Испитна питања из предмета Управљање квалитетом 2017/2018

1. Објаснити допринос Џозефа Јурана развоју науке о квалитету.

Јуран тврди да квалитет има двије компоненте: својства производа или услуга и ослобођеност
од непотпуности. Производ је излаз из било ког процеса организације. Својства производа
имају највећи утицај на приход од продаје.

2. Објаснити допринос Филипа Крозбија развоју науке о квалитету.

Позната је Crosby-јева матрица ''зрелости менаџмента квалитета'', на темељу које се може
одредити тренутна позиција менаџмента квалитета. Зрелост менаџмента се према Crosby-ју
може пратити кроз пет фаза:
 неизвјесност (енгл. Uncertainty),
 буђење (енгл. Awakening),
 просвјетљење (енгл. Enlightenment),
 мудрост (енгл. Wisdom),
 сигурност (енгл. Certainty).

3. Објаснити допринос Арманда Фигенбаума развоју науке о квалитету.

Највише је познат по увођењу термина контрола тоталног квалитета (TQC). Према
Феигенбаум-у TQC је ефективан систем за интеграцију разних делова унутар компаније
задужених за развој квалитета, одржавање квалитета и побољшање квалитета.

4. Објаснити димензију квалитета прама Дејвиду Гарвину.

Основна суштина његовог приступа је да се у односу на потребе, као и очекивања купаца
одреде димензије и дефинисао је осам димензија квалитета које из потрошачког угла дефинишу
квалитет: Перформансе, Специјалне карактеристике, Поузданост, Усаглашеност, Вијек трајања,
Сервисирање, Естетске карактеристике, Корисниково поимање квалитета.

5. Принципи управљања квалитетом према ISO/DIS 9001:2014.

1. Фокус на купца
2. Вођство,
3. Укључивање запосленика,
4. Процесни приступ,
5. Континуирана побољшања,
6. Доношење одлука засновано на подацима и
7. Управљање односима.

6. Нонака модел креирања знања

Добро познати Нонака цонцепт препознаје двије категорије знања. Експлицитно знање (explicit
knowledge) може бити изражено формалним симболичким језиком и дистрибуирано у облику
података, научних формула, процедура и других видова записа и превасходно је
карактеристика организације. Прећутно знање (tacit knowledge) превасходно је карактеристика
појединца и препознаје се у физичким или менталним вјештинама и способностима појединаца
у извршавању одређених операција.

7. Објаснити Демингов круг

Слика 1.15: Демингов круг - концептуална основа система квалитета

Овај концепт, афирмацијом процеса планирања, у први план поставља циљеве квалитета који
су у сталним промјенама мотивисаним континуираним повeћавањем нивоа задоваљавања
потреба и жеља заинтересованих страна. Ове промјене у суштини представљају концепт учеће
организације (Learning organization) при чему се процес учења еволуира из раније проведених
процеса и активности и тиме остварује напредак и раст организације.

8. Објаснити Модел Система управљања квалитетом и знањем - QKnMS.

Оваj модел јасно указује на организационе процесе у које је могуће имплементирати
специфичне технологије управљања знањем као што су: откривање и усвајање знања,
кодификацију и дисеминацију знања, те примјену знања у радним процесима. Унутар ових
метода и технологија управљања знањем, могуће је јасније идентификовати и примијенити
специфичне методе и процесе учења.

9. Објаснити филозофски концепт разумијевања квалитета.

Филозофски концепт разумијевања квалитета посматра квалитет (лат. qualitas) као атрибут или
особину. У савременој филозофији идеја о квалитетима садржи контроверзна разумијевања,
посебно како разликовати одређени врсту квалитета од друге. У филозофији се такођер
разматрају двије категорије особина – квалитета објекта: Примарне – унутрашње (интринсиц) и
секундарнде – вањске (еxтринсиц), који се идентификују према осјећају или перцепцији.
Примарни квалитети су инхерентни објекту – ствари или личности, док секундарни квалитети
зависе од субјективне интерпретације и контекста појављивања.

10. Објаснити пословни концепт разумијевања квалитета.

Квалитет у пословању – бизнису, инжењерству и производњи има прагматичну интерпретацију
као не-инфериорност или супериорност нечега, што се такође дефинише као способност за
извршење сврхе - fitness for purpose. Квалитет је перцептуални, условљен и понекад
субјективни атрибут и може бити разумијеван различито од различитих људи. У пословном
концепту постоје три перцептивна фокуса. Потрошачи имају фокус на спецификацију
квалитета производа/услуге, или како се они пореде са конкуренцијом на тржишту.
Произвођачи могу мјерити усаглашеност производа, или степен до којег је производ/услуге
коректно реализован - произведен. Контролно особље може мјерити квалитет у погледу нивоа
расположивости, погодности за одржавање или кориштење током животног вијека.
11. Дефиниција квалитета према ISO/DIS 9001:2014.
Степен у којем скуп својствених карактеристика и објекта испуњава захтјеве.

12. Објаснити концепт квалитета према ISO/DIS 9000:2014

Слика 2.3: Концепт квалитета према ISO/DIS 9000:2014

3.01 Организација
Особа или група људи који имају своју функцију (3.25) са одговорностима, овалшћењима и
односима да постигну своје циљеве (3.08).
3.02 Заинтересована страна
Особа или организација (3.01) која може утицати или бити под утицајем или сама сматрати да
је под утицајем одређене одлуке или активности.
3.03 Захтјев
Потреба или очекивање који су исказани, у принципу подразумијевани или обавезни.
3.26 Корисник
Особа или организација (3.01) која прима или неприма производ (3.47) или услугу (3.48) који су
намијењени или захтијевани од те особе или организације.
3.30 Управљање квалитетом
Управљање (3.29) у погледу квалитета (3.37).
3.36 Објекат - Ентитет
Нешто разумљиво или достижно.
3.37 Квалитет
Степен у којем скуп својствених карактеристика (3.65) и објекта (3.36) испуњава захтјеве
(3.03).
3.47 Производ
Излаз (3.46) који је резултат активности од којих је бар једна реализована у интеракцији између
добављача (3.27) и купца (3.26).
3.48 Услуга
Неопипљив излаз (3.46) који је резултат бар једне активности неопходно обављене у
интеракцији између испоручиоца и корисника.
3.65 Карактеристика
Особина на основу које се прави разлика.
13. Објаснити еволуцију развоја прилаза квалитету и набројати фазе развоја.
Концепти развоја система квалитета, представљају еволуцију прилаза квалитету у
свијету. Еволуција развоја прилаза квалитету пролази кроз следеће фазе:
 QI (quality inspection) - мјерење, контрола и преглед завршених производа, након чега слиједи
сортирање и дорада неисправних дијелова.
 QC (quality control) - управљање квалитетом комформности (квалитет у производњи)
примјеном инстумената статистичке контроле процеса.
 QA (quality assurance) - обезбјеђење квалитета путем изградње елемената система квалитета у
свим фазама настајања производа и на тој основи обезбјеђење интерног и екстерног повјерења
за квалитет.
 QM/TQC (quality management/total quality control - управљање квалитетом са нивоа
менаџмента примјеном експертних метода (SPC, QFD, FMEA, Аудит); масовни програми
образовања; економичност.
 TQM – (total quality management) управљање тоталним квалитетом процесом континуалних
унапређења и тежњом ка изврсности базираној на управљању знањем у организацији.
 TQ (total quality) - тотални квалитет орјентисан према друштву; циљ је квалитет живљења (Q
OF MEN), широким друштвеним разумјевањем и прихватањем нове културе квалитета,
заштитом животне средине, друштвеној одговорности, развој концепата одрживог развоја и
хуманим аспектима квалитета.

14. Појам Квалитологије и Квалиметрије.

Квалитологија је научна дисциплина која обухвата идентификацију кључних карактеристика и
перформанси организације и њених елемената путем којих је могуће мјерити успјешност
организације или другог објекта посматрања. Квалиметрија обухвата методе мјерења, анализе и
истраживања корелација идентификованих карактеристика у циљу откривања позитивних
трендова, а са крајњим циљем стварања могућности планирања циљева функционисања и
развоја, односно унапређења квалитета посматраног објекта.

15. Концепт карактеристика према ISO/DIS 9000:2014.

Слика 2.9: Концепт карактеристике према ISO/DIS 9000:2014

Основни проблем у ефективном и ефикасном (квалитетном) функционисању

организационог система су непредвидиви трендови који су резултат сталних промјена вањских
захтјева и утицаја с једне стране, те међусобног дјеловања унутрашњих елемената система с
друге стране, што се рефлектује у сталним промјенама вриједности карактеристика система и
његових елемената. Размишљање о мјерењима пажљиво одабраних карактеристика врло често
доприноси разумијевању циљева, структуре и процеса система.

16. Основи интересовања (задаци) Квалитологије.

Идентификација и избор правих карактеристика посматраног објекта – ентитета (производа,
процеса, организационог система,...) које ће репрезентовати квалитет као интегралну
карактеристику

17. Основи интересовања (задаци) Квалиметрије.

Идентификација физикалног или природног карактера одабраних карактеристика са циљем
утврђивања јединица мјере њихових вриједности, те техника и метода њиховог мјерења и
мониторинга.

18. Користи организације од примјене Квалитологије и Квалиметрије.

Укључивање интереса свих заинтересованих страна у циљеве функционисања организација
кроз друштвени интерес у погледу друштвено одговорног и одрживог пословања, заштиту
енергетских и других глобалних ресурса, квалитет као предмет посматрања практично
превазилази науку о менаџменту организација и захвата одређене друштвене дисциплине као
што су социологија, психологија, комуникологија и друге. Размишљање о мјерењима пажљиво
одабраних карактеристика врло често доприноси разумијевању циљева, структуре и процеса
система.

19. Модел за идентификацију карактеристика квалитета према Б. Поповићу.

Својства производа обухватају само она обиљежја производа која су трајног карактера, као што
су на примјер својства материјала и конструкције, која производ задржава све дотле док је исте
врсте. Карактеристике производа обухватају само обиљежја промјенљивог карактера као што
су напримјер карактеристике тражње и цијена, које се производу могу да мијењају без обзира
на врсту. Битна својства и карактеристике производа обухватају она квантитативна и
квалитативна обиљежја која омогућавају дефинисање квалитета производа.

20. Модел за идентификацију карактеристика квалитета према Ј. Станићу.

Квалитет неког производа одређује скуп свих елементарних карактеристика квалитета које
(узето заједно) осигуравају: 1) подобност за употребу производа, тј. лако, брзо, економично и
ефикасно извршавање тражених функција производа и 2) довољно високу поузданост квалитета
у експлоатацији, узимајући при томе у обзир услове и вријеме експлоатације производа.

21. Јуранова квалитологија (путна карта квалитета).

Јуран свој концепт квалитета заснива на препознавању кључних пословних процеса
неопходних за реализацију производа, те успостављању процеса мјерења на одабраним
перформансама процеса. Наиме, сваки производ настаје као израз креативног рада запослених
унутар организације и истражених потреба тржишта.

22. Разумијевање организације према ISO/DIS 9001:2014

Особа или група људи који имају своју функцију са одговорностима, овалшћењима и односима
да постигну своје циљеве.

23. Демингов кључ разумијевања организације. Системски приступ.

Суштина овог приступа је у томе да се као заинтересоване стране за производњу, поред самог
предузећа у оквиру којег се она одвија, појављују и потрошачи односно купци производа као и
испоручиоци потребне опреме и материјала за производњу.

24. Демингови принципи менаџмента (14). Објаснити два.

1. Постаните одани сврси унапређења производње и услуга, са циљем да постанете

конкурентнији, опстанете у послу и обезбједите послове.
6. Уведите праксу обуке на радном мјесту.
8. Истјерајте страх како би свако могао ефикасно да ради за компанију.
9. Срушите препреке које постоје међу одјељењима. Људи који раде на истраживању,
конструкцији, производњи и пласману морају да раде као тим, како би предвидјели проблеме
производње и употребе која је у вези са производом или услугом.
13. Сачините динамичан програм образовања и самообразовања.
14. Укључите све у компанији да раде на увођењу трансформације. Трансформација
представља задатак свих.

25. Активности кориснички оријентисане организације.

Да би организација постала кориснички оријентисана, треба да предузме три основне генералне
активности:
1. Да разумије потребе и очекивања корисника о перформансама производа/услуге, испоруке,
цијенама и свим осталим елеметима понуде.
2. Да обезбиједи ширење информација о потребама корисника кроз организацију да би се
ефективно задовољиле њихове потребе.
3. Да мјери задовољство корисника и планира унапређења кроз кориштење прикупљених
података.

26. Koji су показатељи задовољства корисника.

1. Тржишно учешће или удио у тржишту се дефинише као проценат укупне продаје предузећа
према продаји гране којој то предузеће припада.
2. Аквизиција нових корисника би требала бити једна од основних тежњи сваке организације,
да што више шири круг својих корисника у циљном тржишном сегменту.
3. Лојалност корисника је један од најчешће спомињаних начина за остваривање добрих
пословних резултата

27. Систем управљања квалитетом (QMS) - ISO 9000. Настанак и развој.

Стандарди квалитета представљени у серији ISO 9000 који се појављују у 70-тим годинама
прошлог вијека доносе одређени ниво усаглашеног разумијевања квалитета на глобалном
плану. Развој ISO 9000 стандарда у протекле 4 деценије је у неколико фаза доносио измјењене и
иновиране верзије стандарда, у којима се препознају промјене у разумијевању квалитета,
сходно развоју концепата, метода у области управљања квалитетом (1986,1994,2000/2008 и
2014).

28. Систем управљања заштитом животне средине (EMS) - ISO 14000.

Стандарди серије 14000 спадају у двије главне категорије: документа оријентисана ка
организацијама и документа оријентисана ка производима. Стандарди који су оријентисани ка
организацијама обезбјеђују свеобухватно упутство за успостављање, одржавање и процјену
ЕМS. Они се такође баве и другим системима широм организације који су везани за заштиту
животне средине.

29. Систем управљања заштитом здравља и безбједношћу запослених - OHSAS 18001.

OHSAS 18001 је стандард за менаџмент систем за заштиту здравља и безбједност запослених
(OHSMS). Циљ му је да креира безбједно радно мјесто. Стандард је издала OSHA Health and
Safety Management Group 1999. године. OHSAS 18001:1999 (Occupational Health and Safety
Assessment Series) је стандард за менаџмент систем који омогућава организацији да управља
ризиком здравља и безбједности и да побољша своје перформансе у том погледу (1999, 2007).

30. Систем управљања безбједношћу хране HACCP/ISO 22000:2005.

HACCP је скуп или систем принципа и правила, којима се обезбјеђује превентивна заштита
безбједности хране и здравствена исправност намирница, које стижу до крајњих потрошача.
HACCP систем представља систематичан приступ управљања безбедношћу хране и пића и
заснива се на идентификацији опасности, надзору, ефикасном управљању и онемогућавању да
се опасност по безбједност хране појави током производње, паковања, транспорта и продаје
хране и пића. ISO 22000 стандард тежи да дефинише захтјеве менаџмента здравствене
безбједности хране које би компаније требало да испуне и превазиђу како би биле усклађене са
регулативама везаним за здравствену безбједност хране широм свијета.

31. Стандард за друштвену одговорност - SA 8000.

SA 8000 (Social Accountability 8000) представља први међународни стандард за друштвену
одговомост креиран од стране CEPAA (Council on Economic Priority Accreditation Agency) у
циљу обезбјеђења етичког извора за производе и услуге. Овај стандард је добровољног
карактера и може се примјењивати на било које предузеће без обзира на величину и дјелатност
(1997, 2002). захтјеви SA 8000 траже од послодавца да плате запосленима буду довољне за
њихове потребе, обезбиједе безбједно радно окружење, не запошљавају дјецу или принудно
запошљавају, и не захтјева рад радника више од 48 сати недељно.

32. Смјернице за друштвену одговорност - ISO 26000.

 Друштвена одговорност је одговорност организације за утицај који њене одлуке и активности
имају на окружење, и то кроз етичко и транспарентно поступање које доприноси одрживом
развоју, укључујући здравље и добробит друштва, организације која води рачуна о
очекивањима заинтересованих страна и која је усаглашена са законима и међународним
правилима понашања (2010).

33. Структура концепта ТQМ.

АКТЕРИ ЗАХТЈЕВИ
Друштво - интегритет појединца,
- заштита животне средине,
- безбједност свих у друштву,
- послование усклађено са
Потрошачи - задовољење потребе,
- испуњење захтјева,
- испуњење спецификације,
- превазилажење очекивања
Партнери -ањаферкупаца.
односи,
- финансијски
резултат
Акционари - финансијски резултат,
- повећање вијредности
предузећа,
- раст и развој.
ОБЛИЦИ МЕНАЏМЕНТ АКТИВНОСТИ
- друштвени маркетинг,
- заштита животне средине, према серији стандарда
ISO 14000
- маркетинг менаџмент,
- управљање квалитетом, према серији стандарда
ISO 9000.
- relationship marketing (маркетинг усмјерен ка
изградњи
партнерских односа).
- стратегијски менаџмент,
- фрнансијски менаџмент.

34. Основни елементи ТQМ.

Основни елементи концепта TQM су:
1. лидерство и партиципација,
2. оријентација на кориснике и биланс у задовољству свих корисника организације,
3. континуална побољшања и тежња ка изврсности,
4. процесни и системски приступ интерне организације,
5. интерно и екстерно партнерство и кооперација
6. друштвена одговорност која укључује и превазилази обавезе закона и прописа.

35. Појам пословне изврсности - Business Excellence (BE).

Најчешће коришћени контекст су стална побољшања. Стално унапређење на свим подручјима
пословања као и стално повећање задовољства купаца и запослених данас су веома битни за
опстанак и даљи развој организације.

36. Европски модел пословне изврсности.

EFQM и Европска организација за квалитет (EOQ) дали су дефиницију пословне изврсности на
овај начин: Пословна изврсност је начин пословања који омогућује организацијама да постигну
балансирано задовољство заинтересираних страна (нпр. купци, запослени, друштво и
акционари), увећавајући на тај начин вјероватност дугорочног успјеха. EFQM модел пословне
изврсности се заснива на осам принципа, који значе да организација остварује изврсност:
Усресређеност на купца; Лидерство и константност намјера; Менаџмент процесима и
чињеницама; Развој и укључивање запослених; Континуално учење, иновације и унапређење;
Развој партнерства; Јавна одговорност; Оријентација на резултате.

37. Основна структура модела изврсности EFQM

Основну структуру важећег модела изврсности EFQM чине:
- лидерство,
- менаџмент запосленима,
- политика и стратегија,
- партнерство и ресурси,
- процеси,
- резултати запослени,
- резултати купци,
- резултати друштво,
- пословни резултати.

38. Јапански модел пословне изврсности.

Да би организација примјењивала модел, успостављена је национална награда за квалитет.
Основни циљ при успостављању ове награде је био ширење идеје квалитета у Јапану, односно
ширење истине о квалитету, препознавањем побољшања утицаја које произлази из успјешне
имплементације TQM-а у организацији.
Основни елементи који се оцењују код ове награде су:
1. политика и циљеви компаније,
2. организација,
3. информације,
4. стандардизација,
5. људски ресурси,
6. обезбјеђење квалитета,
7. одржавање модела,
8. унапређење квалитета,
9. резултати примјене,
10. будући планови.

39. Амерички модел пословне изврсности.

Основни циљ успостављања овог ТQМ модела је био, да америчким компанијама да алат, који
ће им послужити као оријентација и циљни модел за системски начин континуалног
унапређења квалитета. Поред тога, други основни циљ је био да се повећа и продуктивност
америчке привреде. Ова награда промовише унапређење квалитета кроз сљедеће аспекте:
- стимулисање компанија ка пословном изврсношћу и унапрјеђењу конкурентности,
- размјену информација и знања о успјешним статегијама за унапређење пословних
перфоманси, а посебно од остварених користи од примјене ових стратегија.

40. Интегрисани системи менаџмента.

За интегрисане менаџмент системе, препознатљива су три аспекта посматрања друштвеног,
односно социокултурног система који представљају полазну основу пројектантског поступка.
I. Три типа ентитета дефинишу било који систем:
- Функција система у неком већем систему, односно његова улога коју систем има у широј
околини,
- Структура система – његови елементи и начин на који су интегрисани у цјелину,
- Процеси који се дешавају у систему – шта се дешава међу елементима кад је систем у
функцији.
II. Сваки систем има карактеристике које не посједују његови елементи.

41. Користи интеграције система менаџмента.

Користи интеграције система укључују:
- побољшање процесних перформанси, интерне методе менаџмента и интердисциплинарни
тимски рад;
- већу мотивацију руководства;
- мање вишеструких аудита:
- повећање повјерења купаца;
- смањење трошкова.

42. Основни концепти интеграције система менаџмента.

Основни концепти интеграције које наглашавају аутори су:
1. Процес сталних унапређења конципиран на Deming-Shewart-овом PDCA
циклусу;
 2. Идентификација процесног модела у организацији уз дефинисање захтјева за
поједине процесе, улазних и излазних компоненти, процјене ризика и те успостављање
контролних механизама;
3. Успостављње система управљања ризицима у организацији.

43. Пословно моделирање.

Пословни (business) модел је концептуални алат који садржи сет елемената и њихових релација
и омогућује изражавање логике којом организација зарађује новац. То је опис вриједности
понуде организације према једном или неколико сегмената корисника, опис архитектуре
компаније и њене партнерске мреже за креирање, маркетинг и дистрибуцију тих вриједности и
релација у правцу стварања профитабилног и одрживог ланца добити.

44. Нивои моделирања организације.

45. Процеси рада на путу трансформације ресурса у готове производе.

46. Управљање процесима према ISO/DIS 9001:2014

47. Типови процеса у организацији.

Могуће је идентификовати сљедеће типове процеса у организацији:
 • Процеси управљања организацијом,
• Процеси управљања ресурсима,
• Процеси реализације,
• Процеси мјерења, анализа и унапређења.

48. Разумијевање процесног модела организације.

Аспекти разматрања, идентификације и класификације процеса у пословним системима са
циљем њихове интеграције у јединствену структуру, у терминологији стандарда менаџмента
разумије се као дизајнирање ПРОЦЕСНОГ МОДЕЛА ОРГАНИЗАЦИЈЕ.

49. Процесни модел према ISO/DIS 9001:2014.

Дата структура је, поред указивања на структуру процесног модела, дизајнирана и са намјером
да прати и указује на интегралну структуру поглавља стандарда препоручену Annexom SL. Из
овог разлога се она не може експлицитно користити као генерички процесни модел
организације.

50. Анализе ризика и могућности.

Основне фазе у процесу анализе и процјене ризика су:
1. Класификација процеса
2. Идентификација опасности
3. Одређивање ризика
4. Процјена толерантности ризика
5. Припрема плана активности
6. Провјера оправданости плана активности

51. Фазе у пројектовању и имплементацији система менаџмента квалитетом

Фазе пројектовања и имплементације
система менаџмента
Анализа и планирање пословних циљева
уз коришћење СWОТ анализе и БСЦ
метода
Идентификација трансформационих
процеса
Дизајнирање архитектуре процесног
модела у ком су сједињени
трансформациони и управљачки процеси
(БП WИН као софтwаре-ски алат за
моделовање)
Развој специфичних група процеса
Пројектовање документације, процедура
и записа
Провјера система кроз интерне провјере
Цертификација система управљања
организације
Преиспитивање система од стране
менаџмента организације

52. Фазе дизајна и управљања процесима.

Детаљно дизајнирање процеса треба да утврди све потребне елементе за ефективно одвијање и
управљање процесом. ISO Упутство препоручује 4 фазе:
1. Утврђивање активности унутар процеса,
2. Утврђивање захтјева за мониторинг и мјерење,
3. Утврђивање потребних ресурса,
 4. Провјерити процес и његове активности у односу на планиране циљеве.

53. Архитектура процесног модела организације – пословног система.

Кад је ријеч о организационим системима, документовање структуре система дефинисано је у
одговарајућим стандардима менаџмента (ISO 9000, 14000, 18000 и др.). У оквиру ове
документације такође је пожељно приказивати графичке презентације процеса и њихових
релација у облику детаљних мапа процеса. Мапирање процеса је у основи пројектантски
поступак који представља основу за креирање одговарајуће документације организационог
система.
54. Процеси пословног система.

55. Процесно оријентисана организациона структура (описати).

У циљу креирања процесно оријентисане организационе структуре, за коју искуство успјешних
организација говори да доприноси ефикасности управљања организацијама, потребно је
обезбиједити да идентификована структура процесног модела за конкретан пословни систем
буде стављана у први план будуће организационе структуре. Тиме се обезбјеђује да у
организационој структури буду јасније изражене компетенције валсника појединих процеса и
њихове релација са екстерним и интерним корисницима

56. Методе процјене ризика (набројати).

У том смислу препоручује упутства за примјену сљедећих метода прецјене ризика датих у ISO
31000:
1 Brainstorming,
2 Структуирани или полуструктуирани интервјуи,
3 Делфи техника,
4 Чек листе,
5 Прелиминарна анализа опасности - PHA (Preliminary hazard analysis),
6 Студија о опасности и операбилности - HAZOP (HAZard and OPerability study),
7 Анализа опасности и критичне контролне тачке - HACCP (Hazard analysis and
critical control points),
8 Процјена токсичности,
9 Структурисана "Шта ако" техника – SWIFT (Structured What If Technique),
10 Сценарио анализа и друге.
57. Метода Brainstorming.
Браинсторминг укључује стимулисање и охрабривање конверзације која слободно тече у групи
едукованих људи да би се идентификовали потенцијални модалитети неуспјеха (отказа) и
повезане опасности, ризици, критеријуми за одлуке и/или опције за поступке. прави
браинсторминг укључује посебне технике да би се осигурало да је људска машта активирана
мислима и изјавама осталих у групи.

58. Основе sистемa уравнотежених показатеља - (Balanced scorecard - BSC).

Balanced Scorecard (BSC) концепт представљен је 1992. од научника Роберта Каплана и Давида
Нортона у часопису Harvard Business Review. Њихова књига "The Balanced Scorecard" (Harvard
Business School Press, 1996) постала је незаобилазно штиво за многе успјешне компаније у
свијету. Ово је био револуционарно нови систем за мјерење перформанси. Кључне идеје
концепта BSC-a су:
- да само финансијски показатљи пословања нису довољни за управљање сложеном
организацијом у сложеним условима;
- уравнотежени поглед на организацијске перформансе мора укључити бар четири
подручја: финансије, купце (кориснике), интерне пословне процесе, учење и развој;
- да BSC осигурава спровођење стратегије у живот, да мобилише све расположиве
ресурсе за њено остваривање, те учење и повратну везу.

59. Фазе изградње модела Balanced scorecard - BSC.

Постоје различити модели изградње BSC, међутим, најчешћи модел је онај који се састоји из
сљедећих фаза:
- анализа организације и њеног окружења,
- утврђивање визије и мисије организације,
- дефинисање стратегије,
- постављање перспектива,
- идентификација критичних фактора успјеха,
- дефинисање метрике,
- акциони план за постизање циљева.

60. Контролне карте (основе).

Контролне карте спадају у статистичке методе контроле квалитета. У суштини то је графикон
на коме апсциса представља редослијед контролисања, а на ординату се убиљежавају
вриједности параметара, које контролишемо преко узорака одређене величине. Помоћу
контролне карте утврђујемо варирање квалитета, а с тим у вези стабилност и способност
процеса производње у односу на утврђене контролне границе. Њихов задатак је:
1. да одржавају процес производње у стању контроле,
2. да доведу процес производње у стање контроле,
3. да покаже да ли је постигнуто стање контроле.

61. Парето или ABC дијаграм.

Паретов дијаграм - дијаграмски приказ атрибутивне серије чији су атрибути сложени у
редослиједу по величини слијева удесно, тако да атрибут са највећом фреквенцијом заузима
крајње лијеву позицију, а атрибут са најмањом фреквенцијом крајње десну позицију, назива се
Парето дијаграм. Овај дијаграм нам помаже да идентификујемо проблеме који изазивају
незадовољство корисника и утврдимо фреквенцију њиховог појављивања.

62. Дијаграм узроци-посљедица (Ишикава дијаграм).

Дијаграм узрок – посљедица је дијаграм који показује везе између квалитета и фактора који на
њега утичу. Дијаграм узроци-посљедица је резултат опште анализе утицаја (узрока) који
условљавају одређени исход посматране појаве (процеса рада). Овај дијаграм се среће под
називом: Ишикава дијаграм или Дијаграм рибља кост. У напорима усмјереним ка повишењу
квалитета производа и процеса рада предузећа и услужних организација, предметна метода има
широко подручје примјене у поступцима обезбјеђења квалитета процеса рада свих функција
предузећа у погледу:
- идентификације свих стварних узрока појаве одређеног стања (исхода) – резултата
процеса рада предузећа или услужне организације,
- утврђивање и анализе узрочно – посљедичних веза у токовима материјала, енергије и
информација, чиме се обезбјеђују подлоге за ефикасно рјешавање проблема ако се као
посљедица посматра стање – исход процеса рада изван граница дозвољених одступања
постављене функције циља.

63. Развој функције квалитета (QFD метода).

Под QFD се најчешће подразумијева планирање квалитета усмјереног ка захтјевима купаца -
корисника. Основни циљ QFD методе је пројектовање или унапређење производа или услуге
према захтјевима купаца или корисника. Ова метода, на основу претходно дефинисаних
захтјева заинтересованих страна, утврђује карактеристике производа/услуге од којих зависи
испуњење тих захтјева, затим утврђује критична мјеста у производу/услузи и у процесу израде
производа или вршењу услуге, које су у вези са утврђеним карактеристикама и на крају
дефинише поступке за рјешавање тих критичних мјеста, а преко тога за задовољење захтјева
купаца.

64. Методологија Шест Сигма

Шест Сигма је стастистички оријентисан прилаз за унапредење процеса, таквог нивоа
квалитета са мање од 3,4 дефекта на милион могућности (DPMO) производа/случајева/услуга,
за критичну карактеристику квалитета (CTQ) у техноиошком или услужном процесу. Шест
Сигма је приступ и методологија за елиминисање недостатака у било ком процесу која помаже
да се усредсредимо на развијање и обезбјеђење готово савршених производа/услуга. Шест
Сигма се фокусира на процесе који доносе највише зараде, односно на препознавање и
опимизацију кључних процеса.