najjasnije pokazuje; jer svako razjašnjavanje mora da ide iz nečega jasnog u tamu, nikada

obrnuto.

Bitak umetnika je jedan način života. Šta kaže Niče o životu uopšte? „Životom“ on naziva
„nama najpoznatiju formu bitka“. Sam „bitak“ mu važi samo „kao uopštavanje pojma „život“
(disati), „biti o-duševljen“, „hteti, dej stvovati“, „postajati“ (n. 581). „Bitak“ – mi nemamo
nikakvu drugu pred stavu o tome osim „živeti“. – Kako onda može nešto mrtvo „biti“?“ Ako
je je najunutrašnjija sustina bitka volja za moć“ (693).

Ovim upućivanjima, koja su unekoliko nalik formulama, mi smo već pomerili putanju
pogleda unutar kojega treba zahvatiti „fenomen umetnika“, tj. unutar kojega taj fenomen
treba čvrsto držati za buduća razmatranja. Neka bude ponovljeno: Bitak umetnika je
najprozirnji način života. Život je nama najpoznatija forma bitka. Najunutrašnjija suština
bitka je volja za moć. Na bitku umetnika srešćemo najprozirniji i najpoznatiji način volje za
moć. Pošto se radi o rasvetljavanja bitka bića, unutar tog rasvetljavanja odlučujuće
preimućstvo poseduje promišljanje umetnosti.

Jedino, Niče ovde ipak govori samo o „Fenomenu umetnika“ a ne o umetnosti. Ako i jeste
teško da se kaže šta je „ta“ umetnost, i kakva je ona, ipak je jasno, da stvarnosti umetnosti
pripadaju i umetnička dela, nadalje i oni koji, kako se kaže, „doživljavaju“ dela. Umetnik je
ono jedno koje zajedno sa ostalim sačinjava celinu stvarnosti umetnosti. Izvesno, ali ovo je
upravo ono odlučujuće u Ničeovom shvatanju umetnosti, da on nju i celu njenu suštinu
sagledava polazeći od umetnika, i to svesno i u izričitoj suprotnosti prema onom shvatanju
umetnosti, koje umetnost predstavlja polazeći od onih „uživajućih“ i „doživljavajućih“.

To je vodeći stav Ničeovog učenja o umetnosti: ona (umetnost) se ovde mora pojmiti
polazeći od onoga stvarajućeg i proizvodećeg, a ne od onoga primajućeg. Niče ovo
nedvosmisleno izražava u sledećim rečim