Pitanja Sa Kolokvijuma - Toksikologija S Analitikom MB - Zbirna Lista

Pitanja sa kolokvijuma – Toksikologija s analitikom MB – zbirna lista
na kolokvijumu dolazi 20 pitanja, pri čemu je uslov za polaganje osvojenih minimum 11 od 20 poena
1. LOAEL doza je (zaokruziti tacan odgovor):
a. Najviša doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta
b. Najniža doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta
c. Najviša doza koja dovodi do pojave štetnog efekta
d. Najniža doza koja dovodi do pojave štetnog efekta
2. LOAEL doza je:
a. Najveća doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta
b. Najmanja doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta
c. Najveća doza koja dovodi do pojave štetnog efekta
d. Najmanja doza koja dovodi do pojave štetnog efekta
3. NOAEL doza je:
a. Najviša doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta
b. Najviša doza koja dovodi do pojave štetnog efekta
c. Najniža doza koja dovodi do pojave štetnog efekta
d. Najniža doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta
4. BMDL je:
a. Doza koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na kontrolnu vrednost
b. Statistički dobijena gornja granica pouzdanosti doze koja dovodi do malog povećanja efekta u
odnosu na kontrolnu vrednost
c. Statistički dobijena donja granica pouzdanosti koja dovodi do značajnog povećanja efekta u odnosu
na kontrolnu vrednost.
d. Statistički dobijena donja granica pouzdanosti koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na
kontrolnu vrednost
5. BMDL je:
a. Statistički dobijena donja granica pouzdanosti doze koja dovodi do manjeg povećanja efekta u
b. Doza koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na kontrolnu vrednost
c. Statistički dobijena donja granica pouzdanosti doze koja dovodi do značajnog povećanja efekta u
d. Statistički dobijena gornja granica pouzdanosti D koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu
na kontrolnu vrednost
6. BMDL 10 je:
a. Doza koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na kontrolnu vrednost (10%)
b. Statistički dobijena gornja granica pouzdanosti doze koja dovodi do malog povećanja efekta u
odnosu na kontrolnu vrednost (10%)
c. Statistički dobijena donja granica pouzdanosti koja dovodi do značajnog povećanja efekta u odnosu
na kontrolnu vrednost (10%)
d. Statistički dobijena donja granica pouzdanosti koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na
kontrolnu vrednost (10%)
7. U studiji subhronične toksičnosti pacovima Wistar soja su davane rastuće doze supstance ABXZ:
0.75,200, 600 i 2000 mg/kg t.m./dan tokom 90 dana. Pri dozi od 600mg/kg tm/dan uočeno je
statistički značajno povećanje aktivnosti AST i ALT, dok je pri dozi od 200 mg/kg tm/dan uočeno
smanjenje telesne mase pojedinih jedinki, ali to smanjenje nije bilo statistički značajno. Koja doza
je LOAEL doza u eksperimentu:
a. 600 mg/kg t.m./dan c. 75 mg/kg t.m./dan
b. ne može se proceniti d. 200 mg/kg t.m./dan
0, 75, 200, 600 i 2000 mg/kg t.m./dan tokom 90 dana. Pri dozi od 600mg/kg tm/dan uočeno je
statistički značajno povećanje aktivnosti AST i ALT, dok je pri dozi od 200 mg/kg tm/dan nisu uočeni
toksični efekti. Koja doza je LOAEL doza u eksperimentu:
9. U studiji subhronične toksičnosti Wistar pacovima (10 životinja/pol/doza) su preko hrane davane
rastuće doze supstance A: 0, 20, 40 i 80 mg/kg t.m./dan. Trajanje studije: 90 dana (Metoda OECD
408). Tokom eksperimenta nije došlo do uginuća životinja. Uočeno je statistički značajno smanjenje
broja eritrocita pri primeni doze od 40 mg/kg. t.m./dan. (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. Procenjena LOAEL doza u eksperimentu za povećanje broja eritrocita iznosi 20 mg/kg t.m./dan
b. Procenjena NOAEL doza u eksperimentu za smanjenje broja eritrocita iznosi 20 mg/kg t.m./dan
c. Na osnovu datih podataka nije moguće proceniti NOAEL I LOAEL
d. Procenjena LOAEL doza u eksperimentu za smanjenje broja eritrocita iznosi 80 mg/kg t.m./dan
0, 75, 200, 600 i 2000 mg/kg t.m./dan tokom 90 dana. Pri dozi od 600mg/kg tm/dan uočeno je
statistički značajno povećanje aktivnosti AST i ALT, dok je pri dozi od 200 mg/kg tm/dan uočeno
smanjenje telesne mase pojedinih jedinki, ali to smanjenje nije bilo statistički značajno. Koja doza
je NOAEL doza u eksperimentu:

11. U studiji subakutne toksičnosti (28 dana) pacovima su oralnom sondom aplikovane rastuće doze
supstance A: 0, 10, 20, 40 mg/kg t.m./dan rastvorene u kukuruznom ulju. Pri dozi od 10 mg/kg
t.m./dan uočeno je statistički značajno sniženje koncentracije testosterona, dok je pri dozama od 40
i 60 mg/kg t.m./dan uočeno značajno smanjenje broja eritrocita.
a. u studiji nije bilo moguće proceniti NOAEL dozu
b. NOAEL doza iznosi 10 mg/kg t.m./dan
c. NOAEL doza iznosi 40 mg/kg t.m./dan
d. NOAEL doza iznosi 20 mg/kg t.m./dan
12. U studiji subhronične toksičnosti Wister pacovima (10 životinja/pol/doza) su putem hrane
davane doze supstance A: 0, 20, 40, 60 mg/kg t.m./dan tokom 90 dana. Tokom eksperimenta nije
došlo do uginuća životinja. Uočeno je statistički značajno smanjenje broja eritrocita pri primeni doze
od 40mg/kg t.m./dan.
a. Na osnovu podataka nije moguće proceniti NOAEL i LOAEL
b. Procenjena LOAEL doza u eksperimentu za povećanje broja eritrocita iznosi 20 mg/kg t.m./dan
c. Procenjena NOAEL doza u eksperimentu za smanjenje broja eritrocita iznosi 20 mg/kg t.m./dan
d. Procenjena LOAEL doza u eksperimentu za smanjenje broja eritoricita iznosi 80 mg/kg t.m./dan
13. U studiji subhronične toksičnosti pacovima su putem hrane davane rastuće doze supstance A: 0,
50, 100, 150 mg/kg t.m/dan tokom 90 dana. Pri dozi od 50 mg/kg t.m./dan nije uočena pojava
toksičnih efekata. Pri dozi od 100 mg/kg t.m/dan uočeno je statistički značajno povećanje
koncentracije tireoidnih hormona, dok je pri dozi od 150 mg/kg t.m/dan uočeno smanjenje broja
eritroicita.
a. Kritičan toksični efekat za pacove je povećanje koncentracije tireoidnih hormona i procenjena NOAEL
doza iznosi 100 mg/kg t.m./dan
b. Kritičan toksični efekat za pacove je smanjenje koncentracije tireoidnih hormona i procenjena

NOAEL doza iznosi 50 mg/kg t.m./dan
c. Kritičan toksični efekat za pacove je povećanje koncentracije tireoidnih hormona i procenjena NOAEL
d. Nijedna od ponuđenih tvrdnji nije tačna
e. Kritičan efekat za pacove je smanjenje broja eritoricita i procenjena NOAEL doza iznosi 100 mg/kg
t.m./dan
14. U studiji subakutne toksicnosti (28 dana) pacovima su oralnom sondom aplikovane rastuce doze
supstance A10 mg/kg t.m./dan rastvorene u kukuruznom ulju. Pri dozi od 10 mg/kg t.m./dan uoceno
je statisticki znacajn si koncentracije testosterona, dok je pri dozama od 40 i 60 mg/kg tm./dan
uoceno je znacajno smanjenje broja entrocita
a. NOAEL doza iznosi 10 mg/kg t.m./dan. C. NOAEL doza iznosi 40 mg/kg t.m./dan.
b. U studiji nije bilo moguce proceniti NOAEL dozu d. NOAEL doza iznosi 20 mg/kg t.m./dan
.
15. U studiji subhronične toksičnosti pacovima su putem hrane davane rastuće doze supstance A: 0,
20, 40, 60 mg/kg t.m./dan tokom 90 dana. Pri dozi od 20 mg/kg t.m./dan nije uočena pojava
toksičnih efekata. Pri dozi od 40 mg/kg t.m./dan uočeno je statistički značajno povećanje
koncentracije tiroidnih hormona, dok je pri dozi od 60 mg/kg t.m./dan uočeno značajno smanjenje
broja eritrocita. (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. Kritičan toksični efekat za pacove je povećanje koncentracije tiroidnih hormona i procenjena NOAEL
b. Kritičan toksični efekat za pacove je povećanje koncentracije tiroidnih hormona i procenjena NOAEL
c. Nijedna od ponuđenih tvrdnji nije tačna
d. Kritičan toksični efekat za pacove je smanjenje broja eritrocita i procenjena NOAEL doza iznosi 40
mg/kg t.m./dan
e. Kritičan toksični efekat za pacove je smanjenje koncentracije tiroidnih hormona i procenjena NOAEL
16. U studiji subhronične toksičnosti miševima su putem hrane davane rastuće doze supstance X: 0,
50, 100, 200, 400 mg/kg t.m./dan tokom 90 dana. Pri dozi od 100mg uočeno je statistički značajno
povećanje aktivnosti AST i ALT dok je pri dozi od 50mg uočeno smanjenje telesne mase pojedinih
jedinki, ali to smanjenje nije bilo statistički značajno. Koja doza je NOAEL doza u eksperimentu:
a. Ne može se proceniti c. 50 mg/kg tm/dan
b. 100 d. 200
17. Dečiji stomatolog je na sistematskom pregledu na zubima pacijenta M.M. uočio sive mrlje i
uputio roditelje da se u toksikološkoj laboratoriji izvrši određivanje: (zaokružiti tačan odgovor):
a. Fluorida u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije
b. Fluorida u urinu metodom potenciometrije
c. Olova u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije
d. Olova u urinu metodom potenciometrije
18. Dečiji stomatolog je uočio sive mrlje na zubima pacijenta i uputio ga da u toksikološkoj
laboratoriji izvrši određivanje: (zaokružiti tačan odgovor):
a. Fluorida u zubima metodom AAS
b. Fluorida u urinu metodom potenciometrije
c. Olova u zubima metodom AAS
19. Dečiji stomatolog je na sistematskom pregleduna zubima pacijenta M.M. uočio sive mrlje i uputio
roditelje na analizu unosa fluorida u organizam. Uzorak za analizu u toksikološkoj laboratoriji je:
a. Urin
b. Voda
20. Dečiji stomatolog je na sistematskom pregledu na zubima pacijenta M.M uočio sive mrlje i
uputio roditelje da u toksikološkoj laboratoriji izvrši određivanje: (zaokružiti tačan odgovor):
a. Olova u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije
b. Fluorida u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije
c. Olova u urinu metodom potenciometrije
d. Fluoride u urinu metodom potenciometrije
e. Mangana u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije
21. Dečiji stomatolog je na sistematskom pregledu na zubima pacijenta M.M. uočio sive mrlje i
uputio roditelje da se u toksikološkoj laboratoriji izvrši određivanje: (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne
tvrdnje)
a. mangana u urinu metodom potenciometrije
b. mangana u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije c. fluorida u zubima

metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije
d. fluorida u zubima metodom spektrofotometrije
e. fluorida u urinu metodom potenciometrije
22. Prilikom redovnog sistematskog pregleda kod radnika zaposlenog u čeličani lekar je primetio
promene slične onima kod Parkinsonove bolesti. Prikazani slučaj trovanja ukazuje na koju vrstu
trovanja prema uzroku:
a. slucajno d. zlocinacko
b. profesionalno e. medicinsko
c. samoubilacko
23. Farmaceut je pacijentu izdao barijum-hlorid umesto barijum-sulfata, kao kontrastno sredstvo
koje se koristi u radiologiji. Prikazan slučaj trovanja ukazuje na koju vrstu trovanja:
a. Samoubilačko c. Medicinsko
b. Slučajno
d. Profesionalno e. Zločinačko
24. Muškarac star 25 godina pronađen je mrtav u svom stanu. Pored tela nalazio se špric. Nakon
analize sprovede u laboratoriji instituta za sudsku medicinu u špricu je identifikovan heroin, a u krvi
preminulog 6-monoacetilmorfin. Prikazani slučaj trovanja ukazuje na koju vrstu trovanja prema
uzroku: (zaokružiti tačan odgovor)
a. Trovanje u cilju uživanja c. Zločinačko
b. Samoubilačko d. Slučajno
25. Muškarac star 25 godina pronađen je mrtav u svom stanu. Pored tela nalazio se špric. Nakon
analize sprovede u laboratoriji instituta za sudsku medicinu u špricu je identifikovan heroin, a u krvi
preminulog 6-monoacetilmorfin. Na koju vrstu trovanja prema uzroku ukazuje prikazani slučaj:
(zaokružiti tačan odgovor)
a. Trovanje u cilju uživanja
b. Medicinsko c. Zločinačko
d. Slučajno
26. Petnaestogodišnjakinja sa dijagnozom depresije popila je velike količine „Sone kiseline" (36%
HCI). Prikazani slučaj trovanja ukazuje na koju vrstu trovanja:
a. Slučajno c. Samoubulačko
b. Zločinačko d. Medicinsko
27. Označite tačne tvrdnje:
a. Lako isparljivi otrovi su česti uzročnici slučajnih trovanja
b. Profesionalna trovanja su prvenstveno hroničnog tipa
c. Azotovi oksidi su značajni sa aspekta ekotoksikologije
d. Metalni otrovi su česti uzročnici samoubilačkih trovanja
28. Označi tačne tvrdnje:
a. azotovi oksidi su značajni sa aspekta ekotoksikologije
b. metalni otrovi su često uzročnici samoubilačkih trovanja
c. profesionalna trovanja su prvenstveno akutnog tipa
d. profesionalna trovanja su prvenstveno hroničnog tipa
e. toksini su otrovi sintetskog porekla
29. Zaokruziti tacne tvrdnje:
a. Azotovi oksidi su znacajni sa aspekta ekotoksikologije.
b. Profesionalna trovanja su prvenstveno akutnog tipa.
c. Profesionalna trovanja su prvenstveno hronicnog tipa.
d. Lako isparljivi otrovi su cesti uzrocnici slucajnih trovanja.
30. Sa aspekta ekotoksikologije najznacajniji putevi unosa otrova u organizam su preko:
a. organa za disanje i kože
b. organa za disanje i organa za varenje
c. kože, sluzokože i potkožno
d. organa za disanje
31. Ugljenmonoksid je značajan sa stanovišta profesionalne i ekotoksikologije. Nastaje pri

nepotpunom sagorevanju i uzročnik je profesionalnih, slučajnih, ali i samoubilačkih trovanja. Prema
dejstvu ugljenmonoksid je krvni otrov jer istiskuje kiseonik iz oksihemoglobina pri čemu nastaje
stabilniji karboksihemoglobin.
a. Tačno
b. Netačno
32. Atomska apsorpciona spektrofotometrija:
a. ne zahteva pripremu materijala za analizu
b. je specifična, ali ne i osetljiva metoda
c. je specifična i osetljiva metoda
d. je osetljiva, ali ne i specifična metoda
a. zahteva pripremu materijala za analizu
b. Svi ponudjeni odgovori su tačni
c. je specifična metoda
d. koristi nebulajzer za nastanak čestica koje se u plamenu prevode u atomsko stanje i apsorbuju
a. zahteva pripremu materijala za analizu.
b. je specificna metoda.
c. je osetljiva metoda.
d. Svi ponudjeni odgovori su tacni
35. Atomska apsorpciona spektrometrija:
a. Metoda izbora za odredjivanje velikog broja metala
b. Svi ponudjeni odgovori su tacni
c. Je specificna metoda
d. Zahteva pripremu materijala za analizu
a. Je specifična metoda
b. Zahteva pripremu materijala za analizu
c. Je metoda izbora za određivanje velikog broja metala
d. Svi ponuđeni odgovori su tačni

37. Vatrogasci, saobraćajci i vozači kamiona hronično su izloženi ugljen-monoksidu. Koja analitička
metoda se koristi u toksikološkoj laboratoriji Instituta za medicinu rada za određivanje CO u krvi ovih
radnika? (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. metoda po Wolff-u sa prethodnom hemolizom uzorka
b. masena spektrometrija sa indukovano-spregnutom plazmom
c. atomska apsorpciona spektrofotometrija
d. metoda po Wolff-u uz prethodno oslobadjanje CO iz karboksihemoglobina
e. gasna hromatografija sa TCD detektorom uz prethodno oslobađanje CO iz karboksihemoglobina
38. Vatrogasci, saobracajci i vozaci kamiona hronicno su izlozeni ugljen monoksidu. Koja analiticka
metoda se koristi u toksikoloskoj laboratoriji instituta za medicine rada za odredjivanje CO u krvi
ovih radnika?
a. atomska apsorpciona spektrofotometrija
b. gasna hromatografija uz predhodno oslobadjanje CO iz karboksihemoglobina
c. metoda po Wolfu uz predhodno oslobadjanje CO iz karboksihemoglobina
d. gasna hromatografija sa head space-om
39. Zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje koje se odnose na bisfenol A:
a. Njegovi toksični efekti zavise od puta unosa u organizam.
b. Može štetno uticati na plodnost i ometati rad endokrinog sistema.
c. Ima sposobnost vezivanja za androgene i AhR receptore.
d. Može migrirati iz ambalaže u hranu, pogotovo u slučaju podgrevanja u mikrotalsnoj pećnici.
40. Bisfenol A se koristi kao:
a. Konzervans u kozmetičkim proizvodima
b. Rastvarač u kozmetičkim proizvodima
c. Ko-monomer u proizvodnji polikarbonatne plastike
d. Plastifikator u PVC plastici
41. Zaokružiti tačnu tvrdnju / tačne tvrdnje koje se odnose na parabene:
a. Upotreba metil i propilparabena bezbedna je za primenu u kozmetičkim proizvodima u maksimalnim

pojedinačnim koncentracijama datim važećim pravilnikom.
b. Parabeni sprečavaju rast mikroorganizama i daju proizvodima duži i stabilniji rok trajanja.
c. Zabranjena je upotreba svih parabena u kozmetičkim proizvodima.
d. Ljudi mogu biti izloženi parabenima putem kozmetičkim proizvoda.

42. Zaokružiti tačnu tvrdnju / tačne tvrdnje koje se odnose na ftalate:
a. Sadržaj ftalata ne sme biti viši od 20% ukupne mase dečjih igračaka, bez obzira na vrstu ftalata.
b. Ftalati se koriste kao plastifikatori u industriji PVC-a.
c. Izloženost ftalatima može se smanjiti izbegavanjem korišćenja plastike sa reciklažnom oznakom 3.
d. Pri izloženosti ftalatima, štetni efekti mogu se javiti samo kod odraslih osoba.
43. Označite tačnu tvrdnju / tačne tvrdnje koje se odnose na LD50 ili LC50:
a. Bez obzira na put izloženosti, uvek se procenjuju i LD50 i LC50
b. LD50 ili LC50 procenjuju se u zavisnosti od puta izloženosti
c. LC50 je parameter za procenu akutne inhalacione toksičnosti
d. LC50 je parametar za procenu akutne oralne ili dermalne toksičnosti
44. Označiti tačne tvrdnje koje se odnose na LD50 ili LC50:
a. LC50 je parametar za procenu akutne inhalacione toksičnosti.
b. LD50 je parametar za procenu akutne oralne ili akutne dermalne toksičnosti.
c. LC50 je parametar za procenu hronične inhalacione toksičnosti.
d. Pri produženoj izloženosti potencijalno opasnoj supstanci toksični efekti se procenjuju na osnovu
LD50.
45. Zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje koje se odnose na LD50/LC50:
a. LC50 je parametar za procenu akutne oralne ili dermalne toksičnosti
b. LC50 je parametar za procenu akutne inhalacione toksičnost
c. LD50 ili LC50 procenjuju se u zavisnosti od puta izloženosti
d. Bez obzira na put izloženosti, uvek se procenjuju i LD50 i LC50
46. Označiti tacne tvrdnje koje se odnose na LD50 i LC50:
a. LC50 je parametar za procenu akutne inhalacione toksicnosti
b. LD50 je parametar za procenu akutne oralne i akutne dermalne toksicnosti
c. LC50 je parametar za procenu hronicne inhalacione toksicnosti
d. Pri produzenoj izlozenosti potencijalno opasnoj supstanci toksicni efekti se procenjuju na osnovu LD50
46. Toksini su: (zaokružiti tačan odgovor)
a. sve supstance koje unete u organizam u odredjenoj količini i pod određenim uslovima izazivaju
strukturne i fiziološke poremećaje i eventualno smrt
b. supstance koje nastaju kao proizvod ljudskih aktivnosti
c. supstance strane organizmu koje izazivaju strukturne i fiziološke poremecaje i eventualno smrt
d. nijedan odgovor nije tačan

47. Toksini su: (zaokruziti tacan odgovor)
a. supstance mineralnog porekla
b. supstance strane organizmu koje izazivaju stukturne I fizioloske poremecaje I eventualno smrt
c. sve supstance koje ueite u organiztam u odredjenoj kolicni I pod odredjenim uslovima izazivaju
strukturne I fizioloske poremecaje I eventualno smrt
d. nijedan odgovor nije tacan - otrovi prirodnog porekla
48. Otrov se definiše kao svaka supstanca: (zaokružiti tačan odgovor)
a. koja uneta u organizam u određenoj količini i pod određenim uslovima izaziva letalan efekat
b. koja je gasovitog agregatnog stanja
c. strana organizmu
d. koja uneta u organizam u određenoj količini i pod određenim uslovima izaziva toksičan efekat
e. koju luče živi organizam
49. Šta od ponuđenog nije mehanizam toksičnosti:
a. nastanak oksidativnog stresa
b. poremećaj ćelijske homeostaze kalcijuma
c. inhibicija apoptoze
d. interakcije sa bioelementima
e. metabolička acidoza sa respiratornom alkalozom
50. Šta se od navedenog ne može smatrati mehanizmom toksičnosti:
51. Koji od navedenih odgoora se ne smatra mehanizmom toksičnosti:

52. Šta od ponuđenog NIJE mehanizam toksičnosti:
a. Inhibicija apoptoze
b. Nastanak oksidativnog stresa
c. Povećano izlučivanje proteina male molekulske mase urinom
d. Poremećaj ćelijske homeostaze Ca
53. Biološki materijal za određivanje CO može biti;
a. Tečnost staklastog tela c. Izdahnuti vazduh
b. Krv d. Vazduh iz prostorije
54. U slučaju da uzorak krvi u kome se odredjuje CO bude u kontaktu sa vazduhom može se očekivati
(jedan ili više odgovora):
a. lazno povisen rezultat
b. lazno snizen rezultat
c. prelazak karboksihemoglobina u oksihemoglobin
d. lazna koagulacija uzorka krvi
55. Biološki materijal za određivanje etanola može biti:
a. tečnost staklastog tela c. krv
b. izdahnuti vazduh d. svi ponuđeni odgovori su tačni
56. Najznačajniji faktor toksičnosti nekog jedinjenja je:
a. hemijska struktura c. doza
b. dužina ekspozicije d. put unosa u organizam
e. urin
57. Naučno utemeljena disciplina toksikologije koja predstavlja proceduru za utvrđivanje

verovatnoće da kod eksponiranih osoba dođe do pojave štetnog efekta, njegove prirode i
intenziteta, pod određenim uslovima ekspozicije je:
a. procena ekspozicije
b. karakterizacija rizika
c. opis sprovođenja mera upravljanja rizikom
d. procena rizika po zdravlje ljudi

58. Procena rizika po zdravlje ljudi je: (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. Naučno utemeljena disciplina toksikologije čija je svrha da u potpunosti zabrani korišćenje supstanci
kako ne ni bilo ugroženo zdravlje ljudi ni danas, niti u budućnosti.
b. Naučno utemeljena disciplina toksikologije koja određuje hazard pod određenim uslovima
ekspozicije nekoj supstanci.
c. Naučno utemeljena disciplina toksikologije koja određuje verovatnoću da dođe do pojave štetnog
efekta pod određenim uslovima ekspozicije nekoj supstanci.
d. Naučno utemeljena disciplina toksikologije koja određuje odnos doze i efekta pod određenim
uslovima ekspozicije nekoj supstanci.
59. Za razaranje uzorka krvi pri određivanju sadržaja olova metodom atomske apsorpcione
spektrofotometrije u krvi izložene dece može se koristiti: (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. cijanovodonična kiselina i sulfidna kiselina
b. koncentrovana cijanovodonična kiselina i vodonik-peroksid
c. koncentrovana nitratna kiselina i vodonik-peroksid
d. koncentrovana sulfidna kiselina i vodonik-perksid
e. koncentrovana nitritna kiselina i cijanovodonična kiselina
60. Za razaranje uzorka krvi pri odredjivanju sadrzaja olova metodom atomske apsorpcione
spektrofotometrije u krvi izlozene dece moze se koristiti: (zaokruziti tacan odgovor)
a. Cijanovodonicna kiselina i sulfidna kiselina
b. Koncetrovana nitratna kiselina i cijanovodonična kiselina
c. Koncentrovana nitratna kiselina i vodonik-peroksid
d. Koncentrovana sulfidna kiselina i vodonik-peroksid
61. Za razaranje uzorka krvi pri odredjivanju sadrzaja olova metodom atomske apsorpcione
spektrofotometrije u krvi izlozene dece moze se koristiti: (zaokruziti tacan odgovor)
a. Koncentrovana cijanovodonicna kiselina i vodonik-peroksid
b. Koncetrovana nitritna kiselina i cijanovodonična kiselina
c. Koncentrovana nitratna kiselina i vodonik-peroksid
d. Koncentrovana sulfidna kiselina i vodonik-peroksid
62. Pari-Griffon-Fabre reakcija:
a. omogucava dokazivanje barbiturata
b. omogucava dokazivanje beta blokatora
c. rezultuje zutim proizvodom reakcije
d. izvodi se kobalt-nitratom i konc. amonijakom u bezvodnoj sredini

a. Izvodi se bez prethodne ekstrakcije uzorka urina
b. Izvodi se sa kobalt-nitratom i konc.amonijakom u bezvodnoj sredini
c. Omogućava dolazivanje beta-blokatora
d. Izvodi se sa baznim ekstrakt uzorka urina
e. Omogućava dokazivanje barbiturata
64. Označite tačne tvrdnje:
a. Detekcija fenotiazina FPN reagensom na TLC ploči može se vršiti poređenjem boja mrlje uzorka i
standarda fenotiazina
b. Pri ekstrakciji biljnih i sintetskih otrova za dobijanje kiselog ekstrakta koristi se slaba baza
c. Metoda Stas-Otto-Ogier-Kohn-Abrest služi za izolovanje biljnih i sintetskih otrova iz različitog

toksikološkog materijala
d. Svi fenotiazini sa FPN reagensom daju tirkiznu boju
e. Metoda Stas-Otto-Ogier-Kohn-Abrest služi za dokazivanje i određivanje biljnih i sintetskih otrova u

različitom toksikološkom materijalu
65. Metoda Stas-Otto-Ogier-Kohn-Abrest služi za:
a. dokazivanje biljnih i sintetskih otrova u razlicitom toksikoloskom materijalu
b. odredjivanje biljnih i sintetskih otrova u razlicitom toksikoloskom materijalu
c. izolovanje biljnih i sintetskih otrova iz razlicitog toksikoloskog materijala
d. preciscavanje biljnih i sintetskih otrova u razlicitom toksikoloskom materijalu
66. Metoda Stas-Otto-Ogier-Kohn-Abrest sluzi za:
a. dokazivanje I odredjivanje biljnih I sintetskih otrova u razlicitom toksikoloskom materijalu
b. dokazivanje biljnih I sintetskih otrova u razlicitom toksikoloskom materijalu
c. izolovanje biljnih I sintetskih otrova iz razlicitog toksikoloskog materijala
d. odredjivanje biljnih I sintetskih otrova u razlicitom toksikoloskom materijalu
67. Metoda stas-otto-ogier-kohn-abrest služi za:
a. Dokazivanje i određivanje biljnih i sintetskih otrova u različitom materijalu
b. Izolovanje biljnih i sintetskih otrova u različitom materijalu
c. Određivanje biljnih i sintetskih otrova
d. Dokazivanje biljnih i sintetskih otrova

68. Na kliniku je primljen pacijent sa kliničkom slikom kojom je dominirala hiperpireksija, hiperpnea,
prekomerno znojenje i konfuzija. 20h pre prijema pacijent je zbog teškog oblika psorijaze primenio
40% salicilnu mast na veliku površinu kože. Uzorak urina poslat je u laboratoriju, da se odredi
koncentracija salicilata kolorimetrijskom metodom. Pri izvođenju ove metode (1 ili više tačnih):
a. U slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno viši rezultat
b. U slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno manji rezultat
c. Intenzitet boje je direktno proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku
d. Intenzitet boje je obrnuto proporcionalan sadržaju salicilata
69. Na Kliniku za urgentnu i kliničku toksikologiju primljen je pacijent sa kliničkom slikom kojom je
dominirala hiperpireksija, hiperpnea, prekomerno znojenje i konfuzija. Dvadeset sati pre prijema
pacijent je umesto kapi za jačanje apetita uzeo u kapima rastvor metil-salicilata. Pacijent odlazi na
dijalizu zbog nedovoljne funkcije bubrega. Uzorak urina pacijenta poslat je u toksikološku
laboratoriju da bi bila određena koncentracija salicilata kolorimetrijskom metodom. Pri izvođenju
ove metode:
a. Trinderov reagens se koristi za određivanje salicilata
b. Ditiomit reagens se koristi za dokazivanje salicilata
c. Intezitet boje je direktno proporcionalan sadržaju
d. Fugiwara reagens se koristi za određivanje salicilata
70. Na kliniku je primljen pacijent sa kliničkom slikom kojom je dominirala hiperpireksija, hiperpnea,
prekomerno znojenje i konfuzija. 20h pre prijema pacijent je zbog teškog oblika psorijaze primenio
40% salicilnu mast na veliku površinu kože. Uzorak urina poslat je u laboratoriju, da se odredi
koncentracija salicilata kolorimetrijskom metodom. Pri izvođenju ove metode (1 ili više tačnih):
a. Trinderov regens se koristi za određivanje salicilata
b. Ditiomit reagens se koristi za dokazivanje salicilata
c. Intenzitet boje je direktno proporcionalan sadržaju
d. Fujivara reagens se koristi za određivanje salicilata
71. Na kliniku za urgentnu i kliničku toksikologiju primljen je pacijent sa klinčkom slikom kojom je
dominirala hipersekrecija, hiperpnea, prekomerno znojenje i konfuzija. Dvadeset sati pre prijema
pacijent je zbog teškog oblika psorijaze primenio na površinu kože 40% salicilnu mast na veliku
površinu kože. Uzorak urina poslat je u toksikološku laboratoriju da se odredi koncentracija salicilata
kalorimetrijskom metodom. Pri izvođenju ove metode:
a. u slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno viši rezultat
b. u slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno manji rezultat
c. intenzitet boje je upravo proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku
d. intenzitet boje je obrnuto proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku

72. Na Kliniku za urgentnu i kliničku toksikologiju primljen je pacijent sa kliničkom slikom kojom je
dominirala hipersekrecija, hiperpnea, prekomerno znojenje i konfuzija. Dvadeset sati pre prijema
pacijent je umesto kapi za jačanje apetita uzeo u kapima rastvor metil-salicilata. Pacijent odlazi na
dijalizu zbog nedovoljne funkcije bubrega. Uzorak urina pacijenta poslat je u toksikološku
laboratoriju da bi bils određena koncentracija salicilata kolorimetrijskom metodom. Pri izvođenju
ove metode (izaberite jedan ili više odgovora):
a. u slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno viši rezultati
b. intezitet boje je obrnuto proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku
c. intezitet boje je direktno/upravo proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku
d. u slučaju da se u analzi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno manji rezultati
73. Princip Fugiwara metode:
Trihlorsirćetna kiselina sa piridinom u alkalnoj sredini daje ružičast proizvod.
74. Kontrola radnika koji su na radnom mestu izloženi trihloretilenu, između ostalog podrazumeva i
analizu urina Fugiwara metodom. Ova metoda se zasniva na određivanju: (zaokružiti tačan odgovor):
a. trihlorsirćetne kiseline c. trihloretanola
b. svi odgovori su tačni d. trihloretilena
75. Fugiwara metoda se zasniva na reakciji:
a. trihlorsirćetne kiseline sa benzenom u baznoj sredini pri čemu nastaje proizvod ružičaste boje
b. trihloretilena sa piridinom u baznoj sredini pri čemu nastaje proizvod ružičaste boje
c. trihlorsirćetne kiseline sa piridinom u baznoj sredini pri čemu nastaje proizvod ružičaste boje
d. trihloretanola sa piridinom u baznoj sredini pri čemu nastaje proizvod ružičaste boje
e. trihloretilena sa benzenom u baznoj sredini pri čemu nastaje proizvod ružičaste boje
76. Kontrola radnika koji su na radnom mestu izloženi trihloretilenu, između ostalog, podrazumeva
i analizu urina Fugiwara metodom. Ova metoda se zasniva na određivanju:
a. Trihloretilena c. Trihloracetaldehida
b. Trihlorsirćetne kiseline d. Trihloretanola
77. Oznaciti tačne tvrdnje koje se odnose na Fugiwara metodu:
a. ako se ne bi radla slepa proba krajnju rezultat bi mogao biti manji od stvarnog
b. izvodjenje slepe probe nema uticaja na rezultat analize
c. metoda je specificna
d. Metoda je nespecificna
78. Izloženost radnika u pogonu za hemijsko čišćenje odeće procenjuje se uzimanjem uzorka urina.
Merenjem koncentracije trihlorsirćetne kiseline. Reakcija se zasniva na reakciji trihlorsirćetne
kiseline sa piridinom u baznoj sredini. Ova reakcija je poznata pod nazivom:
a. Gibbs-ova c. Fugiwara
b. Parry-eva d. Piridinska
79. Izoženost radnika u pogonu za hemijsko čišćenje odeće procenjuje se uzimanjem uzorka urina,
merenjem koncentracije trihlorsirćetne kiseline. Reakcija se zasniva na reakciji sa trihlorsirćetne
kiseline sa piridinom u baznoj sredini. Naziv reakcije je:
a. Gibbsova reakcija c. Fugiwara reakcija
b. Parijeva reakcija d. Piridinska reakcija
80. Fugiwara metoda je:
a. Nespecifična jer isto reaguju i drugi hlorovani ugljovodonici
b. Specifična samo za određivanje trihlosirćetne kiseline
c. Nespecifična jer je oksidoredukciona metoda
d. Specifična jer se direktno određuje koncentracija trihlorsirćetne kiseline
81. Kod Fugiwara metode, slepa proba se radi jer piridin može biti onečišćen trihlorsirćetnom
kiselinom.
a. Tačno
b. Netačno
82. Head space omogućava:
a. zagrevanje analita i isparavanje uzorka
b. ekstrakciju uzorka iz analita
c. zagrevanje i isparavanje i analita i uzorka
d. zagrevanje i isparavanje uzorka i isparavanje analita
83. Head space, kao pred-uređaj gasnog hromatografa:
a. omogućava određivanje lako isparljivih otrova iz tečnih uzoraka
b. omogućava izbegavanje prljanja kolone neisparljivim materijama iz tečnih uzoraka
c. vrši mineralizaciju tečnih uzoraka kao pripremu za analizu gasnom hromatografijom
d. vrši ekstrakciju lako isparljivih otrova iz tečnih uzoraka
84. Head space omogućava:
a. zagrevanje analita i isparavanje uzorka c. zagrevanje uzorka i isparavanje analita
b. zagrevanje i isparavanje i analita i uzorka d. ekstrakciju uzorka iz analita

85. Head space, kao pred-uređaj gasnog hromatografa:
a. Omogućava određivanje lako isparljivih otrova iz tečnih uzoraka
b. Omogućava izbegavanje prljanja kolone neisparljivim materijama iz tečnih uzoraka
c. Vrši mineralizaciju tečnih uzoraka kao pripremu za analizu gasnom hromtografijom
d. Vrši oksido-redukciju lako isparljivih otrova iz tečnih uzoraka
86. Head space je deo hromatografskog sistema i to deo:
a. Injektora
b. pridružen uz hromatografski sistem
c. hromatograma
d. spektra
e. detektora
87. Označiti tačne tvrdnje koje se odnose na mangan (jedan ili više odgovora):
a. opšta populacija je manganu izložena u topionicama
b. mangan je uzročnik akutnih trovanja
c. mangan je uzročnik hroničnih trovanja
d. mangan ne ispoljava toksično dejstvo na centralni nervni sistem
88. Priprema uzorka vode u cilju sprektorofotometrijskog odredjivanja mangana podrazumeva:

(zaokruziti tacan odgovor)
a. ekstrakciju
b. mineralizaciju
c. oksidaciju
d. redukciju
e. destilaciju
89. Označiti tačne tvrdnje koje se odnose na mangan (jedan ili više odgovora):
a. opšta populacija je manganu izložena u topionicama
b. mangan je uzročnik akutnih trovanja
c. mangan ispoljava toksično dejstvo na nervni sistem
d. mangan je uzročnik hroničnih trovanja
e. mangan se određuje redukcijom do permanganata koji je ljubičasto obojen
f. mangan ispoljava toksično dejstvo na kosti

90. Glavni put unosa mangana pri profesionalnom trovanju je
a. putem kože
b. inhalaciono
c. oralno
91. Mangan dovodi do različitih funkcionalnih i morfoloških promena u CNS-u. Simptomi trovanja
manganom slični su kojoj bolesti?
a. Alchajmerovoj bolesti
b. Gravesovoj bolesti
c. Parkinsonovoj bolesti
92. Nakon mineralizacije (dejstvom konc. HNO3), Mn se oksidiše do permanganatnog jona ljubičaste
boje. Metoda određivanja mangana oksido-redukcionom metodom je specifična.
a. Netačno
b. Tačno
93. Razaranje uzorka je neophodno izvršiti zato što se mangan u vodi nalazi:
a. u obliku organskih jedinjenja
94. Intenzitet izmerene apsorbancije direktno je proporcionalan koncentraciji mangana u vodi.
a. Tačno
b. Netačno
95. Kako će glasiti toksikološki izveštaj za određivanje mangana u vodi?
a. U ispitivanom uzorku krvi je dokazano prisustvo mangana.
b. Mangan – voda, koncentracija materije___________mmol/L.
c. Voda – mangan, koncentracija materije___________μmol/L.
96. Unos mangana u organizam računa se deljenjem koncentracije Mn u vodi sa unosom vode a
zatim deljenjem sa telesnom masom:
a. Tačno
b. Netačno
97. Ukoliko je koncentracija Mn u vodi 15 mg/L, unos vode 2 L, a prosečna telesna masa stanovnika
60 kg, koliko iznosi dnevni unos mangana Izaberite jedan ili više odgovora:
a. 60 mg
b. 30 mg
c. 60 mg/kg/dan
d. 30 mg/kg/dan
98. U metodi spektrofotometrijskog određivanja mangana u vodi mineralizacija se vrši: (zaokružiti

tačan odgovor)
a. uparavanjem uzorka vode na peščanom kupatilu
b. kalijum-perjodatom
c. kalijum-permanganatom
d. koncentrovanom azotnom kiselinom
e. sirupastom fosfornom kiselinom
99. Metoda za određivanje CO u krvi po Wolff-u je: (zaokružiti tačne odgovore)
a. pogodna za rutinsku analizu
b. nespecifična
c. specifična
d. indirektna
e. dugotrajna
100. Zaokružiti tačne tvrdnje koje se odnose na određivanje CO metodom po Wolff-u:
a. Intenzitet ružičaste boje filtrata srazmeran je koncentraciji hemoglobina u uzorku
b. Metoda je nespecifična
c. Metoda je specifična
d. Pri filtriranju na filter papiru ostaje koagulisan oksihemoglobin
e. Pri filtriranju na filter papiru ostaje koagulisan karboksihemoglobin
101. Zaokružiti tačne tvrdnje koje se odnose na određivanje CO u krvi metodom po Wolff-u:
a. Metoda je nespecifična
b. Ružičasta boja filtrata potiče od prisutnog karboksihemoglobina
c. Intenzitet ružičaste boje filtrata srazmeran je koncentraciji hemoglobina u uzorku
d. Sadržaj karboksihemoglobina se nakon poređenja sa standardima Co(NO3)2, izražava kao udeo

karboksihemoglobina u hemoglobinu
e. Pri filtriranju na filter papiru zaostaje koagulisani karboksihemoglobin
102. U metodi po Wolff-u intenzitet crvene boje filtrata potice od HbCO i poredi se:
a. Sa apsorbancijama dobijenim na kolorimetru uz Co(NO3)2 kao slepu probu
b. Vizuelno sa standardima Co(NO3)2
c. Vizuelno na atomskom apsorpcionom spektrofotometru
d. Sa apsorbancijama dobijenim na kolorimetru uz HbCO kao slepu probu

103. Metoda za određivanje CO u krvi po Wolff je: (zaokružiti tačne odgovore):
a. Pogodna za rutinsku analizu c. Specifična
b. Zametna d. Nespecifična
104. U metodi po Wolffu intenzitet crvene boje filtrata potice od HbCO I poredi se:
a. vizuelno sa standardima Co(NO3)2
b. vizuelno na atomskom apsorpcionom spektrofotometru
c. sa apsorbasncijama dobijenim na kolorimetru uz Co(NO3)2 kao slepu probu
d. vizuelno sa standardima oksi-Hb
e. sa apsorbasncijama dobijenim na kolorimetru uz HbCO kao slepu probu
105. Na kom principu se zasniva metoda određivanja CO u krvi po Wolff-u?
a. Veća stabilnost oksihemoglobina u odnosu na karboksihemoglobin pri tačno definisanim uslovima

samo pH i T
b. Veća stabilnost karboskihemoglobina u odnosu na oksihemoglobin pri tačno definisanim uslovima

samo pH i T
c. Veća stabilnost oksihemoglobina u odnosu na karboksihemoglobin pri tačno definisanim uslovima

pH, T i vremena zagrevanja
d. Veća stabilnost karboskihemoglobina u odnosu na oksihemoglobin pri tačno definisanim uslovima

pH, T i vremena zagrevanja
106. Metoda za određivanje CO u krvi po Wolff-u je:
a. Specifična i pogodna za rutinsku analizu
b. Zametna i zato nije pogodna za rutinsku analizu
c. Specifična, ali nije pogodna za rutinsku analizu
d. Nespecifična i zato nije pogodna za rutinsku analizu
107. Zaokružiti tačnu tvrdnju koja se odnosi na Wolff-ovu metodu za određivanje CO u krvi:
a. Metoda se zasniva na redukcionim osobinama CO
b. Opseg određivanja HbCO je od 0 do 3%
c. Definisani eksperimentalni uslovi za izvođenje analize su: temperatura, pH vrednost uzorka i vreme
d. Sadržaj karboksihemoglobina se izražava u g/L
108. Zaokružiti tačne tvrdnje koje se odnose na određivanje CO u krvi metodom po Wolff-u:
a. Ružičasta boja filtrata potiče od prisutnog karboksihemoglobina
b. Pri filtriranju na filter papiru zaostaje koagulisani karboksihemoglobin
c. Intenzitet ružičaste boje filtrata srazmeran je koncentraciji hemoglobina u uzorku

109. U slučaju da uzorak krvi u kome se određuje CO bude u kontaktu sa vazduhom može se očekivati
(zaokružiti tačan odgovor):
a. Kontakt uzorka sa vazduhom neće imati uticaja na rezultate analize
b. Koagulacija uzorka krvi
c. Prelazak oksihemoglobina u karboksihemoglobin i lažno povišen rezultat
d. Prelazak karboksihemoglobina u oksihemoglobin i lažno snižen rezultat
110. Ugljenmonoksid nastaje pri nepotpunom sagorevanju:
a. Netačno
b. Tačno
111. Koja se metoda koristi za određivanje CO u krvi pušača?
a. Metoda za spektroskopsko dokazivanje CO u krvi
b. Metoda gasne hromatografije sa TC detektorom
c. Metoda tečne hromatografije sa detektorom termalne provodljivosti
d. Metoda po Wolff-u
112. Zaokružiti tačnu tvrdnju koja se odnosi na ugljendisulfid:
a. Reaguje sa dietilaminom i bakar-acetatom pri čemu nastaje bakar-dietil-ditiokarbamat žute boje
b. Reaguje sa Gibbs-ovim reagensom (2,6-dihlor-hinon-4-hlorimid) gradeći plavo indofenolno

jedinjenje
c. Najznačajniji toksični efekti ugljendisulfida su na nivou bubrega i kostiju
d. Uzročnik je slučajnih medicinskih trovanja
113. Zaokružiti tačnu tvrdnju koja se odnosi na ugljendisulfid:
a. Uzročnik je slučajnih akutnih trovanja
b. Reaguje sa dietilaminom i bakar-acetatom pri čemu nastaje bakar-dietil-ditiokarbamat žute boje
c. Reaguje sa Gibbs-ovim reagensom (2,6-dihlor-hinon-4-hlorimid) gradeći plavo indofenolno

jedinjenje
d. Najznačajniji toksični efekti ugljendisulfida su na nivou bubrega i kostiju
114. U fabrici viskoze koriste se različiti organski rastvarači, među kojima je i ugljendisulfid. Primarni
put unosa ovog rastvarača u organizam radnica je preko respiratornog trakta.
a. Tačno
b. Netačno
115. Najznačajniji toksični efekti ugljendisulfida se manifestuju na nivou:
a. Nervnog sistema i kože
b. Nervnog sistema i jetre
c. Nervnog i respiratornog sistema
d. Nervnog sistema i bubrega
116. Kod profesionalne izloženosti, sadržaj ugljendisulfida će se određivati u:
a. Salivi
b. Izdahnutom vazduhu
c. Krvi
d. Urinu
117. Intenzitet nastale žute boje je direktno propocionalan sadržaju ugljendisulfida u urinu.
a. Tačno
b. Netačno
118. Ugljendisulfid se iz urina izdvaja uz definisane destilacione uslove:
a. Da bi ugljendisulfid brže predestilisao iz uzorka
b. Da bi sav ugljendisulfid iz urina predestilisao
c. Da se ugljendisulfid ne bi razgradio u destilacionom balonu
119. Koji reagensi čine apsorpcionu smešu za ugljendisulfid?
a. NH(C2H5)2 i bakar-acetat
b. Dietilamin i barijum-acetat
c. Dietilamid i bakar-acetat
d. Dietilamid i barijum-acetat
120. Zaokruži tačne tvrdnje koje se odnose na etanol:
a. Sadržaj etanola u krvi oksido-redukcionom metodom se određuje indirektno
b. Etanol je uzročnik slučajnih trovanja
c. Krv je jedini sudski priznat materijal za analizu etanola
d. U oksido-redukcionoj metodi etanol se redukuje do acetaldehida
e. Metoda izbora za određivanje etanola u krvi je destilacija

121. Zaokružiti tačne tvrdnje koje se odnose na etanol:
a. Metoda izbora za određivanje etanola u krvi je destilacija
b. Sadržaj etanola u krvi oksido-redukcionom metodom se određuje indirektno
c. Etanol je uzročnik trovanja u cilju uživanja
d. Etanol je uzročnik slučajnih trovanja
e. Urin je jedini sudski priznat materijal za analizu etanola
122. Metoda izbora za određivanje etanola u sudsko-toksikološkim analizama je: (zaokružiti tačnu
tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. gasna hromatografija sa head space-om i FID detektorom
b. alkometrija
c. spektrofotometrija
d. svi odgovori su tačni
e. alkoholemija
123. Određivanje etanola u krvi se zasniva na reakciji etanola i:
a. Kalijum-permanganata c. Sirćetne kiseline
b. Sulfat-volframovog reagensa d. Kalijum-dihromata
124. Etanol je uzročnik:
a. Trovanja u cilju uživanja c. Medicinskih trovanja
b. Profesionalnih trovanja d. Slučajnih trovanja
125. Metoda izbora za odredjivanje etanola u krvi je:
a. spektrofotometrijska metoda
b. HPLC/UV
c. gasna hromatografija sa head space-om
d. enzimska metoda
e. titrimetrijska metoda
126. Određivanje etanola u krvi se zasniva na reakciji oksidacije etanola pomoću kalijumbihromata
koja kao oksido-redukcija: /ukoliko je više odgovora, onda c i e, međutim sigurno je samo za c/
a. Nije u korelaciji sa head-space-om
b. Nije osetljiva
c. Nije specifična
d. Nije u praksi već 20 godina
e. Ako se ne bi radila slepa proba krajnji rezultat bi mogao biti veci od stvarnog
127. Spektrofotometrijska metoda za određivanje etanola u krvi se zasniva na:
a. kondenzaciji sa kalijum-bihromatom
b. reakciji oksidoredukcije sa sulfatsumpornom kiselinom
c. destilaciji sa kalijum-bihromatom
d. reakciji oksidoredukcije sa kalijum-bihromatom
128. Spektrofotometrijska metoda za određivanje etanola u krvi je:
a. brza za izvođenje c. osetljiva
b. direktna d. nespecifična
129. Materijal za analizu sadržaja etanola prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja je krv.
a. Tačno
b. Netačno
130. Materijal za analizu etanola može biti izdahnuti vazduh:
a. Tačno
b. Netačno
131. Princip kolorimetrijskog određivanja metanola u alkoholnom piću je:
a. oksidacija metanola do formaldehida koji sa Schiff-ovim reagensom gradi ljubičasto obojeni adicioni
proizvod
b. oksidacija metanola do ugljen-dioksida koji sa oksalnom kiselinom gradi ljubičasto obojeni adicioni
proizvod
c. oksidacija metanola do ugljen-dioksida koji sa Schiff-ovim reagensom gradi ljubičasto obojeni

adicioni proizvod
d. oksidacija metanola do formaldehida koji sa oksalnom kiselinom gradi ljubičasto obojeni adicioni
proizvod
132. Tačna tvrdnja koja se odnosi na određivanje metanola u alkoholnim pićima kolorimetrijskom
metodom:
a. Priprema uzorka obuhvata destilaciju vodenom parom i mineralizaciju nitratnom kiselinom
b. Princip metode zasniva se na oksidaciji metanola do formaldehida koja reaguje sa Shiff-ovim

reagensom i dalje ljubičasto obojen adicioni proizvod
c. Priprema uzorka obuhvata destilaciju vodenom parom nakon čega je neophodno izvršiti ekstrakciju
organskim rastvaračem
d. Metoda spada u prethodne probe

133. Pri kolorimetrijskom određivanju metanola u alkoholnom piću Schiff-ov reagens: (zaokružiti
tačan odgovor):
a. vrši oksidaciju metanola
b. vrši redukciju metanola
c. gradi sa metanolom ljubičasto obojen adicioni proizvod
d. prekida redukciju metanola
e. prekida oksidaciju metanola
134. Pri kolorimetrijskom određivanju metanola u alkoholnom piću KMnO4: (zaokružiti tačan
odgovor):
a. prekida oksidaciju metanola
b. vrši oksidaciju metanola
c. gradi sa metanolom ljubičasto obojen adicioni proizvod
d. prekida redukciju metanola
e. vrši redukciju metanola
135. Metoda određivanja metanola u alkoholnim pićima je: (zaokružiti tačne odgovore)
a. zasniva se na reakciji oksido-redukcije c. direktna
b. zasniva se na reakciji neutralizacije d. indirektna
136. Metanol je uzročnik: (zaokružiti tačne odgovore)
a. profesionalnih trovanja d. hroničnih trovanja
b. slučajnih trovanja e. akutnih trovanja
c. trovanja u cilju uživanja
137. Zaokružiti tačne tvrdnje koje se odnose na određivanje metanola u alkoholnim pićima
kolorimetrijskom metodom:
a. Priprema uzorka za određivanje metanola obuhvata destilaciju vodenom parom i mineralizaciju

nitratnom kiselinom
b. Princip metode zasniva se na oksidaciji metanola do formaldehida koja reaguje sa Šifovim

reagensom i dalje ljubičasto obojen adicioni proizvod
c. Priprema uzorka za određivanje metanola obuhvata destilaciju vodenom, parom nakon čega je
neophodno izvršiti ekstrakciju organskim rastvaračem
d. Metoda je direktna
138. Kojim reagensom se u kolorimetrijskoj metodi određivanja metanola u alkoholnim pićima

zaustavlja oksidacija metanola? (zaokružiti tačan odgovor)
a. mravljom kiselinom d. kalijum-permanganatom
b. oksalnom kiselinom e. šifovim reagensom
c. formaldehidom
139. Princip kolorimetrijskog odredjivanja metanola u alkoholnom picu je:
a. oksidacija metanola do formaldehida koji sa Schiff-ovim reagensom gradi ljubicasto obojeni adicioni
proizvod
b. redukcija metanola do ugljen-dioksida koji sa Schiff-ovim reagensom gradi ljubicasto obojeni adicioni
proizvod
c. oksidacija metanola do ugljen-dioksida koji sa Schiff-ovim reagensom gradi ljubicasto obojeni

adicioni proizvod
d. oksidacija metanola do ugljen-dioksida koji sa oksalnom kiselinom gradi ljubicasto obojeni adicioni
proizvod
140. Metanol se iz uzorka alkoholnog pića za potrebe toksikološke analize izdvaja... (dopuniti).
Destilacijom vodenom parom
141. Metanol ispoljava toksičnost preko metabolita:
a. Mravlje kiseline
b. Acetaldehida
c. Etanske kiseline
d. Formaldehida
e. Acetona
142. Metanol ispoljava toksičnost preko metabolita:
a. Formaldehida c. Etanske kiseline
b. Acetatne kiseline d. Acetaldehida
143. Zaokružiti tačne tvrdnje:
a. Najznačajniji put unosa benzena u organizam je inhalacioni
b. Benzen je najčešće uzročnik profesionalnih trovanja
c. Određivanje koncetracije benzena u vazduhu predstavlja biološki monitoring
d. Najznačajniji put eliminacije benzena iz organizma je putem digestivnog trakta

144. Benzen ima značajnu primenu kao organski rastvarač i kao polazna supstanca za sintezu brojnih
aromatičnih jedinjenja.
a. Tačno
b. Netačno
145. Označiti tačnu tvrdnju za benzen:
a. Pri akutnom trovanju benzenom, koje se označava terminom benzolizam, dolazi do poremećaja na
nivou hematopoetskog sistema
b. Pri hroničnom trovanju benzenom, koje se označava terminom benzolizam, dolazi do poremećaja
na nivou hematopoetskog sistema
c. Benzen se svrstava u 1. grupu karcinogena, što znači da je verovatno karcinogen za ljude
a. Od svih metabolita benzena, u urinu se dominantno nalazi fenilmerkapturna kiselina
b. Benzen ne podleže reakcijama prve faze metabolizma
c. Metaboliti benzena, fenoli, podležu reakcijama druge faze metabolizma
a. Nakon hidrolitičkog cepanja konjugovanih proizvoda metabolizma benzena, fenoli sa Gibbs-ovim

reagensom daju jedinjenje plave boje
b. Ukupni fenoli se iz urina mogu dokazati direktno dodavanjem Gibbs-ovog reagensa, bez prethodne
pripreme urina za analizu
148. Toksikološki značaj organskih rastvarača, benzena i trihloretilena, odnosi se na:
a. Akutnu ekspoziciju i profesionalna trovanja
b. Trovanja u cilju uživanja
c. Hroničnu ekspoziciju i slučajna trovanja
d. Hroničnu ekspoziciju i profesionalna trovanja
e. Akutna i hronična trovanja
149. Nakon cepanja konjugovanih proizvoda metabolizma benzena, ekstrakcije etrom i dodatka
boratnog pufera ovog reagensa intenzitet boje potiče od: (zaokružiti tačan odgovor)
a. ukupnih fenola
b. konjugovanih fenola
c. slobodnog benzena
d. slobodnih fenola
150. Hidroliticko cepanje konjugovanih proizvoda metabolizma benzena u uzorku urina kod Eujiwara
metode vrsi se:
a. dodatkom 2,6-dihlor-hinon-4hloramida i zagrevanjem
b. dodatkom Gibbsovog regensa
c. zagrevanjem
d. dodatkom perhlorne kiseline i zagrevanjem
151. Identifikacija hazarda i karakterizacija rizika su:
a. 1. i 3 faza procene rizika c. 2. i 4. faza procene rizika
b. 1. i 2. faza procene rizika d. 1. i 4. faza procene rizika
152. Karakterizacija rizika se moze sprovesti izračunavanjem hazard indeksa (HI) koji predstavlja
odnos:
a. ekspozicije i LOAEL doze c. Benchmark doze i ekspozicije
b. LD50 i ekspozicije d. ekspozicije i referentne doze
153. Zaokružite tačne tvrdnje koje se odnose na hazard indeks (HI) u proceni rizika po zdravlje ljudi:
a. Ukoliko je vrednost hazard indeksa veća od 1, rizik se smatra prihvatljivim.
b. Hazard indeks je količnik štetnog efekta i unete doze.
c. Ukoliko je vrednost hazard indeksa manja od 1, rizik se smatra prihvatljivim.
d. Hazard indeks je količnik procenjenog nivoa izloženosti i referentne doze.
e. Hazard indeks je količnik unete doze i štetnog efekta.
154. Procena ekspozicije u proceni rizika po zdravlje ljudi obuhvata:
a. procenu odnosa doze – efekat
b. procenu izloženosti ljudi zagađujućim supstancama putem vazduha
c. identifikaciju izvora ekspozicije i uklanjanje izvora ekspozicije
d. identifikaciju izložene populacije, identifikaciju puteva ekspozicije i kvantifikaciju nivoa ekspozicije
e. izračunavanje hazard indeksa
155. U svrhu identifikacije hazarda u proceni rizika po zdravlje ljudi koriste se rezultati:
a. Eksperimentalnih in vivo studija d. Epidemioloških studija
b. In silico studija e. Eksperimentalnih in vitro studija
c. Svi navedenih odgovori su tačni
156. Vrednost hazard indeksa manja od 1 ukazuje da je rizik od unosa Mn prihvatljiv:
a. da je odnos doze i efekta kod Mn linearan c. sa 95% pouzdanosti
b. Netačno d. Tačno
157. Deljenjem unosa Mn sa Al vrednošu za Mn preporučenim od strane Evropske agencije za

bezbednost hrane dobija se:
a. Preporuka za unos Mn
b. Unos Mn
c. odnos doze i odgovora za Mn
d. Hazard indeks
158. Ukoliko Evropska agencija za bezbednost hrane kao Adequate Intake (AI) za Mn navodi vrednost
3 mg/dan, za potrebe procene rizika po zdravlje ljudi može se koristiti:
a. Al vrednost
b. Al vrednost podeljena sa 2 radi dobijanja strožijeg kriterijuma
c. Al vrednost pomnožena sa 2 radi dobijanja strožijeg scenarija
d. Al vrednost iz log normalne distribucije podataka
159. Procena ekspozicije je:
a. 3. faza procene rizika c. 4. faza procene rizika
b. 1. faza procene rizika d. 2. faza procene rizika
160. Podaci za potrebe procene rizika po zdravlje ljudi potiču iz studija:
a. in vivo d. epidemioloških retrospektivnih studija
b. epidemioloških prospektivnih studija e. in vitro
c. in silico
161. Pri izolovanju biljnih i sintetskih otrova iz biološkog materijala modfikovanom Stas-ovom
metodom: (zaokružiti tačne odgovore)
a. u alkalnom hloroformskom ekstraktu će se naći alkaloidi i benzodiazepini
b. u kiselom hloroformskom ekstraktu će se naći salicilati, barbiturati i fenotiazini
c. u kiselom hloroformskom ekstraktu će se naći salicilati i barbiturati
d. u alkalnom hloroformskom ekstraktu će se naći organofosfati, fenotiazini, benzodiazepini
e. u kiselom hloroformskom ekstraktu će se naći organofosfati i beta blokatori
162. Ako se u Stas-ovoj metodi koristi etar kao organski rastvarač, organski sloj će biti:
a. Gornji, jer je etar lakši od vode
b. Donji, jer je etar teži od vode

163. Pri izolovanju biljnih i sintetskih otrova iz biološkog materijala modifikovanom Stas-ovom
metodom: (zaokružiti tačne odgovore):
a. U kiselom hloroformskom ekstraktu će se naći salicilati i barbiturati
b. U kiselom hloroformskom ekstraktu će se naći organofosfati i beta blokatori
c. U alkalnom hloroformskom ekstraktu će se naći alkaloidi i benzodiazepini
d. U alkalnom hloroformskom ekstraktu će se naći organofosfati, fenotiazidi i benzodiazepini
164. Metodom stass-ogier-kohn-abrest propranolol se:
a. Izoluje iz različitog toksikološkog materijala
b. Dokazuje i određuje u različitim toksikološkim materijalima
c. Određuje u različitim toksikološkim materijalima
d. Dokazuje u različitim toksikološkim materijalima
165. Stas-ova metoda se koristi za:
a. Identifikaciju biljnih i sintetskih otrova
b. Izolovanje biljnih i sintetskih otrova
c. Izolovanje i kvantifikaciju biljnih otrova
d. Izolovanje i identifikaciju biljnih i sintetskih otrova
166. U kiselom organskom ekstraktu dokazuju se:
a. Benzodiazepini
b. Beta blokatori
c. Alkaloidi
d. Barbiturati
167. Kisela etarska ekstrakcija se vrši:
a. Podešavanjem kiselog pH urina etrom i mućkanjem 15 minuta u levku za odvajanje
b. Podešavanjem baznog pH urina etrom i mućkanjem 15 minuta u levku za odvajanje
c. Podešavanjem baznog pH urina amonijakom i mućkanjem 15 minuta u levku za odvajanje
d. Podešavanjem kiselog pH urina vinskom kiselinom, dodavanjem etra i mućkanjem 15 minuta u levku
za odvajanje
168. Dokaz prisustva barbiturata u kiselm ekstraktu je pozitivna:
a. Parijeva reakcija
b. Reakcija sa pikrinskom kiselinom
c. Vitalijeva reakcija
d. Reakcija sa Mandelinovim reagensom

169. Bazni ekstrakt se dobija:
a. Podešavanjem baznog pH urina etrom i mućkanjem 15 minuta u levku za odvajanje
b. Podešavanjem baznog pH urina natrijum-hidroksidom i mućkanjem 15 minuta u levku za odvajanje
c. Podešavanjem baznog pH urina amonijum-hidroksidom, dodavanjem etra/hloroforma i mućkanjem

15 minuta u levku za odvajanje
d. Podešavanjem baznog pH urina hloroformom i mućkanjem 15 minuta u levku za odvajanje
170. U baznom etarskom/hloroformskom ekstraktu dokazuju se:
a. Benzodiazepini, alkaloidi, beta blokatori i fenotiazini
b. Alkaloidi, beta blokatori i organofosfati
c. Alkaloidi, benzodiazepini i organofosfati
d. Alkaloidi, fenotiazini i barbiturate
171. Odredjivanje azotovih oksida u vazduhu Griess-Llosway metodom: (1 ili vise)
a. zasniva se na reakciji oksidacije
b. je indirektno
c. je direktno
d. zasniva se na reakciji redukcije
e. zasniva se na reakciji diazotizacije
172. U metodi određivanja azotovih oksida Griess-Iloswaj metodom nastaje:
a. Azo jedinjenje ljubičaste boje
b. Azo jedinjenje plave boje
c. Azo jedinjenje crvene boje
173. Mehanizam dejstva kog otrova je vezivanje za Fe3+ u enzimu citohrom oksidaze usled cega
dolazi do blokade aerobnih procesa:
a. cijanida
b. trihloretilena
c. olova
d. metanola
e. uljenmonoksida
174. Cijanidi ispoljavaju toksično dejstvo vezivanjem za jon Fe3+ u: (zaokružiti tačan odgovor):
a. citohrom-oksidazi
b. methemoglobin-reduktazi
c. oksihemoglobin-oksidazi
d. karboksihemoglobin-reduktazi
e. ferohelatazi
175. Cijanidi su otrovi čija je letalna doza veoma mala.
a. Tačno
b. Netačno
176. Reakcija dokazivanja cijanida sa pikrinskom kiselinom spada u:
a. Reakcije prethodne probe sa reagens hartijom
b. Reakcije prethodne probe sa reagens hartijom i kolor reagensom
c. Reakcije prethodne probe sa kolor reagensom
177. Dokazivanje cijanovodonične kiseline u krvi: U odsustvu cijanovodonične kiseline reagens

hartija natopljena prikrinskom kiselinom je ostala žute boje. Toksikološki izveštaj bi glasio:
a. U ispitivanom uzorku krvi nije dokazano prisustvo cijanida
b. U ispitivanom uzorku krvi je dokazano prisustvo cijanida
178. U prethodne probe spada:
a. Određivanje etanola gasnom hromatografijom
b. Određivanje fluorida elektrohemijskom metodom
c. Provera pH ispitivanog uzorka
d. Dokazivanje cijanida GUIGNARD-ovim reagensom
179. U prethodne probe spada:
a. Određivanje etanola gasnom hromatografijom
b. Dokazivanje alkaloida opštim reagensima
c. Dokazivanje cijanida Guignard-ovim reagensom
d. Provera pH ispitivanog uzorka

180. Zaokruži tačne tvrdnje koje se odnose na određivanje hlora u vazduhu:
a. Uzorak vazduha provlači se kroz apsorpcioni rastvor (KOH) dok se ne postigne boja jednog od
standarda (rastvori Co(NO3)2)
b. Hlor reaguje sa pikrinskom kiselinom pri cemu nastaje jedinjenje ruzicaste boje
c. Hlor reaguje sa pikrinskom kiselinom I daje izopurpurat crvene boje (reakcija spade u prethodne
probe sa reagens hartijama)
d. Uzorak vazduha provlači se kroz apsorpcioni rastvor dok se ne postigne boja jednog od standarda
(rastvori K2Cr2O7)
e. Hlor reaguje sa pikrinskom kiselinom pri cemu nastaje jedinjenje roze boje
181. Tacne tvrdnje (1 ili vise):
a. razaranje bioloskog materijala za odredjivanje olova metodom AAS vrsi se vlaznim postupkom
razaranja
b. nepobudjeni atomi olova iz uzorka apsorbuju svetlost talasnih duzina iz infracrvenog dela spektra
c. za odredjivanje olova AAS-om atomizacija se vrsi termickim putem
d. izvor svetlosti pri odredjvanju olova AAS je suplja katoda prevucena volframom
182. Razaranje organskog materijala se postiže nascentnim hlorom koji nastaje u reakciji:
a. Kalijum-hlorida i hloridne kiseline
b. Kalijum-bihromata i hloridne kiseline
c. Kalijum-hlorata i hloridne kiseline
183. Razaranje organskih materija se izvodi u laboratorijskom sudu koji se naziva:
a. Običan balon
b. Kolben
c. Običan balon sa ravnim dnom
184. Oznaciti tacne tvrdnje.
a. Za odredjivanje olova AAS-om atomizacija se vrsi termickim putem.
b. Nepobudjeni atomi olova iz uzorka apsorbuju svetlost talasnih dužina iz infracrvenog dela spektra.
c. Za odredjivanje olova AAS-om atomizacija se vrsi hemijskim putem.
d. Razaranje bioloskog materijala za odredjivanje olova metodom AAS vrsi se vlažnim postupkom
razaranja.
e. Razaranje bioloskog materijala za odredjivanje olova metodom AAS može se vrsiti nascentnim
hlorom.
185. Nakon razaranja uzorka krvi ili urina (dejstvom HNO3 i H2O2, na temperaturi peščanog kupatila)
Pb se određuje metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. Dati postupak mineralizacije
predstavlja:
a. Suvu mineralizaciju
b. Vlažnu mineralizaciju
c. Mikrotalasnu indigestiju
186. Zaokružiti tačne tvrdnje:
a. Atomska apsorpicona spketrofotometrija je metoda izbora za određivanje metalnih otrova.
b. Atomska apsorpicona spketrofotometrija je metoda izbora za određivanje mineralnih otrova.
c. Suva mineralizacija vrši se na temperaturi vodenog ili peščanog kupatila.
d. Pri određivanju koncentracije Pb atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom nakon prolaska

monohromatskog zračenja kroz atomsku paru uzorka dolazi do povećanja inteziteta svetlosti.
e. Priprema uzorka krvi u kome se određuje Pb tehnikom atomske apsorpcione spektrofotometrije vrši
se razaranjem na temperaturi preščanog kupatila uz dodatak jakih kiselina.
187. Zaokružiti tačne tvrdnje/tačnu tvrdnju:
a. Priprema uzorka krvi u kome se odredjuje Pb tehnikom atomske apsorpcione spektrofotometrije vrši
se razaranjem u mikrotalasnoj pećnici
b. Pri određivanju koncentracije Pb atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom nakon prolaska

monohromatskog zračenja kroz atomsku paru uzorka dolazi do povećanja intenziteta svetlosti.
c. Suva mineralizacija vrši se na temperaturi vodenog ili peščanog kupatila.
d. Atomska apsorpciona spektrofotometrija je metoda izbora za odredjivanje metalnih otrova.
188. Po dodatku Dragendorff-ovog reagensa na upareni bazni etarski ekstrakt na sahatnom staklu
dobija se talog. U nastavku eksperimenta dodatkom pikrinske kiseline i Bouchard-ovog reagensa na
isti upareni bazni ekstrakt dobija se talog. Ovakav nalaz ukazuje na prisustvo:
a. Fenotiazina d. Alkaloida
b. Barbiturata e. Organofosfata
c. Benzodiazepina
189. Zaokruziti tačne tvrdnje koja se odnosi na dokazivanje benzodiazepina:
a. Dokazuju se iz kiselog ekstrakta
b. Reaguju sa Mayer-ovim reagensom, pri čemu nastaje žuti talog
c. Reaguju sa pikrinskom kiselinom pri čemu nastaje narandžasti talog
d. Dokazuju se iz baznog ekstrakta
e. Reaguju sa Dragendorff-ovim reagensom, pri čemu nastaje narandžasti talog

190. Benzodiazepini daju taloznu reakciju sa:
a. FPN reagensom (fenotiazini) c. Mayerovim reagensom (alkaloidi)
b. Pikrinskom kiselinom d. Dragendorffovim reagensom
191. Ukoliko je pozitivna reakcija sa Dragendorfovim reagensom u uzorku su prisutni benzodiazepini

ili alkaloidi.
a. Tačno
b. Netačno
192. Dokaz prisustva beta blokatora u baznom ekstraktu je pozitivna:
a. Reakcija sa Mandelinovim reagensom c. Viralijeva reakcija
b. Reakcija sa pikrinskom kiselinom d. Reakcija sa sumpornom kiselinom
193. Princip na kome se zasniva detekcija psihoaktivnih supstanci komercijalnim test trakama:
a. Radijalna imunodifuzija c. Kapilarna elektroforeza
b. Oksido-redukcija d. Imunohromatografija
194. Označiti tačnu tvrdnju:
a. Cut off vrednosti test traka za detekciju psihoaktivnih supstanci odvaja rezultate koji ukazuju na
akutnu i hroničknu upotrebu psihoaktivnih supstanci.
b. Svi pozitivni nalazi dobijni test trakama za detekciju psihoaktivnih supstanci moraju se potvrditi
metodom ICP-MS
c. Mogući su lažno negativni rezultati detekcije psihoaktivnih supstanci test trakama u uzorku urina
ukoliko je urin razblažen
d. Princim komercijalnih test traka za detekciju psihoaktivnih supstanci zasniva se na radijalnoj

imunodifuziji (RID).
195. Zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje:
a. Saliva se smatra uzorkom izbora za ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.
b. Test trake za detekciju psihoaktivnih supstanci omogućavaju kvantitativno ispitivanje psihoaktivnih

supstanci u urinu.
c. Pojava trake i u kontrolnom i u test regionu se smatra pozitivnim nalazom na prisustvo psihoaktivnih
supstanci u urinu.
d. Pozitivan nalaz na prisustvo psihoaktivnih supstanci u urinu, primenom test traka, ne mora nužno
ukazivati na upotrebu psihoatkivnih kontrolisanih supstanci.
e. Test trake za detekciju psihoaktivnih supstanci predstavljaju sofisticirane konfirmativne testove.

196. Pri dokazivanju psihoaktivnih supstanci i njihovih metabolita u urinu komercijalnim test
trakama negativnim nalazom smatra se:
a. nije došlo do pojave traka ni u kontrolnom ni u test regionu
b. pojava jedne ružičaste trake u kontrolnom regionu
c. pojava jedne ružičaste trake u test regionu
d. pojava jedne ružičaste trake u kontrolnom i jedne u test regionu
197. Sirupasta fosforna kiselina se kod određivanja salicilata u urinu dodaje u cilju:
a. eliminisanja interferencije drugih supstanci u uzorku
b. obezbojavanje obojenja koje daje fenolna grupa salicilata sa feri jonom
c. eliminacije uticaja nečistoća prisutnih u reagensu
d. postizanja kisele sredine neophodne za reakciju
e. povećanje osetljivosti metode
198. Sirupasta fosforna kiselina se kod određivanja salicilata u urinu dodaje u cilju:
a. postizanja kisele sredine neophodne za reakciju
b. eliminisanja interferencije drugih supstanci prisutnih u uzorku
c. obezbojavanja obojenja koje daje fenolna grupa salicilata sa feri jonom
d. eliminacije uticaja necistoca prisutnih u reagensu
199. Pri određivanju salicilata u urinu reagens koji omogućava eliminisanje interferencija drugih
supstanci prisutnih u uzorku je: (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. sirupasta fosforna kiselina d. fero-nitrat
b. natrijum-hidroksid e. perhlorna kiselina
c. fero-nitrit
200. Dvadeset sati pre prijema pacijent je zbog teškog oblka psorijaze primenio 40% salicilnu mast
na veliku površinu kože. Uzorak urina poslat je u toksikološku laboratoriju da se odredi koncentracija
salicilata kolorimetrijskom metdom. Pri izvođenju ove metode:
a. Intenzitet boje je obrnuto proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku.
b. U slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno viši rezultat.
c. Intenzitet boje je direktno proporcionalan sadržaju salicilata u uzorku
d. U slučaju da se u analizi ne koristi sirupasta fosforna kiselina može se očekivati lažno niži rezultat.
201. Metoda određivanja salicilata u urinu je:
a. Specifična metoda za salicilate
b. Vrši se nakon njihove ekstrakcije iz toksikološkog materijala
c. Vrši se bez njihove ekstrakcije iz toksikološkog materijala
d. Zasniva se na reakciji salicilata sa sirupastom fosfornom kiselinom
e. Nespecifična metoda za salicilate
202. Spojiti toksičnu supstancu sa reakcijom kojom se može dokazati:
a. Atropin – Vitalijeva reakcija
b. Barbiton – Parijeva reakcija
c. Propranolol – reakcija sa Mandelinovim reagensom
d. Hlorpromazin reakcija sa FPN reagensom
203. Specifična dokazna reakcija za atropin je:
a. Vitalijeva reakcija d. Parijeva reakcija
b. Reakcija sa FPN reagensom e. Reakcija sa pikrinskom kiselinom
c. Reakcija sa Mandelinovim reagensom
204. Po dodatku konc. HNO3 na upareni bazni ekstrakt, izvršeno je uparavanje do suva i dodat je
KOH u etanolu. Dobijeno je ljubičasto obojenje koje predstavlja dokaznu reakciju za:
a. Fenobarbiton
b. Atropin
c. Bromazepam
205. U ispiralicama na slici prikazani su reagensi za detekciju mrlja na hromatografskoj ploči. Ukoliko
se ploča prska Dragendorfovim reagensom i pozitivna je reakcija: u conc. sumpornoj kiselini zrnce
kalijum-bihromata pokazuje ljubičasti trag u uzorku je prisutan:
a. Morfin c. Atropin
b. Strihnin d. Brucin
206. Alkaloidi daju taložnu bojenu reakciju sa:
a. Dragendorff-ovim reagensom c. Trinderovim reagensom
b. Parii-jevm reagensom d. FPN reagensom
207. Fenotiazini se direktno u urinu ili u baznom ekstraktu dokazuju:
a. Parijevim reagensom c. Mandelinovim reagensom
b. FPN reagensom d. Majerovim reagensom

208. Fröhde-ov reagens je specifični reagens za alkaloide:
a. Koji se sastoji iz koncentrovane sumporne kiseline i formaldehida
b. Koji sa morfinom daje ljubičastu boju
c. Koji se sastoji od koncentrovane sumporne kiseline koja sadrži natrijum ili amonijum-molibdat
d. Tipa dvojnih bromida
209. Volumen distribucije toksične supstance je: (zaokružiti jedan tačan odgovor)
a. hipotetička zapremina koju bi totalna količina unetog otrova zauzela (da je otrov ravnomerno
distribuiran) kad bi otrov u celom telu bio prisutan u koncentraciji u kojoj se nalazi u krvnoj plazmi
b. hipotetička zapremina koju otrov zauzme u jetri kao najznačajnijem organu za metabolizam otrova
i u cirkulaciji
c. količina otrova koju bi on zauzeo (da je otrov ravnomerno distribuiran) kad bi otrov u celom telu bio
prisutan u koncentraciji u kojoj se nalazi u krvnoj plazmi
d. količina otrova u cirkulaciji i organima (suma)
e. količina otrova prisutna samo u organima
210. CO se u reakciji oksido-redukcije sa PdCl2 određuje:
a. direktno, preko viška redukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ gradi kompleks ružičaste boje
b. direktno, preko viška neredukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ gradi kompleks ružičaste boje
c. indirektno, preko viška redukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ gradi kompleks ružičaste boje
d. indirektno, preko viška neredukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ gradi kompleks ružičaste boje
211. Označiti tačnu tvrdnju za CO:
a. S obzirom da je CO redukciono sredstvo, u reakciji oksidoredukcije sa PdCl2 on će se oksidovati
b. S obzirom na redukcione osobine CO, u reakciji oksidoredukcije sa PdCl2, CO će se redukovati dok

će se PdCl2 oksidovati
c. U reakciji redukcije CO nastaje CO2
212. Zato što je CO gasoviti otrov, jedini materijal za njegovu analizu može biti vazduh:
a. Tačno
b. Netačno
213. Rastvor KJ se dodaje u cilju kompleksiranja neredukovanog PdCl2, pa je intenzitet ružičaste boje
nastalog kompleksa obrnuto srazmeran koncentraciji CO u ispitivanom vazduhu.
a. Tačno
b. Netačno
214. Koji je princip metode za određivanje MetHb?
a. Promena apsorpcionog spektra methemoglobina, prevođenjem u haemoglobin
b. Promena apsorpcionog spektra methemoglobina, prevođenjem u karboksihemoglobin
c. Promena apsorpcionog spektra methemoglobina, prevođenjem u cijanmethemoglobin
d. Promena apsorpcionog spektra hemoglobina, prevođenjem u methemoglobin
215. Zaokružiti tačnu tvrdnju koja se odnosi na methemoglobinemiju:
a. definiše se porastom MetHb u krvi i može biti urođena i stečena (toksična methemoglobinemija)
b. definiše se porastom MetHb u krvi i samo može biti stečena (toksična methemoglobinemija)
c. princip spektrofotometrijskog određivanja MetHb u krvi zasniva se na promeni apsorpcionog spektra

methemoglobina prevođenjem u hemoglobin
d. brojni agensi mogu biti uzročnici povećanog MetHb u krvi, kao što su ugljenmonoksid i cijanidi
216. Označiti tačnu tvrdnju za metHb:
a. Methemoglobinemija se definiše porastom MetHb u krvi i može nastati samo kao posledica izlaganja
organizma nekim supstancama
b. U methemoglobinu gvožđe je u formi Fe2+, dok je u karboksihemoglobinu Fe3+
c. MetHb je fiziološki aktivna forma hemoglobina
d. Oksidacijom Fe2+ hemoglobina u Fe3+ nastaje methemoglobin koji nema sposobnost vezivanja i
transporta kiseonika
217. Šta od ponuđenog može dovesti do nastanka MetHb:
a. azotovi oksidi
b. SO2
c. Hlor
218. Intenzitet plave boje koja se razvija nakon dodavanja Gibbs-ovog reagensa zavisi samo od
prisutnih konjugovanih fenola u urinu.
a. Tačno
b. Netačno
219. Plavu boju sa Gibbs-ovim reagensom nakon dodatka perhlorne kiseline u urin, zagrevanja i
ekstrakcije daju: (zaokružiti tačan odgovor)
a. konjugovani ksileni
b. ukupni fenoli
c. ukupni ksileni
d. konjugovani fenoli
e. konjugovani hidrohinoni
220. Fenoli sa Gibbs-ovim reagensom grade: (zaokružiti tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje)
a. ružičasti kompleks d. sivo indofenolno jedinjenje
b. plavo indofenolno jedinjenje e. ne dolazi do reakcije
c. sivi kompleks
221. Veći intenzitet nastale plave boje označava da je u urinu prisutna veća koncentracija fenola.
a. Tačno
b. Netačno
222. Sadržaj fenola u urinu predstavlja biomarke (zaokružiti tačan odgovor):
a. svi odgovori su tačni
b. ekspozicije benzenu
c. efekta toluena
d. ekspozicije benzoevoj kiselini
e. ekspozicije toluenu
223. Zaokružiti tačnu tvrdnju:
a. Osnovni princip metode određivanja fenola u urinu je da sa piridinom u alkalnoj sredini daju
ružičasto obojeni proizvod
b. Nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan
c. Prisustvo fenola u urinu može ukazati na trovanje trihloretilenom
d. Prisustvo fenola u urinu može ukazati na trovanje benzenom
224. Oznaciti tacnu tvrdnju koje se odnosi na fluoride.
a. Fluoridi se deponuju u kostima i zubima.
b. Fluoridi su uzrocnici endemske fluoroze.
c. Svi ponudjeni odgovori su tacni.
d. Fluoridi ispoljavaju toksicne efekte na kostima i zubima.
225. Označiti tačnu tvrdnju koja se odnosi na fluoride.
a. Fluoridi se deponuju u kostima i zubima, ali ne ispoljavaju toksične efekte na njima
b. Fluoridi ne ispoljavaju toksične efekte na kostima i zubima.
c. Fluoridi se ne deponuju u kostima i zubima.
d. Fluoridi ispoljavaju toksične efekte na kostima i zubima.

226. Oznaciti tacne tvrdnje koje se odnose na određivanje fluorida u vodi /urinu elektrohemijskom
metodom.
a. neophodan je dodatak karbonatnog pufera radi podesavanja pH rastvora
b. Potencijal fluoridnih jona meri se jon-selektivnom fluoridnom elektrodom
c. Nepohodan je dodatak TISAB pufera radi podesavanja jonske jacine rastvora
d. Pre analize neophodno je izvrsiti mineralizaciju uzorka
227. Fluoridi imaju:
a. Preventivnu ulogu za bolje funkcionisanje nervnog sistema
b. Esencijalnu ulogu u organizmu
c. Malu terapijsku širinu usled male razlike između profilaktičkih i toksičnih doza
228. Fluoridi se u vodi i urinu mogu odrediti bez prethodne pripreme materijala.
a. Tacno
b. Netacno
229. Potencijal fluoridnih jona je:
a. Direktno srazmeran koncentraciji fluoridnih jona
b. Direktno srazmeran koncentraciji hloridnih jona
c. Obrnuto srazmeran koncentraciji hloridnih jona
d. Obrnuto srazmeran koncentraciji koncentraciji fluoridnih jona
230. Aparatura za elketrohemijsko određivanje fluorida. Elektroda koja se koristi je: nastavak
a. Jon-selektivna hloridna elektroda
b. Jon-selektivna fluoridna elektroda
c. Bilo koja jon-selektivna elektroda
231. 20 ml uzorka urina pomešano je sa 20 ml pufera TISAB u polietilenskoj posudi i izmeren je

potencijal fluoridnih jona jon-selektivnim fluoridnom elktrodom od -7 mV. Sa prethodno izrađene
kalibracione krive u semilogaritamskom koordinativnom sistemu očitana je količina od 180
μmol/dU. Toksikološki izveštaj date analize glasi: (zaokružiti tačan odgovor)
a. U uzorku urina izmereno je 180 μmol/dU fluorida.
b. Urin-fluoridi, količina materije 180 μmol/dU.
c. Svi ponuđeni odgovori su tačni.
d. Voda-fluoridi, koncentracija materije 180 μmol/dU.
e. Urin-fluoridi, koncentracija materije 180 μmol/dU.

232. Toksikološki izveštaj za određivanje koncentracije fluorida u vodi glasi:
a. Voda-fluoridi; količina materije________mmol/L
b. Urin-fluoridi; koncentracija materije________mmol/dU
c. Urin-fluoridi; količina materije________μmol/dU
d. Voda-fluoridi; koncentracija materije________μmol/L
233. Označite tačnu tvrdnju/tačne tvrdnje koje se odnose na kinetiku nultog reda.
a. Otrov može pratiti kinetiku nultog reda kada dođe do saturacije transportnih proteina
b. Smanjenje koncentracije otrova u organizmu je eksponencijalno
c. Poluvreme eliminacije se povećava sa povećanjem doze
d. Različita koncentracija otrova se eliminiše bez obzira na koncentraciju u organizmu
e. Nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan
234. U baznom etarskom/hloroformskom ekstraktu dokazuju se:
a. diazepam, propranolol, morfin, hlorpromazin
b. barbiton, diazepam, strihin, hlorpromazin
c. fenobarbiton, propranolol, atropin, bromazepam
d. bisoprolol, malation, barbiton, brucin
235. U metodi apsorpcione spektrofotometrije ispitivani metal se prevodi u:
a. Osnovno stanje hemijskim putem
b. Osnovno stanje termičkim putem
c. Pobuđeno stanje hemijskim putem
d. Osnovno stanje evaporacijom
e. Pobuđeno stanje evaporacijom
f. Pobuđeno stanje termičkim putem
236. Lampa koja se koristi u AAS je:
a. Lampa sa šupljom katodom izgrađena od čelika
b. lampa sa šupljom anodom izgrađena od Pb
c. Lampa sa šupljom katodom izgrađena od elementa koji se ispituje
237. U metodi FAAS šuplja katoda koja služi kao izvor svetlosti prevučena je:
a. sastav šuplje katode zavisi od proizvođača uređaja
b. elementom koji se određuje u ispitivanom uzorku
c. smesom gasova acetilen/kiseonik

238. Osnovna razlika između FAAS i GFAAS tehnika je:
a. načinu pripreme uzorka u kome će se određivati sadržaj ispitivanih elemenata
b. vrsti detektora
c. u načinu na koji se uzorak prevodi u atomsko stanje
239. Pri određivanju elemenata metodama AAS uzorak se prevodi u atomsko, nejonizovano,
nepobuđeno stanje postizanjem odgovarajuće temperature u plamenu odnosno u grafitnoj kiveti.
a. Netačno
b. Tačno
240. Za ispitivanje koncentracije As u razorenom uzorku tkiva najpogodnije je koristiti tehniku:
a. FAAS
b. AAS sa hidridnom tehnikom
c. GFAAS
241. Zaokružiti tačne tvrdnje koje se odnose na pripremu uzorka krvi za određivanje metodom AAS:
a. Kada se Pb određuje metodom AAS nije potrebna priprema slepe probe.
b. U slučaju da se nakon mineralizacije ne dobije beo suvi ostatak, nije potrebno ponavljati postupak
mineralizacije.
c. U slučaju da se nakon mineralizacije ne dobije beo suvi ostatak, postupak mineralizacije je potrebno
ponoviti.
d. Priprema uzorka se vrši vlažnom mineralizacijom na peščanom kupatilu uz dodatak konc. HNO3 i
H2O2.
e. Priprema uzorka vrši se suvom mineralizacijom na peščanom kupatilu uz dodatak konc. HNO3 i
H2O2.
242. Ukoliko je potrebno ispitati veliki broj uzoraka u kojima se ispitivani elementi nalaze u niskim
koncentracijama, najpogodnija analitička metoda bila bi:
a. GFAAS
b. ICP-OES
c. FAAS
d. ICP-MS
243. Ukoliko je potrebno ispitati manji broj uzoraka u kojima se ispitivani elementi nalaze u višim
a. ICP-MS c. FAAS
b. ICP-OES d. GFAAS
244. Ukoliko je potrebno ispitati veliki broj uzoraka u kojima se ispitivani elementi nalaze u višim
a. GFAAS
b. FAAS
c. ICP-MS
d. ICP-OES
245. Ukoliko je potrebno ispitati manji broj uzoraka u kojima se ispitivani elementi nalaze u niskim
a. FAAS
b. ICP-OES
c. GFAAS
d. ICP-MS
246. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) ako je supstanca svrstana u grupu 2A
to znači da je:
a. sigurno kancerogena za ljude c. verovatno nije kancerogena za ljude
b. verovatno kancerogena za ljude d. mogući kancerogen za ljude
247. Prema IARC, u koju grupu karcinogena se svrstava etanol?
Svrstava se u 1. grupu karcinogena.
248. Trihloretilen u organizmu ne podleže metaboličkim promenama.
a. Tačno
b. Netačno
249. Najznačajniji toksični efekti trihloetilena se ispoljavaju na:
a. Nervnom i kardiovaskularnom sistemu
b. Nervnom i respiratornom sistemu kao glavnom putu unosa u organizam
c. Nervnom sistemu i jetri
d. Respiratornom sistemu jer je to glavni put unosa u organizam
250. Toksikološki izveštaj za određivanje trihlorsirćetne kiseline glasi:
a. U ispitivanom uzorku urina dokazano je prisustvo trihlorsirćetne kiseline
b. Urin – trihlorsirćetna kiselina, koncentracija materije _________ mmol/ L
c. Trihlorsirćetna kiselina - urin, koncentracija materije _________ mmol/L

251. Široka profesionalna primena trihloretilena se zasniva na činjenici da je dobar rastvarač ali i
zbog osobine:
a. Nezapaljivosti c. Neisparljivosti
b. Zapaljivosti d. Isparljivosti
252. Princip metode je da CS2 reaguje sa dietilaminom i bakar-acetatom pri čemu nastaje bakar-
dietil-ditiokarbamat crvene boje.
a. Tačno
b. Netačno
253. Zaokružite tačne tvrdnje:
a. U uslovima metaboličke acidoze može doći do mobilizacije olova deponovanog u kostima
b. Olovo ispoljava štetne efekte na kostima
c. U terapiji hroničnog trovanja olovom se primenjuje kiseonik
d. Olovo se akumulira u kostima
e. Ciljni organ toksičnosti olova je ujedno i organ deponovanja ovog otrova u organizmu
254. Kao izvor zračenja u metodi atomske apsorpcione spektrofotometrije za određivanje olova
koristi se lampa sa šupljom katodom prevučena: (zaokružiti tačan odgovor)
a. bakrom
b. olovom
c. manganom
d. vodonik peroksidom
e. grafitom
255. Tačne tvrdnje za olovo (1 ili više):
a. Olovo je uzročnik hroničnih trovanja
b. Olovo ispoljava toksično dejstvo na nervnom sistemu
c. Olovo je uzročnik akutnih trovanja
d. Opšta populacija je olovu izložena u topionicama
256. Za dokazivanje prisustva metalnih otrova koriste se poznate dokazne reakcije iz analitičke
hemije. Otkrijte o kom se metalnom otrovu radi: Nakon uvođenja sumpor-dioksida pojavio se beli
talog; Nastali beli talog se rastvara u baznoj sredini; U reakciji sa KJ izdvojio se žuti talog koji se u
višku reagensa rastvara:
a. Olovo c. Arsen
b. Ziva d. Barijum
257. Sadržaj koproporfirina se izračunava iz sledeće formule:
a. (E401 - E430) x 2 / 3,58 = _______ µg urina na mL koproporfirina
b. (E401 - E430) x 2 / 3,58 = _______ µg koproporfirina na mL urina
c. (E430 - E401) x 2 / 3,58 = _______ µg koproporfirina na mL urina
258. Koproporfirin se određuje spektrofotometrijski u :
a. Krvi c. urinu
b. želudačnom sadržaju d. svi ponudjeni odgovori u tacni
259. Priprema uzorka za određivanje arsena vrši se ekstrakcijom pomoću organskih rastvarača,
najčešće hloroformom i etrom.
a. Tačno
b. Netačno
260. Oznaciti tacnu tvrdnju:
a. Za hronicna trovanja arsenom karakteristicne su promene na kozi
b. Za akutna trovanja arsenom karakteristicne su promene na kozi
c. Arsenova jedinjenja su znacajni uzrocnici slucajnih i medicinskih trovanja
d. Za akutna trovanja arsenom karakteristicni su efekti na kosti i zube
261. Oznaciti tacnu tvrdnju:
a. Za hronicna trovanja arsenom karakteristicne su promene na kozi
b. Za akutna trovanja arsenom karakteristicne su promene na kozi
c. Arsenova jedinjenja su znacajni uzrocnici slucajnih i medicinskih trovanja
d. Za akutna trovanja arsenom karakteristicni su efekti na kosti
262. Tačno određena količina kalijum-hlorata i konc. HCl je potrebna da ne bi bilo:
a. Gubitaka eventualno prisutnog arsena koji bi sa hlorom u višku nagradi arsen-trihlorid
b. Gubitka eventualno prisutnog olova koji bi sa hlorom u višku nagradio olovo-hlorid
c. Gubitka eventualno prisutne žive koja bi sa hlorom u višku nagradila živu(II)-hlorid
263. Zaokruži tačnu tvrdnju za arsen:
a. Za hronična trovanja arsenom karakteristične su promene na koži
b. Arsenova jedinjenja su značajni uzročnici slučajnih i medicinskih trovanja
c. Za akutna trovanja arsenom karakteristične su promene na koži
d. Za akutna trovanja arsenom karakteristični su efekti na kosti i zube

264. Prilikom određivanja arsena metodom po Kigsley-Schaffert-u, arsenova jedinjenja se redukuju

dejstvom ScCl2 i KJ do As3+, a daljom redukcijom nascentnim vodonikom nastaje AsH3. Nastali arsin
se u rastvoru joda oksidiše i u reakciji sa amonijum-molibdatom i hidrazin-sulfatin grade
molibdensko plavo.
a. Tačno
b. Netačno
265. Zaokružiti tačne tvrdnje
a. Prilikom određivanja arsena metodom po Kigsley-Schaffert-u nije potrebno izvršiti prethodnu

pripremu uzorka
b. Metoda izbora za pripremu uzorka za određivanje arsena je mineralizacija
c. Metoda izbora za pripremu uzorka za određivanje arsena je destilacija vodenom parom
266. Metoda izbora za određivanje arsena je atomska apsorpciona spektrofotometrija sa hidridnim

sistemom
a. Netačno
b. Tačno
267. U prisustvu cijanovodonične kiseline reagens hartija se oboji:
crveno
a. omogucava dokazivanje barbiturata
b. omogucava dokazivanje beta blokatora
c. rezultuje zelenim proizvodom reakcije
d. izvodi se kobalt-nitratom i konc. amonijakom u bezvodnoj sredini
269. Od azotovih oksida najveći toksikološki značaj ima:
a. N2O4
b. NO2
c. N2O
d. NO
270. Od azotovih oksida najveći toksikološki značaj ima:
a. N2O3
b. NO2
c. N2O
d. NO
271. Azotovi oksidi su značajni zagađivači vazduha jer:
a. Povoljno utiču na ozon u troposferi i uzročnici su kiselih kiša
b. Utiču negativno na ozon i uzročnici su kiselih kiša
c. Utiču negativno na ozon i izazivaju efekat staklene baste
272. Sumpor-dioksid prvenstveno izaziva akutna akcidentalna trovanja ali je važan i kao uzročnik
respiratroinih oboljenja opšte populacije.
a. Tacno
b. Netacno
273. Ljubičasto obojeni adicioni proizvod nastaje kao rezultat reakcije:
a. Sumpordioksida sa primarnim alkoholom
b. Sumpordioksida sa primarnim aldehidom
c. Sumpordioksida sa sekundarnim aldehidom
d. Sumpordioksida sa sekundardnim alkoholom
274. Gas/gasovi, uzročnici kiselih kiša mogu biti:
a. NO2 d. CH4
b. CO e. CO2
c. SO2
275. Zagađivači/zagađajuće supstance od velikog značaja za javno zdravlje sa aspekta aerozagađenja

su:
a. CO d. Svi navedeni
b. PM čestice e. O3
c. SO2
276. Zaokružite lako isparljive otrove:
a. Fluoridi e. Azotovi oksidi
b. Cijanidi d. Salicilnu kiselinu
c. Etanol e. Propranolol
d. Mangan
277. Zajednička osobina grupe biljnih i sintetskih otrova je rastvorljivost u: /proveriti/
a. Vodi d. Bazi
b. Urinu e. Kiselini
c. Organskom rastvaraču f. Alkoholu

278. Metodom mineralizacije Fresenius-Babo-Ogier razore se sve organske materije.
a. Tacno
b. Netacno
279. Biološki materijal za analizu etanola može biti tečnost staklastog tela.
a. Tačno
b. Netačno
280. Tehnike ICP-OES i ICP-MS omogućavaju simultano određivanje većeg broja elemenata.
a. Netačno
b. Tačno
281. Pobuđivanje uzoraka kod optičke emisione spektrometrije sa indukovano spregnutom

plazmom (ICP-OES) ostvaruje se u:
a. monohromatoru
b. plazmi argona
c. plamenu
d. grafitnoj kiveti
282. Nakon nanošenja standarda i uzorka na hromatografsku ploča, ista se postavlja u određenu
mobilnu fazu u kadicu kao na slici da bi se razvio hromatogram. Nakon razvijanja hromatograma
(pređeni put mobilne faze 2/3 ploče) i detekcije mrlja određenim reagensom, TLC tehnikom se
dokazuje prisustvo određenog jedinjenje na osnovu: Rf vrednosti standarda i analize, dokazati
prisustvo određenih jedinjenja.
a. Rf vrednosti i Rt vrednosti standarda i analize
b. Rf vrednosti standarda i analize, boje i veličine hromatografske mrlje
c. Rt vrednosti standarda i analize, oblika i veličine mrlje
283. Parametar za identifikaciju jedinjenja kod metode tankoslojne hromatografije može biti:
a. površina pika hromatograma d. Rt vrednost
b. Rf vrednost, oblik i boja mrlje e. visina pika hromatograma
c. retenciono vreme pika hromatograma
284. Oznaciti tacnu tvrdnju.
a. Nijedan od ponudjenih odgovora nije tacan.
b. Metabolizam otrova uvek se odvija u jetri.
c. Metabolizam otrova uvek dovodi do smanjenja njegove toksicnosti.
d. Mesto deponovanja otrova uvek je i mesto toksicnog dejstva otrova.

285. Prema dužini ekspozicije trovanja mogu biti: (zaokružiti tačne odgovore)
a. Trajna
b. Letalna
c. Hronična
d. Subakutna
286. Po dužini ekspozicije trovanja mogu biti:
a. Trajna
b. Letalna
c. Hronična
d. Subakutna
287. Na Y osu nanose se apsorbancije koje potiču od:
a. KMnO4 b. KJO4 c. MnSO4
288. Najznačajniji putevi unosa otrova u organizam u profesionalnoj toksikologoji su: (zaokružiti
tačne odgovore):
a. potkožni
b. inhalacioni
c. dermalni
d. oralni
e. intramuskularni
289. Mesto deponovanja otrova je u najvećem broju slučajeva i mesto toksičnog dejstva otrova, osim
kod hroničnog trovanja: (zaokružiti tačne odgovore): /valjda samo a/
a. olovom
b. benzenom
c. manganom
d. fluoridima
e. cijanidima
290. Podaci sadržani u relevantnim bazama podataka u toksikologiji:
a. Evaluiraju ih i objavljuju međunarodno poznata tela
b. Naučno su zasnovani
c. Ne moraju biti evaluirani od strane međunarodno poznatih tela i organizacija
d. Nisu naučno zasnovani

291. Parabeni se koriste kao:
a. Konzervansi u kozmetičkim proizvodima
b. Plastifkatori u polikarbonatnoj plastici
c. Polimeri u polikarbonatnoj plastici
d. Fiksatori mirisa
e. Konzervansi u hrani i piću
292. Žuta boja čiji intenzitet se meri u metodi određivanja etanola u krvi potiče od:
a. sirćetne kiseline c. sulfat-volframovog reagensa
b. kalijum-dihromata d. sulfat-sumporne kiseline
293. Metoda izbora za određivanje etanola u krvi je:
a. HPLC/UV
b. titrimetrijska metoda
c. enzimska metoda
d. spektrofotometrijska metoda
e. gasna hromatografija sa head space-om
294. U studiji subakutne toksičnosti na Wistar pacovima (10 životinja/pol/doza) su oralnom gavažom
davane rastuće doze supstance A: 0, 0.5, 1, 10 i 100 mg/kg t.m./dan. Trajanje studije: 28 dana. Tokom
eksperimenta nije došlo do uginuća životinja. Uočeno statistički značajno smanjenje relativne mase
bubrega uočeno je pri primeni doze od 1 mg/kg. t.m./dan.
a. NOAEL nije bilo moguće utvrditi u datom eksperimentu
b. Nijedan odgovor nije tačan
c. 1 mg/kg t.m./dan. je NOAEL
d. 10 mg/kg t.m./dan. je NOAEL
e. 1 mg/kg t.m./dan. je LOAEL
295. Doza-odgovor je odnos između:
a. Količina unete supstance i apsorbovane supstance
b. Nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan
c. Količina unete (apsorbovane) supstance i nastalog aktivnog metabolita
d. Količine unete (apsorbovane) i izlučene supstance
e. Količine unete (apsorbovane) supstance i nastalih promena u organizmu u reakciji sa supstancom

(odgovor, efekat)
296. Rizik je:
a. Verovatnoća da će neka supstanca/hemikalija izazvati toksičan/štetan efekat pod određenim

uslovima izloženosti.
b. Nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan.
c. Opasnost, odnosno intrinzično svojstvo hemikalije da izazove štetan efekat bez obzira na uslove
izloženosti.
d. Verovatnoća da će neka supstanca/hemikalija izazvati toksičan/štetan efekat bez obzira na uslove

izloženosti.
e. Opasnost, odnosno svojstvo hemikalije da izazove štetan efekat bez obzira na uslove izloženosti.
297. Zaokružiti tačnu/tačne tvrdnje koje se odnose na određivanje CO metodom po Wolff-u:
a. Oksihemoglobin koaguliše pri eksperimentalnim uslovima metode.
b. Oksihemoglobin je stabilniji od karboksihemoglobina pri eksperimentalnim uslovima metode.
c. Intenzitet crvene boje filtrata se povećava sa povećanjem sadržaja CO u krvi.
d. Koristi se za određivanje sadržaja CO u krvi i vazduhu.
e. Intenzitet crvene boje filtrata se smanjuje sa povećanjem sadržaja CO u krvi.
298. Bioraspoloživost otrova je:
a. Ukupna količina otrova koja se unese u organizam jednim putem unosa
b. Deo doze otrova koji svoj efekat ispoljava isključivo na mestu unosa u organizam
c. Količina otrova koja se nalazi na mestu unosa otrova u organizam
d. Ukupna količina otrova koja se unese u organizam različitim putevima unosa
e. Deo doze otrova koja dospeva u sistemsku cirkulaciju i dostupna je na mestu dejstva otrova
299. Unutar IARC baze podataka, supstance se na osnovu potencijala da izazovu karcinom kod ljudi
razvrstavaju u četiri grupe. Grupa 1 obuhvata sve supstance koje su:
a. Karcinogene za ljude
b. Verovatno nisu karcinogene za ljude
c. Nisu klasifikovane kao karcinogene za ljude
d. Verovatno karcinogene za ljude
300. Kakvi testovi toksičnosti se mogu koristiti za identifikaciju hazarda?
a. In vitro ispitivanja
b. In silico ispitivanja
c. Svi ponuđeni odgovori su tačni
d. In vivo ispitivanja
301. U studiji subhronične toksičnosti na Wistar pacovima (10 životinja/pol/doza) su preko hrane
davane rastuće doze supstance A: 0, 10, 30 i 50 mg/kg t.m./dan. Trajanje studije: 90 dana (Metoda
OECD 408). Tokom eksperimenta nije došlo do uginuća životinja. Uočeno je statistički značajno
smanjenje koncentracije tireoidnih hormona (T3 i T4) pri primeni doze od 30 mg/kg. t.m./dan.
a. LOAEL u datom eksperimentu iznosi 10 mg/kg t.m./dan.
b. LOAEL u datom eksperimentu iznosi 50 mg/kg t.m./dan.
c. Na osnovu datih podataka nije moguće proceniti NOAEL i LOAEL
d. NOAEL u datom eksperimentu iznosi 10 mg/kg t.m./dan.
302. Integrativna procena rizika podrazumeva:
a. Ukupni rizik = Σ rizika svih puteva ekspozicije jedne hemikalije
b. Među ponuđenim odgovorima nema tačnog
c. Ukupni rizik = Σ rizika za sve hemikalije u medijumu
d. Ukupni rizik = Σ rizika za hemikalije sa istim mehanizmom dejstva
e. Svi ponuđeni odgovori su tačni
303. Jon-selektivna fluoridna elektroda meri:
a. svi ponuđeni odgovori su tačni d. jačinu struje fluoridnih jona
b. napon fluoridnih jona e. potencijal fluoridnih jona
c. koncentraciju fluora
304. Označiti tačne tvrdnje koje se odnose na eliminaciju otrova prvog reda jednoprostornog
modela.
a. Eliminacija otrova nije direktno proporcionalana koncentraciji otrova u organizmu
b. Poluvreme eliminacije otrova je nezavisno od doze
c. Koncentracija otrova u plazmi se smanjuje konstantnom frakcijom po jedinici vremena
d. Primer supstance koja prati kinetiku prvog reda jeste etanol
e. Ne postoji linearna zavisnost koncentracije otrova u plazmi u odnosu na vreme
305. Kod Griess-llosway metode za određivanje azotovih oksida uzorak vazduha se propušta kroz
apsorpcionu epruvetu koja sadrži:
a. sirupastu fosfornu kiselinu i KJO4.
b. NaOH i piridin.
c. alfa-naftilamin i sulfanilnu kiselinu.
d. pikrinsku kiselinu.
e. formaldehid i Schiff-ov reagens.

306. Kumulativna procena rizika podrazumeva:
a. Ukupni rizik = Σ rizika svih puteva ekspozicije jedne hemikalije
b. Svi ponuđeni odgovori su tačni
c. Ukupni rizik = Σ rizika za sve hemikalije u medijumu
d. Ukupni rizik = Σ rizika za hemikalije sa istim mehanizmom dejstva
e. Među ponuđenim odgovorima nema tačnog
307. Nakon razaranja uzorka vode sa ciljem određivanja mangana, dobijeni Mn2+ jon se oksiduje do
Mn7+:
a. sirupastom fosfornom kiselinom
b. kalijum-permanganatom
c. kalijum-perjodatom
d. koncentrovanom azotnom kiselinom
e. uparavanjem uzorka vode na peščanom kupatilu
308. Biološki materijal za određivanje CO može biti:
a. Urin
b. Tečnost staklastog tela
c. Krv
d. Izdahnuti vazduh
e. Vazduh iz prostorije
309. Otrov je:
a. Bilo koja supstanca koja uneta u organizam u određenoj dozi i pod određenim uslovima izaziva
strukturne ill funkcionalne poremećaje organizma eventualno smrt
b. Bilo koja supstanca koja uneta u organizam u određenoj dozi izaziva strukturne poremećaje
organizma i eventualno smrt
c. Toksin prirodnog porekla
d. Toksin poreklom iz živih organizama
e. Nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan
310. Koji parametri su mera procene toksičnosti nakon ponovljene izloženosti?
a. LOAEL
b. LC50
C. LD50
d. NOAEL

Pitanja Sa Kolokvijuma - Toksikologija S Analitikom MB - Zbirna Lista

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pitanja Sa Kolokvijuma - Toksikologija S Analitikom MB - Zbirna Lista

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pitanja sa kolokvijuma – Toksikologija s analitikom MB – zbirna lista

1. LOAEL doza je (zaokruziti tacan odgovor):

a. Najviša doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta

b. Najniža doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta

c. Najviša doza koja dovodi do pojave štetnog efekta

d. Najniža doza koja dovodi do pojave štetnog efekta

2. LOAEL doza je:

a. Najveća doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta

b. Najmanja doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta

c. Najveća doza koja dovodi do pojave štetnog efekta

d. Najmanja doza koja dovodi do pojave štetnog efekta

3. NOAEL doza je:

a. Najviša doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta

b. Najviša doza koja dovodi do pojave štetnog efekta

c. Najniža doza koja dovodi do pojave štetnog efekta

d. Najniža doza koja ne dovodi do pojave štetnog efekta

a. Doza koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na kontrolnu vrednost

b. Doza koja dovodi do malog povećanja efekta u odnosu na kontrolnu vrednost

a. 600 mg/kg t.m./dan c. 75 mg/kg t.m./dan

b. ne može se proceniti d. 200 mg/kg t.m./dan

a. 600 mg/kg t.m./dan c. 75 mg/kg t.m./dan

b. ne može se proceniti d. 200 mg/kg t.m./dan

c. Na osnovu datih podataka nije moguće proceniti NOAEL I LOAEL

a. 600 mg/kg t.m./dan c. 75 mg/kg t.m./dan

b. ne može se proceniti d. 200 mg/kg t.m./dan

a. u studiji nije bilo moguće proceniti NOAEL dozu

b. NOAEL doza iznosi 10 mg/kg t.m./dan

c. NOAEL doza iznosi 40 mg/kg t.m./dan

d. NOAEL doza iznosi 20 mg/kg t.m./dan

a. Na osnovu podataka nije moguće proceniti NOAEL i LOAEL

b. Kritičan toksični efekat za pacove je smanjenje koncentracije tireoidnih hormona i procenjena

d. Nijedna od ponuđenih tvrdnji nije tačna

c. Nijedna od ponuđenih tvrdnji nije tačna

a. Ne može se proceniti c. 50 mg/kg tm/dan

a. Fluorida u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije

b. Fluorida u urinu metodom potenciometrije

c. Olova u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije

d. Olova u urinu metodom potenciometrije

a. Fluorida u zubima metodom AAS

b. Fluorida u urinu metodom potenciometrije

c. Olova u zubima metodom AAS

a. Olova u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije

b. Fluorida u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije

c. Olova u urinu metodom potenciometrije

d. Fluoride u urinu metodom potenciometrije

e. Mangana u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije

a. mangana u urinu metodom potenciometrije

b. mangana u zubima metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije c. fluorida u zubima

d. fluorida u zubima metodom spektrofotometrije

e. fluorida u urinu metodom potenciometrije

a. Trovanje u cilju uživanja c. Zločinačko

a. Trovanje u cilju uživanja

27. Označite tačne tvrdnje:

a. Lako isparljivi otrovi su česti uzročnici slučajnih trovanja

b. Profesionalna trovanja su prvenstveno hroničnog tipa

c. Azotovi oksidi su značajni sa aspekta ekotoksikologije

d. Metalni otrovi su česti uzročnici samoubilačkih trovanja

28. Označi tačne tvrdnje:

a. azotovi oksidi su značajni sa aspekta ekotoksikologije

b. metalni otrovi su često uzročnici samoubilačkih trovanja

c. profesionalna trovanja su prvenstveno akutnog tipa

d. profesionalna trovanja su prvenstveno hroničnog tipa

e. toksini su otrovi sintetskog porekla