Machine Translated by Google

вода
Чланак

Утицаји климатских промена и мере контроле поплава за високо

развијене ур ане сливове
Царла Волтарелли Франко да Силва 1, Андре Шардонг 2,*, Хоакин Игнасио Бонекаре Гарсија 1

и Кристијано де Падуа Милагрес Оливеира 1

1 Катедра за хидраулику и инжењерство заштите животне средине, Универзитет у Сао Паулу, Сао Пауло 05508-900,
Бразил; царла.волтарелли@усп. р (ЦВФдС); јоакуин онне@усп. р (ЈИБГ); цпмоливеира@усп. р (ЦдПМО)
2 Одељење за грађевинарство и инжењерство заштите животне средине, Вестерн Университи, Лондон, ОН Н6А 3К7,
Канада * Преписка: асцхардо@уво.ца; Тел.: +1-226-272-0040

Примљено: 11. маја 2018; Прихваћено: 20. јуна 2018.; О јављено: 23. јуна 2018

Апстракт: Поплаве и преливање су стални про леми у неколико разилских градова, који се о ично
суочавају са неуредним развојем. Узроци су различити и укључују повећане непропусне површине,
недостатак/неефикасност дренажних структура и недостатак одржавања, замуљавање река, опструкције
канала и климатске факторе. У овом раду представљамо анализу мера у лажавања како и се
минимизирале поплаве у вододелници која се налази у језгру града Сао Паула, највећег града са највећим
руто домаћим производом (БДП) у Бразилу. Уочени записи о количини падавина и постојеће криве
фреквенције трајања интензитета (ИДФ) за регион се користе за до ијање пројектованих олуја. Да и се
о јасниле климатске промене, метод подударања квантила еквидистанце за ажурирање ИДФ кривих у
условима климатских промена, до ро позната процедура, примењен је на постојеће историјске податке.
Неколико различитих гло алних климатских модела (ГЦМ) и један регионални модел примењено је да
и се до иле и ажурирале олује које су пројектоване за падавине. Коришћени ГЦМ и удући сценарији
су из Међувладиног панела за климатске промене—Извештај о процени ИПЦЦ-а 5 (АР5) и две удуће
пројекције—репрезентативни пут концентрације (РЦП) 4.5 и 8.5. Просторно распоређене акумулације у
ком инацији са мерама развоја ниског утицаја (ЛИД) коришћене су за процену различитих сценарија
пројектованих олуја у ком инацији са периодима повратка од 25 и 100 година, као и ажурирани ИДФ под
климатским променама за РЦП 4.5 и РЦП 8.5. Резултати показују да предложене измене система за
одводњавање могу помоћи у смањењу ризика и штете од поплава. Сценарији климатских промена,
међутим, представљају значајну претњу и захтевају хитну пажњу градских планера и заинтересованих страна.

Кључне речи: ур ана поплава; хидролошко и хидраулично моделирање; ретенционе структуре

1. Представљање

Слив Анханга ау лежи у централном делу града Сао Паула у Бразилу, улива се у реку Тамандуатеи,
која извире из других општина у метрополитанској регији.
Сао Пауло је основан у равном подручју између река Тамандуатеи и Анханга ау. Више од 300 година живот
у Сао Паулу постојао је само з ог ове две реке: Анханга ау је ио мањи, са чистом водом за пиће, док је
већи Тамандуатеи служио за пловид у. Са посљедичним ур аним развојем, ријеке су постале препреке за
развој града. Изградња Цха вијадукта 1892. године у долини реке Анханга ау ило је прво достигнуће у
превазилажењу аријера које су реке наметнуле ширењу града. Двадесетих година прошлог века на реци
је створен парк Анханга ау , који је већ ио исправљен и затрпан. Крајем 1930-их, предложен је план
градске сао раћајнице, са циљем да се дно долине искористи за изградњу нових авенија. Овај план је
започео праксу која је успостављена као модел у градској структури, где су водени путеви уступили место
аутомо илима. Поплаве у сливу Анханга ауа постале су критичан и хроничан про лем, питање које је
проучавано за

Вода 2018, 10, 829; дои:10.3390/в10070829 ввв.мдпи.цом/јоурнал/ватер

Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 2 од 18

деценија. Регион је високо ур анизован са важним путним везама. У периодима о илних киша,
делови ове путне мреже ивају угрожени услед поплава на ауто уским терминалима, главним
улицама и тунелима, потпуно ометајући проток возила и стварајући хаотичну ситуацију за
становништво, као и гу итке за националну привреду. [1]. Верује се да климатске промене играју
важну улогу у честим поплавама у региону. Многи аутори [2,3] предвиђају пораст екстремних
догађаја, на основу гло алних и регионалних пројекција за удуће климатске сценарије.
Овај феномен потврђују многе студије [4–7] о климатским променама и њиховим ефектима на
градове и ур ане центре широм света, користећи различите технике и методологије. Она снажно
утиче на ризик од поплава у градовима, посе но високо ур анизованим и насељеним центрима. На
тачност удућих инжењерских пројеката могу утицати промене у о расцима олуја услед климатских промена [8].
Преглед представљен у [9] наглашава да су јавни простори међу о ластима које су најосјетљивије на климатске
хазарде и доводи у питање специфични друштвени потенцијал прилагођавања рањивих јавних простора, с о зиром
на потре у за алтернативама тренутним праксама управљања поплавама. Познато је да су климатски модели,
гло ални или регионални, несигурни у погледу дугорочних пројекција. З ог тога је кључно приступити низу
сценарија климатских промена како и се решила неизвесност унутар ГЦМ и регионалних климатских модела [2].

Поред тога, неки аутори [10–12] су истакли потре у да се анализирају ефекти удућих климатских промена на
градске дренажне системе као део сценарија анализе. Друга студија [13] показала је релевантност штетних утицаја
удућих климатских промена разматрањем сценарија са мерама прилагођавања, према пројектима за смањење
удућих о има поплава и мерама у лажавања климатских промена.
Према аутору [14], ур ане поплаве имају значајан утицај на људе, привреду и животну средину. Ови
утицаји могу ити погоршани климатским и социоекономским променама. Размишљање о отпорности
постало је важан начин за ур анистичке планере и доносиоце одлука да управљају ризицима од поплава.
Као резултат тога, свака процена утицаја поплава је непотпуна, а аналитичари и тре ало да уду свесни
пристрасности и пропуста који постоје у ило којој методологији [14].
У тренутној студији резултати су представљени у о лику мапа опасности и ризика. Мапе ризика су
представљене [13] као корисни алати за процену ризика удућих сценарија поплава, који могу представљати
полазну тачку за успостављање планова за ванредне ситуације за у лажавање ризика од поплава.
У приказаној студији, неке алтернативе се сматрају за у лажавање ефеката поплава, погоршаних утицајем
климатских промена. Ове алтернативе за по ољшање перформанси дренаже у ур аним системима могу
укључивати механизме који о ез еђују задржавање као дистри уирани резервоар и развој са малим утицајем
(ЛИД). Циљ ЛИД-а је да смањи отицање и опонаша хидрологију локације пре развоја, минимизирајући поремећена
подручја и непропусне покриваче, а затим инфилтрирање, филтрирање, складиштење, испаравање и заустављање
тока кишнице у лизини њеног извора [15,16]. Према аутору [17], на перформансе ЛИД пројеката могу и иће
погођени неповољни климатски услови, као што су влажни услови пре великих или узастопних киша. Дакле, анализа
резервоара и ЛИД-а у овим критичним условима ће унапредити процес ода ира пројеката у погледу прилагођавања
на климатске промене. Резултати које је пронашао аутор [18] за догађаје од 10, 25, 50 и 100 година у трајању од 24
сата указују на то да праксе ЛИД-а вероватно имају користи за контролу тока олује, чак и током великих олуја.

Циљ ове студије је да се процени нова алтернатива примењена на регион студије случаја, засновану на
савременим концептима управљања водним ресурсима као што су дистри уирани резервоари и мере контроле
ЛИД и њихов учинак у променљивим климатским условима. Разрађена је комплексна мрежа за моделирање која
користи ПЦСВММ [19] која представља све системе путева и одводњавања и њихове међусо не везе. Са процењеним
моделом, алтернатива која је имала за циљ да у лажи про лем поплава у доњој долини процењује се са различитим
пројектованим сценаријима олујних падавина.

2. Материјал и методе

Слив Анханга ау се налази у централном региону Сао Паула, са при лижно 80.000 становника,
покривајући површину од при лижно 5,4 км2 . Река Анханга ау настаје спајањем три тока: Сарацура,
Итороро и Бикига. Макро-дренажни систем слива састоји се од скупа укопаних галерија које одводе
воде ових притока испод главне
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 3 од 18

Вода 2018, 10, к ЗА ВРШЊАЧКА ОЦЕНА 3 од 18

Путеви који прелазе слив, спајајући се са другим испод Праца да Бандеира. Вреди напоменути да

река Морингињо
главни путеви којијепрелазе
у ствари тунел
слив, као деосе
спајајући система за одводњавање,
са осталима испод Праца који је изграђенВреди
да Бандеира. испод
поменути
да иницијативу
је река Морингињо за смањење
у ствари поплава
тунел као у регионусистема,
део дренажног долинекоји
Анханга ау, преусмеравајући
је изграђен испод део реке Итороро
иницијатива за смањење
Итороро директно на рекупоплава у региону
Тамандуатеи. долине
Слика Анхангалокацију
1 илуструје ау, преусмеравајући део Пауло,
слива у граду Сао тока реке
тече директно уиреку
хидрографске Тамандуатеи.
главне Слика 1 илуструје локацију слива у граду Сао Пауло, његове главне
тачке интересовања.
његове главне хидрографске и главне тачке интересовања.

Слика 1. Локација,
Слика главне
1. Локација, рекереке
главне и интересантне тачкетачке
и интересантне на сливу Анханга
на сливу ау.
Анханга ау.

Поплаве које се јављају на јавним путевима и приватним подручјима слива Анханга ау су

Поплаве које се дешавају на јавним путевима и приватним подручјима слива Анханга ауа су
изузетно честа. Изузетно су чести подаци Центра за управљање климом града у ванредним
ситуацијама . Податке о ез едио Центар за ванредне ситуације за климу града
Сао Пауло показују да је појава поплава између јануара и априла 2018. ила једном у Сао Паулу
схов Анханга
Тунел да је појава
ау,поплава између
седам пута јануара
у Праца и априла
да Бандеира, 2018.
два путаједном ила
у Авенида 23уде Маио, два пута у тунелу
Праца
14 Бис, аАнханга
једном у ау, седам 9пута
Авенида у Праца да Бандеира, два пута у Авенида 23 де Маио, два пута у Праци
де Јулхо.
14 Бис, а једном унаведене
Претходно Авенида 9студије
де Јулхо.(из 2004. и 2006.) предложене за регион су укратко Претходно
наведене
представљен на следећи студије
начин: (из 2004. и 2006.) предложене за регион су укратко
• представљен
Алтернатива
на следећипредложена
начин: 2004: Ова алтернатива се састоји од резервоара испод Праца да
Бандеира (46.000 м³), резервоара испод Праца 14-Бис (36.000 м³), галерија које их међусо но
повезују,
слив копно
тока, и• Алтернатива
делимичнопредложена 2004.: Ова галерија
ојачање постојећих алтернатива се састоји
испод од резервата
Авениде Праца
9 де Јулхо. да Бандеира
(46.000
м3 ), резервоар
Резервоар исподдаПраче
испод Праца 14-Бис
Бандеира (36.000 м3 )са
је пројектован , галерије
два унаракојеи их међусокружним
суседним но повезују, копно
форматом.
Према сливсамо
пројекту, тока,теиструктуре
делимично ћеојачање
штититипостојећих галерија
тунеле Анханга ауиспод Авениде 9испод
од Акумулација де Јулхо.
Праца да
догађаји Бандеира
који пројектована
се понављају је са два
око пет година. унара
У другој и суседним
фази изградњекружним
акумулација испод Праче
Предложен је 14-Бис,Према
поправке формата. који сепројекту,
састоји од два те
само суседна полигонална
структуре ће штититиунара
тунелеи Анханга
замене илиау
постојеће галерије који
против догађаја дуж Авениде 9 де Јулхо,
се понављају о година.
око пет ез еђујући заштиту
У другој одизградње
фази прво итно планираних 25-
акумулација
подповратни
године Працом 14-Бис
догађаји. је предложен, који се састоји од два суседна полигонална унара и замене
• Алтернатива
поправепредложена 2006: Главни
постојеће галерије циљ ове
дуж Авениде алтернативе
9 де Јулхо, о ез ио је да се
еђујући што мање
заштиту изазове
од прво или
итних
ометање транспортног система региона што је могуће, пројектовано за 100 година планираних
25-годишњих догађаја повратка.
понављање. Пројекат је предложен на основу извођења пуног тока сливног подручја •
Алтернатива предложена 2006. године: Главни циљ ове алтернативе ио је да изазове што мање
узводно од Праца да Бандеира (процењена на 137,6 м³/с) у тунелу дужине око 1,6 км и 6,2 м
ометања транспортног система региона, што је предвиђено за 100 година
у пречнику, поред о ез еђивања система галерија на Авенида 9 де Јулхо користећи
понављање. Пројекат је предложен на основу извођења пуног тока сливног подручја
недеструктивне методе. Слично, имајући у виду положај о илазног тунела узводно од
узводно
Праца од Праца не
да Бандеира, да Бандеира (процењена
и ило потре на 137,6 м3/с)
но проширити у тунелу
галерије дужине9око
дуж Авениде 1,6 км
де Јулхо дои
6,2 м у пречнику,
постојеће галерије упоред
долинио Анханга
ез еђивања
ау. система галерија на Авенида 9 де Јулхо користећи
Занедеструктивне методе.
тренутну студију, Слично, смо
модификовали с о другу
зиром на положајпредложену
алтернативу о илазног2011.
тунела узводно
године којаод
користи
великетунеле и Праца
галерије да Бандеира,
попречних не које
димензија и ће
ило
се потре но да
поставити дужседна
продуже галерије
долине асена,дуж Авениде
како и се 9 де Јулхо до
пражњење изазвано
у лажиле о илним
постојеће падавинама.
галерије У нашој анализи,
у долини Анханга ау. увели смо концепт задржавања
распоређеног по асену, предвиђајући канале који се простиру у малим сливовима (мање од 50
ха. За тренутну студију, модификовали смо другу алтернативу предложену 2011. која користи тунеле и
сливник).
галерије великих попречних димензија које ће ити распоређене дуж дна долине асена, како и се
омекшати пражњење настало услед о илних падавина. У нашој анализи увели смо концепт задржавања
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 4 од 18

распоређени по сливу, пројектовани канали који се простиру у малим сливовима (мање од 50 ха

сливник).
Предложене интервенције
Вода 2018, 10, к ЗА ПЕЕР РЕЦЕНЗИЈУза
са слив се састоје од замене постојећих цеви одводне мреже 4 од 18

равнијим цевоводима који имају веће пресеке и уређаје за контролу испуста, што и представљало
Предложене интервенције за слив се састоје од замене постојеће мреже за одводњавање цевне мреже дистри уираних
резервоара. Ови резервоари су знатно дужи од ширине, пратећи улицу
са равнијим цевоводима који имају веће пресеке и уређаје за контролу излаза, који и чинили стазе и постојећу мрежу.
Тунели и галерије распоређени дуж јавних путева и водотока
мрежа дистри уираних резервоара. Ови резервоари су знатно дужи него широки, пројектовани су следећи, настојећи да
прате, где год је то могуће, постојеће мање мреже за одводњавање. Додатно
уличним стазама и постојећом мрежом. Тунели и галерије распоређени дуж јавних путева и за
промовисање контроле
пројектовани поплава настојећи
су водотоци, на ширимда подручјима,
прате, где овај предлог
год је омогућава
то могуће, утицај
постојеће мање изградње наовећину
критичне ласти
за одводњавање
мреже. Поред слива које тре
промовисања а смањити.
контроле Међу
поплава на планираним
ширим подручјима, мерама су супституција
овај предлог и/или
дозвољава изградњу
утицај
Авенида на најкритичније
9 де Јулхо и Авенида 23регионе
де Маиослива тре главних
и других а смањити. Међу планираним мерама су јачање постојећих галерија испод
замена
тока на и/или појачање
различитим постојећих
сегментима дистри галерија
уираних испод улица тре
резервоара Авенида
а да9 де Јулхо
уде и Авенида
могућа кроз 23 де. Контрола
Маио и друге главне улице. Контрола протока на различитим сегментима дистри уираних резервоара тре а да уде
елементи контроле протока. У ту сврху иза рани су фиксни отвори, допуњени ранама које
могуће преко елемената за контролу пражњења. У ту сврху су иза рани фиксни отвори, који и
одводили сав вишак запремине након пуњења сегмента.
допуњена преградама које и одводиле сав вишак запремине након пуњења сегмента.
Имплементација дистри уираног система складиштења ће резултирати проширењем мреже од
Имплементација дистри уираног система за складиштење ће резултирати проширењем
мреже од 11 11 километара, као што је приказано на слици 2а, која приказује подручје слива Анханга ауа са
километара, као што је приказано на слици 2а, која приказује подручје слива Анханга ауа са
распоредом предложеног
изглед предложеног дистри
дистри уираног
уираног системасистема складиштења.
складиштења.
Контроле развоја
Контроле саса
развоја малим
малим утицајем (ЛИД)
утицајем (ЛИД) су ода
су ода ранеране с оу виду
имајући зиром на просторна
ограничења простораограничења
за структуре заза
задржавање и инфилтрацију
структуре отицања.
за задржавање Површински наги
и инфилтрацију и, постојећа
отицања. покривеност
Површинске падине,вегетацијом и јавно
постојећа покривеност вегетацијом и јавне
о ласти
површине су прво
су прво класификоване
класификовани да да и се
и се идентификоваленајпогодније
идентификовале најпогодније локације
локацијезазапостављање
постављањетаквих контрола.
таквих контрола. Пермеа ле
предлажу се тротоари
Предложени затротоари
су пропусни пешачке улицеулице
за пешачке унутар подслива
унутар подслива саса малим
малим наги наги
ом у ом у Анханга
лизини лизиниауаАнханга ауа
долина,
погодни кишне
за долину, аште аште
кишне се предлажу на јавним
се предлажу зеленим
на јавним површинама,
зеленим а инфилтрациони
површинама, ровови
а инфилтрациони су
ровови су погодни за
јавни паркови или тргови. Слика 2 приказује где коришћење земљишта испуњава критеријуме усвојене за имплементацију
јавни паркови или тргови. Слика 2 приказује где коришћење земљишта испуњава критеријуме усвојене за имплементацију
ЛИД контроле.
ЛИД контроле.

Слика Слика
2. Предложене мере интервенције:
2. Предложене (а) распоређени
мере интервенције: резервоари
(а) распоређени исподиспод
резервоари градских сао сао
градских раћајница; ( ) са( малим
раћајница; ) утицајем
контроле
контроле развојаразвоја (ЛИД).
са малим утицајем (ЛИД).

2.1. Структурирање и имплементација модела

2.1. Структурирање и имплементација модела
Хидрауличка ефикасност алтернатива је процењена коришћењем рачунарског модела за
Хидрауличка ефикасност алтернатива је процењена коришћењем рачунарског модела за
хидролошке и хидрауличне симулације са идентичним критеријумима за све алтернативе. Модел је користио хидролошку и
хидрауличку симулацију са идентичним критеријумима за све алтернативе. Коришћени модел је ио
је ио модел управљања атмосферским водама (СВММ), доступан од заштите животне средине САД,
моделАгенција
управљања олујним
(ЕПА) [20–22],водама (СВММ),
са ПЦСВММ доступан од
интерфејсом заштите
који животне
је развио средине САД
Цомпутатионал Хидраулицс Агенци
(ЕПА) [20–22], са ПЦСВММ
Интернатионал [19]. интерфејсом који је развио Цомпутатионал Хидраулицс
Интернатионал [19].
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 5 од 18

ЕПА модел је ажуриран како и се процениле хидролошке перформансе различитих типова

ЛИДс и подржава функцију која упоређује резултате симулације пре и после инсталације ЛИД-а
Вода 2018, 10, к ЗА ВРШЊАЧКА ОЦЕНА 5 од 18
пракси. Неколико студија је користило СВММ применом ЛИД-ова [23–28].

Студија је за израчунавање користила методу роја криве (ЦН) Служ е за очување земљишта (СЦС).
ЕПА модел је ажуриран како и се процениле хидролошке перформансе различитих типова процеса
инфилтрације и метода динамичког таласа за усмеравање токова кроз дренажни систем,
ЛИДс и подржава функцију која упоређује резултате симулације пре и после инсталирања ЛИД-а који је
најкомплекснији и најпрецизнији модел за симулацију појаве преливања водова кроз
пракси. Неколико студија је користило СВММ применом ЛИД-ова [23–28].
шахтовима. Предложена решења су процењена са излазним подацима апликације, датим у
Студија је користила методу роја криве (ЦН) Служ е за очување земљишта (СЦС) за
израчунавање о лика хидрографа
процес инфилтрације, или дијаграма
и метода динамичког рзине
таласа и ду ине воде,
за усмеравање токовакоји одговарају
кроз дренажни копненим
систем. токовима.
Моделовање се односи на
који је најкомплекснији и физичке карактеристике
најтачнији сливапојаве
модел за симулацију како динамике
и се представило
преливања водова природних
феномена:
кроз шахтове. Предложена решења су процењена са излазним подацима из апликације, датим у
о лику хидрограма или дијаграма рзине и ду ине воде, који одговарају • Симулирана падавина
представља посматране падавине или дефинисане пројектне олује и удуће
копнени токови. Моделирање се односи на физичке карактеристике слива како и се приказала динамика
пројектоване олује модификоване услед климатских промена.
природних феномена:
• Подсхвати садрже информације неопходне за представљање процеса инфилтрације,
• Симулиране падавине представљају уочене падавине или дефинисане пројектиране олује и удућност
пресретање и површинско отицање.
пројектоване олује модификоване услед климатских промена.
• Зграде делују садрже
• Подсхвати као препреке копненом
информације току.
неопходне за представљање процеса инфилтрације, пресретања и
• Путевиповршинског
привремено складиште
отицања. и одводе отицање према информацијама о површини.
• Зграде за
• Решетке делују као препреке
одводњавање копненом току.
и ивичњаци чине везу између површинског тока и подземног тока
• Путеви привремено
дренажна складиште
мрежа, која може даиради
одводе отицање
и под према површинским информацијама.
притиском.
• Дренажне решетке и ивичњаци довода чине везу између површинског тока и подземног тока
Задренажна
процену ду која
мрежа, инеможе
површинске воде
да ради и под настале изнад мреже подземних галерија,
притиском.
створена је репрезентација
За процену на дваводе
ду ине површинске нивоа повезана
створене отвором,
изнад мреже позната
подземних као дуална
галерија, мрежа.
ниво се састоји одПрви
површинског дренажног
створена је система,на
репрезентација који
двајенивоа
представљен директно
повезана површином
отвором, позната тла.
као дуална мрежа. Први ниво
чини систем
галерија, површинског
односно одводњавања,
путева и терена којиулазе
који примају је представљен
подсливногповршином тла
отицаја. Ови непосредно изнад
улази
ућиизнад галерија,
у други односно путева
ниво моделирања и терена
према који примају
утврђеним улазе подслива.
правилима за међусоОвину
улази улазе
повезаност између
други
чине ниво моделирања
хидраулички подземнепрема утврђеним
галерије правилима
које се, када за међусо ну повезаност ових нивоа. Други ниво
се доплате,
нивоа. Други ниво чине хидраулички подземне галерије
може довести до тога да линија енергетског нивоа премаши које, ниво
када се доплате,
тла, могу поплаве тик изнад земље,
стварајући
проузрокују
изнад да линија
земље, поново енергетског
поштујући нивоа
правила премаши ниво
комуникације тла, стварајући
између поплаве
подземне мреже тик Слика 3
и рута.
опет поштујући правила комуникације између подземне мреже и траса. Слика илуструје описане процесе.
3 илуструје описане процесе.
Падавине
Уочени догађаји
Дизајнирајте олује

Су цатцхментс
Инфилтрација

Пресретање
Рунофф (1Д/2Д)
ЛИДс

Зграде
Препреке (2Д)

Путеви

Отворени ток канала

Одводне решетке и
ивичњаци

Дренажна мрежа
Затворени водови
Проток под притиском

Слика3.3:Шематски
Слика Шематски приказ
приказ моделирања
моделирањаза
заПЦСВВМ.
ПЦСВВМ.

Примењен је званични стандард картографије града Сао Паула, Дигитална мапа града (МДЦ), Примењен
је званични стандард картографије града Сао Паула, Дигитална мапа града (МДЦ).
представљати рељеф, геометријска конформација, заузетост земљишта, зграде, тротоари, јавни
путеви представљати рељеф, геометријска конформација, заузетост земљишта, зграде, тротоари, јавни путеви
и улице, и друге површине (нпр. тргови, аште и зелене површине), као и подслив и улице, и друге
површине (нпр. тргови, аште и зелене површине), као и подслив
природни дренажни елементи који утичу на доток у макро-дренажни систем. МДЦ је резултат напора града
да стандардизује своју азу података, развијену кроз модерно снимање из ваздуха
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 6 од 18

природни дренажни елементи који утичу на доток у макро-дренажни систем. МДЦ је резултат
напора града да стандардизује своју азу података, развијену кроз савремене технике снимања из ваздуха
Вода 2018, 10, 6 од 18
са летовима о к ављеним
ЗА РЕЦЕПТ 2004. године, на којима су генерисане карте у размери 1/1000 и контурне линије од 1 м
вертикални интервали.
технике са летовима изведеним 2004. године, које су генерисале карте у размери 1/1000 и контуре Да и се
о ез едио хомогенији допринос подслива, слив је подељен на мале
линије од 1 м вертикалних интервала.
сливних подручја, испуштање у површинске чворове из хидрауличне мреже, пратећи
Да и се о ез едио хомогенији допринос сливовима, слив је подељен на малу дискретизацију путне
мреже. Систем површинских путева (искључујући тунеле) представља 2196
сливних површина, испуштања у површинске чворове из хидрауличке мреже, пратећи чворове, а слив
је подељен на једнак рој подслива.
дискретизација путне мреже. Систем површинских путева (искључујући тунеле) представљен је
геометријским
2196 карактеристикама
чворова, а слив главног
је подељен на једнак ројсистема макро-дренаже слива, који се састоји од подземних
подслива.
галеријеГеометријске
и све посе ности и шахтове,главног
карактеристике до ијене су измакро-дренажног
асена претходних студија и пројеката
система, који се састоји од
развијених
подземне загалерије
град. Коришћени су подаци из
и све сингуларности анкета спроведених
и шахтове, 1990-их,
до ијене су допуњени
из претходних анкетама
студија спроведених
недавним инспекцијама
и пројекти развијени загалерија. Мањи систем
град. Коришћени за одводњавање
су подаци формиран
из истраживања је скупом
рађених 1990-их, атмосферске
пречника до 1,2 канализације
м, чији
су наги и процењени
допуњен пратећи
анкетама које површинске
су спровеле нагиинспекције
недавне е, с о зиром на Мањи дренажни систем чини скуп
галерија.
минимално покривање
атмосферске од 1 м
канализације где мерени
пречника подаци
до 1,2 м, чијинису
су нагиили доступни. Веза
и процењени између подземља
следећи
површинске
доступни. Мрежанаги е, узимајући
и површинска у о језир
мрежа минималну
направљена покривеност
кроз одпоштују
отворе који 1 м где правила
мерени подаци нису иликарактеристикама
пропорционална
веза између
дренажне подземне
решетке и површинске
и ивичњаци, мреже
који су до врши
ијени се преко отвора
из општинских који поштују
евиденција и правила о јеката, као што су
сразмерно
теренским карактеристикама
прегледима. о јеката, каоошто
Ови репрезентативни су дренажне
јекти не само дарешетке и ивичњаци
су у складу довода, који су допуњени
са приливом
при уласка
процес ављени уизатмосферску
општинских евиденција и допуњени
канализацију, али итеренским
сусрет у прегледима. Ови репрезентативни
случају преливања из подземне о јекти
мреже у
не само да су у складу са процесом уласка дотока у атмосферску канализацију, већ се такође сусрећу
канала путног система. За сваку врсту о јекта дефинисана су правила уласка и изласка из таквих о јеката у случају
преливање из подземне мреже у канале путног система. Правила уласка и изласка из дренажне решетке или
довода ивичњака, са процењеним параметрима као што су висина, ширина и коефицијент отицања,
такви
студија о јекти су дефинисани за сваки тип дренажне решетке или ивичњака, са проценом на основу
[29].
параметри као што су висина, ширина и коефицијент отицања, на основу студија [29].
У модел су прво уведене постојеће мрежне карактеристике, а затим и оне од
У модел су прво уведене постојеће мрежне карактеристике, а затим и карактеристике пројектованих
система. Основни хидраулични модел представља укупно 110 км путева, 50 км дренаже
пројектовани системи. Основни хидраулични модел представља укупно 110 км путева, 50 км мреже и
2802 заједничка о јекта као ивичњака и одводних решетки. Слика 4 приказује расподелу
дренажне мреже и 2802 заједничка о јекта као ивичњаци и одводне решетке. Слика 4 приказује
елементе модела у региону.
дистри уција елемената модела у региону.

Слика
Слика 4. Мрежа
4. Мрежа заза моделирањеза
моделирање замодел
моделПЦСВВМ
ПЦСВВМ и
и систем
систем за
за одводњавање
одводњавањеструје.
струје.

Тре ало и размотрити и утицај режима тока реке Тамандуатеи, који и могао да се размотри и утицај
режима тока реке Тамандуатеи, који и могао
погоршати услове испуштања слива Анханга ауа током догађаја критично интензивних падавина погоршати
услове испуштања слива
у вододелници Анханга Наауа
Тамандуатеја. токомсистему
путном догађаја критично
испусти интензивних
се шире падавина
око слива, сло одне границе у сливовима
Тамандуатеја.
иза рани На путном док
су услови, систему испусти
испусти се шире
на реци око слива,
Тамандуатеи сло фиксне
имају одне границе
нивое, у зависности од услова су иза рани,
док симулирани
испусти на реци Тамандуатеи
период повратка, имају фиксне
процењен на нивое,
основуустаријих
зависности од
хидрауличких студија реке.
симулирани период
Анализом повратка,
кали рацијепроцењен на основупрегледима
модела и теренским старијих хидрауличких студија
, ило је могуће реке. да ли је дренажа.
проверити
ефикасност система је значајно смањена у овом асену з ог акумулације отпада у систему ефикасност
система је значајно
галерије, смањенадренажне
смеће зачепљује у овом решетке
асену з ивичњаке
ог нагомилавања
и водове уотпада
лошем устању.
галеријама,
С о зиром на ово тумачење,
почетни
смеће, модел
одводне је структуриран
решетке ивичњака са неким додатним
и водове гу ицима
у лошем стању. енергије
С о зиром на уово
каналима и зачепљеним каналима за
тумачење,
хидраулички
структуриран елементи.
са неким Резултати
додатним су показали
гу ицима да је
енергије увођењемиенергетских
у каналима гу систему.
хидрауличном итака тада прво итни модел
могуће или
међутим, ољесупредставити посматране
елементи. Резултати догађаје [19].
су показали да је Ови преувеличани
увођењем коефицијенти
енергетских гу итка,
гу итака тада ило могуће оље
се не одржава
представљају у симулацији
посматране следећих
догађаје сценарија
[19]. представљених
Ови преувеличани у овом раду, што
коефицијенти гу не
итка,и међутим,
тре ало нису одржани
утичу на њихово
у симулацији поређење,
следећих пошто
сценарија су сви анализирани
представљених подраду
у овом истим условима.
који не и тре ало да утичу на њихову
Поред тога, дренажне решетке и ивичњаци су имали проширене капацитете упоредо , пошто су сви
анализирани под истим условима.
предложени дистри уирани резервоари. Штавише, оптимизоване су димензије отвора и рана које
контролишу проток између тунела, са циљем да се максимизира дистри уирани систем складиштења и
минимизирају ефекти поплава на путевима и тунелима.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 7 од 18

Додатно, дренажне решетке и ивичњаци довода су имали проширени капацитети дуж предложених
дистри уираних резервоара. Штавише, оптимизоване су димензије отвора и рана које контролишу проток између

тунела, са циљем да се максимизира дистри уирани систем складиштења и минимизирају ефекти поплава на путевима
и тунелима.
Да и се представиле предложене контроле ЛИД-а, резултујући параметри симулације су процењени кроз
ком инацију порозних пропусних тротоара, кишних ашта (представљених у ПЦСВММ као тип ћелије за ио-ретенцију)
и инфилтрационих ровова. Подручја за могућу примену контрола ЛИД-а су процењена узимајући у о зир да се типови
ЛИД-а не преклапају, при чему је преовладавало усвајање инфилтрационих ровова и кишних ашта. Хидролошко и
хидраулично моделирање слива Анханга ауа урађено је с о зиром на његово тренутно стање и сценарио са
имплементацијом дистри уираних резервоара.
Сваки сценарио одговара ком инацији система за одводњавање, усвајања ЛИД контрола и временске серије падавина.

2.2. Сценарији падавина и климатских промена

Примењене пројектоване олује су окарактерисане кроз релације интензитет-трајање-фреквенција (ИДФ),

које додељују просечни интензитет падавина у датом трајању и вероватноћу појаве, о ично изражене као
период који је инверзан учесталости. Ови односи су до ијени низом интензивних података о падавинама,
довољно дугих и репрезентативних. ИДФ криве коришћене за наше студије изведене су из станице ИАГ/УСП
Е3-035 (са координатама 23 39 С, 46 38 В) која одговара Гум еловој функцији вероватноће [30,31] и
користећи методу момената за процену њене параметри [30–32]. Ова станица има дугу евиденцију посматрања,
од 1933. до 1997. (65 година), како је описао аутор [33].
Метода наизменичног лока се примењује на временску дистри уцију падавина до ијену коришћењем ИДФ релација,
усвајајући критично трајање од два сата. Ова дистри уција није везана за физичке појаве, већ је емпиријски метод који
карактерише критично стање. Ода рани периоди враћања одговарају 25 и 100 година.

За сценарије климатских промена, ИДФ_ЦЦ алат [34–36] је коришћен за креирање ажурираних ИДФ
кривих. Алат омогућава корисницима да генеришу информације ИДФ криве на основу посматраних података,
као и удуће климатске пројекције користећи пројектоване серије падавина из ГЦМ-а. Вишеструки удући
сценарији концентрације гасова стаклене аште (репрезентативни путеви концентрације, РЦП) су доступни
у алату за 24 ГЦМ који симулирају различите климатске услове који утичу на локалне податке о падавинама [34,35].
Алат ИДФ_ЦЦ усваја метод смањивања падавина у складу са квантилом (ЕКМ) да ажурира ИДФ криве,
описан у [34]. Заснован је на (и) сличности дистри уције промена између пројектованог периода и азног
периода (временско смањење) и (ии) просторног смањења годишњег максимума падавина (АМП) изведеног
из ГЦМ података и посматраног под-дневно података.
Функције квантилног мапирања се директно примењују на АМП да и се успоставиле статистичке везе између АМП
података о падавинама које генерише ГЦМ и података посматраних испод дана. Претпоставља се да ће однос изграђен
између основне линије ГЦМ-а и историјских посматрања станице остати исти

исто у пројектованим удућим ИДФ. ИДФ_ЦЦ алат нуди вишеструке ГЦМ из оре за ажурирање ИДФ кривих
за удуће климатске сценарије. Корисник може иза рати све моделе (опција ансам ла) или појединачни
ГЦМ и период пројекције. Мрежасти ГЦМ подаци и за основни период и за период пројекције просторно се
интерполирају у координате станице коришћењем методе пондерисања инверзног квадрата удаљености.
Та ела 1 представља резиме ИДФ кривих до ијених за тренутну студију случаја и
пројектоване промене за удуће сценарије у односу на историјски посматране ИДФ криве.
Предвиђене промене падавина крећу се од 18% до 53% пораста.
Сценарији укључени у нашу анализу одговарају пет различитих ИДФ кривуља за историјски период, користећи
записе посматрања, за две пројектоване олује повратне периоде од 25 и 100 година: два РЦП (4,5 и 8,5) за климатски
модел (ЦанЕСМ2) и ансам л од 24 климатска модела; и уочена су два уређења система одводњавања, тренутне и
предложене интервенције задржавања са ЛИД стратегијом .
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 8 од 18

Та ела 1. ИДФ криве за посматране податке (историјске) и за пројектоване сценарије, РЦП (репрезентативни

концентрацијски пут) 4.5 и 8.5 за ансам л (ЕНС) сва 24 модела и за модел ЦанЕСМ2.

РП (године) Историјски ЕНС РЦП 4,5 Укупно ЕНС РЦП 8.5 ЦанЕСМ2 РЦП 4.5 ЦанЕСМ2 РЦП 8.5
Укупно Промена Укупно Промена Укупно Промена Укупно Промена
(мм) (мм) (%) (мм) (%) (мм) (%) (мм) (%)

2 46,8 60,8 29,9 55,5 18,6 63,5 35,6 71,9 53.6

5 62,1 81,4 31,0 77,9 25,4 84,3 35,7 95,4 53.6
10 72,3 94,7 31,0 93,8 29,8 98,0 35,6 111,0 53.6
25 85,1 109,4 50 94,6 120,4 Вода 2018, 28,7 113,0 32,8 115,5 35,7 130,5 53.5
10, к ЗА ПРОЦЈЕНУ 100 104,0 131,2 27,3 126,9 34,2 128,4 35,7 144,3 52.6
8 од 18
26.2 140,4 35,0 141,1 35,6 151,8 45.9

10 72,3 94,7 31,0 93,8 29,8 98,0 35,6 111,0 53.6

25 85,1 109,4 28,7 113,0 32,8 115,5 35,7 130,5 53.5
2.3. Индекси опасности
50 94,6 120,4 27.3 126,9 34,2 128,4 35,7 144,3 52.6
100 104,0 131,2 26.2 140,4 35,0 141,1 35,6 151,8 45.9
Пројекти о оринских вода и управљање поплавним подручјима морају ити за ринути за ез едност људи
у поплављеним градским
2.3. Индекси срединама. Неколико студија је о
опасности јављено током последњих година након интензивног
истраживања анализе ризика у поплавним подручјима, [37–40].
Пројекти о оринских вода и управљање поплавним подручјима морају ити за ринути за ез едност
људи у [ 38], карактеристике људске величине (ХМ) се користе као независна варија ла у дефинисању
поплављена ур ана подручја. Неколико студија је о јављено током последњих година након интензивних
општих смерница за ез едност од поплава, али то се не сматра практичним с о зиром на широк спектар
истраживања анализе ризика у поплавним подручјима, [37–40].
такве карактеристике унутар популације.
У [38], карактеристике Да дефинишемо
људске величине ез едносне
(ХМ) се користе као независна варијагранице које су применљиве
ла у дефинисању за све осо
општих режима опасности. е,
смјернице
Режими ниске за су
опасности сигурност
назначенипротицаја од ина
где је ДВ (ду поплава, алипротока)
и рзина се то не сматра практичним с о зиром на широк распон
таквих < 0,4 м21с за децу (ХМ
карактеристике унутар
= 25 популације.
до 50 мкг) и Дефинисати
ДВ < 0,6 м2 с ез 1
едносне границе које су применљиве за одрасле
опасност за све осо (ХМ
е, > 50 мкг).
дефинисани су режими. Режими ниске опасности су назначени где је ДВ (ду ина и рзина протока) < 0,4 Зона умерене
опасности, која је опасна за неке одрасле и сву децу, дефинисана је као ДВ = 0,6
м2с –11 за децу (ХМ = 25 до 50 мкг) и ДВ < 0,6 м2с –1 за одрасле (ХМ1> 50 мкг). Умерена до 0,8 м2 с
. Вредности протока у опсегу ДВ = 0,8 до 1,2 м2 с представљају зону значајног ризика
зона опасности, која је опасна за неке одрасле и сву децу, дефинисана је као ДВ = 0,6 до 0,8 м2с –
(опасно за
1 већину), а чини се да је вредност протока од 1,2 горња граница толерантног протока за све
. Вредности протока у опсегу ДВ = 0,8 до 1,2 м2с –1 представљају зону значајног ризика (опасно по
експерименте и у свим величинама људи [38].
већина), а чини се да је вредност протока од 1,2 горња граница толерантног протока за све експерименте и
Поређење различитих
у свим људским сценарија
величинама [38]. је урађено са проценом ду ине воде на путевима
и тротоари и Поређење
индекс опасности. Методологија
различитих сценарија има
је урађено за циљ контрастирање
са проценом опасних
ду ине воде на путевима подручјаи на
и тротоарима различитим
индексом нивоима
опасности.

хидрауличког ризика,
Методологија има засциљ
о контрастирање
зиром на дуопасних
инуподручја
воде на путевиманивоима
на различитим и рзину отицања. Тхе цлассифицатион оф
хидрауличког
Класификација ризика,
различитих с о опасности
нивоа зиром на ду ину воде
приказана је на
на путевима и је
слици 5, која рзину отицања.из рада [40] и упоређена
прилагођена
као што јеразличитих
дефинисанонивоа
у [38].опасности приказана је на слици 5, која је прилагођена из рада [40] и са појасевима опасности
у поређењу са опсегом опасности како је дефинисано у [38].

Слика 5. Критеријуми анализе опасности

Слика 5. Критеријуми коришћени
анализе опасности у овом раду
коришћени модификовани
у овом из [39] и приказани
раду модификовани режимиопасности
из [39] и режими опасности

у [37].
представљени у [37].

2.4. Утицај на зграде

Од површинских нивоа поплава, извршена је анализа ризика од поплава зграда, квантификујући ризике као ниске, средње
или високе. Укупно је оцењено 10.730 о јеката. Ова анализа је спроведена од
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 9 од 18

2.4. Утицај на зграде

Од површинских нивоа поплава, извршена је анализа ризика од поплава о јеката, квантификовање ризика
као ниска, средња или висока. Укупно је оцењено 10.730 о јеката. Ова анализа је спроведена
са коте поплаве додељене згради, која потиче из дигиталног модела терена (ДТМ),
у поређењу са водном главом у сегменту пута који је нај лижи о јекту. Овај алат за анализу је део
диференцијали
Вода 2018, 10, кПЦСВММ
ЗА РЕЦЕПТ интерфејса. Низак ризик је класификован као ниво поплава ограничен на улицу 9 од 18

ниво, просечан ризик су ситуације где ду ина воде достиже 15 цм на тротоару, а висок ризик
у поређењу са водном главом у сегменту пута који је нај лижи о јекту. Овај алат за анализу је део локација где
ду ина воде достиже и до 15 цм на тротоару.
диференцијали ПЦСВММ интерфејса. Низак ризик је класификован као ниво поплава ограничен на ниво улице,

просечан ризик су ситуације када ду ина воде достиже 15 цм на тротоару, а висок ризик 3. Резултати и дискусија
иле локације на којима ду ина воде достиже и до 15 цм на тротоару.
Резултати су представљени у смислу нивоа воде, индекса опасности и утицаја на
3. Резултати и дискусија
зграде за тренутни систем одводњавања, предложени систем задржавања, контроле ЛИД-а и климу
промените сценарије.су представљени у смислу нивоа воде, индекса опасности и утицаја на
Резултати
зграде за постојећи дренажни систем, предложени систем задржавања, контроле ЛИД-а и климу 3.1. Нивои
површинске
променитеводе
сценарије.

Нивои воде су представљени у пет различитих оја на слици 6, а путеви су о ојени

3.1. Нивои површинске воде
према овим класама. Слика 6 приказује резултате за 25-годишњи повратни период олуја под различитим
Нивои
климатских воде су
промена за представљени у пет
тренутни систем различитих
одводње оја на слици
и предложени дистри6, ауирани
путеви систем
су о ојени сценарији
за складиштење
према овим класама. Слика 6 приказује резултате за 25-годишњи повратни период олуја под
различитим са истим сценаријима пројектовања олује. О а сценарија система за одводњавање јасно су показала повећање
сценарије климатских промена за тренутни систем одводњавања и предложени дистри уирани систем
складиштења у водостајима за пројектоване удуће сценарије, са максимално 26% путева захваћених 0,5 м
са истим сценаријима пројектовања олује. О а сценарија система за одводњавање јасно су показала
повећање воде или више за модел ЦанЕСМ2 и РЦП 8.5, повећавајући се са 13% за историјску олују на
водостаји за пројектоване удуће сценарије, са максимално 26% путева захваћених 0,5 м постојећег
одводњавања. Са дистри
воде или више за моделуираним складишним
ЦанЕСМ2 системом,са
и РЦП 8.5, повећање о 13%
им путева са водостајем
за историјску олују дојењих
већи
0,5 м кретало
се од 3% до дренажа.
струјна 12% за свеСапројектоване сценарије
дистри уираним олује.складиштења,
системом За све сценарије,
о им нижи региони
путева са водостајем вишим од
њих
слива 0,5долине
у дну м кретао
дужсе од 3% 9до
Авениде де12% заПраца
Јулхо, све пројектоване
да Бандеира исценарије олује. За све сценарије, нижи
Анханга ау
региони
имали слива
су већи у дну долинениво
концентрисани дуж воде,
Авенида
као9што
де Јулхо, Праца да
је приказано наБандеира и тунела Анханга
слици 6. Међутим, ау
када упоредимо
тунел јепостојећег
симулацију имао већисистема
концентрисани
одводњеводостај, као што је
и распоређених приказано на
акумулација, слицивидети
можемо 6. Међутим, када упоредимо
да проширење
симулацијом постојећег система одводњавања и распоређених акумулација, можемо видети да је код путева са
водостајем површинских вода мањим од 0,15 м знатно већа у овој другој.
проширење путева са водостајем површинских вода мањим од 0,15 м значајно је веће у последњем.

Слика
Слика6.6.Резултати нивоаповршинских
Резултати нивоа површинских вода,
вода, 25-годишњи
25-годишњи повратни
повратни период
период олује. олује.

За о а сценарија, тренутни дренажни систем и дистри уирани резервоари су разматрали мере

контроле ЛИД-а за анализе. Уз интервенције коришћењем предложеног дистри уираног складишта
Machine Translated by Google 10 од 18
Вода 2018, 10, к ЗА РЕЦЕПТ

система, по ољшање слива са смањењем ду ине воде је евидентно, упоређујући тренутне и пројектоване
интервенције на систему за одводњавање на слици 7 за сваку од пројектованих олуја, 25- и 100-годишњи повратак,10 од 18
Вода 2018, 10, 829
укључујући пројекције климатских промена.
Као што се и очекивало, резултати до ијени за 100-годишњи повратни период олуја показују смањени о им
путева са ниским
тренутни нивоом
систем површинске
одводњавања воде и повећање
и дистри о има путева
уирани резервоари са ду ином
разматрани већом од 0,5 За о а сценарија,
ПОКЛОПАЦ
м.
контролне мере за анализе. Уз интервенције коришћењем предложеног дистри уираног складишта
Оноевидентно
системом, што се, међутим, може приметити
по ољшање је да је саду
слива са смањењем сценаријима
ине воде, екстремних
упоређујућиклиматских промена, посе но РЦП
8.5, ду ине воде
пројектованим су упоредиве на
интервенцијама са систему
сценаријем са тренутним
одводњавања системом
на слици 7 заодводње
сваку од и тренутним и олуја,
пројектованих
историјска олуја. Ово изазива за ринутост и тре ало и да упозори градске доносиоце одлука да одмах предузму
акцију за 25- и 100-годишњи повратак, укључујући пројекције климатских промена.
је потре но.

Слика7.
Слика 7.Поређење
Поређење резултата
резултата нивоа
нивоаповршинских
површинскихвода
водазаза
период повратка
период од од
повратка 25 и
25100 година.
и 100 година.

3.2. Индекси опасности

Као што се и очекивало, резултати до ијени за 100-годишњи повратни период олуја показују смањени о им
ниским Резултати анализе опасности
нивоом површинске за ода ране
воде и повећањем о историјске
има путеваиса
климатске
ду иномпромене
већом оддизајнирају путеве са олујама са
Сценарији су приказани на слици 8 за садашњи систем одводњавања и дренажни систем 0,5 м.
укључујући стратегију дистри уираног складиштења. Са о е карте, оно што је јасно приметно је да оно што се,
међутим, може приметити јесте да са сценаријима екстремних климатских промена, посе но РЦП
сценарији климатских промена повећавају проценат нивоа високог ризика. За садашњи дренажни систем, 8.5, ду ине
воде су упоредиве са сценаријем са тренутним системом одводњавања и историјским
олуја. Ово изазива за ринутост и тре ало и да упозори градске доносиоце одлука да је потре на хитна акција.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 11 од 18

3.2. Индекси опасности

Резултати анализе опасности за ода ране историјске сценарије и сценарије климатских промена
приказани су на слици 8 за постојећи систем одводњавања и дренажни систем који укључује
стратегија дистри уираног складиштења. Са о е карте, оно што је јасно приметно је промена климе
Вода 2018, 10, 11 од 18
к ЗА РЕЦЕПТ проценат нивоа високог ризика. За садашњи дренажни систем, велика опасност
сценарији повећавају
индекс се повећава са 18% на 35% за ЦанЕСМ2 РЦП 8.5 модел. Најмање повећање је за
индекс високе опасности се повећава са 18% на 35% за ЦанЕСМ2 РЦП 8.5 модел. Најнижи је
Ансам л приступ и РЦП 4.5, где ниво високог ризика достиже 30% (Слика 8). Са
повећање је за Ансем ле приступ и РЦП 4.5, где ниво високог ризика достиже 30% (Слика 8). имплементацијом
дистри уираних резервоара, индекс високе опасности се повећава са 6% на 21% за
Са имплементацијом дистри уираних резервоара, индекс високе опасности се повећава са 6% на ЦанЕСМ2 РЦП
8.5 модел.
21% за модел ЦанЕСМ2 РЦП 8.5.

Слика 8. Резултати анализе опасности, период поврата од 25 година.

Слика 8. Резултати анализе опасности, период поврата од 25 година.

Резиме
Резиме резултата
резултата анализе
анализе опасности
опасности за за
о оа система
а система за одводњавање
одводње су представљени
представљени су за за
сврхе поређења
поређења на слицина9, слици 9, с о назиром
с о зиром на периоде
периоде поврата
поврата од од година.
25 и 100 25 и 100Од
година. Из сврхе
резултати
резултати јасно
јасно да да је дистриуирани
је дистри уирани систем
систем складиштења
складиштења ефикасан
ефикасан у смањењу
у смањењу сливних подручја
изложених подручја слива
изложен
подложне високом
високом ризику
ризику у свим
у свим пројектним
пројектним сценаријима
сценаријима олује.
олује. ЗаЗа историјску
историјску запосматрану олују,оо ласти
ележену олују, ластиподложне високим

са до високог
нивоима нивоа опасности
опасности смањени
су смањени на 6% су
сана 6% са предложеним
предложеним системом
системом одводњавања
одводњавања са 18% сасасадашњим
18%
постојећи систем за период повратка од 25 година. За период поврата од 100 година, ове вредности о ухватају
систем за период поврата од 25 година. За период поврата од 100 година, ове вредности се крећу између 23%
између 23% и 9%. За све сценарије кише и о а система за одводњавање, понашање ЛИД-ова је ило и 9%. За
све сценарије кише и о а система за одводњавање, процењено је понашање ЛИД-ова, и
процењено и уочено је мало по ољшање опасности.
види се мало по ољшање опасности.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 12 од 18

Вода 2018, 10, к ЗА РЕЦЕПТ 12 од 18

Слика9.9.Поређење
Слика Поређењерезултата
резултатаанализе
анализеопасности
опасностизазапериоде
периоде повратка
повратка одод
2525
ии 100
100 година.
година.

Занимљива анализа повећања опасности за сценарије климатских промена заснована на историјским

Занимљива анализа повећања опасности за сценарије климатских промена заснована на историјским
уочене пројектоване олује се могу видети на слици 10. На овој слици, помаци између нивоа
посматраних пројектованих олуја могу се видети на слици 10. На овој слици, помаци између нивоа
опасност од ниске до средње и високе, када се анализирају оз иљнији сценарији кише, може се видети.
опасност од ниске до средње и високе, када се анализирају оз иљнији сценарији кише, може се видети.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 13 од 18

Вода 2018, 10, к ЗА РЕЦЕПТ 13 од 18

Слика 10.
Слика 10. Повећање
Повећање опасности
опасности за
за сценарије
сценарије климатских
климатских промена
променана
наоснову
основуисторијских
историјскихпосматраних
посматранихолуја.
олуја.

3.3. Утицај
3.3. Утицај нана
зграде
зграде
Процена ризика
Процена ризика од
од поплава
поплава зграда
зграда је
је кључна
кључна за
за помоћ
помоћ доносиоцима
доносиоцимаодлука
одлукаиименаџерима
менаџерима да разумеју
разумеју ниво ризика за зграде и о јекте. Слика 11 представља анализу ризика од поплава
ниво ризика за зграде и о јекте. Слика 11 представља анализу ризика од поплава о јеката за
зграде за 25-годишњи повратни период олуја. За садашњи систем одводње, ниво високог ризика 25-годишњи
повратни период олује. За садашњи систем одводњавања, ниво високог ризика је порастао са 13%
повећан са 13% са посматраном дизајнерском олујом на 27% са ансам лом свих модела и РЦП са уоченом
дизајнерском олујом на 27% са ансам лом свих модела и РЦП 8.5, и на 25% за
8.5 и до 25%
ЦанЕСМ2 за и
модел модел ЦанЕСМ2
РЦП 8.5. и РЦП 8.5.стратегијом
Са предложеном Са предложеном
дистри стратегијом дистри уираног
уираног складиштења складиштења,
вредности на високом нивоу
вредности високог нивоа ризика зграда за ЦанЕСМ2 РЦП 8.5 повећане су са 6% на 22%, а на 14% ризик зграда
за ЦанЕСМ2 РЦП 8.5 повећане су са 6% на 22%, а на 14% за ансам л РЦП 8.5.
за ансам л РЦП 8.5.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 14 од 18

Вода 2018, 10, к ЗА РЕЦЕПТ 14 од 18

Слика
Слика11.
11.Анализа
Анализаризика
ризикаод
одпоплава
поплаваоо јеката,
јеката,период
периодповрата
повратаод
од25
25година.
година.

Резултатианализе
Резултати анализеризика
ризикаододпоплава
поплавазграда
зградаза
затренутни
тренутнииидистри
за дистри уирани
уирани систем
систем складиштења
складиштења
и ЛИД-ови су представљени на слици 12, упоређујући различите сценарије падавина с о зиром
а ЛИД-ови су представљени на слици 12, поредећи различите сценарије падавина с о зиром на повратак на повратак,
периодеод
периоде од2525година
година и 100
и 100 година.
година. Усвојени
Усвојени уређаји
уређаји у систему
у систему одводњавања
одводњавања показују
показују по ољшање
по ољшање
иефикасност и смањење
смањени ризик ризика
у зградама у зградамауиисто
и опасности; опасности; истовремено
време видимо видимо да је климатска ефикасност
да клима
сценарији промене узрокују значајно погоршање перформанси система за
сценарији промене узрокују значајно погоршање перформанси система заодводњавање.
одводњавање.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 15 од 18

Вода 2018, 10, к ЗА РЕЦЕПТ 15 од 18

јеката, поређење
Слика 12. Анализа ризика од поплава о јеката, поређење резултата
резултата 25-
25- ии 100-годишњих
100-годишњих повратних
повратних периода.
периода.

4. Закључци
4. Закључци

За тренутну ситуацију слива, поплаве са високим нивоом опасности су усредсређене на дну долине .
дуж Авениде
Јулхо, 9 де
Праца да Јулхо, Праца
Бандеира да Бандеира
и тунела Анханга иау;
тунела Анханга
међутим, про ау;
леммеђутим, про лем је и дуж Авениде 9 де
је такође
распоређених дуж неколико авенија и тачака широм асена.
распоређених дуж неколико авенија и тачака широм асена.
Да ио.
је и се у лажиле поплаве у сливу представљеном у овој студији, дистри уирани систем за складиштење
верификовано коришћењем
верификовано коришћењем симулационог
симулационог модела
модела са
са веома
веома детаљним
детаљним приказима
приказима система
система одводњавања
одводњавања ии ур аних
ур аних елемената.
Тренутни Тренутни капацитет
капацитет дренажног система и дренажног
предложена система и предложена
алтернатива су ком алтернатива
иновани са или су елементи.
у комконтрола.
ЛИД инацијиЗасапроцену
ЛИД контролама. Алтернативни
различитог дренажни
дизајна коришћени систем и ЛИД контроле
су алтернативни дренажнису коришћене
систем и ЛИД за процену
контроле
различити пројектовани сценарији олује са периодима повратка од 25 и 100 година, као и ажурирани
ИДФ олује са периодима повратка од 25 и 100 година, као и ажурирани ИДФ под климатским условима сценарији
под климатским
промена променама
за РЦП 4.5 за РЦП 4.5 и РЦП 8.5.
и РЦП 8.5.
Приказани резултати показују
Приказани резултати показују дада
је је
дистри
дистриуирани систем
уирани складиштења
систем ефикасан
складиштења алат за
ефикасан смањење
алат за смањење
поплаве уу региону,
поплаве региону, посе
посе но
но за
за сценарије
сценарије засноване
засноване на
на постојећим
постојећим кривуљама
кривуљама ИДФ-а.
ИДФ-а. Међутим,
Међутим, сценарији
сценарији
где су примењене ажуриране ИДФ криве под климатским променама показују да чак и уз имплементацију
од предложених по ољшања система, поплаве и хазардни услови неће ити драстични
по ољшано, посе но за сценарије са већим емисијама, као што је РЦП 8.5.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 16 од 18

где су примењене ажуриране ИДФ криве под климатским променама показују да, чак и уз имплементацију предложених
по ољшања система, услови поплава и опасности неће ити драстично по ољшани, посе но за сценарије са већим
емисијама, као што је РЦП 8.5.
Ово може ити варљиво за становнике који су потпуно свесни драматичних ефеката климатских промена
на високо насељена ур ана подручја. Предложени дистри уирани систем складиштења није довољан да
у лажи про лем поплава у приказаној студији случаја, уколико се материјализују променљиви климатски услови.
Као што је поменуто, ур анисти и заинтересоване стране тре а да предузму хитне мере како и спречили даље
повећање и учесталост поплава у региону. Тре ало и истражити и друге алтернативе, као што је даље проширење
система задржавања и спровођење других мера контроле ЛИД-а. Свест становништва је ез сумње неопходна као кључ
за по ољшање отпорности заједнице на понављајуће и неиз ежне поплаве у сливу.

Доприноси аутора: ЈИБГ, ЦФВдС и ЦдПМО су осмислили и дизајнирали модел. АС и ЈИБГ су осмислили сценарије климатских
промена и сви аутори су помогли у писању и рецензији рукописа.

Финансирање: Ово истраживање није до ило спољно финансирање.

Захвалнице: Аутори желе да одају признање Ла Сид—Ла ораторио де Системас де Супорте а Децисоес
Универзитета у Сао Паулу и ФЦТХ—Фундацао Центро Тецнологицо де Хидраулица за подршку пружену за
истраживање, као и Граду Сао Паулу за пружање скупови просторних података. Такође смо захвални
анонимним рецензентима на њиховим корисним коментарима и сугестијама.
Суко интереса: Аутори изјављују да нема суко а интереса.

Референце

1. Силва, ЦВФ; Оливеира, ЦПМ; Гарсија, ЈИБ; Иазаки, ЛФОЛ; Натале, О.; Бритес, АПЗ Сценарио Евалуатион оф Алтернативес
фор Флоод Цонтрол ин Анханга ау Ватерсхед, Бразил. У Процеедингс оф тхе 6тх Интернатионал Цонференце он
Флоод Манагемент, Сао Пауло, Бразил, 16–18 Септем ер 2014; АБРХ: Нешвил, ТН, САД, 2014.

2. Шардонг, А.; Сривастав, РК; Симоновић, СП Ажурирање једначине интензитет-трајање-фреквенција за град Сао Пауло под
утицајем климатских промена. РБРХ 2014, 19, 176–185. [ЦроссРеф]
3. Маренго, ЈА; Цхоу, СЦ; Каи, Г.; Алвес, ЛМ; Пескеро, ЈФ; Соарес, ВР; Таварес, П. Развој регионалних удућих сценарија
климатских промена у Јужној Америци користећи Ета ЦПТЕЦ/ХадЦМ3 пројекције климатских промена: Климатологија
и регионалне анализе за асене реке Амазон, Сао Франциско и Парана.
Цлим. Дин. 2011, 38, 1829–1848. [ЦроссРеф]
4. Семадени-Давиес, А.; Херне ринг, Ц.; Свенссон, Г.; Густафссон, ЛГ Утицај климатских промена и ур анизације на
одводњавање у Хелсинг оргу, Шведска: ком иновани канализациони систем. Ј. Хидрол. 2008, 350, 100–113.
[ЦроссРеф]
5. Хинкел, Ј.; Линке, Д.; Вафеидис, АТ; Перретте, М.; Ницхоллс, РЈ; Тол, РСЈ; Марзеион, Б.; Феттвеис, Кс.; Ионесцу, Ц.; Леверманн,
А. Штета од о алних поплава и трошкови адаптације под порастом нивоа мора у 21. веку.
Проц. Натл. Акад. Сци. САД 2014, 3292–3297. [ЦроссРеф] [Пу Мед]
6. Муис, С.; Гунералп, Б.; Јонгман, Б.; Аертс, ЈЦЈХ; Вард, ПЈ Ризик од поплава и стратегије прилагођавања у условима климатских
промена и ур ане експанзије: про а илистичка анализа користећи гло алне податке. Сци. Тотал Енвирон. 2015,
538, 445–457. [ЦроссРеф] [Пу Мед]
7. Муллер, М. Прилагођавање климатским променама: Управљање водама за ур ану отпорност. Енвирон. Ур ан 2007,
19, 99–113. [ЦроссРеф]
8. Сеидоу, О.; Рамсаи, А.; Нистор, И. Утицаји климатских промена на екстремне поплаве И: Ком иновање несавршених
детерминистичких симулација и нестационарне фреквенцијске анализе. Нат. Хазардс 2012, 61, 647–659. [ЦроссРеф]
9. Сзеврански, С.; Казак, Ј.; Змуда, Р.;˙Вавер, Р. Процена заснована на показатељима за управљање ресурсима земљишта у
већој ур аној зони Вроцлава у Пољској. Пол. Ј. Енвирон. Пастув. 2017, 26, 2239–2248. [ЦроссРеф]
10. Зхоу, К.; Миккелсен, ПС; Халснаес, К.; Арн јерг-Ниелсен, К. Оквир за економску процјену ризика од плувијалних поплава
со зиром на ефекте климатских промјена и користи од адаптације. Ј. Хидрол. 2012, 414, 539–549.
[ЦроссРеф]
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 17 од 18

11. Цханг, ХК; Тан, ИЦ; Лаи, ЈС; Пан, ТИ; Лиу, ТМ; Тунг, ЦП Унапређење дренажног система за управљање поплавама са проценом
потенцијалних ефеката климатских промена. Хидрол. Сци. Ј. 2013, 58, 1581–1597.
[ЦроссРеф]
12. А деллатиф, М.; Атхертон, В.; Алкхаддар, Р.; Осман, И. Процена ризика од поплава за ур ани водоводни систем у
променљивој клими коришћењем вештачке неуронске мреже. Нат. Хазардс 2015, 79, 1059–1077. [ЦроссРеф]
13. Зхоу, К.; Ленг, Г.; Хуанг, М. Утицаји удућих климатских промена на о им ур аних поплава у Хоххоту у северној Кини:
Предности у лажавања климатских промена и прилагођавања. Хидрол. Еартх Сист. Сци. 2018, 22, 305–316. [ЦроссРеф]

14. Хамонд, МЈ; Цхен, АС; Ђорђевић, С.; Бутлер, Д.; Марк, О. Процена утицаја ур аних поплава: стање
тхе-арт ревиев. Ур ан Ватер Ј. 2015, 12, 14–29. [ЦроссРеф]
15. Агенција за заштиту животне средине САД (УС ЕПА). СВММ 5 Приручник за апликације; ЕПА/600/Р-09/000; Национална
истраживачка ла ораторија за управљање ризицима, Канцеларија за истраживање и развој: Синсинати, Охајо, САД, 2009.

16. Агенција за заштиту животне средине САД (УС ЕПА). Референтни приручник за модел управљања атмосферским водама, том
ИИИ – Квалитет воде; ЕПА/600/Р-16/093; Национална истраживачка ла ораторија за управљање ризицима, Канцеларија
за истраживање и развој: Синсинати, Охајо, САД, 2016.
17. Јацкисцх, Н.; Маркус Веилер, М. Хидролошки исход локације за развој са малим утицајем (ЛИД), укључујући
суперпозиција са врховима тока. Ур ан Ватер Ј. 2017, 14, 143–159. [ЦроссРеф]
18. Роса, ДЈ; Јохн, ЦЦ; Мицхаел, ЕД Кали рација и верификација СВММ за развој са малим утицајем.
Џем. Ватер Рес. доц. (ЈАВРА) 2015, 51, 746–757. [ЦроссРеф]
19. ЦХИ. ПЦСВММ. 2018. Доступно на мрежи: хттпс: //ввв.пцсвмм.цом/ (приступљено 8. јуна 2018.).
20. Россман, Л.; Ху ер, В. Референтни приручник за модел управљања атмосферским водама, том И, Хидрологија; ЕПА/600/Р-15/
162А; УС ЕПА Канцеларија за истраживање и развој: Вашингтон, ДЦ, САД, 2015.
21. Агенција за заштиту животне средине САД (УС ЕПА). Референтни приручник за модел управљања атмосферским водама, том
ИИИ—Квалитет воде; ЕПА/600/Р-16/093; Национална истраживачка ла ораторија за управљање ризицима, Канцеларија
за истраживање и развој: Синсинати, Охајо, САД, 2016.
22. Гиронас, Ј.; Роеснер, Л.; Россман, ЛА; Давис, Ј. Нови приручник за апликације за модел управљања олујним водама (СВММ).
Енвирон. Модел. Софтв. 2010, 25, 813–814. [ЦроссРеф]
23. Сонг, ЈИ; Цхунг, ЕС Оквир за анализу одлука на основу више критеријума за одређивање приоритета локација и типова ниске
утичу на развојне праксе. Вода 2017, 9, 291. [ЦроссРеф]
24. Ахиа ламе, Л.; Схакиа, Р. Моделирање ефеката смањења поплава од развоја са малим утицајем на нивоу вододелнице.
Ј. Енвирон. Манаг. 2016, 171, 81–91. [ЦроссРеф] [Пу Мед]
25. Аријал, СК; Асх олт, С.; МцИнтосх, БС; Петроне, КП; Махеепала, С.; Цховдхури, РК; Гарденер, Т.; Гардинер, Р. Процена и
у лажавање хидролошких утицаја ур анизације у полуур аним сливовима коришћењем модела управљања
атмосферским водама. Ватер Ресоур. Манаг. 2016, 30, 5437–5454. [ЦроссРеф]
26. Циполла, СС; Маглионико, М.; Стојков, И. Дуготрајно хидролошко моделирање екстензивног зеленог крова по
средства СВММ. Ецол. инж. 2016, 95, 876–887. [ЦроссРеф]
27. Ианг, И.; Цхуи, ТФМ Брза процена хидролошких перформанси развојних пракси са малим утицајем под пројектним олујама.
Џем. Ватер Ресоур. Ассо. 2018, 54, 613–630. [ЦроссРеф]
28. Лиу, И.; Бралтс, ВФ; Енгел, БА Процена ефективности пракси управљања хидрологијом и квалитетом воде на нивоу
вододелнице са моделом падавина-отицај. Сци. Тотал Енвирон. 2015, 511, 298–308. [ЦроссРеф]
[Пу Мед]
29. Томаж, П. Хидролошки и хидраулички прорачуни за комуналне радове. Навегар 2012. (на португалском)
30. Миллингтон, Н.; Самиран, Д.; Симоновић, СП Поређење ГЕВ, Лог-Пеарсон тип 3 и Гум ел расподеле у сливовима горњег
дела реке Темзе према гло алним климатским моделима; Извештај о истраживању водних ресурса р. 077; Фацилити
фор Интеллигент Децисион Суппорт, Департмент оф Цивил анд Енвиронментал Енгинееринг: Лондон, УК; Онтарио, ОН,
Канада, 2011; стр. 53. ИСБН 978-0-7714-2898-2.
31. Хоскинг, ЈРМ; Валлис, ЈР Регионална анализа фреквенција; Цам ридге Университи Пресс: Цам ридге, УК, 1997.
32. Сардонг, А.; Симоновић, СП; Сандинк, Д. Компјутеризовани алат за развој кривуља интензитет-трајање-фреквенција у
условима променљиве климе: Технички приручник в.3; Извештај о истраживању водних ресурса р. 103; Фацилити фор
Интеллигент Децисион Суппорт, Департмент оф Цивил анд Енвиронментал Енгинееринг: Лондон, УК; Онтарио, Онтарио,
Канада, 2018; стр. 67. ИСБН 978-0-7714-3107-4.
Machine Translated by Google

Вода 2018, 10, 829 18 од 18

33. Мартинез Јуниор, Ф.; Магни, НЛГ Једначине интензивних падавина у држави Сао Пауло; Катедра за воду и електричну енергију,
Политехничка школа Универзитета у Сао Паулу: Сао Пауло, Бразил, 1999; стр. 125.
(На португалском)
34. Симоновић, СП; Сцхардонг, А.; Сандинк, Д.; Сривастав, Р. Ве - азирана алатка за развој криве фреквенције
интензитета трајања у условима промене климе. Енвирон. Модел. Софтв. Ј. 2016, 81, 136–153. [ЦроссРеф]
35. Сандинк, Д.; Симоновић, СП; Сцхардонг, А.; Сривастав, Р. Систем за подршку одлучивању за ажурирање и укључивање утицаја
климатских промена у криве интензитет-трајање и учесталост падавина: преглед процеса укључивања заинтересованих
страна. Енвирон. Модел. Софтв. Ј. 2016, 84, 193–209. [ЦроссРеф]
36. Сардонг, А.; Симоновић, СП; Сандинк, Д. Компјутеризовани алат за развој кривуља интензитет-трајање-фреквенција у условима
променљиве климе: Приручник за кориснике в.3; Извештај о истраживању водних ресурса р. 104; Фацилити фор
Интеллигент Децисион Суппорт, Департмент оф Цивил анд Енвиронментал Енгинееринг: Лондон, УК; Онтарио, Онтарио,
Канада, 2018; стр. 80. ИСБН 978-0-7714-3108-1.
37. А т, СР; Виттлер, РЈ; Таилор, А.; Љу ав, ДЈ Људска ста илност у зони високе опасности од поплава. Ватер Рес. Бик.
1989, 25, 881–890. [ЦроссРеф]

38. Јонкман, СН; Вријлинг, ЈК; Вроувенвелдер, АЦВМ Методе за процену гу итка живота услед поплава: Преглед литературе и
предлог нове методе. Нат. Хазардс 2008, 46, 353–389. [ЦроссРеф]
39. Сханд, ТД; Смитх, ГП; Цок, РЈ; Блацка, М. Израда одговарајућих критеријума за ез едност и ста илност лица и возила у
поплавама. У З орнику радова 34. конференције ИАХР, Бриз ејн, Аустралија, 26. јун–1. јул 2011.

40. Руссо, Б.; Гомез, М.; Маццхионе, Ф. Критеријуми опасности за пјешаке за поплављена ур ана подручја. Нат. Хазардс 2013, 69,
251–265. [ЦроссРеф]

© 2018 од аутора. Ималац лиценце МДПИ, Базел, Швајцарска. Овај чланак је чланак отвореног приступа
који се дистри уира под условима и одред ама Цреативе Цоммонс Аттри утион

(ЦЦ БИ) лиценца (хттп://цреативецоммонс.орг/лиценсес/ и/4.0/).