PRASKOZORJE ŽIVOTA

Najstariji fosilni tragovi života na Zemlji su stari 3,5 milijardi

godina, ali naučnici tvrde da je život mogao da nastane i pre
više od 4 milijarde godine.
Da bi za nešto moglo da se kaže da je živo, ono mora da ima
sledeće osobine:
1. Ponovljivost – sposobnost razmnožavanja uz nasleđivanje
2. Održavanje uređenosti – postojanje membrane unutar
koje može da održava tu uređenost
3. Metabolizam – sposobnost da iz okoline uzima molekule i
menja ih i ugrađuje u sopstveni rast
Pre nastanka života, morali su prvo da nastanu mali organski
molekuli (monomeri), pa da se oni poveđu u makromolekule
sposobne za enzimsku aktivnost i replikaciju. Taj period se
naziva prebiotička (abiotička, hemijska) evolucija.
Istraživanjem meteorita dokazano je da organski molekuli mogu
nastati od neorganskih. U prvobitnoj atmosferi Zemlje nije bilo
slobodnog kiseonika, već su tada najzastupljeniji bili verovatno
azot i ugljen-dioksid. Oblici energije koji su tada dovodili do
hemijskih reakcija bili su Zemljina i toplota vulkanskih erupcija,
Sunčeva radijacija (nije bilo ozonskog omotača), električna
pražnjenja i energija neorganskih jedinjenja koja su stalno
izbijala na površinu.
Stenli Miler i Harold Juri su
1952. izveli prvi eksperiment
prebiotičke hemije. (SLIKA!!!)

Na kraju eksperimenta
dobijeni su neki mali organski
molekuli koji ulaze u sastav
biomakromolekula
(aminokiseline, azotne baze,
šećeri I lipidi).

U nekim drugim eksperimentima, sa korišćenjem novijih

podataka, dobijeni su i raznovrsniji organski molekuli.

Naučnici smatraju da se u vrelim plitkim bazenima u priobalju ili

u hidrotermalnim izvorima u okeanu postojale velike količine
monomera, kao i neki katalizatori (glina, prelazni metali) koji bi
mogli da pokrenu proces njihovog spajanja u biomakromolekul.

Rani period kada su molekuli RNK bili i enzimi i nosioci

naslednog materijala naziva se RNK svet.

Tokom prebiotičke evolucioje mogli su da nastanu amfipatični

molekuli koji su u vodi mogli da formiraju lipidni dvosloj. Tako
je nastala prva proto-ćelija, struktura ograničena lipidnim
dvoslojem u kojoj su bili RNK nukleotidi i njihovi polimeri.
Proto-ćelija raste ulaženjem organskih molekula u nju i
replikovanjem RNK, i kad poraste se deli na dve ćelije.

Sledeće su nastali proces translacije i proteini, koji su preuzeli

funkciju enzima i postali ključni sastojak membrane.
Poslednji u nizu ključnih koraka u formiranju života jeste prenos
funkcije čuvara naslednih informacija s RNK na DNK.
Dezoksiribononukleotidi nastaju izmenom ribonukleotida. DNK
je otporniji na kidanje od RNK i ima manje grešaka pri
udvajanju.