за становање налазиле су се радње, свра-

тишта за путнике и гостионице.
Међутим, неке привредне функције, својствене само примор-
ским мјестима, одредиле су у понечему другачију физиономију Дри-
јева од оне какву су имали градови континенталног типа. Ту је лука
за пристајање бродова, какву од осталих босанских мјеста познаје-
мо још једино у Новом и Брштанику2. Лука у Дријевима је била
издвојена из ужег дијела насеља и удаљена од трга. Уз њу се нала-
зила и царина (са царинарницом, магазинима соли и друпим прате-
ћим објектима) која је била ограђена дрвеним плотом.
Споменути географски услови упицали су и на то да је у Дри-
јевима настао један од четири законита кумерка соли. Отуда и веди-
ки број специјалних занимања везаних за промет овог артикла на
тргу, као што су: солари, иосачи, плакари, мјерачи и евидентичари
соли.
Друга врста специфичности у развоју Дријева произилази из
њиховог односа према Босни и Дубровнику. Створени кондоминиум
(или сувлашће) у Дријевима састојао се у томе што је тамошња ца-
рина остала у рукама босанске господе (владара и властеле), док су
монопол над тргом имали Дубровчани. Захваљујући томе, они су
преко својих органа власти (управника мјеста, конзула, судија и
службеника здравствене заштите )организовали управу на тргу она-
ко како им је одговарало. Тиме се може једино објаснити постоја-
ње дон>их управно-адмиагистративних и вјерских институција у Дри-
јевима какве познајемо у Дубровнику и другим приморским мјести-
ма, али не и у градовима балканског залеђа.
По узору на ону из родног града, Дубровчани су и у Дријевима
формирали комуну. Власт су на њеном подручју организовали преко
својих судија. Ови су, као си у осталим приморским градовима, сје-
дили и у Дријевима на отвореном тргу испред цркве („super pozolo
ante ecclesiam”) и дијелили правду.
Y Дријевима је, по дубровачком обрасцу, настала и мјеона кан-
целарија у којој су вођене пословне књиге. У њеном раду учествова-
ла су двојица писара, од којих један за латинско, а други за словен-
ско или ћирилско писмо. Њихови списи нису нажалост до данас
сачувани. Тиме смо лишени бројних појединости неопходних за ши-
ри приказ историје овога мјеста.
Дријевски трговци (било да се ради о Дубровчанима или дома-
ћим људима) организовали су се у братовштину чији је рад био ве-
зан за неку од цркава на тргу. Братими су се укључивали у ову кор-
порацију ради личне безбједности и међусобне помоћи. Уколико се
не би одазивали преузетим обавезама билн су искључивани из бра-
товштине и отпуштани из службе коју су обављали.
Из оваквог статуса неретљанског трга произилази стална брига
и старање дубровачке владе за судбину дријевских становника. Уви-
јек када би се нашли у неприлици ова их је инструирала како да се
понашају и шта да раде. Савјетовала им је да се не мијешају у чес-
те размирице влаоника царине и спречавала их да се међу собом
свађају и споре. Највише им је помагала у случајевима опасности од
282 BYPO ТОШИН

провале босанске, турске и млетачке војске пошто их је са породи-

цама и имовином склањала у Стон, Особљаву ,на Пељешцу, Усињ
и друга мјеста дубровачког дистрикта.
Насупрот владиној бризи и повдастицама које су уживали, жи-
тељи Дријева били су дужни да плаћају господарима мјеста (Ра-
дивојевићима, Сандаљу Хранићу и Стјепану Вукчићу Косачи) годиш-
њи износ од једног дуката по кући. Упоредо с обавезама према бо-
санској властелц, морали су да извршавају и војну обавезу према
својој влади. Она се у почетку састојала у повременом давању стра-
жа на градским зидинама Стона, али се касније проширила, па су у
случајевима рата Дријевљани морали да регрутују и одређени број
људи у редове дубровачке војске.
 НАПОМЕНЕ

1 М. Динић, Једна дубровачка архивска књига петнаестог века, стр. 23.

2 И. Пушић, Херцегновска лука и пристшшште у средњем вијеку, Годиш-
њак Поморског музеја у Котору, XXVII—XXVIII, Котор, 1979—1980, стр. 25—
36. и Б. Тошић, Брштаник у средњем вијеку, стр. 38.
 ПРИЛОГ БР. 1
ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА О НАБАВЦИ СОЛИ ПРЕКО ОФИЦИЈАЛА И
ЦАРИНИКА Y ДРИЈЕВИМА

Кодичина Набавна
цијена
Мјесто из
Вријеме & кога је со Сигнатуре

перпера
модија

дуката
товара

допремана
к
брод.

1
gS
1

1 2 3 4 5 6 7 8

1429.
4. II — — 3 — — — С. Min. IV f. 220
17. II — 1.000 — — 18 Валона D. Not. XVI f. 45’
23. III 3 — — — 26 Далмација D. Not. XVI f. 57
8. IV — — 1 — 37 Шибеник D. Not. XVI f. 6Г
11. IV — — 1 — 26 Далмација D. Not. XVI f. 62
20. IV — 750 — — 30 — D. Not. XVI f. 63'
26. IV — — 5 — — — C. Min. IV f. 237
9. VI — — 5 — 24 Задар D. Not. XVI f. 83
23. VI — — 2 — 25 Шибеник C. Min. IV f. 39’
28. VI — 200 — — — — C. Min. IV f. 252
23. VII — 200 — — — — C. Min. IV f. 255’
7. XI — 300 — — — Шибеник C. Min. VI f. 276’
1430.
31. III — — 3 — 29 Паг D. Not. XVI f. 211’
22. V — — 3 — — Задар C. Min. V f. 43
28. VII — — 3 — — Задар C. Min. V f. 26
D. Not. XVI f. 274
17. VIII — — 5 — 29 Апулија C. Min. V f. 54
17. VIII 1 — — — 29 Дубровник C. Min. V f. 52’
21. IX — — I1 — 10 — C. Min. V f. 61’
7. XI — — 3 — — Дубровник C. Min. V f. 74’
2. XII — — 1 — — — C. Rog. IV f. 255’
4. XII — 50 — — — Јанина C. Min. V f. 78
7. XII — — 5 — — — C. Min. V f. 78’

по дубровачкој мјери.
ГЈРИЛОГ БР. 1 285

1 2 3 4' 5 6 7 8

1431.
3. XII — — 5 — — — С. Min. V f. 160
1432.
21. III 1 — — — — Дубровник D. Not. XVII f. 244’
13. VI — 100 — — — — C. Min. V f. 202’
16. VIII — 200 — — — — C. Min V f. 214’
1433.
14. II — — 6 — 29 — C. Min. VI f. 24’
21. IV — — 2 — 29 — C. Min. VI f. 37’
24. XI — — 6 — 29 Дубровник C. Min. VI f. 87’
24. XI — — Р — — Стон C. Min. VI f. 87’
10. XII — — 6 — 29 Дубровник D. Not. XVIII f. 153
1434.
5. VI — — 4 — — — C. Min. XI f. 139
12. VI 3 — — — — — C. Min. VI f. 140’
18. IX — 120 — — — Јанина C. Min. VI f. 170
29. X — — F — — Дубровник C. Min. VI f. 190
6. XI — — 3 — — — C. Min. VI f. 184’
18. XI — — l4 — — Дубровник C. Min. V f. 4
20. XI — — 3 — 29 Валона D. Not. XIX f. 144—44’
7. XII 1 — — — — — C. Min. VI f. 191’
11. XII — — 4 — 28 — C. Min. VI f. 192
11. XII — — 3 — 28 — D. Not. XIX f. 156’
15. XII — — 3 — 28 — D. Not. XIX f. 159’
17. XII 1 — — — — Валона D. Not. XIX f. 162
22. XII — — 3 — 16 Валона D. Not. XIX f. 163’—
64
1435.
3. I 1 — _ — _ Валона D. Not. XIX f. 173’—74
6. I 1 — — — — Валона D. Not. XIX f. 175
10. I 1 — — — — Валона D. Not. XIX f. 193’
29. I — — 2 — — — C. Mai. V f. 20’
19. II — 6005 — — — Дубровник C. Mai. V f. 24
28. III 1 — — — — — D. Can. LII f. 88’
6. IV 1 — — — — Валона D. Not. XIX f. 226’—27
9. IV 1 — — — — Дубровник C. Rog. V f. 264
26. IV 1 — — — — — C. Rog. V f. 269
5. VII — 350 — — — Валона D. Not. XX f. 35’
20. IX — 606 — — — Стон C. Min. VI f. 280’

2 по дубровачкој мјери.
3 по дубровачкој мјери.
4 по дубровачкој мјери.
5 по дубровачкој мјери.
6 по дубровачкој мјери.
 286 БУРО ТОШИН

1 2 3 4 5 6 7 8
1436
2. V — — 3 — — Валона С. Min. VII f. 49
5. V — — 3 — — Дубровник С. Min. VI f. 51
16. V — — 3 — 29 Валона D. Not. XX f. 238’—
39
16. V 1 Валона D. Not XXf 238
24. V 1 — — — Валона D. Not. XX f. 224
28. VI 1 — — — — Валона D. Not. XX f. 263’
28. VI 1 — — — — Валона D. Not. XX f. 263’
7. VIII 1 — — — — Валона C. Rog. VI f. 71'
14. VIII —1.000 — — 40 Дубровник C. Min. VII f. 78
C. Rog. VI f. 72
17. VIII __ _ 1 _ 40 Дубровник C. Min. VII f. 78’
17. VIII — — 1 40 — Стон C. Min. VII f. 78'
20. VIII — — 1 — — Сан Стефан C. Min. VII f. 80
20. VIII — 200 — — 30 Сан Стефан C. Min. VII f. 80
4. IX — — 4 — — Стон C. Rog. VI f. 77
19. IX 1 — — — 30 Дубровник C. Min VII f. 86
4. XII 1 — — — ■— Дубровник C. Mai. V f. 104’
1437.
8. I l7 — — — 5 Задар D. Can. L f. 223’
8. I — — 1 — 33 Задар или Паг D. Not. XXI f. 78’
27. IV — — 28 — 40 Дубровник C. Min. VII f. 144
28. XII — — 2 — — — C. Min. VII f. 180’
1438.
7. II — — 3’ — 16 Паг D. Not. XXI f. 219'
16. II — — 4 — 28 — C. Min. VII f. 202
26. II — 1.000 — — — Дубровник C. Rog. VI f. 177’
1. IV — — 4 — — Фиренца C. Min. VII f. 208
17. IV 1 — — — — Барлета D. Can. LII f. 129’
18. IV 1 — — — — Барлета D. Can. LII f. 131
19. VIII 310 — — — Паг D. Can. LII f. 108’
13. VI — — 4 — 29 Барлета D. Not. XXII f. 42’—
43
18. VIII 1 Барлета D. Can. LII f. 253
19. VI — 2 — — — Дубровник C. Min. VII f. 246
22. IX 1 — — — — — C. Min. VII f. 253'
1439.
5. V — — 3 —- — Стон C. Rog. VII f. 55
15. V — 100 — — 35 Дубровник C. Min. VIII f. 56
15. V 1 — — — — — C. Min. VIII f. 56’

7 по задарској мјери.
8 по дубровачкој мјери.
9 по пашкој мјери.
1,1 по пашкој мјери.
ПРИЛОГ БР. 1 287

1 2 3 4 5 6 7 8
26. V _ _ 2 — Стон С. Mm. VIII f. 59
30. VI — — 2 — — Стон С. Rog. VII f. 72’
21. VII — 200 — — — — C. Min. VIII f. 76
13. VIII — — 211 — —- Стон C. Min. VIII f. 83
27. VIII 2 — — — — Стон C. Min. VIII f. 85’
5. IX 1 — — — — Дубровник C. Min. VIII f. 86'
18. XI — — 2 — — Стон C. Rog. VII f. 103’
1440.
29. IV 112 — — — — — T. Раукар, стр. 62, т.
II стр. 78.
1. V рз Т. Раукар, стр. 62, т.
II стр. 78.

11 по стонској мјери.
12 по задарској мјери.
13 по задарској мјери.
 ПРИЛОГ БР. 2.
ПРЕГЛЕД УПОТРИЈЕБЉЕНИХ МЈЕРА

а) Мјере за со:

Јединица Сигнатуре
мјере „ad pondus” килограма

модиј Дријева 60,87 Div. Cane. XX fol. 118', 16. VI

(велики) 1366.
модиј Дријева 51,74 Cons. Mai. IV fol. 16’, 18. I 1429.
(мали)
модиј Дубровник ое<о 42 Д. Ковачевић, Трговина... стр.
179—180.
модиј Задар 94,62i Т. Раукар, Задарска трг. сољу ...
стр. 69, нап. 311.
модиј Паг 94,6212 Т. Раукар, Задарска трг. сољу...
стр. 69, нап. 311.
модиј Шибеник око 8434 М. Влајинац, Речник... III, стр.
628.
модиј Валона 56* М. Влајинац, Речник ... III, стр.
628.
коњски око 136 Д. Ковачевић, Трговина... стр.
товар 180.

1 Говорећи о величини задарског модија соли, Т. Раукар /Задарска трго-

вина сољу у XIV и XV стољећу, стр. 69, нап. 311/ на основу податка »che mozo
dei sal habia apesar cum el saco lire centosetanta alia grossa vel circha" закљу-
чује да je 1 модиј = 8114 кг. Међутим, како је велика задарска либра износила
556,64 гр (М. ВлаЈинац, Речник... III, стр. 529), то излази да је задарски модиј
соли 170 великих либара тежио 94,62, а не 8114 кг како то тврди Раукар.
2 Према прорачуну Т. Раукара /Задарска трговина сољу... стр. 69, нап.
311/ између задарског и пашког модија соли није било разлике у тежини.
3 Шибенски модиј соли био је „по прилици два пута већи од дубровач-
ког". /М. Влајинац, Речник... стр. 628./
4 „... 3 modii salis ad mensuram Avelone jaciunt 4 magnos modios Ra-
gusi”. /M. Влајинац, Речник... стр. 628/
ПРИЛОГ БР. 2 289

б) Мјере за жито:
Јединица „
мјере ”а<а Pondus килограма Сигнатуре

стар Дубровник 71,69 С. Нирковип, Мере у средњове-

ковној српској држави, Мере на
тлу Србије кроз векове, стр. 54,
нап. 60.

ц) Мјере за сир:
Јединица
мјере „ad pondus” грама килогр. Сигнатуре

либра Сплит 418 М. Влајинац, Речник ...

III, стр. 528.
милијар Дубровник 358 М. Влајинац, Речник...
III, стр. 615.

д) Мјере за восак:
Јединица
мјере „ad pondus” грама килогр. Сигнатуре

либра Дубровник 358,104 М. Решетар, Дубровачка

нумизматика I, стр. 85
милијар Дубровник 358 М. Влајинац, Речник...
III, стр. 615.
коњски 148—179 Д. Ковачевић, Тргови-
товар на... стр. 174.
Test. Not. XIII fol. 182*,
10. II 1444.

е) Мјере за олово:
Јединица
мјере „ad pondus” грама килогр. Сигнатуре

либра Дубровник 358,104 М. Решетар, Дубровачкга ну-

мизматика I, стр. 85.
милијар Дубровник 358 М. Влајинац, Речншс... III,
стр. 615.
милијар Венеција 477 М. Влајинац, Речник... III,
стр. 614.
коњски око 100 Д. Ковачевић, Трговина..
товар стр. 172.

19 Трг Дријева у средњем вијеку

 БУРО ТОШИН
290

ф) Мјере за вино:

Јединица
мјере „ad pondus” литара Сигнатуре

вел. ведро Дубровник око 221 М. Решетар, Дубровачка нумизма-

(кабал) и тика I, стр. 96.
Дријева
мало ведро Дубровник око 191Д М. Решетар, Дубровачка нумизма-
(кабал) и тика I, стр. 96.
Дријева
посуда Дубровник 433r—4812 Д. Динић-Кнежевић, Прилог проу-
(vasela) чавању мера за вино... str. 425.
модиј Ортона 365—5503 Д. Динић-Кнежевић, Прилог проу-
чавању мера за вино ... стр. 423.

г) Мјере за уље:

Јединица
мјере „ad pondus” литара унчи Сигнатуре

стар Дубровник 29 8 М. Решетар, Дубровачка

нумизматика I, стр. 99.

х) Мјере за тканине:

Јединица
мјере „ad pondus” центимет. метара Сигнатуре

лакат Дубровник 50 М. Влајинац, Речник...

(брахиј) III, стр. 511.
печа Дубровник 25—50 Д. Ковачевић, Тргови-
(комад) на... стр. 183, нап. 136.
коњски 200—4001 Lett. di Lev. VIII fol. 53',
товар 21. IV 1423.

1 Величина дријевског кабла била је једнака величини дубровачког вед-

ра. Д. Динић-Кнежевић, Прилог проучавању мера за вино у Дубровнику у
XIV веку, стр. 424.
2 Према прорачуну Д. Динић-Кнежевић /Прилог проучавању мера... стр.
425/ посуда (vasela) вина износила је 22,5 до 25 малих ведара, што значи 433—
481 литара.
3 Према прорачуну Д. Динић-Кнежевић /Прилог проучавању мера... стр.
423/ један модиј Ортоне садржавао је 16,6 до 25 дубровачких великих ведара
вина, што значи 365—550 литара.
1 . salme de pagni tre sono peze de pagni 24”. Lett. di Lev. VIII fol. 53’,
21. IV 1423. Дакле, један коњски товар (salma) је износио 8 печа (комада)
платна. Једна печа (комад) платна = 25—50 метара, а 8 печа (комада) или
један коњски товар (salma) = 200—400 метара.
 THE DRIJEVA MARKET-PLACE IN THE MIDDLE AGES

(SUMMARY)

On the territory of the mediaeval parish of Luka (which com-

prised the swamps and moors around the mouth of the Neretva river,
between the lower Bregava and the Trebižat rivers and the Adriatic) the
following populated places existed: Osinj, Posrednjica, Koš, Brštanik,
Ploča, Desne, Slivno, Klek, Metković, Nekranj, Gorica, Novi and Poči-
telj (their location being known to us) and Svetij, Ledenice, Orašje and
Cernik (of whose location we know nothing so far).
As for Drijeva, the mediaeval market-place well-known from the
Cyrillic sources (in Latin sources known as Mercatum Narenti, Forum
Narenti, or more often, simply, Narentum), its coming into existence
can be explained only by the urgent need for an exchange of goods
between the Adriatic coast and the Bosnian hinterland. The duality of the
name of the-greatest mediaval Bosnian market-place, therefore, symbo-
lizes the role of the two closely connected factors: the Slav name is
derived from the word drijevo, i. e. wood or boat, pointing to the
significance of the sea, while the Latin name reminds us of the rjver
which has cut its way through the canyons of the Dinarides. That both
toponyms refer to the same place is best proved by the fact that the
Latin documents sometjmes contain the Slav name of Drijeva. This is
also corroborated by the case of Stjepan Radosalić who is once literally
referred to as „Stjepan Radosalich de Drieva aliter de Narente”, which
testifies that the Slav and the Latin toponyms, Drijeva and N a-
r e n t u m refer to the same market-place in the mouth of the Neretva,
and that they are, therefore, synonyms.
The issue of the location of Drijeva attracted the attention of
experts for a long time. It was Konstantin Jireček the Checkoslo-
vakian historian, who — already in 1879 — identified this mediaeval
market-place with the present-day village of Gabela. Following Jireček,
many other historians, probably firmly beljeving that it might not be
otherwise, accepted Gabela to be the place where the mediaeval mar­
ket-place used to be. However in recent times, some research workers
with less, others with more elaboration, maintain that Drijeva did not
occupy the site of the present-day Gabela, but on the opposite side
of the river, on the left bank of the Neretva and on the right bank of
 БУРО ТОШИН
292

the Krupa rivers, occupying the site of Tersana, between the present-
-day bridge over the Neretva at Gabela and the village of Višići. And
finally, there is a third hypothesis, which maintains that neither the
present-day Gabela nor the area on the opposite bank correspond to
the mediaeval market-place of Drijeva; according to this hypothesis,
the village of Vid, located on the site of the ancient town of Narona,
about six km distant from Gabela in the direction of North-West,
occupies the site of the mediaeval market-place of Drijeva.
The quoted suppositions can be of help to the investigator only
when linked with the archival material which offers an idea about the
topographic appearance of the settlement. Namely, the place to which
the Cyrillic sources reffer to as Drijeva and the Latin as Narentum,
with ali its elements, i. e. the port, the customs house enclosed by a
wooden fenee, and the market-place in front of the church together
with the houses, the shops, the inn and the quarters for the night, the
other church and the graveyard, seem to have occupied a rather large
space, which might include all the space quoted in the mentioned litera-
ture, i. e. the area from the left bank of the Neretva river, via the
present-day Gabela up to the village of Vid.
Seen through the prism of the used sources, the contours of the
settlement that was erected on this area can be surmised, with the
market-place in the middle and numerous houses of the merchants,
thejir shops, workshops, quarters for the night and the tavern around
it, on one side, while the port for reception of ships, the customs house
and the warehouses and stocks of salt were removed from the proper
centre of the town, on the bank of the river. Besides these, there were
the two churches, i. e. the St Vid Church and the Church of Virgin
Mary, which together with the local graveyard, indicate a well-developed
settlement, and serve as a mark of certain stability.
From the first explicite mentiion of Drijeva in the chart of Stefan
Nemanja (1186), this market-place was within the Serbian state until the
death of king Milutin. From about 1326 to 1357, the market-town of
Drijeva was under the rule of the Bosnian bans, and afterwards, until
1382, it was under the domination of the Hungarian Crown. Then again
it feli under the supreme power of the Bosnian state.
The principal champions of all, particularly economic, life at Dri­
jeva, up to the end of the 14th century, were the citizens of Dubrovnik;
even at the times of Serbian domination, they rented the Drijeva
customs, to be continued by individual members of the aitistocrat
families of Držić, Bobaljević, Bunić, Gučetić, Gredić and some mer­
chants of Dubrovnik e. g. the goldsmith Simko Stefanić, Ratko Suma-
njić and the brothers Petar and Pavle Gizlić during the Bosnian domi­
nation. During the Hungarian rule, the customs house was rented by
the individual members of the family Gungulić, and the Municipality
of Dubrovnik which probably rented the Drijeva customs between 1358
and 1360.
Parallel with graduai deterioration of the central power and the
growth of influence of some aristocratic families from the mouth of the
Neretva at the beginning of the 15th century a new era began in the
SUMMARY
293

develoment of Drijeva. As the settlement was situated on the main

highway which linked Bosnia with the Adriatic, the growth of Drijeva
depended not only on the holder of the customs lease, but also on the
attitude of the close and remote neighbours. The Bosnian feudal lords
as inter-senate divided the income of the Drijeva customs among them-
selves, perhaps taking the „salt customs tax” practiced in the times
of the Nemanjić dynasty as a model. During Hrvoje's rule in the Drije­
va market-place and partial distribution of the customs tax thereof,
the duke Sandalj Hranić and the feudal lords Radivoj evici partioipated
in this distribution, the proportions of the shares being unknown to
us. However, it is well known that Sandalj Hranić, who was later to be-
come the owner of the Drijeva market-place, used to take half of all
the customs income. The other half, after Hrvoje's retreat from Drije­
va, was divided into equal parts and shared by the Bosnian feudal
lords Radjvoj evici and Paviovici.
We can offer only a partial answer to the question who were
the lease holders of the Drijeva customs and under what conditions
the customs was rented in the course of the first three decades of the
15th century. We know that Žora Bokšić, holder of the half belonging
to the Duke Sandalj Hranić, was replaced by his son Nikola in 1403.
Afterwards the lease for that share was held by the Bosnian merchants
Brailo Tezalović and Radoslav Muržić, and then it passed into the
hands of the citizens of Dubrovnik Stanihna Sladenović (1412) and the
brothers Vit and Klement Restić (1413), Stanihna Sladenović, Matko
Brajković and Cvjetko Gudeljić (1417), Marko and Luka, sons of Matu-
lin Pripčić, Stjepan Pribinjic and Petar Primović (1418), Teodor Proda-
nelić, Petar Primović and Stanihna Sladenović (1421), Teodor Proda-
nelić, Radin Tolinović and Petar Primović (1422), and Vlahota Hranko-
vić with sons Nalko and Franko from 1425 to 1429.
Here should be added the abortive attempts of the Republic of
Dubrovnik (1419) and the Republic of Venice (1422) to get hold of the
customs lease of Drijeva.
But further attempts on the part of Dubrovnik were successful,
as her government succeeded in the course of three times in succession
to rent Sandalj's half of the customs namely, 1429—1432 and 1432—
1435 at the price of 1,600 ducats, and 1435—1440 at the price of 1,8000
ducats per year.
However, after Sandalj's death on March 15, 1435 and the passage
of the Drijeva customs into the hands of his nephew and successor
Stjepan Vukčić Kosača, the course of events (conflict with the Hunga-
rian k)ing Szigismund, with Radoslav Pavlović and the Radivojević
brothers, with Djordje Vojsalić, the breaks through of the Turks and
the temporary rule of the Bosnian king Tomaš at Drijeva) took such
a turn that Dubrovnik as the lease holder looked forward to the
expiration of the term. When, on April 1, 1440 the lease at last expired,
the Government of Dubrovnik did not even dream of extending it,
suggesting to some citizens of Dubrovnik to rent the Drijeva customs
instead.
The assumptions present in the historical literature that, after
the turbulences following Sandalj's death, probably no citizen of Du-
294 EYPO ТОШИН

brovnik dared invest his money in renting the Drijeva customs must be
discarded, since we know that the sons of Vlahota Hranković, Nalko
and Franko, so also Vlahota Milojković, Radoje Miladinović and some
other citizens of the Dubrovnik Republic dtid rent the Drijeva customs.
The Duke pressed hard on the Republic of Dubrovnik trying to
force her Government to rent the Drijeva customs. As from 1449 we
meet more and more frequently his messages to the residents of Dri­
jeva urging them to leave the place due to its aledged bad air, advising
them to build their houses farther inland, in the village of Orman. Due
to the panic at Drijeva and a great agitation in Dubrovnik caused by
the turn of events, in 1451 the Govornment of Dubrovnik agreed to sign
a contract of renting the Drijeva customs at a rather high, perhaps
even unrealistic, price of 8,000 ducats per annum.
However, the four year war between Duke Stjepan and the Re­
public of Dubrovnik (1451—1454), in the course of which Drijeva
was in permanent possession of Duke Stjepan, except for a short pe-
riod of Venetian rule and that of the Bosnian king, prevented the
contract from being put into practice. Managing the Drijeva market-
-place independently afterwards, Duke Stjepan saw that Dubrovnik was
by far the best renter of the Drijeva customs. So he continued pressing
the Dubrovnik Government to rent it, but without success.
Making use of the circumstances created by the Turkish invasion
of the parts of the Duke's territory, the Venetians took firm possession
of the region between the Cetiina and the lower Neretva in 1465, and
without Kossača’s consent, they invaded Krajina and Drijeva in
September of that year. This .move caused a acute reaction on the part
of the Hungarian king Mathew Corvinus, who, after several diplomatic
demarches, took Drijeva by force. But, the Hungarians were not to stay
there long; it seems, they immediately conceded Drijeva to the Vlatko-
vić family, in whose possession this important market-place remajined
until 1473, when the Turks drove them out of the Neretva valley.
Faced with frequent Turkish assaults, the Dubrovnik colony of
Drijeva often moved to Ston or to the village of Osobljava on the
Pelješac peninsula. Members of this colony built houses in these places
and stayed there. When the things settled down after the Turkish
invasion they began corning back to Drijeva.
Gradual growth of Drijeva into the most important economic cen-
tre of the mediaeval Bosnian state is due primarily to the favourable
location at the mouth of the Neretva river, which was the most im­
portant communication between the sea and the Bosnian inland on
the one hand, and the network of caravan roads which intersected and
bifurcated there. Due to this fact, Drijeva grew to be a real import
and export harbour of the mediaeval Bosnia. As for the goods that
were exchaned at Drijeva, they can be classified as follows: a) the
goods that came by sea from Dubrovnik and other iseaside towns and
some overseas towns, like salt, wine, oil, fabrics, and b) the goods that
came mainly from the Bosnian hinterland down the Neretva to be
exported to Dubrovnik and some towns on the other coast of the
SUMMARY 295

Adriatic, such as cereals livestock, meat, cheese, leather, wax, timber,

metals and slaves.
Once upon a time, in times immemorial, there was reached a
convention among the lords of Serbia, Bosnia, Zeta and the seaside
towns that salt can be sold only „at Drijeva, Dubrovnik, Kotor and
under St Srdj on the Bojana river”. Although we do not know when
this agreement was reached, it is quite certain that Drijeva was very
early among the four legal „salt „kumerk”, markets.” In spite of that,
available data from the Dubrovnik archives do not mention salt trade
via the market-place of Drijeva until the beginning of the 14th century.
Since the archival sources most often mention import of salt at
Drijeva by an unspecified measure of „cargo”, it is not possible to
ascertain the total quantity of salt traded at Drijeva in the course of
the 14th century. Salt was imported from Dubrovnik, Sibenik, Zadar,
the isle of Pag, Valona, Venice, Brindisi and the island of Korfu. It
was sold by individuals from the Dubrovnik aristocratic and merchant
families, so also by some merchants from Ulcinj, Zadar and Florence.
According to the manner in which the Drijeva marketplace was
supplied with salt in the 15th century, we can speak of three distinet
periods: in the first period which lasted until the Republic of Dubrov­
nik rented Sandalj's share of the customs in 1429, the merchants them-
selves carried salt to Drijeva where it was sold to the customs renters;
in the second period, which lasted until the expiration of the rent term
in 1440, the market-place was supplied with salt by three specifically
chosen offioials from Dubrovnik; and in the third, which lasted until
the fall of Drijeva into the Turkish hands, again private initiative was
observed.
Carried by boats from various parts to Drijeva, from there salt
was most frequently transported by caravans to Bosnia. Retaii sale
of salt was also carried out at Drijeva. This sale brought a gain profit
of 8.5 ducats, or 29.3o/o, per a hundred modiums of the great Drijeva
measure, which roughly corresponds to 60.87 kg of salt.
Already at the end of the 13th century, wine sale started at Dri­
jeva. Wine came from Ston, Pelješac, Trstivnica, Korčula Brač, Hvar,
Klovija, Francaville, and particularly large quantities came from the
south-Italian town of Ortona. When possible, we changed the old mea-
sures into litres and in that manner we came to the oonclusion that
in the course of the 15th century between 233,644 and 260,489 litres
of wine came to Drijeva, which is, in comparison with the 14th century
(when 70,151 to 86,716 litres ere recorded), three times more. This is
only what the meagre, sometimes incomplete, sources of the Dubrovnik
archives disclose, so that the real amount of wine in both centuries
must have been much greater.
By the end of the 14th century, a duty of 2 groschen was paid
per bucket or pail of wine from Ston or Pelješac and 4 groschen per
pail of foreign wine.
The oil trade, albeit of local character, must have existed at Dri­
jeva. This is proved by the fact that in the lists of inheritence and last
wills of some merchants considerable amounts of oil are mentioned.
296 БУРО ТОШИБ

The choice of fabrics at the market-place of Drijeva in the 15th

century was very rich and varied. Most often are mentioned the fabrics
of Dubrovnik, Florence or Turkish origin, white, green and blue colours
being prevalent. Besides fabrics, the fustan skirt and various kinds of
silk, sometimes of foreign origin, primarily of Italian make, were sold
at Drijeva. Scarlet and purple velvet, corduroy and woolen products
constitute a significant segment in the structure of the Drijeva import
goods.
When, due to crop failure, plague or wars, Dubrovnik could not
supply her needs in cereals in overseas countries, she turned to her
closeby hinterland, i. e. the Neretva valley, to satisfy her needs. From
the beginning of the thirties up to the middle of the sixties of the 14th
century, free individuals participated in the transport of cereals, mainly
wheat, from the Neretva valley, and afterwards, specially appointed
officials, the so-called syndics, performed this job. The quantity of the
Neretva valley cereals shipped to Dubrovnik was varying from case
to case. Thus, for instance, from October 1366 to February 1367 Du­
brovnik imported via Drijeva 1,816 stars1 of wheat, which is about
9.08% of the total consumption of cereals. Besides the citizens of
Dubrovnik, who were of course the most numerous, the subjects of
Korčula, Kotor and, sometimes, Venice also bought cereals at Drijeva.
The fact that some merchants disposed of quite a large number
of sheep and cattle can serve as a basis for the supposition that Drijeva
was also a livestock market. In winter-time they kept livestock in
stables outside the market-place, and in summer-time they grazed it
at pastures where there was fresh grass. Customs was paid for live­
stock export; thus, for instance, in 1358 one grosch of customs per
capita was paid, and in 1396 3 groschen for sheep and goats and 15
florins for cattle.
Meat and cheese were also sold at the Drijeva marketplace.
Via Drijeva, sheep and lamb skins, goat and kid skins, cow and
calf skins, as well as horse and hog skins were exported from Bosnia
to Dubrovnik and calf skins, as well as horse and hog skins were ex­
ported from Bosnia to Dubrovnik and Italian towns. From time to time,
precious skins and furs of wild game from rich Bosnian forests, most
often hare, marten and fox furs were sold at Drijeva.
Large amounts of wax from eastern Bosnia, i. e. Foča, Borač, and
Goražde, were bought and sold at the Drijeva market-place.
The Neretva was an important exporter of timber to Dubrovnik
in the middle ages. Large quantities of firewood, poles and sticks for
the vineyards of Dubrovnik, so also timber in the form of beams,
joists, planks for ship-building as well as considerable amounts of
spruce pitch were exported from Bosnia via Drijeva.
After a long and intense exploitation of mines, around the middle
of the 14th century there was a lull in West European production of
metals. This affected the mining in Serbia and Bosnia, stimulating
local production. It is due to this fact that large quantities of Bosnian
metals, particularly lead, were exported via Drijeva to overseas mar-
1 star — 71,68 kg.
SUMMARY
297

kets. The greatest consumers of lead were Venice, Florence, Ancona

and other Italian centres. Lead was taken to Drijeva by local people,
primarily Vlachians and the citizens of Dubrovnik took it over at Dri­
jeva and carried it overseas.
Unlike lead, Bosnian silver was taken to Drijeva by the subjects
of Dubrovnik. Silver as a precious metal, they did not entrust to others
but carried it personally, or accompanied caravans which carried it.
In the middle ages the market-place of Drijeva was one of the
most important places for slave trade from the hinterland, primarily
the slaves from Bosnia. Slaves were most often exported to Italy,
particularly to Messina, Florence, Ancona and Venice. Like elsewhere,
female slaves were most frequently sold at Drijeva. Most often, they
were maidens between 10 and 30 years of age. Depending on age, skill,
appearance and demand, they were sold at a price of 15 to 35 ducats,
most often between 25 and 30 ducats. However, due to frequent and
energetic protests of the Bosnian kings and feudal lords, the Gover-
ment of Dubrovnik several times (in 1396, 1400, 1412 and 1416) forbade
her merchants to take part in the purchase and sale of slaves at the
Drijeva market place, except „pro uso sua”, i. e. for their own use.
The issue of slavery was far more complex and could not be solved
partially, so some subjects of Dubrovnik continued participating in the
slave trade.
The major part of the Drijeva trade was, of course, held by the
subjects of Dubrovnik, both patricians and common citizens, the patri-
cians taking part in the transport via waterways (salt, wine, oil and
fabrics), and the plebeians in the caravan transport from Bosnian hin­
terland. Some citizens of Dubrovnik, mainly plebeians, and rarely
patricians, came to Drijeva and stayed there for several years, some
of them to the end of their life. Apart form personal engagement, they
hired factors and servants who received and delivered goods in their
behalf; they also did financial, manual and other jobs as well. Since
damages were frequent and could better be endured if associated, and
since associated trade brought better gain proffits, companies and
partnerships of the Dubrovnik merchants were a favourable and profi-
table form of their carrying out business. Functioning of such partner­
ships was organized on the principle that one of the partners, usually
the one who invests less money, or does not invest at all, „socius trac­
tans”, goes to Drijeva, buys and sells goods there, while the other
with the major investment, „socius trans” stays in Dubrovnik. The
duration of the contract for such a partnership lasted so long as was
necessary to carry out the transaction, after which the partnership
was not valid. All the gain profit, as well as damages suffered in the
course of partnership, were shared by both partners in equal parts.
As from the beginning of the 15th century, local people took part
in the trade of the Drijeva market-place. They dealt in the same goods
as the merchants of Dubrovnik, the only difference being in their num-
ber, and therefore also in the volume of trade they performed. They
also sometimes associated in partnerships, like the marchants of Du­
brovnik. The partner that invested less money was to perform and
carry out the transaction, and the gain profit was shared according to
 БУРО ТОШИП
298

the proportione of invested money. Their partnership was void and nil
after the transaction under contract was carried out.
On the grounds of data from the archival series „Debita Nota-
riae”, we have found out that 122 Drijeva merchants made 289 loans
amounting to 22,670 ducats. The disproportion between the number
of merchants (122) and the number of loans (289) indicates that some
of them took loans several times. Thus, out of a total of 122 merchants,
45 (or 36,68%) took loans which amounted to a sum of more than
100 ducats. The merchants of such business potential constituted be­
tween one third and one half at Drijeva, one third at Prača, and one
fourth of the total number at Foča and Goražde. On the basis of the
number of merchants, their loans and the amount of capital they
dealt with, Drijeva can justifiably be said to have had a pronouncedly
developed home merchant class.
With the passage of time, Drijeva developed a sort of condo-
minium, which consisted in the fact that the customs remained in the
hands of the Bosnian feudal lords, who „had full rights to appoint the
customs officers and the tax gatherers”, while the settlement itself
was ruled by a Dubrovnik administration, organizing the way of living
by administrators and judges as it suited them best. That and the
rapid economic growth, with prospects of speedy and prosperous gain
profits, attracted more and more citizens of Dubrovnik who became the
most numerous residente of the Drijeva market-place. Besides them, the-
re came some Dubrovnik subjects from Ston and inhabitants of other
Dalmatian towns, i. e. Kotor, Trogir and Zadar, and businessmen from
other parts, primarily Italians, who dealt in trade and customs renting.
And, finnally, local people, mostly merchants from the Neretva, who
readily took the Dubrovnik citizenship, since in that way they gained
certain priveleges.
As for the number of residente at Drijeva, it is impossible to
ascertain it at any given period; true, there are some elements, but
they do not secure a foundation for an overall eistimation; nevertheless
they make it possible for us to give some figures conceming at least
the approximate number of active male residente at Drijeva at varioue
times. Thus, in 1372 there were cca 200 men capable of taking arms,
and in the war with the Bosnian king Ostoja (1403—1404) the Govern-
ment of Dubrovnik recruited 50 men from among the Dubrovnik citi­
zens. Ten years later, 1413, in connection with the Dubrovnik mvasion
of Korčula, Hvar, and Brač, Drijeva was obliged to send „up to one
hundred well armed men with boats”, and in the war for Konavli,
1430—32, Drijeva had to send first 30 riflemen and later 20 more
young soldiers.
The occupation of the major part of the population of Drijeva
was trade, customs renting and various crafts. Besides these basic
activities, many went in for farming and cattle breeding. There were
other activities as well, like albergars, who kept boarding houses and
cared for accomodation of travellers, their hourses and goods, while
inn-keepers only served drinks; linked to the specific topographic posi-
tion of Drijeva, there were some special occupations like salt workers,
porters, washers and measurers of salt. And, finally, there were ser-
SUMMARY 299

vants employed by merchants and other persons, and the local poor
from whose ranks were recruited those who sold their muscles to
make a living.
The qitizens of Dubrovnik formed a sort of community similar
to that of Dubrovnik, the administrative structure of whicli was as
follows: the administrator of the place, the consul, three judges, two
scribes, health offidials and some other clerks whose field of activity
is hard to ascertain.
Parallel with the study of the structure of the local government
at Drijeva, it is possjible to reconstruet the customs organization, but
only in the period when it was rented by the Republic of Dubrovnik, i.
e. 1429—1440. At the head of the customs house was the gubernator,
i. e. supervisor, two customs officers, four servants, three officials.
guards, salt workers, porters, and salt measurers.
 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

А. ИЗВОРИ

Необјављени извори
/Хисторијски архив у Дубровнику/
— Acta Consilium Rogatorum /Cons. Rog./
— Acta Maioris Consilii /Cons. Mai./
— Acta Minoris Consilii /Cons. Min./
— Aptagia /Apt./
— Comandamento di Stagno /Com. di Stag./
— Debita Notariae /Deb. Not./
— Distributiones Testamentorum /Dist. Test./
— Diversa Cancellariae /Div. Cane./
— Diversa Notariae /Div. Not./
— Intentiones Cancellariae /Int. Cane./
— Lamenta de Foris /Lam. de For./
— Lamenta de Intus /Lam. de Int./
— Lamenta Politica /Lam. Pol./
— Lettere e commissioni di Levante /Lett. di Lev./
— Liber Dotium /Lib. Dot./
— Liber Croceus /Lib. Croc./
— Liber Malificiorum /Lib. Mal./
— Liber Viridis /Lib. Vir./
— Reformationes /Ref./
— Sententiae Cancellariae /Sent. Cane./
— Testamenta di Stagno /Test. di Stag./
— Testamenta Notariae /Test. Not./

Објављени извори

— Аркив за повијестницу југославенску, кн>. V Загреб 1859.

— Челеби Е., Путопис /Одломци о југославенским земљама/, Сарајево
1979.
— Чремошник Г., Канцелариски и нотарски cnucu I /1278—1301/, Београд
1932.
 БУРО ТОШИН
302

— Динић М., Из Дубровачког apxuea III, Посебна издања САН Београд

1967.
— Динић М., Одлуке већа Дубровачке Републике I, II, Посебна издања
САН, Београд 1951, 1964.
— Динић М., Вести Еберхарда Виндекеа о Босни, ЈИЧ, 3—4, Београд 1953,
стр. 352—367.
— Gelcich Ј. — Thalloczy L., Diplomatarium Ragusanum, Budapest 1887.
— Gelcich J., Monumenta Ragusina, Libri Reformationum I—V, MSXSM JA,
Загреб 1879—1897.
— Giaccomo di Pietro Luccari, Copioso ristretto degli annali di Rausa, Ve-
nezia 1605.
— Gondulae J., Chronica Ragusina Junii Restii, MSXSM, vol. XXV, Загреб
1893.
— ЈБубић Ш., Листине о одношајих измећу Јужнога Славенства и Мле-
тачке Републике, III—X, MSXSM ЈА, Загреб 1872—1891.
— Миклошић Ф., Monumenta Serbica, Vindobonae 1858.
— Орбин М., Краљевство Словена, Београд 1968.
— Рачки Ф., Documenta historiae chroaticae periodum antiquam illustran­
tia, VII, Загреб 1877.
— Радић Ф., Прилог за повијест славенског југа 1448. године, Старине
XXVII, стр. 226—238.
— Смичиклас Т., Codex Diplomaticus II, Загреб 1904.
— Стојановић Љ., Српски родослови и летописи, Гласник ученог друштва,
књ. 53, Београд 1883.
— Стојановић Љ., Старе српске повеље и писма /ССПП/ 1/1, Београд—
—Сремски Карловци 1929.
— Стојановић Љ., ССПП 1/2, Београд—Сремски Карловци 1934.
— Шишић Ф., Летопис Попа Дукљанина, Посебно издање СКА, књ. LXVII,
Београд 1928.
— Радоњић Ј., Дубровачка акта и повеље, Посебно издање СКА, 1/1, Бео-
град 1934.
— Тадић Ј., Писма и упутства Дубровачке републике, 1/1, Београд 1935.
•— Thalloczy L., Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelal-
ter, Miinchen und Leipzig 1914.
— Зјачић M. — Стипишић J., Cnucu задарских биљежника II, Задар 1969.

Б. ЛИТЕРАТУРА
—"Антољак С., Бан Павао Брибирски „Croatorum dominus”, Радови Инсти-
тута JA3Y у Задру 19, Задар 1972, стр. 5—62.
Атанасовски В., Пад Херцеговине, Народна књига, Историјски институт
у Београду, Београд 1979.
— Божић И., Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Београд 1952.
— Божић И., Економски и друштвени развитак Дубровника у XIV и XV
веку, Историјски гласник I, Београд 1949, стр. 21—61.
— Божић И., Млечани према наследницима херцега Стевана, Зборник ра-
дова Филозофског факултета, VI-2, Београд 1962, стр. 113—128.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 303

— Cambi N., Античка Нарона — урбанистичка топографија и културни

профил града, Долина ријеке Неретве од претхисторије до раног
средњег вијека — Метковић 4—7. листопада 1977, стр. 127—150.
— Нирковић С., Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба, Београд
1964.
— Нирковић С., Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964.
— Бирковић С., Једна босанска краљевска пресуда, ГДИ БиХ, Год. XIX,
Сарајево 1973, стр. 9—18.
— Нирковић С., — Квачевић-Којић Д., Здравствене прилике у средњовје-
ковној босанској држали, Acta historica medicinae pharmaciae, vete­
rinae, Anno X, MCMLXX, стр. 93—98.
— Боровић B., Хисторија Босне I, Београд 1940.
— Боровић В., Краљ Твртко I Котроманић, Београд 1925.
— Чремошник Г., Наша трговачка друштва у средњем вијеку, ГЗМ БиХ,
XXXVI, Сарајево 1924, стр. 69—81.
— Динић М., Андрија, хумски кнез, Енциклопедија Југославије I, Загреб
MCMLV, стр. 155.
— Динић М., Comes Constantinus, Зборник радова Византолошког инсти-
тута 7, Београд 1961, стр. 1—10.
— Динић М., Дријева, Енциклопедија Југославије, Загреб 1958.
— Динић М., Дубровачка ковница новца у 1422 години, Историјски гла-
сник, 1—2, Београд 1976, стр. 81—91.
— Динић М., Дубровачка средњовековна караванска трговина, ЈИЧ III,
Београд 1937, стр. 119—146.
— Динић М., Једна дурбовачка архивска књига петнаестог века, Исто-
ријски часопис, 12—13, Београд 1963, стр. 15—29.
— Динић М., Мирослав, хумски кнез, Енциклопедија Јргославије 6, За-
греб MCMLXV, стр. 132.
— Динић М., Трг Дријева и околина у средњем веку, ГНЧ, XLVII Бео-
град 1938, стр. 109—147.
— Динић М., Три повеље из исписа Ивана Лучића, Зборник радова Фи-
лозофског факултета у Београду III, Београд 1955, стр. 69—94.
— Динић М., За историју рударства у средњовековној Србији и Босни
I, Посебна издања САН, Београд 1955.
— Динић-Кнежевић Д., Прилог миграција нашег становништва у Италију
током XIII и XIV века, Годишњак Филозофског факултета у Но-
вом Саду, књ. XVI/1, Нови Сад 1973, стр. 39—62.
— Динић-Кнежевић Д., Прилог проучавању мера за вино у Дурбовнику
у XIV веку, Хисторијски зборник, Година XIX—XX, Загреб 1966—
1967, стр. 419—427.
— Динић-Кнежевић Д., Трговина дрветом у Дубровнику у XIV веку, Го-
дишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XIV/1, Нови
Сад 1971, стр. 9—30.
— Динић-Кнежевић Д., Трговина уљем у Дубровнику у XIV веку, Хисто-
ријски зборник XXIII—XXIV, Загреб 1970—1971, стр. 287—306.
— Динић-Кнежевић Д., Трговина вином у Дубровнику у XIV веку, Го-
дишњак Филозофског факултета у Новом Саду, кн>. IX, Нови Сад
1966, стр. 39—85.
 БУРО ТОШИН
304

— Динић-Кнежевић Д., Трговина житом у Дубровнику у XIV веку, Го-

дишњак Филозофског факултета у Новом Саду, кн>. X, Нови Сад
1967, стр. 79—131.
— Динић-Кнежевић Д., Утицај куге od 1348. године на привреду Дуб-
ровника, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. V,
Нови Сад 1960, стр. 11—33.
— Драгановић К., Тобожња „Стјепанска бискупија — Ecclesia Stepha-
nensis" у Херцеговини, Croatia Sacra, Аркив за црквену повијест
Хрвата, Година 4, Загреб 1934, стр. 29—58.
— Филиповић М., Померање привредно-саобраћајних средишта иа доњем
току Неретве, Географски преглед, св. XIII, Сарајево 1969, стр.
22—33.
— Форетић В., Корчула у средњем вијеку до године 1420, Загреб 1940.
— Garzoni Р., 1storia della republica di Venezia in tempo delta sacra lega I,
Venezia 1712.
— Гецић M., Дубровачка трговина сољу y XIV веку, Зборник Филозоф-
ског факултета III, Београд 1955, стр. 95—153.
— Хасандедић X., Задужбине Чејвана кетходе у Херцеговшш 1558. годи-
не, Прилози Оријенталног института у Сарајеву, Сарајево 1955,
стр. 275—286.
•— Херцеговина npuje сто година или шематизам фра Петра Бакуле, с ла-
тинског оригинала из године 1867. превео др фра Венцел Косир,
Мостар 1970.
— Храбак Б., Извоз житарица из Босне и Херцеговине од краја XIII
до почетка XVII века, ГДИ БиХ, Год. XIV, Сарајево 1964, стр.
121—203.
— Храбак В., Продаја производа босанског рударства у Венецији и Мле-
чанима у Далмацији, ГДИ, БиХ, Год. XXI—XXVII, Сарајево 1976,
стр. 59—72.
— Храбак. Б., Производња и продаја соли у Херцег-Новом и односи
с Дубровником у вези с тим /1482—1538/, Бока, 8, Херцег-Нови
1976, стр. 62—109.
— Храбак В., Табеле кретања цена житарица и махуњина у Дубровнику
/1300—1620/, Зборник Филозофског факултета у Приштини, Приш-
тина 1970, стр. 121—164.
— Историја српског народа I. Од најстаријих времена до Маричке битке
/1311/, Београд 1981.
— Јеремић Р — Тадић Ј., Прилози за историју здравствене културе ста-
рог Дубровника I, Београд 1938.
— Јерковић Д. Р., Двије старе тврћаве на ушћу Неретве /Брштаник и
Кош/, Календар „Напредак", Сарајево 1941, стр. 183—191.
— Јерковић Д. Р., Габела /Прилог noeujecru доње Неретве/, Календар
„Напредак”, Сарајево 1940, стр. 101—122.
— Јерковић Д. Р., Опатија Ce. Стјепана у Габели, Врхбосна, Сарајево
1942, бр. 3—4, стр. 83—87.
— Јерковић Д. Р., Оток Осињ на ушћу Неретве /каштел и црква са са-
мостаном на њему/, Календар „Напредак”, Сарајево 1942, стр.
155—161.
— Јиречек К., Хришћански елементи у топографској номенклатури бал-
канских земаља, Зборник К. Јиречека I, Београд 1959, стр. 464—493.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 305

— Јиречек К., Историја Срба I, Београд 1978.

— Јиречек К., Тољен, син кнеза Мирослава хумског, Глас СКА, XXXV,
Београд 1892, стр. 3—15.
— Јиречек К., Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем
веку, Зборник К. Јиречека I, Београд 1959, стр. 205—303.
— Јовановић Љ., Ратовање херцега Стјепана с Дубровником /1451—1454/,
ГНЧ, кн>. X, Београд 188, стр. 87—198.
— Јуришић К., Католичка црква на биоковско-неретванском подручју
у доба турске владавине, Загреб 1972.
— Клаић Н., Повијест Хрвата у развијеном средњем вијеку, Загреб 1976.
— Коларевић А., Односи Венеције према Далмацији од 1358. до 1409. го-
дине /магистарски рад одбрањен 9. децембра 1967. године на Фи-
лозофском факултету у Београду/.
— Ковачевић-Којић Д., Градска насеља средњовјековне босанске државе,
Сарајево 1978.
— Ковачевић-Којић Д., О извозу воска из средњовјековне Србије и Босне
преко Дубровника, Историјски часопис, кн>. XVIII, Београд 1971,
стр. 143—153.
— Ковачевић-Којић Д., О насељу Дријева и њиховом положају, ГДИ
БиХ, Год. XXI—XXVII, Сарајево 1976, стр. 29—36.
— Ковачевић Д., Трговина у средњовјековној Босни, Сарајево 1961.
— Ковачевић Д., Ж.оре Бокшић,' дубровачки трговац и протовестијар
босанских краљева, ГДИ БиХ, Год. XIII, Сарајево 1962, стр. 289—310.
— Ковачевић Љ., Запон хумског кнеза Петра, Старинар I, Београд 1884,
стр. 110—118.
— Ковачевић Љ., Знамените сппске породице средњег вегса, ГНЧ, књ. X,
Београд 1888, стр. 199—215.
— Крекић Б., Дубровачки рат око Тенедоса /1378—1381/, Зборник ра-
дова Византолошког института, 5, Београд 1958, стр. 21—46.
— Крекић Б., Дурбовник и Леваит /1280—1460/, Београд 1956.
— Крекић Б., Прилог историји млетачко-балканске трговине друге поло-
вине XIV века, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду
II, Нови Сад 1957, стр. 11—20.
— Крешевљаковић X — Капиџић X. Стари херцеговачки градови, Наше
старине II, Сарајево 1954, стр. 9—21.
— Кризман Б., Дубровачки nponucu о конзулима у XIV стољећу, Хисто-
ријски зборник, Загреб 1951, стр. 142—145.
— Лучић Ј., Прилог повијести веза измећу Шибеника и Дубровника у
средњем вијеку, Хисторијски зборник, Година XXI—XXII Загреб
1968—1969, стр. 329—342.
— Манкен И., Дубровачки патрицијат у XIV веку, књ. CCCXL, Оделење
друштвених наука, књ. 36, Београд 1960.
— Маринковић В., Брштаник, Историјски гласник 2, Београд 1956, стр.
91—93.
— Мијушковић Ј., Доделивање дубровачког граћанства у средњем веку,
Глас САН, CCXLVI, Београд 1961, стр. 89—130.
— Мијушковић Ј., Хумска властеоска породица Санковићи, Историјски
часопис XI, Београд 1960, стр. 17—54.
— Митић И., Конзулати и конзуларна служба старог Дубровника, Хис-
сторијски институт JA3Y у Дубровнику, Дубровник 1973.

20 Трг Дријева у средњем вијеку

306 БУРО ТОШИН

— Митић И., О дубровачким конзулима на Балкану, Balcanica VI, Бео-

град 1975, стр. 63—76.
— Недељковић Б., Положај Дубровника према Угарској /1358—1460/, Го-
дишњак Правног факултета у Сарајеву, Година XV, Сарајево 1967,
стр. 447—462.
— Палавестра В., Б. Панџић, Катарина Вукчић Косача /1424—1478/, По-
вијеснотеолошки симпозиј у поводу 500. обљетнице смрти босанске
краљице Катарине /одржан 24. и 25. листопада 1978/, Сарајево 1979,
стр. 42 — дискусија о реферату.
— Patsch С., Die Herzegowina einst und jetzt, Wien 1922.
— Patsch C., Zur Geschichte und Topographie von Narona, Wien 1922.
— Радоњић J., Der Grosswoivode von Bosnien Sandalj Hranić Kosača,
Archiv fiir slawische Philologie, Neunzehnter Band, dritte und viertes
Heft, Berlin 1897, стр. 380—466.
— Раукар T., Задарска трговина сољу у XIV и XV стољећу, Радови Фи-
лозофског факултета, Одсјек за повијест, 7—8, Загреб 1969—1970,
стр. 19—79.
— Решетар М., Дубровачка нумизматика I /хиторички/ дио, Сремски
Карловци, 1924.
— Руварац И., Мирослав, брат Стефана Немање великог жупана српског,
ГНЧ, књ. X, Београд 188, стр. 65—68.
— Руварац И., Три додатка к pacnpaeu „Бановање Твртка бана /1353—
1317/", ГЗМ БиХ, Сарајево 1894, стр. 611—620.
— Смољан И., Неретва, Загреб 1970.
— Станојевић С., О одласку Ce. Caee у манастир, Светосавски зборник
I, Београд 1936.
— Стојановић Љ., Благајски натпис, Јужнословенски филолог I, 1—2,
1913, стр. 109—110.
— Шабановић X., Босански пашалук, постанак и управна подјела, Дјела
Научног друштва БиХ, XIV, Сарајево 1959.
— Шкриванић Г., Давање у најам лаће пресветле краљице Босне, ГДИ
БиХ, Год. XI, Сарајево 1960, стр. 257—263.
— Шкриванић Г., Путеви у средњовековној Србији, Београд 1974.
— Шкриванић Г., Рат босанског краља Остоје са Дубровником, Весник
Војног музеја, Београд 1958, стр. 35—60.
— Томовић Г., Морфологија ћирилских натписа на Балкану, Београд 1974.
— Тошић Б., Брштаник у средњем вијеку, ГДИ БиХ, Год. XXI—XXVII,
Сарајево 1976, стр. 37—50.
— Тошић Б., Доњи ток Неретве у средњем вијеку, с посебним освртом на
трг Дријева, Херцеговина, бр. 2, Мостар 1982, стр. 45—77.
— Тошић Б. Дубровчанин презбитер Ратко, стонски канцглар, капелан
и протовестијар краља Твртка и требињскомркањски бискуп, ГДИ
БиХ, Год. XXVIII—XXX, Сарајево 1979, стр. 39—58.
— Тошић Б., О дријевској царини, Прилози Института за историју у Са-
рајеву, бр. 16. год. XV, 1979, стр. 189—195.
— Тошић Б., Становништво средњовјековног трга Дријева, Прилози Ин-
ститута у Сарајеву, бр. 19, год. XVIII, 1982, стр. 75—104.
— Тошић Б., Урећење средњовјековног трга Дријева, ГДИ БиХ, Год.
XXXIV, Сарајево 1983, стр. 123—137.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
307

— Трпковић В., Бранивојевићи, Историјски гласник, 1—2, Београд 1960,

стр. 55—84.
— Трухелка Н., Државно и судбено устројство Босне у доба Турака,
ГЗМ БиХ, Сарајево 1901, стр. 71—112.
— Вего М., Насеља босанске средњовјековне државе, Сарајево 1957.
— Вего М., Нови и ревидирани натписи из Херцеговине, ГЗМ БиХ, XV/
/XVI, Сарајево 1960/61, стр. 259—286.
— Verlinden Ch., L’esclavage sur la ćote dalmate au bas moyen age, Bullten
de l'Institut Belge de Rome, f. XLI, 1970.
— Винавер B., Трговина босанским робљем током XIV века у Дубров-
нику, Анали Хисторијског института JA3Y у Дубровнику II, Дуб-
ровник 1953, стр. 482—512.
— Влајинац М., Речник наших старих мера — у току векова — III све-
ска, Београд 1968.
— Воје И., Bosenski svinec v kreditni trgovini srednjeveškega Dubrovnika,
Zgodovinski časopis, 1—2, Љубљана 1978, стр. 37—59.
— Boje И., Кредитна трговина у средњовјековном Дубровнику, Посебно
издање АНУ БиХ, Сарајево 1976.
— Војновић К., Братовштине и обртне корпорације у Републици Дубро-
вачкој, од XIII до конца XVIII вијека, Свеска I, JA3Y, Загреб 1899.
— Војновић К., Судбено устројство Републике Дубровачке, Рад ЈАЗУ,
108, Загреб 1882, стр. 89—181.
— Вулетић-Вукасовић В., Средњовјековни печат Бида /Нароне/, ГЗМ
БиХ, Сарајево 1981, стр. 306.
— Златовић С., Франовци и хрватски пук у Далмацији, Загреб 1888.
— Живковић П., Млетачка трговина босанским робљем у средњем вијеку,
ГДИ БиХ, Год. XXI—XXVII, Сарајево 1976, стр. 51—58.
— Живковић П., Радич Озрисаљић, трговац и дипломата на двору поро-
дице Павловића, Прилози Института за историју у Сарајеву, бр. 13,
год. XIII, 1977, стр. 301—321.
 РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА

А Боговец Стојсалић 264.

Богоје, капелан 31, 249, 264.
Алекса Каламјеновић 103. Богоје Локмадановић 81.
Алекса Толоворијевић 250. Богосав Паношевић, кројач 243.
Александар, фратар 13. Богослав Прикодонић 245.
Алојз Корнариј из Венеције 100. Богослава, робиња 101.
Алфонс V, арагонски краљ 149, 164. Божић, И„ 35, 38, 61, 133, 135, 183, 185,
Андрија, хумски кнез 44. 186.
Андрија Вучетић 211. Божићко Дапковић, звани Баба 226,
Antoje Gucy из Ортоне 229. 253.
Антоје Доброславић 218, 219. Бокшићи
Антоје Рестор из Фиренце 266. — Жоре 17, 18, 21, 31, 55, 56, 57
Anton(ije) Fosco из Кловије 82, 84, 75, 77, 81, 83, 87, 94, 96, 97, 98,
109. 99, 110, 117, 118, 125, 218, 249, 253,
Анхоч Анђеловић 230, 237. 258.
Асен, бугарски цар 66. — Маруша 64, 80, 81, 121, 125, 135,
Атанасовски, В., 7, 34, 35, 36, 38, 184, 197, 204, 218, 231, 232.
185, 186. — Матко 96, 98.
— Никола 34, 64, 125, 135, 197, 218,
219, 258.
Б Борок Прибиловић 227.
Браило Тезаловић из Праче 125, 128,
Бакула, П., 38. 196, 218.
Барбара, друга жена херцега Стјепа- Брајан Богојевић 104.
на 171, 173. Брајан Брејковић 267.
Bartol de Qualis 74. Брајан Виса 254.
Бартол Качић 35. Брајан Миросалић 103, 118, 216, 231.
Бартоломеј Гримеј из Венеције 116. Брајан Урсић 254.
Бартоломеј де Рестори из Фиренце Брајан Цвјетковић, звани Мажибра-
205. дић 217, 219.
Бартол де Росино 212. Брајко Дабишиновић 267.
Бела, рашки жупан 25, 43. Брајко Радојевић 226.
Берислав Уменовић 88. Брајко Русиновић 227.
Бобаљевићи, дубровачка властеоска Брајко Узенчић 254.
породица Бранивојевићи, хумска властеоска по-
— Андрија 184. родица 46.
— Влахо 34. Бранко Ушинић 237.
— Вук 18, 121. Братан Мартиновић 84.
— Михајло 91, 113. Братослав Раденовић 118.
— Петар 48, 49, 84, 86, 90, 109. Брибирци, хрватска властеоска поро-
Богдан Михајловић 101, 117. дица
Богета Ненковић, влах 196. — Гргур 45.
Богић Гојнић 40. — Младен II 45, 46.
Богиша Порученовић 254. — Павле 45.
Богмил Векојевић 264. Бубек, далматински бан 54.
Богмил Радетић 266. Будак Радованић 114.
Боговац Миохатовић 227. Будислав Путај 254.

310
Бунићи, дубровачка властеоска поро-
дица
— Бисте 30, 48, 59, 90, 95, 113, 116,
269.
— Влахо 32, 199, 200, 252, 259, 276.
— Иван 218.
— Клемент 252.
— Лука 116.
— Марин 34, 64, 81, 201.
— Матеј 23.
— Михајло 79, 80, 82.
— Симко 81, 103.
— Тома 218, 219, 235.
Buccius de Lognasto 84.
В Вукан Остојчић 30.
Вего, М., 27, 32, 37, 38, 39.
Велка, робиња 99, 101.
Велоје Братославић 79, 82.
Verlinden, Ch., 117.
Веселко Славодржић 254.
Видош Леснић 48, 86.
Винавер, В., 7, 10, 116, 117, 235.
Витас Дуповчић 231, 232, 237, 254.
Витас Жубић 265.
Витас Остојчић 254.
Витас Смиловић 226, 237, 254.
Витко Остојић 200 230
Владислав Косача'18, 22, 152, 161, 164,
165, 166, 168, 170, 175, 193.
Bn^Sa’zzC?CTPa Драгила Накојевића
250/66, 269, 273
2789Н 290 110’ 113’ 114’ 115' 288’
Син Вадослива Обуганића
39, 269.
Влакуша Милојковић 152, 154, 254.
Влакуша Радосадић 250.
Влатко, син Медоја носача 262.
Влатко Бурђевић 142.
ВЛа176° 177СаЧа’ Херц®г 14’ 15’ 171’ 173<
Влатко Медојевић 200.
Влатко Миросалић 104, 106.
Влатко Прибојевцћ 217, 219.
Влатко Хумиљеновић 230.
Влатковићи, босанска властеоска по-
родица 18, 166, 176, 177.
■— Августин (у народу познат као
АндриЈа) 14, 15.
— Жарко 22, 176, 177.
— Fz“aH,1™ 20> 23, 119, 165, 166,
230 169’ 171’ 1721 175, 176, 177,
Влахо Гредић 49, 79, 81, 84, 109.
Влахо Радановић 81, 118.
Влахо Радовановцћ 82.
Влахо Станковић 236.
Влахота Добротић 91, 113.
Влахота Пезејевић 80.
БУРО ТОШИН
Воје, И., 7, 10, 119, 234, 235.
Војиновић, К., 270, 272.
Војислав Војиновић, српски власте-
лин 51, 52.
Волин Гојсалић 264.
Волчое Бороевић 91.
Вратислав Мартић 88.
Вук и Витко, мјерачи соли 262.
Вук Вукићевић, босански властелин
131, 137, 151.
Вук Вукосалић, кнез 22.
Вук Дабојевић, кројач 266, 269.
Вукан Добровоевић, златар 173, 226,
230, 232, 237, 243, 245, 253, 257, 267,
275.
Вукан Илић 121.
Вукас Остојчић 181, 254.
Вукац Грубачевић 217.
Вукац Дабишиновић 218, 219.
Вукац Марсић 200.
Вукац Остојић 226.
Вукац Петковић 256.
Вукац Прибиловић 21, 201.
Вукашин Бравчић 232.
Вукашин Гргуровић 149, 169, 230.
Вукашин Милатковић 40.
Вукашин Радивољић 266.
Вукман Југовић, херцегов властелин
147, 153, 170.
Вукна, жена Марка Босанића 39.
Вукосав Богавчић 227.
Вукослав Богавчевић 104.
Вукослав Добромањић 232, 250.
Вукослав Јамомет 113.
Вукослав Копитовић 250.
Вукослав Милутиновић 99.
Вукослав Попитовић 254.
Вукчин Остојић 242.
Вукша Дидалић 242.
Вулетић-Вугсасовић, В., 39.
Вучета Маришић 201.
Вучетићи, дубровачка властеоска по-
родица
— Андрија 103, 211, 236, 237.
— Иван 213.
Г
Габријел из Венеције 96, 116.
Garzoni, Р., млетачки историчар 25,
38.
Gelcich, Ј., 10, 36, 58, 59.
Gelcich, Ј.—Thalloczy, L., 35, 80.
Георгиј Андријан из Дриваста 250.
Георгије Брајковић 267.
Георгије Радетић 216, 230, 232, 250.
Гег/ufe, М., 7, 10, 35, 60, 78, 79, 80, 81.
Giaccomo de Pietro Luccari 36.
Girardin de Cornaruto 74.
РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА 311
Гојисав Петровић 249. Доброслав Вукосаљић, звани Жупан
Гојислав Непесило 253. 31, 118, 254.
Гојислав Орловић, звани Петановић, Доброслав Поповић 103, 106.
31, 226, 249, 253, 270, 275. Доброслав Чернек 30.
Гојислава, робиња 99, 101. Домања Милдраговић 91, 113.
Гојислава, удовица Војислава Војино- Доминик Франциес, Сицилијанац 241.
вића 52. Donado de Lezze 16.
Gondulae, 36, 80, 134, 182, 185. Драгановић, К., 38
Гост Радин 173, 174. Драгић Илић 40.
Гргур Мркојевић из Штитара у Бос- Драгић Новаковић 104, 106, 226.
ни 117. Драгослав Петановић 264.
Гргур Пасковић са Шипана 204. Драгослав Тврденовић 264.
Гривна, робиња 101. Драгутин, српски краљ 45.
Грубић Гудељић 21, 254, 264. Дражна, кћерка Тољена 117.
Гундулићи, дубровачка властеоска Дражоје Пањур 88, 114.
породица Држићи, дубровачка властеоска по-
— Андрија 53. родица
— Бенедикт 82. — Вале 81.
— Буне 95, 108. — Клемент 48, 81, 90, 110, 111, 114.
— Иван 230. — Лоне 49, 51, 59, 60.
— Марин 99, 117. — Тома 110.
— Петар 53, 60, 96, 97, 116, 119. Душан, српски краљ и цар 15, 22, 46,
Гучетићи, дубровачка властеоска по- 47.
родица
— Алојз 80, 104, 172.
— Вита 49, 50, 51, 59, 115. Б
— Јаков 174.
— Клемент 48, 169. Банин Салимбене 121.
— Мартол 104. Борђе, син хумског кнеза Андрије
— Никола 81, 144, 211, 236. 44, 83.
— Рафаел 80. Борђе Бартоловић, Задранин 241.
— Симон 95. Борђићи, дубровачка властеоска по-
родица
— Иван 215, 258.
— Јаков 201.
— Јакша 82.
Дабижив Баволица 221. — Јахе 90, 113.
Дабижив Јунаковић 31, 226, 233, 234. — Јуније 81, 104.
Дабиша, босански краљ 17, 56, 75, — Јуре 110, 117.
99, 100. — Марин 211.
Дамјан Јакшић 26. — Сигисмунд 172.
Данијел Михаелис из Шибеника 205. Бураћ Балшић 53.
Дарио и Иван де Флорио, апулијски Бурађ Брајановић 31, 234, 237, 251,
трговци 151, 193. 254, 271.
Дејан Мароевић, писар царине 200, Бурађ Бранковић, српски деспот 147,
258. 148, 150, 164, 168.
Дејан Милковић 104, 106. Бурађ Војсалић 20, 131, 141, 144.
Дивка, кћерка Радослава 264. Бурађ Кер 141, 142.
Динић-Кнежевић, Д. 7, 10, 58, 109, Бурађ Остојић 266.
111, 112, 113, 114, 115, 117, 118, 230, Бурађ Радетић 31.
236, 290. Бурађ Тастина 232.
Динић, М„ 7, 10, 11, 24, 34, 36, 37, 38,
39, 41, 50, 58, 60, 61, 77, 79, 80, 110,
111, 112, 113, 116, 117, 118, 119, 133,
134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 156,
157, 159, 160, 161, 162, 163, 180, 181, Евлија Челебија 27.
182, 183, 185, 185, 202, 203, 204, 235,
236, 263, 264, 266, 272, 275, 276, 282.
Добретин Буреновић 113, 116. Ж
Добретко Баржетић 230.
Доброгост из Дољана 232. Живан Дебељијевић 232, 273.
Добромис Топлић 88. Живан Миросалић 200.
312 БУРО ТОШИН

Живко, камераиус комуне 91. Ј

Живко, син Бурашев 28.
Живко Витковић 133. Јакоб и Занин Белтрамо из Венеције
Живко Добречиновић 81, 103, 106. 126.
Живко Закарие 254. Јакоб Козарчић 255.
Живко Хрватинић 99, 117, 118, 257. Јакоб Котруљевић 236.
Живковић, П., 117, 118. Јакобац Обертић 254.
Жигмунд Луксембуршки, угарски Јаков Божојевић 221.
краљ 122, 131, 141, 142, 144. Јаков Гудељић 219, 226, 235.
Жоре, каменар 265. Јаков Марчело, сплитски кнез 175.
Јакша Драгичевић 255.
Јакша Галовић, писар царине 258.
3 Јан Витовац, бан Славоније 176.
Јанко Хуњади 148, 154, 164.
Зјачић, М., 11. Јанош Розгониј 176.
Златовић, С., 34. Јелена, босанска краљица 56, 77.
Зора, робиња 220. Јелена, жена херцега Стјепана 144,
Зуготићи 257.
— Веселко 252. Јелисавета, жена утарског краља Лу-
— Влахота 39, 40, 221, 250, 251, 253, довика 49, 72.
256, 265. Јеремић, Ј. — Тадић, Ј., 112.
— Милош 31, 216, 236, 254. Јерковић, Р., 7, 10, 16, 26, 34, 35, 36,
— Младен 264. 38, 39, 58, 110, 113.
— Радиша 112. Јиречек, К., 7, 10, 16, 24, 28, 34, 35,
36, 38, 39, 40, 58, 59, 78.
Јовановић, Љ., 180, 181.
И Jovenchus, Фирентинац 89, 116.
Јуније Бастариус из Фиренце 82.
Иван Алексић 128. Јуније Борђевић 82.
Иван Белтрамо из Венеције 126, 241. Junije Jacobi из Ортоне 229.
Иван Брајаличић 200. Јурај Велојевић 230.
Иван, Вацки епископ 50, 52, 53. Јурас Радосалић 257.
Иван Говиновић 245. Јуре Мароевић 79, 82.
Иван Добретковић 40, 219, 230, 236, Јурко Гиновић 104.
243. Јуроје Херпч 109, 111.
Иван Драгићевић 254.
Иван, син Јунија Бурђевића 231.
Иван Кисиличић 204. К
Иван Копитовић 253, 256, 264.
Иван Копичевић 254. Калићи, дубровачка властеоска поро-
Иван Милошевић 40, 217, 219. дица
Иван Нелипчић 60. — Добре 20.
Иван Остојић 264. — Јуније 49.
Иван Припчић 245. Карло Морезини, провидур за Кра-
Иван Салимбене, Венецијанац 32. јину и Дријева 168.
Иван Стојсалић 226. Катарина, мајка Стјепана Вукчића
Иван Таленти 54, 241. Косаче 144, 257.
Иванец Припковић 226. Катарина, жена босанског краља То-
Иваниш Радманић, звани Гудељић маша 149, 175, 184.
119, 226, 230, 232, 237, 240, 243, 253, Като Пресаљић 226.
257, 264. Клаић, Н., 59.
Ivange, chotopan 252. Klement de Gleya, 60.
Ивко Стјепановић 184.
Изан, кнез 45, 88. Ковачевић-Којић, Д., 7, 9, 10, 11, 24,
Илија Болиновић 40, 115 27, 28, 36, 38, 39, 40, 41, 42, 59, 77,
Илија Трипић 212. 79, 80, 105, 112, 114, 115, 116, 118,
Исак, син дубровачког канцелара 119, 135, 162, 202, 203, 228, 229, 230,
Андрије 109. 233, 234, 235, 237, 238, 264, 266, 267,
Исак Анђел, византијски цар 43. 269, 270, 271, 275, 277, 288, 289, 290.
Исак-бег, скопски намјесник 123. Ковачевић, Љ., 58, 133, 134, 137, 139,
Исмаил, чешнигер херцеговачког сан- 263.
џакбега Хамзе 15. Коларевић, А., 60.
Ифко Миленовић 266. Константин Нелипчић 45, 58.
РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА
313
Константин Порфирогенит 43. Марин Геталдић 20, 127.
Крагуј 48. Марин Бурђевић 155.
Кранић Милковић, влах 231. Марин Зиковић 212.
Крекић, Б., 7, 10, 80, 81, 111, 112, 114, Марин Мишљеновић 161.
115. Марин Рањина 113, 253.
Крепоје Стојсалић 103, 106, 119. Марин Радостић 98, 116.
Кресоје, Трогиранин, 241. Марин Санудо 19.
Крешевљаковић, X. — Капиџић, X., Марин Шишић 128, 212.
38. Маринковић, В., 35, 36, 80.
Кризман, Б., 272. Марко, кнез тврђаве у Виду 28.
Марко Баусовић 30, 204, 211, 217, 226,
236, 237, 253, 264.
Л Марко Бенешић 214, 215.
Марко Бољини са Колочепа 231, 232.
Ладислав Напуљски, угарски краљ Марко Кисоњић 88.
121, 197. Марко Лукарић 84, 108, 109.
Лазар, златар 103, 106, 244, 245, 254. Марко Михаелис из Сплита 205, 206.
Laurello Francisco из Анконе 116, 117. Марко и Лука, синови Матулина
Лауренције Бенковић 204. Припчића 125.
Лауренције де Риса 95. Марко Систо, Венецијанац 123, 240,
Лауренције Журговић 103. 251.
Leo Massi из Анконе 99, 118. Marko Fradello 84.
Лудовик, угарски краљ 16, 50, 51, 52, Marko Qanec 82.
54, 122. Mapoje Бенешић 84, 109.
Лука Богдановић 103, 104. Мароје Боснић 254.
Лука Гамбе 90, 113. Мароје Бутровић 80, 113.
Лука Доброевић 91, 113. Мароје Грангари 277.
Лука Замањић 200. Мароје Радосалић, звани Патизловић
181, 254.
Лука Персатић из Сплита 80. Мароје Рикаловић, писар 254, 258.
Лукаревић, Ј., 16, 18. Мароје Скврчић 221, 231, 232.
Лукаревићи, дубровачка властеоска Мароје, син Домање Стефанића 116.
породица Мартол Волчић 265.
— Јаков 200, 205. Маруша Грубачевица 269.
— Лука 81, 95. Маруша, ћерка Новака Милковића
— Марко 81. 264.
— Михајло 103, 117. Massius de Bona из Ортоне 84, 109.
— Стјепан 104. Masius de Candia из Ортоне 84, 109.
— Цвјетан 200, 216. Матас Брајковић 254.
Luzzato, G., 237. Матас Љупсавић 254.
Лучић, Ј., 79. Маташ Брајковић 28.
Матеј Брајковић 121.
Матеј Брајаковић 276.
Л> Матија Корвин, угарски краљ 13, 16,
20, 35, 176.
Љубак Радетковић 226 Матко Брајковић 125, 265.
Љубић, Ш., 9, 11, 38, 39, 78, 79, 134, Матко Гојановић 265.
135, 136, 159, 181. Матко Матулиновић 127.
Матко Марина Припчића 19.
Матко Стањевић 254.
М Матко Таловац 146.
Матко Чуновић 118.
Манкен, И„ 59, 60, 79, 80, 112, 115. Матковић Борђић 80.
Марас Богдана Спинтре 211. Матулин Рипчић 80, 82.
Маргарета, кћерка Филипа Менчети- Менчетићи, дубровачка властеоска
ћа 100. породица
Marin Basculus из Барцелоне 82. — Андрија 113, 116.
Марин Бенвенутић 97. — Влахо 231, 232, 236.
Марин Бенеша 82. — Добре 59.
Марин Бинчулић 30. — Јакша 59.
Марин Бодачић, звани Сфердело 81, — Јуније 116.
84, 109. — Марин 81, 116.
Марин Велојевић 236, 237. — Мартин 96.

314
— Никола 84, 99, 109, 113.
— Никша 82, 117.
Мијушковић, Ј., 134, 264.
Миклошић, Ф., 34, 37.
Милан Вратковић 233.
Милатко Влахотић 81.
Milatcho Vranac 84, 109.
Милгост Масловић 103.
Милгост Станковић 94.
Милен де Радогосто 110, 113, 114, 116.
Милица, кћерка Вукоја Тверејевића
264.
Милко Радованић 268.
Милкост Буреновић 234.
Милорад Прибетић 233.
Милош Прибојевић 30.
Милош Станковић 84, 109.
Милтен Гугић 88, 114.
Милтен Дражојевић 113.
Милтен Прибојевић 104.
Милтен Хвалишић 113.
Милтен Чегел 103.
Милутин, српски краљ 45, 46.
Милутин Милетић 254.
Милутин Преља, звани Русојевић 30,
226, 243, 245, 254.
Милутин Ратковић 226.
Milcho Rosecho 84, 109.
Милча из Новог Брда 19.
Милчин Милетић 88, 89, 118.
Милша Радилић 236.
Милша Смиловић 227, 233.
Милша, син Стануле 109.
Мириловићи, власи 88.
Мирко Николић 201.
Мирко Онколчић 206.
Миро Предоевић 252.
Мирослав, хумски кнез 43, 44.
Мирослав Добромировић 103.
Митић, И., 36, 272.
Митић Остојић 266.
Михаел Филиповић из Задра 82.
Mihailo de Croxe 135.
Михајло Алеграти 204.
Михајло Бучинолић 173.
Михајло Биновић 113.
Михајло Мартинусић 112, 113, 215,
231.
Михајло Радановић са Колочепа 82.
Михаљчић, Р., 11.
Михиел, презбитер 250.
Михна, мајка Мароја Радосалића 29.
Миховил, син Лукара Бунића 90, 111.
Михоје Михатовић 118.
Михоје Пињат 32.
Михоч Анђеловић 184, 226, 234.
Михоч Бодачић 91, 113.
Михоч Стананић 254.
Мурат, турски поклисар 165.
Мустафа-бег 19.
EVPO ТОШИБ
Н
Налко Радовановић 40.
Наталије Стањевић 255.
Недељковић, Б., 60.
Немања, рашки жупан 43.
Никола, кнински бискуп 35.
Никола Алтомановић 47, 52, 109.
Никола Барбароса, капелан 250.
Никола Виктури, млетачки грађанин
230, 240, 251.
Никола Бурђевић 137.
Никола Јоханис са Шипана 234.
Никола Борђа Кабужића 109.
Никола Нигро, стонски свештеник
250.
Никола Покрајчић 216, 227, 254, 265.
Никола Радиновић, обућар 245.
Никола Сеч, далматинско-хрватски
бан 50, 51.
Никола Тврдоглавић 161.
Николето Нигрело 48, 49, 59.
Николићи, босанска властеоска поро-
дица
— Гргур 123, 146, 240.
— Радоје 149.
Никша, капелан 250.
Никша Гиновић 151.
Никша Декојевић 84, 109.
Никша Дидалић 254.
Никша Мирчиновић 99, 118.
Никша Хујанчић 93.
Nicola Lamency 94.
Новак Лупсалић 103.
Новак Милковић 264.
О
Обрад Драгошевић 88.
Обрад Лзеђевић, влах 37.
Обрад Милошевић 226.
Обрад Прибисалић из Затона 267.
Обрад Продоевић 264.
Обрад Радованић 232.
Обрад Стипић 115.
Обрен Векојевић 31, 81, 249.
Озринац Дабишиновић 221, 237.
Озринац Ленчић 220.
Озрисав, судија 88, 114.
Озрисав Милошевић 254.
Орбин, М., 14, 16, 18, 34, 35, 36, 121,
134.
Остоја, босански краљ 13, 18, 21, 37,
63, 101, 120, 121, 122, 124, 125, 197,
242.
Остоја Миличевић 226.
Остоја Миобратовић 232.
Остоја Радосалић 31, 216, 226, 230, 232,
234, 249, 254.
Остоја Сарасинић 254.
Остоја Тврдисалић 267.
РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА
315

П Првосав Бранковић, влах 216.

Прибат Дубравчић 26, 206.
Павал Петровић 226. Прибета Радиновић 113.
Павко Ратковић 236. Прибил Глејевић 240.
Павле Гизлић 49, 84, 109. Прибил Крапчић 274.
Павле Бурђевић 212, 221, 277. Прибил Радетковић 264.
Павле Илић 218, 219. Прибил Узиновић 81.
Павле Радинић 236. Прибислав Вукотић 173, 174.
Павлић Петровић 253, 264. Прибислав Похвалић 128, 129, 131, 142.
Павловићи (Раденовићи), босанска Приблисава, робиња 220.
властеоска породица Прибиш Хранчић 88, 254.
— Иваниш 148. Прибоје Вехиехометијевић 234.
— Павле 124, 127,'130, 215, 257. Прибоје Ковач 245.
— Петар 164. Прибоје Кранчић 103, 106.
— Радослав 41, 129, 130, 142, 143, Прибоје Масарха 118.
144, 145, 146, 147, 158, 279. Припко, златар 245.
Палавестра, В., 184. Припко Грацијановић 104, 276.
Палко Богојевић 80. Припко Зорановић 30, 88, 114, 119, 274.
Палко Медоевић 32, 232, 233. Припко Прибојевић 118.
Панџић, Б., 184. Продаша Станић 115.
Папалић, заповједник млетачке Љло- Путник, солар 262.
те 22, 166. Пушић, И., 283.
Раро Gelinjo из Венеције 82.
Patsch, С„ 34, 37.
Паулушко Медојевић 227. Р
Паулушко Милановић 113.
Перко Живановић 255. Радак Богданић 226.
Петар, хумски кнез 44. Радак. Петковић 226.
Петар, драпариус из Задра 82. Радак Стањевић 40.
Петар Бакула 26. Радац и Радеља, дубровачки гласни-
Петар Бучињолић 30, 115. ци 41.
Петар Вергилиус из Задра 82.
Петар Војсалић 22, 167. Раде Богшић 264.
Петар Гизлић 49. Радеља Дабишиновић 219, 235.
Петар Јакуша 104. Радеља Доберчинић 31, 113.
Петар Лучић са Шипана 82, 116. Радета Дабишиновић 226.
Петар, покојног Недија из Фиренце Радета Милосавић 226.
117. Радивој Боснић 254.
Петар Примовић, звани Кљуновић 28, Радивој Добровојевић 226.
29, 32, 41, 126, 127, 128, 136, 137, Радивој Миладиновић 254.
196, 198, 212, 213, 218, 219, 229, 251, Радивој Милутиновић 254.
258, 269, 274. Радивој Остојић, босански проту-
Petar Spuc из Валенције 82. краљ 131, 148.
Petrel Gabrellus из Венеције 82. Радивој Стањевић 31.
Petrell, покојног Massela из Анконе Радивоје Будисалић 30.
99, 116, 117. Радивоје Козарка 25.
Петрисиус Гариери са Крфа 80. Радивоје Оцковић, босански власте-
Петроје Лучић 93, 96. лин 143.
Петроје Милановић 204. Радивојевићи, босанска властеоска
Петроје Милошевић 81. породица 13, 20, 22, 28, 120, 129,
Петко Главинић 226. 130, 132, 141, 144, 145, 146, 147, 148,
Петко Низарић 231. 165, 191, 200, 227, 279, 282.
Петко, син Толена 106. — Вукић 20, 120.
Петко Толановић 118. — Бурађ 20, 120.
Pin de Fartassis из Месине 99. — Павле 129, 141, 142, 196, 206.
Покрајац Новака Приљубовића 216, Радин Богданић 232.
Радин Гојчиновић из Стона 200.
Покрајац Новаковић 104, 106, 119, 231, Радин Илић 103, 104, 106.
232, 242, 254, 264. Радин Миљеновић 226.
Радин Толиновић 127.
Пол, златар 114. Радић, Ф., 161.
Поп Дукљанин 13, 43. Радич Озрисалић 158.
Поручен Драгановић 259. Радич Радетковић 80.
 БУРО ТОШИБ
316

Радич Санковић 121, 122. Радост, робиња из Босне 99, 101.

Радиша Витковић 245. Радош Владимировић, кнез 14.
Радиша Доброхолић 104. Рајко, херцегов цариник 146.
Радман Вукчић 227. Рајко Припчић 143, 196.
Радна Добовиница 40, 219,, 251, 271. Рајко Седларић 245, 262.
Радобрад Радоњић 24. Раковац Гојислава Орловића 230.
Радован Вукчић 181. Раковац Прибиловић 31, 231, 232, 251,
Радован Обрадовић 30, 40, 82. 276.
Радован Радојевић 226. Растић, Ј., 18, 37, 121.
Радован Угишеновић 241. Растко, син Стефана Немање 43.
Радован Ходбиновић 254. Ратко, презбитер 116.
Радовац Гојсалић 254. Ратко и Цвјетко Брајковић 243.
Радовац Оприсић 221. Ратко Гојчић 200.
Радовац Прибиловић 220. Ратко Дабић 254.
Радовац Тврдојевић 200, 236. Ратко Добројевић 99, 100, 112.
Радоје, бачвар 115. Ратко Домојевић 80.
Радоје, цариник 254. Ратко Дубравчић 227.
Радоје Велојевић 230. Ratko Qualkovic 263.
Радоје Вукосалић, војвода 230. Ратко Љубосањин 254.
Радоје Миладиновић 30, 144, 146, 152, Ратко Радуновић 250.
199, 243, 265. Ратко Сумањић 49, 86.
Радоје Радутовић 200. Ратко Утјековић 245.
Радојко Грљуновић 267. Раукар, Т„ 7, 10, 61, 80, 81, 82, 202,
Радојко Добровојевић, звани Козар- 288.
ка 31, 216, 226, 230, 233, 236, 242, 253, Рахат Ратковић 254.
264, 270. Рачки, Ф., 58, 116.
Радојко Раколевић 114. Рестићи, дубровачка властеоска поро-
Радоња Богдановић 254. дица
Радоња Вукчевић 266. — Вита 125.
Радоња Драгнић 200. — Клемент 125.
Радоња Милановиђ 232. — Марин 122, 230, 236.
Радоња и Гојко Милишићи 40, 263. — Пасквал 218.
Радоња Миљахнић 31, 216, 250. Решетар, М., 108, 110, 230, 234, 289, 290.
Радоња Пакорчић 267. Rosin de Clapge 118.
Радоња Прибисаљић из Крајине 233. Росин Тојевић 40.
Радоња Радосалић 31, 216, 230, 237, Руварац, И., 35, 58.
243, 255. Ружир, заповједник босанске војске
Радоња, нећак Станихне Сладеновића 46, 48.
26. Руско Силковић 117, 118.
Радоњић, Ј„ 7, 1, 80, 134, 137, 139.
Радосав Милатовић 254.
Радослав, роб 117. С
Радослав и Богдан, синови хумског
кнеза Андрије 44. Сандаљ Хранић 10, 14, 21, 33, 51, 122,
Радослав Добрић 30. 123, 124, 126, 127, 128, 129, 130, 131,
Радослав Дуповчић 233. 132, 138, 142, 143, 145, 147, 151, 154,
Радослав Коренић 118. 196, 199, 201, 213, 240, 251, 261, 279,
Радослав Милатковић, звани Патизло- 280.
вић 226. Симеон Братојевић 204.
Радослав Милић са Шипана 82. Симко Галовић 126, 131, 236, 237, 242.
Радослав Милутиновић 237. Симко Ленчић 220, 221, 237.
Радослав Миотанић 243, 264. Симо Стефанић, златар 49, 86.
Радослав Муржић из Праче 125, 218, Сладеновићи
219. — Богић 31, 99, 100, 104, 265.
Радослав Обуганић 53, 253. — Богиша 254.
Радослав, син Брајка Пережевића — Ригуша 265.
104, 106. — Станихна 29, 31, 39, 41, 125, 127,
Радослав Тврдројевић 104. 128, 198, 205, 251, 253, 256, 265,
269, 270.
Радослав Толковић 237. Смичиклас, Т., 58.
Радослав Толоевић из Стона 205. Соркочевићи, дубровачка властеоска
Радослав Хумиљеновић 213, 216, 217. породица
Радослава, робиња 99. — Влахо 116.
РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА
317

— Иван 88, 103, 233. Тврдак Билојевић 53.

— Лука 142, 200, 231. Тврдислава, кћерка Стојка Рањине
— Мартин 103, 109. 264.
— Павле 91, 92, 142. Твртко Бурсић 80.
— Паскоје 103. Твртко I Котроманић, босански бан
— Петар 231. и краљ 16, 17, 48, 49, 51, 52, 53, 54,
Станка, кћерка Прибислава Кранчи- 55, 59, 71, 72, 74, 97, 116.
ћа 264. Твртко II Твртковић, босански краљ
Станоје, златар 103. 126, 131, 141, 148, 149.
Станојевић, С., 58. Теодор Проданелић 127, 198.
Stepec Всуа са Шипана 118. Тихорад Јелишић 230.
Стефан Дечански, српски краљ 46. Тихоч, златар 91, 113.
Стефан Лазаревић, српски деспот 55. Тихоч Чиалевић 91, 113.
Стефан Првовјенчани, српски краљ Толое, син Видоја 266.
44. Тољен, син хумског кнеза 44.
Стипишић, Ј., 11. Томаш, босански краљ 18, 148, 149,
Стипуша Шишић 216, 227, 237, 238, 253. 150, 151, 164, 167, 168, 169, 193.
Стјепан Богдањић, влах 216. Томаш из Месине 96.
Стјепан Боншић 266. Томаш Бурић из Шибеника 127.
Стјепан Вукчић Косача 10, 14, 18, 19, Томко Бабић са Шипана 85, 109.
20, 21, 22, 23, 29, 37, 41, 66, 141, 142, Томко Грампа 236.
143, 144, 146, 147, 149, 150, 151, 152, Тошић, Б., 7, 10, 35, 36, 39, 61, 80, 112,
153, 154, 159, 164, 167, 169, 170, 171, 116, 117, 136, 137, 202, 205, 206, 263,
172, 173, 174, 175, 176, 193, 196, 199, 266, 267, 272, 274, 275, 276, 282.
217, 239, 247, 257, 263. Трпковић, В., 59.
Стјепан Друговић 236. Трухелка, R., 38.
СтЈепан Замањић 200. Thalloczy, L., 34, 38.
СтЈепан Касели 230.
СтЈепан II Котроманић, босански бан
14, 15, 22, 46, 47, 48. Н
Стјепан Лукарић 104.
СтЈепан Марини из Улциња 82, 98. Ттирковић, С., 7, 9, 10, 11, 35, 36, 37,
СтЈепан Младеновић 221, 237. 38, 40, 42, 59, 61, 79, 80, 111, 134,
Стјепан Остојић, босански краљ 29. 135, 136, 140, 156, 157, 160, 161, 162,
Стјепан Прибињић 115. 163, 180, 181, 182, 184, 203, 263, 266,
Стјепан Радивојевић 256. 275, 289.
Стјепан Радосалић 24. Норовић, В., 7, 10, 35, 38, 59, 60, 155,
Стјепан Станићијевић 153. 161, 162, 180, 185.
Стјепан Станихнић 254.
Стјепанело Војихнић 40.
Стјепко Сергеловић 269. V
Стјепко Чихорић 51, 52.
Стјепоје и Рађен, златари 244. Угљеша Галисалић 104.
Стојак Продашић 243. Угљеша Зринковић 221, 237.
Стојан Прибиловић 256. Унуче де Матеша 21, 92, 94, 113.
Стојановић, Љ. 34, 36, 38, 58, 59, 61, Унчета Маршић 206.
79, 80, 118, 133, 134, 135, 137, 138, Урлих Цељски 148, 164, 171.
155, 180, 236, 263, 268, 271. Устинец Озерковић 118.
Стојисав Закарие 254. Угишен Богетић 21, 201, 256.
Стојко, продавац 243. Утишен Радмиловић 84, 109.
Стојко Грубешић 254. Утјешен Радиновић 104, 106, 119.
Стојко Рањина 254.
Стојмио Прибиочић 29.
Стојмир Прибиловић 31, 181, 227, 253. Ф
Сулејман, турски султан 26.
Филип Грампа 200.
Филип Ноздроња, Задранин 52.
Т Флорио Твртковић 161.
Форетић, В., 113, 231.
Тадић, 10, 37, 60, 61, 109, 112, 113, Фоско Лукаревић 30, 95, 116, 269.
115, 116, 118, 264, 266, 272. Франко Влахић 243.
Tadeo de Jacomo, Фирентинац 52, 54, Франко Борђић, писар царине 243,
92, 93, 97, 99, 114, 117. 254, 258.
 БУРО ТОШИБ
318

Франческо и Бернард, Фирентинци Цвјетан Милишић 243.

99, 117. Цвјетан Сколаковић са Шипана 82.
Франческо Обрадовић из Корчуле Цвјетан Тврдојевић 220.
150, 203, 229. Цвјетко, херцегов цариник 145, 146.
Фрањо Тудузић 82, 94. Цвјетко Братичевић 226.
Francisco Johanis из Анконе 116, 117. Цвјетко Гојтановић 144.
Цвјетко Гудељић 125, 256.
Цвјетко Зорановић 245.
X Цвјетко Радетић 245.
Цвјетко Радосалић 236.
Хамза, херцеговачки санџакчег 15, Цереп Милиновић 104.
16, 23, 177. Цецилија, трећа жена херцега Стје-
Хасандедић, X., 27, 38, 39. пана 173.
Херн Замањић 40, 115. Цријевићи, дубровачка властеоска
Хијероним Радослава Градића 238. породица
Храбак, Б., 7, 10, 36, 38, 111, 112, 113, — Ламприје 103.
114, 115, 203, 235. — Марин 104.
Хреља из Босне 242. Цријеп Тикосалић 243.
Хранислав, бачвар 114.
Хранко Белошевић са Шипана 82.
Хранко Ларенковић 81. Ч
Храниша Продашић 30, 40.
Хранковићи Чанибон Рамболд, 96, 116.
— Вита 118. Т-Јрflpfyuin Р 49
— Влахота 20, 21, 37, 38, 42, 128, Чремошник’ Г.', 11, 58, 79, 108, 110,
137, 151, 152, 196, 198, 200, 201, 116, 118.
206, 207, 208, 213, 216, 218, 219,
236, 262, 265.
— Гојша 118. Џ
— Јакша 205.
— Налко 28, 42, 128, 151, 200, 201, Џиван Припчиновић 185.
205, 213, 237, 258, 265, 274, 275. Џиве Сарака 94.
— Франко 128, 151, 200, 201, 207, Џиве Соренто 115.
237, 269. Џивко Витковић 206.
Хрвоје Вукчић 51, 101, 120, 122, 123,
124, 258.
Ш
Шабановић, X., 11, 38, 185.
Шимрак, слуга херцега Стјепана 15.
Cambi, N.. 34. Шишић, Ф., 34, 58.
Цвитан Богдановић 121, 201. Шкриванић, Г., 78, 133, 134, 184, 264.
Цвјетан, син Богдана Пиерегро 40. Шундрица, 3., 9, 228.
Цвјетан Богдановић 276. Шуњић, М., 9, 184.
 РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА
А В
Албанија 90, 91.
Анкона 64, 72, 78, 97, 98, 100, 101, 117,
213, 230.
Апулија 73, 74, 84, 85, 90, 94, 102, 105,
195, 196, 215, 216, 237, 284.
Б 96, 97, 98, 100, 101, 127, 148, 149,
Балкан 17, 29, 148, 209.
Бар 246.
Бари 90.
Барлета, град у Италији 195, 196,
213, 230, 237, 243, 279, 280, 286.
Бароли, град у Италији 243.
Барцелона 64, 69, 77, 78.
Бездиа, село 221.
Бишће 63, 197, 213.
Бер 47.
Биоково 63.
Бишће 63, 197, 213.
Благај 63, 147, 152, 165.
Блато 168.
Бојана 19, 95.
Бока Которска 17, 54.
Борач (Подборач) 216, 217.
Босна 8, 9, 10, 15, 18, 21, 44, 45, 46,
47, 48, 51, 53, 54, 55, 56, 63, 65, 66,
67, 75, 76, 83, 89, 95, 96, 97, 98, 100,
105, 113, 120, 121, 122, 123, 124, 126,
129, 131, 132, 142, 146, 148, 149, 150,
153, 164, 167, 169, 171, 176, 194, 196,
197, 209, 210, 212, 213, 214, 215, 216.
217, 218, 219, 221, 222, 223, 239, 247,
253, 281.
Брач 175, 198, 211, 242.
Брегава, ријека 13, 14.
Бриндизиј, град у Италији 70, 71, 73,
74, 75, 76, 79.
Брштаник 16, 17, 18, 19, 54, 55, 56, 71,
, 73, 74, 75, 76, 93, 97, 99, 112, 117,
121, 199, 281.
Бугарска 253.
Валенција 64, 69, 77, 78.
Валона 32, 34, 64, 68, 70, 71, 73, 74, 75,
76, 121, 125, 126, 188, 189, 190, 194,
195, 196, 204, 210, 284, 285, 286.
Велика гора, жупа око Љубушког 43.
Венеција 10, 45, 50, 63, 64, 68, 69, 70,
71, 74, 76, 78, 79, 85, 86, 90, 94, 95,
164, 167, 168, 169, 170, 176, 188, 195,
205, 210, 213, 216, 217, 218, 219, 223,
237, 242, 246, 280.
Вид, село 20, 23, 25, 27, 28.
Византија (Византијско царство) 46.
Високо (Подвисоко) (63, 217, 220, 225.
Вишеград 225.
Вишићи, село 21, 24, 26, 27.
Вјенчанац у Невесињу 165.
Воден 47.
Вратар 19, 63, 146, 165.
Вргорац 20, 63.
Врм 165.
Врхбјелач 200.
Г
Габела 10, 20, 21, 24, 25, 26, 27, 28, 31,
178.
Гласинац 124.
Гњилишта 13, 14.
Горажде 217, 225, 227.
Горица 22, 26, 166, 167, 168.
Градац 49.
Градина, јужно од Опузена 16, 54.
Градина, јужна главица Осиња 14.
Д
Далмација 10, 19, 26, 50, 52, 54, 114,
123, 166, 189, 191, 193, 195, 256, 284.
Двориште 49.
Дежевица 243.
 БУРО ТОШИБ
320

Деранско језеро 26. 3

Десне 19, 220.
Задар 8, 11, 53, 64, 67, 70, 71, 72, 73,
Дољани 246. 74, 76, 77, 78, 99, 187, 188, 189, 190,
Драч 50, 70, 71, 74, 76. 194, 195, 196, 206, 284, 286.
Драчевица 165. Зажабље, жупа 43.
Дрежница 200. Занте, грчко острво 73, 74.
Дрежница, нахија 178^ Западна Европа 63, 74, 96, 280.
Дријева 7, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 18, Затон 68, 197, 246.
22, 26,
?' 29, ™ 30, 31, 32, 33, 34, 36, Зворник 105.
39, 43,
- 44, 46,“ 47, 48, 49, 51, 52,
55, 56,
! 57, 63, 64, 65, 66, 67, 68,
70, '71, 72, 75, 76, 77, 79, 83, 84, И
86, 87,
I 88,. 89, 90, 91, 92, 93, 94,
96, 97,
! 98, 99, 100, 101, 102, • 103, Иван-планина 63.
107,, 109, 110, ' 113, 114, 115, 116, Имотски 165, 167.
120,. 121, 122, 124, 125, 126, 127, Имогско поље 63.
129,, 130, 131, 135, 141, 142, 143, Италија 10, 83, 90, 97, 99, 120, 151, 213,
145,, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 216, 223, 242.
153,, 154, 155, 156, 158, 164, 165,
167,, 168, 169, 170, 171, 172, 173,
175,, 178, 179, 184, 186, 187, 188, Ј
190,, 191, 192, 193, 194, 195, 196, Јадран 7, 12, 67, 97, 149, 150, 243.
198,, 199, 200, 203, 205, 208, 209, Јадранско море 13, 46, 50, 195.
211,, 212, 213, 214, 215, 216, 217, Јанина у Грчкој 195, 196, 284, 285.
219, 220, 221, 222, 223, 224 225,
— 230, 231, 232,
227, 234^ 236; Јасеница 20, 22, 23.
239, itu, 241 242,
240, ЛТХ, Х.ТХ., 243, ~244', *-245,
247, 248, 249, 250, 251, 252, 253,
256, 257, 258, 259, 260, 261, 262,
............................... К
265, 266, 274, 276, 277, 278, 280, Каменица 97.
282. Кандија 246.
Дрим 83, 87, 95. Каталонија 195.
Дрин 26, 200. Кварнер 50.
Дрински пут 63. Кларенца 90.
Дубраве, жупа 43. Клек 19, 194.
Дубровачка Република 50, 147, 150, Клис 63.
164, 165, 170, 196, 201, 214, 240, 247, Кловија 64, 77, 78, 85, 86.
256, 259. Колочеп 19, 64, 77, 78, 98, 116, 175,
195, 232, 261.
Дубровник 7, 8, 9, 10, 15, I18, 19, Конавле 164, 165, 173, 261.
21, ? 22, 24, 26, 29, 30, 31, ■44, 45,
............... Коњиц 63, 196, 197.
38, ■49, 50, “ 52, ” 53, 54, 55, i63, 66, Корона 78.
69, 70,’ 72, 75, 76, 77, 79, 80, ; 85,
Корчула 64, 68, 69, 77, 78, 100, 175, 193,
87, 88,I 89, 90, 91, 92, 93, '94, 95, 211, 242, 251, 256.
97, 98, 99, 100, 102, 105,, 106, 110, Котор 19, 66, 72, 146, 147, 187, 190,
111,, 116,’ 120,121, 123, 124, 126, 129,
............. 199, 246.
131,. 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, Кош, утврђење на Неретви 16, 19, 23,
149,, 150, 151, 152, 154, 164, 165, 166, 35.
171,, 173, 174, 175, 178, 185, 187, 188, Крајина 87, 166, 167, 168, 170, 175, 176,
189,, 190, 191, 192, . 193,. 194, 195, 196, 199.
197,, 198, 199, 200, 201, 204, 211, 212, Крф 26, 71, 73, 74, 76, 78.
213; 214; 215, 216, 217, 218, *" 219, 220, Крупа, ријека 21, 24.
221, 222, 224, 231, 232, 237, 239, 240, Крушевац 165.
241, 243, 245, 246, 248, 250, 255, 256,
257, 259, 260, 261, 262, 266, 269, 280,
284, 285, 286, 287.
Дувно, нахија 178. Л
Ластово 87, 92, 93, 94.
Б Левант 189.
Леденице 21, 23, 171.
Бенова 53. Лозица 13, 14.
РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА
321

Локрум 35, 121, 220, 222. Оногошт 63.

Лопуд 98, 115, 116. Опузен 14, 16, 54, 72.
Луг 63. Орашје 21, 23.
Лука, жупа 13, 19, 43, 56, 87, 175, 290, Орах 21.
212. Орман 152, 153, 154, 155, 239.
Лука, језеро 14. Ортона 64, 78, 84, 85, 86, 211, 252.
Лука, мјесто 14. Осињ (Усињ) 14, 18, 64, 75, 76, 121,
Лука, нахија 178. 124, 127, 175, 176, 186, 191, 192, 195,
197, 199, 230, 260, 261.
Особљава, мјесто на Пељешцу 174,
Л» 177, 178, 179, 186, 243, 282.
Остружница 49.
Љубушки 28, 31, 165, 178, 197, 249.
П
М
Паг 71, 72, 73, 74, 75, 76, 150, 187, 188,
Макарска 63. 189, 193, 194, 195, 196, 284, 286.
Македонија 22, 47. Патрас 90.
Месина 100. Пелопонез 90.
Метковић 20, 24. Пељешац 15, 30, 46, 47, 50, 56, 73, 87,
145, 149, 174, 175, 177, 178, 194, 211,
Метковићко поље 20. 212, 214, 221, 222, 224, 261, 282.
Млетачка Република 11, 50, 149, 172. Плоча 19.
Мљет 68, 87, 92, 123, 175, 258. Подриње 22, 47.
Мостар, нахија 178. Полимље 47.
Попово 44, 63.
Порим 63.
Н Посредњица, острвце на ушћу Нерет-
ве 15, 16, 18, 35, 169, 170, 175.
Нарона 13, 22, 23, 25, 27, 28. Почитељ 15, 16, 23, 35, 176, 177.
Невесиње 45, 200. Прато 195.
Некрањ 21, 26, 56, 128, 171, 212, 213, Прача 225, 227.
217. Приморје 15, 45, 47, 52, 57, 147, 173,
Нерези 13.
Неретва 8, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 18, 19,
20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 30, 31,
32, 43, 45, 47, 48, 50, 52, 53, 54, 55, Р
56, 63, 64, 65, 66, 67, 71, 76, 79, 83,
84, 85, 86, 87, 89, 90, 91, 92, 93, 94, Раб 189.
95, 96, 97, 99, 101, 102, 117, 120, 121, Рама, ријека 13.
122, 123, 125, 127, 129, 130, 131, 141, Реканато, град у Италији 85.
142, 144, 145, 146, 148, 149, 151, 153, Република св. Влахе 15, 130, 193.
165, 166, 169, 171, 172, 173, 175, 178, Рим 175, 243, 244, 249.
179, 191, 192, 193, 196, 197, 199, 200,
205, 206, 210,214, 217, 218, 221, 231, Римско Царство 13.
236, 239, 241,245, 247, 248, 253, 256, Рисан 19.
259, 260, 279, 280. Ропа (?), мјесто на ушћу Неретве 261.
Нин 189. Руњица, бријег уз делту Неретве 19.
Нови у жупи Лука 14, 17, 22, 47, 66,
71, 165, 169.
Нови на улазу у Боку Которску 19, С
54, 148, 154, 171, 172, 173, 175, 281.
Света Гора 44.
Ново Брдо 243.
Света Маура 189, 190, 195, 196, 210.
Норин, поток 20, 23, 24, 28.
Свети Срђ 66, 72, 187, 199.
Свети Стефан у Грчкој 195, 196, 286.
О Светиј, мјесто у близини Дријева 19,
20, 21, 23, 172, 173.
Олово 63, 124, 130. Свитава 21.
Омиш 18, 52, 148, 259. Сењ 95, 171, 173.

21 Трг Дријева у средњем вијеку

322 Б¥РО ТОШИБ

Сијена, град у Италији 164. Ф

Скадар 63.
Скочим, заселак 21. Фермо 246.
Скрадин 19. Фиренца 77, 97, 98, 100, 101, 117, 189,
Славонија 50, 52. 195, 196, 213, 216, 246, 286.
Слано 246, 261. Фојница 243.
Сланско приморје 44. Фоча 23, 217, 225, 227.
Сливно 19. Франкавила 79, 84, 85, 86.
Смедерево 165.
Сокол, град у Конавлима 164, 171.
Солин 63. X
Сплит 63, 68, 69, 74, 78, 100, 126, 190.
Србија 45, 65, 66, 83, 95, 96, 150, 253. Хвар 175, 242.
Сребреница 150, 213, 225, 243, 252, 266. Ходбина 217.
Сријем 253. Хрватска 45, 49.
Стон 15, 30, 44, 46, 47, 50, 52, 53, 54, Хум (Хумска земља) 13, 19, 22, 43,
55, 56, 57, 63, 68, 79, 83, 85, 87, 92, 44, 45, 46, 47, 49, 50, 51, 52, 53, 54,
93, 94, 120, 121, 124, 129, 145, 149, 64, 67, 71, 89, 141, 142, 143, 146, 165,
150, 153, 169, 172, 173, 174, 176, 177, 166, 167, 169, 172, 176, 197, 252.
178, 181, 193, 194, 195, 196, 197, 210, Хутово Блата 23, 63.
211, 212, 214, 215, 221, 232, 239, 240,
241, 242, 244, 249, 256, 261, 262, 265,
282, 285, 286, 287. ц
Стрижево 205.
Струга 20, 22, 28. Цавтат 164.
Сутјеска 63. Цариградски друм 63.
Церник 22, 23.
Церница 225.
Т Цетина 175.
цркве
Тасовчићи, село 14. — св. Антонија 26.
Тенедос, острво 53, 92, 97. — св. Вида 26, 27, 28, 32, 114, 249,
Терсана, заселак 21, 25, 26, 27. 250.
Тјентиште 225. — св. Марије 26, 31, 32, 249.
Тођевац 165. — св. Првомученика Стјепана 26,
Трано 223, 245, 246. 31, 32, 249.
Требижат, ријека 13, 14, 63, 171. Црнићи 246.
Требиње 47, 165, 225.
Трогир 46, 68, 69, 100, 190. Ч
Трст 173.
Трстивница 211. Чапљина 20.
Турица, тврђава у Лашви 213. Чачвина 173.
Турска 16, 165.
Ш
Y Шибеник 46, 64, 67, 68, 69, 70, 71, 96,
189, 194, 195, 196, 206.
Угарска (Мађарска) 16, 50, 52, 53, 149, Шипан 64, 68, 77, 78, 98, 116, 195.
164, 165, 176, 177. Шпанија 80.
Улцињ, 67, 77. Штитари у Босни 117.
 РЕГИСТАР СТВАРИ

Б Л
барут 150. лан 89.
бибер 101, 222. лој 95.
бомбоне 101.
брашно 214.
М
мамузе 101.
маст 101.
мачеви 101, 222.
вино 10, 44, 48, 52, 54, 56, 65, 83, 85, месо 65, 83, 94, 215.
86, 87, 88, 89, 94, 174, 210, 211, 212, метали 7, 65, 83, 96, 210, 217.
214, 222, 236, 259, 260, 279, 290. — бакар 219.
восак 65, 83, 95, 114, 210, 216, 217, 234, — олово 17, 54, 74, 96, 97, 98, 115,
279, 289. 116, 217, 218, 219, 248, 279, 289.
вуна 88, 222. — сребро 74, 98, 174, 210, 219, 220,
вунени прекривачи (склавине) 88, 89. 236, 279.
метална дугмад 220.

Д Н
дрво (дрвена грађа) 17, 23, 24, 32, 33,
54, 56, 65, 83, 95, 96, 210, 217. новац 16, 23, 230, 240, 248, 251, 259.
ножеви 101, 220.

О
житарице 17, 54, 56, 65, 83, 84, 86, 89, обућа 222.
90, 91, 92, 93, 178, 210, 214, 215, 246, овнови 19, 94.
256, 279, 289. оружје 16, 23, 166.
— зоб 246.
— јечам 90, 91, 93, 94, 174, 215, 246.
— овас 29, 174, 215. П
— просо 92, 93, 174, 215.
појасеви 222.
— пшеница 89, 93, 94, 174, 232, 234, посуђе 222.
237, 246.
— раж 92, 93.

сир 65, 69, 83, 94, 95, 113, 210, 215, 289.
смола 217.
керамика мајолика 27. со 7, 10, 14, 17, 19, 21, 31, 32, 33, 34,
коже 7, 83, 95, 210, 216, 233, 237, 241, 33, 34, 41, 49, 52, 54, 55, 64, 65, 66,
248, 279. 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76,