METABOLIZAM

FUNKCIONALNI POGLED NA NEOPHODNOST METABOLIZMA

U zatvorenom sistemu, spontano je samo povećanje nereda. S povećanjem
entropije(nereda), smanjuje se količina iskoristive energije. U odsustvu bilo kog
dejstva sistemi postaju spontano sve haotičniji, što važi i za živa bića- ako
sprečimo razmenu supstanci i energije bića s okolinom, ona ne mogu da
održavaju svoju uređenost i dalje održavanje života je nemoguće.
Živa materija je sposobna da povećava stepen sopstvene uređenosti, da se
usložnjava- usisa novu materiju u sebe i organizuje je na svoj način. To je zato
što su živi sistemi otvoreni, a entropija može spontano da raste samo u
zatvorenim sistemima i da bi to pravilo bilo primenjeno na živa bića, moramo
da gledamo i biće i okolinu s kojom on razmenjuje supstancu i energiju. Da bi
živi sistem povećao svoju uređenost, smanjenje iste mora da bude veće u
njegovom okruženju.
Biljka usvaja samo određene talasne dužine svetlosti(uređeni oblik energije) i
pretvara ih u iskoristivu energiju, ali u svakom telu, pri svakom metaboličkom
procesu deo energije pobegne u obliku toplote(neuređeni oblik energije).
Pritom, svaki metabolički proces podrazumeva i promet ili promenu oblika
energije.
Živa bića usvajaju energiju u uređenom obliku(hemijsku u vidu hrane ili
elektromagnetna zračenja) koja služi za pogon životnih procesa, a odaju
energiju u neuređenom obliku(toplotu) koju ne mogu da koriste za odvijanje
životnih procesa- ne mogu je pretvoriti u neki drugi oblik energije. Toplota kod
nekih organizama služi za održavanje telesne temperature na vrednostima
pogodnim za odvijanje metaboličkih procesa.
EVOLUCIONI POGLED NA NEOPHODNOST METABOLIZMA
Živa bića su neprekidno u kompetenciji za gradivne supstance i energiju. Oni
uspešni u tom takmičenju će uzeti gradivne supstance i ugraditi ih(samim tim i
urediti na svoj način) u svoje i telo svojih potomaka. Tako će ih učiniti
nedostupnim ostalim živim bićima. Da bi se to desilo, sve te supstance moraju
da prođu kroz njihov metabolizam i budu prerađene po njihovim naslednim
uputstvima. Uz sve to se troši i dodatna energija.
Živa bića koja na efikasniji način uzimaju, prerađuju i reorganizuju resurse
spoljašnje sredine, efikasnije će ih upotrebiti za životne procese i uspešnije će
se razmnožavati i prirodna selekcija će polako delovati u njihovu korist.
Opstaće i njihovi potomci koji su nasledili njihove gene. Prirodna selekcija tako
daje preimućstvo onima koji imaju nasledne informacije za uspešnije
metaboličke procese.

Na nivou ćelije i njenog neposrednog okruženja metabolizam čine biohemijske

reakcije. Biohemijske reakcije su hemijske reakcije katalizovane enzimima.
Svaka biohemijska reakcija neodvojivo je praćena prenosom i transformacijom
energije.
Biohemijski put predstavlja niz uzastopnih biohemijskih reakcija, koje su
povezane tako da je proizvod jedne, supstrat za narednu i tako redom, dok se
potpuno ne sintetiše ili razgradi početna supstanca. Oni imaju ukrštanja,
račvanja, kružne tokove(biohemijske cikluse)... Biohemijski putevi se dele na
kataboličke(razgradnja složenih organskih jedinjenja) i anaboličke(izgradnja
složenijih organskih jedinjenja).
Anabolizam je izgradnja, a katabolizam razgradnja materije.