DRVENE KONSTRUKCIJE

Prvi konstruktivni materijali za izgradnju objekata za ivot i okupljanje ljudi, pre nekoliko hiljada godina, bili su drvo i kamen. Poetkom Nove ere, u Indiji, Japanu i Kini, sa jedne strane planete, kao i u severnoj Evropi, sa druge, razvili su se prve ideje za stabilne kvadratne i trougaone konstrukcijske forme od drveta, odnosno pojavljuju se prve zanatlije ove vrste.

 Sve do XVI veka, ova vrsta zanatstva je bila tajna koja se usmeno prenosila sa majstora na uenike. Mnoge zgrade visoke spratnosti (sedam, osam etaa) koje postoje i danas, napravljene su u Evropi u periodu od XVII do XIX veka, tako to je osnovni konstrukcioni sistem drveni ram, a ispuna zidova je od opeke. Danas je najira upotreba drveta u konstrukcijama za izradu razliitih drvenih krovova, na slian nain kao i vekovima unazad, a zatim i za izradu enterijera, unutranjih stepenita, ree zidova. U vidu nosaa od lepljenog lameliranog drveta, drvo uspeno konkurie betonu i eliku za izgradnju hala i slinih objekata, zbog mogudnosti premodavanja velikih raspona.

 Potranja za drvetom kao graevinskim materijalom je u porastu iz godine u godinu zato to se ljudi svesno odluuju za prirodnu i zdravu konstrukciju svog doma. Drvo kao prirodni materijal ima svojstvo samoregulacije mikroklime. Drvo u prirodi se sastoji od centralnog jezgra (sri) i niza koncentrinih krugova koji se nazivaju godovima i koje sadre aktivne delije ksilema. Na njegove mehanike karakteristike utiu gustina, otedenja od gljiva i insekata, prisustvo vorova i sadraj vlage.
3

 Shodno sastavu drveta i njegovoj nosivosti, sva drvna graa se moe podeliti u klase (I,II i III). Prema poreklu, moe se govoriti o etinarima, lidarima i egzotinom drvedu, kao i o tvrdoj i mekoj grai. Radi trajnosti konstrukcija, potrebno ih je zatititi protivpoarnim premazima, kao i premazima za zatitu od biolokih tetoina.
4

 Za upotrebu u graevinarstvu danas se koristi:

obla graa, koju ini samo stablo bez grana i kore poluobla graa i etvrtae tesana graa, oblice i poluoblice za izradu enterijera rezana graa:
tanke daske 9-13 mm letve max. 33-48 mm daske 14-40 mm talpe 40 mm gredice a/b= max. 10/10 cm grede max. 38/38 cm lepljeno lamelirano drvo

ploasti proizvodi, furnirske ploe, per ploe, lesonit ploe, iverica, OSB, intrallam, parallam, ... graevinska galanterija:
brodski pod (jela, bor) parket, obian i mozaik (hrast, bukva, bagrem).

 SPOJNA SREDSTVA
EKSERI Imaju dobru nosivost, masovno se proizvode, pa su shodno tome i ekonomini u primeni. Danas se proizvode mainskim putem od glatkih ili rebrastih komada ice, tako to im je jedna strana zailjena a druga oblikovana u ravnu, uvuenu ili ispupenu glavu.

 Upotreba, nosivost i rastojanje eksera definisani su standardima. U tehnikoj dokumentaciji se obeleavaju nE-10d/l gde su n broj eksera E- skradeno od ekser 10d prenik izraen u 1/10 mm l duina eksera u mm.
7

 Prenik eksera zavisi od debljine najtanjeg elementa u vezi. Preporuuje se debljina eksera od t/8 do t/12, kako ne bi dolo do cepanja drveta. Preporuena debljina drveta za poznati prenik eksera za etinarsku grau je: t=d(3+8d)2,4 cm gde je t minimalna debljina drvenog elementa u vezi u cm d prenik eksera u cm. Preporuena debljina drveta za poznati prenik eksera za daane nosae je: t=2/3 d(3+8d)1,8 cm
8

 Dubina zabijanja eksera je s=12d. Nosivost eksera opteredenog na smicanje: gde su m - senost veze, d - prenik eksera u cm, F -nosivost u N U sluaju da se veza izvodi tako to se prethodno bue rupe za eksere vedeg prenika da se ne bi otetila vlakna, ili se na delu veze postavljaju tanki metalni limovi, konana nosivost se povedava za 25% do 50 %. Zbir nosivosti svih eksera se mora smanjiti za 10% ako je u vezi u jednoj liniji, u pravcu vlakana drveta vie od 10 eksera, odnosno za 20 % za vie od 20 eksera.
9

5000d 2 m 1 d

 Ekseri koji se zabijaju paralelno sa pravcem pruanja vlakana drvenog elementa u vezi smatraju se nenosivim. Minimalan broj eksera u vezi je 2-4 komada. Minimalno rastojanje izmeu eksera u pravcu vlakana, odnosno u pravcu delovanja sile je 10 d. Ivini ekseri u istom pravcu od ivice elementa moraju da budu udaljeni najmanje 15 d. Minimalno rastojanje meu ekserima upravno na pravac delovanje sile je 5 d, dok je ivino rastojanje u ovom sluaju takoe 5 d.
10

 ZAVRTNJEVI (VIJCI) ZA DRVO, BEZ NAVRTKE I SA NAVRTKOM Ova spojna sredstva poseduju zailjeni vrh kao kod eksera, okruglu glavu, uputenu, poluobliastu ili ravnu, ali za razliku od eksera na delu svoje duine imaju navoj koji se ubacuje u prethodno pripremljenu rupu.

11

 Dimenzije zavrtnjeva definisane su standardom SRPS M.B1.510 (DIN96, DIN97, DIN571 odnosno DIN1052, DIN7996, DIN7997, DIN7998). Nosivost im je odreena prema izrazu:
F min 400t1d ,1700d 2

gde su t1 debljina tanjeg elementa u vezi sa koje strane se uvrde zavrtanj d prenik cilindrinog dela tela, bez navoja.
12

 Pravila za smanjenje nosivosti: 10 % za vie od 10 zavrtnjeva u liniji prenika manjeg od 10 mm ili za vie od 4 zavrtnjeva u liniji prenika vedeg od 10 mm, 20 % za vie od 20 zavrtnjeva u liniji prenika manjeg od 10 mm, li za vie od 8 zavrtnjeva u liniji prenika vedeg od 10 mm. Nosivost se povedava za 25 % u sluaju postavljanja tankih limova na mestu veze.

13

Rastojanje izmeu zavrtnjeva

Uslovi koridenja

paralelno sa vlaknima

10 d

centralno, izmeu prenika

upravno na vlakna

5d

paralelno sa vlaknima

15d

ivino, u pravcu delovanja sile

Rastojanje

upravno na vlakna

10d

paralelno sa vlaknima

7d

ivino, upravno delovanja sile

na

pravac

upravno na vlakna

5d

14

 Za drvene konstrukcije se mogu koristiti i zavrtnjevi sa estougaonom glavom, u paketu sa etougaonom navrtkom sa navojem u sredini otvora i dve podlone ploice kvadratnog ili krunog oblika. Nosivost zavrtnjeva na zatezanje u spoju: Ft, dop. = As t,dop gde su Ft- nosivost na zatezanje As- ispitni presek, povrina jezgra zavrtnja - koeficijent trenja drveta po drvetu, dat u slededoj tabeli:
15

Pravac trenja

Nain obrade dodirnih povrina

% vlanosti drveta

Srednji koeficijent trenja 0.78 0.71

15 % II sa vlaknima nehoblovano 15% pokvaen spoj

22-25 %
15 % hoblovano 22-25 % 15 % nehoblovano 15% pokvaen spoj 24 %

0.52
0.53 0.39 0.71 0.60 0.56 0.59 0.59 0.38 0.26

upravno na vlakna

15 % 15% pokvaen spoj hoblovano 24 % mekano drvo sueno na vazduhu

16

 Nosivost zavrtnjeva na smicanje u spoju ista je kao i u spojevima elinih konstrukcija. F dop. = min. {F, Fb} gde su F- nosivost na smicanje Fb- nosivost po omotau rupe
F= m
2 d0 4 dop 2 md 0 k

Fb=min t d0 b,dop Vrednosti za b,dop i k date su u slededoj tabeli (N/cm2):

17

Vrsta veze jednosena

Vrsta drveta etinari Tvrdo drvo

b,dop 400 500 Srednje drvo 1700 2000

etinari
Tvrdo drvo dvosena etinari

850
1000 Bono drvo 550

3800
4500

2600

Tvrdo drvo

650

3000

Minimalna rastojanja zavrtnjeva data su u slededoj tabeli:

Rastojanje (e)
Meusobno Do opteredene ivice Do neopteredene ivice

II sa pravcem pruanja vlakana

10 cm e7d 10 cm e17d e2= 4d

upravno na pravac pruanja vlakana

e= 5d e1= 4d e2= 3d

18

 TRNOVI Trnovi se izrauju od elika S235, S275 i S355. Izrauju se u prenicima 6, 8, 10, 12, 16, 20, 24 i 30 mm. Ugradnja trnova se vri u prethodno izbuene rupe prenika ne vedeg od prenika trna (pre 0,2-0,5 mm manje od d). Po svom izgledu lie na eksere bez glave i potpuno zailjenog vrha.

19

 Dimenzije trnova:

20

 Trnovi se postavljaju u vezi tako da su za par milimetara kradi od ukupne irine paketa u vezi, kako bi se naknadnim ugraivanjem drvenih epova zatitili od korozionog dejstva sredine. Ugrauju se u svemu prema principu ugraivanja eksera. Nosivost trnova na smicanje u spoju: F dop. = min. {F, Fb} gde su F- nosivost na smicanje Fb- nosivost po omotau rupe
21

F= m

2 d0 4

dop

2 md 0 k

Fb=min t d0 b,dop Vrednosti za b,dop i k date su u slededoj tabeli (N/cm2):

Vrsta veze jednosena Vrsta drveta etinari Tvrdo drvo b,dop 400 500 Srednje drvo etinari Tvrdo drvo dvosena etinari Tvrdo drvo 550 650 850 1000 Bono drvo 3300 3900 5100 6000 2300 2700 k

22

 MODANICI Modanici su spojna sredstva preteno opteredena na pritisak i smicanje. Razliitih su oblika (paralelopipedni, ploasti, prstenasti, kruni...) i materijala (drvo, metal, plastine mase). Prema ugradnji postoje oni koji se ugrauju u pripremljene ljebove, i oni koji se utiskuju u osnovni materijal, te sa kombinovanim ugraivanjem. Svi spojevi sa modanicima moraju biti osno zategnuti zavrtnjevima, osim drvenih paralelopipednih i cilindrinih koji se priteu izvan preseka modanika. Zavrtnjevi se priteu tako da se eline podlone ploice utisnu u drvo ali ne vie od 1mm. U spoju se doputaju najvie 4 modanika rasporeena u nizu.
23

 METALNE PERFORIRANE PLOE/ METALNI KONEKTORI

Metalni konektori (nazubljene ploe) proizvode se presovanjem iz elinog pocinkovanog lima i to u trakama razliitih dimenzija. Na tritu postoji vie patentiranih tipova koji se uglavnom razlikuju po obliku zubaca, a nastali su iz potrebe da se dugotrajan rad pojedinanog zabijanja eksera zameni brzom ugradnjom ploa velikog kapaciteta nosivosti. Proraun se svodi na odreivanje potrebne povrine ploe (zavisno od veliine nosivosti zubaca, redukovanog ivinog dela i smera delovanja sile prema glavnom nosivom smeru ploe). Nain odreivanja nosivosti (u N/mm) dat je normama ili upustvima proizvoaa (Gang-nail, Gryptite,Pryda...). Nakon utvrivanja potrebne povrine, iz traka se izrezuje ta povrina prema obliku spoja i ugrauje hidraulinom ili pneumatskom presom. Mogu biti jednostrani (ugradnja sa lica elemenata) ili dvostrani (ugradnja izmeu elemenata).
24

 PRORAUN KONSTRUKCIJSKIH ELEMENATA OD MONOLITNOG DRVETA

Aksijalno zategnuti elementi

Kada na drvene elemente deluje aksijalna sila zatezanja mora da bude zadovoljen slededi uslov: Nt tII tII d Ao gde je tII napon zatezanja (tension) u pravcu II sa pruanjem vlakana Nt sila zatezanja Ao- neto povrina poprenog preseka, uzimajudi u obzir sva slabljenja osnovnog drvenog elementa do kojih dolazi kada se primene razliita spojna sredstva.

25

 Bruto i neto preseci zategnutih tapova

26

 Pri izraunavanju neto povrine mora se uzeti u obzir i eksperimentalno utvrena injenica da se svako slabljenje preseka u pravcu delovanja sile zatezanja Nt rasprostire na duini koja je jednaka petostrukom slabljenju, odnosno osovinski na duini e=6d.
e=3d 6d 6d 13 2 d 5d d 5d d
d

PRESEK 1-1,2-2,3-3

b 1 23

Ao=bh-4bd
Bruto i neto presek zategnutog tapa obzirom na rasprostiranje slabljenja preseka
27

Nt

Nt

 Aksijalno pritisnuti elementi

Za proraun aksijalno pritisnutih elemenata mora se uzeti u obzir njihova vitkost koja se javlja u jednaini nosivosti preko koeficijenta . Nc cII cII d gde su A cII napon pritiska (compression) u pravcu II sa pruanjem vlakana Nc sila pritiska A- bruto povrina poprenog preseka, ne uzimajudi u obzir sva slabljenja osnovnog drvenog elementa do kojih dolazi kada se primene razliita spojna sredstva koeficijent zavistan od vitkosti elementa i koji se izraunava na slededi nain:
28

 za 75 1 0.8 100 za 75 3100 Vitkost elementa se definie na osnovu li slededeg izraza:

2

I min A

Granina vrednost vitkosti je:

max=150, za glavne nosede elemente max=120, za glavne nosede elemente za koje se ne moe pouzdano odrediti tana vrednost duine izvijanja max=175, za sekundarne konstrukcijske elemente.
29

 duine izvijanja li

li=l

li=2 l

li=0.8 l

li=0.65 l

30

 Elementi izloeni savijanju Ukoliko su oslonci jako iroki tada se rastojanje l meu osloncima zamenjuje sa veliinom lo=1,05 l, to predstavlja statiku duinu elementa. Kod konstrukcija krovova sa pajantama, statiko rastojanje meu osloncima greda koje se oslanjaju na stubove i pajante (kosnike) jednako je aritmetikoj sredini istog rastojanja izmeu stubova i rastojanja meu osloncima pajanti. U zavisnosti od ove vrednosti statikog rastojanja meu osloncima i uslova oslanjanja, moraju se proveriti i ugibi u elementu koji treba da budu manji od dozvoljenih. Dozvoljeni ugibi za glavne elemente konstrukcije su u iznosu l/300 za korisno i l/200 za ukupno opteredenje, dok su za sekundarne elemente ove vrednosti u iznosu l/600 za korisno i l/500 za ukupno opteredenje.
31

 PRAVO SAVIJANJE
h

P1

q y

x T M y b

Usled dejstva momenata savijanja M i transverzalnih sila T javide se normalni naponi i naponi smicanja prema izrazima:
m

M max W
Tmax S x bI

md

m II

m IId

32

 KOSO SAVIJANJE Ovaj oblik savijanja se u drvenim konstrukcijama krovova eto javlja kao opteredenje ronjaa.
h
g,s

M max, x
m

M max, y Wy
md

Wx
2

2
m II , y

m II

m II , x

m IId

f max

f x2

2 fy

f dop

qx

x q y b qy

33

 Nastavci i veze drvenih elemenata

statike veze tesarske veze (ne proraunavaju se):
Veze na sueljak, prav ili kos. Koriste se za jednostavnije krovove ili drvene skele Veze na list Veze uklapanjem, prosto uklapanje, lastin rep, polurep. Javljaju se kod bondrunih konstrukcija i tradicionalnih oplata Veze prevezivanjem, prost, dvojni i krstatsti prevez. Veze na ep Veze na zasek
34

 Nastavak prostog aksijalno zategnutog tapa: Za nastavke sa drvenim podvezicama za prost tap (N=Nt):
dozvoljeni napon u tapu
tII

dozvoljeni napon u podvezicama

tII , p

N An

tII , dop

1, 50

broj spojnih sredstava

nuk N Fdop ,1

N 2 An, p

tII , dop

35

 Nastavak prostog aksijalno pritisnutog tapa: Nastavci tapova koji su opteredeni aksijalnom silom pritiska treba da se postave to blie prostorno ukrudenoj taki zbog pojave izvijanja u ovakvim elementima. Ako je u ovakvim nastavcima obezbeen kontakt preko koga se prenosi pritiskujuda sila, proraun ovakvih nastavaka nije neophodan. Potreban broj spojnih sredstava se proraunava za vrednosti sile pritiska.
36