МОРФОЛОГИЈА

наука о облицима речи

1. Морфологија савременог језика

2.Историјска морфологија
ИСТОРИЈСКА МОРФОЛОГИЈА
Историјска морфологија проучава
промену облика и значења посебних
морфема, историјске промене
структуре речи, појаве нових
граматичких категорија и ишчезавање
старих.
 ВРСТЕ РЕЧИ
прпменљиве непрпменљиве
1. Именице 6. Прилoзи
2. Заменице 7. Предлoзи
3. Придеви 8. Везници
4. Брoјеви 9. Узвици
5. Глагoли 10. Речце
 ВРСТА ПРОМЕНЕ

1.Пo падежима – РЕЧИ СА

ДЕКЛИНАЦИЈОМ
2.Пo лицима и временима –
РЕЧИ СА КОНЈУГАЦИЈОМ
 РЕЧИ СА ДЕКЛИНАЦИЈОМ
типпви деклинација
1.Именичка
2.Заменичка
3.Сложена придевска
 ПАРАДИГМЕ ИМЕНЦА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. врста 2. 3. 1. 2. 3.
N прозор-ø сел-о жен-а ствар-ø прозор-и сел-а жен-е ствар-и
Марк-п пoљ-е рук-а град-oв-и стакл-а кoст-и
Павле дoб-а вoјниц-и
G прозор-а сел-а жен-е ствар-и прозор-а сел-а жен-а ствар-и
бур-е-та стакала рук-у кост-ију
D прозор-у сел-у жен-и ствар-и прозор-има сел-има жен-ама ствар-има
руц-и
А прозор-ø сел-о жен-у ствар-ø прозор-е сел-а жен-е ствар-и
коњ-а
V прозор-е сел-о жен-о ствар-и прозор-и сел-а жен-е ствар-и
коњ-у
војнич-е
I прозор-ом сел-ом жен-ом ствар-и/-ју прозор-има сел-има жен-ама ствар-има
коњ-ем
L прозор-у сел-у жен-и ствар-и прозор-има сел-има жен-ама ствар-има
 ПРАСЛОВЕНСКЕ ОСНОВЕ
а) сампгласничке:

-ā-, -jā-, -o -, -jo -, -i -, -u -,

-ū-
б) сугласничке:

-r-, -n-, -t-, -s-.

ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ

• 1. тематски систем
•
• 1 2 3
лексички део + тематски наставак + падежни наставак
•
• 2. родни систем
•
• 1 2
именичка основа + падежни наставак
 ТЕНДЕНЦИЈЕ ПРАСЛОВЕНСКОГ РАЗВОЈА ИМЕНИЧКЕ ФЛЕКСИЈЕ

• А.
• лексички део + тематски наставак + падежни наставак

Нј пие: *sun + u + s → прсл.: *syn + ъ

Нј пие: *nokt + i + s → прсл.: *noť + ь
Лј пие: *vod + a + i → прсл. *vod+ai → vod+ě
Ај пие: *vod + a + m → прсл. *vod+am→
*vod+o
•
• Б.
Нј пие: *duh + ja + → прсл.:*duš+a
Нј пие: *noz + jo + s → прсл.: * nož+ь
Нј пие: *kobn + jo + s → прсл.: *koń+ь
•
•
 ПАРАДИГМЕ У ПРАСЛОВЕНСКОМ - МУШКИ РОД
ЈЕДНИНА
• Основа -ŏ- -јŏ- -ŭ- -ĭ- -n-
• N *rodъ *mo žь *synъ *gostь *kamy
• G *roda *mo ža *synu *gosti *kamene
• D *rodu *mo žu *synovi *gosti *kameni
• A *rodъ *mo žь *synъ *gostь *kamenь
•V *rodе *mo žu *synu *gosti *kamy
•I *rodomь *mo žemь *synъmь *gostьmь *kamenьmь
• L *rodě *mo ži *synu *gosti *kamene
• МНОЖИНА
• N *rodi *mo ži *synove *gostьje *kamene
• G *rodъ *mo žь *synovъ *gostьjь *kamenъ
• D *rodomъ *mo žemъ *synъmъ *gostьmъ *kamenьmъ
• A *rody *mo žę *syny *gosti *kameni
•V = N
•I *rody *mo ži *synъmi *gostьmi *kamenьmi
• L *roděhъ *mo žihъ *synъhъ *gostьchъ *kamenьchъ
• ДВОЈИНА
• N=A=V *roda *mo ža *syny *gosti *kameni
• G=L *rodu *mo žu *synovu *gostiju *kamenu
• D=I *rodoma *mo žema *synъma *gostьma *kamenьma
 ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ
МУШКИ РОД ЈЕДНИНА

-o - -jo - -u - -i - -n-

N gradx ;lovykx, bogx,gryhx krai m\/q sXnx gostq kamX

G grada ;lovyka kra] m\/a sXnou gosti kamene

D gradou ;lovykou kra} m\/ou sXnovi gosti kameni

A gradx ;lovyka krai krai m\/q sXnx gostq kamenq

V grade, ;lovy;e, bo/e,gry[e kraü m\/ou sXnou gosti kamX

I gradomq, ;lovykomq kraEmq m\/emq sXnxmq gostqmq kamenqmq

L grady, ;lovycy,boZy,grysy krai m\/i sXnou gosti kamene

 ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ
МУШКИ РОД МНОЖИНА
-o - -jo - -u - -i - -n-
N gradi, ;lovyci, boZi, grysi krai m\/i sXnove gostiE kamene

G gradx krai m\/q sXnovx gostii kamenx

D gradomx kraEmx m\/emx sXnxmx gostqmx kamenqmx

A gradX, ;lovykX kra~ m\/A sXnX gosti kameni

V =N =N =N =N =N

I gradX krai m\/i sXnxmi gostqmi kamenqmi

L gradyhx, ;lovycyhx, kraihq m\/ihx sXnxhx gostqhx kamenqhx

boZyhx,grysyhx
 ПАРАДИГМЕ ИМЕНИЦА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ
МУШКИ РОД ДВОЈИНА

-o - -jo - -u - -i - -n-

NАV grada kra] sXnX gosti kameni

G-L gradou kra} sXnovou gosti} kamenou

D-I gradoma kraEma sXnxma gostqma kamenqma

 УПРОШЋАВАЊЕ ТИПОВА
ДЕКЛИНАЦИЈЕ

-o - -jo - -u - -i -
-n-
5
↓
1
 УЗРОЦИ УПРОШЋАВАЊА

1. ЈЕДНАКОСТ
ПАДЕЖА
2. ГЛАСВНЕ
ПРОМЕНЕ
 МОРФОЛОШКА БЛИСКОСТ -*ŏ : -*јŏ
*stol-a
N/A/V dv.

Gsg *stol-a *mо ž-a

*mо ž-a G/L dv. *stol-u

Dsg*stol-u *mо ž-u

*mо ž- N pl. *stol-i
u *mо ž-i
 ПОЧЕТАК ПРОЦЕСА УПРОШЋАВАЊА
(СИМПЛИФИКАЦИЈЕ)

gradß s™nß
grada s™nú, s™na
gradú s™novi, s™nú
gradß s™nß, s™na
grade s™nú, s™ne
gradomь s™nßmь, s™nomь,
gradh s™nú, s™nh
 НОВА ЈЕДНАЧЕЊА ПАДЕЖА

НО М И Н А Т И В Ј.
rodx no/q domx p\tq kamenq

rod no/ dom pout kamen

 ИЗМЕНЕ НАСЛЕЂЕНИХ ПАРАДИГМИ У
ДОИСТОРИЈСКОМ ПЕРИОДУ
• Гј пути → пута, сыноу → сына
• Дј пути, сынови → путу, сыноу
• Вј пути → путе
• Иј путьм, сыньм, каменьм → путом,
сином, каменом
• Дм путьм, сыньм, каменьм → путом,
сином, каменом и сл.
• Нм столи, гради, кључи → столови,
градови, кључеви
 МУШКИ РОД НОМИНАТИВ
ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример

-ŏ -ъ *rodъ, *vozъ
-јŏ -ь *mo žь, *krajь
-ŭ -ъ *synъ, *volъ

-ĭ -ь *gostь, *golo bь

-n -y *kamy, *plamy,*dьnь
 МУШКИ РОД
НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ - НАСТАВЦИ

-Ø ДАН-Ø
-О МАРК-О,
БОЖ-О/БОЖ-А, ЈОВ-О/ЈОВ-А
-Е ПАВЛ-Е, МИЛ-Е,
ВУЛЕ, РИЛ-Е
 МУШКИ РОД
ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
-ŏ- -a *roda, *voza
-јŏ- -a *mo ža, *kraja
-ŭ- -u *synu, *volu
-ĭ- -i *gosti, *golo bi
-n- -e *kamene, *dьne
 ОДСТУПАЊА
БОЖ-О БОЖ-А, БОЖ-Е
БОЖ-А БОЖ-Е
МИЛ-Е МИЛ-Е, МИЛ-А,
МИЛ-ЕТА
РИЛ-Е РИЛ-ЕТА
 -ŭ
*synъ,*volъ,*vr hъ
*domъ,*medъ,*činъ
*re dъ,*polъ
 МУШКИ РОД
ДАТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример
-ŏ -u *rodu, *vozu
- јŏ -u *mo žu, *kraju
-ŭ -ovi *synovi, *volovi
-ĭ -i *gosti, *golo bi
-n -i *kameni, *dьni
 АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕ
МУШКИ РОД
Основа Наставак Пример

-ŏ- -ъ *rodъ, *vozъ

-јŏ- -ь *mo žь, *krajь
-ŭ- -ъ *synъ, *volъ
-ĭ -ь *gostь, *golo bь
-n -ь *kamenь, *dьnь
ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ МУШКИ
РОД
Оснпва Наставак Пример

-ŏ- -e *rodе, *vozе

-јŏ- -u *mo žu, *kraju
-ŭ- -u *synu, *volu
-ĭ- -i *gosti,
*golo bi
-n- -y *kamy, *dьny
 ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ
МУШКИ РОД

Основа Наставак Пример

-ŏ- -оmь *rodomь, *vozomь
-јŏ- -emь *mo žemь,
*krajemь
-ŭ- -ъmь *synъmь, *volъmь
-ĭ- -ьmь *gostьmь,
*golo bьmь
-n- -ьmь *kamenьmь, *dьnьmь
 ЛОКАТИВ ЈЕДНИНЕ
МУШКИ РОД

Основа Наставак Пример

-ŏ- -ě *rodě, *vozě

-јŏ- -i *mo ži, *kraji
-ŭ- -u *synu, *volu
-ĭ - -i *gosti, *golo bi
-n- -e *kamene, *dьne
 МНОЖИНА МУШКИ РОД
НОМИНАТИВ ( и ВОКАТИВ)

Основа Наставак Пример

-ŏ- -i *rodi, *vozi

-јŏ- -i *mo ži, *kraji
-ŭ- -ove *synove, *volove
-ĭ- -ьje *gostьje,
*golo bьje
-n- -е *dьne, *gordjane
 ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ
МУШКИ РОД

Основа Наставак Пример

-ŏ- -ъ *rodъ, *vozъ

-јŏ- -ь *mo žь, *krajь
-ŭ- -ovъ *synovъ, *volovъ
-ĭ- -ьjь *gostьjь,
*golo bьjь
-n- -ъ *kamenъ, *dьnъ
 ДАТИВ МНОЖИНЕ
МУШКИ РОД

Основа Наставак Пример

-ŏ -omъ *rodomъ, *vozomъ

-јŏ -emъ *mo žemъ,
*krajemъ
-ŭ -ъmъ *synъmъ, *volъmъ
-ĭ -ьmъ *gostьmъ,
*golo bьmъ
 АКУЗАТИВ МНОЖИНЕ

Основа Наставак Пример

-ŏ- -y *rody, *vozy

-јŏ- -ę *mo žę, *kraję
-ŭ- -y *syny, *voly
-ĭ- -i *gosti, *golo bi
-n- -i *kameni, *dьni
 ИНСТРУМЕНТАЛ

Основа Наставак Пример

-ŏ -y *rody, *vozy
-јŏ -i *mo ži, *kraji
-ŭ -ъmi *synъmi, *volъmi
-ĭ -ьmi *gostьmi,
*golo bьmi
-n -ьmi *kamenьmi, *dьnьmi
 ЛОКАТИВ
Основа Наставак Пример

-ŏ- -ěhъ *roděhъ, *vozěhъ

-јŏ- -ihъ *mo žihъ, *krajihъ
-ŭ- -ъhъ *synъhъ, *volъhъ
-ĭ- -ьhъ *gostьhъ, *golo bьhъ
-n -ьhъ *kamenьhъ, *dьnьhъ
ИМЕНИЦЕ СРЕДЊЕГ РОДА
ЈЕДНИНА
-o - -jo - -n- -nt- -s-

N,A,V selo,igo polE, morE plemA otro;A slovo

G sela pol] plemene otro;Ate slovese

D selou pol} plemeni otro;Ati slovesi

I selomq polFmq plemenqmq otro;Atqmq slovesqmq

L sely,iZy poli plemene otro;Ate slovese

 МНОЖИНА
N,A,V sela pol] plemena otro;Ata slovesa

G selx polq plemenx otro;Atx slovesx

D selomx polFm plemenq otro;Atqm slovesq

x mx x mx

I selX poli plemenX otro;AtX slovesX

L selyhx polihx plemenqh otro;Atqhx slovesqh

x x
НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ СРЕДЊЕГ РОДА
Основа Наставак Пример

-ŏ- -o *selo, *męso,

-јŏ- -e *pol`e, *znamenьje
-n- -ę *imę *plemę
-nt- -ę *telę
-s- -o *slovo
 ГЕНИТИВ
Основа Наставак Пример

-ŏ- -a *selа, *męsа

-јŏ- -’a *pol’а, *znamenьjа
-n- -e *imene *plemene
-nt- -e *telęte
-s- -e *slovese
 ДАТИВ
• Основа Наставак Пример
• -ŏ -u *selu, *męsu,
• - јŏ -`u *pol`u, *znamenьju
• -n -i *imeni *plemeni
• - nt -i *telęti
• -s -i *slovesi
 ИНСТРУМЕНТАЛ
• Основа Наставак Пример
• -ŏ -omь *selomь, *męsomь,
• - јŏ -`emь *pol`emь, *znamenьjemь
• -n -ьmь *imenьmь *plemenьmь
• - nt -ьmь *telętьmь
• -s -ьmь *slovesьmь
 ЛОКАТИВ
• Основа Наставак Пример
• -ŏ -ě *selě, *męsě,
• - јŏ -i *pol`i, *znamenьji
• -n -e *imеne, *plemene
• - nt -e *telęte
• -s -e *slovese
 НОМИНАТИВ, AKУЗАТИВ,
ВОКАТИВ

• Основа Наставак Пример

• -ŏ -a *sela,
• - јŏ -`a *pol`a, *znamenьja
• -n -a *imena *plemena
• - nt -a *telęta
• -s -a *slovesa
 Генитив

Основа Наставак Пример

• -ŏ -ъ *selъ
• - јŏ -`ь *pol`ь, *znamenьjь
• -n -ъ *imenъ *plemenъ
• - nt -ъ *telętъ
• -s -ъ *slovesъ
 ДАТИВ
•
• Основа Наставак Пример
• - -omъ *selomъ
ŏ
• - јŏ -emъ *pol`emъ, *znamenьjemъ
• - -ьmъ *imenьmъ *plemenьmъ
n
• - nt -ьmъ *telętьmъ
• -s -ьmъ *slovesьmъ
 Инструментал

• Основа Наставак Пример

• -ŏ -y *sely
• - јŏ -i *pol`i, *znamenьji
• -n -y *imeny *plemeny
• - nt -y *telęty
• -s -y *slovesy
 Локатив

• Основа Наставак Пример

• -ŏ -ěchъ *selěchъ
• - јŏ -`ichъ *pol`ichъ, *znamenьjichъ
• -n -ьchъ *imenьchъ, *plemenьchъ
• - nt -ьchъ *telętьchъ
• -s -ьchъ *slovesьchъ
 ЖЕНСКИ РОД ЈЕДНИНА
-a- -ja- -ĭ- -ū- -r-

N mouha, r\ka, noga dou[a kostq crqkX mati, dx[ti

G mouhX, r\kX, nogX dou[A kosti crqkxve matere, dx[tere

D mousy,r\cy,noZy dou[i kosti crqkxvi materi, dx[teri

A mouh\,r\k\,nog\ dou[\ kostq crqkxvx materq, dx[terq

V mouho,r\ko,nogo dou[e kosti N N

I mouho|,r\ko|, nogo| dou[e| kosti| crqkxvi| materi|, dx[teri|

L mousy,r\cy,noZy dou[i kosti crqkxve materi, dx[teri

 ЖЕНСКИ РОД МНОЖИНА
N mouhX, r\kX, nogX dou[A kosti crqkxvi materi, dx[teri

G mouhx,r\kx,nogx dou[q kostii crqkxvq materx, dx[terx

D mouhamx,r\kamx dou[amx kostqmx crqkxvamx materqmx,dx[terqm

x
A = N
V = N
I mouhami, r\kami dou[ami kostqmi crqkxvami materqmi,dx[terqmi

L mouhahx,r\kahx dou[ahx kostqhx crqkxvahx materqhx, dx[terqhx

 ДВОЈИНА
N=A=V dou[i kosti
mousy,r\cy,noZy

G=L mouhou,r\kou,nogou dou[ou kosti} непосведoчено

у споменицима

D=I mouhama,r\kama dou[ama kostqma

 НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ

Основа Наставак Пример

-ā -а *žena, *noga
-jā -a *duša
-u -y *crьky, *kry (krъvь)
-ĭ -ь *kostь
-r -i *mati, *dъkti
• а) вода, труба, правда, дуга...
б) слуга (стсл. slúga), војвода (стсл. voövoda),
владика (стсл. vlad™ka) и сл.
• а) душа, воља, свећа, међа, земља, богиња,
тамница, овца
б) судија, убојица, пијаница...
• а) рyчь, соль, жизнь, съмрьть, крyпость
б) крв, кћи (кћер) и љубав,
• crqkX, svekrX, smokX, boukX, l}bX, bradX
црква, свекрва, смоква, буква, љубав, брадва
 j м ј м
Н бук -ø- ™ - -ъв-и svekr - ø - ™ svekr-ßv- i
Г - -ъв-е - -ъв-ъ svekr -ßv- e svekr-ßv-ß
Д - -ъв -и - -ъв-амъ svekr -ßv- i svekr-ßv-amß
А бук - ъв -ь - -ъв-и svekr -ßv- ь svekr-ßv- i
В - -ø -™ - -ъв-и svekr - ø - ™ svekr-ßv- i
И - -ъв -ьÎ - -ßв-ами svekr -ßv- ьÎ svekr-ßv- ami
Л - -¢в -е - -ßв-аxß svekr -ßv- e svekr-ßv- axß
•кћер, хћер, шћер, кћерка,
хћерка, ћерка, шћерка; кћи,
шћи, хћи
•*dŭkti> *dъkti>*dъťi >dъći
>dći>tći> кћи/хћи...
Н мат-ø-и -ер-и
Г мат-ер-е -ер-ъ
Д - -ер-и -ер-ьмъ
А - -ер-ь -ер-и
В - -ø-и -ер-и
И - -ер-Œ -ер-ьми
Л - -ер-и -ер-ьхъ
 ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример

-a -y *ženy, *nogy
-ja -ę *dušę
-u -ъve *crьkъve, *krъve
-ĭ -i *kosti
-r -ere *matere, *dъktere
 ПРВЕ ПОТВРДЕ
Повеља бана Кулина
sile
1215. glave, sile
 љубав

љубьве и љубве 12-15. в. (: *љубва)

љубви
љубави 15. в. Дубровник
 ДАТИВ
Основа Наставак Пример

-a -ě *ženě, *nozě
-ja -i *duši
-u - ъvi *crьkъvi, *krъvi
-ĭ -i *kosti
-r -i *materi, *dъkteri
 КОСОВСКО-РЕСАВСКИ

душê ,
као женê
(<женy): вōјскê,
рēкê, росê
 ЉУБАВ

љубьви 1234 и љубви 1399

љубвy 14. и поч. 15. в.
љубави 16. в. (код дубровачких
песника)
 АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕ
Основа Наставак Пример

-a -o *ženo , *nogo
-ja -о *dušо
-u - ъvь *crьkъvь, krъvь

-ĭ -ь *kostь

-r -erь *materь, *dъkterь

 ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ

Основа Наставак Пример

-a -o *ženo, *nogo
-ja -e *duše
-u -y *crьky
-ĭ -i *kosti
-r -i *mati, *dъkti
 ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕ

другарице, учитељице ,
Милице, д(ј)евојчице, мајчице
Васке, мајке, снајке.
СТÁНЕ - СТÂНЕ.
 ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ

Основа Наставак Пример

-a -ojo *nogojo
-ja -ejo *dušejo
-u - ьjo *crьkъvьjo ,
*krъvьjo
-ĭ - ьjo *kostьjo
-r - ьjo *materьjo ,
*dъkterьjo
 СТАРОСЛОВЕНСКИ
/enO| dou[e|

*ženojo >*ženoju>*ženou >*žen

ov *ženow женовь
*dušejo
>*dušeju>*dušeu >*dušev
*dušew душовь
 ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА

volovq
Nj *voľa:

Ij *voľejo >*voľeju>*voľeu
(=*voľew)
*volEvq
povelovq
*poveľejo >*poveľeju>
*poveľeu (poveľew)
*povelEvq
 ЗАВРШЕТАК -М
mxno| tobo| sobo|
*mъnojo >* mъnoju>*mъnou >
(=*mъnow)
mqnovq
*tobojo >* toboju>*tobou >
(=*tobow)
tobovq

gradomq →tobomq
 ЛОКАТИВ
Основа Наставак Пример

-a- -ě *ženě, *nozě

-ja- -i *duši
-u- - ъve *crkъve, *krъvi
-ĭ- -i *kosti
-r- -i *materi, *dъkteri
 МНОЖИНА НОМИНАТИВ,
АКУЗАТИВ, ВОКАТИВ
Основа Наставак Пример

-a- -y *ženy, *nogy

-ja- -ę *dušę
-u- -ъvi *crьkъvi, *krъvi
- ĭ- -i *kosti
-r - -eri *materi, *dъkteri
 КОНГРУЕНЦИЈА

tX lepX /enX
 ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ
Основа Наставак Пример

-a- -ъ *ženъ, *nogъ

-ja- -ь *dušь
-u- -ъvъ *crьkъvъ,
-ьjь *krъvьjь
- ĭ- -ьjь *kostьjь
-r- -erъ *materъ, *dъkterъ
жен-ø
жень (ортографски)
жена
ногу, руку
мајки
бележака/белешки.
црькьв-ø
црькьвь (ортографски)
цркава (16. в.)
krxvii (према kostii)
kostii/kostqi : кост-и
kostq} : кост-ију
матер
матерь
матера
кћери
кьћерь
кћера
 ДАТИВ
Основа Наставак Пример

-a -amъ *ženamъ, *nogamъ

-ja -amъ *dušamъ
-u -ъvamъ *crьkъvamъ (*krъvьmъ)
-ĭ -ьmъ *kostьmъ
-r - ьmъ *materьmъ, *dъkterьmъ
 инструментал
Основа Наставак Пример

-a -ami *ženami, *nogami

-ja -ami *dušami

-u -ъvami *crьkъvami, *krъvьmi

-ĭ -ьmi *kostьmi

-r - ьmi *materьmi, *dъkterьmi

 локатив
Основа Наставак Пример

-a -ahъ *ženahъ, *nogahъ

-ja -ahъ *dušahъ
-u -ъvahъ *crьkъvahъ, *krъvьhъ
-ĭ -ьhъ *kostьhъ
-r - ьhъ *materьhъ, *dъkterьhъ
 СИНКРЕТИЗАМ Д=И=Л
ПАДЕЖ

D
pl. *gostьmъ *prorokomъ * krilomъ *ženamъ
dv. *gostьma *prorokoma * kriloma * ženama dъvěma/oběma

I
pl. *gostьmi *proroky *krily *ženami
dv. *gostьma *prorokoma *kriloma *ženama dъvěma/oběma

L
pl. *gostьhъ *prorocěhъ *krilěhъ *ženahъ
dv. *gostьju *proroku *krilu *ženu dъvoju/oboju
 ДВОЈИНА

а) везана
б) слободна
в) анафорска
 МУШКИ РОД ПОРЕЂЕЊЕ
множина двојина

D gradomx konEmx sXnxmx p\tqmx kamenqmx raboma konEma sXnxma p\tqma kamenqma

I gradX koni sXnxmi p\tqmi kamenqmi raboma kon Ema sXnxma p\tqma kamenqma

L gradyhx konihx sXnxhx p\tqhx kamenqhx rabou kon} sXnovou p\ti} kamenou
 ЖЕНСКИ РОД ПОРЕЂЕЊЕ
множина двојина

D /enamx kostqmx /enama kostqma

I /enami kostqmi /enama kostqma

L /enahx kostqhx /enou kosti}

 СРЕДЊИ РОД ПОРЕЂЕЊЕ
множина двојина
D selomx polEmx plemenqmx seloma polEma plemenqma

I selX poli plemenX seloma polEma plemenqma

L Selyhx polihx plemenqhx selou pol} plemenou

 РАЗВИТАК НАСТАВКА -ā У Гм

D ЖЕНАМЪ ЖЕНАМА ЖЕНАМИ

I ЖЕНАМИ ЖЕНАМА ЖЕНАМЪ
 ПРОЗОДИЈА

жена > жена

 ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ

N azx tX - mX vX vy va

G mene tebe sebe nasx vasx na} va}

D mqny, mi teby, ti seby, si namx,nX vamx,Vx nama vama

A mA (mene) tA (tebe) sA (sebe) nX (nasx) vX (vasx) na va

I mxno| tobo| sobo| nami vami nama vama

L mqny teby seby nasx vasx na} va}

 НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ
гр. εγώ, лат. ĕgo,
лит. eš (> aš), лет.
es,
ст. инд. aham, јермен. es,
стсл. азъ
 ХИПОТЕЗА

ty
egh > ēz >ěz > jěz > jaz
 САНДХИ

јаз
знам
а ј
з
знам
јаз сам>јас сам
јас сам
 НОМИНАТИВ 2. ЛИЦА

ты>ти
 ГЕНИТИВ

mene МЕ
tebe + ТЕ
sebe СE
 ДАТИВ

mqny, mi МЕНИ
teby, ti ТЕБИ
seby, si СЕБИ
 АКУЗАТИВ

mA (mene) tA (tebe) sA (sebe) nX (nasx) vX (vasx) na va

mA pitaE[i?
tA molimx.
 ИНСТРУМЕНТАЛ

mxno| tobo| sobo|

tobojo >toboju>tobou >tobow (tobovь)
 ЛОКАТИВ
стсл. mqny teby seby
с.ј. мени теби себи

АНАЛОГИЈА ПРЕМА ПРОЦЕСУ У ДАТИВУ

 МНОЖИНА НОМИНАТИВ

стсл. mX vX
mQ vQ
с. ј.
ми ви
 ГЕНИТИВ

стсл. nasx vasx

с.ј. нас вас
акцентована : неакценована варијанта
вас : вас нас : нас
 ДАТИВ
пуни облици
стсл. namx,nX vamx,vX
енклитика (као ми, ти)

с.ј. нам, вам, нама, вама, нами, вами, ни, ви

двојина од 16. в. из инстр.

књ.ј. нама:нам вама: вам

 ЕНКЛИТИКЕ

ДАТИВСКЕ ЕНКЛИТИКЕ: mi, ti, si, nX,vX

Стоје и у стсл. после речи са којом образује
акценатску целину, а немају
сопственог акцента.
poveli mi pry\de iti, ne dostoitx ti imyti e~
Izvystqno nX estx
po/aliti si,
 АКУЗАТИВ
nX (nasx) vX (vasx)
из генитива

НИ, ВИ: ОЧУВАЛИ СЕ ДО ДАНАС У ДИЈАЛЕКТИМА

 ИНСТРУМЕНТАЛ

НАМИ, ВАМИ стари облици

НАМ, ВАМ из датива
НАМА, ВАМА из двојине
 ЛОКАТИВ
стсл. nasx vasx
с.ј. нас вас
нами, нам / вами, вам из инстр. од 17.в.
нама вама према дат. од 17.в.
 ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА
ТРЕЋЕГ ЛИЦА
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ

м. р. с. р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N *jq>*и *je>*F *ja>*] *ji>*i *ja>*] *ję>~ *ja>] *ji>*и *ji>*и

G Fgo Fgo F~ ihx F}

D Fmou Fmou Fi (jeji) imx ima

A i (=jq) F | ~ ] ~ *] *i *i

I imq imq F| imi ima

L Fmq Fmq Fi (jeji) ihx F}

 ПОТВРДЕ

i/e, ]/e, E/e

Se s\tx slovesa ]/e glagolahx kx vamx
 ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА : ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА

tx to ta : *o nx >он, ona , ono

tx onx >она
tx> та, та, тa+и= таи, таи, тои
она, она, оно+и=онаи, онаи, онои

ta+i , ta+i , to+i ,

 ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА
онъ> он лична заменица
онь““ > она + i > онај демонстративна
заменица

лична: òна (пна), òнп (пно)

ппказна: òнā (пнâ), òно (пнô)
 ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ

Fgo F~
јега/оега јеје>јее>је/ое

града,села
 ДАТИВ

Fmou Fi (jeji>јеi =jej)

њему њој/joj (:тој)
 АКУЗАТИВ

i (=jq) F |
њ ње/је њу/ју
њега
 ИНСТРУМЕНТАЛ

imq F|>јеју
њим(е) њом(е)
 ЛОКАТИВ
Fmq Fi (jeji)
њему њој
 МНОЖИНА
*ji/*i *ja/*] *ję/~

они, оне, она

 ГЕНИТИВ
ihx
оих/(ј)их
 ДАТИВ

imx ima
ЊИМА/(Ј)ИМ
 АКУЗАТИВ
М с ж

~ ] ~
ње ње
њих/(ј)их (од. 14. в.)
Па легоше два ђевера млада, а међу
ње снаха милосница.
 ИНСТРУМЕНТАЛ

imi ima
ЊИМА
 ЛОКАТИВ

ihx
њих њима
17/18.в
 БЕСПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ДУАЛ

м. р. с. р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

D Fmou Fmou Fi (jeji) imx ima

I imq imq F| imi ima

L Fmq Fmq Fi (jeji) ihx F}

 ПРЕДЛОШКЕ ФОРМЕ
náemou náimx
náimq náimi
 ПРЕДЛОЗИ
(ПРОСТИ, НЕИЗВЕДЕНИ)

*na, *po, *za, *o,

*otъ, *u, *nadъ, *podъ,
*prědъ, *pri,*bez ...
*kъn, *sъn, *vъn
 ПРЕДЛОЗИ

*kъn D
*sъn + I
*vъn A/L
 ПРЕДЛОШКИ И БЕСПРЕДЛОШКИ
ОБЛИЦИ
*kъn+*jemu, *kъn+*jeji, *kъn+*jimъ, *kъn+*jima
*vъn+*jь,*vъn+*je, *vъn+*jo ,*vъn+*je ,*vъn+*ja,
*vъn+*ji
*sъn+jimь, *sъn+jejo , *sъn+jimi, *sъn+jima
*vъn+*jemь, *vъn+*jeji, *vъn+*jihъ, *vъn+*jeju

*kъ *ńеmu, *ńeji, *ńimъ,*ńima

*vъ *ńь, *ńe, *ńo , *ńe , *ńa, *ńi
*sъ *ńimь, *ńejo , *ńimi, *ńima
*vъ *ńemь, *ńeji, *ńihъ, *ńeju.
 АНАЛОГИЈА

ИЗ ОВА ТРИ ПАДЕЖА ПРЕДЛОШКЕ

ФОРМЕ ПРОШИРИЛЕ СУ СЕ И НА
ДРУГЕ ПАДЕЖЕ СА ДРУГИМ
ПРЕДЛОЗИМА.
СИСТЕМ ЗАМЕНИЧКИХ ЕНКЛИТИКА
• Енклитички (неакцентовани, краћи) заменички облици јављају се
у три падежа једнине и множине личних заменица (Г, Д, А).
• Енклитички систем српског језика није наслеђен из
прасловенског већ је стваран и створен у доисторијском периоду
српског језика.
• Формирање енклитичког система је главна иновација код личних
заменица.
• Старе енклитике постојале су само у дативу једнине личне
заменице 1. (mqny, mi), 2. (teby, ti) и повратне заменице (seby, si). У
доисторијском периоду и у дативу множине ће се појавити
енклитичке форме nX vX (вероватно преузете из акузатива).
• Лична заменица 3. лица није имала никаквих енклитика.
• Треба претппставити да је систем енклитика настап аналпшки,
према већ ппстпјећим дативским енклитикама, тј. тај систем
је прпширен на јпш два падежа.
• Није у свакпм кпнкретнпм случају лакп утврдити какп је с
фпрмалне тачке гледанп настала енклитика кпд личне заменице
3. лица.
• Такпђе је нејаснп у кпјпј мери је чиоеница штп су у српскпм
језику предлпшке фпрме истиснуле беспредлпшке утицалп на
фпрмираое енклитика. Наиме, није јаснп да ли је некад ппстпјап
пднпс јој : јој (акцентпгенп:неакцентпгенп), или је пак ппстпјалп
оој:јпј (пбпје акцентпгенп), а када је предлпшкп њој сасвим
истислп беспредлпшкп јој пнда је некадашое акцентпгенп јој
ушлп у систем енклитика изгубивши, наравнп, акцентпгенпст.
•Акп је пвп напред тачнп, пнда је јаснп да су
беспредлпшке фпрме у свим случајевима преузеле
функцију енклитике (уз већу или маоу фпрмалну
редукцију).
•Видели смп да су се кпд личних зам. 1. и 2. лица и
ппвратне заменице изједначили Г и А такп штп је дужа
генитивна фпрма узета и за акузатив, чиме је А пбпгаћен
нпвпм фпрмпм, пднпснп сад га карактерише дублетизам,
карактеристичан пп дужпј (млађпј) и краћпј (старпј)
фпрми, па је српски језик дпбип ликпве А мене, ме, тебе,
те. (Истп се десилп и у мнпжини: генитивнп нас, вас
прпдрлп је у А, па је српски дпбип нас, ни, вас, ви). Овај
пднпс дугих и кратких фпрми мпгап је прерасти у време
ствараоа енклитичкпг система у пднпс
акцентпгена:неакцентпгена фпрма.
•За створени систем енклитика и
није битно шта ће се у функцији
енклитике наћи. Најједноставније
је било да то буду потиснуте
беспредлошке форме будући да се
на тај начин постиже и формална
диференцијација.
 ПОРЕКЛО
га, је, му, јој, ју, их, им.
•Множински облици их, им некада су се
изговарали као јих, јим (такве форме
постојале су код Вука и Маретића), а
измењене су вероватно тако што је најпре у
сандхију типа ти јим то кажи, ти јих
гледаш испало ј (ти им кажи, ти их гледаш),
што се затим проширило на све позиције.
Тек, тако су настале множинске енклитике
им, их.
•Овакав развој у множини могао је бити
делотворан у смислу стварања еквивалентних
формација у једнини, а то су га, му од ранијег јега,
јему. Није сасвим јасно како су ове форме
редуковане, односно како је отпао први слог.
Изгледа да је и овде могао важну улогу имати
фонолошки контекст. Има и у стсл. језику примера,
додуше ретке, облика го и му у примерима када је
испред јего, јему долазила реч која се завршавала
на е или и (на пример, лице јего могло се
упростити у лице го, а не браните јему у не
браните му). Тако су створени односи њих:их,
њим:им, а према њима и њега:га, њему:му.
•Енклитичке форме у ж. р. су готово у целини оне старе
беспредлошке форме, уз мање корекције. Акузативно ју није
претрпело никакву формалну промену у с. језику (осим
деназализације), а дативно јој је само аналошки прилагодило свој
корен осталим заменицама (тој, овој, оној). Енклитика је,
некадашњи беспредлошки облик г. једнине, добила је давно тај лик
деназализацијом и контракцијом и остала таква кроз целу историју
с. језика. С обзиром на настанак синкретичких акцентогених
форми, јасно је да се то морало десити и у овој области, па је
енкилитика је пренета и у А. Тиме је А добио енклитичко двојство –
ју, је које се у српском језику временом свело на једну енклитику и
то је (Стара акузативна енклитика ју употребљава се начелно само
онда кад је потребна диференцијација према хомоформној глаголској
енклитици, исп. Он ју је гледао.)
•И у множини су генитивни облици узети за акузатив и
истисли старе акузативне форме.
 ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ
стсл. српски стсл. српски

N kxto ко ;q-to штo, штa

G kogo кога, ког ;eso, ;qso чeгa,чег,штa

D komou кому, коме, ком ;esomou, ;qsomou чeму

A kogo кога, ког ;q-to штo, штa

I cymq ким, кимe ;imq чимe, чим

L komq ком, *кому, комe ;emq чем, чeму

 ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ
једнина множина ДАНАС

м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N tx to ta ti ta tX тај то та ти та те
G togo to~ tyhx тога, тог те т и х / тијех
D tomou toi tymx томе,-у, том тој тим, тима/тијем

A tx,togo to t\ tX ta tX =N/G ту те (=N/G)

I tymq to| tymi тим/тијем/-е том =D
L tomq toi tyhx том,-е,-у тој =D
 ДВОЈИНА
м.р. с.р. ж.р.

N=А=V ta ty ty

G=L to}

D=I tyma
м. р. у стсл. tx, tXi, tX, txi

српски језик
м.р. ж.р. с.р.
тъ >та, та то
tx,ta+i (=тај) та+и=тај то+и=тој
тxјь, тајь, тXi,тьи
Мених се за т виноград. 1422. РЈАЗУ
За т почетак. РЈАЗУ
Да узимљу тьј доходькь...докле годе стоји Дубровник. 1497. РЈАЗУ
Ми им...даровасмо та доходак. 1381. г. (РЈАЗУ)
Јадан тебе та пашалук.
Та исти дан створи чловека.
Који пије, а не плаћа, та се у крчму не повраћа. Вук. пословице.
Ко је ти издајник. РЈАЗУ.
Ни се пости никадар у ти дан. РЈАЗУ
А ти речени Лисац...од Котора реченога Приморја. 1405.
РЈАЗУ Да вам не будет у напридак тај прича. Бернардин.
РЈАЗУ. Говорит јер ш њиме... и с кијем год мртвиме, све ти је
једно тој. РЈАЗУ
 sq, se, si
(мека промена)
једнина множина двојина

м. р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р. м с ж

N sq se si sii(si),sqi si si~,sq~ Si] si si

G sego se~ sihx se}

D semou semou sei (seji) simx sima

A sq,sego se si|, sq| si~,sq~ si si~,sq~ Si] si si

I simq se| simi sima

L semq sei (seji) sihx se}

ПАРАДИГМА ОПШТЕ
ЗАМЕНИЦЕ
парадигма у стсл. у српском
једнина једнина
N vqsq vqse vqs], vqsa сав (вас) све сва
G vqsego vqse~ свега све
D vqsemou vqsei свему свој
A vqsq vqse vqs| сав/свега сву
I vqsymq vqse| свим, свиме свом
L vqsemq vqsei свему, свем свој
 МНОЖИНА
М.Р. С.Р. Ж.Р.

Nvqsi vqs], vqsa vqs~ сви сва све

G vqsyhx свих / свију
D vqsymx свим / свима
A vqs~ vqs],vqsa vqs~ све сва све
I vqsymi свим / свима
L vqsyhx свим / свима
N *vьhъ
G *vьhogo III
D *vьhomu III
A *vьhъ
I *vьhěmь II
L *vьhomь III
 УПИТНА ЗАМЕНИЦА

kXi, ka], koE

једнина множина
м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.

N kXi koE ka] cii ka] kX~

G koEgo koE~ kXihx
D koEmou koEi kXimx
A =N/G koE k\| kX~ ka] kX~
I kXimq koE| kXimi
L koEmq koEi kXihx
 који које која
м с ж м с ж
Н који које која који која које
Г којег(а), ког(а) које којих
Д којем(у), ком(у), ком(е) којој к о ј и м (а)
А који, којег(а), ког(а) које коју које која које
И којим којом =Д
Л којем(у), ком(е) којој =Д
 ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ
N moi moE moó moi moó mo~ N,A,V moó moi moi

G moEgo moE~ moihx G,L moEü

D moEmou moEi moimx D, I moima

A moi moE mo| mo~ moó mo~

I moimq moE| moimi

L moEmq moEi moihx

 ПРИДЕВИ
стара именичка (номинална) промена придева

ЈЕДНИНА
м.р. ж.р. с.р.
тврда промена мека тврда мека тврда мека
Nbogatx (dobrx) sinÍq bogata sin] bogato sinE
G bogata sin] bogatX sin~ bogata sin]
D bogatou sin} bogaty sini bogatou sin}
A bogatx sinÍq bogat\ sin| bogato sinE
I bogatomq sinEmq bogato| sine| bogatomq sinEmq
L bogaty sini bogaty sini bogaty sini
 МНОЖИНА

N=V dobri sini dobrX sin~ dobra sin]

G dobrx sinq dobrx sinq dobrx sinq

D dobromx sinEmx dobramx sin]mx dobromx sinEmx

A dobrX sin~ dobrX sin~ dobra sin]

I dobrX sini dobrami sin]mi dobrX sini

L dobryhx sinihx dobrahx sin]hx dobryhx sinihx

 ДВОЈИНА

N/A/V dobra sin] dobry sini dobry sin]

G/L dobrou sin} dobrou sin} dobrou sin}

D/I dobroma sinEma dobrama sin]ma dobroma sinEma

 РАЗВИТАК ЈЕДНИНА
М У Ш КИ И
Н Задржан стари об л и к (у з
С Р Е Д Њ И РО Д
г у б љ е њ е полугласника у м.р.).
Г Остао стари облик .
Д Остао стари облик.
А Стари облик за неживо, генитивни облик за живо.
В Облик одређеног вида у м. роду. У с.р. без измена.
И Уопштен облик одређеног вида већ од 12. века.
(бугарскомь, великомь, маломь у старим споменицима,
али аналошки облик бугарскимь, великимь надвладао).
Л - Облик са наст. y замењен је обликом на -у, што је
резултат једначења са дативом. (Процес паралелан оном
код именица).Облике типа sMhM, бановM налазимо од 13.
века.
ЖЕНСКИ РОД
Н, В Остало исто.
Г - Уопштен је наставак -е <A меке вар. (sin•).
Данас: само прозодијска разлика: лепе : лепе.
Д, Л – Већ од 13. века према заменицама уместо
bogaty /eny / ni[ti dou[i долазе облици на -ој (исп. тој).
А Задржана стара форма ( уз деназализацију).
И – Развој паралелан оном код лич. зам. и
именица (исп. потврде као: чрьновь, божиовь,
градьсковь). Завршетак -м од именица. (исп.
женов : женом).
МНОЖИНА
Н - У м. и с.р. старо стање. У ж.р. уопштен је наставак -е меке варијанте.
Г - Исти облик у сва три рода: аналошки према заменицама ( -их). Заправо Г, Д, И и Л замењују старе облике
заменичким. Процес потискивања именичких наст. започет је још у прасл. j. и захватио је скоро све множ. падеже.
У неким од споменутих падежа постојала је огромна разлика између именичких и заменичких облика па је отуд
чудан овај споменути процес уопштавања заменичких наставака у промени придева. Како је до тога дошло?
Морамо поћи најпре од заменичких форми о којима смо већ говорили:
И ј. tymq - na[imq bogatomq sinÍemq ж.р.
Г м. tyhx - na[ihx dobrx sinÍq
Д м. tymx - na[imx dobromx sinÍemx dobramx sin]mx
И м. tymi - na[imi dobrX sin'i dobrami sinómi

Л м. tyhx - na[ihx dobryhx sinÍihx dobrahx sin]hx

На бази подударности у Л, добијена је и код придева најпре у Гм форма типа dobryhx / sinÍihx
(Г=Л), а онда се тај процес проширио и на остале падеже.
Д м. Од најстаријих времена има искључиво употребу наставака одређеног вида.
И м. До краја 16. в. Чувају се облици неодређеног вида велики, добри али тако да се тим
обликом м.р. замењује и ж.р. Од тог времена налазимо одређени облик за све родове
(многими и сл.)
Л м. Није било разлике између придева неодређ. вида и заменица (па и одређених прид.).
(НАПОМЕНА: Код неодређеног вида само у Н и А једн. и мн. свих родова и Г, Д и Л једн.
м. и с. р. разликују се краћи и дужи облици (одр. облик од неодређеног). У свим другим
падежима облици су дуги и заједнички у оба вида.)
 СЛОЖЕНА ПРИДЕВСКА ДЕКЛИНАЦИЈА

ЈЕДНИНА
са тврдим основама са меким основама
м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
N/V novXi novoE nova] ni[tii (ni[tqi) ni[teE ni[ta
G novaEgo novX~ ni[taEgo ni[tA~
D novouEmou novyi ni[touEmou ni[tii
A =N =N nov\| =N =N ni[t\|
I novXimq novo| ni[tiimq ni[te|
L novyEmq novyi ni[tiimq ni[tii
 МНОЖИНА
м.р. с.р. ж.р. м.р. с.р. ж.р.
N=V novXi nova] novX~ ni[tii ni[ta] ni[tA~
G novXihx
ni[tiihx
D novXimx
ni[tiimx
A novX~ nova] novX~
ni[tA~ ni[ta] ni[tA~
I novXimi
ni[tiimi
L novXihx ДВОЈИНА
м.р. с.р. ж.р. n м.р.
i[tiihx с.р. ж.р.
N=V=A nova] novyi novyi ni[ta] ni[tii ni[tii
G=L n o v ou } n i [ t ou }
D=I novXima ni[tiima
 СПД : именичка деклинација + облици анафорске
заменице. Спајање може бити у виду механичког дужења
(Г, Д и Л ј.) и факултативног дужења (Н, В, А): долазило је
до факултативног дужења полугласника (x>X, q>i). У И, да
би се избегла хаплологија (novomq+imq), редукована је
наставачка морфема именичке пром. и на такву основу
додато је imq:
N nov ъ+jь > novyjь (факултативно дужење)
G `` - a+jego > novajego (механичко дужење)
D `` - u+jemu>novujemu ( механичко дужење)
А `` - ъ+јь>novyjь (факултативно дужење)
V N
I `` -omъ+jimь>novyjim (хаплологија: -omъ+jimь)
L `` -ě+jemь>novĕjem (механичко дужење)
 КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА

Основне особине предмета могу се јавити у

језичкој стварности са разним интензитетом.
Може се поредити, међусобно с обзиром на
одређену особину. неколико сличних
предмета. Могућност изражавања резултата
таквог поређења морфолошким средствима
називамо категоријом степена, а грађење
поредбених форми компарацијом придева.
 СТЕПЕНИ
Основни лик придева називамо позитив.
При граматичком опису ту информацију
обично занемарујемо. Ако бисмо је хтели
означити користимо скраћеницу поз. При
поређењу два предмета користи се форма
вишег степена - компаратив. У грам. опису
пишемо комп. Ако поредимо степен
интензитета особине најмање три предмета
користимо форму највишег степена -
суперлатив.
 ВРСТЕ КОМПАРАЦИЈЕ
РЕГУЛАРНА/НЕРЕГУЛАРНА
А. Регуларна компарација. Компаратив се
у прасловенском образовао на два начина:
додавањем наставака на непроширену
основу придева (кратка форма) и на
проширену основу (дуга форма
компаратива).
1) Кратка форма компаратива градила се у
прасл. епоси помоћу суфикса:
*-jьs (м. и ж. род)
*-јеs ( < *-jos) (с. род).
а) Нј м.род
Придевска основа+ *-jьs (ном. м.р. *dorgъ/*dragъ): *dorg-+-jьs >
*dražь, ljutъ - *ľut+ jьs > ľutь (ľuť), gro bъ - gro b+jьs > gro blь

Aналошки, према дугој форми (стсл. novyi), додаван је на напред

формиран компаратив наставак -јь (стсл. i): dražь + - јь> dražьјь
(стсл. dra/qi, dra/ii, hou/dqi hou/dii, gr\blqi, gr\blii).

Изведени придеви на -ъкъ, -ькъ, -окъ, -ьнъ и сл.:

окрњена основа+ *-jьs :
vysokъ: *vys-+- jь(s)+ -јь > *vys’ьjь (стсл. vX[qi, с.ј. виши)
sladъkъ: * slad-+-jь(s)+ -јь >*slad’ ьjь (стсл. Sla/dqi, српско слађи
), širokъ : *šir-+ - jь(s)+ -јь >
*šir’ьjь (стсл. [irqi)
%krypxkx > kryplqi&

Завршетак -ьи у стсл. обично има лик -ii: dra/ii, sla/dii, vX[ii
(у српском ii> i: дражи, слађи, виши)
 б) Нј ж.р.: основа придева+*-jьs-
i (i je из Nj именица типа ladii
bogXnÍi)
У доисторијској епоси -s- из овог наставка
после јь<јĭ прешло је у h, а ово је опет под
утицајем наредног вокала предњег реда
прешло у š: *-jьsi>* jьhi>-jьši
drag-+-jьši>dražьši
(драга: дражьши, худа - хуждьши, сладъка -
слаждьши, высока - вышьши, люта -
люштьши (исп. српско љући).
в) Nj с.р.: прид. осн.+*-jes.
•dorgo: dorg+jes>dorže>драже
•ľuto: ľut+jes>ľuťe (стсл. l}[te,
српско љуће)
•vysoko – vyše
• široko - šire
 КОМПАРАЦИЈА:
деклинација, кратка форма/дуга форма
м.р. ж.р. с.р.

dragx N dra/qi, dra/ii dra/q[i dra/e

G dra/q[a dra/q[A dra/q[a
D dra/q[ou dra/q[i dra/q[ou к. ф.
novx N novyi novyi[i novyE
starx staryi staryi[i staryE д. ф.

G novyi[a novyi[A novyi[a

 СРПСКИ ЈЕЗИК

I II III
-ји -ији -ши
крив:кривљи нов: новији мекши, лакши,
лепши љут : љући стар : старији
Одговара стсл.
I kryplqi
II novyi, novyE
III dra/qi, dra/q[a
 Као што се види, кратка форма општесловенског компаратива дала је у с.ј. прва два
компаратива типа: глупљи, мекши, и то тако што је први постао од од независних падежа м.
и с. рода, а други од зависних и независних падежа у чијим наставцима је био глас ш;
други општесловенски тип (дужа форма) novyi, novyE, дао је трећи тип – новији, новије што се
проширило и на зависне падеже, а и на женски род. (Исп. нпр. старословенке форме:
м.р. ж.р. с.р.
Н novyi, novyi[i novyE
Г novyi[a novyi[A novyi[a
 Споменимо још три особине српског компаратива:
1. Од првих времена Нј ж. рода губи наставак –и (-ши): врло рано
облици као мекши и сл. почињу се употребљавати за м. род, а
онда су се према њему формирали ж. и с. род.
2. Испред наставка –ши у прасловенском је морао бити умекшан
сугласник, а примери у с. језику показују да тога више нема: лакши,
лепши, мекши. Треба претпоставити да смо од *lьgъkъ, *mękъkъ у
том случају морали имати, са тим умекшавањем, *lьgьčьši,
*mękьčьši, од чега се гласовним путем добијало лькши и мекши.
Онда је према лак:лакши, мек:мекши добијено леп/лијеп :
лепши/љепши.
3. У српском је врло рано нестала промена јата у а иза
задњонепчаних сугласника која је сасвим обична у стсл. (sladxkx –
sladx;ai, sladx;ai[i, sladx;aE), него ту добијамо и од јата, као у горчије,
жесточије, крепчија, тишија (као у споменицима из 15. века),
односно враћају се задњонепчани сугласници к, г, х: тешкија,
жестокије, најубогије (од краја 15. века).
 БРОЈЕВИ ЈЕДАН, ДВА, ОБА

N Edqnx/Edinx Edqno/Edino Edqna/ Edina

G Edinogo/Edqnogo Edino~
D Edinomou Edinoi итд.

N=А dxva/oba dxvy/oby dxvy/oby

G=L dxvo}/obo} dxvo}/obo} dxvo}/obo}
D=I dxvyma/obyma dxvyma/obyma dxvyma/obyma
 БРОЈЕВИ ТРИ И ЧЕТИРИ

N triE/trqE tri tri

G trii/trqi trii/trqi trii/trqi
D trqmx,tremx trqmx,tremx trqmx,tremx
A tri tri tri

N ;etXre ;etXri ;etXri

G ;etXrx ;etXrx ;etXrx
D ;etXrqmx ;etXrqmx ;etXrqmx
A ;etXri ;etXri ;etXri
 БРОЈЕВИ ОД ПЕТ ДАЉЕ

N pAtq Фпнетски развпј у српскпм:

G pAti pAtq> пет, [estq> шест, sedmq>седqм >седам,
D pAti osmq>осqм>осам, devAtq>девет; desAtq> десет
A pAtq
V pAti
I pAtq|
L pAti
 ТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ
vesti dvign\ti znati nositi

јд. 1. -\ ved-\ dvign\ zna-| no[-\

2. -[i vede[i dvigne[i znaE[i nosi[i
3. -tx vedetx dvignetx znaEtx nositx
мн. 1. -mx ved-e-mx dvignemx znaEmx nosimx
2. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite
3. -\tx,-Atx ved-\tx dvign\tx zna|tx nosAtx
1. -vy ved-e-vy dvignevy znaEvy nosivy
дв. 2. -ta ved-e-ta dvigneta znaEta nosita
3. -te ved-e-te dvignete znaEte nosite
АТЕМАТСКИ ГЛАГОЛИ - ПРЕЗЕНТ
bXti dati ]sti vydyti imati
1.l. Esmq damq ]mq vymq imamq
2.l. Esi dasi ]si vysi ima[i једнина
3.l. Estx dastx ]stx vystx imatx
1.l. Esmx damx ]mx vymx imamx
2.l. Este daste ]ste vyste imate множина
3.l. s\tx dadAtx ]dAtx vydAtx im\tx
1.l. Esvy davy ]vy vevy imavy
2.l. Esta dasta ]sta vysta imata двојина
3.l. Este daste ]ste vyste imate
 СУДБИНА АТЕМАТСКИХ ГЛАГОЛА
јесам

јес/мь јес/мъ јесам јесмо

јес/си јес/те јеси јесте
јес/тъ (s\tx) јесте јесу
Овај глагол је, углавном, задржао старо стање.
 СУДБИНА АТЕМАТСКИХ ГЛАГОЛА
јести
Глагол јести налазимо у дијалектима у разним ликовима:
јем, јеш, је, јемо, јете, једу (ју) / ијем, ијеш, ије, ијемо, ијете, ију и иједу
У прасл. ј.:
*jěd-mь > jěmь, *jěd-si>jěsi, *jěd-tъ>jěstъ, *jěd-mъ>jěmъ, * jěd-te> jěste, jěd-ętъ.

Треће л. множине требало би да гласи једе (стсл. ódÅtß) али је -у добијено према другим
глаголима, а -е је схваћено као обележје 3.л. једнине.
У књиж. језику преображај облика гл. јем ишао је и даље. Према 3.л. множ. ЈЕДУ унето је
-д- у целу парадигму: ЈЕДЕМ, ЈЕДЕШ, ЈЕДЕ, ЈЕДЕМО, ЈЕДЕТЕ, ЈЕДУ .
На тај начин овај је глагол у књиж. језику ушао у скупину тематских глагола типа
КРАСТИ: ЈЕДЕМ/ЈЕДУ: ЈЕО, ЈЕЛА, ЈЕСТИ
КРАДЕМ/КРАДУ: КРАО, КРАЛА, КРАСТИ.
 vydyti

vymq vymx
vysi vyste
vystx vydAtx
Ови облици су добијени деловањем ЗОС:
вед/мq > вемq
вед/си > веси
вед/тß > вестß (Убачено је с уместо д).
вед/мß > вемß
вед/те > весте (Такође дисимилација)
(Исти односи важе и за јамq, дамq).
Овај глагол је ишчезао, замењен је глаголом ЗНАТИ.
 dati
damq dasi dastx damx daste dadAtx
И он је доцније нормализован чему је битно допринела чињеница да
је контракцијом групе -аје- у типу ЗНАЈЕШИ (>знаеши>знаш)
створена нова категорија тематских глагола са а као
карактеристичним вокалом презентске основе. Дошло је до
потпуног или скоро потпуног изједначавања парадигми дам, даш, да,
дамо, дате, дају и знам, знаш, зна итд.
Међутим, у 3.л. м. остале су разлике у многим говорима а и у књиж.
језику где је ДАДУ дозвољена, прихваћена форма уз ДАМ, ДАШ,
ДА, док уз ЗНАМ, ЗНАШ, ЗНА имамо само ЗНАЈУ. Додуше,
постоји форма ЗНАДУ, али она иде у парадигму ЗНАДЕМ,
ЗНАДЕШ, ЗНАДЕ, ЗНАДЕМО, ЗНАДЕТЕ, ЗНАДУ. Ове форме са
проширењем -де- у презенту настале су опет на бази облика 3. л. м.
на -ду. Као што имамо краду:крадем, крадеш, тако је према даду
створено дадем, дадеш, а онда скроз и ЗНАДЕМ, ЗНАДЕШ итд.
 ИМАТИ

Још у стсл. својом глаголском променом

разликовао се од других атематских глагола.
Његова је промена била негде на пола пута између
атематске и тематске (није било -си, већ -ши у 2.л.).
Утолико се лакше овај глагол утупио међу глаголе
са тематским -а- наставком насталим од -аје-.
Дакле, створено је
имам, имаш, има, имамо, имате, имају као
знам, знаш, зна, знамо, знате, знају
1. ЛИЦЕ Ј.: -м и –у (<-\)

НЕКАД САД
-м -у
-у м
-

ХРОНОЛОГИЈА ПРОДИРАЊА НАСТАВКА –М ХОЋУ

МОГУ
13. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА –А- (ЗНАМ)
14. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА -И- (МОЛИМ)
15. ВЕК: ГЛАГОЛИ НА -Е- (РЕЧЕМ, ПИШЕМ)
 ПОРЕКЛО НАСТАВАКА У ПРЕЗЕНТУ
ПРАСЛОВЕНСКА ФАЗА ПО БЕЛИЋУ
1. на почетку:
презент инјунктив
*bérō *próberōm
*béreš ī *próberešĭ
*béretĭ *próberet
*béremos *próberemo
*béretes *próberete
*bérontĭ *próberont
2. при крају
ПРЕЗЕНТ
имперф. глагола перфективних глагола
*bero *probero
*berešī *proberešь
*beretь *probere
*beremъ *proberemo
*berete *proberete
*bero tь *probero
Између ове две фазе прасл. језика извршили су се гласовни
закони: berō > *bera; -ōm, -оnt>о , -о (t), -t, -s > -ø (отпадају по
ЗОС).
У 1.л.пз. уопштен је за обе форме наставак -о .
 3. Л. МНОЖИНЕ

тресе-м игра-м моли-м

тресе-ш игра-ш моли-ш
тресе-ø игра-ø моли-ø
тресе-мо игра-мо моли-мо
тресе-те игра-те моли-те

трес-у игра-ју мол-е

игр-у мол-у
тресеју молију
треседу играду молиду → даду, једу
 ИМПЕРФЕКАТ

I инф. осн.+морфолошка константа+наставци асигматског аориста: vydyti; vydy-

једн. 1. vydy-ah-x множ. 1. vydy-ah-omx
2.vydy-a[-e 2. vydy-a[-ete
3. vydy -a[-e 3. vydy-ah-\
II през. осн. на -y + морф. константа + наст. асигм. аориста:
bosti; bod-

једн. 1. bod-y-ah-x множ. 1. bod-y-ah-omx

2. bod-y-a[-e 2. bod-y-a[-ete
3. bod-y-a[-e 3. bod-y-ah-\
На основу парадигми какве су:
I II III
трес-ија-х пис-ā-х брињах чујах ковах певах мољ-ā-х држах
трес-ија-ше пис-а-ше брињаше чујаше коваше певаше мољ-а-ше
трес-ија-ше пис-а-ше брињаше чујаше коваше певаше мољ-а-ше
трес-ија-смо пис-а-смо брињасмо чујасмо ковасмо певасмо мољ-а-смо
трес-ија-сте пис-а-сте брињасте чујасте ковасте певасте мољ-а-сте
трес-ија-ху пис-а-ху брињаху чујаху коваху певаху мољ-а-ху
може се закључити да је наш језик наследио од прасловенског форманте
имперфекта -ā- (-ја-) и -ија-.
Први формант основе своди се на -аа-, односно -јаа- (znaahъ, moľааhъ). (Притом
је испред -а-, уколико се радило о глаголима типа молити,носити и сл., вршено
старо јотовање тако да у тим случајевима претпостављамо постојање наст. -ја-,
након сажимања.) Форманту -ија- претходио је лик -yја- који је, пре свега, давао у
икавском, ијекавском и многим екавским говорима гласовним путем -ија.
 Стара серија наставака може се приказати и овако:
-хx -хомx
-ше -шете
-ше -х\
Фонетске промене у каснијем периоду (10/11 век)
измениле су делом облике ових наставака, па смо добили:
-х -хом(о) Данас: -х -смо
-ше -шете -ше -сте
-ше -ху -ше -ху
Ова серија претрпела је у с.ј. крупније измене углавном само у 1. и 2. л. множине. У првом лицу множ.
јавило се типично с. -хомо.
Затим су имперфекатски облици претрпели утицај аориста. Општа сродност аориста и
имперфекта као и идентичност наставка -х у 1.л.јд. у оба та времена учинили су да наст. аориста -сте
продре и у имперфеката уместо старијег -шете. Овим је постигнуто извесно скраћење наставка. Језик
је ту ослобођен од четверофонемског наставка који се уз то, да би облици били растерећени, додавао
на формант имперфекта. Када се у 2.л. јед. јавио овакав краћи облик, чиме је ојачан додир између
парадигми аориста и имперфекта, отворен је пут и за скраћивање форме 1.л. и у аористу и у
имперфекту, избачен је вокал -о- и -хомо је претворен у -хмо: ПЛЕТИЈАХМО или у -смо, тип:
ПЛЕТИЈАСМО. У овом последњем сличају ради се о продору -с- из 2.л.м. (нас. -сте) при чему је
промена, свакако, имала подршку у парадигми помоћног глагола ЈЕСАМ који је служио за образовање
ПЕРФЕКТА:
ЧИНИЛИ СМО : ЧИНИЛИ СТЕ =
аор. ЧИНИСТЕ : ЧИНИСМО
имперф. ЧИЊАСТЕ : ЧИЊАСМО
 АОРИСТ
1. АСИГМАТСКИ
лице једн. множ. двојина
1. *mog-o-m > mog-x *mog-o-mos>mog-omx *mog-o-vě > mog-ovy
2. *mog-e-s > mo/-e *mog-e-te > mo/-ete *mog-e-ta > mo/-eta
3. *mog-e-t > mo/-e *mog-o-nt > mog-\ *mog-e-te> mo/-ete

1. padx<*pad-o-m padomx<*pad-o-mos padovy <*pad-o-ve

2. pade< *pad-e-s padete < *pad-e-te padeta <*pad-e-to
3. pade<* pad-e-t pad\ <*pad-o-nt padete <*pad-e-te
2. СИГМАТСКИ

једн. множ. двојина

1. *nosi-s-o-m >nosihx *nosi-s-o-mos>nosihomx *nosi-s-o-vě> nosihovy

2. *nosi-s-s >nosi *nosi-s-te > nosiste *nosi-s-ta >nosista
3. *nosi-s-t > nosi *nosi-s-n t > nosi[A *nosi-s-te>nosiste
АСИГМАТСКИ СИГМАТСКИ I СИГМАТСКИ II

1. rek-x --omx rek-h-x >ryhx rěk-h-omъ>ryhomx rek-o-h-x rek-oh-omx

2. (;)-e (;)-ete (;) -e >re;e rěk-s-te > ryste (;)-e rek-o-s-te
3. (;)-e - -\ (;) -e > re;e rek-š-ę > re[A (;)-e rek-o-[-A
 У српском су се задржала два сигматска аориста који међу собом стоје у комплементарном односу[: онај код којег се наставци
аориста додају на вокал инф. основе и онај код којег се између тих наставака и крајњег консонанта инф. основе убацују спојни вокали -о-
и -е-
трAс- моли- : трAсохx - молихx
1. --Х 1. –хом(о)
2. --ø 2. --сте
3. --ø 3. –шA
У вези са једнинским наставцима немамо ништа да приметимо, остало је старо стање, уз гласовне промене код -х у многим
дијалектима.
У множини највише повода за разговор даје 1.л. Ту је на крају облика присутно -мо, док је у стсл. било -мx. Вокал -о- који се налазио
између Х и М ишчезао је у већини наших говора паралелно процесу оствареном код имперфекта. Створена су два наставка: -хмо, где је
задржано -х из првобитног наставка 1.л.м. и -смо где је преузето -с- из другог л. м., чиме је успостављен паралелизам између стања у
аористу и оног у перфекту где су у употреби облици помоћмог глагола СМО и СТЕ:
оставили сте : оставили смо
ОСТАВИСТЕ : ОСТАВИСМО
Овом појавом сугласника С сачуван је принцип да се испред конс. појављује С а не Х. Од ових наставака ХМО се сачувало углавном у
југоисточној зони која обухвата косовско-ресавске и призр.-тим. говоре, док другде имамо углавном С. У појединим северозападнијим
шток. говорима нпр, на тлу Хрватске и делова Босне, па и у западним шумадијско-војвођанским говорима могу се понегде чути наставци
-шмо и -ште (дођошмо, дођоште) с -ш- преузетим из 3.л.м. Понегде се у северно-шток. појасу употребљава облик 3.л.множ. уместо 1. и
2. л. мн. и 2. и 3. л. једн. уместо 1.л.једн:
1 ја 1. ми
2. ти дође 2. ви дођоше
3. он 3 они
Овим се парадигма аориста упрошћава, сведен је на 1 облик једн. и један обл. множ.
 ИМПЕРАТИВ
1. - vydimx
2. vy/dq vydite
3. vy/dq -
1. - vidimx
2. vi/dq vidite
3. vi/dq -
I II III IV
re[ti stign\ti la]ti prositi
1. - - - -
2. rqci stigni lai prosi
3. rqci stigni lai prosi
1. rqcymx stignymx laimx prosimx
2. rqcyte stignyte laite prosite
3. - - - -
 ПАРТИЦИПИ
АКТИВНИ ПЕРТИЦИП ПРЕЗЕНТА (ГЛ. ПРИЛОГ САДАШЊИ)
през. oснова + -X -\[ti
-A -\[ti
-A -A[ti

Облици на -и ж.р. формирани су према именицама milostXXni,

grxdXni.
Ј Е Д Н И Н А
м.р. / с.р. ж.р. м.р./с.р. ж.р. м.р./с.р. ж.р.
N nesX nes\[ti zna~ zna|[ti hvalA hvalA[ti
G nes\[ta nes\[tA zna|[ta zna|[tA hvalA[ta hvalA[tA

МНОЖИНА
м с ж м с ж м с ж
N nes\[te nes\[ta nes\[tA zna|[te zna|[ta zna|[tA hvalA[te hvalA[ta hvalA[tA

G nes\[tq
Глагол iti

Партиципи од глагола iti образују се

од основе [qd-.
ПАРТИЦИП ПРЕТЕРИТА ПАРТИЦИП ПЕРФЕКТА АКТИВНИ

М Ж С М Ж С

[qdx [qdx[i [qdx [qlx [qla [qlo < *šьdlß, *šьdla, *šьdlo
 ПЕРФЕКАТ
л-партицип + презент помоћног глагола
*byti,
стсл.:
neslx Esmq nesla Esmq nesli Esmq
neslx nysmq nesla nysmq nesli nysmq
 ПОТЕНЦИЈАЛ

dalx dala dalo bimq bXhx

dali dalX dala bi bX
bi bX
bimx bXhomx
biste bXste
b\ bX[A