Matematika 5 Zbirka Zadataka Otkljucan PDF PDF 3

Оглас Robot za usisavanje i brisanje
iRobot Srbija Open
Matematika 5 Zbirka
Zadataka Otkljucan PDF
Uploaded by Slavojka Bestic-Bronza
 100% (3) · 5K views · 209 pages

AI-enhanced title
Document Information 
Original Title
Download now
296330325-Matematika-5-Zbirka-Zadataka-Otkljucan (1).pdf 
Copyright
© © All Rights Reserved
Available
З БИРКА Formats
PDF, TXT or read online from Scribd
ЗАДАТАКА
Share this document

Facebook

Twitter

Email
Did you find this document useful?
Математика
Is this content inappropriate? Report this Document
за разред основне школе
Небојша Икодиновић
Слађана Димитријевић
Сања Милојевић
Ненад Вуловић
AD Download to read ad-free.
Небојша Икодиновић • Слађана Димитријевић

Сања Милојевић • Ненад Вуловић
Математика 5
Збирка задатака са решењима
Математика 5
Збирка задатака са решењима
треће издање
Аутори: др Небојша Икодиновић, мр Слађана Димитријевић

Сања Милојевић, Ненад Вуловић
Рецензенти: проф. др Радосав Ђорђевић, Природно-математички факултет у Крагујевцу
доц. др Бранислав Поповић, Природно-математички факултет у Крагујевцу
Зорица Станковић, професор математике, ОШ „Мома Станојловић“ у
Крагујевцу
Графичко обликовање: „Total idea“, Нови Сад

Обликовање корица: Милош Аризовић
Прелом: Игор Болта
Лектура: Јасна Аничић
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

Светозара Ћоровића 15/IV, 11 000 Београд
Teл.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385
oﬃce@klett.rs, www.klett.rs
За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић

Уредник: Александар Рајковић
Штампа: Ротографика, Суботица
Тираж: 20.000 примерака
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у

петом разреду основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00268-5/2007-06.
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових
делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без
писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2010.
ISBN 978-86-7762-123-0
ПРЕДГОВОР
Ова збирка задатака је део уџбеничког комплета за пети разред издавачке куће KLETT.
Састоји се из 7 целина у којима су задаци разврстани у складу са наставним јединицама и
прате начин и динамику излагања у уџбенику.
На почетку збирке дат је кратак преглед задатака о скупу природних бројева које су
ученици већ радили у нижим разредима. Трудили смо се да задаци у овом делу буду
разнолики (по типу, захтевима и тежини захтева) и да омогуће свеобухватно обнављање
већ усвојених садржаја.
Састављајући задатке, жеља нам је била да баш сваки ученик може да усвоји бар
основне делове сваке наставне јединице. Због тога су почетни задаци у сваком поглављу
предвиђени као репродукција основних знања и вештина. Код оваквих задатака обично је
предвиђено да ученици самостално уписују решења директно у збирку. На тај начин збирка
има делимчно радни карактер. Тако ће код сваког ученика бити створен осећај успеха, који
ће, надамо се, представљати изазов за решавање наредних, све тежих задатака. Такође,
постоје задаци који су типски за одређене области, па је код оваквих задатака решење,
делимичнo или у целости, дато непосредно после поставке задатка. За све остале задатке,
решења се налазе на крају сваког поглавља.
На крају сваке целине налази се кратак тест. Намера нам је била да понудимо ученицима
могућност да сами провере у којој мери су савладали одговарајућу целину.
Уз захвалност рецензентима на сугестијама и саветима који су збирку учинили бољом, свим

решаваоцима задатака, њиховим професорима, па и родитељима који желе да помогну
својој деци, желимо пуно успеха у раду.
Аутори
САДРЖАЈ
Скупови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Скуп природних бројева – обнављање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 29
Појам скупа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 32
Операције са скуповима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 34
Изрази са више скуповних операција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 36
Скуп природних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 37
Изрази са променљивом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 39
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Геометријски објекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Основни геометријски појмови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 51
Делови праве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 52
Делови равни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 53
Многоугао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 55
Конвексност. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 57
Кругови и кружнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 57
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Дељивост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Појам дељивости, делиоци и садржаоци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 73
Дељивост декадним јединицама и бројевима 2, 5, 4 и 25 . . . . . . . . . . . 60 73
Дељивост бројевима 3 и 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 74
Прости и сложени бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 75
Највећи заједнички делилац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 76
Најмањи заједнички садржалац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 77
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Угао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Појам угла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 93
Кружни лук и тетива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 94
Упоређивање углова. Надовезивање углова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 94
Врсте углова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 95
Мерење углова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 97
Углови на трансверзали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 99
Тест I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Тест II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Разломци I део . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Појам разломка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 119
Проширивање и скраћивање разломака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 120
Упоређивање разломака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 123
Сабирање разломака једнаких именилаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 125
Врсте разломака. Мешовити бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 126
Децимални запис разломка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 126
Приближна вредност броја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 128
Бројевна полуправа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 129
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Разломци II део . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Сабирање и одузимање разломака једнаких именилаца . . . . . . . . . . 131 150
Сабирање и одузимање разломака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 151
Сабирање и одузимање децималних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 153
Својства сабирања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 155
Једначине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 155
Неједначине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 156
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Разломци III део . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Множење и дељење разломака природним бројем . . . . . . . . . . . . . 157 178
Множење разломака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 178
Дељење разломака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 180
Својства множења и дељења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 181
Множење децималних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 183
Дељење децималних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 183
Бројевни изрази . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 184
Једначине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 186
Неједначине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 188
Аритметичка средина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 190
Размера. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 191
Проценти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 192
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Осна симетрија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Појам осне симетрије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 203
Осна симетричност једне фигуре. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 205
Симетрала дужи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 206
Симетрала угла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 207
Тест. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Trusted by over 1 million members
Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million

titles without ads or interruptions!
Start Free Trial
Cancel Anytime.
КАКО ЋЕШ КОРИСИИ ОВУ ЗБИРКУ ЗАДААКА

(упутство за ученике)
На почетку сваке лекције су једноставни задаци у којима

на предвиђена места треба уписати бројеве или слова.
Наводимо три таква примера:
Ако је дата табела бројева, прво

рачунај у свесци па резултате
упиши на одговарајућа места у
табели.
Ако треба нешто да се

нацрта или обоји, онда то
одмах уради у збирци.
Највише је задатака које ћеш

радити у свесци. Један такав је:
Када самостално урадиш

задатак, провери решење у
збирци. Црвеном бојом, поред
стране на којој се налазе
задаци, означена је страна на
којој се налазе решења. На
пример, задаци из лекције
Упоређивање разломака налазе
се на 107. страни, а решења на
123. страни. Желимо ти много успеха у раду!
Аутори
СКУПОВИ
СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА ; ОБНАВЉАЊЕ

1. Запиши цифрама следеће бројеве:
1) двадесет три хиљаде шестсто педесет осам; 2) осам милијарди;
3) милион двадесет; 4) три милиона петнаест хиљада шест;
5) седамнаест хиљада један; 6) шестсто милиона шездесет хиљада шест.
2. Одреди колико следећи бројеви имају јединица, десетица, јединица хиљада, стотина
хиљада и јединица милиона:
728 531 1 004 007 2 805 13 905 8 005 501 347
јединица
десетица
јединица хиљада
стотина хиљада
јединица милиона
3. Напиши број који има тачно:

1) 5 јединица, 6 десетица и 3 јединице хиљада;
2) 6 стотина, 3 десетице хиљада, 7 јединица и 8 јединица хиљада;
3) 12 десетица и још 13 јединица хиљада и још 18 стотина и још 123 јединице.
4. Којa су тврђења тачна: 1) 1 287  1 287; 2) 1 287 = 1 287; 3) 1 287  1 287?
5. Између бројева стави један од знакова  или  тако да посматрана тврђења буду тачна:
1) 304 427 340 427; 2) 222 483 222 384; 3) 405 324 45 998; 4) 143 889 54 998.
6. Одреди све природне бројеве који задовољавају неједнакости:

1) 172  x; 2) x  362 ; 3) 1 993  x  2000 ; 4) 5243  x  3 425.
7. Одреди месну вредност сваке цифре у следећим бројевима:

1) 23 456; 2) 24 547; 3) 576 576 ; 4) 333 000; 5) 99 999.
8. Запиши бројеве у облику збира производа декадне јединице и једноцифреног броја:

1) 38 947; 2) 15 035; 3) 100 700; 4) 5 030; 5) 77 007.
9. Запиши једним бројем сваки од следећих израза:

1) 3 10 000 5 1000 7 100 8 10 1 1; 2) 8 100 000 6 1000 3 100 2 10 9 1;
3) 1 100 000 2 1000 5 10 3 1; 4) 3 100 5 1000 2 10 8 10 000 ;
5) 9 10 000 1000 7 100 3 2 10 ; 6) 100 3 7 10 000 10 4 1000 6 .
10. Попуни табелу:

претходник 4 699 2 008 999 999
број 2 508 1 000 1 12 999
следбеник 1 300 5 001
11. Одреди разлику следбеника и претходника броја: 1) 1 799; 2) 8 000; 3) а.
12. Колико има природних бројева између:

1) 3 438 и 3 466; 2) 7 990 и 8 004; 3) природног броја а и природног броја b?
13. Колико има:

1) једноцифрених, 2) двоцифрених, 3) петоцифрених, 4) осмоцифрених бројева?
Колико је међу њима парних, а колико непарних бројева?
14. 1) Којим цифрама се завршавају парни, а којима непарни природни бројеви?

2) Напиши најмањи непаран и највећи паран петоцифрени број.
3) На фудбалском дербију је 24 837 навијача. Да ли је могуће да је на стадиону једнак
број навијача и једне и друге екипе? Објасни зашто.
15. Колико има троцифрених бројева који се пишу само цифрама 3, 4 и 7 и цифре се не
понављају?
16. Колико има четвороцифрених бројева који се пишу помоћу цифара: 1) 1 и 2, 2) 0, 4 и 6?
17. Колико има четвороцифрених бројева који се пишу помоћу цифара 0, 1, 5, 6 и 8 ако се
цифре: 1) не могу понављати, 2) могу понављати?
18. Колико има бројева између 415 748 и 457 294 који се пишу помоћу цифара 0, 2, 4, 5, 8 и 9
ако се цифре не понављају?
19. Одреди најмањи и највећи четвороцифрени број чије су све цифре различите и парне.
20. Одреди највећи и најмањи паран седмоцифрени број у чијем запису нема цифара 5, 6 и
8 и у коме се свака цифра може јавити највише два пута.
21. Које цифре могу стајати уместо  тако да неједнакости буду тачне?
1) 623 950 662 < 623 9  8 662; 2) 337 615 546 641 > 33  615 546 164;
3) 423 613 976 < 423 614 9  6; 4) 46 912 773 648 >  6 002 300 800.
22. Збир цифара броја 1 142 је 11 4  2  8, а производ цифара је 11 42  8. Попуни
табелу.
број 23 111 4 098 7 1 000 23 115 0
збир цифара
производ цифара
23. Колико има четвороцифрених бројева чији је:

1) збир цифара 3, 2) производ цифара 2?
24. Израчунај збир свих троцифрених бројева чији је збир цифара 5.
25. Израчунај разлику четвороцифреног броја чији је производ цифара 1 и највећег

троцифреног броја чији је збир цифара 19.
26. Попуни укрштеницу. 26) који је по реду дан 18. октобар у години
која није преступна
1 2 3 4 5 6 7 8
27) најмањи троцифрен број чији је збир
9 10 цифара 6
28)
11 12 13
30) број коме је 2 цифра стотина, 4 цифра
14 15
јединица, 9 цифра јединица хиљада и 6
цифра десетица
16 17 18 19
20 21 22 23
УСПРАВНО
1)
24 25 2) највећи број треће хиљаде чији је збир
цифара 18, а цифра јединица 4
26 27
3) следбеник следбеника броја 329
28 29 30 4) елемент скупа N0, а није елемент скупа N
5)
6)
ВОДОРАВНО 7) најмањи непаран број који се пише
цифрама 4, 5, 6 и 8
1) 1002  41000 10 3 8) решење једначине x : 2 31 337
5) 12) најмањи двоцифрен број чији је
9) 249  2328 производ цифара 45
10) најмањи број 67. десетице 13) ( )
11) 798  2222:22 17) 1 23 916 35 2 53 0
12) број који има 55 јединица хиљада, и још 19) најмањи паран број састављен од
37 десетица и 12 јединица цифара 0, 1, 2, 4 и 5
14) 222222 20) 772 + 773 + 774 + 775
15) 62515 1230 21) 9 999 : 909
16) претходник броја 8 22) претходник следбеника броја 25
17) најмањи паран број 23) број који се добија када се у броју
18) збир цифара броја 12 021 6 808 цифре највеће и најмање месне
19) најмањи природан број вредности замене
20) производ збира и разлике бројева 24) 
64 и 28 25) највећи паран троцифрен број написан
23) највећи двоцифрени број чији је збир цифрама 1 и 2 чији је збир цифара 5
цифара 8 29) најмањи број чији је збир и производ
24) 20 227 + 20 230 + 20 233 + 20 225 цифара 4
25) 2473 30) највећи једноцифрени број
27. Упиши бројеве 11, 22, 33, 44, 55, 66, 77 и 99, тако да
квадрат буде „магичан“.
88
28. Постави заграде тако да једнакости буду тачне:

1) 16  4  2  8 : 4  10 18; 2) 12 : 3  24  20 : 4  6  2 : 2  5 .
29. Дешифровати сабирања ако истим словима одговарају исте, а различитим различите
цифре:
1) A 2) BAC 3) ABC 4) A
AA ACB ABC CA
 AB  CBA  CBA ACA
BBB ABBC BBB  MACA
CMCC
30. У троугао и око троугла уписани су бројеви тако да је збир два суседна поља у троуглу
уписан на одговарајуће место ван троугла (види прву слику). На исти начин попуни
празна места.
Урађени пример. 1) 2) 3)
31. 1) Бројеве 172, 389, 394, 927, 1 728, 755 заокругли на најближу десетицу.
2) Бројеве 1 820, 2 770, 8 190, 28 110, 36 180, 12 450 заокругли на најближу стотину.
3) Заокругљивањем бројева на најближу десетицу или стотину процени резултате
сабирања: 328 + 421, 473 + 899, 5 238 + 424, 2 492 + 1 123, 7 777 + 9 999.
32. Станко је са баком отишао на пијацу. Поред једне тезге видео је натпис да за купљена
3kg спанаћа добијају још 1kg бесплатно. Ако спанаћ кошта 53 динара по килограму,
колико су Станко и бака донели кући спанаћа ако су га укупно платили 424 динара?
Колико би спанаћа донели да су га платили два пута више?
33. Странице правоугаоника су a и b. Одреди све могуће вредности за обим и површину

правоугаоника ако страница a може имати вредности 3 или 4, а страница b може имати
вредности 1, 2 или 6.
34. Марко је купио свеске од 60 и 80 листова. Сваки лист обе свеске почео је да нумерише
бројевима 1, 2, 3,... док није стигао до последње стране обе свеске. Колико цифара је
употребио да би нумерисао обе свеске?
35. Славица живи у улици у којој има 34 куће са леве и 72 куће са десне стране. Куће на
левој страни су нумерисане непарним бројевима почевши од броја 1, а са десне стране
парним бројевима почевши од броја 2. Колико је цифара употребљено за нумерацију
кућа у Славичиној улици? Колико је кућа нумерисано троцифреним бројевима?
10
36. Уместо звездица стави 37. Испод сваке колоне уписан је збир бројева из те
одговарајуће цифре тако колоне, а поред сваке врсте производ бројева из те
да рачун буде тачан: врсте (види слику). Упиши бројеве тако да важи:
1) 2)
3 1 2  7 2 3 1 6 6 9
 5  4 2 5 40 20 8
11 0
3 6 2 36 1 35
  33 6
9 11 8 9 3 7 8 8 11
38. Који од следећих низова је низ природних бројева? Како би описао остале?
1) 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, ... ; 2) 2, 4, 6, 8, 10, ... ; 3) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, ...; 4) 1, 3, 5, 7, 9, ... .
39. Уочи правило и допиши бројеве који недостају:
1) 2) 3 240 1 076 253 1

2 852 2 164
1 226
815 1 019
308 507 450
40. Уочи правило и одреди следећа три члана низа:

1) 31, 50, 69, 88, 107, 126, 145, ... 4) 1, 3, 7, 13, 21, 31, 43, ...
2) 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, ... 5) 2, 3, 6, 11, 18, 27, 38, ...
3) 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, ... 6) 1, 4, 9, 16, 25, 36, 49, ...
ПОЈАМ СКУПА
1. Опиши речима своство помоћу којег је образован скуп:
1) А{понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, субота, недеља};
2) В{Европа, Азија, Африка, Јужна Америка, Северна Америка, Аустралија, Антарктик}
2. Набрајањем елемената запиши скупове које чине:

1) имена четири твоја друга или другарице; 2) слова речи „школа“;
3) самогласници у српском језику; 4) првих пет слова абецеде.

1) природни бројеви мањи од 7; 2) бројеви треће десетице;
3) непарни бројеви између 15 и 23; 4) непарни бројеви мањи од 30, дељиви са 5.

1) двоцифрени бројеви чија је збир цифара 6
A{60, 51, ____, ____, ____, ____};
2) троцифрени бројеви чији је збир цифара 3
B{300, ____, ____, ____, ____, ____};
3) двоцифрени бројеви код којих је збир цифара већи од 15
C{79, ____, ____, ____, ____, ____};
4) двоцифрени и троцифрени бројеви чији је производ цифара 2
D{12, ____, 112, ____, ____};
5) двоцифрени бројеви код којих је цифра десетица за 3 већа од цифре јединица
E{30, 41, ____, ____, ____, ____, ____}. 11

1) сви двоцифрени бројеви који се могу записати коришћењем цифара 2, 5 и 7
A{22, 25, 27, ____, ____, ____, ____, ____, ____};
2) сви троцифрени бројеви који се могу записати цифрама 3, 0 и 1
B{100, 101, 103, ____, ____, ____, ____, ____, ____, 300, 301, 303, ____, ____, ____,
____, ____, ____}.
6. Која од следећих тврђења су тачна?

1) 2 је елемент скупа { 5, 1}; 2) запета је елемент скупа { a, b, c, d, e, f };
3) 12 није елемент скупа {1, 2, ..., 99, 100}.
7. Дати су скупови А{1, 2, а, b, 3} и В{c, d, 4, 5, e}. На линијама стави један од знакова 

или  тако да тврђења буду тачна.
4 ___ А, 2 ___ А, 3 ___ В, с ___ А,
а ___ А, е ___ В, b ___ В, 5 ___ В.
8. Нацртај Венов дијаграм за скуп М ако је:

1) М{7, 14, 21}; 2) М{11, 33, 55, 77, 99}; 3) М{ ,  ,  ,};
4) a  M, b  M, c  M, d  M и скуп М нема других елемената осим набројаних;
5) s  M, g  M, h  M, p  M, d  M, f  M и скуп М нема других елемената осим набројаних.
9. Нацртај Венов дијаграм за скуп чији су елементи бројеви седме десетице дељиви са 3.
10. Запиши набрајањем елемената скуп дат Веновим дијаграмом.
11. Запиши набрајањем елемената скупове дате Веновим дијаграмима.
12
12. На основу Веновог дијаграма са слике десно стави један од

знакова  или  тако да тврђења буду тачна.
1___Р, 210___Р, 12___Р, 102___Р,
1 222___Р, 21___Р, 2___Р.
13. Запиши навођењем елемената и Веновим дијаграмом следеће скупове:

1) K{ x | xN и x < 5}; 2) L{ n | nN₀ и n  7}; 3) G{ s | sN и 4  s < 5};
4) D{ d | dN₀ и d + 4  7}; 5) S{ a | a N и a је паран број пете десетице}.
14. Скуп P{a, e, и, о, у} можемо записати, описујући елементе, овако:

P{ x | x је самогласник}.
Запиши описујући елементе и Веновим дијаграмом следеће скупове:
1) A{2, 4, 6, 8, 10}; 2) B{11, 22, 33, 44, 55, 66, 77, 88, 99};
3) C{123, 132, 213, 231, 312, 321}; 4) D{11, 15, 17, 51, 55, 57, 71, 75, 77}.
15. Описујући елементе, као у претходном задатку, запиши скуп природних бројева:
1) који су мањи од 700 2) који су већи од 15
A{ x | xN и x < _______ }; B{ x | xN и ______ };
3) који су мањи од 378, а већи од 111 4) који су парни и мањи од 88
A{ x | xN и _______ < x < _______ }; D_____________________________;
5) који су решења неједначине а + 16 < 163
E_____________________________.
16. Која су од следећих тврђења тачна?

1) 0Р , ако је P{r | rN и r < 4};
2) 201V , ако је V{x | xN₀ и x > 200};
3) 4R , ако је R{k | k N и k + 3 > 7};
4) G , ако је G{g | g је геометријска фигура}.
17. Одреди елементе следећих скупова:

1) А је скуп свих природних бројева мањих од 5, а већих од 7;
2) Е је скуп свих бројева који су решења једначине x0  2 ;
3) С је скуп свих троцифрених бројева који се пишу само цифром 0.
18. Која су од следећих тврђења тачна?

1) {x | x je број осме стотине и x се пише само цифрама 2, 3 и 8}Æ;
2) {n | n je број девете стотине и n се пише само цифрама 2, 3 и 8}Æ;
3) {k | k je број прве стотине и k је број који почиње цифром 2} Æ.
19. Дат је скуп А{1, 2, 3, 4, 5, 6}. Који су од следећих скупова подскупови скупа А:
В{1, 3, 5}, C{1}, D{2, 4, 6, 8}, E{0, 1}, F Æ , G{1, 2, 3, 4, 5, 6}, H{123}.
13
20. Одреди скупове А и В и утврди да ли је В  А:
21. Дат је скуп А{a, b, c, d, e, f }. Која су од следећих тврђења тачна?

1) a  A; 2) g  A; 3) {b, e}  A; 4) {c, f }  A; 5) {a}  A;
6) d  A; 7) { f }  A; 8) {e, f }  A; 9) {d, b, f, a, e, c }  A.
22. Нека је А било који скуп. Која су од следећих тврђења увек тачна?
1) А  А; 2) 1  А; 3) Æ А; 4) Æ  А; 5) А  Æ .
23. Одреди све подскупове скупова:

1) А{3}; 2) B{2, 5}; 3) C{3, 6, 9}; 4) D{x | x  N и 6x  24 }.
24. Дат је скуп Е{5, 55, 555, 5 555}. Одреди све:

1) једночлане подскупове; 2) двочлане подскупове; 3) трочлане подскупове.
25. Да ли су једнаки скупови:

1) A{1, 2} и B{2, 1}; 2) C{n, a, d} и D{s, a, n};
3) E{m, e, t, a, r} и F{t, r, e, m, a}; 4) G{K, R, E, D, A} и H{d, r, e, k, a}.
26. Одреди који скупови су међусобно једнаки:

A{1, 2, 1, 2}; B {1, 2, 2}; C{x | xN и x  3};
D{1, 2, 12}; E {3, 3, 1, 3, 2}; F{1, 23}.
27. Ако је Е  {1, 2,12, 23, 123, 234} и Н  {234,123,1, x, 12, 2} , одреди вредност променљиве х
тако да је:
1) ЕН; x  ____
2) Н  Е. x  ____ или x  ____ или x  ____ или x  ____ или x  ____ или x  ____
28. Одреди вредности променљивих p и q тако да важи:

1) {1, 3, 5} {3, p, q}; p  ___ и q  ___ или p  ___ и q  ___
2) {21, 49, p}{7, q, 49}; p  ___ и q  ___
3) {2, 5, 8}  {2, 4, p, q}; p  ___ и q  ___ или p  ___ и q  ___
4) {6, 26, q}  {26, p}. p  ___ , а q  ___ или q  ___
14
29. Одреди вредности променљивих x и y тако да скупови А, В и С буду једнаки, ако је:
А{1,3,5,7,9}, В{5,9,x,1,7} и С {1,7,9,y,5,3 }.
30. Скуп K чине слова имена Јован, а скуп L слова имена Јована. Запиши елементе ова два
скупа и одреди број њихових елемената. Које је од следећих тврђења тачно: K  L, KL
или L  K?
31. Два скупа која имају различити број елемената не могу бити једнака. Запиши два скупа
која имају исти број елемената, а нису једнака.
32. Одреди број елемената скупa А ако je:

1) А{1, 2, 33}; 2) A{1, 1, 1, 1}; 3) A{5, 15, 55, 555, 5, 55};
4) A{2, 4, {2}}; 5) A{1, 1, {2, 3, 4, 5}}; 6) A{{1, 2}}.
33. Одреди број елемената скупа С ако је:

1) С {x | xN и x < 7 342}; 2) С {x | xN и x је двоцифрен број};
3) C{ p | pN₀ и 483 < p < 841}; 4) C{g | gN₀ и g22 < 51}.
34. Који од скупова A, B, C, D, E, F и G имају исти број елемената:

A{a, b, c}, B{a, a, c}, C Æ , D{a, {b, c}}, E{ Æ }, F{{a, b, c}}, G{a, {a}, A}?
35. Одреди елементе и број елемената скупа С ако је:

1) А{1, 2, 2, 3, 4, 5}, B{10, 11, 12, 13, 13, 14} и С{c | c  N и cba, a  A, b  B}
2) A{8, 9, 10, 11, 12}, B{b | bN₀ и } и С{c | c N₀ и ca : b, a  A, b  B}
3) А{a | a  N, или }, B{b | b  N и b2  A}, C{c | c  N и c5  B}
36. Одреди вредности променљивих z, r и s знајући да за скупове M{2, 4, 6, 8}, K{4, 6, s} и

L{2, 4, z, r} важи:
1) K  L, n(L)3; 2) L  M, n(L)2; 3) L  M, n(L)3; 4) LM.
ОПЕРАЦИЈЕ СА СКУПОВИМА
1. За задате скупове А и В одреди А  В ако је:
1) А{1, 2, 3}, B{2, 3, 4}; 2) А{2, 4, 6, 8, 10}, B{3, 6, 9, 12};
3) А{a, b, c, d}, B{d, b, a, c }; 4) А{p, p, p, q, r, q}, B{r, r, p, p};
5) А скуп слова имена Бранислав, а В скуп слова имена Бранимир;
6) А {n | nN и x  7}, B{x | xN₀ и 5  x < 9};
7) А{x | xN и x <13}, B{x | xN и x > 10};
8) A{p | pN и p > 41}, B{q | qN и q > 30};
9) А Æ , B{ Æ }.
2. На Веновом дијаграму десно шрафирај област дијаграма где

уписујемо елементе пресека скупова X и Y.
15

Start Free Trial
Cancel Anytime.
3. На основу Венових дијаграма запиши скупове и њихов пресек.
4. Нацртај Венове дијаграме скупова:

1) O{12, 14, 16, 18} и I{6, 12, 18}; 2) M{7, 17, 27} и N{47, 37, 27};
3) А{p, e, k, a, r} и B{r, e, k, a}; 4) V Æ и U{0};
5) F{x | x је непаран број прве десетице} и G{x | x је паран број прве десетице}.
Који су од скупова дисјунктни?
5. Одреди вредности променљивих тако да је:

1) {1, 3, 7, 9}  {2, 5, 7, x} {3, 7}; 2) {2, 3, 5, 7, 11, 13}  {3, 5, x, y} {3, 5, 7, 13};
3) {a, 5, 12, 36}  {4, b, 12, 15} {4, 36}; 4) {34, 54, 74, 94}  {15, g, 67} Æ ;
5) {7, 15, 21, 38, 41}  {9, 23, h, 38, s} {15, 38}.
6. За задате скупове Q и R одреди Q  R и број елемената овог скупа ако је:

1) Q{1, 3, 5}, R{7, 9, 11}; 2) Q{1, 4, 5, 7}, R{4, 6, 7, 10};
3) Q{12, 23, 34, 45}, R{12, 45}; 4) Q{први}, R{други};
5) Q скуп слова имена МИРОСЛАВ, а R скуп слова имена СОТИР;
6) Q{x | xN и 14  x  21}, R{x | xN и x је паран број друге десетице};
7) Q{x | xN и x  46}, R{ x | xN и x 100}.
7. На Веновом дијаграму десно шрафирај област дијаграма где

уписујемо елементе уније скупова X и Y.
8. На основу Венових дијаграма запиши скупове, њихов пресек и унију.
9. Зоран и Јован су другови из одељења. Зоран се дружи са Маријом, Тијаном, Јанком,

Мирком, Здравком, Петром и Василијем, а Јован са Мирјаном, Јанком, Жељком, Луком,
Василијем и Здравком. Одреди унију и пресек скупова имена Зоранових и Јованових
другова.
10. Ако је А  В, које су од следећих једнакости увек тачне:

1) A  BA; 2) A  BB; 3) A  BA; 4) A  BB;
5) A  Æ A; 6) Æ  A Æ ; 7) A  Æ  Æ ; 8) Æ  AA.
16
11. Одреди елементе скупа Е ако је:

1) P{2, 5, 12, 13}, E  P{5}, E  P{2, 5, 9, 12, 13, 17};
2) E  {a, b, c, d, e}, E  { a, c, d }{a}, n(E)3;
3) E  {5, 36, 59, 117} {5, 26, 36, 59, 84, 117}, n(E)3.
12. Одреди:
1) n(A  B) ако је n(A)5, n(B)12 и n(A  B)3;
2) n(A  B) ако је n(A)19, n(B)17 и n(A  B)23;
3) n(B) ако је n(A)8, n(A  B)16 и n(A  B)3.
13. Одреди D \ S и S \ D ако је:

1) D{1, 3, 5, 6, 7, 8} и S{2, 4, 7, 8, 9};
2) D{1, 1, 3, 3, 3, 6, 9} и S{1, 3, 6, 6, 9, 9, 9};
3) D{маја} и S{м, а, ј, а};
4) D{3, 12, 22, 32} и S{d | dN, d < 100 и d се пиши само цифрама 2 и 3};
5) D скуп слова речи НАСТАВНИК, а S скуп слова речи УЧЕНИК;
6) D{z | zN и 5  z  2  8 } и S{m | mN, m < 12 и m је дељиво са 4};
7) D{p | pN, p < 1 000, збир цифара броја p је 3} и S{3, 102, 300, 503, 1 200}.
14. На Веновом дијаграму скупова М и Т десно шрафирај сивом бојом

област дијаграма где уписујемо елементе скупа М \ T, а црвеном
бојом област дијаграма где уписујемо елементе скупа T \ M.
15. На основу Венових дијаграма запиши скупове, њихов пресек, унију и разлике.
16. Ако је L{z, v, o, n, k, o} и V{k, o, n, v, o, j}, која су од следећих тврђења тачна:

1) {z, v, o, n, o}  L  V; 2) {j, o, v, o}  L  V; 3) z  L \ V.
17. За скупове А{11, 12, 13, 14, 15, 16, 17}, B{12, 13, 15, 16, 17} и C{13, 16}
одреди СА(В), СА(С) и СВ(С). Одабери произвољне дисјунктне скупове K и L, такве да је
K  LА. У том случају одреди СА(K) и СА(L).
18. Одреди вредности променљивих тако да је:

1) {12, 17, 41, 55} \ {12, x, 21, 55}{17}; 2) {a, b, 32} \ {8, 11, 52} {4, 32};
3) {p, 47, 200} \ {13, 18, r}{47}; 4) {14, 15, 16, f} \ {32, 33, 34, t}{14, 15, 16}.
19. Које су од следећих једнакости увек тачне?

1) A \ Æ A; 2) A \ Æ  Æ ; 3) Æ \ AA; 4) Æ \ A Æ .
17
20. Ако је H  X, које су од следећих једнакости увек тачне?

1) H \ XH; 2) X \ H Æ ; 3) H \ X Æ ; 4) X \ HX?
21. Ако је S  D Æ , чему је једнако S \ D и D \ S?
22. Доврши попуњавање табеле како је започето:
\ 
23. Одреди елементе скупова А и Е ако је:

1) А  Е{1, 3, 14}, A \ E{2, 5, 38}, E \ A{20, 22}
Решење: Како је онда је
1
А{2, ____, ____, ____, ____, ____}
5 3
22 E{20, ____, ____, ____, ____}
38 14
2) A  Е{a, d, f}, СA(E){e, k}

3) А  Е{x | x N, x  20 и x је дељиво са 3}, A \ E{6, 15}, E \ A{12}
4) А  Е{111, 112, 121, 122, 211, 212, 221, 222}, A  E{111, 222}, A \ E{112, 121, 122}
24. Ако је n(A)15, а n(B)7, колико највише, а колико најмање елемената могу имати
скупови: 1) A  B; 2) A  B; 3)A \ B; 4) B \ A?
25. Одреди:
1) n(D  P) ако је n(D \ P)4, n(P \ D)3 и n(D  P)3;
2) n(K \ U) ако је n(U \ K)5, n(K  U)12 и n(U  K)3.
26. Одреди оне елементе које скуп А мора садржати ако је:
1) {1, 3, 5}  A{1, 2, 3, 4, 5}; 2) А  {p, e, t}{p, e, t, a, k};
3) A  {p, e, t, a, k}{p, e, t}; 4) {2, 3, 4}  A{1, 2, 3, 4, 5}.
27. Јадранка и Никола су одлучили да заједно прославе рођендан. Јадранка је позвала 15

другова, а Никола 12. Ако су 5 другова позвали и Јадранка и Никола, колико је укупно
гостију позвано?
28. У једном одељењу од 27 ученика свако је морао да се одлучи за учење грађанског

васпитања или веронауке. Ако се 14 ученика определило за грађанско васпитање и 17
за веронауку, колико ученика се определило за оба предмета?
18
29. У пошти се налази 115 особа. Њих 24 не шаље ни писма ни разгледнице. Разгледнице су
послале 63 особе, а писма 44 особе. Колико особа је послало и писмо и разгледницу, а
колико само једно од та два?
30. У једној туристичкој агенцији продају се аранжмани за летовање у Тунису и Египту. У

колективу од 109 радника, 37 радника је одлучило да не иде на летовање преко ове
агенције. Преостали радници су резервисали 42 аранжмана за Тунис и 34 аранжмана за
Египат. Колико радника је резервисало само један, а колико радника оба аранжмана?
31. У европски летњи камп математичара дошло је 73 ученика од којих 38 ученика говори
немачки језик, 25 ученика француски, а 12 ученика говори оба језика. Колико ученика
не говори ниједан од ова два језика?
ИЗРАЗИ СА ВИШЕ СКУПОВНИХ ОПЕРАЦИЈА

1. На основу Веновог дијаграма записати елементе скупова P, Q и R.
2. Нацртај Венов дијаграм и одреди скупове А  В  С и А  В  С ако је:

1) A{1, 4, 7, 11, 14}, B{1, 3, 7, 12}, C{5, 7, 13};
2) A{a, s, d, f, g}, B{a, f, g, k}, C{a, d, f, k};
3) A{s | s N и s 4  5 }, B{k | k N, k 11 и k дељиво са 3}, C{3, 7, 8, 9}.
3. За скупове K{12, 14, 16, 18, 20}, L{13, 14, 15, 16} и S{15, 16, 17, 18, 19} нацртај Венов
дијаграм датих скупова и одреди елементе скупова:
1) K  L  S, 2) K  L  S, 3) (L  K)  S, 4) (S  L)  K.
4. Ако је P скуп слова имена Мирко, Q скуп слова имена Славко, а R скуп слова имена
Алекса, одреди елементе скупова:
1) P  (Q  R), 2) R  (Q  R), 3) (R  P)  (Q  P), 4) (Q  P)  (P  R).
5. Нацртај Венов дијаграм скупова A, B и C и одреди елементе скупова:

1) (A  B) \ C, 2) (B  C) \ A, 3) (C  A) \ B, 4) (A  B) \ C, 5) (B  C) \ A, 6) (C  A) \ B
ако је А{x | x N0 и }, B{s | s N0 и } и С је скуп парних
природних бројева прве десетице.
19
6. За скупове X, Y и Z, дате Веновим дијаграмом десно, одреди

елементе скупова:
1) (X \ Z)  (Y \ Z), 2) (Y \ Z)  (Z \ Y),
3) (Y \ Z)  (Z \ Y), 4) (Y \ Z) \ (X  Y),
5) (Z  X) \ СY(Х), 6) (Z  (X \ Y))  (Y \ Z).
7. Осенчи део Веновог дијаграма у који уписујемо елементе скупова:

1) G  H  R, 2) G  H  R, 3) (G  H)  R, 4) (G  R) \ H,
5) H  (R \ G), 6) (R  G)  (H \ G), 7) (H \ G) \ (R  G), 8) (R  G)  (H\ (G  R)),
9) (G  R) \ H, 10) (H  G)  (R \ G), 11) ((G  R) \ (R  G)) \ H, 12) CG(R)  H.
8. Запиши користећи скуповне операције означене деловe Венових

дијаграма како је започето:
област I: A \ (B  C) област V: _________________
област II: (А  В) \ С област VI: _________________
област III: _________________ област VII: _________________
област IV: _________________
20
9. Опиши обојене делове Венових дијаграма као што је започето:
Напомена: Задатке од 10. до 17. најлакше ћеш решити користећи се Веновим дијаграмима.
10. Одреди елементе скупа А ако је A  B  C{4, 5, 6, 7, 8, 9} и (B  C) \ A{4, 8, 9}.

Решење.
Елементи 4, 8 и 9 једини су елементи које уписујемо у

обојени део Веновог дијаграма, па је онда
А{___, ___, ___}
11. Одреди елементе скупа K ако је K  L  M{1, 2, 3, 4, 5, 6}, M \ K{2, 4} и L \ K{4, 6}.
21
12. Одреди елементе скупова А, В и С ако је A  B  C{p | pN и p је једноцифрен број},

A \ B{1, 2, 3}, A \ C{2, 3, 9}, B \ A{5, 6} и B  C{4, 6}.
13. Одреди елементе скупова P, Q и R ако је P  Q  R{x | xN и 2  x  9}, P  Q  R{8},

R \ (P  Q){5, 6, 7}, (R  Q) \ P{3}, (Q  P) \ R Æ и P  (Q  R){4, 8}.
14. Одреди елементе скупова E, F и G ако је E  F  G{a, b, c, d, e}, E  F  G{b, c},

G  (E  F){b, c, d, e}, (E  F) \ G{a}, E \ F{d}.
15. Последњих пет година у Нишу се организује новогодишња трка. Право учешћа имају
ученици шестог, седмог и осмог разреда. До сада је из једне школе учествовало 295
ученика шестог, 289 ученика седмог и 236 ученика осмог разреда. И у шестом и у
седмом разреду учествовао је 101 ученик, и у седмом и у осмом 112, а и у шестом и
у осмом разреду 124 ученика. У сва три разреда учествовало је 73 ученика. Колико
ученика је учествовало:
1) у овој трци; 2) само у једном разреду; 3) тачно два пута?
16. У једном одељењу петог разреда свако од ученика је послао своје радове на неки
од следећих конкурса: литерарни, ликовни и математички. На литерарни конкурс
радове је послало 19 ученика, на ликовни 18 ученика, а на математички 14 ученика. На
литерарни и ликовни конкурс радове је послало 11 ученика, на ликовни и математички
8 ученика, а литерарни и математички 4 ученика. На сва три конкурса радове су
послала 3 ученика.
1) Колико има ученика у том одељењу?
2) Колико ученика је послало радове на:
а) тачно 1 конкурс; б) тачно 2 конкурса; в) најмање 2 конкурса; г) највише 2 конкурса?
17. Сваки од 23 испитаника гледао је неки од три дела филма. Први и други део је гледало
5, само први и трећи део 4, а други и трећи део 3 испитаника. Први део је гледало 15,
а само трећи 5 испитаника. Ако су сва три дела гледала 2 испитаника, одреди колико
испитаника је гледало:
1) само други део; 2) други део; 3) трећи део; 4) само први део.
22
СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА

1. На линији упиши број тако да једнакости буду тачне:
1) 153 742  ____153 ; 2) 2 378  _____ 2 713 2 378 ; 3) 3487  87_____ .
2. Упореди не рачунајући вредности датих израза:

1) 318  2 579 ____138 2 579 ; 2) 25316_____316 23 ; 3)133  4 777 _____ 4 777 133 .
3. Израчунај погодним здруживањем сабирака:

1) 2 01 576  409 214 ; 2) 72  73 74 75 76 77 78 ;
3) 1 2 3  ...  48  49 50 ; 4) 7  8  9  ...  43  44  45 .
4. Израчунај на најједноставнији начин:

1) 2566  2516 ; 2) ; 3) ; 4) .
5. Како се мења:
1) разлика ако умањилац повећамо за 221; 2) количник ако делилац смањимо 3 пута;
3) производ ако чинилац повећамо 5 пута; 4) разлика ако умањеник смањимо за 493;
5) количник ако дељеник повећамо 8 пута; 6) збир ако сабирак повећамо за 102;
7) разлика ако умањеник смањимо за 173, а умањилац повећамо за 284;
8) производ ако један чинилац повећамо 5 пута, а други смањимо 10 пута;
9) збир ако један сабирак повећамо за 21, а други за 492;
10) количник ако дељеник повећамо 6 пута, а делилац смањимо 3 пута.
6. Ако је 4 820 3 913  907 , израчунај:

1) ; 2) ; 3) .
7. Ако је , израчунај:
1) ; 2) ; 3) ; 4) .
8. Израчунај:
1) ; 2) ;
3) ; 4) ;
5) ; 6) ;
7) ; 8) .
9. Ако је дељеник број 1 347, количник 74, а остатак 15, одреди делилац.
10. Ако је количник 191, делилац 11, а остатак 10, одреди дељеник.
11. Количник два:

1) узастопна природна броја, 2) узастопна непарна броја, 3) узастопна парна броја
јесте природан број. Одреди те бројеве.
12. Израчунај број: 1) за 283 већи од 977; 2) за 99 мањи од 10 001.
13. Израчунај број:

1) за 3 већи од претходника броја 2 300; 2) 19 пута већи од следбеника броја 188.
23
14. За колико је број 4 291 већи од броја записаног истим цифрама али обрнутим редоследом?
15. Израчунај број за 5 238 већи од збира бројева 231 и 3 979.
16. Од збира бројева 2 374 и 7 297 одузми количник бројева 34 578 и 17.
17. Израчунај количник збира и разлике бројева 700 и 650.
18. Двоструки збир бројева 3 105 и 17 703 подели бројем који је за два већи од најмањег
троцифреног броја.
19. Збир три узастопна природна броја је 51. Одреди те бројеве.
20. Збир три парна узастопна природна броја је 132. Одреди те бројеве.
21. Збир четири непарна узастопна броја је 216. Одреди те бројеве.
22. Број 4 928 представи као збир два сабирка тако да је један сабирак:
1) за 484 већи од другог, 2) три пута већи од другог.
23. Срђан има 200 динара у једном и 50 динара у другом џепу панталона. Ако из оба џепа
извади по 40 динара, колико новца ће му остати у џеповима?
24. Марија има 626 динара, а Милева 1 034 динара.

а) Колико новца Милева треба да да Марији да би имале исте суме?
б) Ако Милева да Марији 250 динара, која од њих ће имати више новца и за колико?
25. Цена математичког часописа који излази једном месечно јесте 90 динара, а годишња
претплата на исти часопис је 950 динара. Колико ће Јелена новца да уштеди ако уплати
годишњу претплату уместо да свакога месеца купује часопис?
26. У једној пекари се дневно потроши 72 килограма брашна, а у другој 11 килограма више.
Колико се килограма брашна потроши у обе пекаре за једну годину ако година није
преступна?
27. Мајстор Гиле је у својој фабрици у јуну сашио 1 526 одела, у јулу 937 одела више него у
јуну, а у августу 2 101 одело. Колико је мајстор Гиле сашио одела за ова три месеца?
28. Један музички диск је изашао у тиражу од 150 000 дискова. Путем интернета је купљено
12 527 дискова, 7 263 диска су поклоњена, а остатак је послат у продавнице. Ако је
остало непродато 42 625 дискова, колико је продато у продавницама?
29. У једном аутобусу је данас превезено 1 628 путника, у другом 416 путника мање, а
у трећем 11 путника више него у прва два заједно. Колико је укупно путника данас
превезено у сва три аутобуса?
30. У три села живи 11 130 становника. У првом и другом селу живи 8 421, а у првом и
трећем 5 837 становника. Колико свако село има становника?
24
31. У три погона једне фабрике ради 4 933 радника. У првом погону ради четири пута више
радника него у другом, а у трећем 13 радника више него у другом. Колико радника ради
у сваком погону?
32. У две просторије у пошти налази се 1 117 пошиљки. Када је поштар Мирослав изнео
из једне собе 493 пошиљке, у њој је остало 7 пута мање пошиљки него у другој соби.
Колико је било пошиљки у свакој соби?
33. Нацртај бројевну полуправу ако је јединична дуж дужине: 1) 1cm; 2) 2cm ; 3) 15mm.
34. У квадрате упиши природне бројеве који одговарају тачкама на бројевној полуправој:
35. На бројевној полуправој прикажи решења једначина:

1) x  3  7 ; 2) x 3  8 ; 3) 805x  798 ; 4) (43x) ; 5) 84 : (22x2)  3  5 .
36. На бројевној полуправој прикажи решења неједначина и одреди колико природних
бројева задовољава дате неједнакости: 1) x 13 ; 2) x  9 ; 3) 4  x  5.
37. На бројевној полуправој 15mm представља растојање од 30 метара у природи.
Прикажи на бројевној полуправој удаљеност неких објеката од Снежиног стана:
продавница је удаљена 120m , пошта 240m , школа 150m , трафика 30m , ресторан 300m
и пекара 210m .
38. Скакавац је на бројевној полуправој у тачки 0. При првом скоку скочи за дужину 1, у
другом скоку за дужину 2, у трећем за дужину 3 и тако даље. У којој тачки на бројевној
полуправој ће се налазити скакавац после петог скока? А после 13 скокова?
39. Зец се на бројевној полуправој налази у тачки 215 и скаче ка њеном почетку. У првом
скоку скочи за дужину 20, у другом за дужину 19, у трећем за дужину 18, у четвртом за
дужину 17, све док не скочи за дужину 1. Да ли ће зец пронаћи шаргарепу ако се она
налази у тачки 110? А у тачки 4? Где ће се на бројевној полуправој налазити зец на крају
свог пута?
40. Кенгур скаче по бројевној полуправој и може да доскочи само у тачке које су означене
природним бројевима. Креће из Мелбурна, који је представљен тачком 998, и скаче ка
Сиднеју, који је представљен тачком 0. У првом скоку прескочи растојање 4, у другом
растојање 3, у трећем растојање 4, у четвртом растојање 3 и наставља овако да скаче.
Да ли ће кенгур на крају да доскочи у тачку којом је представљен Сиднеј и ако хоће,
у колико скокова? Ако је Аделаида означена у тачки 759, да ли ће кенгур на путу за
Сиднеј скочити у тачку у којој је представљен овај град? Ако хоће, колико ће скокова
направити до Аделаиде?
25

Start Free Trial
Cancel Anytime.
ИЗРАЗИ СА ПРОМЕНЉИВОМ
1. Израчунај вредност израза 12 s3 ако је:
1) s  2 ; 2) s  5 ; 3) s  9 ; 4) s 13 ; 5) s  31 ; 6) s 115.
2. Израчунај вредност израза 12 p17  420 : p ако је:

1) p  3 ; 2) p  7 ; 3) p 15 ; 4) p  42 ; 5) p 140 ; 6) p 210 .
3. Израчунај вредност израза (250 120 : d)2 + 2d ако је:

1) d  4 ; 2) d  6 ; 3) d  8 ; 4) d 15 ; 5) d  24 ; 6) d  60 .
4. Израчунај вредност израза 2 a3b5 ако је:

1) a  8, b  5 ; 2) a 13, b 1 ; 3) a 102 , b  47 ; 4) a 10 , b  6.
5. Израчунај вредност израза ( pq) : 33pq ако је:

1) p24, q15; 2) p17, q11; 3) p31, q13; 4) p802, q370.
6. Израз xx2x7 можемо означити са f(x), то јест f(x)xx2x7. Ако x заменимо са

бројем 3, тада вредност израза можемо записати овако f(3) . Аналогно
овоме израчунај: 1) f(4); 2) f(7); 3) f(11).
Упамти: производ xx краће записујемо x2.
7. Попуни таблице.
n 1 7 12 14 51 a 4 8 12 13 15 21
3n2 (a2)a4
3627n 6a3(a2)
a 7 5 9 7 11 15 13 17 9
b 1 2 3 4 5 6 7 8 9
aa5b3a
bb(ab)(ab)
12(3ba)(14a6) : 4
(a(ab) : 3)75
8. Нека је x природан број. Запиши број:

1) за 15 већи од x; 2) 3 пута већи од x;
3) за 3 већи од двоструке вредности броја x;
4) количник броја x и броја за 19 мањег од њега;
5) производ претходника и следбеника броја x; 6) за 12 мањи од седмине броја x.
9. Нека су a и b природни бројеви. Запиши следеће изразе:

1) збир бројева a и b; 2) разлику бројева a и b;
3) збир двоструког броја b и шестине броја a;
4) производ збира и разлике бројева a и b;
5) разлику броја за два мањег од троструког броја a и броја за шест мањег од петине броја b.
26
10. Попуни табелу:
претходник 2a4
број a a1 a2
следбеник 3a
11. Нека је страница квадрата a. Одреди обим и површину квадрата ако је a .
12. Које вредности може имати променљива p, тако да вредност израза (2 378 p) : 373 буде
природан број?
13. Одреди најмању и највећу могућу вредност израза 801 3k ако је k:
1) једноцифрен број; 2) двоцифрен број.
14. Посматрајмо природан број d већи од 9. Поређај по величини, од најмањег до највећег,

следеће бројеве: 1) d6, d 3 , d; 2) 2d, 3d7, d 9 , 3d, d1.
15. У следећој табели бројевима из прве врсте придружени су бројеви из друге по

следећем правилу: x  2x1.
1 2 3 4 5 ... x
3 5 7 9 11 ... 2x1
Уочи правило по коме се бројевима из прве врсте придружују бројеви из друге и
доврши попуњавање табела.
1 2 3 4 5 x 1 2 3 4 5 x
1 3 5 7 2 5 8 11
1 2 3 4 5 6 7 8 x
5 8 11 14 17
16. Бака је Сари дала 37 бомбона. Сара је својим другарицама давала по 5 бомбона. Колико
је Сари остало бомбона ако је бомбоне поделила са:
а) 3 другарице; б) 4 другарице?
Запиши изразом колико је Сари остало бомбона ако је поделила бомбоне са x
другарица. Колико је највише другарица могла да почасти бомбонама?
17. Милош је отишао на седмодневно зимовање на Златибор са школом. Родитељи су му

послали укупно 1 500 динара. Учитељица је Милошу дневно давала по 200 динара.
Колико је Милошу остало новца после: 1) 2 дана; 2) 4 дана; 3) 7 дана?
Запиши изразом колико је Милошу остало новца после x дана.
27
ТЕСТ
1. Дати су скупови А{ } и B{ }. На линијe упиши један од знакова  или

 тако да тврђења буду тачна:
3___ A ; 5___ B ; 1___ B ; 5___ A ; 10___ B .
2. Нацртај Венов дијаграм за скупове и .
3. Ако је и , одреди:
P  Q  ________________ ; Q  P  ________________ ; Q \ P  ________________ .
4. Ако је , B{ p | pN и p је паран број прве десетице} и

нацртај Венов дијаграм скупова и одреди
(A  B ) \ C  ___________________________________________ .
5. Одреди елементе скупова A и E ако је ,

и .
A  __________________________ ; E  __________________________ .
6. У једном одељењу има 27 ученика. Њих 13 у породици има брата, а 17 ученика има
сестру. Ако 3 ученика немају нити брата нити сестру, колико њих има и брата и сестру?
а) 5; б) 6; в) 7; г) 8; д) 9.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
7. Вредност израза јесте

а) 20 ; б) 88 ; в) 112 ; г) 120 ; д) 180 .
8. Вредност израза 3 x  2 y за x 1 и y  5 јесте

а) 10 ; б) 11; в) 13 ; г) 25 ; д) 30 .
) в. 8; ) в. 7; ) б. 6; . 5
; . 4; , , . 3
. 2; B 01, A 5 , B 1, B 5 , A 3 . 1
: а ње шеР
28
СКУПОВИ – РЕШЕЊА
СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА X ОБНАВЉАЊЕ

1. 1) 23 658; 2) 8 000 000 000; 3) 1 000 020; 4) 3 015 006; 5) 17 001; 6) 600 060 006.
2.
728 531 1 004 007 2 805 13 905 8 005 501 347

јединица 728 531 1 004 007 2 805 13 905 8 005 501 347
десетица 728 53 100 400 280 1 390 800 550 134
јединица хиљада 728 1 004 2 13 8 005 501
стотина хиљада 7 10 0 0 80 055
јединица милиона 0 1 0 0 8 005
3. 1) 3 065; 2) 38 607; 3) 15 043.

4. 1) тачно; 2) тачно; 3) тачно.
5. 1)  ; 2)  ; 3)  ; 4)  .
6. 1) x ; 2) x ;
3) x ; 4) x .
7.
СХ ДХ ЈХ С Д Ј
23 456 2 3 4 5 6
24 547 2 4 5 4 7
576 576 5 7 6 5 7 6
333 000 3 3 3 0 0 0
99 999 9 9 9 9 9
8. 1) 38 947  310 000  81000  9100  4 10 71 ;
2) 15 035 110 000 51000 310 51 ; 3) 100 700 1100 000 7100 ;
4) 5 030  51000 310 ; 5) 77 007  710 000 71000 71 ;
9. 1) 35 781; 2) 806 329; 3) 102 053; 4) 85 320; 5) 97 320; 6) 76 340.
10.
претходник 2 507 1 298 4 699999 0 2 008 4 999 999 999 12 998

број 2 508 1 000 1 299 4 700 1 2 009 5 000 1 000 000 12 999
следбеник 2 509 1 001 1 300 4 701 2 2 010 5 001 1 000 001 13 000
11. 1) 1 8001 7982; 2) 8 0017 9992; 3) 2.
Напомена: Разлика следбеника и претходника било ког природног броја увек је 2.
12. 1) ; 2) 13;
3) Између природних бројева a и b има ab1 других природних бројева.
13. 1) 9; 2) 90; 3) 90 000; 4) 90 000 000.
Има четири парна и пет непарних једноцифрених природних бројева. У свим осталим
случајевима има једнак број парних и непарних природних бројева.
14. 1) Парни се завршавају цифрама 0, 2, 4, 6 и 8, а непарни цифрама 1, 3, 5, 7 и 9.
2) Најмањи непаран је 10 001, а највећи паран 99 998.
3) Није могуће. Ако је исти број навијача обе екипе, њихов укупан број мора да је паран.
29
15. 6, и то су: 347, 374, 437, 473, 734 и743.

16. 1) 16; 2) 54.
17. 1) 96; 2) 500.
18. Ако број почиње са 42  онда на преостала 4 места може стајати било која од
преосталих цифара, па је број могућности 24, а ако почиње са 45  на трећем месту
могу стајати цифре 0 или 2, а на осталим било која од преосталих цифара, па је број
могућности 12. Дакле, укупно је могуће написати 36 тражених бројева.
19. Најмањи је 2 046, највећи је 8 642.
20. Највећи је 9 977 442, најмањи је 1 001 224.
21. 1) ; 2) 0, 1,..., 7 ; 3) За било коју цифру је задовољена неједнакост;
4) .
22.
број 23 111 4 098 7 1 000 23 115 0
збир цифара 5 3 21 7 1 12 0
производ цифара 6 1 0 7 0 30 0
23. 1) 10. Четири сабирка која дају збир 3 јесу: 111 0 , 1 2 0  0 или 3  0  0  0 , па су
тражени бројеви: 1110, 1101, 1011, 1200, 1020, 1002, 2 100, 2 010, 2 001 и 3 000.
2) 4. Четири чиниоца која дају производ 2 јесу 2111 , па су тражени бројеви : 1112,
1121, 1211 и 2111.
24. Три сабирка која дају збир 5 јесу 5  0  0, 4 1 0, 3  2  0, 3 11, 2  2 1 , па су
тражени бројеви: 500, 410, 401,140,104, 320, 302, 230, 203, 311,131,113, 221, 212 и 122, а
њихов збир је 3 720.
25. 1111 991120 .
26. 1 2 3 4 5 6 7 8
27.
4 2 3 0 7 3 4 6
9 10 66 77 22
8 9 3 6 6 1 11 55 99
11 12 13
5 3 1 5 5 3 8 2
88 33 44
14 15
28. 1)
6 4 9 7 3 5
16 17 18 19 2)
7 2 6 1
20 21 22 23
3 3 1 2 8 0
24 25
8 0 9 1 5 2 8 2
26 27
2 9 1 1 0 5
28 29 30
3 4 6 4 9 2 6 4
30
29. 1) 2) 3) 4) 6
5 918 152 46
55 189 152 646
 51  891  251  3646
111 1998 555 4 344
30. 1) 2) 3)
31. 1) 170, 390, 390, 930, 1 730. Број 755 подједнако је удаљен и од 750
и од 760.
2) 1 800, 2 800, 8 200, 28 100, 36 200.
Број 12 450 подједнако је удаљен и од 12 400 и од 12 500.
3) Збирови су око 750, 1 370, 5 660, 3 610, 17 780.
32. 10kg . За 424 динара су купили 8kg спанаћа и на ову количину су добили још 2kg
бесплатно. Да су платили два пута више, донели би 21kg спанаћа.
33. Површина: Pab Обим: O2(ab)
a a
b
3 4 b
3 4
1 3 4 1 8 10
2 6 8 2 10 12
6 18 24 6 18 20
34. .
35. . Укупно је употребљено 226 цифара.
Како на левој страни има 34 куће, то је 5 нумерисано једноцифреним, а 29 двоцифреним
бројевима. Са десне стране, 4 куће су нумерисане једноцифреним, 45 двоцифреним и
23 троцифреним бројевима.
36. 1) 2)
37.
3 1 2 6 3 1 3 9
5 1 4 20 4 2 1 8
1 1 1 1 1 5 7 35
9 3 7 8 8 11
31
38. Трећи низ. 1) Проширени скуп природних бројева N0 ; 2) Низ парних природних бројева;
4) Низ непарних природних бројева.
39.
1) 5 512 2) 3 240 1 076 253 1 0
2 852 2 660 2 164 823 252 1
1 626 1 226 1 434 1 341 571 251
815 811 415 1 019 770 320
308 507 304 111 908 450
40. 1) 164, 183, 202;

2) 128, 256, 512;
3) 34, 55, 89;
4) 57, 73, 91;
5) 51, 66, 83;
6) 64, 81, 100.
ПОЈАМ СКУПА
1. 1) А је скуп имена дана у недељи; 2) В је скуп имена континената.
2. 2) А{ш, к, о, л, а}; 3) B{а, е, и, о, у}; 4) С{a, b, c, d, e}.
3. 1) A{1, 2, 3, 4, 5, 6}; 2) B{21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30};
3) C{17, 19, 21}; 4) D{5, 15, 25}.
4. 1) A{60, 51, 42, 33, 24, 15}; 2) B{300, 210, 201, 120, 102, 111}; 3) C{79, 88, 89, 97, 98, 99};
4) D{12, 21, 112, 121, 211}; 5) E{30, 41, 52, 63, 74, 85, 96}.
5. 1) A{22, 25, 27, 52, 55, 57, 72, 75, 77};
2) B{100, 101, 103, 110, 111, 113, 130, 131, 133, 300, 301, 303, 310, 311, 313, 330, 331, 333}.
6. 1) не; 2) не; 3) не. 7. 4  А, 2  А, 3  В, с  А, а  А, е  В, b  В, 5  В.
8.
9.
10. 1) А{g, k, r, t}; 2) B{Марија}; 3) C{1, 6, 8}.
32
11. 1) P{2, 3, 4, 7, 10}, R{1, 3, 4, 5, 7, 9}; 2) H{d, a, p}, K{p, z};

3) A{8, 12, 14, 18, 20}, B{14, 16, 20}, C{8, 10, 20};
4) S{t, h}, D{s, h, n, f}, F{f, r}.
12. 1  Р, 210  Р, 12  Р, 102  Р, 1 222  Р, 21  Р, 2  Р.
13. 1) K{1, 2, 3, 4}; 2) L{0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7}; 3) G{4};
4) D{0, 1, 2, 3}; 5) S{42, 44, 46, 48, 50}.
14. 1) A{ x | xN, x је паран број, x  10};
2) P{ x | xN, x је двоцифрен број који се пише истим цифрама};
3) C{ x | xN, x је троцифрен број који се пише само цифрама 1, 2 и 3 и цифре се не
понављају};
4) D{ x | xN, x је двоцифрен број који се пише неком од цифара 1, 5 или 7 и цифре
могу да се понављају}.
15. 1) A{ x | xN и x < 700}; 2) B{ x | xN и x > 15};
3) A{ x | xN и 111 < x < 378}; 4) D{ x | xN, x < 88 и x је паран број};
5) E{ a | aN и a je решење једначине а + 16 < 163}.
16. 1) нетачно; 2) тачно; 3) нетачно; 4) тачно. 17. 1) A Æ 2) E Æ 3) C Æ
18. 1) тачно; 2) нетачно; 3) нетачно. 19. B  A, C  A, F  A, G  A
20. 1) A  {1, 3, 5} , B  {1, 5} ,B  A; 2) A  {2,3,5} , B  {2,3,5} , B  A;
3) A {1, 8, 12} , B Æ , B  A; 4) A  {8,9} , B {7,8,9} , B  A;
5) A  {2,4,5} , B{0, 3}, B  A.
21. 1) тачно; 2) тачно; 3) тачно; 4) тачно; 5) нетачно; 6) нетачно; 7) тачно; 8) тачно;
9) нетачно.
22. 1) тачно; 2) нетачно; 3) тачно; 4) нетачно; 5) нетачно.
23. 1) Æ, {3}; 2) Æ, {2}, {5}, {2, 5}; 3) Æ, {3}, {6}, {9}, {3, 6}, {3, 9}, {6, 9}, {3, 6, 9};
4) Æ, {1}, {2}, {3}, {4}, {1, 2}, {1, 3}, {1, 4}, {2, 3}, {2, 4}, {3, 4}, {1, 2, 3}, {1, 2, 4}, {1, 3, 4}, {2, 3, 4}, {1, 2, 3, 4}.
24. 1) {5}, {55}, {555}, {5 555}; 2) {5, 55}, {5, 555}, {5, 5 555}, {55, 555}, {55, 5 555}, {555, 5 555} ;
3) {5, 55, 555}, {5, 55, 5 555}, {5, 555, 5 555}, {55, 555, 5 555}.
25. 1) јесу; 2) нису; 3) јесу; 4) нису. 26. AB, CE
27. 1) x  23 ; 2) x 1 или x  2 или x 12 или x 23 или x 123 или x  234 .
28. 1) p 1 и q  5 или p  5 и q 1 ; 2) p  7 и q  21 ;
3) p  5 и q  8 или p  8 и q 5 ; 4) p 6 , а q 6 или q  26 .
29. x  3 , а y 1 или y  3 или y  5 или y  7 или y  9 .
30. K{Ј, о, в, а, н}, L{Ј, о, в, а, н}. n(K)n(L)5. Тачна су сва три тврђења.
31. , n(A)n(A)3, A B
32. 1) n(A) 3 ; 2) n(A)1 ; 3) n(A) 4 ; 4) n(A) 3 ; 5) n(A) 2 ; 6) n(A)1.
33. 1) n(C)7 341; 2) n(C) 90 ; 3) n(C) 357 ; 4) n(C) = 29 .

34. n(A)n(G), n(B)n(D), n(E)n(F).
35. 1) C{5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13}, n(C) 9 ;

2) C{2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 12}, n(C) 10 ;
3) C{8, 9, 12, 13, 14, 15}, n(C) 6 .
36. 1) s2, а z6, r  {2, 4, 6} или r6, z  {2, 4, 6}
2) z2, r2 или z2, r4 или z4, r2 или z4, r4;
3) z6, r  {2, 4, 6} или z8, r  {2, 4, 8} или r = 6, z  {2, 4, 6} или r = 8, z  {2, 4, 8}
4) z6, r8 или z8, r6.
33

ОПЕРАЦИЈЕ СА СКУПОВИМА
1. 1) AB{2, 3}; 2) AB{6}; 3) AB{a, b, c, d };

4) AB{p, r}; 5) AB{Б, р, а, н, и}; 6) AB{5, 6, 7};
7) AB{11, 12}; 8) AB{x | xN и x > 41}; 9) AB Æ .
2.
3. 1) ; 2) ;
3) ; 4) .
4.
.10
5. 1) x  3 ; 2) x 7 , y 13 или x 13 , y 7 ; 3) a  4 , b  36 ;

4) g је било који број који не припада скупу {34, 54, 74, 94};
5) или .
6. 1) ; 2) ;
3) ; 4) Q  R  {први, други}, ;
5) Q  R  {М, И, Р, О, С, Л, А, В, Т}, ;
6) ;
7) Q  R  N . Скуп Q  R  N има бесконачно много елемената.
7.
8. 1) ;
2) ;
3) ;
4) ;
5) .
9. Нека је J скуп имена Јованових, а Z скуп имена Зоранових пријатеља. Тада је:
Ј  Z{Марија, Тијана, Јанко, Мирко, Здравко, Петар, Василије, Мирјана, Жељко, Лука},
Ј  Z{Јанко, Здравко, Василије}.
10. 1) тачно; 2) нетачно; 3) нетачно; 4) тачно; 5) нетачно; 6) тачно; 7) нетачно; 8) тачно.
11. 1) E {5,9,17} ; 2) ;
3) E  {5,26,84} или E  {26,36,84} или E  {26,59,84} или E  {26, 84,117} .
12. 1) ; 2) 3) .
34
13. 1) D \ S  {1, 3, 5, 6}, S \ D  {2, 4, 9}; 2) D \ S Æ , S \ D Æ ;

3) D \ S{маја}, S \ D{м, а, ј, а}; 4) D \ S  {12}, S \ D  {2, 23, 33};
5) D \ S{A, C, T, B}, S \ D{У, Ч, Е}; 6) D \ S  {7, 9}, S \ D  {4};
7) D \ S  {12, 21, 30, 111, 120, 201, 210}, S \ D  {503, 1200}.
14.
15. 1) K{2, 3, 4, 7, 8, 9}, T{1, 2, 4, 5, 7}, K T  {1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9}, K T  {2, 4, 7}

K \ T  {3, 8, 9}, T \ K  {1, 5};
2) K{a, d, h}, T{d, h}, K T  {a, d, h}, K T  {d, h}, K \ T  {a}, T \ K Æ ;
3) K{Ана, Мира, Оља, Ена, Миа}, Т{Ена, Миа}, K  Т{Ана, Мира, Оља, Ена, Миа},
K  Т{Ена, Миа}, K \ Т{Ана, Мира, Оља}, T \ K Æ ;
4) , , K T Æ ,
, .
16. 1) тачно; 2) нетачно; 3) тачно.
17. A {11, 14}, A {11, 12, 14, 15, 17}, B {12, 15, 17}. За дисјунктне скупове K и
L, такве да је K  LА, важи и .
18. 1) x  41 2) a  4 , b  {8, 11, 32, 52} или b  4 , a  {8, 11, 32, 52};
3) r  200 , p  {13, 18, 47, 200};
4) t може бити било који број осим 14, 15 и 16, а f  {14, 15, 16, 32, 33, 34, t}.
19. 1) тачно; 2) нетачно; 3) нетачно; 4) тачно.
20. 1) нетачно; 2) нетачно; 3) тачно; 4) нетачно.
21. S \ D  S , D \ S  D .
22. B \ A, A  B, R \ P, , S \ L.
23. 1) A{1, 2, 3, 5, 14, 38}, E{1, 3, 14, 20, 22}; 2) А{a, d, e, f, k }, E{a, d, f };
3) A{3, 6, 9, 15, 18}, E{3, 9, 12, 18};
4) A{111, 112, 121, 122, 222}, E{111, 211, 212, 221, 222}.
24. 1) највише 22 (ако је A  B Æ ), најмање 15 (ако је B  A );
2) највише 7 (ако је B  A ), најмање 0 (ако је A B Æ );
3) највише 15 (ако је A B Æ ), најмање 8 (ако је B  A );
4) највише 7 (ако је A B Æ ), најмање 0 (ако је B  A ).
25. 1) ; 2) .
26. 1) 2 и 4; 2) а и k; 3) p, e и t.
4) дата једнакост је немогућа јер су у пресеку елементи који нису у првом скупу.
27. Укупно су позвали 22 госта. Користи једнакост
28. За учење оба предмета определила су се 4 ученика.
29. И писмо и разгледницу је послало 16 људи, а њих 75 је послало само једно од то двоје.
30. Оба аранжмана су резервисала 4 радника, а њих 68 један аранжман.
31. 22 ученика не говоре ни немачки ни француски.
35
ИЗРАЗИ СА ВИШЕ СКУПОВНИХ ОПЕРАЦИЈА
1. 1) P{1, 2, 3, 4, 8}, Q{3, 4, 6, 7, 9}, R{4, 5, 6, 8};

2) P{a, d, e }, Q{a, b, d }, R{d, e, f }; 3) P{2, 3, 9}, Q{1, 4, 7, 8, 9}, R{5, 7, 8}.
2. 1) A B  C  {1, 3, 4, 5, 7, 11, 12, 13, 14} 2) A B  C  {a, d, f, g, k, s }

A  B  C  {7} AB C  {a, f }
3) AB C  {3, 4, 5, 6, 7, 8, 9}, A B C  {9}
3. 1) K  L  S  {12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20}; 2) K  L  S  {16};
3) ;
4) .
4. 1) P  ( Q  R ){м, и, р, к, о, а, л, с}; 2) R  ( Q  R ){а, л, е, к, с};

3) ( R  P )  ( Q  P ){о, к}; 4) ( Q  P )  ( P  R ){м, и, р, к, о, а, л, с}.
5. 1) {7}; 2) {10}; 3) ;
4) {5, 7, 9}; 5) {2, 4, 9, 10}; 6) {2, 4, 5}.
6. 1) ; 2) {s, k, p}; 3) ;
4) ; 5) {h, k, s}; 6) .
7. 1) G  H  R 2) G  H  R 3) (G  H)  R 4) (G  R) \ H
5) H  (R \ G) 6) (R  G)  (H \ G) 7) (H \ G) \ (R  G) 8) (R  G)  (H\ (G  R))
36

ADVERTISING
9) (G  R) \ H 10) (H  G)  (R \ G) 11) ((G  R) \ (R  G)) \ H 12) CG(R)  H
8. област III: ; област IV: A B C ; област V: ;

област VI: ; област VII: .
9. Као олакшицу приликом решавања овог задатка можемо користити претходни задатак.
4) ; 5) ; 6) ;
7) ; 8) ;
9) ; 10) ;
11) ; 12) ;
13) .
10. A{5, 6, 7}.
11. K{1, 3, 5}.

12. A{1, 2, 3, 4, 9}, B{4, 5, 6, 9}, C{1, 4, 6, 7, 8}.
13. или P = {2, 4, 8}, Q = {3, 8}, R = {3, 4, 5, 6, 7, 8} .

14. . 15. 1) 556; 2) 365; 3) 118.
16. 1) 31; 2) а) 14; б) 14; в) 17; г) 28. 17. 1) 2; 2) 8; 3) 12; 4) 6.
СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА

1. 1) 153 742 742 153 ; 2) 2378 2713 2713 2378 ; 3) 3487  8734 .
2. 1) 318  2 579  138  2 579 ; 2) 25316  316 23 ; 3)133  4 777  4 777 133.
3. 1) ;
2) ;
3) 1 275; 4) 1 014.
4. 1) ; 2) 650 ; 3) 1 300; 4) 1 600.
5. 1) смањи се за 221; 2) повећа се 3 пута; 3) повећа се 5 пута; 4) смањи се за 493;
5) повећа се 8 пута; 6) повећа се за 102; 7) смањи се за 457; 8) смањи се 2 пута;
9) повећа се за 513; 10) повећа се 18 пута.
6. 1) 907  307  600 ; 2) 907  723  1 630; 3) 907 364 726  545 .
7. 1) 236 : 2 118 ; 2) 236 : 4  59 ; 3) ; 4) .
8. 1) 86 ; 2) 2238 ; 3) 349 ; 4) 169 ; 5) 640 ; 6) 7198 ; 7) 1; 8) 17 .
9. Делилац је број 18 . 10. Дељеник је број 2 111.
11. 1) 2 и 1; 2) 3 и 1; 3) 4 и 2. 12. 1) 977  283 1260 ; 2) 10 001 99  9 902 .
13. 1) ; 2) . 14. 4 2911924  2 367 .
37
15. . 16. .
17. . 18. .
19. 5117 17 17. Ако први сабирак повећамо за 1, а трећи сабирак смањимо за 1 имамо
да је , односно 5116 17 18 , па су тражени бројеви 16, 17 и
18.
20. , па су тражени бројеви 42, 44 и 46.
21. .
22. 1) x  x  484  4 928 , па је x  2222 , а тражени бројеви су 2222 и 2 222  484  2 706 .
2) x 3 x  4 928 , па је x  1 232, а тражени бројеви су 1 232 и 3 1 2323 696.
23. или .
24. а) ;
б) Више ће имати Марија, и то за динара.
25. Уштедеће 1290  950 130 динара.
26. За годину дана се потроши брашна.
27. Мајстор Гиле је сашио одела за ова три месеца.
28. У продавнице је стигло дискова, а ако је остало
непродато 42625 дискова, продато је 130 210  42 625  87 585 дискова.
29. Први 1628 , други1 6284161212, трећи(1 6281 212)112 851.
Укупно 1628 1212 2 851 5 691 путника .
30. У трећем селу живи 11 130  8 421 2 709 , у другом 11 1305 8375 293, а у првом селу
живи 11 130(2 7095 293)3 128 становника.
31. Ако је x број радника у другом погону, тада је 4 x  x  x 13 4933, па је x  820 . Дакле,
у првом погону ради 3 280, у другом 820 и у трећем 833 радника.
32. Ако је x број пошиљки у првој соби после изношења 493 пошиљке, имамо да је
x  4937 x  1 117, па је x  78 . У првој соби је било 571, а у другој 546 пошиљки.
33.
34.
38
35. 1) x  4 ; 2) x 11; 3) x  7 ; 4) x  7 ; 5) x  2 .
36. 1) 12; 2) бесконачно много бројева; 3) ниједан број.

37.
38. После петог скока је у тачки којој је придружен број 15 , а после 13

скокова је у тачки којој је придружен број 91 .
39. Зец ће пронаћи шаргарепу у тачки 110 јер је ,а
неће шаргарепу која се налази у тачки 4 јер је . Дакле, зец ће
се налазити у тачки 5 на крају свог пута.
40. Хоће. Како у свака 2 скока прескочи дужину 7, после 284 скока доћи ће у тачку 4 одакле
ће скоком за дужину 4 стићи до тачке којом је представљен Сиднеј. Дакле, са 285
скокова. У тачку којом је представљена Аделаида кенгур неће доскочити јер после 68
скокова биће у тачки којој је придружен број 760 , а скоком за дужину 4
прескочиће посматрану тачку.
ИЗРАЗИ СА ПРОМЕНЉИВОМ
1. 1) 27; 2) 63; 3) 111; 4) 159; 5) 375; 6) 1 383.
2. 1) 159; 2) 127; 3) 191; 4) 497; 5) 1666; 6) 2 505.
3. 1) 448; 2) 472; 3) 486; 4) 514; 5) 538; 6) 616.
4. 1) 6; 2) 28; 3) 68; 4) 7.
5. 1) 60; 2) 42; 3) 86; 4) 2 180.
6. 1) ; 2) ; 3) .
7.
n 1 7 12 14 51 a 4 8 12 13 15 21
3n2 1 19 34 40 151 (a2)a4 4 44 116 139 191 395
3627n 355 313 278 264 5 6a3(a2) 18 30 42 45 51 69
a 7 5 9 7 11 15 13 17 9
b 1 2 3 4 5 6 7 8 9
aa5b3a 33 20 69 48 113 210 165 278 99
bb(ab)(ab) 49 25 81 49 121 225 169 289 81
12(3ba)(14a6) : 4 97 116 186 205 275 345 364 434 402
(a(ab) : 3)75 30 23 44 37 58 79 72 93 58
39
8. 1) x 15; 2) 3 x ; 3) 2x3; 4) ; 5) ; 6) 12.

9. 1) a b ; 2) ab; 3) 2b(a : 6); 4) ; 5) .
10. a1
претходник a 2a4 3a2 a2 1
број a a 1 2a3 3a1 a2
следбеник a 1 a 2 2a2 3a 2
a 1
11. a 1 3 5 7 9
O  4a 4 12 20 28 36
P  aa 1 9 25 49 81
12. Како је дељеник 2 378  p  2 378, вредност израза не може бити већа
од 6. Ако је имамо да је p  2005 . Ако редом мењамо вредности
количника, имамо да је .
13. 1) Најмања је за k  9 и то 774, а највећа је за k 1 и то 798 .
2) Најмања је за k  99 , и то 504, а највећа је за k 10 , и то 771.
14. 1) d 6 , d, d 3 ; 2) d 1 , d  9 , 2d , 3d 7, 3d .
15.
1 2 3 4 5 x 1 2 3 4 5 x
1 3 5 7 9 2x 1 2 5 8 11 14 3 x 1
1 2 3 4 5 6 7 8 x
5 8 11 14 17 20 23 26 3 x 2
16. а) 37  35  37 15 22 бомбоне; б) 37  45  37 20 17 бомбона.

Aко је поделила бомбоне са x другарица, остало јој је 37 x5 бомбона. Највише је
могла да почасти 7 другарица.
17. 1) 1 500  2200 1100 динара; 2) 1500  4200  700 динара;
3) 1 500 7200 100 динара.
После x дана преостало му је 1 500  x200 динара.
40
ГЕОМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ
OСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОЈМОВИ
1. Упиши  или  тако да важе односи приказани

на слици.
1) A ___ a; 2) A ___ b; 3) B ___ a;

4) B ___ b; 5) C ___ a; 6) D ___ b.
2. Означи тачке и праве тако да је: p  q  {Q } ,

q  r  {P } , p  r  {R } .
3. Нацртај праве a и b и изабери тачке A, B, C тако да следећи искази буду тачни: C  a, C  b,

A  a, C B  A .
4. Упиши речи ачно или неачно тако да важе односи са слике.
1) A B C _________ 2) B C E _________
3) E C  A _________ 4) A  D  E _________
5) A  B  F _________ 6) A  F  D _________
5. Означи изабране тачке праве p тако да је B – D – A ,

D – A – E , B – A – C, A – C – E.
6. Колико има правих које садрже једну задату тачку?
7. Нацртај четири тачкe A, B, C, D тако да оне одређују тачно:

1) једну праву; 2) четири праве; 3) шест правих.
8. Допуни текст који описује следећу слику.

1) Пресек правих a и b јесте тачка ___.
2) Пресек правих ___ и ___ јесте тачка A.
3) Пресек правих a и ___ јесте тачка B.
4) Тачка D припада правој ___ и не припада правама
___ и ___.
5) Тачка D је између тачака A и ___.
6) Права одређена тачкама B и D сече праву a у тачки
___, праву b у тачки ___ и праву c у тачки ___.
41
Сваку од ових реченица преведи на математички језик.

1) a  b  {___} ; 2) ___ ___  { A} ; 3) a  ___  {B } ;
4) D  ___, D  ___, D  ___ ; 5) A  D  ___ ;
6) p(B , D )  a  {___}, p(B , D )  b  {___}, p( B , D )  c  {___} .
9. Нацртај две праве a и b које се секу. Нацртај затим праву p тако да је a  b  p  Æ и праву
q тако да је a  q  Æ, b  q  Æ и a  q  b  q . Одреди a  b  q !
10. Тачке P и Q припадају равни α. Упиши један од знакова  или  на предвиђена места
тако да добијени искази буду тачни.
1) P ___ α; 2) Q ___ α; 3) α; 4) p( P , Q )___ α;
5) P ___ p( P , Q ) ; 6) Q ___ p( P , Q ) ; 7) .
11. Упиши један од знакова  ,  или  тако да искази буду тачни.
1) S _____ α; 2) {P,Q,R,S,T}_____ α;
3) p( P , Q )_____ α; 4) Q _____ p( S , R) ;
5) Q _____ α; 6) { P , Q } _____ α;
7) p( S , T )_____ α; 8) R _____ p( P , Q ) .
12. Упиши један од знакова = или  тако да искази буду тачни.
1) { A, B }  a _____ Æ; 2) { A, B }  b _____ Æ;
3) p( A, B )  a _____ Æ; 4) p( A, B )  b _____ Æ;
5) p( A, B )  a  b _____ Æ; 6) p( A, B )  β _____{ A, B} ;
7) p( A, B )  β _____ p( A, B ) .
13. Дата је раван α и праве a и b тако да је a  α, b  α и a  b  {O } . Одреди a  b  α, a  α,

α  {O } .
14. Означи тачке и праве приказане на слици десно ако је
a || b , a  c  { A}, b  c  {B } .
15. Дата је раван α и у њој праве a и b које се секу. Који искази су тачни?
1) Свака права равни α паралелна са a сече праву b.
2) Не постоји права равни α паралелна и са a и са b.
3) Свака права равни α сече праву a или праву b.
4) Постоји права равни α која сече и праву a и праву b.
16. Нацртај три различите праве a , b , c тако да је:

1) a  b  c  Æ; 2) a  b  Æ и a || c; 3) a  b  Æ, b  c  Æ, c  a  Æ, a  b  c  Æ.
42
17. Нека су a, b, c различите праве неке равни. Која од реченица је увек тачна?
1) Ако је a || b и b || c, онда је a || c.
2) Ако је a || b и b  c  Æ, онда је a || c.
3) Ако је a  b  Æ и b  c  Æ, онда је a  c  Æ.
ДЕЛОВИ ПРАВЕ
1. На основу слике десно
упиши један од знакова
= или  на предвиђена
2. Користећи се сликом
места тако да добијени
лево одреди:
искази буду тачни.
1) Oz  Oy  ____;
1) Aa  Bb ____ Æ;
2) Aa  Cc ____ Æ; 2) Ox  Bb  ____;
3) Bb  Cc ____ Æ; 3) Ox  p(O , B )  _____;
4) Oz  Aa ____ Æ; 4) Bb  p( A, C )  ____.
5) Ox  Oy ____ Æ;
6) Bb  Oy____ Æ.
3. На основу слике десно, одреди:

1) Aa  Bb  ____;
2) p(B , D )  Cc  ____;
3) Aa  Dd  _____;
4) Dd  p(B , C )  ____ .
4. Нацртај полуправе Aa и Bb тако да је:

1) Aa  Bb  Æ; 2) Aa  Bb  { A} ; 3) Aa  Bb  Aa ; 4) Aa  Bb  Aa .
5. Да ли су тачни следећи искази?

1) Пресек две различите праве може бити бесконачан скуп тачака.
2) Пресек две различите полуправе може бити бесконачан скуп тачака.
6. Нацртај две полуправе Aa и Bb чија је унија нека права. Који од исказа је тачан?
1) Aa  Bb  Æ; 2) A  Bb; 3) B  Aa.
7. Колико различитих правих, а колико различитих дужи одређују тачкe A, B ,C ,D , E

приказане на слици?
1) 2) 3)
43
8. На основу слике десно одреди:

1) АC BF; 2) AD  EF;
3) FB  BE; 4) AB  BC;
5) ( AC  BD )  EF ; 6) ;
7) ( AB  BC )  (EF  BF ) .
9. Поређај дате дужи по дужини почевши од најкраће.
_____<_____<_____<_____.
10. Који од исказа су тачни?

1) Дуж AB је два пута дужа од дужи AC.
2) Дужи BC, DE и FG међусобно су подударне.
3) Дуж FG је дужа и од дужи AB и од дужи AC.
11. Конструктивно утврди која је од дужи 12. Конструиши дуж чија је дужина једнака
AB и CD краћа (слика доле). збиру дужина датих дужи AB, BC и DE.
13. Конструиши дуж чија је дужина једнака
разлици дужина дужи CD и AB.
14. Дате су тачке A и S. Одреди тачку B тако да је S средиште дужи AB. Затим одреди тачку C
такву да је A средиште дужи CB. Колико је пута дуж CB дужа од SB?
15. Дате су три колинеарне тачке A, B, C такве да је A  C  B , AB 10cm , CB  6cm . Ако је S

средиште дужи BC и T средиште дужи AB, одреди дужине дужи AC, AS, AT, BS, BT, CS, CT, TS.
44
16. Тачке P , Q , R , S су колинеарне, P  Q  R  S . Ако је PS = 48mm, PR = 32mm, QS = 38mm,

одреди дужину дужи AB где је A средиште дужи PQ, а B средиште дужи RS.
ДЕЛОВИ РАВНИ
1. У једној равни уочене су две полуравни pα, qβ и
праве a, b, c (види слику).
Који су од следећих исказа тачни:
1) pα  qβ  Æ;
2) cpα  Æ;
3) abpα;
4) bpα;
5) cqβ.
2. У једној равни уочене су две полуравни. Да ли је могуће да пресек те две полуравни буде
празан скуп? Када?
3. Колико отворених а колико затворених изломљених линија одређују три задате

неколинеарне тачке?
4. У равни су дате тачке A,B,C,D,E од којих никоје три не

припадају једној правој. Различитим бојама нацртај
изломљене линије ABDCE и ACBEDA. Која од њих има већу
дужину?
5. Тачке A и B повезане су различитим путевима (види слику). Упореди дужине ових путева.
Којом јединицом мере је најлакше мерити дужине путева?
6. Која је од изломљених линија приказаних на наредној слици најдужа?
45
7. Одреди мерни број дужине изломљене линије ABCDE, ако дуж IJ јединица мере.
8. Нека је d мерни број дужине криве линије приказане на слици. Aко је дуж IJ јединица мере,
тада је (заокружи слово
испред тачног одговора):
1) d 15 ;
2) 15  d  25 ;
3) 25  d.
9. Приближно, у
центиметрима, одреди
дужине кривих линија
приказаних на сликама.
МНОГОУГАО
1. У равни је дато пет тачака од којих никоје три нису колинеарне. Да ли има више дужи
чији су крајеви неке две од ових тачака или троуглова чија су темена неке од њих три?
2. Обој пресек уочених троуглова.
3. Обој пресек уочених многоуглова.
46
4. Нацртај два троугла чији је пресек: 1) дуж; 2) тачка.
5. Нацртај троугао и полуправу тако да:

1) немају заједничких тачака,
2) имају једну заједничку тачку,
3) имају бесконачно много заједничких тачака.
6. Нацртај четвороугао и троугао, тако да им је: 1) пресек петоугао; 2) унија петоугао.
7. Одреди тачку X полуправе Ox тако да је дужина дужи OX

једнака обиму троугла ABC.
8. Обој унутрашњост датог многоугла. 9. Који од многоуглова приказаних на

наредној слици има највећи обим?
КОНВЕКСНОСТ
1. Заокружи слово испред тачног исказа.
1) Свака права је конвексна геометријска фигура.
2) Не постоји неконвексан троугао.
3) Постоји полуправа која није конвексна.
4) Пресек две конвексне фигуре је конвексна фигура.
5) Унија две конвексне фигуре је конвексна фигура.
6) Пресек две неконвексне фигуре је увек неконвексна фигура.
7) Пресек конвексне и нековексне фигуре је нековексна фигура.
2. Заокружи слова која се налазе испред конвексних фигура.
3. Нацртај један конвексан и један неконвексан седмоугао.
47
КРУГОВИ И КРУЖНИЦЕ
1. Изабери три тачке и означи их са O, A и B. Нацртај затим кружнице: k(O,2cm), k(O,OA) и k(O,AB).
2. Ако је дат круг K(O,5cm) и тачке P, Q, R тако да је OP36mm, OQ52mm, OR50mm,
испитај тачност тврђења: 1) P  K(O,5cm); 2) Q  K(O,5cm); 3) R  K(O,5cm).
3. Ако тачка O припада правој p, колика је дужина дужи која је пресек праве p и кружнице
k(O,4cm)?
4. Нацртај кружницу k(O,5cm) и дуж OA дужине 3cm.
1) Која тачка кружнице је најближа тачки A и колико је одговарајуће растојање?
2) Која тачка кружнице је најудаљенија од тачке A и колико је одговарајуће растојање?
5. Најближа тачка кружнице k је 2cm удаљена од тачке A, док је најудаљенија тачка кружнице
k од исте тачке удаљена 4cm. Одреди дужину полупречника те кружнице ако је тачка A у:
1) унутрашњој области кружнице k; 2) спољашњој области кружнице k.
6. Нацртај кружнице k(O1,2cm) и k(O2,5cm) тако да је O1O2  9cm . Одреди тачке P и Q тако да
P  k(O1,2cm), Q k(O2,5cm) и да је дуж PQ: 1) најдужа; 2) најкраћа.
Колика је дужина дужи PQ у сваком од случајева?
7. Одреди све тачке дате кружнице које су на растојању 2cm од тачке A.
8. Одреди пресек кружница k(O1,2cm) и k(O2,5cm) ако је растојање између центара O1 и O2

једнако: 1) 8cm ; 2) 7cm ; 3) 3cm ; 4) 1cm.
У каквом су односу одговарајући кругови?
9. Колико је растојање између центара кружница k(O1,3cm) и k(O2,6cm) ако се оне додирују:
1) споља; 2) изнутра?
10. Нацртај кружницу која има центар у датој тачки O и додирује кружницу k(S,3cm) ако је:
1) O у унутрашњости дате кружнице; 2) O у спољашњости дате кружнице.
11. Заокружи слово испред тачне реченице.
1) Ако је пресек кругова K 1 и K 2 круг K 2 , онда је K 1  K 2 .
2) Ако је пресек два круга једна тачка, онда се ови кругови додирују споља.
3) Ако је разлика два круга круг, онда су ти кругови дисјунктни.
4) Нека кружница може сећи неки круг у једној тачки.
12. Нацртај дуж AB, тако да је AB  8cm .
1) Одреди све тачке које су удаљене 5cm и од тачке A и од тачке B.
2) Да ли постоји тачка која је удаљена 2cm и од тачке A и од тачке B? Образложи одговор.
13. Нацртај дуж OS  5cm и круг K(O,2cm). Нацртај затим круг K(S,r) , најмањег могућег
полупречника r, тако да је K(O,2cm) K(S,r)  K(O,2cm). Колики је полупречник r?
14. У колико највише тачака кружница може сећи неку четворугаону линију која одређује
конвексан четвороугао?
48
ТЕСТ @ ГЕОМЕТРИЈА
1. Шесторо ученика је посматрало слику десно, па су записали по један исказ о односима са

слике.
Сара: A  a ;
Пера: B  D C ;
Лара: E C  B ;
Мика: ;
Лаза: E  p(D , C ) ;
Мара: p( A, D )  a  Æ.
Заокружи број испред тачног одговора.

1) Тачни су само искази које су записали Сара и Мика, док су сви остали насписали
нетачне исказе.
2) Нетачне исказе су записали су само Пера и Лаза, док су остали ученици записали тачне
исказе.
3) Тачни су само искази које су записали Сара, Лара и Мика, док су сви остали насписали
нетачне исказе.
4) Нетачне исказе су записале само Лара и Мара, док су остали ученици записали тачне
исказе.
2. На слици десно приказане су полуправа Ox и четири праве a, b, c , d , при чему су а и b

паралелне праве. Колико правих, од ових четири, има непразан пресек са полуправом Ox ?
1) једна; 2) две; 3) три; 4) четири.

(Заокружи број испред тачног одговора.)
3. Испод сваке слике упиши име фигуре и њену ознаку, слично како је то урађено за троугао ABC.
Троугао ABC ___________ ___________ ___________ _________ __________
4. Нека је d мерни број дужине изломљене линије ABCD, ако је јединица мере дата дуж IJ.
1) 3  d  4; 2) 4  d  5; 3) 5  d  6; 4) 6  d  7;
49
5. Дате су тачке A, B, D тако да је A  D  B , AB  50mm и AD  2cm. Ако је C средиште дужи

AB, колика је дужина дужи DC ?
1) 5cm; 2) 5mm; 3) 45mm; 4) 3cm.
6. На слици десно дато је шест тачака. Пресек троугла ABC и троугла PQR је:
1) троугао; 2) четвороугао;
3) петоугао; 4) шестоугао.
(Заокружи број испред тачног одговора. Употреби лењир!)
7. Заокружи бројеве испред имена фигура које су увек конвексне. Ево мале помоћи: тачних
одговора има четири!
1) троуглови; 2) полуравни;
3) четвороуглови; 4) изломљене линије;
5) кругови; 6) дужи;
7) кружнице; 8) седмоуглови.
8. Кружнице k (O ,1cm) и k ( S ,5cm) се додирују изнутра. На кружници k (O ,1cm) изабрана је

тачка P и на кружници k ( S ,5cm) тачка Q тако да је растојање међу њима највеће могуће.
Тада је дужина дужи PQ једнака:
1) 10cm; 2) 4cm; 3) 12cm; 4) 8cm.
) 1. 8
) 6, ) 5, ) 2, ) 1. 7
) 3. 6
) 2. 5
) 2. 4
. FE DCB A оаг у от с е ш
; )) mc1, O( k а цин жу рк ил и( ) mc1, O( K г у рк; TS R QP ај инил а не љмолз и; P ON ML оаг у от е п; QP жу д. 3
) 2. 2
) 3. 1
: а ње шеР
50
ГЕОМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ ! РЕШЕЊА
ОСНОВНИ ГЕОМЕРИЈСКИ ПОЈМОВИ
1. 1) A  a; 2) A  b; 3) B  a; 4) B  b; 5) C  a; 6) D  b.
2. 3.
4. 1) A  B C тачно; 2) B  C  E нетачно; 3) E  C  A нетачно; 4) A  D  E нетачно;

5) A  B  F нетачно; 6) A  F  D нетачно.
5.
6. Постоји бесконачно много правих које садрже једну задату тачку.
7 1) 2) 3)
8. 1) Пресек правих a и b је тачка C. 2) Пресек правих b и c је тачка A.

3) Пресек правих a и c је тачка B. 4) Тачка D припада правој b и не припада правама a и c.
5) Тачка D је између тачака A и C. 6) Права одређена тачкама B и D сече праву a у тачки B,
праву b у тачки D и праву c у тачки B.
Преводи ових реченица на математички језик су:
1) a  b  {C } ; 2) b  c  { A} ; 3) a  c  {B } ; 4) D  b , D  a , D  c ;
5) A  D C ; 6) p(B , D )  a  {B }, p(B , D )  b  {D }, p(B , D )  c  {B } .
9. 10. 1) P  α; 2) Q  α; 3) {P, Q}  α;
4) p(P , Q )  α; 5) P  p( P , Q ) 6) Q  p( P , Q );
7) {P, Q}  p( P , Q ).
11. 1) S  α; 2) {P , Q , R , S ,T }  α;
3) p(P , Q )  α; 4) Q  p( S , R );
5) Q  α; 6) {P , Q }  α; 7) p( S , T )  α;
8) R  p( P , Q ).
a  b  q =Æ
12. 1) { A, B }  a =Æ; 2) { A, B }  b =Æ; 3) p( A, B )  a Æ ; 4) p( A, B )  b Æ ;

5) p( A, B )  a  b =Æ; 6) p( A, B )  β  { A, B } ; 7) p( A, B )  β  p( A, B ).
13. a  b  α  {O } , a  α  α, α  {O }  {O} .
51
14.
15. Сви искази су тачни.
16. 1) 2) 3)
17. Тачна је само реченица 1).
ДЕЛОВИ ПРАВЕ
1. 1) Aa  Bb = Æ; 2) Aa  Cc = Æ; 3) Bb  Cc  Æ;
4) Oz  Aa = Æ; 5) Ox  Oy  Æ; 6) Bb  Oy = Æ.
2. 1) Oz  Oy  {O } ; 2) Ox  Bb  {B } ; 3) Ox  p(O , B )  Ox ; 4) Bb  p( A, C )  Æ.
3. 1) Aa  Bb  {B } ; 2) p(B , D )  Cc  {D } ; 3) Aa  Dd  Æ; 4) Dd  p(B , C )  Æ.
4. 1) 2)
3) 4)
5. 1) Реченица „Пресек две различите праве може бити бесконачан скуп тачака. “ није тачна.
2) Реченица „Пресек две различите полуправе може бити бесконачан скуп тачака. “ јесте тачна.
6. Тачни искази су 2) и 3).
7. 1) пет правих и десет дужи; 2) осам правих и десет дужи; 3) десет правих и десет дужи.
8. 1) AC  BF  {B } ; 2) AD  EF  {B }; 3) FB  BE  FE ; 4) AB  BC  AC ;
5) ( AC  BD )  EF  AD  EF  {B }; 6) ;
7) ( AB  BC )  (EF  BF )  AC  EF  {B } .
52
9. AB<CD<EF<GH 10. Сви искази су тачни. 11. Краћа је дуж AB.
12.
Конструкција се изводи надовезивањем

датих дужи: OX = AB, XY = BC, YZ = DE .
Тада је OZ = AB + BC + DE .
13.
XY  OY  OX  CD  AB
14. Дуж CB је четири пута дужа од дужи SB.
15. AC  AB CB  10cm6cm  4cm

AS  AC CS  4cm3cm  7cm
AT  BT  5cm, BS  CS  3cm
CT  AT  AC  5cm4cm  1cm
TS  AS  AT  7cm5cm  2cm
16. AB  35mm.
ДЕЛОВИ РАВНИ
1. Тачни искази су 1) и 5).
2. Могуће је. Сваке две паралелне праве у одговарајућој равни одређују један пар
полуравни које немају заједничких тачака.
53
3. Три неколинеарне тачке одређују три отворене изломљене линије и само једну
затворену изломљену линију.
4. Изломљена линија ACBEDA има већу дужину од изломљене линије ABDCE.
5. Сви приказани путеви који спајају тачке A и B исте су дужине. Најjедноставније је дужине
тих путева мерити узимањем за јединицу мере дужину дијагонале „квадратића“.
6. Најдужа је трећа (слева надесно) изломљена линија, затим прва изломљена линија, док је
изломљена линија приказана у средини најкраћа.
7. Како је AB = 3IJ, BC = 4IJ, CD = 2IJ и DE = 5IJ, следи да је дужина изломљене линије ABCDE
једнака 14 јединица мере.
8. Дужина d дате криве линије приближно је једнака дужини изломљене линије ABCDE
приказане на слици. Како је дужина изломљене линије ABCDE једнака 18 јединица мере
(поступити као у претходном задатку), тачан одговор је под 2).
54
9. Да бисте приближно утврдили дужину неке криве линије потребно је најпре да нацртате
изломљену линију која се што боље „поклапа“ са кривом, а затим да измерите дужину
те изломљене линије. На наредној слици нацртане су изломљене линије које се скоро
„поклапају“ са датим кривим линијама. Наравно, увек постоје изломљене линије које се
још боље „поклапају“ са одговарајућом кривом!
МНОГОУГАО
1. Исти је број дужи и број троуглова које одређује пет тачака од којих никоје три нису
колинеарне. И једних и других има по десет.
2.
3.
4. 1) 2)
55
5. Троугао ABC и полурава Xx немају заједничких тачака.

Полуправа Yy и троугао ABC имају једну заједничку
тачку Y. Полурава Zz и троугао ABC имају бесконачно
много заједничких тачака.
6. 1) 2)
7. Тражену тачку одређујемо надовезивањем страница троугла.
8. 9. Директним мерењем или

надовезивањем дужи (то јест страница
многоугла) утврђујемо који од њих има
највећи обим.
56
КОНВЕКСНОС
1. Тачни искази су 1), 2) и 4). 2. Конвексне фигуре су Б), В), Г), Д) и Ж).
3.
Конвексан седмоугао Неконвексан седмоугао
КРУГОВИ И КРУЖНИЦЕ
1. 2. Тачно је једино тврђење под 3).
3. Тетива по којој круг k (O , 4 cm) пресеца

праву p заправо је пречник круга, а
његова дужина је 8cm.
4. Права p(O, A) сече кружницу k(O, 5cm) у двема

тачкама B и C. Једна од ових тачака, која је са
исте стране центра O као и тачка A, уједно јесте
и тачка кружнице која је најближа тачки A.
AC  OC  OA  2cm. Друга, која је са оне
стране центра са које није тачка A, јесте тачка
кружнице која је најудаљенија од тачке A.
BA  BO  OA  8cm.
5. 1) Ако је тачка A у унутрашњој области кружнице, онда је полупречник те кружнице

3cm. Треба приметити да је збир растојања тачке A од најближе и најудаљеније тачке
кружнице једнак пречнику круга.
2) Ако је тачка A у спољашњој области кружнице, онда је полупречник те кружнице 1cm.
Треба приметити да је разлика растојања тачке A од најудаљеније и најближе тачке
кружнице једнака полупречнику круга.
57
6. 1) Ако је дуж PQ изабрана да буде најдужа, онда је њена дужина једнака 16cm
(16cm = 2cm + 9cm + 5cm).
2) Ако је дуж PQ изабрана да буде најкраћа, онда је њена дужина једнака 2cm
(2cm = 9cm – 2cm – 5cm).
7. Тражене тачке добијамо као пресечне тачке дате кружнице и

кружнице k(A,2cm).
8. 1) Пресек кружница као и пресек кругова је празан.

2) Пресек кружница као и пресек кругова је једна тачка (кружнице се додирују споља).
3) Пресек кружница је једна тачка (кружнице се додирују изнутра), док је пресек кругова
круг мањег полупречника.
4) Пресек кружница је празан, док је пресек кругова круг мањег полупречника.
9. 1) Ако се кружнице додирују споља, онда је растојање између центара једнако 9cm
(9cm = 3cm + 6cm).
2) Ако се кружнице додирују изнутра, онда је растојање између центара једнако 3cm
(3cm = 6cm – 3cm).
10. У оба случаја треба одредити тачку кружнице k(S, 3cm) која је најближа тачки O, а затим
конструисати кружницу са центром у тачки O која пролази кроз ту најближу тачку.
11. Тачне реченице су 2), 3) и 4).
12. 1) Тражене тачке представљају пресек кружница k(A, 5cm) и k(B, 5cm).
2) Не постоји. Како је AB8cm, кружнице k(A, 2cm) и k(B, 2cm) не секу се.
13. Треба конструисати кружницу са центром у тачки S коју додирује кружница k(O, 2cm) са
унутрашње стране.
14. У осам тачака.
58
ДЕЉИВОСТ
ПОЈАМ ДЕЉИВОСТИ, ДЕЛИОЦИ И САДРЖАОЦИ

1. Одреди количник:
а) 45 : 9 = ___ ; б) 125 : 5 = ___ ; в) 432 : 3 = ___ ; г) 247 : 13 = ___ .
2. Одреди количник и остатак при дељењу:

а) 72 : 5 = ____ ( ___ ); б) 91 : 4 = ____ ( ___ );
в) 259 : 10 = ____( ___ ); г) 11 110 : 11 = ____( ___ ).
3. Када природан број делиш са 5, које све бројеве можеш добити као остатак?
4. Ученици петог разреда једне школе кренули су на екскурзију. Ако у тој школи има 126
ученика петог разреда, да ли се могу распоредити у 3 аутобуса тако да у сваком аутобусу
буде једнак број деце?
5. Из скупа издвој бројеве који су делиоци броја 30.
6. Напиши скуп свих делилаца броја:
а) 25: ; б) 24: ;
в) 34: ; г) 45: ;
д) 60: .
7. Напиши скуп свих садржалаца броја:
а) 4: ;
б) 8: ;
в) 35: .
8. Нађи највећи двоцифрени број који је садржалац броја: а) 18; б) 7.
9. Нађи најмањи троцифрени број који је садржалац броја: а) 3; б) 5.
10. Дат је скуп . Издвој из скупа A све садржаоце броја 6.
11. Одреди све садржаоце броја 11 између 100 и 200.
12. Испитај тачност следећих тврђења:

а) 10 | 1 400; б) 8 | 60; в) 4 | 42; г) 5 | 75; д) 21 | 105.
13. Одреди елементе скупа A ако је:
а) ; б) .
59
2 5 7
14. Дат је скуп A{2, 5, 7} и B{3, 11, 13}. Користећи 3
таблицу, одреди све бројеве који имају само по
један делилац и из скупа A и из скупа B. 11 77
13
15. Не израчунавајући збир, испитај да ли је:

а) 48 + 192 дељиво са 2; б) 55 + 70 дељиво са 5;
в) 160 + 44 дељиво са 4; г) 210 + 130 + 460 дељиво са 10.
16. Не израчунавајући разлику, испитај да ли је:

а) 99 – 44 дељиво са 11; б) 126 – 30 дељиво са 3; в) 666 – 120 дељиво са 6.
17. Не израчунавајући производ, испитај да ли је:

а) 20 ∙ 123 дељиво са 5; б) 44 ∙ 295 дељиво са 4; в) 123 ∙ 21 ∙ 18 дељиво са 2.
18. Испитај тачност следећих тврђења (без израчунавања):

а) 7 | (49 + 77 – 35); б) 5 | (45 ∙ 131 – 55); в) 2 | (16 ∙ 25 + 31 ∙ 90).
ДЕЉИВОСТ ДЕКАДНИМ ЈЕДИНИЦАМА

И БРОЈЕВИМА 2, 5, 4 и 25
1. Напиши пет троцифрених бројева који су дељиви са 10: ____, ____, ____, ____, ____ .
2. Напиши све бројеве између 3 000 и 4 000 који су дељиви са 100.
3. Из скупа D = {250, 1 625, 5 000, 700, 850, 302} издвој оне елементе који су:
а) дељиви са 10; б) дељиви са 100.
4. Испитај тачност следећих тврђења и упиши Т за тачна, а за нетачна тврђења:

а) 10 | 40 T ; б) 100 | 5 500 ; в) 10 | 5 000 ;
г) 1 000 | 5 000 ; д)1 000 | 4 300 ; ђ) 100 | 550 ;
е) 10 | 430 ; ж) 100 | 7 700 .
5. Из скупа A = {15, 18, 31, 34, 125, 250} издвој парне бројеве.
6. Наведи бројеве четврте десетице који су дељиви са 2.
7. Напиши све двоцифрене бројеве који су дељиви са 2 и чији је збир цифара 7.
8. Наведи све троцифрене бројеве записане коришћењем једне цифре, који су дељиви са 2.
9. Који су од следећих бројева дељиви са 2?

32, 48, 61, 250, 1 234, 5 252, 300 003?
60

а) 2 | 98; б) 2 | 69; в) 2 | 125; г) 2 | 300; д) 2 | 5 555;
ђ) 2 | (114 + 46); е) 2 | (333 – 55); ж) 2 | 4 ∙ 17; з) 2 | 74 ∙ 31.
11. Уместо звездице стави одговарајућу цифру тако да добијени број буде дељив са 2:
а) 52 * ; б) 3 4 * 6 ; в) 11*1; г) 43 * ; д) *9876 .
12. Помоћу цифара 2, 3, 4 запиши све троцифрене бројеве дељиве са 2, ако се цифре не
могу понављати.
13. Помоћу цифара 0, 2, 5 запиши све троцифрене бројеве дељиве са 2, ако се цифре могу
понављати.
14. Који су од датих бројева дељиви са 5?

35; 60; 52; 130; 222; 1 234; 12 345.
15. Напиши пет троцифрених и пет четвороцифрених бројева дељивих са 5.

а) 5 | 65; б) 5 | 74; в) 5 | 320; г) 5 | (45 + 260);
д) 5 | (91 + 444); ђ) 5 | 30 ∙ 99; е) 5 | 11 ∙ 170; ж) 5 | 17 ∙ 24.
17. Уместо звездице стави одговарајућу цифру тако да број буде дељив са 5:
а) 45 * ; б) 4 * 5 ; в) *45 ; г) *54 ; д) 54 * .
18. Одреди елементе скупа A ако је .
19. Помоћу цифара 0, 1, 2 запиши све троцифрене бројеве дељиве са 5. Цифре се могу
понављати.
20. Ако се цифре не могу понављати, помоћу цифара 0, 1, 5, 9, запиши све троцифрене
бројеве дељиве са 5.
21. Одреди све: а) троцифрене, б) четвороцифрене

бројеве дељиве са 5, чији је производ цифара 30.
22. Попуни таблицу.
Број n 25 136 850 1 234 65 432 565 656

Двоцифрени
25 36
завршетак броја n
23. Када је број дељив са 4?
24. Напиши пет двоцифрених и пет троцифрених бројева дељивих са 4.
25. Који су од наведених бројева дељиви са 4?

118; 324; 904; 1 234; 3 000; 8 760; 777 770; 9 876.
61

а) 4 | 96; б) 4 | 50; в) 4 | 336; г) 4 | 1 414;
д) 4 | 123 456; ђ) 4 | (32 + 124); е) 4 | (360 – 116); ж) 4 | 41 ∙ 20.
27. Уместо звездице стави одговарајућу цифру тако да важи:

а) 4 | 23 * ; б) 4 | 8 * 8 ; в) 4 | 13*2 ; г) 4 | *64 ; д) 4 | *42 .
28. Помоћу цифара 0, 1, 2, 3, 4 запиши све троцифрене бројеве дељиве са 4. Цифре се могу
понављати.
29. Одреди најмањи и највећи троцифрени број дељив са 4.
30. Када је број дељив са 25?
31. Издвој из скупа бројеве који су дељиви са 25.
32. Уместо звездице стави одговарајућу цифру тако да важи:

а) 25 | 432* ; б) 25 | 12*5 ; в) 25 | 1*45 ; г) 25 | *75 .

а) 25 | 625; б) 25 | 12 345; в) 25 | (775 + 850);
г) 25 | (1 225 – 775); д) 25 | 16 ∙ 35; ђ) 25 | 100 ∙ 33.
ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВИМА 3 И 9
Број n 22 85 126 444 98 765 300 000

Збир цифара
4
броја n
2. Када је број дељив са 3, а када са 9?
3. Напиши пет двоцифрених и пет троцифрених бројева дељивих:

а) са 3 двоцифрени: ___, ___, ___, ___, ___ ;
троцифрени: ___, ___, ___, ___, ___ ;
б) са 9 двоцифрени: ___, ___, ___, ___, ___ ;
троцифрени: ___, ___, ___, ___, ___ .
4. Подвуци бројеве дељиве са 3:

42, 56, 93, 141, 250, 222, 1 234, 87 654.

a) 3 | 33; б) 3 | 73; в) 3 | 111; г) 3 | 400;
д) 3 | (45 + 12); ђ) 3 | (411 + 291); е) 3 | 27 ∙ 50; ж) 3 | 19 ∙ 444.
62
6. Уместо слова стави одговарајућу цифру тако да важи:

а) 3 | 45a ; б) 3 | 2b2 ; в) 3 | c 311.
7. Одреди најмањи и највећи четвороцифрени број дељив са 3 код кога су све цифре
различите.
8. Ако се цифре не могу понављати, од цифара 0, 2, 3, 4, 6 формирај све троцифрене

бројеве дељиве са 3.
9. Ако се цифре могу понављати, од цифара 0, 3, 6 формирај све троцифрене бројеве

дељиве са 3.
10. Из скупа издвој бројеве који су дељиви са 9.
11. Одреди најмањи и највећи четвороцифрени број дељив са 9 код кога су све цифре
различите.

а) 9 | 111; б) 9 | 333; в) 9 | 567; г) 9 | 1 234;
д) 9 | 18 000; ђ) 9 | (216 + 117); е) 9 | (351 + 873); ж) 9 | 999 ∙ 100.

а) 9 | 41a ; б) 9 | 4b5 ; в) 9 | c 348 ; г) 9 | 97 x 0 .
14. Одреди елементе скупа B ако је .
15. Помоћу цифара 0, 1, 2, 6, 7 напиши све троцифрене бројеве дељиве са 9.
16. Напиши два двоцифрена броја која су дељива са 3, а нису дељива са 9.
17. Нађи најмањи шестоцифрени број дељив са 9, коме су све цифре различите.
18. Из скупа издвој оне бројеве који су дељиви:

а) и са 2 и са 3; б) и са 2 и са 9.
19. Нађи највећи троцифрени број дељив са 6, коме су све цифре различите.
20. Подвуци бројеве који су дељиви и са 4 и са 9:

216; 414; 432; 576; 999.

а) 15 | 555; б) 15 | 900; в) 15 | 1 341;
г) 12 | 660; д) 12 | 333; ђ) 12 | 456.
22. Колико има природних бројева мањих од 500 који су дељиви и са 3 и са 4?

23. Колико има природних бројева мањих од 1 000 који нису дељиви ни са 3, ни са 4?
63

а) 9 | 999...999; б) 4 | 222...222; в) 5 | 555...555.
а) 6 | 524 a ; б) 6 | 3b84 ; в) 6 | 1c 7d .
в в в в в в в в в в в в 0
и 2 и 3 и 4 и 5 и 6 и 9 и 0
1 и 2
1 и 5
1 и 5
2 и 6
3 и 0
ља ља ља ља ља ља ља ља ља ља ља љ1
е с е с е с е с е с е с е с е с е с е с е с е а
Д Д Д Д Д Д Д Д Д Д Д Д с
100 да
238 не
345
384
432
850
1 275
3 410
3 456
4 560
30 000
321 000
ПРОСТИ И СЛОЖЕНИ БРОЈЕВИ

1. Нађи све делиоце следећих бројева: 7, 19, 23, 37, 59.
Колико делилаца има сваки од ових бројева? Како називамо те бројеве?
2. Запиши све просте бројеве p такве да је:

а) p  50 ; б) 30  p  79 ; в) 51 p  99 .
3. Нађи све делиоце следећих бројева:

а) 10, ; б) 15, ;
в) 16, ; г) 20, ;
д) 34, .
Како називамо бројеве који имају више од два делиоца?
4. Напиши све сложене бројеве између 70 и 100.
5. Напиши пет простих и пет сложених бројева већих од 100.

прости: _____, _____, _____, _____, _____ ; сложени: _____, _____, _____, _____, _____ .
64
6. Од цифара 1, 2, 5, 9 формирај све двоцифрене просте бројеве.
7. Напиши пет парова узајамно простих бројева:

_____ и _____, _____ и _____, _____ и _____, _____ и _____, _____ и _____ .
8. Одреди скуп свих делилаца броја 36. Који су од тих делилаца прости, а који сложени
бројеви?
9. Нађи просте делиоце броја 20.
10. Допуњујући шта недостаје, растави дате бројеве на просте чиниоце:

а) 10 = 2 ∙ ____ ; б) 15 = 3 ∙ ____ ;
в) 36 = 2 ∙ ____∙ ____∙ ____ ; г) 42 = ____∙ ____∙ ____ .
11. Нађи најмањи сложен број који је производ три различита проста броја.
12. Број 12, на пример, можемо раставити на просте чиниоце на следећа три начина.
I начин II начин III начин
12 = 4 ∙ 3 = 2 ∙ 2 ∙ 3 12 12 2
12  22 3 4 3 12  22 3 6 2
2
3 3 12  2 3
2 2 1
Растави на просте чиниоце (на сва три начина) следеће бројеве:
а) 24; б) 30; в) 40; г) 55; д) 84; ђ) 96; е) 120; ж) 275.
13. Растави на просте чиниоце бројеве:

а) 48, 60, 140, 27, 315, 81;
б) 144, 169, 225, 216, 210, 256;
в) 360, 400, 900, 1 188, 924, 1 170.
14. Растави на просте чиниоце бројеве, па одреди све делиоце броја:

а) 26; б) 30; в) 102; г) 144.
15. Одреди најмањи број чији су сви прости чиниоци:
а) 2, 3 и 5; б) 3, 5 и 11; в) 2, 5, 7 и 13.
16. Марко је на табли растављао број на просте чиниоце и на крају случајно избрисао тај
број. На табли је остао само производ простих чинилаца тог броја 22 352 11. Који број
је Марко растављао на просте чиниоце?
17. Одреди број који има следеће просте чиниоце:
а) чинилац 2, чинилац 3 два пута, чинилац 5 три пута;
б) чинилац 2 три пута, чинилац 3 два пута, чинилац 5 два пута.
18. Настави започети низ бројева: 4, 9, 25, 49, ____, ____, ____, ____ .
19. Нађи све сложене бројеве мање од 1 000 чији је прост чинилац само број 5.
65
20. Одреди најмањи природан број који помножен са 432 даје:

1) квадрат неког броја; 2) куб неког броја.
Решење. 432 2
1) Број је квадрат неког броја ако се сваки прост 216 2
чинилац јавља паран број пута. Растављајући 108 2 432 = 2 ∙2 ∙2 ∙2 ∙3 ∙ 3 ∙ 3
број 432 на просте чиниоце, можеш уочити да као 54 2
чинилац недостаје најмање један број 3 да бисмо 27 3 432 = 2 ∙2 ∙2 ∙ 2 ∙3 ∙ 3 ∙ 3
добили квадрат неког броја. 9 3
3 3
2) Број је куб неког броја ако се сваки прост чинилац 1
у њему јавља 3, 6, 9 ... пута. Можеш уочити да као
чинилац недостаје најмање 2 ∙ 2 = 4 да бисмо
добили куб неког броја.
21. Производ два узастопна природна броја јесте: а) 72; б) 240.

О којим бројевима је реч?
22. Производ три узастопна природна броја јесте: а) 210; б) 720.
О којим бројевима је реч?
23. Производ цифара неког броја јесте 180. Одреди:
1) најмањи такав петоцифрени број; 2) најмањи такав четвороцифрени број.
Решење: Како је 180 производ цифара, раставићемо 180 на просте чиниоце да бисмо
видели које све цифре могу учествовати у запису тог броја.
1) Да би био најмањи могући број, гледамо да прве цифре буду 1 што је могуће више пута
(1 може увек бити чинилац јер не мења производ, 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 5 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 5 ∙ 1). Како
онда имамо шест цифара, а тражи се петоцифрени број, помножићемо две највеће, под
условом да је њихов производ једноцифрен број, а то је 3 ∙ 3 = 9. Слично, множимо 2 ∙ 2 = 4,
па закључујемо да је најмањи такав број 11 459.
2) Слично, за четвороцифрени број множимо по два пара чинилаца, под условом да је њихов
производ једноцифрен број, а то су 3 ∙ 3 = 9 и 2 ∙ 2 = 4, па је најмањи такав број 1 459.
24. Постоји ли природан број чији је производ цифара: а) 52; б) 198?
НАЈВЕЋИ ЗАЈЕДНИЧКИ ДЕЛИЛАЦ

1. а) Делиоци броја 14 су: ____, ____, ____, ____.
б) Делиоци броја 18 су: ____, ____, ____, ____, ____, ____.
в) Делиоци броја 24 су: ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____.
г) Делиоци броја 60 су: ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____, ____.
2. Нађи скуп свих делилаца броја 48 и скуп свих делилаца броја 60, па одреди пресек та два
скупа. Који је број из пресека та два скупа највећи? Како називамо тај број?
3. Нађи скуп свих делилаца броја 30, скуп свих делилаца броја 42 и скуп свих делилаца
броја 66, па одреди заједничке делиоце тих бројева. Који је највећи од свих заједничких
делилаца?
66
4. Одреди заједничке делиоце за бројеве:

а) 6 и 8; б) 5 и 10; в) 8 и 12.
5. Одреди највећи заједнички делилац за бројеве:

а) 3 и 10; б) 7 и 9; в) 12 и 13; г) 25 и 26; д) 15 и 44.
Како се називају ти бројеви?
6. Који број је највећи заједнички делилац узајамно простих бројева?
7. Напиши по три пара бројева чији је највећи заједнички делилац број 1.
8. Растављањем на просте чиниоце бројеве 36 и 54 можеш одредити њихове заједничке

делиоце и њихов највећи заједнички делилац.
36 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3
54 = 2 ∙ 3 ∙ 3 ∙ 3 D(36, 54) = 2 ∙ 3 ∙ 3 = 18.
Користећи овај поступак одреди највећи заједнички делилац бројева:
а) 6 и 18; б) 48 и 72; в) 105 и 360; г) 180 и 280.
9. Тражењем заједничких простих чинилаца бројева 36 и 54 можеш одредити њихов

највећи заједнички делилац.
36, 54, 2
18, 27, 3
D(36, 54) = 2 ∙ 3 ∙ 3 = 18.
6, 9, 3
2, 3
Користећи овај поступак, одреди највећи заједнички делилац бројева:
а) 8 и 12; б) 6 и 9; в) 16 и 18;
г) 56 и 72; д) 120 и 150; ђ) 72 и 180.
10. Одреди највећи заједнички делилац бројева (на оба начина):

а) 12 и 18; б) 50 и 125; в) 70 и 90;
г) 24, 60 и 96; д) 15, 75 и 225; ђ) 252, 546 и 630.
11. Одреди највећи заједнички делилац бројева:

а) 32 и 56; б) 54 и 72; в) 132 и 420; г) 280 и 960;
д) 210, 336 и 462; ђ) 300, 525 и 645; е) 132, 462 и 726.
12. Користећи бројеве 2, 3, 5, 7, 11, 13, као чиниоце напиши бар три пара бројева чији је
највећи заједнички делилац број:
а) 2; б) 10; в) 55.
13. Одреди највећи заједнички делилац бројева:

а) 10 и 20; б) 8 и 16; в) 18 и 36; г) 25 и 50.
Ако a b , можеш закључити да је D(a, b ) = ____ .
14. Којим највећим бројем можемо поделити бројеве 189 и 441 без остатка?
67
15. Којим највећим бројем можемо поделити бројеве 235 и 391 да остатак при оба дељења
буде 1?
Решење: 234, 390, 2
Како је остатак при оба дељења 1, да остатак не би 117, 195, 3
постојао, оба броја ћемо умањити за 1, а затим за тако 39, 65, 13
добијене бројеве 234 и 390 тражимо највећи број којим 3, 5,
се могу поделити ти бројеви без остатка, тј. њихов
највећи заједнички делилац.
16. Којим највећим бројем можемо поделити бројеве 267 и 994 да остаци редом буду 3 и 4?
17. Којим највећим бројем можемо поделити бројеве 425, 1 770 и 1 393 тако да остаци буду
редом 5, 6 и 7?
18. Одреди све вредности x за које је:

а) D(x, 20) = 4, x  20 ; б) D(9, x) = 9, x  45 .
19. У једном одељењу петог разреда има 12 дечака и 16 девојчица. У колико највише група
их може поделити наставник, тако да у свакој групи буде једнак број девојчица и једнак
број дечака?
20. Три канапа дужине 42m, 70m и 98m треба исећи на што веће делове једнаких дужина.
Колика ће бити дужина сваког дела и колико таквих делова ће се добити из сваког
канапа?
21. На Мајином рођендану њена мајка је послужила госте са 26 колача и 39 чаша сока.
Колико гостију је имала Маја ако је сваки гост добио једнак број колача и једнак број
чаша сока?
22. За новогодишњу журку ученици су надували 60 црвених, 75 плавих и 105 жутих балона.
У колико највише група могу поделити балоне, тако да у свакој групи буде једнак број
балона исте боје?
23. Деда Милан је одлучио да своју велику њиву дужине 260m и ширине 80m издели на
мање, једнаке парцеле облика квадрата целобројних дужина. Која је највећа могућа
дужина једне тако добијене парцеле, и колико ће бити таквих парцела?
24. Од 24 руже, 60 каранфила и 72 гербера направљен је највећи могући број једнаких

букета. Колико ће бити таквих букета и колико ће коштати сваки букет ако је цена руже
40 динара, каранфила 5 динара и гербера 20 динара?
25. Посластичар је испекао кору за кремпиту правоугаоног облика дужине 66cm и ширине
42cm. Кору треба да исече на што веће једнаке парчиће у облику квадрата. Колика ће
бити дужина сваког парчета? Колико ће парчића посластичар исећи?
26. Колаж папир је правоугаоног облика димензија 165mm x 210mm. Марко треба
да га исече на што је могуће веће једнаке квадратиће. Колика је површина једног
квадратића? Колико је квадратића исекао Марко?
68
27. У једној продавници треба направити новогодишње пакетиће за децу од 210 играчака,
315 чоколада и 420 кутија кекса. Колико је највише једнаких пакетића могуће направити
и колико ће коштати сваки пакетић ако је цена једне играчке 100 динара, чоколаде 60
динара и кекса 20 динара?
28. На тренингу је било 225 дечака и 105 лопти. Подељени су на једнаке групе, тако да је
свака група добила једнак број лопти. Колико је било група и колико је свака група
добила лопти? Колико решења има дати проблем?
НАЈМАЊИ ЗАЈЕДНИЧКИ САДРЖАЛАЦ

1. а) Садржаоци броја 5 јесу: 5, 10, _____, _____, _____, _____, _____, …
б) Садржаоци броја 8 јесу: 8, 16, _____, _____, _____, _____, _____, …
в) Садржаоци броја 12 јесу: _____, _____, _____, _____, _____, _____, _____, …
г) Садржаоци броја 23, мањи од 100 јесу: _____, _____, _____, _____ .
2. Садржаоци броја 6, мањи од 50 јесу: _____, _____, _____, _____, _____, _____, _____, _____ .
Садржаоци броја 8, мањи од 50 јесу: _____, _____, _____, _____, _____, _____ .
Заједнички садржаоци бројева 6 и 8, мањи од 50 јесу: _____, _____ .
Најмањи заједнички садржалац бројева 6 и 8 јесте _____ .
3. а) Заједнички садржаоци бројева 3 и 5 су: 15, _____, _____, _____, _____, _____, …
б) Заједнички садржаоци бројева 4 и 6 су: _____, _____, _____, _____, _____, …
в) Заједнички садржаоци бројева 6 и 9 су: _____, _____, _____, _____, _____, …
4. Растављањем на просте чиниоце бројеве 6 и 10 можеш одредити њихов најмањи

заједнички садржалац.
6=2∙3
10 = 2 ∙ 5 S(6,10) = 2 ∙ 3 ∙ 5 = 30.
Користећи овај поступак, одреди најмањи заједнички садржалац за бројеве:
а) 12 и 15; б) 8 и 10; в) 6 и 9;
г) 18 и 24; д) 24 и 30; ђ) 12 и 60.
5. Тражењем свих простих чинилаца бројева 6 и 10 можеш одредити њихов најмањи

заједнички садржалац.
6, 10, 2
3, 5, 3 S(6,10) = 2 ∙ 3 ∙ 5 = 30.
1, 5, 5
1, 1
Користећи овај поступак, одреди најмањи заједнички садржалац за бројеве:
а) 10 и 15; б) 8 и 18; в) 12 и 20;
г) 36 и 48; д) 24 и 30; ђ) 80 и 100.
69
6. Одреди најмањи заједнички садржалац за бројеве (на два начина):

а) 24 и 144; б) 40 и 112; в) 36 и 60;
г) 6, 10 и 20; д) 10, 35 и 45; ђ) 24, 36 и 72.
7. Одреди најмањи заједнички садржалац за бројеве:

а) 60 и 75; б) 55 и 121; в) 72 и 90;
г) 24, 36 и 48; д) 24, 28 и 35; ђ) 15, 18 и 21;
е) 45, 60 и 75; ж) 32, 40 и 56; з) 28, 35 и 60.

а) 5 и 6; б) 8 и 15; в) 9 и 10.
Ако су бројеви a и b узајамно прости, можеш да уочиш да је S(a,b) = ____ ∙ ____ .

а) 3 и 12; б) 10 и 30; в) 12 и 48.
Ако a b , можеш да уочиш да је S( a,b) = ____ .
10. Два брода полазе из исте луке на своја путовања; један сваких 25 дана, други сваких
35 дана. Ако крену на пут истовремено, после колико дана ће из полазне луке поново
кренути истовремено?
11. Три тркача стартују истовремено на кружној стази. Први обиђе ту стазу за 10 минута,
други за 12 минута, а трећи за 15 минута. После колико минута ће се сва три атлетичара
заједно наћи поново на месту поласка?
12. Три аутомобила крећу истовремено са старта на кружној стази. Први аутомобил обиђе
круг за 15 минута, други за 20 минута, а трећи за 12 минута. Ако трка траје 2 сата и 30
минута, колико ће пута, не рачунајући старт, истовремено проћи кроз циљну равнину
сва три аутомобила у току трке?
13. Два аутобуса полазе у 6 сати из исте станице. Један сваких 25 минута, други сваких 30
минута. Колико пута ће се ти аутобуси срести на почетној станици до 19 сати?
14. У једној улици дужине 3km на сваких 50m налази се светиљка, а на сваких 15m стабло.
На самом почетку улице у линији су светиљка и стабло. Колико пута се та ситуација
понавља у тој улици?
15. Обим предњег точка бицикла је 90cm, а обим задњег точка је 120cm. Колики најмањи пут
треба да пређе бициклиста да би и предњи и задњи точак направили цео број обртаја?
16. Одреди најмањи природан број који се може поделити бројевима 120 и 144.
17. Нађи најмањи природан број који се може поделити бројевима 15, 40 и 54.
70
18. Одреди најмањи природан број који при дељењу са 64 и 72 даје остатак 3.
Решење. 64, 72, 2
Најмањи број који при дељењу и са 64 и са 72 нема остатак јесте 32, 36, 2
најмањи заједнички садржалац тих бројева. 16, 18, 2
8, 9, 2
S(64,72)  2222 223 3  576 4, 9, 2
2, 9, 2
Број који је за 3 већи од броја 576, а при дељењу са 64 и 72 даје 1, 9, 3
остатак 3, јесте број 579. 1, 3, 3
1, 1,
19. Који је најмањи природан број који при дељењу са 42, 49 и 56 даје остатак 1?
20. Нађи x ако је: а) S (4, x ) 12; б) S ( x ,15)  30 ; в) S (20, x , 5)  20 .

Колико има решења у сваком од случајева?
21. Одреди најмањи број који при дељењу са 4 даје остатак 2, при дељењу са 5 даје остатак
3, а при дељењу са 6 даје остатак 4.
22. На столу су књиге које треба спаковати. Ако бисмо их паковали по 4, по 5 или по 6,
сваки пут би остале по две књиге, а ако их пакујемо по 7, све ће бити спаковане. Колико
најмање књига може бити на столу?
23. Који природан број a, 100 < a < 200 при дељењу са 2, 3, 4 и 5 даје остатак редом 1, 2, 3 и 4?
24. Одреди све троцифрене бројеве који при дељењу са 7 дају остатак 2, при дељењу са 9
дају остатак 4 и при дељењу са 12 дају остатак 7?
25. Нађи највећи четвороцифрени број који при дељењу са 3, 4, 5, 6, 7 даје остатак 2.
26. Реши укрштеницу.
Водоравно:
А: D(48, 72). А Б
В: Највећи прост број шесте десетице.
Г: Прости чиниоци броја 21. В
Д: Најмањи прост број.
Ђ: Најмањи природан број.
Г
Е: S(22, 26, 143).
Усправно: Д Ђ
А: Прости чиниоци броја 70.
Б: Квадрат броја 7. Е Ж
Г: Сложен број чији су сви прости чиниоци 2, 7 и 23.
Ђ: Производ четири двојке.
Ж: Куб броја 2.
71
ТЕСТ
1. Нека је дат скуп .

а) Пресек скупа простих бројева и скупа А је скуп B = { _______________________ }.
б) Сви сложени бројеви из скупа A су елементи скупа C = { _______________________ }.
2. Растави на просте чиниоце број 90.

90  ________________________
3. Највећи заједнички делилац за бројеве 72 и 96 је:

а) 18; б) 20; в) 24.
4. Најмањи заједнички садржалац за бројеве 24, 60 и 96 је:

а) 96; б) 240; в) 480.
5. Које цифре можеш написати уместо * тако да важи 2 5 7 * ?

Могу записати цифре: _______________________________ .
6. Од цифара 1, 2, 3, 5 састави све троцифрене бројеве дељиве са 3, тако да се цифре не

понављају.
То су бројеви: _______________________________________________________ .
7. У продавницу су стигла два џака шећера од 36kg и 42kg. Џакове треба препаковати у
мање, једнаке кесе, које ће тежити цео број килограма, а да се притом не меша шећер
из једног и другог џака. Одреди највећу могућу количину шећера коју продавци могу
спаковати у сваку кесу. Колико ће бити таквих кеса?
Највећа могућа количина шећера у тим кесама је _____ kg, и тада ће их бити
а) 16; б) 24; в) 13.
12) в. 8
. ас ек 31) в; gk . 7
. 135, 315, 153, 513, 351, 531, 123, 213, 132, 312, 231, 321. 6
. 8, 6, 4, 2, 0. 5
. 084) в. 4
. 42) в. 3
. 52 32 5332 09 . 2
. ) б; ) а. 1
: а ње шеР
72
ДЕЉИВОСТ ! РЕШЕЊА
ПОЈАМ ДЕЉИВОСТИ, ДЕЛИОЦИ И САДРЖАОЦИ

1. а) 5; б) 25; в) 144; г) 19. 2. а) 14 (2); б) 22 (3); в) 25 (9); г) 1 010 (0). 3. 0, 1, 2, 3, 4.
4. 126 : 3 = 42, што значи да могу, и у сваком аутобусу ће бити по 42 ученика.
5. .
6. а) ; б) ; в) ;
г) ; д) .
7. а) ; б) ; в) .
8. а) 90; б) 98. 9. а) 102; б) 100. 10. 24, 36, 72.
11. 110, 121, 132, 143, 154, 165, 176, 187, 198.
12. а) тачно; б) нетачно; в) нетачно; г) тачно; д) тачно.
13. а) А ; б) А .
14. 2 5 7
3 6 15 21
11 22 55 77
13 26 65 91
15. а) 2 48 и 2 192 , дакле 2 (48 192) ; б) 5 55 и 5 70, дакле 5 (55 70); в) 4 160 и 4 44,
дакле 4 (160  44); г) 10 210, 10 130 и 10 460, дакле 10 (210 130  460) .
16. а) 11 99 и 11 44 , дакле 11 (99  44); б) 3 126 и 3 30, дакле 3 (126 30); в) 6 666 и
6 120 , дакле 6 (666 120) .
17. а) 5 20 , дакле 5 20123 ; б) 4 44 , дакле 4 44295 ; в) 2 18 , дакле 2 1232118 .
18. а) 7 49 , 7 77 и 7 35 , дакле 7 (49 77  35);
б) 5 45 па 5 45131 и 5 55 , дакле 5 (4513155) ;
в) како 2 16 онда 2 1625 и како 2 90 онда 2 3190 , дакле 2 (1625  3190).
ДЕЉИВОСТ ДЕКАДНИМ ЈЕДИНИЦАМА

И БРОЈЕВИМА 2, 5, 4 И 25
1. На пример: 160, 220, 390, 810, 970.
2. 3 100, 3 200, 3 300, 3 400, 3 500, 3 600, 3 700, 3 800, 3 900.
3. а) 250, 5 000, 700, 850; б) 5 000, 700.
; д)  ; ђ)  ; е)
     
4. а) ; б) ; в) ; г) ; ж) .
5. 18, 34, 250. 6. 32, 34, 36, 38 и 40. 7. 16, 34, 52 и 70.
8. 222, 444, 666, 888. 9. 32, 48, 250, 1 234, 5 252.
10. а) тачно; б) нетачно; в) нетачно; г) тачно; д) нетачно; ђ) тачно; е) тачно; ж) тачно; з) тачно.
11. а) ; б) ; в) ниједна цифра; г) ;
д) .
12. 234, 324, 342, 432,
13. 200, 202, 222, 250, 252, 500, 502, 520, 522, 550, 552.
14. 35, 60, 130, 12 345.
73

Оглас
Robot za usisavanje i brisanje

Pouzdana pomoć u kući uz jedinstven trostepeni
sistem čišćenja s 2 gumene antistatic četke
iRobot Srbija Open
15. На пример: 155, 170, 290, 315, 665 и 1 230, 5 505, 6 000, 6 075, 9 600.
16. а) тачно; б) нетачно; в) тачно; г) тачно; д) тачно; ђ) тачно; е) тачно; ж) нетачно .
17. а) ; б) ; в) ; г) ниједна цифра;
д) .
18. А . 19. 100, 110, 120, 200, 210, 220.
20. 105, 150, 190, 195, 510, 590, 910, 950, 905, 915.
21. 30 1235 ; а) 165, 615, 235, 325; б) 1 235, 1 325, 2 135, 2 315, 3 125, 3 215, 1 165, 1 615,
6 115.
22.
Број n 25 136 850 1 234 65 432 565 656
Двоцифрени завршетак броја n 25 36 50 34 32 56
23. Број је дељив са 4 када му је двоцифрени завршетак дељив са 4.
24. На пример: 20, 32, 40, 56, 64 и 136, 424, 496, 772, 880. 25. 324, 904, 3 000, 8 760, 9 876.
26. а) тачно; б) нетачно; в) тачно; г) нетачно; д) тачно; ђ) тачно; е) тачно; ж) тачно.
27. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ниједна цифра.
28. 100, 104, 112, 120, 124, 132, 140, 144, 200, 204, 212, 220, 224, 232, 240, 244, 300, 304, 312,
320, 324, 332, 340, 344, 400, 404, 412, 420, 424, 432, 440, 444.
29. 100 и 996.
30. Број је дељив са 25 када му је двоцифрени завршетак дељив са 25.
31. 225, 850, 6 000, 975, 33 000.
32. а) * = 5; б) ; в) ниједна цифра; г) .
33. а) тачно; б) нетачно; в) тачно; г) тачно; д) нетачно; ђ) тачно .
ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВИМА 3 И 9
1.
Број n 22 85 126 444 98 765 300 000
Збир цифара броја n 4 13 9 12 35 3
2. Број је дељив са 3 када му је збир цифара дељив са 3, а број је дељив са 9 када му је збир
цифара дељив са 9.
3. На пример: а) 27, 39, 45, 63, 72 и 144, 183, 225, 345, 888;
б) 27, 54, 63, 72, 90 и 252, 333, 414, 522, 774.
4. 42, 93, 141, 222, 87 654.
5. а) тачно; б) нетачно; в) тачно; г) нетачно; д) тачно; ђ) тачно; е) тачно; ж) тачно.
6. а) a{0, 3, 6, 9}; б) b{2, 5, 8}; в) c{1, 4, 7}. 7. 1 023 и 9 876.
8. 204, 240, 402, 420, 234, 243, 324, 342, 423, 432, 306, 360, 603, 630, 246, 264, 426, 462, 624, 642.
9. 300, 303, 330, 333, 306, 360, 366, 600, 603, 630, 633, 606, 660, 666, 336, 363, 663, 636.
10. 27, 99, 252, 882, 4 545. 11. 1 026 и 9 873.
12. а) нетачно; б) тачно; в) тачно; г) нетачно; д) тачно; ђ) тачно; е) тачно; ж) тачно.
13. а) a4; б) b{0, 9}; в) c3; г) x2. 14. B{99, 108, 117, 126, 135, 144, 153, 162, 171}.
15. 207, 270, 702, 720, 126, 162, 216, 261, 612, 621. 16. На пример: 57 и 78.
17. 102 348. 18. а) 12, 42, 54, 306, 7 002; б) 54, 306, 7 002. 19. 984.
74
20. 216, 432, 576. 21. а) тачно; б) тачно; в) нетачно; г) тачно; д) нетачно; ђ) тачно.
22. 499 : 12 = 41 ( 7 ), 41 природан број дељив са 12, тo јест дељив и са 3 и са 4.
23. Како је 999 : 3 = 333, дакле 333 броја дељивих са 3, 999 : 4 = 249 ( 3 ),
дакле 249 бројева дељивих са 4 и 999 : 12 = 83 ( 3 ), дакле 83 броја
дељива са 12, то јест и са 3 и са 4. Помоћу Веновог дијаграма то се
представља као на слици. Укупно 250 + 83 + 166 = 582 броја који су
дељиви или са 3, или са 4 или са оба броја, што значи да има
999 – 582 = 417 бројева мањих од 1000 који нису дељиви ни са 3, ни са 4.
24. а) Тачно је да 9 999999 јер је 999999  9 111111 , па како 9 9 онда 9 9111111
то јест 9 999999 ; б) нетачно јер двоцифрени завршетак 22 није дељив са 4; в) Тачно
је да 5 555555 јер је последња цифра 5.
25. а) а4; б) b{0, 3, 6, 9}; в) за d{0, 6} и c{1, 4, 7}, или за d{2, 8} и c{2, 5, 8}, или за
d4 и c{0, 3, 6, 9}.
26.
в в в в в в в в в в в в 0
и 2 и 3 и 4 и 5 и 6 и 9 и 0 и 2 и 5 и 5 и 6 и 0
1 1 1 2 3 1
љ а љ а љ а љ а љ а љ а љ а љ а љ а љ а љ а љ
е с е с е с е с е с е с е с е с е с е с е с е а
Д Д Д Д Д Д Д Д Д Д Д Д с
100 да не да да не не да не не да не да
238 да не не не не не не не не не не не
345 не да не да не не не не да не не не
384 да да да не да не не да не не не не
432 да да да не да да не да не не да не
850 да не не да не не да не не да не не
1 275 не да не да не не не не да да не не
3 410 да не не да не не да не не не не не
3 456 да да да не да да не да не не да не
4 560 да да да да да не да да да не не не
30 000 да да да да да не да да да да не да
321 000 да да да да да не да да да да не да
ПРОСТИ И СЛОЖЕНИ БРОЈЕВИ

1. D7  {1, 7}, D19  {1, 19}, D23  {1, 23}, D37  {1, 37}, D59  {1, 59}. Два. Прости бројеви.
2. а) 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47; б) 31, 37, 41, 43, 47, 53, 59, 61, 67, 71, 73;
в) 53, 59, 61, 67, 71, 73, 79, 83, 89, 97.
3. а) D10  {1, 2, 5, 10}; б) D15  {1, 3, 5, 15}; в) D16  {1, 2, 4, 8, 16}; г) D20  {1, 2, 4, 5, 10, 20};
д) D34 {1, 2, 17, 34}. Сложени бројеви.
4. 72, 74, 75, 76, 77, 78, 80, 81, 82, 84, 85, 86, 87, 88, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 98, 99.
5. На пример: прости: 101, 113, 127, 149, 163; сложени: 105, 110, 122, 144, 168.
6. 11, 19, 29 и 59. 7. На пример: 7 и 8, 15 и 16, 10 и 21, 18 и 25, 13 и 36.
8. D36  {1, 2, 3, 4, 6, 9, 12, 18, 36}; прости: 2, 3; сложени: 4, 6, 9, 12, 18, 36. 9. 2 и 5.
10. а) 10 = 2 ∙ 5; б) 15 = 3 ∙ 5; в) 36 = 2 ∙ 2 ∙ 3 ∙ 3; г) 42 = 2 ∙ 3 ∙ 7. 11. 2 ∙ 3 ∙ 5 = 30.
12. а) 24  23 3 ; б) 30  235 ; в) 40  23 5 ; г) 55  511 ; д) 84  22 37 ;
ђ) 96  25 3 ; е) 120  23 35 ; ж) 275  52 11.
75
13. а) 48  2 4 3 ; 60  22 35 ; 140  22 57 ; 27  33 ; 315  32 57 ; 81 34 ;

б) 144  2 4 32 ; 169 132 ; 225  32 52 ; 210  2357 ; 256  28 ;
в) 360 23 32 5 ; 400 24 52 ; 900 22 32 52 ; 1188  22 33 11; 924 22 37 11; 1170  232 513 .
14. а) 26  213 , D26  {1, 2, 13, 26}; б) 30  235 , D30  {1, 2, 3, 5, 6, 10, 15, 30};
в) 102  2317 , D102  {1, 2, 3, 6, 17, 34, 51, 102};
г) 144  24 32 , D144  {1, 2, 3, 4, 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24, 36, 48, 72, 144}.
2 2 2 3 3 2 2
15. а) 30; б) 165; в) 910. 16. 2 35 11 3 300. 17. а) 23 5  2 250; б) 2 3 5  1 800.
18. 4, 9, 25, 49, 121, 169, 289, 361. 19. 5, 25, 125, 625.
21. а) Како је 72  2 22 33  89 , то
су бројеви 8 и 9; б) како је 240  222235 1615 ,
то су бројеви 15 и 16.
22. а) Како је 210  235 7  65 7 , то су бројеви 5, 6 и 7; б) како је
то су бројеви 8, 9 и 10.
24. а) Како је 52  2213 , не, јер 13 није цифра; б) Како је 198  23311, не, јер 11 није цифра.
НАЈВЕЋИ ЗАЈЕДНИЧКИ ДЕЛИЛАЦ

1. а) 1, 2, 7, 14; б) 1, 2, 3, 6, 9, 18; в) 1, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 24; г) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20, 30, 60.
2. D48  {1, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 16, 24, 48}, D60  {1, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20, 30, 60},
D48  D60  D 48,60  {1, 2, 3, 4, 6, 12}. Највећи је број 12 и њега називамо највећи заједнички
делилац бројева 48 и 60.
3. D30  {1, 2, 3, 5, 6, 10, 15, 30}, D42  {1, 2, 3, 6, 7, 14, 21, 42}, D66  {1, 2, 3, 6, 11, 22, 33, 66},
D30,42,66  {1, 2, 3, 6}. Највећи је број 6.
4. а) D6, 8  {1, 2}; б) D5,10  {1, 5}; в) D8,12  {1, 2, 4}.
5. а) ; б) ; в) ; г) ; д) .
Узајамно прости бројеви.
6. Број 1. 7. На пример: 18 и 19, 30 и 49, 25 и 42.
8. а) 6  23 , 18  233 , ; б) 48  2222 3 , 72  22233 ,
; в) 105  3 57 , 360  222335 , ;
г) 180  2233 5 , 280  22257 , .
9. а) ; б) ; в) ; г) ; д) ;
ђ) .
10. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ; ђ) .
11. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ; ђ) ; е) .
12. а) На пример: 6 и 14, 10 и 26, 66 и 70; б) 30 и 70, 70 и 110, 130 и 770; в) 55 и 110, 165 и 385,
110 и 1 155.
13. а) 10; б) 8; в) 18; г) 25. .
14. Највећи број којим можеш поделити бројеве 189 и 441 без остатка јесте највећи
заједнички делилац тих бројева, .
16. Тражимо D за бројеве 267  3  264 и 994  4  990 , .
76

17. Тражимо D за бројеве 425  5  420 , 1 77061 764 и 1 393 71 386,
D(420, 1 764, 1 386)42.

18. а) x  {4, 8, 12, 16}; б) x  {9, 18, 27, 36, 45}. 19. .
20. , дакле 14m биће дужина сваког дела. Од првог канапа ће се добити
42 : 14  3 дела, од другог 70 : 14  5 делова и од трећег 98 : 14  7 делова.
21. , 13 гостију. 22. , у 15 група.

23. , највећа могућа дужина њиве 20m ; 260 : 20 13 , 80 : 20  4 , 134  52
такве њиве.
24. , 12 букета, а сваки букет садржаће 24 : 12  2 руже, 60 : 12  5
каранфила и 72 : 12  6 гербера, а цена букета биће 240  55  620  225 динара.
25. , 66 : 6 11 и 42 : 6  7, па ће укупно бити 117  77 парчића.
26. , а 1114 154 квадратића.
27. пакетића, а цена сваког биће 2100  360  4 20  460 динара.
28. Задатак има три решења јер бројеви 225 и 105 имају заједничке делиоце
D225,105  {1, 3, 5, 15} (Број 1 не узимамо у обзир јер нема сврхе сврстати их у једну групу.)
1) Могу се поделити у 15 група и тада ће у свакој групи бити по 15 дечака и свака ће
група добити по 7 лопти; 2) могу се поделити у 5 група и тада ће у свакој групи бити по
45 дечака и свака ће група добити по 21 лопту; 3) могу се поделити у 3 групе и тада ће у
свакој групи бити по 75 дечака и свака ће група добити по 35 лопти.
НАЈМАЊИ ЗАЈЕДНИЧКИ САДРЖАЛАЦ

1. а) 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, …; б) 8, 16, 24, 32, 40, 48, 56, …; в) 12, 24, 36, 48, 60, 72, …;
г) 23, 46, 69, 92.
2. Садржаоци броја 6 су 6, 12, 18, 24, 30, 36, 42, 48; садржаоци броја 8 су 8, 16, 24, 32, 40, 48;
заједнички садржаоци бројева 6 и 8 су 24, 48; најмањи заједнички садржалац бројева 6 и
8 је 24.
3. а) 15, 30, 45, 60, 75, 90, …, најмањи је број 15; б) 12, 24, 36, 48, 60, ..., најмањи је број 12;
в) 18, 36, 54, 72, 90, ..., најмањи је број 18.
4. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ; ђ) .
5. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ; ђ) .
6. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ; ђ) .
7. а) ; б) ; в) ; г) ;
д) ; ђ) ; е) ;
ж) ; з) .
8. а) ; б) ; в) ; .
9. а) ; б) ; в) ; .
10. Треба наћи најмањи заједнички садржалац за бројеве 25 и 35, дана.
11. минута.
77
12. минута је потребно да једном обиђе стазу, а како возе 2 сата и 30

минута, то јест, 150 минута, 2 пута ће проћи кроз циљну равнину сва три аутомобила у
току трке.
13. минута, а срешће се 5 пута.
14. метара, а ситуација ће се поновити 3 000 : 150  20 пута.
15. .
16. .
17. .
19. 1 176, 1 17611 177.
20. а) x  {12, 6, 3}; б) x  {30, 10, 6}; в) x  {10, 4, 2, 1}.
21. Да је тај број за 2 већи, не би било остатка ни при дељењу са 4, ни са 5, ни са 6, и то би
био најмањи заједнички садржалац тих бројева , а тражени број је за 2
мањи 60  2  58 .
22. Тражимо најмањи заједнички садржалац за бројеве 4, 5 и 6, . Број 60
увећамо за 2 (јер при дељењу са 4, 5, 6 остатак је 2) и проверимо да ли је тај број дељив
са 7 (јер при дељењу са 7 нема остатка), 60  2  62 , 62 није дељиво са 7, па тражимо
следећи заједнички садржалац и увећамо га за 2, 602  2 120 2 122 , али ни он није
дељив са 7 па настављамо поступак; 603 2 180 2 182 и овај број је дељив са 7, па
је 182 тражени број.
23. Пошто су остаци за 1 мањи од делиоца, најпре ћемо наћи најмањи заједнички
садржалац за бројеве 2, 3, 4 и 5, па од њега одузети 1, , 60 1 59, али
број 59 није између 100 и 200, па тражимо следећи заједнички садржалац и умањујемо
га за 1, 602 1120 1119 је тражени број и 603 1180 1179 такође је тражени
број.
24. Сви остаци су за 5 мањи од делиоца, па као и у претходном примеру најпре ћемо
наћи најмањи заједнички садржалац за бројеве 7, 9, и 12, па од њега одузети 5,
, 252  5  247 , даље 2522  5  504 5  499 , 2523 5  756 5  751 .
Дакле, тражени бројеви су 247, 499 и 751.
25. , 420  2  422 је троцифрен, а ми тражимо четвороцифрен, и то
највећи, па најмањи заједнички садржалац морамо да помножимо количником бројева
9999 (највећи четвороцифрени број) и 420, 9 999 : 420  23 (остатак 339); 42023 9 660,
па је тражени број 9 66029 662.
26.
А Б
2 4
В
5 9
Г
3 7
Д Ђ
2 1
Е Ж
2 8 6
78
УГАО
ПОЈАМ УГЛА
1. На слици лево дате су четири тачке A,B,C,D и права p.

1) Да ли изломљена линија DAC сече праву p?
2) Да ли угаона линија  DAC сече праву p?
3) Које од угаоних линија са теменом у тачки C чији
краци садрже неке две од преосталих тачака секу
праву p?
4) Да ли нека од изломљених линија одређених неким
од датих тачака сече праву p?
2. А) Поред тачних једнакости упиши знак √, нетачне прецртај.

1) xOy uSv  AB ;
2) xOz uSv  { A, C } ;
3) xOy ABC  {B , A} ;
4) xOy ABC  {B , C } .
Б) Одреди следеће пресеке:
1) BSC uSv  _______ ;
2) xOz xOy  _______ ;
3) CAB ACB  _______ ;
4) uSv ACB  _______ .
3. Поред тачних тврђења упиши знак √, нетачне прецртај.

1) Тачка A припада конвексном углу xOy.
2) Тачка D не припада конвексном углу xOy.
3) Тачка B припада конвексном углу xOy.
4) Тачка B припада неконвексном углу xOy.
5) Тачка B припада угаоној линији xOy.
6) Дуж OC припада конвексном углу xOy.
7) Дуж AD припада неконвексном углу xOy.
4. За сваку од датих угаоних линија (доцртавањем одговарајућег дела кружнице) графички

представи захтев написан испод сваке од њих.
Изабери Изабери Изабери Изабери

конвексан угао! неконвексан угао! конвексан угао! неконвексан угао!
79
5. Обој пресеке углова приказаних на сликама.
6. Дате су три полуправе а, b и Oc. Које све конвексне

углове можеш да уочиш на слици десно?
7. Нацртај два угла тако да:

1) њихов пресек буде четвороугао;
2) њихов пресек буде конвексан угао;
3) њихова унија буде неконвексан угао;
4) њихова унија и њихов пресек буду конвексни углови;
5) њихов пресек буде полуправа која није крак бар једног од тих углова;
6) њихов пресек буде дуж;
7) њихов пресек буде једна тачка.
КРУЖНИ ЛУК И ТЕТИА

1. Обој део круга који је садржан у централном углу одређеном одговарајућим луком.
2. На кружници k(O,5cm) дата је тачка P. Колико има тетива ове кружнице чија је једна
крајња тачка P и чија је дужина 3cm? Конструиши их!
3. Тачка P припада кружници k(O,5cm). Одреди тачке A и B дате кружнице које су на

растојању 3cm од тачке P. Означи централни угао кружнице који садржи тачку P и чији
краци садрже тачке A и B, а затим и одговарајући кружни лук и одговарајућу тетиву.
80
УПОРЕЂИАЊЕ УГЛОА. НАДОЕЗИАЊЕ УГЛОА

1. Конструиши полуправе A ' a ,B 'b ,C 'c тако да углови aA' x , bB' y , cC ' z буду подударни редом
угловима α, β, γ троугла ABC.
2. Дата је дуж AB и угао α. Конструиши полуправе Aa и Bb, са исте стране праве p(A,B), тако
да углови aAB и bBA буду подударни углу α.
3. Обележи дате углове, а затим поређаj ове углове почевши од најмањег.
____  ____  ____  ____
4. Који је највећи, а који најмањи од уочених углова α, β, γ, δ? Конструктивно упореди те

углове.
81
5. Конструиши угао који је:

1) једнак збиру углова α, β, γ;
2) два пута већи од угла β;
3) три пута већи од угла γ.
6. Ако су α, β, γ угови приказани на претходној слици, конструиши угао који је једнак:

1) αγβ; 2) αβγ.
7. Нацртај неки троугао, а затим конструктивно одреди збир његових унутрашњих углова.
8. Нацртај неки конвексан четвороугао, а затим конструктивно одреди збир његових

унутрашњих углова.
РСТЕ УГЛОА
1. Да ли је збир углова α и β прав угао? Зашто?
2. Дат је троугао ABC. Објасни како су нацртане дужи BD, DE, EF, FG, а затим допуни цртеж
доцртавањем бар још шест нових дужи.
3. Која је од
три неколинеарне тачке A, B, C најудаљенија
од праве одређене осталим двема тачкама?
4. Одреди тачку C праве p тако да троугао ABC има прав угао

код темена:
1) C; 2) B.
82
5. Конструиши темена C и D правоугаоника ABCD тако да теме C

припада правој c.
6. Гледајући слику попуни празна места.

1) Дуж AB је ________________ круга K ( S , r ) .
2) Дуж ST је ________________ круга K ( S , r ) .
3) Дужи AT и BT су ________________ круга K ( S , r ) .
4) Ox  k (S , r )  ______ . 5) Oy  k (S , r )  ______ .
6) Ox  K ( S , r )  ______ . 7) Oy  K ( S , r )  ______ .
8) Права на којој је полуправа Ox јесте
________________ кружнице k ( S , r ) .
9) Различитим бојама обој K ( S , r )\ xOy и xOy \ K (S ,r ) .
7. Нацртај кружницу k(O,3cm) и произвољно изабери тачку A на њој. Нацртај затим тангенту
кружнице k(O,3cm) која садржи изабрану тачку A.
8. Нацртај кружницу полупречника 3cm и праву p тако да је растојање центра кружнице од

праве p једнако 2cm. Нацртај затим све тангенте те кружнице које су паралелне правој p.
9. Нацртај три концентричне кружнице са центром у произвољно изабраној тачки O

полупречника 2cm, 4cm, 6cm. Нацртај, затим, по једну тангенту сваке од ових кружница и
утврди однос сваке тангенте са преостале две кружнице.
10. У каквом односу се налазе дате кружнице? Какав је однос сваке од кружница са датим
правама?
1) 2)
83

Оглас

Pouzdana pomoć u kući uz jedinstven trostepeni
sistem čišćenja s 2 gumene antistatic četke
iRobot Srbija Open
3) 4)
11. Дати су троуглови ABC, EFG и PQR. На предвиђена места упиши једну од речи оштар,
прав или туп угао.
AA
Углови троугла ABC:

ABC је _________ угао, BCA је _________ угао, CAB је _________ угао.
Углови троугла EFG:
EFG је _________ угао, FGE је _________ угао, GEF је _________ угао.
Углови троугла PQR:
PQR је _________ угао, QRP је _________ угао, RPQ је _________ угао.
12. Можеш ли да нацрташ троугао:

1) чија су два унутрашња угла прави углови;
2) чија су два унутрашња угла тупи углови;
3) који има један прав и један туп унутрашњи угао?
13. 1) Колико највише унутрашњих тупих углова може имати троугао?

2) Колико највише унутрашњих правих углова може имати троугао?
3) Колико најмање унутрашњих оштрих углова може имати троугао?
14. Нацртај бар један четвороугао који има:

1) два тупа и два оштра угла;
2) један туп и три оштра угла.
15. На предвиђена места упиши речи оштар или туп, тако да добијене реченице буду тачне.
1) Збир правог и оштрог угла јесте ___________ угао.
2) Разлика правог и оштрог угла јесте ___________ угао.
3) Разлика тупог и правог угла јесте ___________ угао.
4) Разлика опруженог и тупог угла јесте ___________ угао.
84

ADVERTISING
16. Конструиши угао који је комплементан углу 3α, ако је α

угао дат на слици десно.
17. Конструиши угао који је суплементан углу 2α, ако је α угао дат у претходном задатку.
МЕРЕЊЕ УГЛОА
1. Колики угао заклапају мала и велика казаљка?
1) 2) 3) 4)
2. Нацртај малу и велику казаљку тако да оне заклапају угао од:

1) 150°; 2) 180°; 3) 90°; 4) 60°.
1) 2) 3) 4)
3. Користећи грчка слова означи сваки од углова, а затим помоћу угломера одреди њихове
мере.
1) 2)
Мера угла _____ је _____.
3) Мера угла _____ је _____.
4)
Мера угла _____ је _____.
5) Мера угла _____ је _____.
6)
Мера угла _____ је _____. Мера угла _____ је _____.

85
4. Користећи угломер, нацртај угао чија је мера:

1) 55°; 2) 34°; 3) 135°; 4) 300°.
5. Користећи угломер, нацртај углове: α100°, β62°, γ140°. Конструиши затим: αβ,
γα, 2γ3β. Колика је мера сваког од конструисаних углова?
6. Упореди углове α и β ако је:

1) α  22°, β21°59'59'' ; 2) α  22°, β  2 222' ;
3) α 5°55', β  21 000'' ; 4) α  4°12'12'', β  4°11'44''.
7. Користећи угломер нацртај угао чија је мера за 5°:

1) мања од мере угла α; 2) већа од мере угла α.
8. Ако је AOC  90° и BOC  31°, одреди мере углова

AOB, AOD, COD.
9. Одреди меру угла α.

10. Нацртај углове α и β тако да је 40°< α<50° и
90°<β<100°, па конструиши углове19°30
2 α β и
βα.
11. Ако је α  7°52'44'', β 27°18'39'', γ  15°21'42'', δ  9°36'16'', израчунај:

1) βδ; 2) βγ; 3) 2γ; 4) δα; 5) 3β2γ; 6) αβγ.
12. Израчунај збир и разлику углова α  333' и β  333''.
13. Ако је α  11°11'11'', одреди меру њему комплементног и меру њему суплементног угла.
14. Ако је α  20°20'20'', колико је 3α?
15. Мера угла α је за 10° мања од мере њему суплементног угла. Одреди меру угла α.
16. Који угао је већи: онај који је комплементан углу α  24°10' или онај који је суплементан
углу α 124°13'?
17. Одреди мере углова aOb и cOd ако је bOc57°,

aOc96°, bOd115°.
86
1170
B
УГЛОИ НА ТРАНСЕРЗАЛИ
/37°
A
1. Две правесе секу тако да један од добијених углова има меру 100°29'17''. Израчунај мере
свих добијених углова. さ
*
2. Две праве се секу тако да је један од добијених углова за 14° већи од другог. Израчунај
мере свих добијених углова. (73°12' ¢
3. Одреди мере углова α, β, γ, δ ако знаш да је угао α ⼥

осам пута мањи од збира остала три угла.
4. Праве p,q,s секу се у једној тачки, при чему је p  q,

док се праве p и s секу под углом чија је мера 73°12'.
Колика је мера оштрог угла α под којим се секу
праве q и s?
5. Одреди збир αβγδϕ.
6. Одреди мере свих углова које можеш да уочиш

на слици.
ABC  ____ °, CBD  ____°, DBE  ____ °,
FBI  ____°, IBA  ____ °, BIK  ____ °,
KIJ  ____°, BIF  ____°, BFI  ____ °,
BFG  ____°, GFH  ____ °, HFI  ____ °.
7. Нацртај оштар угао aOb и у његовој области изабери тачку S. Нацртај затим угао са
теменом у тачки S, крацима паралелним крацима угла aOb који је:
1) једнак углу aOb; 2) суплементан углу aOb.
87

8. Ако је p( A, B )|| p(C , D )
и p(B , C )|| p(D , A) , одреди мере
свих углова које можеш да уочиш на слици лево.
24° 120°
9. Краци угла α и β су паралелни. Одреди мере ових углова ако знаш да је мера угла α три
пута већа од мере угла β.
10. Ако су краци углова α и β паралелни, одреди мере ових углова ако знаш да је
αβ  30°.
11. Одредити мере непознатих углова са слике
1) a || b 2) a || b
3) 4)
5) 6)
88
ТЕСТ I
1. Пресек углова xOy и aTb , приказаних на слици десно је:
1) дуж PQ ;
2) {P, Q};
3) четвороугао OPTQ;
4) дуж OT.
2. На слици десно дате су четири полуправе са заједничком почетном тачком O. Заокружи

бројеве испред тачних исказа.
1) aOb  cOd;
2) cOd  aOb;
3) aOd  aOc;
4) bOc  aOd.
3. Посматрај слику из претходног задатка и одреди следеће пресеке.

1) aOb cOd  ______ ; 2) aOb cOd  ______ ;
3) aOd cOd  ______ ; 4) aOd aOc  ______ .
4. Дат је троугао ABC. Ако су α, β, γ унутрашњи углови овог троугла, онда је:
1) αβγ; 2) βαγ;
3) αγβ; 4) βγα.
Заокружи број испред тачног одговора.
5. На слици је нацртано пет углова. Заокружи број испред тачног исказа.
1) βγραδ;
2) γβαρδ;
3) βγαρδ;
4) γβαδρ.
89
6. Заокружи број испред тачног исказа.
1) αβ2α; 2) 2αβ3α;
3) 3αβ4α; 4) 4αβ5α.
Употреби лењир и шестар!
7. Који од углова α, β, γ, δ су централни углови дате кружнице?
1) Сви углови α, β, γ, δ су централни углови дате кружнице.

2) Само угао α је централни угао дате кружнице.
3) Само угао γ није централни угао дате кружнице.
4) Само су α и δ централни углови дате кружнице.
8. Дате су две кружнице k (O1 , r1 )и k (O2 , r2 ) које се секу у тачкама A и B . Нека је α централни
угао кружнице k (O1 , r1 ) одређен луком и β централни угао кружнице k (O2 , r2 ) одређен
луком . Заокружи број испред тачног исказа.
1) αβ; 2) αβ; 3) αβ.
) 1. 8
) 4. 7
) 3. 6
) 2. 5
) 2. 4
. d Oa ) 4; d O) 3; b Oa ) 2; } O{ ) 1. 3
) 4 , ) 2. 2
) 3. 1
: а ње шеР
90
ТЕСТ II
1. Која је од тачака A, B , C , D најближа правој p ?
1) A ; 2) B ; 3) C ; 4) D .
2. Дата је кружница k(O, 3cm), праве a , b , c и следеће реченице:

• Подножје нормале из тачке O на праву a припада кружници k(O, 3cm).
• Тачка O припада правој b .
• Растојање тачке O од праве c је једнако 4cm.
Шта можеш да закључиш из ових реченица? Заокружи број испред тачног одговора.
1) Права c је тангента, а b сечица дате кружнице, док права a не сече ову кружницу.
2) Права је b тангента, а a сечица дате кружнице, док права c не сече ову кружницу.
3) Права a је тангента, а c сечица дате кружнице, док права b не сече ову кружницу.
4) Права a је тангента, а b сечица дате кружнице, док права c не сече ову кружницу.
3. Заокружи број испред реченица које су тачне.

1) Разлика опруженог и оштрог угла је туп угао.
2) Углови са параленим крацима су једнаки.
3) Збир правог и тупог угла је конвексан угао.
4) Угао суплементан оштром углу је оштар.
5) Угао комплементан оштром углу је оштар.
4. Испод сваког сата упиши меру конвкексног угла који образују мала и велика казаљка.
__________ __________ __________ __________
5. Ако је α1°, β111', γ1111'', онда је:
1) αβγ; 2) βαγ; 3) γαβ; 4) αγβ.
91
6. Према подацима који су дати на слици десно, збир αβ је једнак:
1) 159°; 2) 169°; 3) 201°; 4) 79°30'.
7. Ако је φ1°2'3'' и ψ22'33'', онда је φψ једнако:
1) 1°20'30''; 2) 49'30''; 3) 39'30''; 4) 38'3''.
8. Према подацима који су дати на слици десно, a || b , збир αγ је једнак:
1) 105°; 2) 125°; 3) 130°; 4) 155°.
) 1. 8
) 2. 7
) 1. 6
) 3. 5
° 081, ° 051, ° 09, ° 06. 4
) 4, ) 1. 3
) 4. 2
) 1. 1
: а ње шеР
92











Share this document

    
You might also like
Document 258 pages
Matematika 5 - Book Sa
Resenjima PDF
NEmanja Djordjevic
No ratings yet
Document 152 pages
Matematika 6 Zbirka Zadataka

Marija Nikolic Jokanovic
100% (3)
Document 704 pages
Zbirka 2 CPP
Uros Vukicevic
No ratings yet
Magazines Podcasts
Sheet music
Document 10 pages
Znam Za Vise Srpski 6 Knjizni

Blok Opt PDF
Makicar365 Spasojevic
100% (1)
Document 84 pages
Matematika 7 Prirucnik PDF

Olivera Borišev
100% (1)
Document 10 pages
Знам за више 6
aurelije2
No ratings yet
Document 275 pages
Zbirka 3 CPP
Just Forfun
No ratings yet
Document 290 pages
Zbirka 3 Cs
rosulja
No ratings yet
Document 216 pages
I Razred Prirucnik Matematika 1

Jelena Ristic
No ratings yet
Document 204 pages
Teorijski Osnovi Informatike I -

Sa Zbirkom Zadataka, Boris…
patricklux983
Šobot
No ratings yet
Document 128 pages
Srpski Jezik 5 Gramatika

Aleksandra
100% (1)
Document 80 pages
Katalog 2021 Izdanje 1

Petra Shili
No ratings yet
Show more
About Support
About Scribd Help / FAQ
Everand: Ebooks & Audiobooks Accessibility
SlideShare Purchase help
Press AdChoices
Join our team!

Social
Contact us
Invite friends Instagram
Scribd for enterprise Twitter
Facebook
Legal Pinterest
Terms
Privacy
Copyright
Cookie Preferences
Do not sell or share my

personal information
Get our free apps
Documents
Language: English
Download
Copyright © 2024 Scribd Inc.
Оглас
iRobot Srbija
Open

Matematika 5 Zbirka Zadataka Otkljucan PDF PDF 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 5 Zbirka Zadataka Otkljucan PDF PDF 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Оглас Robot za usisavanje i brisanje

iRobot Srbija Open

Uploaded by Slavojka Bestic-Bronza

 100% (3) · 5K views · 209 pages

Did you find this document useful?

за разред основне школе

AD Download to read ad-free.

Небојша Икодиновић • Слађана Димитријевић

AD Download to read ad-free.

Аутори: др Небојша Икодиновић, мр Слађана Димитријевић

Графичко обликовање: „Total idea“, Нови Сад

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.

За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у

AD Download to read ad-free.

Уз захвалност рецензентима на сугестијама и саветима који су збирку учинили бољом, свим

AD Download to read ad-free.

Разломци I део . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

AD Download to read ad-free.

Разломци II део . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Разломци III део . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Осна симетрија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million

Start Free Trial

КАКО ЋЕШ КОРИСИИ ОВУ ЗБИРКУ ЗАДААКА

На почетку сваке лекције су једноставни задаци у којима

Ако је дата табела бројева, прво

Ако треба нешто да се

Највише је задатака које ћеш

Када самостално урадиш

AD Download to read ad-free.

СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА ; ОБНАВЉАЊЕ

728 531 1 004 007 2 805 13 905 8 005 501 347

3. Напиши број који има тачно:

4. Којa су тврђења тачна: 1) 1 287  1 287; 2) 1 287 = 1 287; 3) 1 287  1 287?

6. Одреди све природне бројеве који задовољавају неједнакости:

7. Одреди месну вредност сваке цифре у следећим бројевима:

8. Запиши бројеве у облику збира производа декадне јединице и једноцифреног броја:

9. Запиши једним бројем сваки од следећих израза:

AD Download to read ad-free.

10. Попуни табелу:

11. Одреди разлику следбеника и претходника броја: 1) 1 799; 2) 8 000; 3) а.

12. Колико има природних бројева између:

13. Колико има:

14. 1) Којим цифрама се завршавају парни, а којима непарни природни бројеви?

16. Колико има четвороцифрених бројева који се пишу помоћу цифара: 1) 1 и 2, 2) 0, 4 и 6?

23. Колико има четвороцифрених бројева чији је:

24. Израчунај збир свих троцифрених бројева чији је збир цифара 5.

AD Download to read ad-free.

25. Израчунај разлику четвороцифреног броја чији је производ цифара 1 и највећег

AD Download to read ad-free.

28. Постави заграде тако да једнакости буду тачне:

33. Странице правоугаоника су a и b. Одреди све могуће вредности за обим и површину

AD Download to read ad-free.

39. Уочи правило и допиши бројеве који недостају:

1) 2) 3 240 1 076 253 1

40. Уочи правило и одреди следећа три члана низа:

2. Набрајањем елемената запиши скупове које чине:

3. Набрајањем елемената запиши скупове које чине:

4. Набрајањем елемената запиши скупове које чине:

AD Download to read ad-free.

5. Набрајањем елемената запиши скупове које чине:

6. Која од следећих тврђења су тачна?

А{_, _, ___}