Историјат

Геометрија је једна од најстаријих научних дисциплина. Настала је из практичних потреба

људи за руковање дужинама, површинама и запреминама. Већ у најранијим
цивилизацијама људи су приметили особине предемта и почели их истраживати.
Геометрија се развијала кроз истраживања, користећи методе експериментисања и
опажања. Проучавала је облике, удаљености, углове и трансформације фигура. Геометрија
је имала практичну примену у инжењерингу, навигацији, архитектури и другим
подручијима. Питагорина теорема, тригономенија и многе друге математичке идеје потичу
из геометрије. У античкој Грчкој математичари су поставили основе геометрије. Она се
користила за конструкцију и пропорције у архитектури, скулптури и другим уметничким
изразима.

Златни пресек, односно пропорција растућих облика дешава се у природи и уметности.

Грчки архитекти су га примењивали као највишу пропорцију за складне облике и за
пропорције људског тела. Златни пресек је математички однос између две величине. Ако је
однос између две величине једнак односу збира тих вредности у односу на већу вредност,
кажемо да су у златном односу. У уметности, златни пресек се користи за постизање
естетског баланса и хармоније. Многи уметници, укључујући грчког вајара Фидија и
градитеље Партенона, примењивали су златни пресек у својим делима. Златни пресек се
појављује у природи, као што је спирално ређање листовa на биљкама. Такође се јавља у
димензијама правилног петоугла и другим структурама. У православној иконографији,
златни пресек се користи за постизање хармоније и духовне симетрије у приказима светих
личности.

Геометрија у уметности

Геометрија је дубоко повезана са уметношћу, инспиришући уметнике и обликујући

естетику у различитим временима и културама. Еуклидова геометрија је поставила темеље
за многе касније развоје у овој области. Пројективна геометрија је кључна за разумевање
линеарне перспективе у сликарству. Уметници су користили пројекцију како би створили
илузију дубине на равној површини.

Геометрија је била изузетно значајан елемент уметности кроз векове. Од античке Грчке до
ренесансе и модерних времена, геометрија је обликовала уметничке творевине на
различите начине. Ево неколико аспеката геометрије у уметности:
 · Златни пресек

· Пропорције: Уметници су често користили геометријске пропорције да постигну

савршенство у својим делима. На пример, канонске пропорције у грчкој скулптури
омогућавале су стварање реалистичних и хармоничних фигура.

· Симетрија: Геометријска симетрија је присутна у многим уметничким стиловима.

Симетрични облици, као што су кругови, квадрати и хексагони, често се користе у
украшавању и дизајну.

· Фрактали: Фрактали су геометријски облици који се понављају на различитим

скалама. Они су присутни у природи (као што су облици облака или дрвених грана)
и уметности. Уметници попут Манделброта и Хокни су истраживали фрактале у
својим делима.

· Конструкција: Геометријска конструкција, као што су праве, кругови и њихово

спајање, користи се за стварање прецизних облика. Овај приступ се види у готичкој
архитектури и уметности Ренесансе.

Правци у уметности везани за геометрију

Први правац у уметности који се искључиво бави геометријом је геометрјска апстракција.

Овај правац се развио током 20. века. Представници су Василиј Кандински и Казимир
Маљевич. Убрзо настаје супрематизам чији су они такође представници, а основао га је и
сам Казимир Маљевич.

Правци који су везани за геометрију су такође неопластицизам, конкретна уметност, оп-

арт, кубизам...

Геометријска апстракција

Геометријска апстракција настала је почетком 20. века, током периода када су се развијали
кубизам, супрематизам и конструктивизам. Геометријска апстракција представља
уметнички правац који се фокусира на геометријске облике и форме, изражавајући их без
препознатљивих фигура или референци на стварне објекте. Овај правац наглашава
апстрактност, редукцију облика на основне геометријске елементе као што су линије,
кругови, квадрати и троуглови. Неки од кључних представника геометријске апстракције у
сликарству су Казимир Малевич, Пит Мондријан, Тео ван Дозбург, Василиј Кандински.
Ови уметници су стварали слике које су често састављене од геометријских облика
распоређених по платну, често уз употребу основних боја. Циљ им је био истраживање
основних принципа форме, боје и линије, те стварање равнотежних и хармоничних
композиција без референци на конкретну стварност.

Геометријска апстракција је у основи покушај да се уметност ослободи реалистичног

приказивања света и да се истраже чисте форме и боје. Њена дефиниција обухвата
стварање композиција базираних на геометријским принципима, често са нагласком на
апстракцији и редукцији елемената на њихове основне облике. Оно што је важно знати о
геометријској апстракцији је да је имала значајан утицај на развој модерног и савременог
сликарства, али и на друге области као што су дизајн, архитектура и примењена уметност.
Овај правац није само естетски, већ има и теоријску основу која сеже у основне принципе
форме, боје и композиције.