1.

Биографија о Толстоју
Гроф Лав Николајевич Толстој је био руски писац, драматург, критичар,
морални филозоф и поред свега, пацифиста и левичар. Проглашен је за
најбољег писца у последњих 200 година од стране 125 америчких и
британских књижевника у анкети која је трајала вишe година. Толстој је
рођен на ородичном имању Јасна пољана, јужно од Москве Толстоји су стара
руска племићка породица. Лав је био четврто од петоро деце грофа Николаја
Илича Толстоја, и грофице Марије Толстој. Одгајали су га рођаци. Студирао је
на Казанском универзитету, међутим, напушта га и враћа се у Јасну Пољану.
Живи раскалашно у Москви и Санкт Петербургу. Касније се прикључује
армији и почиње да пише. Преображај из раскалашног друштва у духовног
анархисту је узрокован искуствима у војсци и путовањима по Европи где је
гледао јавно погубљење у Паризу. Испуњен ентузијазмом, Толстој је у Јасној
Пољан основао 13 школа за децу руских сељака, који су управо били
еманциповани од кметства 1861. 23. септембра 1862, Толстој се венчао са
Софијом Андревном Берс, 16 година млађом ћерком дворског лекара. Имали
су тринаесторо деце (осморо преживелих). Тада пише ,,Рат и мир“ и ,,Ану
Карењину“. Толстој се вратио на Јасну Пољану и почео се бавити
газдинством. У потрази за исконским Христовим учењем Толстој је научио
старогрчки и старосемитске језике, а на преласку из 19. у 20. в Русијом су
почеле ницати комуне тзв. толстојеваца. Верује се да је Толстој умро од
запаљења плућа са 82 године у Астапову, на железничкој станици 1910.
године, након што је усред зимске ноћи по невремену напустио дом.

2. Књижевни род, врста, место и време дешавања

Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Место радње: Москва, Петроград, Провинција, немачка бања, Италија,
племићки поседи (Покровско, Воздвижнско, село Јергушево)
Време дешавања: 19. век
3. Живот на селу и лаки живот Аристократије
Још једна црта у контрасту међу ликовима па и породицама јесу навике и
прилике у великом граду као што је Москва и мањим селима. Љевин се не
одриче села, бави се својом земљом и слугама. За то време Шчербацки и
Алексеј Ворнски преферирају угодности које им пружа Москва. Забављају их
отмени клубови или трке са коњима.
4. Тема и порука дела
Роман прати чланове 5 породица руског племства 70-их година 19. века и
њихово трагање за срећом. Као тему онда можемо навести: „Све срећне
породице личе једна на другу, свака несрећна је несрећна на свој начин“. Из
овог дела, као поуку можемо да извучемо да иако нам је дата слободна
воља, наш живот и наша срећа су ипак дар Неба.
1. 1. Лик Ане Карењине
Ана Карењина је лепа, елегантна, образована, грациозна, шармантна,
заносна, лепог осмеха, отмена и мила. Разумна је, међутим, на крају романа
дозвољава да је обузму емоције и због тога страда. Била је цењена у
друштву. Свету је показивала слику срећног и дивног брака, али је била
неиспуњена и због тога вара свог мужа. Тада напушта улогу мајке јер оставља
своје дете због човека. Током романа прелази из крајности у крајност, од
вољене жене у браку до прељубнице, од пожртвоване мајке до жене која
оставља своје дете.
1.2. Снови Ане Карењине и њихова симболика
Као и у већини случајева, њени снови нам дају неку врсту предвиђања за
будућност. Одрпаног човека који говори како треба ковати гвожђе повезују
са железницом и возовима и сценом када Корнеј прича да ће Ана умрети на
порођају. Воз је ту симбол пролазности живота, а њено самоубиство повезују
са несрећом на железници, када Ана иде у Москву и види да је чувара
ударио воз.

2.1. Лик Вронског

Вронски је лик који је јасно представљен у делу. Приказан је као фин и добар
човек, благ и пријатељски настројен, образован, поштован од стране других,
добар официр, али сам. Када се срећемо са његовим ликом у роману,
акценат је на томе што је слика његове породице немогућа и он сам се никад
није видео у томе. Оснивање породице никад није био његов приоритет.
Видео је себе као неког ко ће остати сам, све док Ана није пронашла пут до
његовог срца. Мрзи своју мајку. Увек се лепо понашао према њој, али је није
волео. Никада није запостављао себе. Налазио се у друштву угледних људи.
Поштовао је друштвена правила и норме.

2.2. Однос Ане и Вронског (од почетка до краја дела). Сусрет Ане и
Вронског. Њихов брак, љубав, проблеми...
Сам однос Ане и Вронског био је врло непредвидив.
Када је све почело на њега је гледала је на њега као пролазност јер је морала
да иде, међутим касније долази до великог преокрета. Налази се са њом у
возу натраг за Петроград ( ,,идем да бих био тамо где сте ви“). Она почиње да
размишља о њему док се дружила са Бетси. Удварање траје 9 месеци и
током тог периода људи почињу да примећују то и оговарају их. Други
значајан моменат била је трка, када је Вроснки пао са коња. Тада је Ана
одала своја осећања јер се видело да је забринута. Супруг јој помаже да
прикрије то јер није желео да се осрамоти у друштву. Карењин Ани тада
скреће пажњу на оговарања, међутим Ана наставља по свом. Затражила му је
развод, који је он одбио. Ана затрудни, доводи Вронског у кућу и поред
забране. Тда их затиче Карењин. Након тог инцидента, ипак пристаје на
развод, међутим, након Аниних молби одустаје од тога. Тада Вронски
покушава да изврши самоубиство. Ана рађа ћерку коју Крељин призна.
Потом следи заједнички сан: мали брадати човек са џаком, лупа нечим
гвозденим по точковима воза и говори нешто. Ана се опоравља и одлази са
Вронским у Италију. У Италији Вронски слика, а сликар Михајлов ради Анин
портрет. Одлазе на имање Воздвиженско. Подиже тамо Вронски модерну
болницу, гомила технику, учествује на изборима. Ана је љубоморна на та
његова занимања, она би да задржи жар почетка. Ана изазива друштво у
Петрограду, посећује Серјожу на рођендан, одлази сама у позориште и
доживи бојкот. Вронски жели друго дете, њу то вређа. Улепшава се. Он
постаје све више свестан само њене лепоте. Када је Доли посети, видимо да
Ана пије морфијум, жмирка, има тикове, не зна број зубића бебе. Ана
потискује материнство, занемарује ћерку, а бави се децом џокеја. Карењин
Ани не да развод, те се не може удати за Вронског и остаје у лимбу друштва.
Ана размишља – ако не може љубављу да га веже, везаће га кривицом. Баци
се под воз (осећа стид као поседњу емоцију). Вронски се пријављује у рат,
осећа се као рушевина од човека, може једино послужити као оруђе у неком
рату.
Током ове приче пратимо и понашање Вронског. Све ово је за њега било
чудно и није схватао шта се дешава, али је она пробудила нешто у њему.
Променила га је. Променила је његову већ формирану личност. Он се одриче
својих ставова и каријере због те велике љубави. Привржен јој је и
пожртвован. Иако је њихова веза била нестабилна до самога краја, он се ње
никад није одрекао, био је уз њу до краја. Трпео је све што се дешавало,
само да не би изгубио Ану. Тим поступцима показује колико је то за њега
било важно и озбиљно. Осећао је кривицу и срамоту у тренуцима када се
сазнало за Ану и њега и када је Ана изабрала њега уместо свог мужа. По мом
мишљењу, то је оставило печат на њихову везу до краја, јер просто Ана није
могла да заборави да је оставила сина због њега.

3.1. Лик Алексеја Карењина

Алексеј Карењин је лишен сложених осећања или савести. Битно му је да
испуни друштвене норме. Одрекао се свих потреба и своју личност загубио
негде током живота. Пред спавање увек чита исте књиге, тачно сат времена -
не одступа од својих ритуала и не планира да се прилагоди другима. Не уме
да воли своју жену и не стиди се тога, за њега срамота је развод брака.
3.2. Однос Ане и Алексеја. Њихов брак, живот.Серјожа.
Алексеј је био човек који се много трудио око породице и брака (најбоље
што је умео). Ани тај однос никада није одговарао, гушио је. Била је знатно
мађа од Алексеја. Била је пуна живота и страсти које он није могао да јој
пружи. Жељна је виталности и често је из бунта сама посећивала велике
свечаности. По упознавању Вронског, њен презир према Алексеју расте.
Стављао је углед себе и своје породице на прво место (опрашта Ани за
варање и прихвата дете). Био је великодушан и добар, више него што је она
могла да поднесе. До самог краја био је фер и никако себичан. Ана га није
волела, али га је свакако убила. Уништила му је живот ненамерно. Положај у
којем се нашао водиће Карењина до спознаје неважности живота којег је
живео. Током њиховог брака трпео је много, али ни то није било довољно.
Ана оставља њега и и њиховог сина, једину особу коју је волела. То је био
потез који од тако пожртвоване мајке нико није очекивао.

4.1. Лик Кити и Љевина (портрет и карактер)

Први проблем у њиховом односу осликава физичка непривлачност. Љевин је
дубоко несигуран у себе и стидљив. Имао је јасан образац по којем је желео
да оснује породични живот. Његов идеал су стара породична кућа на селу
где ће живот провести у раду. И након одбијања, остао је веран Кити. Друга
просидба завршила се успешно, а њен ток је симболичан. Ређавши картице
са словима, Кити је испрошена од стране Љевина. За неке проблематичан
тренутак наступа када Љевин даје свој дневник Кити на читање. И када је
њихов живот заиста постао идиличан, Константин Димитриц Љевин је желео
да се убије. Катарзичан тренутак био је када је спасио Кити и њиховог сина од
страшне олује у шуми. Тада је схватио да живот има онај симсао који ми
можемо да му пружимо.

4.2. Паралела Кити-Ана

Кити је била посвећена деци и знала је све о њима, док Ана није била таква.
Била је везана за сина, али не и посвећена. Када је родила девојчицу, пала је
у депресију и тотално је заборавила на њу. Ангажовала се око образовања
дечака са села и тада је практично заменила свог сина Серјожу.

5.1. Лик Степана (Стиве) Облонског према пријатељима, породици, Ани,

служби Љевину...
Стива је простодушан и никако злонамеран. Он у својој трапавости вара
супругу и колико год се искрено кајао, поновио би исту грешку. Ипак, као
пријатељ је посвећен и одан. Каже се да је свима у Москви био пријатељ.
Алтруистичке је природе и жели да све учини срећним. Покушавао је да
сугерише развод у име своје сестре Ане.
Резиме:
-Осуда Ане Карењине или п Ситуација је врло незгодна да бисмо одабрали
само једно. Околности су биле другачије и врло је тешко ставити се у њену
ситуацију. Свакако да није могла да изабере своја осећања и кога ће да воли,
али свакако мислим да је погрешила то што је оставила сина. То је нешто што
до чега не треба да дође, какве год околности биле. Просто, брачни партнери
су нешто што је пролазно, што смо у овом делу видели више пута, а дете је
живот који мајка доноси на свет. То је живот који је изабрала да донесе,
личност коју је требало да изгради, дете које је требало да васпита, човек ког
је требала да научи да живи. Остављање детета због мушкарца је тотално
себичан поступак и ништа више. раштање (ваше мишљење)

-Закључак о браку, породици, љубомори, осуди, праштању, смрти.

Као закључак схватамо да су сви односи непредвидиви и да захтевају жртву
како би опстали. Важно је бити посвећен, пре свега породици. Треба
темељно размишљати о својим потупцима јер они утичу на друге људе.
Треба праштати другим људима, то је дар који нам је Бог дао, али никада да
заборавимо. Нисмо у позицији да осуђујемо, јер од тога немамо ништа, а
свакако смо сви људи и сви грешимо. Смрт је оно што чека све нас. Понекад
нас уништи сама помисао на њу, али баш на овим примерима можемо да
видимо колико може да уништи човека, када умре неко вољен, јер нико не
зна са сигурношћу шта нас чека после.

-Свет Ане Карењине. Смрт Ане Карањене.

Ана је свој први брак, рецимо, трпела. Свакако је прво досло до разочарења
у брак као институцију, али она се и у њој као таквој сналазила. Постаје слаба
када се суочила са озбиљношћу доношења одлука - трудноћа, развод, пут у
Италију, напуштање детета, мајчинство по други пут. Своју срећу је предала
туђим рукама. Посрће пред морфијумом и тако се опија и бежи од
реалности. Своју смрт режира исхитрено и симболички. Жели да заувек буде
грех Алексеја Вронског.