Једначина елипсе

Скуп тачака у равни са особином да је збир растојања до две фиксиране тачке те равни
константан назива се елипса. Те фиксиране тачке обележавају се са 𝐹1 и 𝐹2 и зову се
фокуси тј. жиже елипсе, а тај збир растојања који је константан обележава се са 2𝑎. Број
2𝑎 назива се велика оса елипсе, број 𝑎 назива се велика полуоса елипсе. Растојање између
фокуса је једнако 2𝑐. Средина дужи 𝐹1 𝐹2 је центар елипсе. Да бисмо одредили једначину
елипсе, поставимо центар елипсе у координатни почетак 𝑂(0,0) , а жиже на 𝑂𝑥 осу. Тада
је 𝐹1 (−𝑐, 0) лева жижа, а 𝐹2 (𝑐, 0) десна жижа. Пресечне тачке елипсе и 𝑂𝑥 осe се називају
теменима елипсе, тачка 𝐴′ (−𝑎, 0) лево теме и тачка 𝐴(𝑎, 0) десно теме .

Нека је 𝑀(𝑥, 𝑦) произвољна тачка на елипси. Тада је на основу дефиниције елипсе

|𝐹1 𝑀| + |𝑀𝐹2 | = 2𝑎 . Користећи формулу за растојање између две тачке добијамо
једначину √(𝑥 + 𝑐)2 + (𝑦 − 0)2 + √(𝑐 − 𝑥)2 + (0 − 𝑦)2 = 2𝑎

Квадрирањем два пута и сређивањем добија се (𝑎2 − 𝑐 2 )𝑥 2 + 𝑎2 𝑦 2 = 𝑎2 (𝑎2 − 𝑐 2 ). Ако са

𝑏 2 означимо 𝑎2 − 𝑐 2 (2𝑏 је дужина мале осе, 𝑏 је дужина мале полуосе) добијамо
𝑥2 𝑦2
једначину елипсе: 𝑏 2 𝑥 2 + 𝑎2 𝑦 2 = 𝑎2 𝑏 2 тј. + 𝑏2 = 1 .
𝑎2
Може се доказати и обрнуто тврђење, па важи:
 𝑥2 𝑦2
Једначина + 𝑏2 = 1 представља једначину елипсе чије су жиже на 𝑂𝑥 оси , центар у
𝑎2
координатном почетку и обрнуто, ако је дата елипса са центром у координатном почетку а
𝑥2 𝑦2
жиже на 𝑂𝑥 оси тада је њена једначина облика: + 𝑏2 = 1 .
𝑎2
𝑐
Број 𝑐 назива се линеарни ексцентрицитет, а број 𝑒 = 𝑎 се назива нумерички
𝑎
ексцентрицитет елипсе. Праве 𝑥 = ± 𝑒 називају се директрисе елипсе. Усмерене дужи
𝐹1 𝑀 и 𝐹2 𝑀 називају се радијус вектори тачке М или потези. Горње и доње теме елипсе су
тачке 𝐵(0, 𝑏), 𝐵 ′ (0, −𝑏). Елипса је осно симетрична у односу на координатне осе и
централно симетрична у односу на координатни почетак.