Deni Didro Fatalista ak

BIGZ, Beograd, 1975. (preveo Rako Dimitrijevi)

Beleke sa predavanja:
Energija destrukcije granica, vrstih ogranienja. Bahati pripoveda koji naizgled ne potuje itaoca. Uspostavljanje postupka poistoveivanja svakodnevnog i banalnog sa metafizikim. Defigurisanje filozofskog i figuracija banalnog.

UVOD: - Daje nam se informacija ije vanosti nismo svesni na poetku: gospodar uti, a fatalista ak prenosi tue rei. ak pria prie... - Cela forma uvoda dramatizuje odnos izmeu pripovedaa i naratera oni su u dijalogu. - Prvo pitanje upueno je samom pripovedau. - Shema trostepenog pripovedanja: 1. anonimni, nedramatizovani pripoveda (V. But) 2. dramatizovani pripoveda se telesno pojavljuje u delu uestvuje u zbivanju kao svedok. ak se pojavljuje kao ovakav pripoveda u nekim delovima romana. 3. kapetan hipodijegetiki pripoveda (. enet). Sloen sistem pripovedaa i slualaca produbljuje ambis izmeu razliitih instanci: 1. Prvi pripoveda pria priu o: aku i gospodaru 2. ak je drugostepeni pripoveda i on pria o: Kapetanu 3. kapetan je treestepeni pripoveda L M... Roman je prepun umetnutih pripovesti. IDEJA O PREDESTINACIJI: - Uvod predstavlja i smisaoni okvir dela: kapetan je govorio da je sve to nam se deava ve pisano negde gore... Ova ideja se komiki tretira u celom romanu. U nju se naizgled veruje, pa se ispituju sve reperkusije takvog verovanja to ima komike efekte. - ak kapetana divinizuje kao mudrog oveka. Sve je dato iz akove perspektive. - Ekstremni fatalizam je u nepriznavanju slobode izbora. Razgovor izmeu aka i gospodara ima snien ton filozofske rasprave.

Lanac dogaaja koji predstavljaju uzroke i posledice pokazuje kako jedan naoko nevaan i nitavan dogaaj moe da odredi ovekovu sudbinu upravo ulanavanjem u kauzalni niz sa poetkom i krajem to je pria, roman.

PRIA I IVOT: - itav roman je obeleen paralelizmom izmeu: 1. velikog svitka = prie o sudbini bilo koga na svetu (vrsta metafizike prie) 2. i prie, romana (koji je ekvivalentan velikom svitku) Posledica je da ovek nikada ne moe znati koji e mali dogaaj kako uticati na njegov ivot, kao to u svakom trenutku prie ne moemo znati kakav e smisao ona imati kada se sve rekapitulira. Tom rekapitulacijom se menja smisao pojedinih dogaaja. Zavretak baca novo svetlo na sve to smo proitali. Vrlo je moderna ideja da je svaki ivot zapravo pria. Ideja da je ivot naracija (personal narative) svako od nas pria o vlastitom ivotu i iz te prie se mogu otkriti nae osobine, stavovi... u zavisnosti od toga na ta stavljamo akcente. Nije pria bilo koji dogaaj, ve lanac povezanih dogaaja. Veza ne mora biti kauzalna. Tek ta povezanost daje smisao tkanju, a smisao se moe konstituisati tek ako pria ima poetak i kraj. To je veza koja se ovde iznosi. Razdvajanje planova kao u Tristramu endiju. Pokuaj da se zamute granice izmeu stvarnog i fikcionalnog sveta, ali i realnosti pripovedanja. Pripoveda je gospodar nad prianjem. Tu se uspostavlja paralela izmeu Boga i pripovedaa. Dakle, u svetu je sve unapred pisano, a fikcija se pokazuje kao polje apsolutne slobode. Pisac je slobodni demijurg, apsolutni gospodar nad sudbinama svojih junaka. Stvara se paradoksalna, ironijska perspektiva rasprava o slobodi oveka za delanje. To obeleava prirodne nauke... - ?

OSNOVNE TEME KOJE SE VARIRAJU U ROMANU: - Variranje razliite tematike koja je srodna ovim pitanjima: 1. autorstvo svitka 2. izbor grae 3. ko je gospodar, a ko sluga (jer se 'gospodar' pokazuje kao rob, zavisnik od akovog prianja) 4. odnos bog ovek pripoveda italac gospodar ak 5. u akovim priama... 6. putovanje (iz okvirne prie) kao metafora pripovedanja Putovanje je i motivacija susreta sa drugim ljudima koji priaju prie (Don Kihot), ono je zgodno za umetanje drugih pripovesti. KRAJ AKOVOG GOVORA - ,,sudbina ga je uhvatila za grlo - Pripoveda opet relativizuje granice daje nam slobodu da sami zarimo priu o akovoj ljubavi (ovo je hit, postmoderni zavretak...) - Konano izdava daje svoj kraj, zapravo daje tri mogunosti zavretka: 2

1. neuspeh sa Denizom 2. srean kraj bez konvencionalnog zavretka svadbom 3. pravi happy end sa svadbom