Kolokvijum

I glava
Ekonomika preduyeca je disciplina ekonomske nauke koja se bavi izucavanjem poslovanja
preduzeca u cilju definisanja ciljeva, upravljackih mera i pravila, tehnike i slicno cija ce
primena u praksi omoguciti efikasno ostvarivanje ciljeva. Primenom sopstvenih teorijskih
uopstenja, rezultata analiza drugih ekonomskih disciplina kao i metodologije ekonomske
nauke EKP omogucava ostvarivanje ciljeva preduzeca. Sto je ujedno i jedan od predmeta
izucavanja preduzeca, ciljevi kao osnovni razlog osnivanja preduzeca, zatim profit kao
osnovni motiv poslovanja preduzeca, okruzenje, obzirom da je preduzece otvoreni sistem
karakteristike uzeg i sireg okruzenje kao i interakcije preduzeca sa okruzenjem znacajan su
predmet izucavanja EKP. Zatim najznacajniji predmet izucavanja jeste celina proces
poslovanja preduzeca odnosno proces stvaranja vrednosti koji se sastoji iz tri faze. Faze
inputa odnosno ulaganja resursa neophodnih za proizvodnju, druge faze procesa
trannsformacije inputa u autpute odnosno procesa angazovanja, i poslednje faze faze rezultata
odnosno autputa. Svaka od ovih faza ima odredjene probleme i determinante kojima se EKP
bavi. Pitanje efikasnosti i efektivnosti jeste predmet proucavanja EKP kao sustinskog pitanja
ekonomske nauke koja proistice iz fundamentalnih karakteristika ekonomskih resursa a to su
ogranicenost i alternativna upotreba. Da preduzece nema ogranicene resurse ne bi moralo da
se bavi alternativnom upotrebom i alokacijom resursa. Kada dalje govorimo o EKP reksli smo
da je to disciplina ekonomske nauke, spada u opstu disciplinu Poslovne ekonomije i jedna je
od najstarijih diciplina. Poslovna ekonomija je skup svih disciplina ekonomske nauke, ne
predstavlja jednu disciplinu ekonomske nauke vec citav sistem, oblast ekonomske nauke. Na
osnovu karakteristika tih dissciplina klasifikujemo ih u cetiri vrste: opste discipline,
funkcionalna podrucja, pomocna podrucja, posebna podrucja. U okviru opstih disciplina
spadaju EKP, organizacija i poslovno upravljanje odnosno menadzmet. Pomocna podrucja:
informatika, kvantitativna analiza, racunovodstvo i nauka o ponasanju. Posebna podrucja:
osiguranje, bankarstvo, turizam, trgovina, saobracaj, medjunarodno poslovanje. Funkcionalna
podrucja: marketing, upravljanje proizvodnjom (proizvodnja), upravljanje ljudskim resursima
(kadrovi), upravljanje finansijama (finansije). Sve ove discipline svaka sa svog stanovista
imaju za cilj efikasno ostvarivanje ciljeva preduzeca na osnovu prakticne primene njihovih
rezultata o upravljackim merama, pravilima, tehnikama i sl. Neke od njih se mogu svrstati u
vise vrsta iako su kategorisane samo u jednu. Osnovne discipline razlikuju se od
specijalizovanih obzirom da se bave opstim problemima svih preduzeca i da njihovi rezultati
mogu primenom u praksi doprineti ostvarenju ciljeva svih preduzeca. Obzirom na ekp se
smatra komplementarnom specijalizovanom disciplinom poslovne ekonomije. Predstavlja
koncepcijsko – metodolosku osnovu drugih specijalizovanih disciplina poslovne ekonomije.
Da bi imali potpuniji uvid u poslovnu ekonomiju a samim tim i u Ekonomiku preduzeca
vazan je odnos s drugim naucnim oblastima a posebno sa teorijskom ekonomijom i naukom o
odlucivanju. Teorijska ekonomija obuhvatajuci teoriju i metode pruza osnovu poslovnoj
ekonomiji a samim tim i EKP. Dve najznacajnije discipline teorijske ekonomije jesu Mirko i
Makroekonomija. Kada je rec o nauci o odlucivanju (teorija odlucivanja) govorimo o
metodama i tehnikama koje nalaze primenu u poslovnoj ekonomiji. Osnovni zadatak
Ekonomike preduzeca jeste sistematsko sirenje znanja o svim aspektima poslovanja
preduzeca. Sistematsko sirenje znanja ima dva cilja prakticni i teorijski cilj. U teorijski cilj
ubraja se potpunije razumevanje i objasnjenje sustine preduzeca. Dok se u prakticni cilj
podrazumeva proucavanje Ekonomike preduzeca kojom se sticu znanja i vestine neophodne
za uspesno upravljanje preduzecem. EKP obuhvata i pozitivnu i normativnu nauku jer
prikazuje kako preduzece treba da posluje i kako ono zaista posluje. Ekp mora da uvazava
postojecu praksu i institucionalno okruzenje u kome preduzece posluje, treba da objasni zasto
preduzece i po kom osnovu donosi odluke i kako se te odluke razlikuju od losih odluka
donesenih u odredjenim uslovima uz data ogranicenja. EKP se ne sme osloniti na pojave u
praksi bez detaljnijih analiza iz razloga problema koji se mogu javiti. Prvo nepoznati razlozi
uspeha koji mogu biti nepoznati cak i uspesnom preduzecu, drugo razlika izmedju
posmatranog uspesnog preduzeca i preduzeca koje pokusava da oponasa uspeh i poslednje
nemogucnost objasnjenja uspeha. EKP se ne moze osloniti samo na prakticna znanja kao ni na
teoriju, vec ora da integrise poslovnu praksu u principe donosenja poslovnih odluka.