Alister Krouli - Astrologija

Uploaded by ΑΙΘΗΡ on Mar 18, 2011

 100% (2) · 4K views · 111 pages

Document Information 
Alister Krouli - Astrologija

Download now
Date uploaded 
Mar 18, 2011

Copyright
© Attribution Non-Commercial (BY-NC)

Available Formats
PDF, TXT or read online from Scribd

Share this document


Facebook

Twitter


Email

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate? Report this Document

AD Download to read ad-free.

ALEISTER CROWLEY
LIBER DXXXVI

ASTROLOGY

(SA STUDIJAMA O NEPTUNU I URANU)

AD Download to read ad-free.

ASTROLOGY

SADRŽAJ

UVOD ..................................................................................................................... 4

RVI DEO - OSNO

PRV NOVNA NA NA NAČELA ASTROLOGIJE ........................................... 6
I Osnovna načela astrologije ................................................................................. 6
II Astrološki ključ ................................................................................................. 12
III Formalni elementi astrologije ........................................................................... 14
a) Dvanaest kuća neba........................................................................................ 15
b) Planetarni aspekti .......................................................................................... 16
IV Kako napaviti dijagram neba za astrološko tumačenje .................................... 16
V Osnovna načela pri tumačenju dijagrama ......................................................... 19
VI Osnovno značenje planeta, znakova i kuća ...................................................... 20
a) Planete ........................................................................................................... 20
b) Znakovi ......................................................................................................... 23
c) Kuće neba ..................................................................................................... 28
VII Čovek i Univerzum ......................................................................................... 30

RUGI DEO - UČENJ

DRU NJE O NE NEPTUNU NU ................................................................ 32
VIII Neptun ........................................................................................................... 32
IX Neptun u znacima zodijaka .............................................................................. 36
X Neptun sa aspektima prema ostalim planetama ................................................. 37
XI Uticaj Neptuna u dvanaest kuća ....................................................................... 46

TREĆI DEO - UČENJ NJE O URANU NU ...................................................................... 64

XII Uran ................................................................................................................. 64
XIII Uran u znacima zodijaka ............................................................................... 66
XIV Uticaj Urana u dvanaest kuća ........................................................................ 89

DODATAK ......................................................................................................... 106

Dodatne beleške o izradi dijagrama neba ............................................................ 106
Natalna Karta Crowley-a ..................................................................................... 108
Bodeov zakon ...................................................................................................... 110
Pluton ................................................................................................................... 111

An IV 16 Sol 6° Capricorn, Luna 10° Capricorn, Dies Saturnii.

AD Download to read ad-free.

ALEISTER CROWLEY
_______________________________________________________________________________________________
UVOD

Astrolozi pone kad greše. Iz ove činjenice, koju astrolozi čak bestidno osporavaju, proizilazi,
matematički tačno, da astrologija nije nauka, već varka, šarlatanstvo i obmana. Uporedimo
sramnu astrološku neizvesnost sa m edicinom, gde ni jedan doktor nikada nije izgubio pacijenta;
sa zakonodavstvom, gde ni jedan advokat nikada ne izgubi parnicu, pa čak i sa vojnom veštinom,
gde ni jedan vojnik nikada nije izgubio bitku!

Istina j e d a će u devet slučajeva, od mogućih deset, astrolog, pogledavši u neznanca, moć i da

odredi čas u koji se ovaj rodio. To mora biti nagađanje, pošto ne vidimo na koji je način posao
obavljen, i da li je moguće da bude obavljen. Očigledno uporište racionalističke filozofije jeste da,
ako tačno ne znamo na koji se način stvari dešavaju, moramo poreći činjenicu i da se one uopšte
dešavaju, pa iako filozofija nije u stanju da zažmuri pred stvarnošću, moramo im dozvoliti da
rizikuju. Promišljanje o ovoj preuzvišenoj mudrosti predstavlja garanciju ljudskog napretka; ona
nas podseća na sunce koje izlazi iza vrha moćne piramide od stenja i leda, prekrivena večitim
snegovima. Istina je da u svakoj prilici najdarovitiji astrolog daje, nadahnut božanskom mudrošću,
dobar, srdačan, promišljen, nepristrasan i mudar savet, jer je činjenica da svoj živo t pr ovodi
razmišljajući o najplemenitijim prirodnim fenomenima, tako da njegova Duša ne može ništa
drugo nego da daruje; tačno je i da eminentni astrolog može svojim savetom stotinama ljudi da
sačuva život, čast i imanje. Ali, šta dokazuju ove činjenice? Šta bi trebalo da mislimo o čoveku
koji je za svoj život nepošteno zarađivao kockajući se u Vol Stritu, krivotvoreći antikvarni
nameštaj, trujući hranu, rušeći puteve ili proizvodeći ratno oružje? Zbog čega je takav čovek
podlac, va ralica? B esposleni be dnik svoje dnevno "zlo" okončava za osamnaest sati, da bi
narednih šest proćerdao u razvratnom snu.

Šta činiti? Hvala bogu, naše, na neki način, izvitopereno doba poseduje prosečno delotvoran
policijski s istem. U r edu, onda pošaljimo de tektivku a strologu; ne k a uđe očiju crvenih od
plakanja; neka se trese i jecajući izgovori da je njeno dete na umoru i da su svi lekari izgubili
nadu. Možda će astrolog, zbog svojih podlosti i prepredenosti, koje su mu omogućile da hiljadama
ljudi ot me nova c, bi ti dovol jno l ud da izusti nekoliko reči utehe. Zatim, stvar je jednostavna;
pravda može da bude z adovoljena. Policija s tupa u a kciju, t e s lede k azne i z atvor. D etektivku
hvale zbog mudrog smišljenog plana; plata joj se povećava, a Slobodni Ljudi paradiraju, pevajući
na suncu i idući ka Gradu koji je Bog.

Vreme j e s uviše prepredeno, sentimentalno, previše tolerantno da bi se oštro obračunalo sa

zločinom. Danas čak i ubice imaju velikih šansi da izbegnu električnu stolicu; a astrolog je gori od
ubice, jer on ne dodiruje samo gadno telo, nego i sam džep. Ne možemo izbeći smrt, ali možemo
umreti bogati. Postoji, pored astrologovog zločina, još jedno bogohuljenje, koje nam je poznato
kao Veliko i Moćno Biće, sa imenom suviše svetim da bi se lako izgovaralo - Dolar. I pak
zastanimo, može da postoji dobar razlog za naklonost zakona naspram astrologa. Očigledno je da
svaka zajednica može da uništi svoje bespomoćne članove, posebno ako su to žene, vešajući ih ili
spaljujući, dok izvesne zajednice poseduju izuzetne zapise i imaju veliko iskustvo sa vabljenjem
veštica: dr žava j e na pustila ove m etode z arad dr ugih, n a pr vi po gled m anje de lotvornih, t e
raspravlja o nekim mudrijim zamislima, suptilnijim motivima, nekim uzvišenijim i blagorodnijim
planovima za napredovanje ljudskog roda, nego što su oni koje nepromišljeni um može da spozna.

Ali, stavimo se u položaj patriotski orijentisanog državnika! Sedimo, nabranog čela, u agoniji
intenzivnog razmišljanja, dok nam je glava među šakama, dok nam brada dostojanstveno
podrhtava od manje čovečanskih, a vi še bož anskih e mocija. D uboko r azmišljamo o Istini, o
Lepom; s vremena na vreme uzdahnemo, čim pomislimo na Nemerljivo, na Apsolut, ili na
Svevišnjeg. Zurimo neustrašivo i smireno u svet, dok nam polu- izgovorene reči umiru na usnama
sa božanskom t ugom "Avaj, čovečanstvo!" I dok razmišljamo, dolazimo do zaključka da novac
_______________________________________________________________________________________________

AD Download to read ad-free.

ASTROLOGY
_______________________________________________________________________________________________
nije puki blagoslov. Napredak teži da oslabi moralnost Običnih Ljudi. Vrlina cveta u zajednicama
u koj ima se ljudi jednostavno ponašaju, a ne staje kada raskoš raširi svoja vampirska k rila; tada
novac može da bude prokletstvo. Shvatamo da ga mnogi ljudi ne koriste mudro. Oni bi bili bolji
bez njega. Na primer, oni koji proćerdaju svoje teško zarađene dolare na zlonamernog astrologa.
Takođe nije dobro ni da ga astrolog poseduje. Želja za novcem ga je već odvela u zločin; njegovo
prihvatanje postaje povreda božanskih i ljudskih zakona. Da bi se onemogućio astrolog, pribećiće
se prvom, brzopletom i otmenom impulsu ogorčenosti, a novac će i dalje ostati u rukama onih koji
su, bez sumnje, bolji bez njega. Dilema, zar ne! Zar političko mudrovanje nema rešenja? Iskra sija
u tim očima; obrve se opuštaju sa olakšanjem, a osmeh lebdi na tim mirnim, odlučnim usnama.
"Ja neću kinjiti astrologa", tako se Velika Ideja pomalja u veličanstvenom govoru: "Ja ću
jednostavno predložiti Nacrt za njegovo mučenje. Onda ću ga tajno posavetovati kako sam mu ja
Iskreni Prijatelj, i da mogu za samo nekoliko hiljada dolara da sprečim da Nacrt postane Zakon.
Ako ne bude mogao da razume prednosti ovog plana, jer je njegov um, verovatno, otupeo od
odanosti budalastom šarlatanstvu, u šta nema sumnje, jadno biće će poverovati da ću ga ja
jednom, ili dvaput, progoniti i plašiti starim i blagim zakonom. Potom će se on sigurno pokoriti, i
novac neće više biti tamo gde može da naudi, u džepovima Običnih Ljudi i zlobnih astrologa, već
jedino tamo gde može da koristi - u džepu mudrog i patriotski nastrojenog Državnika."

Ako j e ova j pl an pone kad i pr opadao, k ao š to bi t rebalo da bude , bi lo j e t o i z r azloga š to j e

Astrolog vr lo često tvrdoglavo nepopustljiv pred zdravorazumskim stvarima, kao i što su mu
nepristupačni lepo ponašanje i dobar ukus. On može čak i da izjavi, pakosno kao kuče, koje je
banda nestašnih dečaka priterala u škripac, da bi pre išao u zatvor: "Nije baš uputn o biti slobodan
u zemlji sa takvim vladarima". Tako plahovit čovek je spreman na neoprostivi greh, na
izvitoperenost duše, pretežno s atansku. Takvi ljudi s u opasni po D ržavu; oni m ožda mogu i da
uzvrate uda rac. V erovatno j e da s u na ši s trogi pr eci bi li i pak m udriji; verovatno bi t rebalo da
jurimo za dolarima Običnih Ljudi na neki drugi način, i da poslujemo sa Astrologom oživljavajući
metode neizbežnog Metjua Hopkinsa.

Ako nešto slično i učinimo, ipak postoji opasnost da ta prezrena bića, Obični Ljudi, nis u u stanju
da se bukvalno pomire, i trebalo bi se bojati da ćemo videti propast civilizacije zajedno sa njenom
najvećom slavom, našim jedinstvenim političkim sistemom, i da ćemo postati nemoćni svedoci
katastrofe - Trijumfa Astrologije.

Aleister Crowley

_______________________________________________________________________________________________

AD Download to read ad-free.

ALEISTER CROWLEY
_______________________________________________________________________________________________
PRVI DEO

OSNOVNA NAČELA ASTROLOGIJE

Fizičko ustrojstvo svemira predstavlja osnovu astrologije. Da bismo objasnili iz kojih načela
izvodimo na še t eze o kr etanjima u s vemiru, m oramo pokuš ati da s teknemo j asnu pr edstavu o
prirodi tih kretanja.

Mnogi ljudi mis le da je S unčev sistem, više ili manje, sfernog oblika. To nije tačno. Grubo
govoreći, on je ravan disk. Okreće se oko jedne ravni. Planete se neznatno udaljavaju od te ravni,
ali samo neznatno. Već dugo postojeći problem astrolog ije - kako j e nastao s vemir - nije n a
zadovoljavajući način rešen. Mi ne znamo ni zbog čega, ni na koji način, ali osnovna pretpostavka
jeste da je u jednom trenutku postojala ogromna užarena masa koja se okretala u svemiru. U toku
vremena, usled gravitacione sile, neki teži delovi su se sjedinili, dok je drugi deo mase bio snažno
odbačen u svemir, nastavljajući da se okreće u svemiru, ali i oko sopstvene ose. Ovo telo se
postepeno skupljalo i smanjivalo, stalno zračeći toplotu u svemir. To prvo telo je bila pl aneta
Neptun.

U svakom slučaju, očigledno da je Neptun najudaljenija planeta. Studentima astrologije je dobro

poznato kako je otkriven. Pri proučavanju Uranovog kretanja, otkrivene su izvesne eksplozije,
koje nije bilo moguće pripisati ni jednoj od poznatih pl aneta. T ako s u a stronomi doš li do
zaključka kako mora postojati neko drugo telo, do tada neotkriveno, i koje se, verovatno, nalazi
iza Urana. Proračuni su određivali mogući položaj planete, za kojim se potom tragalo sa najvećom
mogućom pažnjom, da bi na kraju Adams i Leverrier otkrili granična mesta njenog eventualnog
položaja sa takvom tačnošću, da bi ga konačno Galle od Berlin -a ot krio 1846 godine. D alja
promatranja i iz računavanja pokazuju da još uvek postoje neka kretanja Urana, koja se ne m ogu
pripisati Neptunu. Takođe ima i pomeranja na samom Neptunu, koja nagoveštavaju da postoji
druga planeta iza Neptuna. 1

Ako je to zaista tačno, udaljenost je, verovatno, ogromna. Naši razlozi da u tako nešto verujemo,
zasnovani su na Bodeovom Zakonu. Bode je bio nemački astronom koji je živeo u drugoj polovini
osamnaestog i prvoj polovini devetnaestog veka, a zakon koji nosi njegovo ime bi se sastojao u
sledećem (pogledati tablicu na kraju knjige, prim. prev.): ako broj 4 podelimo sa 10, dobićemo
udaljenost M erkura od Sunca, u a stronomskim j edinicama. A stronomska j edinica pr edstavlja
osnovnu udaljenost Zemlje od Sunca.

______________________________________________________________________________________________
1
Crowley-eva pretpostavka o t ome da može da postoji planeta iza Neptuna se pokazala tačnom
kad je 1930. godine otkriven Pluton. Iako, čak i sada, treba biti oprezan pri tvrđenju da je Pluton
najudaljenija planeta, jer je ustanovljeno da Plutonovu putanju nije moguće objasniti uz pomoć
trenutnog poznavanja planetarnog sistema. Takođe se pretpostavlja da Pluton ne vodi poreklo od
Sunca, već da je, u stvari, veliki meteor, ili neko drugo telo van našeg Sunčevog sistema, koje je
sunčevo gravitaciono polje privuklo. Astrolozi i dalje proučavaju Plut onov uticaj, i smatraju ga
srodnim sa Marsom. Praktični rad o uticaju Plutona pokazuje da on u konjukciji sa Marsom sa -
upravlja sazveždem Škorpiona. Vidi Dodatak.*
* (Ovi kom entari pripadaju S tivenu S kineru, priređivaču prvog izdanja "Astrologije" na
engleskom jeziku - izdavač).
_______________________________________________________________________________________________

AD Download to read ad-free.

ASTROLOGY
_______________________________________________________________________________________________
Sada dodajemo 3 4, zbir delimo sa 10 i dobijamo udaljenost Venere; dodamo 2 × 3 4, i dobićemo
udaljenosti Zemlje; dodamo 22 × 3, to saberemo sa 4, i dobijamo udaljenst Marsa; dodamo 2 3, to
saberemo sa 4, i dobijamo srednju vrednost udaljenosti asteroida.2

Ista proporcija se na stavlja: množeći 3 × 24, dodajemo rezultat na 4, pot om zbir delimo sa 10 i
dobijemo srednju udaljenost Jupitera. Ako još jednom pomnožimo 3 sa 2, dobićemo udaljenost
Saturna, onda još jednom - dobićemo udaljenost Urana. U slučaju Neptuna, zakon je podbacio. Po
tom zakonu, njegova srednja udaljenost bi trebalo da bude 38.8, međutim, ona iznosi 30. Ne
postoji realno objašnjenje ovog zakona, ali se ipak nadamo da će ovo pitanje biti protumačeno
daljim istraživanjem nebeske mehanike i evolucije Sunčevog sistema. Ako ništa drugo, zakon je
doveo do otkrića Asteroida, za koje se pretpostavlja da su delovi planete koja je eksplodirala.
Posle ovog, ni jedno zadovoljavajuće tumač enje o i zuzetku Neptuna u ok viru ovog Zakona nije
dato.3

Isti pr oces s e ponavljao ne koliko puta, i t ako s u nastali Uran, S aturn, Jupiter, A steroidi, Mars,
Zemlja, Venera i Merkur. I mnoga druga tela su nastala na potpuno isti način, ali im je nedostajala
povezanost istog stepena, i uskoro su se, posle odvajanja od Sunca, raspala na asteroide i meteore,
na nebrojive milione onih od kojih vrvi interplanetarni prostor. Čak šta više, neka od ovih tela su
se ponašala kao i samo Sunce, odbacujući manja tela, koj a nazivamo mesecima. Ona su bila vrlo
mala u poređenju sa današnjim nebeskim telima, brzo su se hladila i prestajala da se okreću oko
sopstvene ose. Na primer, Mesec se još uvek okreće oko Zemlje, ali ne i oko sopstvene ose, i uvek
nam pokazuje isto lice.

Najvažnije od s vega j e, da s e ova s ložena kr etanja ( mi ne mamo na meru da t u s loženost

objašnjavamo u detalje, već samo da damo osnovnu ideju) odigravaju u jednoj ravni nevelike
debljine i u istom osnovnom pravcu.

Sada s e odr eđene planete nalaze oko Sunca na nemerljivo većoj udaljenosti nego što je
najudaljenija od njih. Ljudskom umu je nemoguće da stvori bilo kakvu predstavu o veličini
svemira. Zvezde u pot punosti opkoljavaju Sunce; ne postoji nijedan deo neba na kom se one ne
nalaze. Da upotrebimo poređenje sa točkom: ako pogledamo uzduž, po paocima točka, uočićemo
tanak pojas zvezda, grupisanih u dvanaest sazvežđa i raspoređenih na otprilike jednakim
udaljenostima. Zvezdama poklanjamo više pažnje, jer one leže u istoj ravni sa Sunčevim
sistemom, dok s e njihov uticaj dosledno i prirodno prepliće sa uticajem planeta. Odvajkada su
njihovi uticaji proučavani sa najvećom pažnjom, a opisivali su ih i stari astrolozi. Sazvežđa su
dobila sledeća imena: Ovan a, Bik b, Blizanci c, Rak d, Lav e, Devica f, Vaga g, Škorpija
h, Strelac i, Jarac j, Vodolija k i Ribe l. Nazivi su dati simbolično, uglavnom po imenima
životinja. Nije moguće uočiti bilo kakvu sličnost ovih životinja sa položajem koji zauzimaju
zvezde. Imena su davana zbog astroloških značenja, što je jedan od mnogih dok aza da j e
astrologija starija nauka od astronomije.

Škola f ilozofskog m aterijalizma j e na stojala da poka že ka ko m i i mamo ne ko r ealno z nanje o

prirodi sila koje zapažamo oko na s. Takav utisak je u pot punosti pogrešan. Sve sile su po s vojoj
suštini tajanstvene. Posmatranjem, poređenjem i merenjem mi zaključujemo na koji način one
deluju. Nismo u s tanju da oformimo ni j edan razuman pojam o nj ihovom pravom karakteru. Da
uzmemo kao primer gravitacionu silu.

______________________________________________________________________________________________
2
Nemojte zaboraviti da svaki put delite sa 10.
3
Pogledati Dodatak zbog detaljnijeg grafikona ovog Zakona.
_______________________________________________________________________________________________

AD Download to read ad-free.

ALEISTER CROWLEY
_______________________________________________________________________________________________
Da bi objasnio njeno delovanje, naučnik je morao da izmisli supstancu zvanu Etar. 4 Trebalo je da
definiše Etar u okviru matematičkih pojmova. Etar je beskonačno određen, beskrajno rastegljiv,
beskrajno beznačajan i nedokučiv. Tako reći, on ne predstavlja materiju u pravom smislu reči, jer
ima osobenosti beskonačnog, pa je tako pre teorijski nego realan pojam.

Isto t ako, niko u s uštini ne zna šta je elektricitet. Postoji priča o profesoru koji je studentima
deklamovao predavanje o ovoj sili i, u jednom trenutku, dramatično zavikao: "Da li neko zna šta
je elektricitet?" Student na kraju sale, savladan uzavrelošću diskusije, beše napola zaspao. Prenula
ga je poslednja rečenica, te on iz navike skoči sa svog mesta. Susrevši se sa hladnim profesorovim
pogledom, on se zbuni i reče zamuckujući: "Ja sam znao, gospodine, ali s am z aboravio." "Ma
nemojte mi reći", uzvrati učeni profesor, "postojao je samo jedan čovek na celom svetu koji je
znao, i on je zaboravio."

Ako razmatramo, čak i običan fenomen, kao što je širenje tela na toploti, takođe se nalazimo u
području tajanstvenog. Postoji teorija po kojoj se iz nekog razloga molekuli tela kreću mnogo brže
ako se približe toploti, jer je toplota zamišljena kao vrsta ispoljavanja ili propratni atribut kretanja.
Međutim, ovi molekuli su prilično teorijski. Njihovo postojanje je ot kriveno da bi s e obj asnio
određeni fenomen hemijskog delovanja. Zamišljeni molekuli se sastoje od mnogo imaginarnijih
atoma, koji su definisani, kako samo ime govori, kao krajnje nedeljive čestice istorodne materije.
Tako j e bi lo pr e s amo j ednog veka, a od tada su proučene sve vrste fenomena, što je ujedno
omogućilo da se atom više ne posmatra kao nedeljiva čestica. Od tog doba je nastala nova
pretpostavka, ona o elektronima, i kada zapitate fizičara da li su i elektroni materija, on vam može
odgovoriti kako je u celini najnerazumnija teorija ona po kojoj su elektroni jednostavno proceđeni
u etru. Drugim rečima, nauka je postojeće stvari pretvorila u kombinacije nepostojećih. Ako
zapitate savremenog hemičara, ili fizičara, da vam definišu materiju, odgovoriće vam u terminima
- koji su skoro istovetni sa onima koje su upotrebljavali srednjevekovni filozofi definišući Duh.

Astrolog je iskreniji od profesora drugih nauka. On ne nastoji da svoje neznanje prikrije detaljno
istkanim ve lom me tafizičkih fraza. On se zadovoljava prihvatanjem izreke Učenjaka: "Omnia
exeunt in mysterium", kojom su želeli da kažu da ako se stalno pitate kako, zašto i šta, umesto da
se zadovoljite površnim i polovičnim objašnjenjem, rezultat je uvek isti. Dolazite do praznin e
nepojmljivog. Ako u današnje vreme postoji makar jedna osoba, toliko neuka, da ne uviđa
vrednost Astrologije, i koja svoje sudove zasniva na materijalističkim osnovama, dajte joj da
pročita "First Principles" ("Osnovna načela") Herberta Spensera. U toj k njizi, koja može da se
poredi sa delom Dejvida Hjuma, jednoj od najstručnijih studija o prirodi, posmatranoj sa naučnim
skepticizmom, možemo da uočimo kako se sa zadivljujućom lucidnošću dokazuje da ni jedna
moguća teorija o Bogu, ili prirodi, ne zadovoljava vaš um.

Kao pr aktični ljudi, mi se nećemo mnogo zamarati metafizikom. Bolje da se pomirimo sa

tvrdnjom kako je sve relativno i da se ograničimo na posmatranje i merenje sila čije dejstvo
opažamo. Nije argument protiv Astrologije to što istražujemo zbog čega kretanje neke pl anete
uslovljava određene posledice. Ne znamo više od lekara zbog čega se nerv grči u dodiru sa
električnom strujom. Ne želimo naše istraživanje da predstavimo do te mere filozofskim. Nas
jedino zanima da se informišemo da li se nešto slično dešava. A priori teorijska razmatranja nisu
napredna ni u A strologiji, ni u b ilo kojoj drugoj nauci. Razmatranja te vrste su prokletstvo svake
nauke. Ona usporavaju napredak nauke više od bilo kakve ljudske gluposti. Čitalac bi trebalo da
prouči dela Tomasa Henrija Hakslija sa ovog stanovišta.

______________________________________________________________________________________________
4
Pojam E tra s e vi še ne koristi u naučne svrhe pri tumačenju gravitacije (osim u nekim
malobrojnim krugovima), ali je ovo tvrđenje, ipak, još uvek relevantno, u smislu da priroda sile
nije poznata, jedino se zna vrsta njenog delovanja.
_______________________________________________________________________________________________

AD Download to read ad-free.

ASTROLOGY
_______________________________________________________________________________________________
U pređašnjim vremenima, ljudi bi započeli svoja zaključivanja onim za šta su pretpostavljali da
predstavlja ne oborivi doka z o pos tojanju B oga. K adgod bi se ispostavilo da se činjenice
suprotstavljaju c elovitosti ove, unapred s mišljene i deje o N jegovoj s uštini, pokuš avali s u da j e
iznova opravdaju. Pošto nisu želeli da prihvate činjenice i uvide da njihova kula u vazduhu mora
da pa dne, dos ledno s u pr ibegavali s paljivanju živih ljudi, koj i s u ž eleli da ot kriju nepoželjne
činjenice. Prirodno, takva politika beše samoubilačka.

Danas se Astrologija ne bavi bi lo kojom teorijom pr irode. Kao i s vaka zdravorazumska nauka,
ona se z adovoljava pravim naučnim metodom. Pretpostavimo da smo na strelištu - vidimo oblak
dima i čujemo prasak. Neposredno posle toga, na drugom delu terena, čujemo kako zvoni zvono
ili vidimo zastavicu. Nema razloga da prepostavimo kako postoji bilo kakva povezanost između
ova dva događaja. To mogu biti samo puke slučajnosti. Pretpostavimo, zatim, da istu stvar vidimo
kako se stotinu puta ponavlja; ili vidimo bljesak, čujemo pucanj po stoti put, i da potom, posle
sedamdesetog i li os amdesetog puta us ledi m ahanje z astavice - situacija se u pot punosti me nja.
Tada imamo prava da kažemo da, najverovatnije, postoji neka uzročno -posledična veza. Iako će
nam, i nadalje, biti nerazumljivo zbog čega bi bljesak na jednom kraju terena morao da uslovi
mahanje zastavice na drugom. Ne postoji ništa što bi nam potvrdilo da postoji unapred smišljen
dogovor između strelca i markera. Čak i da smo potom obavešteni da se nešto slično dogodilo, i
dalje bi nam nedostajao motiv za takvu priču, a da bismo ga otkrili, morali bismo da prionemo na
proučavanje raznorodnih nauk a, ka o što su ba listika, istorija, etnologija, i ko z na kojih j oš. N a
kraju bismo se našli pred velikim metafizičkim problemom, koji smo već odbacili kao
neverovatan.

Za onog koji posmatra bilo bi prilično uputno da izvuče neke praktične zaključke. Ako je zapazio
da je zastavicom mahnuto u hiljadu uzastopnih prilika, odmah nakon pucnja, biće savršeno
opravdano da predvidi kako će se posle bljeska pojaviti zastavica. Ovakvo predviđanje, kao i bilo
koje drugo, ne bi trebalo da predstavlja očiglednu činjenicu . T o bi bi la s amo vr lo ube dljiva
verovatnoća, a ljudi po navici reaguju na verovatnoću ove vrste. Dok se šetam ul icom B ond,
automobil može slučajno da se zanese, pođe u pogrešnom pravcu, da se razbije u komade i tako
poremeti moju mirnu šetnju ulicom - ali bih ja bio velika budala ako bih iz tog razloga izbegavao
ulicu. Drugim rečima, po navici predviđam da se takva nesreća neće dogoditi. A do sada su se
stvari dešavale prema mojim očekivanjima.

Kada astrolog predvidi da će osoba koja ima Mars u sedmoj kući imati nesrećan brak, ako se
uopšte bude venčavala, onda se on vodi istim onim osobenostima zdravog razuma i prosuđivanja,
koji se zasnivaju na naučnom posmatranju i upoređivanju bezbrojnih činjenica. On je razmislio,
zabeležio i napravio spisak; među mnogim pa pirima s e na laze s totine hor oskopa, gde s e i sta
pozicija u svakom primeru ponavlja, pa će, tako, osoba rođena sa ovakvim položajem zvezda biti
nesrećna u braku. Na taj način, on je u potpunosti uveren da će, kada bude video još jedan sličan
dijagram, predskazati nesrećan brak.

Ne bi t rebalo s hvatiti da i j edan odg ovoran astrolog t eži da bude u pot punosti u pr avu.
Proučavanje astrologije je izuzetno složeno. Izgleda da postoje neke nevidljive sile, koje mogu da
utiču i na najočigledniji sud. Postoje primeri kada osoba prođe kroz loše aspekte ne osetivši
negativne uticaje. Zbog nekog razloga određeni aspekti se nisu ispoljili. Ima na desetine teorija
koje opravdavaju ovu očiglednu nepravilnost. U ovako kratkom uvodu nije moguće dati celovit
uvid u nj ih, a li pos toji tako m nogo j edva p rimetnih s ila koj e bi t rebalo uz eti u obz ir da j e,
uglavnom, nemoguće astrološki predskazati zbog čega bi neki dati događaj trebalo da se dogodi,
čak i kada se, nakon što se dogodio, protumači i uzme u obzir.
_______________________________________________________________________________________________

AD Download to read ad-free.

ALEISTER CROWLEY
_______________________________________________________________________________________________
Postoji još jedan veoma važan stav: "Spreman je onaj koji je unapred upozoren." Ako nam se čini
da je neka osoba u opasnosti od davljenja, opasnost se može sprečiti tako što će se ovaj držati
podalje od vode. To je jedna od najkorisnijih namena astrologije. Da pretpostavimo kako se može
dogoditi da je astrolog pogrešio i da ne postoji nikakva opasnost od ranije nagoveštena, međutim
njegovom klijentu neće naškoditi da se oprezno ponaša - a svaki dobar astrolog je oličenje
ovozemaljske m udrosti i z dravog r azuma. Ova r azmatranja s e pos ebno p rimenjuju i odnos e na
slučajeve izrazite opasnosti, kada se od astrologa očekuje da nekoga umiri zbog iscrpljenosti ili
nevolja; takav prirodno dobar sud, koji konsultant može da dobije u ovakvim slučajevima,
povezan je sa mentalnom uznemirenošću, pa savet astrologa može da bude samo dobrodošao.

Međutim, bilo bi apsurdno omalovažavati težnju astrologa da pomogne ljudima. U najvažnijim

slučajevima, kao što je povezanost spoljašnjeg izgleda sa znakom i vremenom rođenja, ili
položajem Sunca u Zodijaku, pa kao što su uticaji Saturna u desetoj kući ili Marsa u Ascendentu
(prvoj ku ći), i na hi ljade dr ugih - verovatnoća uzroka i veza je do te mere izražena, da svaki
pametan čovek koji, mudro i bez predrasuda, prouči činjenice, može da se uveri da je Astrologija
pozitivna, konstruktivna, ali ne i nepogrešiva nauka.

Sukcesivno na stajanje planeta odr eđuje njihove različite prirode, kao što su i u slučaju
funkcionalne destilacije prvi dimovi po svom karakteru drugačiji od onih koji nastaju u dodiru s a
visokom temperaturom. Na stranicama ove knjige biće opisani i pažljivo proučeni njihovi
(planetarni, prim. prev.) jedva primetni uticaji koje vrše u odnosu na Zemlju.

Iz našeg svakodnevnog iskustva uviđamo razliku u dejstvu sunčevih i mesečevih zračenja, i treba
samo da razvijemo ovu ideju, uključujući druge planete. Ali, postoji poteškoća a pr iori u
prihvatanju postulata o tome da li a spekti pl aneta ima ju bilo kakvog u ticaja. O vu s tvar t reba
pažljivo da r azmotrimo. K ao pr vo, š ta podr azumevamo pod a spektima pl aneta? A spekt j edne
planete u odnosu na drugu predstavlja ugao koji nastaje u oku posmatrača dok posmatra bilo koju
od njih dve. Tako, kada je pun Mesec, kažemo da je Su nce u opoziciji prema Mesecu, a to znači
da će, ako povučemo pravu liniju od Sunca do Zemlje, ona prolaziti kroz Mesec. Sada znamo da
baš ovaj aspekt ima uticaja na zemlju, uticaj koji nastaje usled gravitacione sile. Kad su Mesec i
Sunce u opoziciji, oni se tada kreću u suprotnim smerovima - u protivteži su. Zbog toga se Zemlja
ne povlači mnogo iz položaja, kao u slučaju kada su u konjukciji, kada sarađuju. Uticaj se meri u
odnosu na plimu i oseku. Ali, ovo nije celo učenje o aspektima. Kada Mesec izađe iz polja uticaja,
ove sile deluju iz ugla koji se postepeno smanjuje, a uticaj na plimu i oseku takođe slabi na
postepen i ujednačen način. Astrološki uticaji ne deluju na isti način. Uticaj nastaje u istom
trenutku kada je stvorena opozicija.

Čim se planeta udalji za 15 ili 20˚, uticaj više ne postoji, i vrlo je zbunjujuće, sa filozofske tačke
gledišta, zbog čega se nešto slično dešava. Na primer, Mars se približava Uranovom kvadratu i
desi se snažan zemljotres. Nedelju dana kasnije, aspekt je nestao, i mi očekujemo da se mogu
dogoditi barem slabiji zemljotresi, ali zemljotresa nema. Neko će brzopleto reći kako to nema
smisla, i postaviće argument protiv astrologije. Na sreću, imamo vrlo dobar primer iz optike.
Uzmite dvogled, prinesite ga očima i pogledajte pe jzaž - ceo je zamućen. Pomerajte zavrtanj
napred-nazad, zamućenost će se povećavati ili smanjivati; ali postoji poseban položaj dvogleda
koji odgovara vašem sočivu u oku, u kom se slika iznenada pojavljuje, oštra i svetla. Dvogled se
nalazi u f okusu, ili van njega, pa će u odnosu prema tome neznatnom odstupanju zamućenje biti
manje ili veće, sve dok ne nastane savršeno oštra demarkaciona linija. Ima i drugih analogija, kao
što je, na primer, ključanje vode. Na 99˚C voda još uvek ne ključa, dok na 100˚ C proključa. Sa
_______________________________________________________________________________________________

10

AD Download to read ad-free.

ASTROLOGY
_______________________________________________________________________________________________
stanovišta fizike, postoji veća razlika između vode od 99 i 100 ˚ C, nego između vode od 99 i 1˚C.
Međutim, ne znamo zbog čega je zračenje planeta u međusobnoj zavisnosti, zbog čega utiču jedni
na druge samo kada se u odnosu na Zemlju nalaze p od određenim uglom. Za sada se Astrologija,
uglavnom, zasniva na posmatranju - znamo da određeni događaji zavise od položaja planeta na
nebu. Zapazili smo da su ovakvi događaji do te mere učestali da smo sigurni kako postoji uzrok i
njihova međusobna povezanost, ali ni jedan astrolog ne tvrdi da razume suštinu te povezanosti.
Čitalac će se setiti Dejvida Hjuma, nikad opovrgnutog, koji je uzročnost smatrao ne samo za
nedokazanu i nedokazivu, već i kao nepojmljivu. Postoji filozofska škola Kauzalista, koji su
tvrdili kako je svaki događaj neposredna volja Božanstva.

Kada se j abuka otkačila sa grane i pala na zemlju prvi razlog je bio da je Bog želeo da se ona
otkači; a drugi - Bog je želeo da ona padne na zemlju. Oni tvrde da ne s amo što nije filozofski,
već predstavlja bogohuljenje, ograničiti volju Tvorca i tvrditi da jedan događaj uslovljava drugi.
Ovakav stav nije moguće logički opovrgnuti, čak šta više, zdrav razum se protivi da ga prihvati.
Važno je ukazati na ovakav stav da bismo pokazali kako je, sa stanovišta zdravog razuma, izjava
da s u pl ima i os eka u ve zi s a M ladim M esecom ni vi še ni m anje apsurdna od t vrdnje da
konjukcija Saturna i Marsa naslućuje propast carstva. Tek bi trebalo da se rodi logičar koji će
uočiti logičku razliku između ova dva primera. Ako radije prihvatamo jedan od ova dva primera,
to je zbog toga što je zasnovan na mnogo univerzalnijem razmišljanju, ali je i savršeno empirijski,
i činjenica da smo o njemu smislili odličnu teoriju, ni na koji način ne uvećava prvobitnu
verodostojnost koju zaslužuje. Čitalac će se možda setiti kada je kralj Čarls Drugi upitao članove
Kraljevskog Društva, zbog čega se činija napunjena do vrha vodom u kojoj su žive zlatne ribice
ne presipa, dok će se, kad one uginu, voda preliti. Savetovali su se i žestoko svađali oko problema
na nadrinaučnički način, da bi, na kraju, ponovo stigli do "veselog monarha" (Merrie monarch), sa
ništa manje nego devet umnih i zadovoljavajućih tumačenja. Ni jednom od njih nije palo na pamet
da proveri istinitost kraljevog iskaza. S vremena na vreme, smišljanje teorija je bilo prokletstvo
nauke. Postoji tendencija ka uopštavanju, formulisanju i hipotezama, bez dovoljno dokaza, samo
u cilju da bi se oporekla ili zanemarila činjenica, koja se u takvo uopštavanje ne uklapa. Dokaz
Emanuela Kanta da s u takozvani z akoni pr irode, u s tvari, s amo z akoni um a, j este j edan od
najvećih doprinosa ljudskoj misli. Nije tačno da su dva i dva četiri - jedino je tačno da mi moramo
u to da verujemo.

Za A strologiju je ve oma va žna ova kva o rijentacija. Astrologiji j e ne ophodno m nogo hum anije
promišljanje. Astrolog mora da zaključuje na osnovu podataka koji su često netačni, a ponekad i
namerno lažni. Ukratko, od njega se traži da zida kuću bez cigli. Na taj način on oblikuje savršenu
piramidu i stine, ko ja mu je od savršene koristi. Metod, primenjen u ovoj knjizi, biće strogo
naučan. Prikupljeni su, odabrani i upoređeni podaci, dok smo se pri izvođenju zaključaka čvrsto
pridržavali kanona istine, naučnog metoda i logičkih pravila. Svako naše tvrđenje je z asnovano na
osnovama nagomilanog vekovnog iskustva, ovenčano je tradicijom i raspravama, dok je osnovno
znanje pr overavano s talno put em doka za koj i su s e da nima na gomilavali, u t oku pr ivatnog
istraživanja. N e t reba s e pr aviti da j e ova kvo znanje dovr šeno. Može se de siti da s e s vakog
trenutka otkriju novi podaci, koji će promeniti dosadašnje mišljenje. U našem slučaju, otkrićem
Urana i Neptuna astrologija je mnogo unapređena. Ovim otkrićima su rešeni mnogi problemi, koji
su zbunjivali stare astrologe. U astr ologiji još uvek postoji mnoštvo nerešenih problema. Daćemo
jednostavan primer: kada Jupiter na svom putu prolazi kroz četvrtu kuću, on u tom slučaju može
da donese nasledstvo. Ovako nešto može da se dogodi, u najvećem broju slučajeva, četiri od pet
puta u čovekovom životu, ali se peti put neće dogoditi. Zbog čega? Postavljeno je na desetine
pretpostavki. Ni jedna od njih nije zadovoljavala. Naravno, možemo da zamislimo kako otkriće
_______________________________________________________________________________________________

11