www.balkandownload.

org

Bi​bli​ote​ka 300
Za​bo​rav​lje​ni kla​si​ci

Nas​lov iz​vor​ni​ka:
Flap​pers and Phi​lo​sop​hers

Copyrig​ht ©2016 by Za​g re​bač​ka nak​la​da.

Sva pra​va pri​dr​ža​na. Di​je​lo​vi ove pu​bli​ka​ci​je ne smi​ju se re​pro​du​ci​ra​ti ili ko​r is​ti​ti
u bilo ko​jem obli​ku ili bilo ko​jim sred​stvom, elek​tro​nič​kim ili me​ha​nič​kim,
uklju​ču​ju​ći fo​to​ko​pi​ra​nje i sni​ma​nje, ili bilo kak​vim in​for​ma​tič​kim
sus​ta​vom za po​hra​nu ili ob​nav​lja​nje, bez pi​sa​ne do​zvo​le iz​da​va​ča.

Knji​ga je objav​lje​na uz fi​nan​cij​sku pot​po​ru Gra​da Za​gre​ba.

 Fran​cis Scott
Fit​z​ge​rald

KOP​NE​NI GU​SAR
i dru​ge pri​če

pre​ve​la
Ana Le​vak Sa​bo​lo​vić

Za​g re​bač​ka nak​la​da

ZA​GREB, tra​vanj 2016.
 www.balkandownload.org

Kopneni gusar

I.

Ova ne​vje​ro​jat​na pri​ča po​či​nje na moru pla​vet​nom po​put sna, jar​kom po​‐
put pla​vih svi​le​nih ča​ra​pa, pod ne​bom pla​vim po​put dje​čjih ša​re​ni​ca. Sa za​pad​‐
ne po​lo​vi​ce neba sun​ce je po moru ra​si​pa​lo male zlat​ne kru​go​ve, a ako si se
do​volj​no jako u njih za​gle​dao, mo​glo se vi​dje​ti kako ska​ču s vrha na vrh vala
sve dok se ne bi pri​dru​ži​li ši​ro​kom ovrat​ni​ku od zlat​nih nov​či​ća koji se na​‐
kup​ljao na uda​lje​nos​ti od pola mi​lje od oba​le i koji će s vre​me​nom pre​ras​ti u
blje​štav za​la​zak sun​ca. Na ot​pri​li​ke pola puta iz​me​đu flo​r id​ske oba​le i zlat​nog
ovrat​ni​ka bila je usi​dre​na bi​je​la par​na jah​ta, vrlo mla​da i ele​gant​na, a na nje​noj
krmi je pod bi​je​lo-pla​vom nad​streš​ni​com u ple​te​noj le​žalj​ci po​či​va​la žu​to​ko​sa
dje​voj​ka koja je či​ta​la Ana​to​le Fran​ce​ovu Po​bu​nu an​đe​la.
Bilo joj je oko de​vet​na​est i bila je vit​ka i gip​ka, raz​ma​že​nih, pri​mam​lji​vih
usta i ži​vih si​vih oči​ju is​pu​nje​nih blis​ta​vom zna​ti​že​ljom. Nije no​si​la ča​ra​pe, a
noge na ko​ji​ma su pla​ve sa​ten​ske pa​pu​če slu​ži​le više kao ukras koji joj se non​‐
ša​lant​no nji​hao na pr​sti​ma nego kao obu​ća pre​ba​ci​la je pre​ko nas​lo​na le​žalj​ke
po​kraj svo​je. Či​ta​ju​ći bi se tu i tamo po​čas​ti​la pre​la​ze​ći la​ga​no je​zi​kom pre​ko
odre​za​ne po​lo​vi​ce li​mu​na koju je dr​ža​la u ruci. Dru​ga po​lo​vi​ca le​ža​la je is​ci​je​‐
đe​na na pa​lu​bi pod nje​nim no​ga​ma i bla​go se lju​lju​ška​la amo-tamo, pra​te​ći
go​to​vo ne​pri​mjet​no gi​ba​nje pli​me.
Dru​ga po​lo​vi​ca li​mu​na već je bila go​to​vo is​i​sa​na, a zlat​ni ovrat​nik po​pri​mio
je za​pa​nju​ju​će pro​por​ci​je kad je pos​pa​nu ti​ši​nu koja je oba​vi​ja​la jah​tu iz​ne​na​‐
da pre​ki​nuo zvuk te​ških ko​ra​ka, a na vrhu brod​skih ste​pe​ni​ca se po​ja​vio sta​r i​ji
čo​vjek ured​ne si​je​de kose odje​ven u bi​je​lo fla​nel​sko odi​je​lo. On​dje je na tre​‐
nu​tak zas​tao dok mu se oči nisu pri​vik​nu​le na svje​tlost, a onda je ugle​dav​ši
dje​voj​ku pod nad​streš​ni​com s neo​do​bra​va​njem za​gun​đao.
Ako je time pla​ni​rao iz​a​zva​ti kak​vu re​ak​ci​ju, bio je osu​đen na ra​zo​ča​re​nje.
Dje​voj​ka je spo​koj​no okre​nu​la dvi​je stra​ni​ce, vra​ti​la se jed​nu na​trag, me​ha​nič​‐
ki po​dig​nu​la li​mun do uda​lje​nos​ti s koje ga je mo​gla liz​nu​ti i po​tom vrlo bla​‐
go, ali ne​po​gre​ši​vo zi​jev​nu​la.
„Ar​di​ta!“ re​kao je sje​do​ko​si mu​ška​rac stro​go. Dje​voj​ka se ogla​si​la ti​him
zvu​kom koji nije zna​čio ni​šta.
„Ar​di​ta!“ po​no​vio je.“Ar​di​ta!“
Ar​di​ta je li​je​no po​dig​nu​la li​mun, do​pus​tiv​ši tri​ma ri​je​či​ma da joj pri​je​đu
pre​ko usa​na pri​je nego što joj je li​mun do​tak​nuo je​zik.
„Oh, daj za​ve​ži.“
„Ar​di​ta!“
„Što je?“
„Ho​ćeš li me slu​ša​ti – ili da zo​vem pos​lu​gu da te drži dok raz​go​va​ram s to​‐
bom?“
Li​mun se spus​tio vrlo po​la​ko i pri​je​zir​no.
„Na​pi​ši.“
„Mo​žeš li biti to​li​ko pris​toj​na da za​tvo​r iš tu groz​nu knji​gu i pus​tiš taj li​‐
mun na dvi​je mi​nu​te?“
„Oh, zar me ne mo​žeš ni se​kun​de os​ta​vi​ti na miru?“
„Ar​di​ta, upra​vo sam pri​mio te​le​fon​sku po​ru​ku s oba​le – „
„Te​le​fon​sku?“ Po prvi put je po​ka​za​la bla​go za​ni​ma​nje.
„Da, bio je to –“
„Ho​ćeš reći“, pre​ki​nu​la ga je u čudu, „da su ti do​pus​ti​li da ra​zvu​češ žicu do
jah​te?“
„Da, i upra​vo –“
„Zar se neće dru​gi bro​do​vi u nju za​pet​lja​ti?“
„Neće. Ra​zvu​če​na je po dnu. Pri​je pet mi​nu​ta –“
„Dak​le, neka sam prok​le​ta! Ideš! Zna​nost je stvar​no zla​to ili tako ne​što –
zar ne?“
„Ho​ćeš li mi do​pus​ti​ti da ka​žem što sam za​po​čeo?“
„Pu​caj!“
„Pa, čini se – dak​le, do​šao sam ova​mo gore–“ Zas​tao je i ne​ko​li​ko puta
sme​te​no pro​gu​tao.“Oh, da. Mla​da damo, pu​kov​nik Mo​re​land je po​no​vo zvao
da mi kaže da te oba​vez​no do​ve​dem na ve​če​ru. Nje​gov sin Toby do​šao je čak
 www.balkandownload.org

iz New Yor​ka da te upoz​na i po​zvao je još ne​ko​li​ko mla​di​ća i dje​vo​ja​ka. Po​s​‐

ljed​nji put, ho​ćeš li –“
„Ne“, rek​la je Ar​di​ta od​rje​ši​to, „neću. Pris​ta​la sam poći na ovo vraž​je kr​sta​‐
re​nje s is​klju​či​vim ci​ljem da stig​nem u Palm Be​ach i toga si sa​vr​še​no do​bro
bio svjes​tan. Ka​te​go​r ič​ki od​bi​jam upoz​na​ti bilo kak​vog vraž​jeg sta​rog pu​kov​‐
ni​ka ili bilo kak​vog vraž​jeg mla​dog Tobyja ili bilo kak​ve vraž​je mla​di​će i dje​‐
voj​ke i kro​či​ti no​gom u bilo koji vraž​ji sta​r i grad u ovoj lu​doj dr​ža​vi. Dak​le, ili
me vodi u Palm Be​ach ili za​ve​ži i gubi se.“
„Vrlo do​bro. Ovo je kap koja je pre​li​la čašu. U svo​joj za​lu​đe​nos​ti tim čo​‐
vje​kom – čo​vje​kom koji je na zlu gla​su zbog svo​jih eska​pa​da – čo​vje​ku ko​jem
tvoj otac ne bi do​pus​tio ni da spo​me​ne tvo​je ime, a ka​mo​li ne​što dru​go – oda​‐
bra​la si po​lu​svi​jet umjes​to kru​go​va u ko​ji​ma si na​vod​no odras​la. Od​sad pa na​‐
da​lje – „
„Znam“, iro​nič​no ga je pre​ki​nu​la Ar​di​ta, „ti ideš svo​jim pu​tem, a ja svo​jim.
Tu pri​ču sam već čula. Znaš da mi ni​šta ne bi bilo dra​že.“
„Od​sad pa na​da​lje“, obja​vio je pom​poz​no, „više nisi moja ne​ća​ki​nja. Ja – „
„Oooo!“ Uzvik se oteo Ar​di​ti s ago​ni​jom iz​gub​lje​ne duše. „Ho​ćeš li mi
pres​ta​ti do​sa​đi​va​ti! Ho​ćeš li nes​ta​ti! Ho​ćeš li sko​či​ti s pa​lu​be i uto​pi​ti se! Zar
že​liš da te po​go​dim ovom knji​gom!“
„Ako se samo usu​diš – „
Tup! Po​bu​na an​đe​la po​le​tje​la je zra​kom, pro​ma​ši​la svo​ju metu za du​lji​nu
oma​njeg nosa i ve​se​lo od​ska​ku​ta​la niz ste​pe​ni​ce.
Sje​do​ko​si čo​vjek je ins​tin​k​tiv​no za​ko​ra​čio una​trag, a po​tom je na​či​nio dva
ko​ra​ka na​pri​jed. Ar​di​ta se us​pra​vi​la do svo​je pune vi​si​ne od sto šez​de​set cen​ti​‐
me​ta​ra i pr​kos​no se za​gle​da​la u nje​ga, si​je​va​ju​ći si​vim oči​ma.
„Miči se!“
„Kako se usu​đu​ješ!“ uzvik​nuo je on.
„Jer mi se tako hoće!“
„Pos​ta​la si ne​pod​noš​lji​va! Tvo​ja na​rav –“
„Ti si me uči​nio tak​vom! Ni​jed​no di​je​te ni​kad nije ima​lo lošu na​rav, a da
za to nije bila kri​va nje​go​va obi​telj. Kak​va god da je​sam, to je tvo​je dje​lo.“
Pro​mrm​ljav​ši ne​što is​pod gla​sa, njen stric se okre​nuo i upu​tio na​pri​jed,
glas​no za​zi​va​ju​ći pos​lu​gu i tra​že​ći ča​mac. Po​tom se vra​tio do nad​streš​ni​ce, gdje
je Ar​di​ta po​nov​no sje​la i po​sve​ti​la se svom li​mu​nu.
„Idem na oba​lu“, re​kao je po​la​ko. „Vra​tit ću se ve​če​ras u de​vet sati. Kad se
vra​tim, kre​će​mo na​trag u New York, gdje ću te pre​da​ti tvo​joj tet​ki da s njom
pro​ve​deš os​ta​tak svog pri​rod​nog, ili pri​je ne​pri​rod​nog ži​vo​ta.“ Zas​tao je i po​‐
gle​dao je i odjed​nom je ne​što sa​svim dje​ti​nje u nje​noj lje​po​ti pro​bu​ši​lo nje​gov
bi​jes po​put auto​mo​bil​ske gume i uči​ni​lo ga bes​po​moć​nim, ne​si​gur​nim, po​sve
be​das​tim.
„Ar​di​ta“, re​kao je, bez gru​bos​ti, „ni​sam glup. Imam is​kus​tva. Znam mu​škar​‐
ce. Di​je​te, oko​rje​li za​vod​ni​ci se neće po​pra​vi​ti dok se ne umo​re, a onda su
samo sje​na ne​ka​daš​njih sebe.“ Po​gle​dao ju je kao da oče​ku​je da će se slo​ži​ti s
nji​me, ali bu​du​ći da nije da​va​la ni​kak​ve zna​ko​ve sla​ga​nja, nas​ta​vio je. „Mo​žda
te on do​is​ta voli. To je mo​gu​će. Vo​lio je već mno​ge žene i vo​ljet će još mno​ge.
Pri​je ma​nje od mje​sec dana, mje​sec dana, Ar​di​ta, upet​ljao se u gro​zan skan​dal s
onom cr​ve​no​ko​som Mir​ni Mer​r il i obe​ćao joj di​ja​mant​nu na​ruk​vi​cu koju je
nje​go​va maj​ka do​bi​la od ru​skog cara. Znaš i sama – či​ta​la si u no​vi​na​ma.“
„Za​bri​nu​ti stric go​vo​r i o uz​bud​lji​vim skan​da​li​ma“, zi​jev​nu​la je Ar​di​ta.
„Mo​gli bi sni​mi​ti film o tome. Zlo​čes​ti plej​boj se za​gle​da u kre​pos​nu slo​bod​‐
nja​ki​nju. Kre​pos​nu slo​bod​nja​ki​nju za​ve​de nje​go​va šo​kant​na proš​lost. Is​pla​ni​ra
kako će se naći s nji​me u Palm Be​ac​hu. Pla​no​ve joj po​re​me​ti za​bri​nu​ti stric.“
„Ho​ćeš li mi reći za​što se, do vra​ga, že​liš uda​ti za nje​ga?“
„Ne​mam poj​ma“, od​sjek​la je Ar​di​ta, „mo​žda zato što je je​di​ni čo​vjek ko​jeg
znam, do​bar ili zao, koji ima ma​šte i hra​bros​ti sli​je​di​ti svo​ja uvje​re​nja. Mo​žda
zato da po​bjeg​nem od mla​dih bu​da​la koje svo​je slo​bod​no vri​je​me pro​vo​de ga​‐
nja​ju​ći me po pro​vin​ci​ji. A što se slav​ne ru​ske na​ruk​vi​ce tiče, mo​žeš biti mi​‐
ran. Dat će je meni u Palm Be​ac​hu – ako samo ti bu​deš po​ka​zao malo in​te​li​‐
gen​ci​je.“
„A što je s cr​ve​no​ko​som?“
„Nisu se vi​dje​li šest mje​se​ci“, rek​la je lju​ti​to. „Zar mis​liš da ne​mam to​li​ko
po​no​sa da se u to uvje​r im? Zar nisi do​sad shva​tio da mogu ra​di​ti što god mi
pad​ne na pa​met s ko​jim god mu​škar​cem po​že​lim?“
Po​dig​nu​la je bra​du po​put Joe Da​vid​so​no​va kipa Fran​cu​ska na no​ga​ma, ali
je pok​va​r i​la do​jam kad je po​nov​no pri​ni​je​la li​mun us​na​ma.
„Je li te ru​ska na​ruk​vi​ca oča​ra​la?“
„Ne. Samo ti po​ku​ša​vam dati ar​gu​men​te koji će se do​pas​ti tvo​joj in​te​li​gen​‐
ci​ji. Stvar​no bih vo​lje​la da se iz​gu​biš“, rek​la je, opet se raz​bjes​niv​ši. „Znaš da se
ni​kad ne pre​do​miš​ljam. Već mi tri dana do​sa​đu​ješ i dođe mi da is​ko​čim iz
kože. Neću iz​i​ći na oba​lu! Neću! Ču​ješ? Neću!“
 www.balkandownload.org

„U redu“, re​kao je on, „ali ne​ćeš ići ni u Palm Be​ach. Od svih se​bič​nih,
raz​ma​že​nih, svo​je​gla​vih, ne​ugod​nih, ne​mo​gu​ćih dje​vo​ja​ka koje sam –“
Pljas! Li​mun mu je sle​tio na vrat. Is​to​vre​me​no se sa stra​ne za​čuo po​vik.
„Ča​mac je spre​man, gos​po​di​ne Far​nam.“
To​li​ko bi​je​san da nije mo​gao go​vo​r i​ti, gos​po​din Far​nam je svo​joj ne​ća​ki​nji
do​ba​cio po​s​ljed​nji osu​đu​ju​ći po​gled, a onda se okre​nuo i brzo se spus​tio niz
ljes​tve.
 II.

Po​pod​ne se spus​ti​lo sa sun​ca i be​šum​no usko​či​lo u more. Zlat​ni ovrat​nik

pro​ši​r io se u svje​tlu​ca​vi otok, a bla​gi po​vje​ta​rac koji se po​igra​vao s ru​bo​vi​ma
nad​streš​ni​ce i lju​lju​škao jed​nu od pla​vih pa​pu​ča odjed​nom je sa so​bom do​nio
pje​smu mu​ških gla​so​va u sa​vr​še​noj me​đu​sob​noj har​mo​ni​ji i sa​vr​še​noj har​mo​‐
ni​ji sa zvu​kom ve​sa​la koja su pa​ra​la pla​ve va​lo​ve. Ar​di​ta je po​dig​nu​la gla​vu i
os​luh​nu​la.

„Pla​vi me​tar
žuti ve​par
i sve​ti Pe​tar
se kiti smi​je​hom.
Na​či​ni nam vje​tar
Na​či​ni nam vje​tar
Na​či​ni nam vje​tar
Svo​jim mi​je​hom.“

Čelo joj se na​bra​lo od za​pre​pa​šte​nja. Sje​la je sa​vr​še​no mir​no i pos​lu​ša​la

dru​gu ki​ti​cu pje​sme.

„Par i ne​par,
slat​ki nek​tar,
kraj i cen​tar
se diči gri​je​hom.
Na​či​ni nam vje​tar
Na​či​ni nam vje​tar
Na​či​ni nam vje​tar
 www.balkandownload.org

Svo​jim mi​je​hom.“
***
S uzvi​kom je ba​ci​la knji​gu na pa​lu​bu, gdje je os​ta​la ras​kre​če​na le​ža​ti, i po​‐
žu​r i​la do ogra​de. Jah​ti se pri​bli​ža​vao ve​li​ki ča​mac na ves​la u ko​jem je bilo se​‐
dam mu​ška​ra​ca. Šest ih je ves​la​lo, a sed​mi je sta​jao na krmi, dr​že​ći ri​tam nji​ho​‐
voj pje​smi di​r i​gent​skom pa​li​com.

„Tvr​di ka​men,
Pla​vi pra​men,
Go​ru​ći pla​men,
Ide svo​jim ti​je​kom...“

Vo​đin po​gled odjed​nom je pao na Ar​di​tu, koja se, obu​ze​ta zna​ti​že​ljom, na​‐
gi​nja​la pre​ko ogra​de. Na​glo je za​mah​nuo svo​jom pa​li​com i pje​sma je is​tog tre​‐
na sta​la. Ar​di​ta je tad shva​ti​la da je vođa bio je​di​ni bi​je​lac u čam​cu – sva šes​to​‐
ri​ca ves​la​ča su bili crn​ci.
„Poz​drav, Nar​ci​se!“ uljud​no je do​vik​nuo.
„Kak​va je to ga​la​ma?“ upi​ta​la je Ar​di​ta ve​se​lo. „Je li ovo ves​lač​ki tim iz
okruž​ne lu​da​re?“
Do​tad se ča​mac već pri​mak​nuo jah​ti i go​le​mi cr​nac na pram​cu se okre​nuo
i do​gra​bio ljes​tve. Po​tom je vođa na​pus​tio svoj po​lo​žaj na krmi i pri​je nego što
je Ar​di​ta shva​ti​la što na​mje​ra​va, us​peo se ljes​tva​ma i za​di​ha​no stao pred nju na
pa​lu​bu.
„Žene i dje​ca će biti po​šte​đe​ni!“ re​kao je žus​tro. „Sve bebe koje budu pla​‐
ka​le od​mah ćemo ba​ci​ti u more, a sve mu​škar​ce ćemo ba​ci​ti u dvos​tru​ke oko​‐
ve!“ Ar​di​ta je uz​bu​đe​no na​gu​ra​la ruke u dže​po​ve svo​je ha​lji​ne i zu​r i​la u nje​ga,
za​ni​je​mjev​ši od za​pre​pa​šte​nja. Bio je to mla​dić pri​je​zir​nih usta i dje​ti​njih svi​je​‐
tlo​pla​vih oči​ju na tam​nom, osje​ćaj​nom licu. Kosa mu je bila crna po​put ug​lje​‐
na, vlaž​na i ko​vr​ča​va – po​put grč​kog kipa, samo tam​na. Bio je vi​tak, ele​gan​tan
i gra​ci​ozan po​put spret​nog igra​ča na​va​le.
„Pa, neka sam prok​le​ta!“ rek​la je Ar​di​ta omam​lje​no.
Hlad​no su se me​đu​sob​no pro​ma​tra​li.
„Pre​da​ješ li brod?“
 „To bi tre​ba​lo biti du​ho​vi​to?“ pi​ta​la je Ar​di​ta. „Jesi li po​lu​dio ili je ovo ini​‐
ci​ja​ci​ja u ne​kak​vo brat​stvo?“
„Pi​tao sam te pre​da​ješ li brod.“
„Mis​li​la sam da ov​dje nema al​ko​ho​la“, rek​la je Ar​di​ta pri​je​zir​no. „Zar si pio
lak za nok​te? Od​mah da si si​šao s jah​te!“
„Što?“ upi​tao je mla​dić s ne​vje​r i​com u gla​su.
„Si​la​zi s jah​te! Čuo si me!“
Na tre​nu​tak ju je po​gle​dao kao da raz​miš​lja o nje​nim ri​je​či​ma.
„Ne“, po​la​ko su iz​go​vo​r i​la nje​go​va pri​je​zir​na usta. „Ne, neću sići s jah​te.
Mo​žeš sama sići ako že​liš.“
Pri​šao je ogra​di i iz​dao krat​ku za​po​vi​jed. Po​sa​da čam​ca na ves​la od​mah se
us​pen​tra​la po ljes​tva​ma i po​re​da​la is​pred nje​ga. Na jed​nom kra​ju sta​jao je go​‐
le​mi cr​nac kože crne po​put ug​lje​na, a na dru​gom si​ćuš​ni mu​lat vi​sok je​dva
me​tar i pe​de​set. Svi su bili odje​ve​ni u ne​kak​ve pla​ve kos​ti​me ukra​še​ne bla​tom
i pra​ši​nom i mjes​ti​mič​no po​de​ra​ne i svi su pre​ko ra​me​na ima​li pre​ba​če​ne
oma​nje bi​je​le vre​će te​ška iz​gle​da, a pod ru​kom su no​si​li ve​li​ke crne tor​be koje
su, čini se, sa​dr​ža​va​le glaz​be​ne ins​tru​men​te.
„Pa-žnja!“ za​po​vje​dio je mla​dić, žus​tro lup​nuv​ši vlas​ti​tim pe​ta​ma. „Na​des​‐
no! Na​pri​jed! Is​tu​pi, Babe!“
Naj​ma​nji cr​nac je brzo za​ko​ra​čio na​pri​jed i sa​lu​ti​rao.
„Pre​uz​mi za​po​vjed​niš​tvo, spus​ti se pod pa​lu​bu, za​ro​bi po​sa​du i sve​ži ih –
sve osim stro​ja​ra. Nje​ga do​ve​di k meni. Oh, i os​ta​vi​te vre​će on​dje po​red ogra​‐
de.“
„Da, gos​po​di​ne!“
Babe je po​no​vo sa​lu​ti​rao, okre​nuo se i po​kre​tom ruke po​zvao os​ta​lu pe​to​‐
ri​cu da se oku​pe oko nje​ga. Na​krat​ko su se po​sa​vje​to​va​li šap​tom, a onda su se
svi u ti​ši​ni upu​ti​li niz ste​pe​ni​ce.
„A sada“, mla​dić se okre​nuo Ar​di​ti, koja je ovaj naj​no​vi​ji pri​zor pro​ma​tra​la
u ti​ši​ni, „ako mi se za​ku​neš na svo​ju čast kao slo​bod​nja​ki​nje – što vje​ro​jat​no
ne vri​je​di mno​go – da ćeš taj svoj raz​ma​že​ni mali je​zik dr​ža​ti za zu​bi​ma idu​‐
ćih če​tr​de​set i osam sati, mo​žeš odves​la​ti na oba​lu u na​šem čam​cu.“
„A ako neću?“
„Ako ne​ćeš, onda ćeš is​plo​vi​ti.“
S ma​lim uz​da​hom ko​jim kao da je htio reći da je kri​za us​pješ​no prev​la​da​na,
mla​dić se za​va​lio u le​žalj​ku u ko​joj je do ma​lo​pri​je le​ža​la Ar​di​ta i li​je​no is​pru​‐
 www.balkandownload.org

žio ruke. Ku​to​vi nje​go​vih usa​na s odo​bra​va​njem su se opus​ti​li dok je raz​gle​‐

dao oko sebe, pro​ma​tra​ju​ći finu pru​gas​tu nad​streš​ni​cu, ula​šte​nu mjed i luk​suz​‐
nu opre​mu na pa​lu​bi. Po​gled mu je pao naj​pri​je na knji​gu, a onda na is​i​sa​ni li​‐
mun.
„Hm“, re​kao je. „Sto​newall Jac​k​son je tvr​dio da mu li​mu​nov sok bis​tri
mis​li. Jesu li se tvo​je mis​li raz​bis​tri​le?“
Ar​di​ta mu se nije udos​to​ji​la od​go​vo​r i​ti.
„Pi​tam jer ćeš za pet mi​nu​ta mo​ra​ti od​lu​či​ti ideš li ili os​ta​ješ.“
Po​dig​nuo je knji​gu i zna​ti​želj​no je otvo​r io.
„Po​bu​na an​đe​la. Do​bro zvu​či. Autor je Fran​cuz, ha?“ za​gle​dao se u nju s
no​vim za​ni​ma​njem. „Jesi li ti Fran​cu​ski​nja?“
„Ne.“
„Kako se zo​veš?“
„Far​nam.“
„I kako još?“
„Ar​di​ta Far​nam.“
„Pa, Ar​di​ta, nema ni​kak​ve ko​r is​ti od sta​ja​nja i žva​ka​nja vlas​ti​tih obra​za. Tih
ner​voz​nih ti​ko​va bi se tre​ba​la ri​je​ši​ti dok si još mla​da. Dođi ova​mo i sje​di.“
Ar​di​ta je iz dže​pa iz​vuk​la iz​rez​ba​re​nu ta​ba​ke​ru od žada, iz​va​di​la iz nje jed​‐
nu ci​ga​re​tu i za​pa​li​la je, glu​me​ći mir​no​ću iako je bila svjes​na da joj ruka po​‐
ma​lo drh​ti. Po​tom je gip​kim ko​ra​ci​ma priš​la dru​goj le​žalj​ci, spus​ti​la se u nju i
ot​puh​nu​la dim pre​ma nad​streš​ni​ci.
„Ne mo​žeš me otje​ra​ti s ove jah​te“, rek​la je mir​no, „a ako mis​liš da ćeš da​‐
le​ko dos​pje​ti s njom, ne​maš baš pre​vi​še moz​ga u gla​vi. Moj stric će do pola
šest dići uz​bu​nu na sve stra​ne.“
Brzo ga je po​gle​da​la i uoči​la jas​ne zna​ko​ve ner​vo​ze na nje​go​vom licu kad
su se ku​to​vi nje​go​vih usa​na je​dva pri​mjet​no spus​ti​li.
„Meni je sve​jed​no“, rek​la je sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma. „Jah​ta nije moja i ne​mam
ni​šta pro​tiv da is​plo​vi​mo na koji sat. Čak ću ti po​su​di​ti knji​gu da imaš što či​ta​‐
ti na bro​du za Sing-Sing.“
Na to se pri​je​zir​no na​smi​jao.
„Ako je to tvoj sa​vjet, nisi se tre​ba​la tru​di​ti. Ovo je dio pla​na ko​jeg sam
smis​lio dav​no pri​je nego što sam uop​će znao da ova jah​ta pos​to​ji. Da ni​smo
ote​li ovu, ote​li bi​smo slje​de​ću usi​dre​nu uz oba​lu.“
„Tko ste vi?“ pi​ta​la je Ar​di​ta naj​ed​nom. “I što ste vi?“
 „Od​lu​či​la si da ne ideš na oba​lu?“
„To ni u jed​nom tre​nut​ku nije bila op​ci​ja.“
„Nas sed​mo​r i​ca“, re​kao je on, „poz​na​ti smo kao Cur​tis Car​lyle i Six Black
Bud​di​es, do​ne​dav​no iz Win​ter Gar​de​na i Mid​nig​ht Fro​li​ca.“
„Vi ste pje​va​či?“
„Do da​nas smo bili. U ovom tre​nut​ku smo zbog onih bi​je​lih vre​ća koje vi​‐
diš on​dje u bi​je​gu pred za​ko​nom. Re​kao bih da je na​gra​da za naše hva​ta​nje
do​sad već si​gur​no do​seg​nu​la dva​de​set ti​su​ća do​la​ra.“
„Što je u vre​ća​ma?“ upi​ta​la je Ar​di​ta zna​ti​želj​no.
“Pa“, re​kao je on, „na​zo​vi​mo to za​sad bla​tom – flo​r id​skim bla​tom.“
 www.balkandownload.org

III.

De​se​tak mi​nu​ta na​kon što je Cur​tis Car​lyle po​raz​go​va​rao s vrlo upla​še​nim

stro​ja​rom, jah​ta Nar​cis je is​plo​vi​la pre​ma jugu kroz bla​gi trop​ski su​mrak. Mali
mu​lat Babe, u ko​jeg je Car​lyle, čini se, imao neo​gra​ni​če​no po​vje​re​nje, u pot​‐
pu​nos​ti je vla​dao si​tu​aci​jom. Slu​ga gos​po​di​na Far​na​ma i ku​har, je​di​na dva čla​‐
na po​sa​de pri​sut​na na jah​ti osim stro​ja​ra, pru​ži​li su ot​por pa su ih za​ve​za​li za
nji​ho​ve le​ža​je​ve u pot​pa​lub​lju i os​ta​vi​li da raz​miš​lja​ju o svo​jim pos​tup​ci​ma.
Trom​bo​ne Mose, naj​ve​ći cr​nac, ba​cio se na po​sao s kan​tom boje, pre​bo​jiv​ši
ime Nar​cis na pram​cu i umjes​to nje​ga na​pi​sav​ši Hula Hula, a os​ta​li su se oku​‐
pi​li na krmi i vrlo oz​bilj​no se po​sve​ti​li par​ti​ji ka​ra​ta.
Na​re​div​ši da se ve​če​ra pri​pre​mi i pos​lu​ži na pa​lu​bi u pola osam, Car​lyle se
pri​dru​žio Ar​di​ti. Po​nov​no se is​pru​živ​ši u svo​joj le​žalj​ci, na​po​la je sklo​pio oči i
za​pao u sta​nje du​bo​ke od​sut​nos​ti.
Ar​di​ta ga je pa​ž​lji​vo pro​ma​tra​la – i od​mah ga svr​sta​la u ro​man​tič​ne. Oda​vao
je do​jam do​mi​nant​nog sa​mo​po​uz​da​nja koje je po​či​va​lo na kli​ma​vim te​me​lji​‐
ma. Is​pod po​vr​ši​ne sva​ke nje​go​ve od​lu​ke na​zi​ra​la je ok​li​je​va​nje koje je bilo u
pot​pu​noj su​prot​nos​ti s nje​go​vim aro​gant​no uz​dig​nu​tim us​na​ma.
„On nije po​put mene“, po​mis​li​la je. „Neg​dje pos​to​ji raz​li​ka.“ Kao vr​hun​‐
ski ego​ist Ar​di​ta je čes​to raz​miš​lja​la o sebi. S ob​zi​rom da njen ego​izam nit​ko
ni​kad nije os​po​r io, či​ni​la je to pot​pu​no pri​rod​no i ne gu​be​ći ni​šta od svog ne​‐
upit​nog šar​ma. Iako joj je bilo de​vet​na​est go​di​na, do​ima​la se po​put ži​vah​nog
na​da​re​nog dje​te​ta. U sja​ju nje​ne mla​dos​ti i lje​po​te svi lju​di koje je poz​na​va​la
bili su tek na​pla​vi​ne koje su plu​ta​le na va​li​ći​ma nje​nog tem​pe​ra​men​ta. Upoz​‐
na​la je i dru​ge ego​is​te – za​pra​vo, se​bič​ne lju​de na​la​zi​la je ma​nje do​sad​ni​ma od
ne​se​bič​nih – ali do​tad još nije su​sre​la ni​jed​nog ko​jeg s vre​me​nom nije us​pje​la
po​ra​zi​ti i ba​ci​ti pod svo​je noge.
No iako je u oso​bi na le​žalj​ci pre​poz​na​la ego​is​ta, u gla​vi nije osje​ća​la ni​šta
od onog uobi​ča​je​nog za​tva​ra​nja vra​ta koje je kod nje ina​če oz​na​ča​va​lo pri​pre​‐
mu za ak​ci​ju. Upra​vo su​prot​no, ins​tin​kt joj je go​vo​r io da je ovaj čo​vjek iz ne​‐
kog raz​lo​ga bio po​sve osvo​jiv i pri​lič​no bes​po​mo​ćan. Kad se Ar​di​ta su​prot​stav​‐
lja​la ko​nven​ci​ja​ma – a to joj je u po​s​ljed​nje vri​je​me bilo glav​na za​ba​va – či​ni​la
je to iz žar​ke že​lje da bude ono što jest. Či​ni​lo joj se da je ovaj mla​dić bio su​‐
šta su​prot​nost tome i da je bio za​okup​ljen vlas​ti​tim ot​po​rom.
Mla​dić ju je za​ni​mao mno​go više nego što ju je za​ni​ma​la nje​na vlas​ti​ta si​‐
tu​aci​ja, što je na nju ima​lo isti uči​nak ka​kav spo​men ma​ti​ne​je ima na de​se​to​‐
go​diš​nje di​je​te. Ima​la je pot​pu​nu vje​ru u vlas​ti​tu spo​sob​nost da se po​bri​ne za
sebe u svim mo​gu​ćim okol​nos​ti​ma.
Noć se pro​du​bi​la. Bli​je​di mla​di mje​sec žmir​ka​vo se smje​škao moru, a kad
im je oba​la po​la​ko nes​ta​la iz vida i vje​tar tam​ne obla​ke po​put liš​ća ot​pu​hao
da​le​ko pre​ko ob​zo​ra, naj​ed​nom je jah​tu oku​pa​la blje​šta​va mje​se​či​na, po​si​pa​ju​ći
pa​lu​bu blis​ta​vim dra​gu​lji​ma. S vre​me​na na vri​je​me zab​ljes​nuo bi pla​men ži​gi​‐
ce kad bi net​ko od njih dvo​je za​pa​lio ci​ga​re​tu, ali iz​u​zev ti​hog bru​ja​nja mo​to​‐
ra i jed​no​lič​nih va​lo​va koji su zap​lju​ski​va​li pra​mac, jah​ta je bila tiha po​put
kak​vog bro​da sno​va koji jez​di ne​be​si​ma na putu do zvi​jez​da. Okru​ži​vao ih je
mi​r is noć​nog mora koji je sa so​bom no​sio be​sko​nač​nu klo​nu​lost.
Na​po​s​ljet​ku je ti​ši​nu pre​ki​nuo Car​lyle.
„Sret​ni​ce“, uz​dah​nuo je. „Uvi​jek sam že​lio biti bo​gat – i ku​pi​ti svu ovu lje​‐
po​tu.“
Ar​di​ta je zi​jev​nu​la.
„Ja bih ra​di​je bila ti“, rek​la je is​kre​no.
„Vje​ro​jat​no bi – na je​dan dan. Ali s dru​ge stra​ne, či​niš se pri​lič​no hra​brom
za jed​nu slo​bod​nja​ki​nju.“
„Vo​lje​la bih da me ne zo​veš tako.“
„Opros​ti.“
„A što se tiče hra​bros​ti“, nas​ta​vi​la je po​la​ko, „ona mi je je​di​na do​bra oso​bi​‐
na. Ne bo​jim se ni​čeg ni na nebu ni na zem​lji.“
„Hm. Ja se bo​jim.“
„Da bi se bo​jao“, rek​la je Ar​di​ta, „čo​vjek mora biti ve​lik i sna​žan ili mora
biti ku​ka​vi​ca. Ja ni​sam ni​šta od toga.“ Na tre​nu​tak je zas​ta​la i u gla​su joj se za​‐
ču​lo za​ni​ma​nje. „Ali že​lim raz​go​va​ra​ti o tebi. Što si to uči​nio, za​bo​ga, i kako si
to uči​nio?“
„Za​što?“ upi​tao je ci​nič​no. „Pla​ni​raš na​pi​sa​ti sce​na​r ij za film po meni?“
„Nas​ta​vi“, po​ti​ca​la ga je. „Laži mi na mje​se​či​ni. Iz​mis​li fan​tas​tič​nu pri​ču.“
 www.balkandownload.org

U tom tre​nut​ku po​ja​vio se je​dan cr​nac, uklju​čio ni​sku ma​lih ža​ru​lja pod
nad​streš​ni​com i po​čeo pos​tav​lja​ti ple​te​ni stol za ve​če​ru. Dok su jeli hlad​nu na​‐
re​za​nu pi​le​ti​nu, sa​la​te, ar​ti​čo​ke i džem od ja​go​da iz do​bro ops​krb​lje​ne smoč​ni​‐
ce pod pa​lu​bom, Car​lyle je po​čeo pri​po​vi​je​da​ti, is​pr​va ok​li​je​va​ju​ći, a onda sa
sve ve​ćim ža​rom kad je vi​dio da je Ar​di​ta bila za​in​te​re​si​ra​na. Ar​di​ta je​dva da je
do​tak​la svo​ju ve​če​ru dok je pro​ma​tra​la mla​di​će​vo tam​no​pu​to lice, priv​lač​no,
iro​nič​no, s naz​na​ka​ma nes​po​sob​nos​ti.
Za​po​čeo je ži​vot kao si​ro​ma​šan dje​čak u ne​kom gra​du u Ten​ne​sse​eju. Nje​‐
go​va je obi​telj bila to​li​ko si​ro​maš​na, re​kao je, da su bili je​di​ni bi​jel​ci u uli​ci.
Nije se sje​ćao da se igrao s bi​je​lom dje​com, ali ne​izos​tav​no ga je u sto​pu uvi​‐
jek pra​tio čo​por male cr​n​ča​di, va​tre​nih obo​ža​va​te​lja čiju nak​lo​nost mu je pris​‐
kr​bi​la nje​go​va buj​na ma​šta i ne​vo​lje u koje ih je uvi​jek uv​la​čio i iz njih iz​vla​‐
čio. Či​ni​lo se da je ovo pri​ja​telj​stvo nje​gov pri​lič​no neo​bi​čan ta​lent za glaz​bu
us​mje​r i​lo u još neo​bič​ni​jem smje​ru.
Bila je jed​na obo​je​na žena po ime​nu Bel​le Pope Cal​ho​un koja je svi​ra​la
kla​vir na za​ba​va​ma koje su se pri​re​đi​va​le za bi​je​lu dje​cu – bo​ga​tu bi​je​lu dje​cu
koja bi po​red Cur​ti​sa Car​lylea proš​la frk​nuv​ši no​som. No odr​pa​ni bi​je​li dje​čak
sje​dio bi uz njen kla​vir i po​ku​ša​vao se uba​ci​ti sa svo​jim al​tom kroz je​dan od
onih ma​lih dr​ve​nih pu​hač​kih ins​tru​me​na​ta. Još nije ni na​pu​nio tri​na​est, a već
je us​pi​je​vao ne​što za​ra​di​ti svi​ra​ju​ći rag​ti​me na iz​u​bi​ja​noj vi​oli​ni u ma​lim ka​fi​‐
ći​ma oko Na​s​hvil​lea. Osam go​di​na kas​ni​je ci​je​la zem​lja je po​lu​dje​la za rag​ti​‐
me​om, a on je oku​pio šest cr​na​ca i po​veo ih na tur​ne​ju po ki​ni​ma Orp​he​um.
Pe​to​r i​ca su bili deč​ki s ko​ji​ma je odras​tao, a šes​ti je bio mali mu​lat Babe Di​vi​‐
ne, koji je pri​je ra​dio na do​ko​vi​ma u New Yor​ku, a dav​no pri​je toga je bio
rad​nik na plan​ta​ži na Ber​mu​di​ma, sve dok gos​po​da​ru nije za​bio bo​dež od dva​‐
de​set cen​ti​me​ta​ra u leđa. Go​to​vo pri​je nego što je shva​tio ko​li​ko je sre​će imao,
Car​lyle se na​šao na Bro​adwayu. Po​nu​de za gaže plju​šta​le su sa svih stra​na i
imao je više nov​ca nego što je ikad sa​njao.
Ne​ka​ko u to vri​je​me po​če​la se do​ga​đa​ti pro​mje​na u nje​go​vom cje​lo​kup​‐
nom dr​ža​nju, pri​lič​no neo​bič​na, gor​ka pro​mje​na. Sve je po​če​lo sa spoz​na​jom
da pro​vo​di zlat​ne go​di​ne svog ži​vo​ta maj​mu​ni​ra​ju​ći se na po​zor​ni​ci s hr​pom
cr​na​ca. Bend im je bio do​bar u svom điru, s tri trom​bo​na, tri sak​so​fo​na i Car​‐
lyle​ovom fla​utom, pri čemu je nje​gov neo​bič​ni osje​ćaj za ri​tam bio ono što ih
je iz​dva​ja​lo od os​ta​lih, ali s vre​me​nom je pos​ta​jao sve osjet​lji​vi​ji i sva​kog dana
sve se više uža​sa​vao po​jav​lji​va​nja na po​zor​ni​ci i sve mu je mr​ski​ja pos​ta​ja​la i
sama po​mi​sao na to.
Do​bro su za​ra​đi​va​li – sva​ki slje​de​ći ugo​vor koji bi pot​pi​sao no​sio je veću
za​ra​du od pret​hod​nog – ali kad je oti​šao svo​jim me​na​dže​r i​ma i re​kao im da
želi ra​ski​nu​ti sa svo​jim sek​s​te​tom i nas​ta​vi​ti da​lje kao nor​ma​lan pi​ja​nist, smi​ja​li
su mu se i rek​li mu da je lud jer bi to zna​či​lo po​či​ni​ti umjet​nič​ko sa​mo​uboj​‐
stvo. Kas​ni​je se smi​jao fra​zi „umjet​nič​ko sa​mo​uboj​stvo“. Svi su je upo​tri​je​bi​li.
Ne​ko​li​ko puta su svi​ra​li na pri​vat​nim ple​so​vi​ma za tri ti​su​će do​la​ra na noć i
upra​vo je to is​kris​ta​li​zi​ra​lo sve nje​go​vo ga​đe​nje pre​ma na​či​nu na koji je za​ra​‐
đi​vao za ži​vot. Svi​rao je u klu​bo​vi​ma i u ku​ća​ma u ko​ji​ma ga pre​ko dana ne bi
pus​ti​li. Na kra​ju kra​je​va, samo je igrao ulo​gu vječ​nog maj​mu​na, neke vr​ste su​‐
bli​mi​ra​nog sta​tis​ta. Bilo mu je zlo od sa​mog mi​r i​sa ka​za​li​šta, pu​de​ra i ru​me​ni​la,
brb​lja​nja u pros​to​r i​ji za iz​vo​đa​če i gle​da​te​lja i nji​ho​vog odo​bra​va​nja svi​so​ka.
Jed​nos​tav​no mu srce nije bilo u tome. Po​la​ga​ni tem​po ko​jim se pri​mi​cao luk​‐
su​zu uži​va​nja iz​lu​đi​vao ga je. Da​ka​ko, na​pre​do​vao je pre​ma nje​mu, ali je bio
po​put dje​te​ta koje jede svoj sla​do​led to​li​ko po​la​ko da mu uop​će ne osje​ća
okus.
Že​lio je ima​ti mno​go nov​ca i vre​me​na i pri​li​ke za či​ta​nje i za svir​ku. Že​lio
je biti okru​žen mu​škar​ci​ma i že​na​ma koji se ni​kad ne bi s njim dru​ži​li, onom
vr​stom mu​ška​ra​ca i žena koji bi pre​ma nje​mu osje​ća​li po​pri​lič​ni pri​je​zir, ako
bi uop​će o nje​mu i raz​miš​lja​li. Ukrat​ko, že​lio je sve ono što je po​čeo po​is​to​‐
vje​ći​va​ti s op​će​ni​tim poj​mom aris​to​kra​ci​je. Či​ni​lo mu se da se ta aris​to​kra​ci​ja
može ku​pi​ti nov​cem za​ra​đe​nim go​to​vo na bilo koji na​čin osim na​či​na na koji
ga je on za​ra​đi​vao. Tad mu je bilo dva​de​set i pet i nije imao obi​telj, obra​zo​va​‐
nje ni bilo kak​vu šan​su za us​pješ​nu pos​lov​nu ka​r i​je​ru. Po​čeo je na​su​mi​ce špe​‐
ku​li​ra​ti i za tri tjed​na je iz​gu​bio sav no​vac koji je bio ušte​dio.
A onda je do​šao rat. Oti​šao je u Plat​t​sburg, ali ga je nje​go​va pro​fe​si​ja i ona​‐
mo sli​je​di​la. Neki bri​gad​ni ge​ne​ral po​zvao ga je u sto​žer i re​kao mu da će svo​‐
joj zem​lji bo​lje slu​ži​ti kao vođa ben​da. I tako je pro​veo rat za​bav​lja​ju​ći slav​ne
iza fron​ta za​jed​no sa sto​žer​nim ben​dom. Nije bilo loše, osim kad bi se pje​ša​di​ja
še​pa​ju​ći vra​ća​la iz ro​vo​va. U tim tre​nu​ci​ma že​lio je biti je​dan od njih. Či​ni​lo
mu se kao da su znoj i bla​to koje su no​si​li na sebi bili je​dan od onih ne​iz​re​ci​‐
vih sim​bo​la aris​to​kra​ci​je koji su mu stal​no iz​mi​ca​li.
„Pri​vat​ni ple​so​vi su pre​su​di​li. Kad sam se vra​tio iz rata, opet je po​če​la sta​ra
ru​ti​na. Do​bi​li smo po​nu​du od udru​že​nja flo​r id​skih ho​te​la. Bilo je to samo pi​‐
ta​nje vre​me​na.“
 www.balkandownload.org

Pre​ki​nuo se i Ar​di​ta ga je upit​no po​gle​da​la, ali on je od​mah​nuo gla​vom.

„Ne“, re​kao je, „neću ti is​pri​ča​ti. Pre​vi​še uži​vam u tome i bo​jim se da ću
iz​gu​bi​ti ne​što od tog užit​ka ako ga po​di​je​lim s ne​kim dru​gim. Že​lim za​dr​ža​ti
tih ne​ko​li​ko za​di​ha​nih, he​roj​skih tre​nu​ta​ka kad sam stao pred sve njih i dao im
do zna​nja da sam više od prok​le​tog ska​ku​ta​vog, kre​šta​vog la​kr​di​ja​ša.“
Spri​je​da se naj​ed​nom pro​lo​mi​la tiha pje​sma. Crn​ci su se oku​pi​li na pa​lu​bi i
nji​ho​vi gla​so​vi uje​di​ni​li su se i uz​di​gli u ne​za​bo​rav​noj me​lo​di​ji koja je u dir​lji​‐
voj har​mo​ni​ji po​le​tje​la pre​ma mje​se​cu. A Ar​di​ta je oča​ra​no slu​ša​la.
„Oh do​lje
Oh do​lje
Mama me želi odves​ti niz mli​ječ​nu sta​zu,
Oh do​lje
Oh do​lje,
Tata kaže su​tra,
Ali mama kaže da​nas,
Da, mama kaže da​nas!“
Car​lyle je uz​dah​nuo, pa utih​nuo na tre​nu​tak, za​gle​dav​ši se u jato zvi​jez​da
koje su po​put elek​trič​nih ža​ru​lja žmir​ka​le na to​plom nebu. Pje​sma cr​na​ca je
utih​nu​la, pre​šav​ši u mo​le​ći​vo pje​vu​še​nje, pa se či​ni​lo da sjaj i ve​li​ka ti​ši​na ras​tu
iz tre​na u tren, sve dok je go​to​vo mo​gao čuti si​re​ne kako na mje​se​či​ni češ​lja​ju
svo​je sre​br​ne ko​vr​če iz ko​jih se ci​je​di voda i ča​vr​lja​ju o olu​pi​na​ma u ko​ji​ma
žive u opal​nom pod​mor​ju.
„Ra​zu​mi​ješ“, re​kao je Car​lyle tiho, „ovo je lje​po​ta koju že​lim. Lje​po​ta
mora biti za​pa​nju​ju​ća, za​div​lju​ju​ća – mora te za​sko​či​ti po​put sna, po​put pre​‐
kras​nih dje​vo​jač​kih oči​ju.“
Okre​nuo se Ar​di​ti, ali ona mu nije ni​šta od​go​vo​r i​la.
„Ra​zu​mi​ješ, zar ne, Ani​ta – ovaj, Ar​di​ta?“
Ar​di​ta i opet nije od​go​vo​r i​la. Već je neko vri​je​me čvr​sto spa​va​la.
 IV.

Slje​de​ćeg dana u vre​li​ni pod​nev​nog sun​ca toč​ki​ca na moru pred nji​ma la​‐
ga​no je pre​ras​la u ze​le​no-sivi oto​čić, koji se sa sje​ver​ne stra​ne sas​to​jao od gra​‐
nit​ne li​ti​ce koja se spu​šta​la pre​ma jugu kroz dva ki​lo​me​tra ze​le​ne ši​ka​re i tra​ve
do pješ​ča​nog žala koji se li​je​no sta​pao s va​lo​vi​ma. Kad je Ar​di​ta, koja je či​ta​la
u svo​joj omi​lje​noj le​žalj​ci, sti​gla do po​s​ljed​nje stra​ne Po​bu​ne an​đe​la, za​lu​pi​la
knji​gu, po​dig​nu​la po​gled i ugle​da​la oto​čić, odu​šev​lje​no je us​klik​nu​la i obra​ti​la
se Car​lyleu, koji je tmur​no sta​jao uz ogra​du.
„Je li to to? Ova​mo ste se za​pu​ti​li?
Car​lyle je ne​ma​mo sleg​nuo ra​me​ni​ma.
„Poj​ma ne​mam.“ Po​dig​nuo je glas i do​vik​nuo tre​nut​nom ka​pe​ta​nu: „Hej,
Babe, je li ovo tvoj otok?“
Gla​va si​ćuš​nog crn​ca pro​mo​li​la se kraj ka​bi​ne.
„Je, gos​pon. Baš taj.“
Car​lyle je pri​šao Ar​di​ti.
„Čini se ne​ka​ko ri​skant​nim, zar ne?“
„Da“, slo​ži​la se, „ali mi ne iz​gle​da do​volj​no ve​lik da pos​lu​ži kao skro​vi​šte.“
„Još uvi​jek vje​ru​ješ u uz​bu​nu koju je tre​bao dići tvoj stric?“
„Ne“, rek​la je Ar​di​ta is​kre​no. „Na​vi​jam za tebe. Stvar​no bi mi bilo dra​go
da us​pi​ješ po​bje​ći.“
Na​smi​jao se.
„Ti nam no​siš sre​ću. Pret​pos​tav​ljam da ćemo te mo​ra​ti za​dr​ža​ti kao ma​sko​‐
tu – bar za​sad.“
„Pa ne mo​žeš me pos​la​ti da pli​vam na​trag“, rek​la je ona hlad​no. „Ako to
uči​niš, po​čet ću pi​sa​ti pet​pa​rač​ke ro​ma​ne na​dah​nu​te onom tvo​jom be​sko​nač​‐
nom ži​vot​nom pri​čom koju si mi is​pri​čao ju​čer.“
Po​cr​ve​nio je i malo se uko​čio.
„Jako mi je žao što sam bio do​sa​dan.“
 www.balkandownload.org

„Oh, nisi – bio si do​sa​dan samo na kra​ju s onom pri​čom kako te lju​ti što
ne mo​žeš ple​sa​ti s da​ma​ma ko​ji​ma si svi​rao.“
Lju​ti​to je us​tao.
„Baš imaš po​gan je​zik.“
„Opros​ti“, rek​la je ona pras​nuv​ši u smi​jeh, „ali ni​sam na​vik​la da mi mu​‐
škar​ci po​vje​ra​va​ju svo​je ži​vot​ne am​bi​ci​je – oso​bi​to ne ako su ži​vje​li tako smrt​‐
no pla​ton​skim ži​vo​tom.“
„Za​što? O čemu ti mu​škar​ci obič​no pri​po​vi​je​da​ju?“
„Oh, pri​po​vi​je​da​ju o meni“, zi​jev​nu​la je. „Go​vo​re mi da sam utje​lov​lje​nje
mla​dos​ti i lje​po​te.“
„I što im ti ka​žeš na to?“
„Oh, pre​šut​no se sla​žem.“
„Zar ti baš sva​ki mu​ška​rac iz​jav​lju​je lju​bav?“
Ar​di​ta je kim​nu​la.
„A za​što ne bi? Či​tav ži​vot je za​pra​vo put pre​ma, a onda od, jed​ne je​di​ne
fra​ze – vo​lim te.“
Car​lyle se na​smi​jao i sjeo.
„To je ve​li​ka is​ti​na. To – to uop​će nije loše. Jesi li to sama iz​mis​li​la?“
„Da. Za​pra​vo, pri​je bih rek​la da sam to ot​kri​la. Ne zna​či ni​šta po​seb​no.
Samo je do​miš​lja​to.“
„Upra​vo su tak​ve opa​ske“, re​kao je Car​lyle su​mor​no, „ti​pič​ne za tvoj sta​‐
lež.“
„Oh“, pre​ki​nu​la ga je Ar​di​ta nes​trp​lji​vo, „ne​moj opet po​či​nja​ti ono svo​je
pre​da​va​nje o aris​to​kra​ci​ji! Ne vje​ru​jem lju​di​ma koji ova​ko rano uju​tro mogu
bra​ni​ti čvr​sta uvje​re​nja. To je bla​ži oblik lu​di​la – kao kad za do​ru​čak uvi​jek je​‐
deš isto jelo. Ju​tro je vri​je​me za spa​va​nje, pli​va​nje i bez​briž​nost.“
De​set mi​nu​ta kas​ni​je jah​ta je na​pra​vi​la ši​ro​ki krug kako bi se oto​či​ću pri​‐
bli​ži​la sa sje​ve​ra.
„Ovo mora da je ne​ka​kav trik“, ko​men​ti​ra​la je Ar​di​ta za​miš​lje​no. „Nije
mo​gu​će da se pla​ni​ra usi​dri​ti uz li​ti​cu.“
Sad su plo​vi​li rav​no pre​ma ne​pre​ki​nu​toj sti​je​ni, koja je mo​ra​la biti viša od
tri​de​set me​ta​ra. Tek kad su joj se pri​mak​nu​li na pe​de​set me​ta​ra, Ar​di​ta je ugle​‐
da​la nji​hov cilj. Odu​šev​lje​no je zap​lje​ska​la ru​ka​ma. U li​ti​ci je pos​to​ja​la usjek​li​‐
na pot​pu​no skri​ve​na sti​je​na​ma i upra​vo je u tu usjek​li​nu jah​ta ušla i po​la​ko za​‐
plo​vi​la uskim ka​na​lom od kris​tal​no pro​zir​nog mora iz​me​đu vi​so​kih si​vih zi​di​‐
na. Po​tom su se usi​dri​li u mi​ni​ja​tur​nom svi​je​tu ze​le​ni​la i zla​ta, poz​la​će​nom za​‐
lje​vu u ko​jem je po​vr​ši​na mora bila glat​ka po​put stak​la, a okru​ži​va​le su je si​‐
ćuš​ne pal​me. Či​tav je pri​zor pod​sje​ćao na je​ze​ra od zr​ca​la i dr​ve​će od gran​či​ca
kak​vo dje​ca ima​ju obi​čaj gra​di​ti u pješ​ča​ni​ci​ma.
„Uop​će nije loše!“ uzvik​nuo je Car​lyle uz​bu​đe​no. „Čini mi se da mala cr​‐
n​ču​ga do​bro poz​na​je ovaj za​ku​tak Atlan​ti​ka.“
Nje​go​va ra​dost bila je za​raz​na i Ar​di​ta se odu​še​vi​la.
„Kak​vo ap​so​lut​no sa​vr​še​no skro​vi​šte!“
„Nego što! O ovak​vim oto​ci​ma čo​vjek čita u knji​ga​ma.“
Spus​ti​li su ča​mac na ves​la u zla​ća​no je​ze​ro i odves​la​li na oba​lu.
„Dođi“, re​kao je Car​lyle kad su iz​iš​li na mu​lja​vi pi​je​sak, „poći ćemo u is​‐
tra​ži​va​nje.“
Krug pal​mi obrub​lji​va​lo je dva ki​lo​me​tra rav​nog, pješ​ča​nog tla. Upu​ti​li su
se pre​ko nje​ga pre​ma jugu, pro​bi​li se kroz još je​dan obruč trop​ske ve​ge​ta​ci​je i
iz​bi​li na bi​ser​no​si​vi žal gdje je Ar​di​ta ski​nu​la svo​je sme​đe gol​fer​ske ci​pe​le – či​‐
ni​lo se da je od ča​ra​pa odus​ta​la za​uvi​jek – i ga​ca​la po moru. Kad su dok​lip​sa​li
na​trag do jah​te, ne​umor​ni Babe već ih je če​kao s ruč​kom. Na vi​so​koj li​ti​ci sa
sje​ver​ne stra​ne pos​ta​vio je stra​ža​ra da pro​ma​tra more s obje stra​ne, iako je
sum​njao da je pro​laz kroz li​ti​cu bio ne​ko​me poz​nat – ni​kad nije vi​dio ni​jed​nu
kar​tu na ko​joj bi ovaj otok bio ucr​tan.
„Kako se zove?“ upi​ta​la je Ar​di​ta. „Mis​lim na otok.“
„Nema ime“, za​hi​ho​tao je Babe. „Ja bi rek’o da se zove samo otok i go​to​‐
vo.“
Kas​no tog po​pod​ne​va sje​di​li su nas​lo​nje​ni le​đi​ma na go​le​mo ka​me​nje na
naj​vi​šem di​je​lu li​ti​ce, a Car​lyle joj je go​vo​r io o svo​jim mut​nim pla​no​vi​ma. Bio
je si​gu​ran da su mu pro​go​ni​te​lji već za pe​ta​ma. U pljač​ki o ko​joj joj je još uvi​‐
jek od​bi​jao go​vo​r i​ti od​nio je ukup​no ne​što ma​nje od mi​li​jun do​la​ra. Na​mje​‐
ra​vao se pri​ta​ji​ti na oto​ku ne​ko​li​ko tje​da​na, a onda kre​nu​ti pre​ma jugu, dr​že​ći
se po​da​lje od uobi​ča​je​nih plov​nih pu​to​va, obi​ći Horn i upu​ti​ti se u Cal​lao u
Pe​ruu. Bri​gu o ug​lje​nu i os​ta​lim po​trep​šti​na​ma u pot​pu​nos​ti je pre​pus​tio Ba​‐
beu, koji je, čini se, oplo​vio ova mora u svim mo​gu​ćim po​lo​ža​ji​ma, od ma​log
od pa​lu​be na bro​du koji je pre​vo​zio kavu do fak​tič​ki pr​vog čas​ni​ka na bra​zil​‐
skom gu​sar​skom bro​du čiji je ka​pe​tan već odav​no obje​šen.
„Da se ro​dio kao bi​je​lac, već bi odav​no bio kralj juž​ne Ame​r i​ke“, re​kao je
Car​lyle na​gla​še​no. „Kad je ri​ječ o in​te​li​gen​ci​ji, kraj nje​ga Bo​oker T. Wa​shin​g​‐
 www.balkandownload.org

ton iz​gle​da kao idi​ot. Kra​si ga lu​ka​vost sva​ke rase i sva​kog na​ro​da čija krv teče
nje​go​vim ži​la​ma, a ima ih ba​rem šest ili sam la​žov. Obo​ža​va me jer sam je​di​ni
čo​vjek na svi​je​tu koji zna svi​ra​ti rag​ti​me bo​lje od nje​ga. Zna​li smo sje​di​ti na
do​ko​vi​ma u New Yor​ku, on s fa​go​tom a ja s obo​om, i svi​ra​ti afrič​ke me​lo​di​je
sta​re ti​su​ću go​di​na u molu sve dok se šta​ko​r i ne bi po​pe​li na stu​po​ve i po​sje​‐
da​li uoko​lo cvi​le​ći i ste​nju​ći kao što to psi zna​ju ra​di​ti pred fo​no​gra​fom.“
Ar​di​ta je pras​nu​la u smi​jeh.
„Kako iz​miš​ljaš!“
Car​lyle se na​ce​r io.
„Ku​nem ti se daje to –“
„A što ćeš uči​ni​ti kad stig​neš u Cal​lao?“ pre​ki​nu​la ga je.
„Sjes​ti na brod za In​di​ju. Že​lim biti ra​dža. Oz​bilj​no. Plan mi je oti​ći u Af​‐
ga​nis​tan ili ne​ka​mo, ku​pi​ti si pa​la​ču i pri​pa​da​ju​ći ugled i za jed​no pet go​di​na
se po​ja​vi​ti u En​gle​skoj sa stra​nim na​gla​skom i taj​no​vi​tom proš​loš​ću. Ali In​di​ja
mi je prvi cilj. Znaš li da vele da se sve zla​to na svi​je​tu po​la​ko ali si​gur​no vra​ća
u In​di​ju? To me fas​ci​ni​ra. I že​lim ima​ti slo​bod​nog vre​me​na za či​ta​nje –
ogrom​nu ko​li​či​nu slo​bod​nog vre​me​na.“
„A onda?“
„A onda“, od​go​vo​r io je pr​kos​no, „bit će red na aris​to​kra​ci​ju. Smij se ako
že​liš, ali mo​raš priz​na​ti da ba​rem znam što hoću. Vje​ru​jem da je to više nego
što ti mo​žeš reći za sebe.“
„Upra​vo su​prot​no“, us​pro​ti​vi​la mu se Ar​di​ta, po​seg​nuv​ši za ta​ba​ke​rom u
dže​pu. „Kad smo se su​sre​li, bila sam usred ve​li​ke frke koju su di​gli svi moji
pri​ja​te​lji i ro​đa​ci jer sam zna​la toč​no što že​lim.“
„A to je bilo?“
„Jed​nog mu​škar​ca.“
Iz​ne​na​dio se.
„Ho​ćeš reći da ste bili za​ru​če​ni?“
„U odre​đe​nom smis​lu. Da se nis​te ukr​ca​li na jah​tu, ima​la sam naj​bo​lju vo​‐
lju is​kras​ti se na oba​lu ju​čer na​ve​čer – sad mi se čini kao da je to bilo pri​je sto
go​di​na – i naći se s njim u Palm Be​ac​hu. On​dje me čeka s na​ruk​vi​com koja je
ne​koć pri​pa​da​la ru​skoj ca​r i​ci Ka​ta​r i​ni. Ne​moj sad opet po​če​ti mrm​lja​ti o aris​‐
to​kra​ci​ji“, brzo je do​da​la. „Svi​dio mi se is​klju​či​vo zbog svo​je ma​šte i ve​li​ke
hra​bros​ti svo​jih uvje​re​nja.“
„Ali tvo​joj obi​te​lji se nije svi​dio, ha?“
 „Ono malo obi​te​lji što mi je os​ta​lo – samo ble​sa​vi stric i još ble​sa​vi​ja stri​na.
Čini se da se upet​ljao u ne​ka​kav skan​dal s ne​kom cr​ve​no​ko​som Mir​ni – sve su
to pre​na​pu​ha​li, re​kao je, a meni mu​škar​ci ne lažu – uos​ta​lom nije me ni bri​ga
što je uči​nio. Važ​na je bu​duć​nost. A za nju bih se ja po​bri​nu​la. Kad se mu​ška​‐
rac za​lju​bi u mene, dru​ga za​ba​va ga ne za​ni​ma. Rek​la sam mu da je no​gi​ra i to
je i na​pra​vio.“
„Malo sam lju​bo​mo​ran“, re​kao je Car​lyle mr​šte​ći se, a onda se na​smi​jao.
„Pret​pos​tav​ljam da ću te za​dr​ža​ti s nama dok ne stig​ne​mo u Cal​lao. Onda ću
ti po​su​di​ti do​volj​no nov​ca da se vra​tiš u Sje​di​nje​ne dr​ža​ve. Do​tad ćeš ima​ti
do​volj​no vre​me​na da o tom svom gos​po​di​nu malo bo​lje raz​mis​liš.“
„Ne raz​go​va​raj tako sa mnom!“ pras​nu​la je Ar​di​ta. „Taj ro​di​telj​ski stav ni​‐
ko​me neću to​le​r i​ra​ti! Ra​zu​mi​ješ li me?“ On se za​smi​ju​ljio, a onda je stao, po​‐
ma​lo po​sram​ljen, kad se njen le​de​ni gnjev omo​tao oko nje​ga.
„Opros​ti“, po​ku​šao je ne​si​gur​no.
„Oh, ne is​pri​ča​vaj se! Ne pod​no​sim mu​škar​ce koji se is​pri​ča​va​ju tim mu​‐
žev​nim, suz​dr​ža​nim to​nom. Samo za​ve​ži!“
Us​li​je​di​la je stan​ka koja se Car​lyleu či​ni​la pri​lič​no ne​ugod​nom, no Ar​di​ta
se do​ima​la kao da ni​šta ne pri​mje​ću​je dok je za​do​volj​no sje​di​la, uži​va​la u svo​‐
joj ci​ga​re​ti i gle​da​la pre​ko blje​šta​vog mora. Na​kon ne​kog vre​me​na ot​pu​za​la je
na sti​je​nu i pru​ži​la gla​vu pre​ko ruba kako bi mo​gla gle​da​ti do​lje. Gle​da​ju​ći je,
Car​lyleu se uči​ni​lo kako je gra​ci​oz​na u sva​kom po​lo​ža​ju.
„Oh, gle​daj“, uzvik​nu​la je, „do​lje je mnoš​tvo ši​ro​kog gre​be​nja raz​li​či​tih vi​‐
si​na.“
„Ide​mo pli​va​ti ve​če​ras!“ rek​la je uz​bu​đe​no. „Po mje​se​či​ni.“
„Zar ne bi ra​di​je da ode​mo na onaj žal s dru​ge stra​ne?“
„Nema šan​se. Vo​lim ska​ka​ti. Mo​žeš obu​ći ku​pa​ći kos​tim mog stri​ca, ali će ti
pris​ta​ja​ti kao vre​ća, jer je moj stric pri​lič​no de​beo. A ja imam jed​no​di​jel​ni koji
je šo​ki​rao sta​ro​sje​di​oce uz ci​je​lu Atlant​sku oba​lu, od Bid​de​ford Po​ola do St.
Augus​ti​nea.“
„Pret​pos​tav​ljam da si od​lič​na pli​va​či​ca.“
„Da, ni​sam loša. A i do​bro iz​gle​dam. Neki ki​par mi je proš​lo lje​to u Ryeu
re​kao da mi lis​to​vi vri​je​de pet​sto do​la​ra.“
Na to se za​pra​vo nije mo​glo ni​šta od​go​vo​r i​ti, pa je Car​lyle utih​nuo, do​pus​‐
tiv​ši si samo dis​kre​tan os​mjeh u sebi.
 www.balkandownload.org

V.

Kad se noć po​če​la šu​lja​ti pre​ko oto​ka svo​jim sje​no​vi​tim pla​vim i sre​br​nas​‐
tim pip​ci​ma, pre​plo​vi​li su svje​tlu​ca​vi ka​nal u čam​cu na ves​la, za​ve​za​li ga za
neki ka​men koji je str​šao nad mo​rem i po​če​li se za​jed​no us​pi​nja​ti uz li​ti​cu.
Prvi gre​ben na​la​zio se na vi​si​ni od tri me​tra, bio je ši​rok i pred​stav​ljao je pri​‐
rod​nu ska​ka​oni​cu. On​dje su sje​li na sjaj​noj mje​se​či​ni i pro​ma​tra​li kako se ne​‐
pre​kid​no gi​ba​nje mora go​to​vo po​sve umi​r i​lo kad je nas​tu​pi​la pli​ma.
„Jesi li sret​na?“ upi​tao je on iz​ne​na​da.
Kim​nu​la je.
„Uvi​jek sam sret​na kad sam u bli​zi​ni mora. Znaš“, nas​ta​vi​la je, „ci​je​li dan
raz​miš​ljam kako iz​me​đu nas dvo​je pos​to​je odre​đe​ne slič​nos​ti. Obo​je smo bun​‐
tov​ni​ci, samo iz raz​li​či​tih raz​lo​ga. Pri​je dvi​je go​di​ne, kad mi je bilo tek osam​‐
na​est, a tebi – “
„Dva​de​set i pet.“
„ – pa, obo​je smo bili us​pješ​ni po ko​nven​ci​onal​nim mje​r i​li​ma. Ja sam bila
za​nos​na de​bi​tan​ti​ca, a ti si bio per​s​pek​ti​van glaz​be​nik ko​jeg je upra​vo uno​va​či​‐
la voj​ska – „
„Gos​po​din od​lu​kom Kon​gre​sa“, uba​cio je on iro​nič​no.
„No, bilo kako bilo, obo​je smo se uk​la​pa​li. Mo​žda baš ni​smo bili do kra​ja
is​po​li​ra​ni, ali ni​smo bili ni loši. Ali du​bo​ko u nama ti​nja​lo je ne​što što nas je
go​ni​lo da za sre​ću po​tra​ži​mo više. Ja ni​sam zna​la što hoću. Išla sam od jed​nog
mu​škar​ca do dru​gog, ne​mir​na, iz mje​se​ca u mje​sec pos​ta​ju​ći sve ne​pos​luš​ni​ja i
sve ne​za​do​volj​ni​ja. Zna​la sam sje​di​ti i gris​ti obra​ze iz​nu​tra i mis​li​ti kako sam
po​lu​dje​la – ima​la sam stra​šan osje​ćaj pro​laz​nos​ti. Že​lje​la sam ne​što sada – sada
– sada! Bila sam li​je​pa – li​je​pa sam, zar ne?“
„Da“, slo​žio se Car​lyle ne​si​gur​no.
Ar​di​ta je iz​ne​na​da us​ta​la.
„Če​kaj malo. Že​lim is​pro​ba​ti ovo more. Iz​gle​da pre​kras​no.“
 Priš​la je rubu gre​be​na, sko​či​la, pre​okre​nu​la se u zra​ku, pa se iz​rav​na​la i ule​‐
tje​la u vodu us​prav​no po​put noža u sa​vr​še​nom sko​ku na noge.
Na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka do nje​ga je do​pro njen glas.
„Znaš, či​ta​la sam ci​je​li dan i do​bar dio noći. Po​če​la sam za​mje​ra​ti druš​tvu –
„
„Dođi ova​mo gore“, re​kao je on. „Što to, za​bo​ga, ra​diš?“
„Samo plu​tam na le​đi​ma. Od​mah ću doći. Daj da ti is​pri​čam. Je​di​no u
čemu sam uži​va​la bilo je šo​ki​ra​ti lju​de. Obu​ći ne​što ne​mo​gu​će, ali pri​lič​no
šar​mant​no na sve​ča​nu za​ba​vu. Iz​la​zi​ti s naj​ve​ćim žen​ska​ro​ši​ma u New Yor​ku i
upa​da​ti u naj​go​re ne​vo​lje koje si mo​žeš za​mis​li​ti.“
Ri​je​či su joj bile po​mi​je​ša​ne s plju​ska​njem vode, a onda je za​čuo nje​no
ubr​za​no di​sa​nje kad se po​če​la us​pi​nja​ti uz li​ti​cu.
„Usko​či!“ do​vik​nu​la mu je.
Pos​luš​no je us​tao i sko​čio. Kad je iz​i​šao i us​peo se na​trag uz li​ti​cu, dok se s
nje​ga ci​je​di​la voda, nje više nije bilo na gre​be​nu. Na​kon tre​nut​ka stra​ha za​čuo
je nje​zin tihi smi​jeh s dru​gog gre​be​na koji se pro​te​zao još tri me​tra više. Pri​‐
dru​žio joj se on​dje i neko vri​je​me su obo​je sje​di​li u ti​ši​ni, ru​ka​ma ob​gr​liv​ši
ko​lje​na i te​ško di​šu​ći od us​po​na.
„Obi​telj je po​lu​dje​la“, rek​la je iz​ne​na​da. „Po​ku​ša​li su me uda​ti. Kad sam
već po​če​la vje​ro​va​ti da ži​vot go​to​vo uop​će nije vri​je​dan živ​lje​nja, ne​što sam
ot​kri​la“ – ushi​će​no je uz​di​gla po​gled u nebo – „ne​što sam ot​kri​la!“
Car​lyle je pri​če​kao i usko​ro bio za​sut bu​ji​com ri​je​či.
„Hra​brost, ni​šta više. Hra​brost kao ži​vot​no pra​vi​lo ko​jeg se tre​ba uvi​jek dr​‐
ža​ti. Po​če​la sam gra​di​ti tu go​le​mu vje​ru u sebe. Po​če​la sam uvi​đa​ti da je upra​‐
vo neki oblik hra​bros​ti bio ono što me ne​s​vjes​no pri​vuk​lo svim mo​jim ido​li​‐
ma u proš​los​ti. Po​če​la sam odva​ja​ti hra​brost od dru​gih stva​r i u ži​vo​tu. Sve vr​ste
hra​bros​ti, kao na pri​mjer, kad se pre​mla​će​ni i okr​vav​lje​ni bok​sač​ki pr​vak vra​ća
po još. Tje​ra​la sam mu​škar​ce da me vode na me​če​ve. Ili, na pri​mjer, žena koju
je druš​tvo od​ba​ci​lo i koja pro​la​zi kroz čo​por pri​pad​ni​ca druš​tve​ne eli​te gle​da​‐
ju​ći ih kao da su bla​to pod nje​nim no​ga​ma. Ili kad uvi​jek vo​liš ono što vo​liš i
uop​će te nije bri​ga što dru​gi mis​le. Kad ži​viš ona​ko kako ti se odu​vi​jek svi​đa​lo
i kad umreš na svoj na​čin... Jesi li se mo​žda sje​tio po​ni​je​ti ci​ga​re​te?“
Do​dao joj je jed​nu i po​la​ko joj pri​nio za​pa​lje​nu ši​bi​cu.
„Ali mu​škar​ci su se i da​lje skup​lja​li oko mene“, nas​ta​vi​la je Ar​di​ta, „mla​di i
sta​r i, fi​zič​ki i psi​hič​ki mi in​fe​r i​or​ni, bar ve​ći​na njih, ali svi su me žar​ko že​lje​li
 www.balkandownload.org

ima​ti – žar​ko su že​lje​li po​sje​do​va​ti tu pri​lič​no ve​li​čans​tve​nu, po​nos​nu tra​di​ci​ju

koju sam iz​gra​di​la oko sebe. Ra​zu​mi​ješ?“
„Re​ci​mo. Ni​kad te nisu po​bi​je​di​li i ni​kad se nisi is​pri​ča​la.“
„Ni​kad!“
Sko​či​la je s ruba, na tre​nu​tak se ocr​tav​ši na po​za​di​ni neba po​put Is​u​sa ras​‐
pe​tog na kri​žu, a onda je opi​sa​la ta​man luk i bez ima​lo plju​ska​nja za​ro​ni​la iz​‐
me​đu dva sre​br​nas​ta vala šest me​ta​ra is​pod nje​ga.
Opet je do nje​ga do​pro njen glas.
„A hra​brost je za mene zna​či​la tvr​do​gla​vo kro​či​ti kroz onu mut​nu, sivu iz​‐
ma​gli​cu koja se spu​šta na ži​vot, ga​ze​ći ne samo pre​ko lju​di ili okol​nos​ti, već
pre​ko same su​mor​nos​ti ži​vo​ta. In​zis​ti​ra​ti, na neki na​čin, na vri​jed​nos​ti ži​vo​ta i
vri​jed​nos​ti pro​laz​nih stva​r i.“
Dok je to go​vo​r i​la us​pi​nja​la se uz li​ti​cu i kod po​s​ljed​njih ri​je​či u rav​ni​ni
nje​go​vih oči​ju po​mo​li​la se nje​na gla​va s vlaž​nom žu​tom ko​som si​me​trič​no za​‐
li​za​nom pre​ma na​trag.
„Sve je to div​no i kras​no“, us​pro​ti​vio se Car​lyle, „mo​žeš ti to zva​ti hra​broš​‐
ću, ali tvo​ja hra​brost po​či​va, na kra​ju kra​je​va, na po​no​su po​r i​jek​la. Taj pr​kos​ni
stav usa​đen ti je od​go​jem. Kad mi je siv dan, meni se čak i hra​brost čini kao
jed​na od onih si​vih i be​ži​vot​nih stva​r i u ži​vo​tu.“
Sje​di​la je bli​zu ruba li​ti​ce, ru​ka​ma ob​gr​liv​ši ko​lje​na i od​sut​no zu​re​ći u bi​je​li
mje​sec. On je sje​dio malo da​lje stra​ga, uvu​čen u udu​bi​nu u sti​je​ni po​put kak​‐
vog gro​te​sk​nog boga.
„Ne bih htje​la zvu​ča​ti kao Pol​lyan​na“, po​če​la je, „ali još me nisi shva​tio.
Moja hra​brost je vje​ra – vje​ra u moju vječ​nu iz​dr​ž​lji​vost – vje​ra da će se ra​‐
dost vra​ti​ti, i nada, i spon​ta​nost. A dok se ne vra​te, vje​ru​jem da tre​bam usta dr​‐
ža​ti za​tvo​re​na, gla​vu vi​so​ko uz​dig​nu​tu, a oči ši​rom otvo​re​ne. Ble​sa​vi os​mje​si
nisu nuž​ni. Oh, puno sam puta proš​la pa​kao i ni​sam se ža​li​la. A žen​ski pa​kao je
smr​to​nos​ni​ji od mu​škog.“
„Ali što ako ti se za​vje​sa spus​ti za​uvi​jek pri​je nego što se ra​dost i nada i sve
os​ta​lo vra​te?“ upi​tao je Car​lyle.
Ar​di​ta je us​ta​la, priš​la li​ti​ci i uz malo muke se us​pe​la na slje​de​ći gre​ben, koji
se na​la​zio još tri-če​ti​r i me​tra više.
„U tom slu​ča​ju“, do​vik​nu​la mu je, „po​bje​da bi bila moja!“
Pri​mak​nuo se rubu sve dok je nije po​no​vo ugle​dao.
„Ra​di​je ne​moj ska​ka​ti odan​de! Slo​mit ćeš vrat“, brzo je re​kao.
 Na​smi​ja​la se.
„Ja ne!“
Po​la​ko je ra​ši​r i​la ruke i sta​la na rubu li​ti​ce po​put la​bu​da, zra​če​ći to​li​ki po​‐
nos svo​jim mla​de​nač​kim sa​vr​šens​tvom da je Car​lyle​ovo srce obli​la to​pli​na.
„Stru​ji​mo kroz tmi​nu ra​ši​re​nih ruku i iz​rav​na​tih sto​pa​la po​put du​pi​no​va
repa i mis​lit ćemo da ni​kad ne​će​mo uda​r i​ti u sre​br​nu po​vr​ši​nu pod so​bom sve
dok nas iz​ne​na​da ne oba​vi​ju nje​ni to​pli va​lo​vi svo​jim za​gr​lja​ji​ma i po​ljup​ci​‐
ma.“
Na​kon toga se ba​ci​la s li​ti​ce i Car​lyle je i pro​tiv svo​je vo​lje za​dr​žao dah.
Do​tad nije bio svjes​tan da je sko​či​la s vi​si​ne od pre​ko de​set me​ta​ra. Či​ni​lo mu
se kao da je proš​la či​ta​va vječ​nost pri​je nego što je čuo da je pala u more.
A kad se uz li​ti​cu uz​dig​nuo i do nje​go​vih za​bri​nu​tih uši​ju do​pro njen la​ga​‐
ni, vo​de​nas​ti smi​jeh, znao je da je voli.
 www.balkandownload.org

VI.

Ne​umo​lji​vo vri​je​me po​da​r i​lo im je tri pre​kras​na dana. Kad bi sun​če​ve zra​‐
ke pro​vi​r i​le u nje​nu ka​bi​nu sat na​kon zore, Ar​di​ta bi ve​se​lo us​ta​la, na​vuk​la svoj
ku​pa​ći kos​tim i us​pe​la se na pa​lu​bu. Crn​ci bi obus​ta​vi​li svo​je pos​lo​ve kad bi je
vi​dje​li i smi​ju​ći se i brb​lja​ju​ći oku​pi​li bi se uz ogra​du i pro​ma​tra​li je kako
spret​no po​put bje​li​ce pli​va po po​vr​ši​ni bis​tre vode i is​pod nje. Kad bi po​pod​ne
malo po​pus​ti​la vru​ći​na, opet bi za​pli​va​la i bes​pos​li​ča​r i​la i pu​ši​la s Car​lyle​om na
li​ti​ci. Ili bi le​ža​li pos​tran​ce na pi​je​sku juž​nog žala, po​ma​lo raz​go​va​ra​ju​ći, ali
po​naj​vi​še pro​ma​tra​ju​ći kako dan po​la​ko nes​ta​je u raz​no​boj​nom i tra​gič​nom
za​la​sku sun​ca i pre​ras​ta u bes​kraj​nu li​je​nost trop​ske ve​če​r i.
U tim du​gim, sun​ča​nim sa​ti​ma Ar​di​ta je o či​ta​voj epi​zo​di po​la​ko pres​ta​la
raz​miš​lja​ti kao o slu​čaj​noj ano​ma​li​ji, iz​dan​ku ro​man​se u pus​ti​nji stvar​nos​ti. Po​‐
če​la se uža​sa​va​ti tre​nut​ka kad će za​plo​vi​ti pre​ma jugu i svih mo​guć​nos​ti koje
su joj pa​da​le na um. Mis​li su odjed​nom pos​ta​le muč​ne, a od​lu​ke mr​ske. Da je
neg​dje u ri​tu​ali​ma nje​ne po​gan​ske duše bilo mjes​ta za mo​li​tvu, za​tra​ži​la bi od
ži​vo​ta samo da je neko vri​je​me os​ta​vi na miru da li​je​no sli​je​di na​iv​ne Car​lyle​‐
ove ide​je, nje​go​vu buj​nu dje​čač​ku ma​štu i onu crtu mo​no​ma​ni​je koja kao da
se prov​la​či​la po​pri​je​ko kroz ci​je​li nje​gov tem​pe​ra​ment i da​va​la svoj štih sva​‐
kom nje​go​vom pos​tup​ku.
Ali ovo nije pri​ča o dvo​je lju​di na pus​tom oto​ku ni pri​ča ko​joj je glav​na
tema lju​bav ro​đe​na iz iz​o​la​ci​je. Pri​ča se bavi dvje​ma oso​ba​ma, a idi​lič​no mjes​‐
to rad​nje među pal​ma​ma Gol​f​ske stru​je sa​svim je slu​čaj​no. Ve​ći​na nas za​do​vo​‐
lja​va se pu​kim pos​to​ja​njem, raz​m​no​ža​va​njem i bor​bom za pra​vo na obo​je, a
una​pri​jed na pro​past osu​đe​na ide​ja o čo​vje​ku kao gos​po​da​ru vlas​ti​te sud​bi​ne
re​zer​vi​ra​na je za ne​ko​li​ci​nu (ne)sret​ni​ka. Ono što je meni na Ar​di​ti za​nim​lji​vo
je nje​na hra​brost, koja će po​tam​nje​ti za​jed​no s nje​nom lje​po​tom i mla​doš​ću.
„Po​ve​di me sa so​bom“, rek​la je jed​ne ve​če​r i dok su li​je​no sje​di​li u tra​vi u
sje​ni pal​mi​nih gra​na. Crn​ci su iz​ni​je​li na oba​lu svo​je glaz​be​ne ins​tru​men​te i na
to​plom dahu noći do njih su do​pi​ra​li zvu​ci neo​bič​nog rag​ti​mea. „Baš bih se
vo​lje​la po​no​vo po​ja​vi​ti za de​set go​di​na kao enor​m​no bo​ga​ta in​dij​ska dama vi​‐
so​ke kas​te“, nas​ta​vi​la je.
Car​lyle ju je brzo po​gle​dao.
„I mo​žeš, znaš.“
Na​smi​ja​la se.
„Pro​siš li ti to mene? Sjaj​no! Ar​di​ta Far​nam pos​ta​je gu​sa​re​vom mla​den​kom.
Dje​voj​ku iz vi​so​kog druš​tva oteo pljač​kaš ban​ke koji svi​ra rag​ti​me.“
„Ni​sam op​ljač​kao ban​ku.“
„Što si onda op​ljač​kao? Za​što mi ne​ćeš reći?“
„Ne že​lim ti raz​bi​ti ilu​zi​je.“
„Dra​gi moj čo​vje​če, ne ga​jim o tebi ni​kak​ve ilu​zi​je.“
„Mis​lio sam na tvo​je ilu​zi​je o sebi.“
Iz​ne​na​đe​no ga je po​gle​da​la.
„O sebi! Kak​ve veze ja imam s ko​jim god kaz​ne​nim dje​lom koje si ti po​či​‐
nio?“
„To ćemo još vi​dje​ti.“
Pri​mak​la mu se i po​tap​ša​la ga po ruci.
„Dra​gi moj gos​po​di​ne Cur​tis Car​lyle“, rek​la je tiho“ jesi li ti to za​ljub​ljen
u mene?“
„Kao da je to važ​no.“
„Ali važ​no je – jer mis​lim da sam ja za​ljub​lje​na u tebe.“
Iro​nič​no ju je po​gle​dao.
„Čime se ukup​ni broj mu​ška​ra​ca u koje si se za​lju​bi​la u si​ječ​nju pe​nje na
pola tu​ce​ta“, re​kao je. „A što ako od​lu​čim is​pro​ba​ti tvoj blef i po​zo​vem te da
po​đeš sa mnom u In​di​ju?“
„To že​liš?“
Sleg​nuo je ra​me​ni​ma.
„Mo​že​mo se vjen​ča​ti u Cal​lau.“
„Ka​kav mi ži​vot mo​žeš po​nu​di​ti? Ne že​lim biti bez​o​braz​na, oz​bilj​no pi​tam.
Što će se do​go​di​ti sa mnom ako te lju​di koji će se po​la​ko​mi​ti za onom na​gra​‐
dom od dva​de​set ti​su​ća do​la​ra ikad uhva​te?“
„Mis​lio sam da se ne bo​jiš.“
„Ni​kad se ne bo​jim – ali neću ni od​ba​ci​ti svoj ži​vot tek to​li​ko kako bih
jed​nom čo​vje​ku do​ka​za​la da je to is​ti​na.“
 www.balkandownload.org

„Da si ba​rem si​ro​maš​na. Si​ro​maš​na dje​voj​či​ca koja sa​nja​r i u pro​vin​ci​ji.“

„Ne bi li to bilo li​je​po?“
„Uži​vao bih u tome da te za​pa​njim – da gle​dam kako ti se oči šire dok gle​‐
daš li​je​pe stva​r i. Da ih ba​rem že​liš! Ra​zu​mi​ješ?“
„Ra​zu​mi​jem. Po​put dje​vo​ja​ka koje zure u iz​lo​ge dra​gu​ljar​ni​ca.“
„Da, i žele ve​li​ki du​gu​ljas​ti ruč​ni sat od pla​ti​ne obrub​ljen di​ja​man​ti​ma.
Samo bi ti od​lu​či​la da je pre​skup i umjes​to nje​ga iz​a​bra​la neki dru​gi od bi​je​‐
log zla​ta za sto do​la​ra. A ja bih na to re​kao: ‘Skup? Ma kak​vi!’ I ušli bi​smo u
dra​gu​ljar​ni​cu i sat od pla​ti​ne bi ti se ubr​zo svje​tlu​cao na za​peš​ću.“
„To zvu​či tako kras​no i vul​gar​no – i za​bav​no, zar ne?“ pro​mrm​lja​la je Ar​‐
di​ta.
„Upra​vo tako. Mo​žeš li nas za​mis​li​ti kako pu​tu​je​mo svi​je​tom i raz​ba​cu​je​mo
se nov​cem na sve stra​ne dok nas obo​ža​va​ju ko​no​ba​r i i no​sa​či? Bla​gos​lov​lje​ni
su jed​nos​tav​ni bo​ga​ta​ši jer oni će nas​li​je​di​ti zem​lju!“
„Za​is​ta bih vo​lje​la da smo tak​vi.“
„Vo​lim te, Ar​di​ta“, re​kao je bla​go.
Nje​no lice na tre​nu​tak je iz​gu​bi​lo svoj dje​ti​njas​ti iz​raz i neo​bič​no se uoz​bi​‐
lji​lo.
„Vo​lim biti s to​bom“, rek​la je, „više nego s ijed​nim dru​gim mu​škar​cem ko​‐
jeg sam ikad upoz​na​la. Svi​đa mi se tvoj iz​gled i tvo​ja tam​na kosa i na​čin na
koji pre​ska​češ ogra​du kad iz​la​zi​mo na oba​lu. Za​pra​vo, Cur​tis Car​lyle, svi​đa mi
se sve što či​niš kad se po​na​šaš sa​vr​še​no pri​rod​no. Mis​lim da imaš hra​bros​ti, a
znaš što mis​lim o tome. Kad sam s to​bom, po​ne​kad do​đem u is​ku​še​nje da te
po​lju​bim i ka​žem ti da si samo ide​alis​tič​ni dje​čak ko​jem se po gla​vi mota hrpa
glu​pos​ti o kas​ta​ma. Da sam samo malo sta​r i​ja i da mi je samo malo više do​sad​‐
no, mo​žda bih poš​la s to​bom. Bu​du​ći da ni​sam, mis​lim da ću se vra​ti​ti i uda​ti –
za onog dru​gog.“
S dru​ge stra​ne sre​br​nog je​ze​ra li​ko​vi cr​na​ca iz​vi​ja​li su se po​put akro​ba​ta
koji su dugo bili mir​ni pa sad mo​ra​ju iz​ves​ti svo​ju toč​ku tek to​li​ko da se ri​je​še
vi​ška ener​gi​je. Mar​ši​ra​li su je​dan po je​dan, vr​lu​da​ju​ći u kon​cen​trič​nim kru​go​‐
vi​ma, čas gla​va za​ba​če​nih una​trag, čas pog​nu​ti nad svo​jim ins​tru​men​ti​ma po​‐
put fa​una. A nji​ho​vi trom​bo​ni i sak​so​fo​ni ne​umor​no su tka​li mje​šo​vi​tu me​lo​‐
di​ju, čas bun​tov​nu i ushi​će​nu, čas je​zo​vi​tu i mo​le​ći​vu po​put kak​vog po​s​mrt​‐
nog ple​sa iz srca Kon​ga.
„Za​ple​ši​mo“, uzvik​nu​la je Ar​di​ta. „Ne mogu mir​no sje​di​ti dok svi​ra ta​kav
sa​vr​še​ni džez.“
Car​lyle ju je uzeo za ruku i po​veo je do veće po​vr​ši​ne čvr​stog pješ​ča​nog tla
koju je mje​sec oba​sjao u svoj svo​joj ra​sko​ši. Plu​ta​li su na nje​go​voj mut​noj
svje​tlos​ti po​put mo​lja​ca. Dok je fan​tas​tič​na sim​fo​ni​ja ja​di​ko​va​la, ra​do​va​la se, je​‐
nja​va​la i oča​ja​va​la, Ar​di​ta je iz​gu​bi​la i po​s​ljed​nji osje​ćaj stvar​nos​ti i nje​na ma​šta
se pre​pus​ti​la sne​nim ljet​nim mi​r i​si​ma trop​skog cvi​je​ća i bes​kraj​nom pros​trans​‐
tvu po​su​tom zvi​jez​da​ma nad nje​nom gla​vom. Ima​la je osje​ćaj da bi, kad bi
otvo​r i​la oči, shva​ti​la da ple​še s du​hom u zem​lji koju je obli​ko​va​la nje​na ma​šta.
„To je ono što zo​vem ek​s​klu​ziv​nim pri​vat​nim ple​som“, pro​šap​tao je on.
„Osje​ćam se pot​pu​no ludo – ali to je sja​jan osje​ćaj!“
„Za​ča​ra​ni smo. Sje​ne bez​broj​nih na​ra​šta​ja lju​do​žde​ra pro​ma​tra​ju nas vi​so​ko
gore s one li​ti​ce.“
„Kla​dim se da lju​do​žder​ke go​vo​re da smo pre​vi​še bli​zu jed​no dru​go​me i da
je ne​pris​toj​no što sam iz​iš​la bez pr​ste​na u nosu.“
Obo​je su se tiho na​smi​ja​li, ali smi​jeh im je za​mro na us​na​ma kad su za​ču​li
kako su s dru​ge stra​ne je​ze​ra trom​bo​ni utih​nu​li na pola me​lo​di​je, a sak​so​fon se
ogla​sio pre​pla​še​nim je​ca​jem pri​je nego što je i on ušu​tio.
„Što je bilo?“ do​vik​nuo je Car​lyle.
Na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ra​za​bra​li su lik mu​škar​ca kako trči oko sre​br​nog
je​ze​ra. Kad se pri​bli​žio, vi​dje​li su da je to neo​bič​no uz​bu​đe​ni Babe. Pri​šao im
je sa​svim bli​zu pri​je nego što im je u jed​nom dahu pri​op​ćio vi​jes​ti.
„Po​ja​vio se neki brod na oko pol mi​lje od oba​le, gos​pon. Mo​ose, on je na
stra​ži, kaže da iz​gle​da k’o da se usi​drio.“
„Brod – ka​kav brod?“ upi​tao je Car​lyle upla​še​no.
U gla​vi mu se čulo za​pre​pa​šte​nje i Ar​di​ti​no srce se steg​nu​lo kad je vi​dje​la
kako mu se či​ta​vo lice naj​ed​nom obje​si​lo.
„Kaže da ne zna, gos​pon.“
„Jesu li spus​ti​li ča​mac?“
„Jok, gos​pon.“
„Ide​mo gore“, re​kao je Car​lyle.
Us​pe​li su se uz bre​žu​ljak u ti​ši​ni. Ar​di​ti​na ruka je još od nji​ho​va ple​sa po​či​‐
va​la u nje​go​voj. Osje​ća​la je kako bi se nje​go​va ruka s vre​me​na na vri​je​me ner​‐
voz​no steg​nu​la, kao da nije bio svjes​tan da se još uvi​jek drže za ruke. Iako joj
je na​no​sio bol, nije po​ku​ša​la iz​vu​ći ruku. Či​ni​lo se kao da su se pe​nja​li sat vre​‐
me​na dok nisu na​po​kon sti​gli do vrha i oprez​no se pre​ko za​sje​nje​nog pla​toa
 www.balkandownload.org

od​šu​lja​li do ruba li​ti​ce. Car​lyle se na​kon samo jed​nog po​gle​da i pro​tiv svo​je
vo​lje ogla​sio pri​gu​še​nim po​vi​kom. Bio je to na​oru​ža​ni brod s dva topa na
pram​cu i na krmi.
„Zna​ju!“ re​kao je na​glo udah​nuv​ši. „Zna​ju! Ne​ka​ko su nas sli​je​di​li.“
„Jesi li si​gu​ran da zna​ju za ka​nal? Mo​žda su se samo ov​dje usi​dri​li jer žele
uju​tro pre​gle​da​ti otok. S tog mjes​ta ne vide pro​cjep među li​ti​ca​ma.“
„Mo​gli bi ga vi​dje​ti da​le​ko​zo​rom“, re​kao je bez​nad​no. Ba​cio je po​gled na
svoj ruč​ni sat. „Go​to​vo je dva. Do ju​tra neće ni​šta po​du​zi​ma​ti, to je si​gur​no.
Na​rav​no, uvi​jek pos​to​ji sla​bo vje​ro​jat​na mo​guć​nost da če​ka​ju neki dru​gi
brod.“
„Pret​pos​tav​ljam da mo​že​mo slo​bod​no os​ta​ti ov​dje.“
Proš​lo je sat vre​me​na a oni su i da​lje le​ža​li on​dje jed​no po​kraj dru​gog u
pot​pu​noj ti​ši​ni, bra​da os​lo​nje​nih na ruke po​put dje​ce koja sa​nja​re. Iza njih ču​‐
ča​li su crn​ci, strp​lji​vi, re​zig​ni​ra​ni, pos​luš​ni, tu i tamo grom​kim hr​ka​njem
objav​lju​ju​ći da čak ni pri​sut​nost opas​nos​ti nije bila u sta​nju nad​v​la​da​ti nji​ho​vu
ne​po​bje​di​vu afrič​ku čež​nju za snom.
Ne​što pri​je pet Babe je pri​šao Car​lyleu. Na Nar​ci​su je bilo šest pu​ša​ka, re​‐
kao je. Jesu li do​ni​je​li od​lu​ku da neće pru​ži​ti ot​por?
Bio je miš​lje​nja da će u bor​bi ima​ti do​bre šan​se ako samo smis​le neki plan.
Car​lyle se na​smi​jao i od​mah​nuo gla​vom.
„Ono tamo je na​oru​ža​ni brod, Babe. Bilo bi to kao da se po​ku​ša​va​mo lu​‐
ko​vi​ma i stri​je​la​ma bo​r i​ti pro​tiv stroj​ni​ca. Ako že​liš za​ko​pa​ti one vre​će neg​dje
i pos​li​je se po​ku​ša​ti vra​ti​ti po njih, haj​de. Ali neće upa​li​ti – pre​ko​pat će ci​je​li
otok od jed​nog kra​ja do dru​gog. Iz​gu​bi​li smo bit​ku sa svih stra​na, Babe.“
Babe je bez ri​je​či pog​nuo gla​vu i uda​ljio se. Car​lyle​ov glas je bio pro​mu​kao
kad se obra​tio Ar​di​ti.
„To je naj​bo​lji pri​ja​telj ko​jeg sam ikad imao. Umro bi za mene i po​no​sio bi
se time kad bih mu do​pus​tio.“
„Di​gao si ruke?“
„Ne​mam iz​bo​ra. Da​ka​ko, uvi​jek pos​to​ji je​dan iz​laz – onaj si​gur​ni – ali to
može če​ka​ti. Ne bih ni za što pro​pus​tio svo​je su​đe​nje. Bit će to za​nim​ljiv eks​‐
pe​r i​ment iz zlo​glas​nos​ti. ‘Gos​po​đi​ca Far​nam svje​do​či​la da se gu​sar u sva​kom
tre​nut​ku pre​ma njoj po​na​šao kao pot​pu​ni gos​po​din.’“
„Ne​moj!“ rek​la je. „Straš​no mi je žao.“
Kad je nebo iz​bli​je​dje​lo i mut​na pla​va boja us​tu​pi​la mjes​to olov​no si​voj, na
pa​lu​bi na​oru​ža​nog bro​da opa​zi​li su ne​kak​vo ko​me​ša​nje i ra​za​bra​li ne​ko​li​ci​nu
čas​ni​ka odje​ve​nih u bi​je​le odo​re kako se okup​lja​ju kraj ogra​de. U ru​ka​ma su
dr​ža​li da​le​ko​zo​re i po​gle​di​ma pa​ž​lji​vo pre​tra​ži​va​li otok.
„Go​to​vo je“, re​kao je Car​lyle mrač​no.
„Do vra​ga“, rek​la je Ar​di​ta. Osje​ti​la je kako joj na oči na​vi​ru suze. „Vra​tit
ćemo se na jah​tu“, rek​la je. „To mi je dra​že nego da nas ov​dje love kao div​lje
zvi​je​r i.“
Na​pus​ti​li su vi​so​ra​van i spus​ti​li se niz bre​žu​ljak. Kad su sti​gli do je​ze​ra, crn​‐
ci su ih u ti​ši​ni čam​cem pre​vez​li do jah​te. On​dje su se bli​je​di i umor​ni skljo​‐
ka​li u le​žalj​ke i če​ka​li.
Za pola sata se u ju​tar​njoj po​lu​ta​mi u ka​na​lu po​ja​vio nos na​oru​ža​nog bro​‐
da. On​dje je stao, oči​gled​no se bo​je​ći da bi za​ljev mo​gao biti pre​pli​tak. Iz mir​‐
nog iz​gle​da jah​te, čo​vje​ka i dje​voj​ke u le​žalj​ka​ma i cr​na​ca koji su se zna​ti​želj​‐
no nas​la​nja​li na ogra​du oči​gled​no su za​klju​či​li da neće biti ot​po​ra, pa su bez​‐
briž​no u more spus​ti​li dva čam​ca. U jed​nom je bio čas​nik i šes​to​r i​ca obič​nih
voj​ni​ka u pla​vim odo​ra​ma, a u dru​gom če​tvo​r i​ca ves​la​ča i na krmi dvo​ji​ca sje​‐
do​ko​sih mu​ška​ra​ca u na​uti​čar​skim odje​li​ma. Ar​di​ta i Car​lyle su us​ta​li i na​po​la
ne​s​vjes​no se okre​nu​li jed​no dru​go​me.
On je zas​tao, naj​ed​nom gur​nuo ruku u džep, iz​vu​kao odan​de neki okru​gli,
svje​tlu​ca​vi pred​met i pru​žio joj ga.
„Što je to?“ upi​ta​la je u čudu.
„Ni​sam si​gu​ran, ali iz nat​pi​sa na ru​skom bih re​kao da je to ona na​ruk​vi​ca
koja ti je obe​ća​na.“
„Ot​kud – ma ot​kud...“
„Bila je u jed​noj od onih vre​ća. Vi​diš, Cur​tis Car​lyle i Six Black Bud​di​es su
usred svog nas​tu​pa u sa​lo​nu ho​te​la u Palm Be​ac​hu odjed​nom od​ba​ci​li svo​je
ins​tru​men​te, umjes​to njih zgra​bi​li stroj​ni​ce i op​ljač​ka​li pu​bli​ku. Ovu na​ruk​vi​‐
cu sam uzeo jed​noj zgod​noj cr​ve​no​ko​soj pre​tje​ra​no na​šmin​ka​nog lica.“
Ar​di​ta se na​mr​šti​la, a po​tom se na​smi​je​ši​la.
„To si, dak​le, na​pra​vio. Imaš hra​bros​ti!“
On se nak​lo​nio.
„To je poz​na​ta ma​lo​gra​đan​ska oso​bi​na“, re​kao je.
A onda je zora na​hru​pi​la na pa​lu​bu i od​ba​ci​la sje​ne u mrač​ne ku​to​ve. Rosa
se uz​dig​nu​la u zla​ća​nu iz​ma​gli​cu, tan​ku po​put sna, ovi​ja​ju​ći svo​je niti oko njih
po​put pa​uči​nas​tih du​ho​va pro​tek​le noći, be​sko​nač​no pro​laz​nih i već iz​bli​je​dje​‐
 www.balkandownload.org

lih. More i nebo su na tre​nu​tak za​dr​ža​li dah dok je zora pru​ži​la ru​ži​čas​tu ruku
pre​ko mla​dih usta ži​vo​ta. A onda se s po​vr​ši​ne vode za​ču​lo tu​ža​ka​nje čam​ca i
za​ma​si ve​sa​la.
Dok se na is​to​ku ni​sko na ob​zo​ru pa​li​la zlat​na peć, dva gra​ci​oz​na lika iz​ne​‐
na​da su se sto​pi​la u je​dan i on je lju​bio nje​ne raz​ma​že​ne mla​de usne.
„I to je neka vr​sta sla​ve“, re​kao je slje​de​ćeg tre​nut​ka.
Ona mu se na​smi​je​ši​la.
„Jesi li sret​na?“
Njen uz​dah je bio bla​gos​lov, ek​s​ta​tič​na uvje​re​nost da ona u tom tre​nut​ku
pred​stav​lja mla​dost i lje​po​tu više nego što će ikad biti svjes​na. Još tre​nu​tak ži​‐
vot je bio sja​jan, vri​je​me je bilo utva​ra, a nji​ho​va sna​ga vječ​na – a onda se za​‐
čuo uda​rac i stru​ga​nje kad je ča​mac stao uz jah​tu.
Po ljes​tva​ma su se us​pen​tra​la dvo​ji​ca sje​do​ko​sih mu​ška​ra​ca, čas​nik i dvo​ji​ca
mor​na​ra s ru​ka​ma na re​vol​ve​r i​ma. Gos​po​din Far​nam je pre​kri​žio ruke i za​gle​‐
dao se u svo​ju ne​ća​ki​nju.
„Dak​le“, re​kao je po​la​ko ki​ma​ju​ći gla​vom.
Ar​di​ta je s uz​da​hom od​mo​ta​la ruke s Car​lyle​ova vra​ta i njen po​gled, pre​‐
obra​žen i da​lek, pao je na pri​doš​li​ce. Njen stric gle​dao je kako joj se gor​nja
usna po​la​ko na​pu​ću​je u onaj aro​gant​ni iz​raz koji je tako do​bro poz​na​vao.
„Dak​le“, po​no​vio je bi​jes​no, „ova​ko ti za​miš​ljaš – ro​man​su. Kao bi​jeg s gu​‐
sa​rom.“
Ar​di​ta ga je ne​mar​no po​gle​da​la.
„Koja si ti sta​ra bu​da​la!“ rek​la je tiho.
„I to je sve što imaš za reći u svo​ju obra​nu?“
„Ne“, rek​la je, pre​tva​ra​ju​ći se da raz​miš​lja. „Ne, imam još ne​što. Tu je i ona
do​bro poz​na​ta fra​za s ko​jom sam za​klju​či​la ve​ći​nu na​ših raz​go​vo​ra u pro​tek​lih
ne​ko​li​ko go​di​na: za​če​pi!“
Re​kav​ši to, okre​nu​la se, krat​kim pre​zir​nim po​gle​dom obu​hva​tiv​ši dvo​ji​cu
sta​ra​ca, čas​ni​ka i dvo​ji​cu mor​na​ra, pa se po​nos​no upu​ti​la niz ste​pe​ni​ce.
Da je pri​če​ka​la još samo tre​nu​tak, čula bi kako je nje​zin stric is​pus​tio zvuk
koji joj nije bio poz​nat iz ve​ći​ne nji​ho​vih raz​go​vo​ra. Dao si je odu​ška i ogla​sio
se sr​ča​nim smi​je​hom, a dru​gi sta​rac mu se pri​dru​žio.
Po​to​nji se žus​tro okre​nuo Car​lyleu, koji je sce​nu pro​ma​trao sa za​go​net​nom
za​bav​lje​noš​ću.
„Dak​le, Toby“, re​kao je pri​jaz​no, „ti ne​iz​lje​či​vi, glu​pa​vi, ro​man​tič​ni lov​če
na duge, jesi li u njoj pre​poz​nao oso​bu koju že​liš?“
Car​lyle se sa​mo​uvje​re​no na​smi​je​šio.
„Nego što“, re​kao je. „Bio sam pot​pu​no si​gu​ran u to čim sam prvi put čuo
pri​če o nje​nim ra​ska​la​še​nim avan​tu​ra​ma. Zato sam i re​kao Ba​beu da si​noć is​‐
pa​li ra​ke​tu.“
„Dra​go mi je da jesi“, re​kao je pu​kov​nik Mo​re​land oz​bilj​no. „Sli​je​di​li smo
te na pri​lič​no krat​koj uda​lje​nos​ti za slu​čaj da upad​neš u ne​vo​lje s tom šes​to​r i​‐
com ne​poz​na​tih cr​na​ca. I na​da​li smo se da ćemo vas dvo​je za​te​ći upra​vo u
tak​vom ne​kom kom​pro​mi​ti​ra​ju​ćem po​lo​ža​ju.“ Uz​dah​nuo je. „Pa, tre​ba pos​la​ti
lo​po​va da uhva​ti lo​po​va!“
„Tvoj otac i ja prob​dje​li smo ci​je​lu noć na​da​ju​ći se naj​bo​ljem mo​gu​ćem is​‐
ho​du. Ili je to mo​žda naj​go​r i mo​gu​ći is​hod. Bog zna da ti je s ve​se​ljem pre​pu​‐
štam, deč​ko moj. Iz​lu​di​la me. Jesi li joj dao onu ru​sku na​ruk​vi​cu koju je moj
de​tek​tiv maz​nuo onoj Mimi?“
Car​lyle je kim​nuo.
„Tiho“, re​kao je. „Vra​ća se na pa​lu​bu.“
Ar​di​ta se po​ja​vi​la na vrhu ste​pe​ni​ca i ba​ci​la brzi auto​mat​ski po​gled pre​ma
Car​lyle​ovim za​peš​ći​ma. Pre​ko lica joj je pre​šao zbu​njen iz​raz. Na pram​cu su
crn​ci po​če​li pje​va​ti i hlad​na uva​la, svje​ža od zore, spo​koj​no je odje​ki​va​la nji​‐
ho​vim du​bo​kim gla​so​vi​ma.
„Ar​di​ta“, re​kao je Car​lyle ne​si​gur​no.
Na​či​ni​la je je​dan ko​rak pre​ma nje​mu.
„Ar​di​ta“, po​no​vio je za​di​ha​no, „mo​ram ti reći – is​ti​nu. Sve je to bila pat​ka.
Ar​di​ta. Ne zo​vem se Car​lyle. Zo​vem se Mo​re​land, Toby Mo​re​land. Ci​je​lu pri​‐
ču sam iz​mis​lio, Ar​di​ta, od po​čet​ka do kra​ja.“
Za​pa​nje​no je zu​r i​la u nje​ga, a pre​ko lica su joj jed​no za dru​gim pre​le​tje​li
za​pre​pa​šte​nje, ne​vje​r i​ca i ljut​nja. Tro​ji​ca mu​ška​ra​ca nisu se usu​đi​va​la di​sa​ti. Sta​‐
ri​ji Mo​re​land za​ko​ra​čio je pre​ma njoj, a gos​po​din Far​nam je ra​zja​pio usta dok
je u pa​ni​ci če​kao oče​ki​va​nu eks​plo​zi​ju.
Ali eks​plo​zi​ja se nije do​go​di​la. Ar​di​ti​no lice odjed​nom se ra​zvuk​lo u blis​tav
os​mjeh. Krat​ko se na​smi​jav​ši, brzo je priš​la mla​dom Mo​re​lan​du i za​gle​da​la se u
nje​ga bez tra​ga bi​je​sa u svo​jim si​vim oči​ma.
„Ho​ćeš li se zak​le​ti“, rek​la je tiho, „da si sve to u ci​je​los​ti iz​mis​lio?“
„Ku​nem se“, re​kao je mla​di Mo​re​land gor​lji​vo.
Pri​vuk​la mu je lice k sebi i njež​no ga po​lju​bi​la.
 www.balkandownload.org

„Kak​va ma​šta!“ rek​la je tiho i go​to​vo za​vid​no. „Že​lim da mi do kra​ja ži​vo​‐

ta la​žeš kako samo ti znaš.“
Do njih su do​pr​li sne​ni gla​so​vi cr​na​ca, iz​mi​je​ša​ni u me​lo​di​ji koju je već
čula od njih.
„Vri​je​me je lo​pov;
Ra​dost i tuga
Drže se za list
Koji žuti...“
„Što je bilo u vre​ća​ma?“ upi​ta​la je tiho.
„Flo​r id​sko bla​to“, od​go​vo​r io je on. „To je bila jed​na od dvi​je is​ti​ne koje
sam ti re​kao.“
„Mo​žda mogu po​go​di​ti što je bila dru​ga“, rek​la je ona, de​mons​tri​ra​ju​ći na
što je mis​li​la tako što se uz​dig​nu​la na pr​ste i njež​no ga po​lju​bi​la.
 Palača od leda

I.

Sun​če​ve zra​ke koje su se pre​li​je​va​le pre​ko kuće pod​sje​ća​le su na zlat​nu

boju koja se pre​li​je​va pre​ko svog lon​či​ća, a mjes​ti​mič​ne tam​ni​je sje​ne još su
više is​ti​ca​le blje​šta​vi​lo svje​tlos​ne kup​ke. Su​sjed​ne kuće u ko​ji​ma su sta​no​va​li
But​te​nvor​t​ho​vi i Lar​ki​no​vi uko​pa​le su se iza go​le​mih kroš​njas​tih sta​ba​la. Samo
je kuća Hap​pe​ro​vih bila u pot​pu​nos​ti iz​lo​že​na sun​cu i či​tav dan gle​da​la na
praš​nja​vu uli​cu s do​bro​na​mjer​nom snoš​lji​voš​ću i strp​lje​njem. Bilo je to u gra​‐
du Tar​le​to​nu na kraj​njem jugu Ge​or​gi​je jed​nog ru​jan​skog pos​li​je​pod​ne​va.
Gore na pro​zo​ru svo​je spa​va​će sobe Sal​ly Car​rol Hap​per po​lo​ži​la je svo​ju
de​vet​na​es​to​go​diš​nju bra​du na pe​de​set​dvo​go​diš​nji pro​zor​ski ok​vir i pro​ma​tra​la
pras​ta​r i ford Clar​ka Dar​rowa kako se po​ma​lja iza ugla. U auto​mo​bi​lu je bilo
vru​će – bu​du​ći da je bio dje​lo​mič​no na​či​njen od me​ta​la, za​dr​ža​vao je svu to​‐
pli​nu koju bi upio ili pro​izveo – i Clark Dar​row je sje​dio za vo​la​nom us​prav​‐
no po​put svi​je​će s iz​mu​če​nim, pat​nič​kim iz​ra​zom na licu, kao da se sma​trao
re​zerv​nim di​je​lom koji bi sva​kog tre​na mo​gao ot​ka​za​ti. S te​škom mu​kom se
vu​kao pre​ko dvi​je braz​de u praš​nja​voj ces​ti, pri čemu su ko​ta​či svo​je ne​go​do​‐
va​nje iz​ra​ža​va​li ogor​če​nim cvi​le​žom, a po​tom je sa zas​tra​šu​ju​ćim iz​ra​zom na
licu po​s​ljed​nji put trz​nuo uprav​lja​čem i svoj auto​mo​bil za​jed​no sa so​bom u
nje​mu za​us​ta​vio ot​pri​li​ke pred pred​njim stu​bi​štem kuće Hap​pe​ro​vih. Auto​‐
mo​bil je iz​mu​če​no zas​te​njao, po​tom se za​ču​lo zlos​lut​no zvec​ka​nje, a na​kon
nje​ga je us​li​je​di​la krat​ko​traj​na ti​ši​na. Onda je zrak ras​pa​rao pro​do​ran zvi​žduk.
Sal​ly Car​rol je pos​pa​no gle​da​la do​lje. Na​umi​la je zi​jev​nu​ti, ali je shva​ti​la da
to neće biti mo​gu​će iz​ves​ti bez po​di​za​nja bra​de s pro​zor​skog ok​vi​ra, pa se pre​‐
do​mis​li​la i nas​ta​vi​la u ti​ši​ni pro​ma​tra​ti auto​mo​bil, čiji je vlas​nik ko​čo​per​no,
 www.balkandownload.org

prem​da po​ma​lo po​vr​š​no sta​jao u sta​vu po​zor dok je če​kao od​go​vor na svoj
sig​nal. Na​kon ne​kog vre​me​na praš​nja​vim zra​kom se raz​leg​nuo još je​dan zvi​‐
žduk.
„Do​broj’tro.“
Clar​ko​vo vi​so​ko ti​je​lo okre​nu​lo se uz odre​đe​ni na​por, is​kri​viv​ši vrat kako
bi po​gle​da​lo pre​ma pro​zo​ru.
„Nije ju​tro, Sal​ly Car​rol.“
„Kako nije?“
„Što ra​diš?“
„Je​dem ja​bu​ku.“
„Ajmo na pli​va​nje – ‘oćeš?“
„Valj​da.“
„Mo’š malo po​žu​r it’?“
„Nema frke.“
Sal​ly Car​rol je du​bo​ko uz​dah​nu​la i tro​mo us​ta​la s poda, gdje se na​iz​mjen​ce
za​bav​lja​la uni​šta​va​njem di​je​lo​va ze​le​ne ja​bu​ke i os​li​ka​va​njem pa​pir​na​tih lu​ta​ka
za svo​ju mla​đu ses​tru. Priš​la je zr​ca​lu, za​do​volj​no i opu​šte​no se za​gle​da​la u svoj
odraz, na​trac​ka​la malo ruža na usne i mr​vi​cu pu​de​ra na nos, pa pre​kri​la svo​ju
krat​ku pla​vu kosu slam​na​tim še​ši​rom po​su​tim ru​ža​ma. No​gom je slu​čaj​no pre​‐
vr​nu​la vodu u ko​joj je na​ma​ka​la kis​to​ve, na što je rek​la “Oh, k vra​gu“, ali je
sve​jed​no vodu os​ta​vi​la i iz​iš​la iz pros​to​r i​je.
„Kak’ si, Clark?“ upi​ta​la je tre​nu​tak kas​ni​je, spret​no uska​ču​ći u auto​mo​bil.
„K’o zmaj, Sal​ly Car​rol.“
„Kamo ćemo na pli​va​nje?“
„Wal​ley’s Pool. Rek’o sam Marylyn da ćemo skok​nut’ do nje po nju i Joea
Ewin​ga.“
Clark je bio tam​no​put i vi​tak i na​gi​njao je po​ma​lo po​grb​lje​nom dr​ža​nju
kad bi se kre​tao pje​ši​ce. Oči su mu ima​le zlos​lu​tan sjaj, a iz​raz lica mu je vje​či​‐
to bio po​ma​lo na​mr​go​đen, osim kad bi ga iz​ne​na​da oba​sjao je​dan od nje​go​vih
čes​tih os​mje​ha. Clark je imao „pri​hod“ koji mu je bio ta​man do​vo​ljan da mu
omo​gu​ći la​go​dan ži​vot i do​volj​no ben​zi​na za nje​gov auto​mo​bil. Dvi​je go​di​ne
ot​ka​ko je di​plo​mi​rao na sve​uči​li​štu Ge​or​gia Tech pro​veo je bes​pos​li​ča​re​ći po
li​je​nim uli​ca​ma svog rod​nog gra​da i ras​prav​lja​ju​ći o tome u što bi bilo naj​bo​lje
ulo​ži​ti svoj ka​pi​tal kako bi se brzo obo​ga​tio.
Bes​pos​li​ča​re​nje mu nije ni​ma​lo te​ško pa​da​lo. Čo​por lo​kal​nih dje​voj​či​ca je
odras​tao u zgod​ne mla​de dje​voj​ke, među ko​ji​ma je naj​zgod​ni​ja bila pre​kras​na
Sal​ly Car​rol, koje su sve vo​lje​le da ih se vodi na ku​pa​nje i na ples i da se s nji​‐
ma vodi lju​bav u cvjet​ne ljet​ne ve​če​r i, a sve su straš​no vo​lje​le Clar​ka. Kad bi
mu žen​sko druš​tvo do​sa​di​lo, uoko​lo se uvi​jek mo​ta​lo pet-šest dru​gih mla​di​ća
koji su se baš spre​ma​li u ne​kak​vu ak​ci​ju, a u me​đu​vre​me​nu bi mu se uvi​jek
rado pri​dru​ži​li u par​ti​ji gol​fa ili bi​lja​ra ili kon​zu​mi​ra​nju li​tre kak​vog žes​to​kog
pića. S vre​me​na na vri​je​me bi se koji od tak​vih pri​ja​te​lja do​šao opros​ti​ti pri​je
nego što bi se ot​pu​tio u New York, Phi​la​delp​hi​ju ili Pit​t​sbur​gh gdje bi pro​na​‐
šao po​sao, ali ve​ći​na je os​ta​ja​la u tom li​je​nom raju is​pu​nje​nom sne​nim ne​bom,
ve​če​r i​ma pu​nim kri​jes​ni​ca i buč​nim cr​nač​kim ulič​nim va​ša​r i​ma, te po​seb​no
gra​ci​oz​nim, ti​him dje​voj​ka​ma koje su od​ga​ja​ne na us​po​me​na​ma umjes​to na
nov​cu.
Pro​bu​div​ši ford, koji se ogla​sio ne​mir​nim, uvri​je​đe​nim gun​đa​njem, Clark i
Sal​ly Car​rol ot​ko​tr​lja​li su se i od​zve​ke​ta​li niz Val​ley Ave​nue do Jef​fer​son Stre​‐
eta, gdje je praš​nja​vi put pre​ras​tao u po​plo​ča​nu ces​tu, pa nas​ta​vi​li opoj​nim
Mil​li​cent Pla​ce​om, ko​jeg je obrub​lji​va​lo ne​ko​li​ko go​le​mih, bo​ga​tih zda​nja, a
odan​de u cen​tar gra​da. Vož​nja je ov​dje bila opas​na jer je bilo vri​je​me ku​po​vi​‐
ne i sta​nov​ni​ci gra​da su li​je​no gla​vi​nja​li uli​ca​ma, a je​dan je pred spo​koj​nim
ko​li​ma tje​rao za​pre​gu vo​lo​va koji su se oteg​nu​to gla​sa​li. Čak su se i du​ća​ni do​‐
ima​li kao da zi​je​va​ju vra​ti​ma i žmir​ka​ju pro​zo​r i​ma na sun​cu pri​je nego što će
za​pas​ti u sta​nje kraj​nje i ko​nač​ne kome.
„Sal​ly Car​rol“, upi​tao je Clark iz​ne​na​da, “jel’ is​ti​na da si se za​ru​či​la?“
Brzo ga je po​gle​da​la.
„Gdje si to čuo?“
„Zna​či, is​ti​na je, za​ru​če​na si.“
„Kak​vo pi​ta​nje!“
„Jed​na cura mi je rek​la da si se za​ru​či​la za ne​kog Jen​ki​ja ko​jeg si upoz​na​la
proš​log lje​ta u Ashe​vil​leu.“
Sal​ly Car​rol je uz​dah​nu​la.
„Ovo je stvar​no tra​čer​ski grad.“
„Ne​moj se uda​ti za Jen​ki​ja, Sal​ly Car​rol. Tre​ba​mo te ov​dje.“
Sal​ly Car​rol je na tre​nu​tak utih​nu​la.
„Clark“, upi​ta​la je iz​ne​na​da, „reci mi onda, za koga da se udam?“
„Evo, nu​dim ti svo​je us​lu​ge.“
„Srce, ti ne bi mo​gao uz​dr​ža​va​ti ženu“, rek​la mu je ve​se​lo. „Osim toga, pre​‐
 www.balkandownload.org

do​bro te poz​na​jem da bih se za​lju​bi​la u tebe.“

„Do​bro, al’ ne mo​raš se zato udat’ za Jen​ki​ja“, nije se dao Clark.
„A ako ga vo​lim?“
Od​mah​nuo je gla​vom.
„Ne​mo​gu​će. Bio bi pre​vi​še druk​či​ji od nas, u sva​kom po​gle​du.“
Pre​ki​nuo se, za​us​ta​viv​ši auto​mo​bil pred jed​nom raz​ba​ca​nom, oro​nu​lom ku​‐
ćom. U do​vrat​ku su se po​ja​vi​li Marylyn Wade i Joe Ewing.
„‘Ej, Sal​ly Car​rol.“
„Hej!“
„Kak’ ste?“
„Sal​ly Car​rol“, upi​ta​la je Marylyn kad je auto​mo​bil opet kre​nuo, Jesi li se
za​ru​či​la?“
„Ajme, ot​kud sad sve ovo? Ne mogu ni po​gle​da​ti fra​je​ra bez da me svi u
gra​du odma’ za​ru​če za nje​ga?“
Clark je zu​r io pred sebe u neki vi​jak na ra​s​kli​ma​nom vje​tro​bra​nu.
„Sal​ly Car​rol“, upi​tao je s neo​bič​nom kon​cen​tra​ci​jom, „zar ti se mi ne svi​‐
đa​mo?“
„Što?“
„Mi ov​dje do​lje?“
„Daj, Clark, znaš da mi se svi​đa​te. Obo​ža​vam sve lo​kal​ne deč​ke.“
„Za​što si se onda za​ru​či​la za Jen​ki​ja?“
„Clark, ne znam. Ni​sam si​gur​na što ću na​pra​vi​ti, ali... Znaš, že​lim pu​to​va​ti
na nova mjes​ta i upoz​na​ti nove lju​de. Že​lim otvo​r i​ti nove vi​di​ke. Že​lim ži​vje​ti
tamo gdje se zbi​va​ju ve​li​ke stva​r i.“
„Kak’ to mis​liš?“
„Oh, Clark, vo​lim te, vo​lim i Joea i Bena Ar​ro​ta i sve vas, ali vi ćete... vi
ćete...“
„Mi ćemo svi za​vr​ši​ti kao pro​pa​li​ce?“
„Da. Ne mis​lim samo fi​nan​cij​ski, nego ćete jed​nos​tav​no biti... ne​us​pješ​ni i
ža​los​ni i... oh, kako da ti to objas​nim?“
„Mis​liš, zato što os​ta​je​mo ov​dje u Tar​le​to​nu?“
„Da, Clark, i zato što vam se ov​dje svi​đa i ne že​li​te ni​šta mi​je​nja​ti, ni raz​‐
miš​lja​ti, ni ići na​pri​jed.“
Kim​nuo je, a ona je is​pru​ži​la ruku i steg​nu​la nje​go​vu.
„Clark“, rek​la je tiho, „ne bih te mi​je​nja​la ni za što na svi​je​tu. Drag si baš
ova​kav ka​kav jesi. Uvi​jek ću vo​lje​ti sve ono što će te uči​ni​ti pro​pa​li​com – ži​‐
vot u proš​los​ti, tvo​je li​je​ne dane i ve​če​r i i svu tvo​ju bez​briž​nost i ve​li​ko​duš​‐
nost.“
„Ali od​la​ziš?“
„Da. Zato jer se ni​kad ne bih mo​gla uda​ti za tebe. Tebi pri​pa​da mjes​to u
mom srcu koje nit​ko dru​gi ni​kad ne bi mo​gao za​uze​ti, ali kad bih os​ta​la ov​dje,
uhva​tio bi me ne​mir. Osje​ća​la bih se kao da... tra​tim ži​vot. Imam dvi​je stra​ne,
ku​žiš. Tu je ona sta​ra pos​pa​na stra​na koju vo​liš, ali s dru​ge stra​ne je neka ener​‐
gi​ja, osje​ćaj koji me goni na lu​dos​ti. Ta stra​na bi neg​dje mo​gla biti ko​r is​na. To
je ona stra​na koja će pre​ži​vje​ti i kad više ne bu​dem li​je​pa.“
Na​glo se pre​ki​nu​la kao što je ima​la obi​čaj. Uz​dah​nu​la je, “Oh, kvra​gu!“ i
ras​po​lo​že​nje joj se pro​mi​je​ni​lo.
Na​po​la za​tvo​r iv​ši oči, nas​lo​ni​la je gla​vu na nas​lon sje​da​la i do​pus​ti​la ugod​‐
nom po​vje​tar​cu da joj mi​lu​je oči i raz​ba​ru​ši pa​per​jas​te ko​vr​če nje​ne krat​ke
fri​zu​re. Sad su već bili iz​van gra​da i ju​r i​li kroz jar​ko​ze​le​ne za​pet​lja​ne ši​ka​re,
tra​vu i vi​so​ko dr​ve​će čije je liš​će na ces​tu ba​ca​lo do​bro​do​šao hlad. Tu i tamo
bi proš​li po​kraj kak​ve oro​nu​le cr​nač​ke ko​li​be po​kraj či​jih vra​ta bi sje​dio njen
naj​sta​r i​ji, sje​do​ko​si sta​nov​nik i pu​šio lulu od kli​pa ku​ku​ru​za, dok bi u div​ljoj
tra​vi spri​je​da ne​ko​li​ci​na oskud​no odje​ve​nih cr​n​či​ća pa​ra​di​ra​la sa svo​jim odr​‐
pa​nim lut​ka​ma. U da​lji​ni su se li​je​no pros​ti​ra​la po​lja pa​mu​ka na ko​ji​ma su se
čak i rad​ni​ci do​ima​li po​put ne​do​dir​lji​vih sje​na koje sun​ce baca na zem​lju, ne
kako bi ra​di​li, već kako bi odr​ža​va​li neku drev​nu tra​di​ci​ju na zla​ća​nim ru​jan​‐
skim po​lji​ma. A ci​je​lu tu pos​pa​nu idi​lu, dr​ve​će, ko​li​be i blat​ne ri​je​ke, oba​vi​ja​la
je vru​ći​na, ni​kad po​put ne​pri​ja​te​lja, već ugod​no, po​put ve​li​kih, maj​čin​skih prsa
na ko​ji​ma se nji​še di​je​te-zem​lja.
„Sal​ly Car​rol, sti​gli smo!“
„Si​ro​to di​je​te spa​va k’o top.“
„Srce, ‘si na​po​kon kre​pa​la od čis​te li​je​nos​ti?“
„Voda, Sal​ly Car​rol! Čeka te ugod​no hlad​na voda!“ Nje​ne oči pos​pa​no su
se otvo​r i​le.
„Hej!“ pro​mrm​lja​la je smi​je​še​ći se.
 www.balkandownload.org

II.

U stu​de​nom je iz svog gra​da na sje​ve​ru na če​ti​r i dana sti​gao Har​ry Bel​lamy,

vi​sok, kru​pan i žus​tar. Do​šao je kako bi na​po​kon ri​je​ši​li odre​đe​no pi​ta​nje koje
je os​ta​lo vi​sje​ti u zra​ku sve ot​ka​ko su se on i Sal​ly Car​rol sre​di​nom lje​ta upoz​‐
na​li u Ashe​vil​leu u Sje​ver​noj Ka​ro​li​ni. Da ga ri​je​še do​volj​no je bilo jed​no tiho
po​pod​ne i ve​čer pro​ve​de​na is​pred va​tre u ka​mi​nu, jer je Har​ry Bel​lamy imao
sve što je že​lje​la. Osim toga, vo​lje​la ga je – vo​lje​la ga je onom svo​jom stra​nom
koju je ču​va​la po​seb​no za lju​bav. Sal​ly Car​rol ima​la je ne​ko​li​ko pri​lič​no jas​no
raz​gra​ni​če​nih stra​na.
Po​s​ljed​njeg po​pod​ne​va nje​go​vog po​sje​ta poš​li su u šet​nju, a Sal​ly Car​rol je
shva​ti​la da su se na​po​la ne​s​vjes​no upu​ti​li pre​ma jed​nom od nje​nih omi​lje​nih
mjes​ta, sta​rom grob​lju. Kad su ga ugle​da​li kako se pre​si​ja​va, sivo, bi​je​lo, ze​le​no i
zla​ća​no pod ve​se​lim kas​no​po​pod​nev​nim sun​cem, Sal​ly Car​rol je na tre​nu​tak
neo​d​luč​no zas​ta​la po​kraj že​ljez​nih vra​ta.
„Jesi li me​lan​ko​li​čan po pri​ro​di, Har​ry?“ upi​ta​la je s ma​lim os​mje​hom.
„Me​lan​ko​li​čan? Ma kak​vi.“
„Uđi​mo onda. Neke lju​de de​pri​mi​ra, ali meni se svi​đa.“
Proš​li su kroz ulaz i upu​ti​li se pu​telj​kom koji je vi​ju​gao do​li​nom gro​bo​va:
praš​nja​vo​si​vih gro​bo​va obras​lih li​ša​je​vi​ma iz pe​de​se​tih, sta​r in​skih gro​bo​va
ukra​še​nih cvi​je​ćem i va​za​ma iz se​dam​de​se​tih; ču​do​viš​nih, ci​fras​tih gr​do​si​ja iz
de​ve​de​se​tih s de​be​lim mra​mor​nim an​đe​li​ma koji su pro​mo​če​ni le​ža​li na ka​‐
me​nim jas​tu​ci​ma i ne​mo​gu​ćim go​le​mim gr​mo​vi​ma gra​nit​nog cvi​je​ća.
Tu i tamo bi ugle​da​li ne​ko​ga kako kle​či naj​ed​nom od gro​bo​va s cvi​je​ćem,
ali ve​ći​na ih je bila oba​vi​je​na ti​ši​nom, pa​lim liš​ćem i mi​r i​si​ma koje su samo
nji​ho​ve sje​no​vi​te us​po​me​ne mo​gle po​bu​di​ti u ljud​skim umo​vi​ma.
Sti​gli su do vrha bre​žulj​ka, gdje su se naš​li pred vi​so​kim, za​ob​lje​nim spo​‐
me​ni​kom po​su​tim mr​lja​ma vla​ge i na​po​la obras​lim pu​zav​ci​ma.
„Mar​gery Lee“, pro​či​ta​la je Sal​ly Car​rol, „1844.-1873. Nije li to li​je​po?
Umr​la je kad joj je bilo dva​de​set i de​vet. Dra​ga Mar​gery Lee“, do​da​la je tiho.
„Mo​žeš li je za​mis​li​ti?“
„Da, Sal​ly Car​rol.“
Osje​tio je kako je gur​nu​la ruku u nje​go​vu.
„Mis​lim da je bila tam​no​pu​ta i uvi​jek no​si​la vrp​ce u kosi i pre​kras​ne svi​je​‐
tlo​pla​ve i za​ga​si​to ru​ži​čas​te kri​no​li​ne.“
„Da.“
„Oh, bila je div​na, Har​ry! Bila je od onih dje​vo​ja​ka ro​đe​nih da sto​je na ši​‐
ro​kom tri​je​mu sa stu​po​vi​ma i žele lju​di​ma do​bro​doš​li​cu. Mis​lim da je mo​žda
mno​go mo​ma​ka otiš​lo u rat s na​mje​rom da joj se vra​te, ali mo​žda se ni​je​dan
od njih nije vra​tio.“
Har​ry je čuč​nuo kraj spo​me​ni​ka u po​tra​zi za kak​vim nat​pi​som o bra​ku.
„Ni​šta ne piše.“
„Na​rav​no da ne piše. Što bi mo​glo biti bo​lje od jed​nos​tav​nog ‘Mar​gery
Lee’ i onog rje​či​tog da​tu​ma?“
Pri​mak​nu​la mu se i Har​ry je osje​tio neo​če​ki​va​nu kned​lu u grlu kad je nje​‐
na žuta kosa do​tak​la nje​gov obraz.
„Mo​žeš za​mis​li​ti kak​va je bila, zar ne, Har​ry?“
„Mogu“, re​kao je bla​go. „Vi​dim je kroz tvo​je kras​ne oči. Si​gur​no je i ona
bila li​je​pa kao ti.“
U ti​ši​ni su us​ta​li, jed​no po​kraj dru​gog. Osje​tio je kako joj ra​me​na bla​go
drh​te. Uz bre​žu​ljak se uz​dig​nuo li​je​ni vje​trić i po​igrao se vi​se​ćim obo​dom
nje​nog še​ši​ra.
„Haj​de​mo ona​mo!“
Po​ka​za​la je ru​kom na ra​van ko​mad zem​lje s dru​ge stra​ne bre​žulj​ka gdje se
iz ze​le​ne tra​ve po​put voj​ni​ka uz​di​za​lo ti​su​ću siv​kas​to-bi​je​lih kri​že​va, pros​ti​ru​ći
se u be​sko​nač​nim, ured​nim re​do​vi​ma.
„To su po​gi​nu​li voj​ni​ci Kon​fe​de​ra​ci​je“, rek​la je Sal​ly Car​rol jed​nos​tav​no.
Priš​li su i po​če​li či​ta​ti nat​pi​se. Svi su se sas​to​ja​li samo od ime​na i da​tu​ma.
Neki su već bili to​li​ko ošte​će​ni da ih je bilo ne​mo​gu​će od​go​net​nu​ti.
„Po​s​ljed​nji red je naj​tuž​ni​ji“, rek​la je. „Vi​diš, onaj tamo. Na sva​kom kri​žu
piše samo da​tum i ‘ne​poz​nat’.“
Po​gle​da​la ga je oči​ma pu​nim suza.
„Ako ne znaš, ne mogu ti objas​ni​ti ko​li​ko je to sve meni stvar​no, dra​gi.“
„Meni je pre​kras​no što si tako osje​ćaj​na.“
 www.balkandownload.org

„Ne, ne, ne radi se tu o meni, nego o nji​ma i onim sta​r im vre​me​ni​ma koja
sam po​ku​ša​la oži​vje​ti u sebi. Oni su bili samo lju​di, i to oči​gled​no ne​važ​ni lju​‐
di, ili im na gro​bu ne bi pi​sa​lo ‘ne​poz​nat’, ali su umr​li za naj​ljep​šu stvar na svi​‐
je​tu – mr​tvi Jug. Shva​ćaš“, nas​ta​vi​la je gla​som i da​lje pro​muk​lim od osje​ća​ja,
dok su joj u oči​ma blis​ta​le suze, „lju​di kat​kad po​ve​zu​ju odre​đe​ne sno​ve s
odre​đe​nim stva​r i​ma, a ovo je san s ko​jim sam ja odras​la. Bilo je lako jer je sve
bilo u proš​los​ti, pa me ni​šta nije mo​glo ra​zo​ča​ra​ti. Po​ku​ša​la sam se, na neki na​‐
čin, dr​ža​ti tih dav​nih uvje​re​nja o ‘plem​s​tvu koje obve​zu​je’. Znaš, nje​go​vi po​s​‐
ljed​nji os​ta​ci još uvi​jek su pri​sut​ni, po​put ruža u sta​rom vrtu koje venu svud
oko nas. Osje​te se u ne​kim neo​bič​no ugla​đe​nim i ka​va​lir​skim pos​tup​ci​ma lo​‐
kal​nih dje​ča​ka i pri​ča​ma koje nam je pri​čao je​dan sta​r i voj​nik Kon​fe​de​ra​ci​je
koji je ži​vio u kući do naše i ne​ko​li​ko sta​r ih cr​na​ca. Oh, Har​ry, to je bilo ne​što
po​seb​no, ne​što po​seb​no! Ne bih ti to ni​kad mo​gla objas​ni​ti, ali bilo je stvar​‐
no.“
„Ra​zu​mi​jem“, uvje​ra​vao ju je on tiho.
Sal​ly Car​rol se na​smi​je​ši​la i obri​sa​la oči vr​škom rup​či​ća koji mu je vi​r io iz
dže​pa na pr​si​ma.
„Ni​sam te one​ras​po​lo​ži​la, ha, dra​gi? Ja sam ov​dje sret​na i cr​pim sna​gu
odav​de čak i kad pla​čem.“
Dr​že​ći se za ruke, okre​nu​li su se i po​la​ko uda​lji​li. Pro​naš​la je de​be​lu, meku
tra​vu pa ga po​vuk​la da sjed​ne po​kraj nje, le​đi​ma os​lo​njen na os​tat​ke ni​skog,
sru​še​nog zida.
„Da se bar one tri sta​r i​ce iz​gu​be“, po​ža​lio se. „Že​lim te po​lju​bi​ti, Sal​ly Car​‐
rol.“
J ja.“
Nes​trp​lji​vo su če​ka​li da se tri pri​li​ke uda​lje, a onda ga je lju​bi​la sve dok
nebo nije po​tam​nje​lo i svi nje​ni os​mje​si i suze nes​ta​li u ushi​tu vječ​nih se​kun​‐
di.
Pos​li​je su se po​la​ko pro​še​ta​li na​trag dok se na uglo​vi​ma su​mrak sne​no igrao
crno-bi​je​le dame s kra​jem dana.
„Doći ćeš oko sre​di​ne si​ječ​nja“, re​kao je, “i mo​raš os​ta​ti bar mje​sec dana.
Bit će nam sjaj​no. Imat ćemo zim​ski kar​ne​val. Ako za​is​ta ni​kad nisi vi​dje​la
pra​vi sni​jeg, sve će ti to biti po​put kak​ve zem​lje iz baj​ke. Kli​zat ćemo, ski​ja​ti,
sanj​ka​ti se i vo​zi​ti sa​oni​ca​ma i ho​da​ti u po​vor​ka​ma s ba​klja​ma na krp​lja​ma.
Već go​di​na​ma ni​smo ima​li zim​ski kar​ne​val, pa će se svi po​tru​di​ti da ovaj stvar​‐
no bude kra​san.“
„Hoće li mi biti hlad​no, Har​ry?“ upi​ta​la je ona iz​ne​na​da.
„Na​rav​no da neće. Mo​žda će ti se smrz​nu​ti nos, ali ne​ćeš se tres​ti od hlad​‐
no​će. Zrak je suh, znaš.“
„Valj​da sam ljet​no di​je​te. Nije mi se svi​dje​la ni​jed​na hlad​no​ća koju sam
ikad is​ku​si​la.“
Pre​ki​nu​la se i na tre​nu​tak su utih​nu​li.
„Sal​ly Car​rol“, re​kao je on vrlo po​la​ko, „što ka​žeš na – ožu​jak?“
„Ka​žem da te vo​lim.“
„Ožu​jak?“
„Ožu​jak, Har​ry.“
 www.balkandownload.org

III.

U spa​va​ćim ko​li​ma ci​je​le je noći bilo vrlo hlad​no. Za​mo​li​la je pos​lu​ži​te​lja

za još jed​nu deku, ali deka nije bilo, pa je uza​lud po​ku​ša​la od​spa​va​ti koji sat
stis​nuv​ši se u dno svog le​ža​ja i pre​sa​vi​nuv​ši pos​te​lji​nu na pola. Že​lje​la je uju​tro
do​bro iz​gle​da​ti.
Us​ta​la je u šest i odje​nuv​ši svo​ju ne​ugod​no hlad​nu odje​ću od​ba​ulja​la u va​‐
gon res​to​ran po ša​li​cu kave. Sni​jeg je upao u pret​ko​mo​re i pre​krio pod skli​‐
skim omo​ta​čem. Hlad​no​ća je bila za​nim​lji​va, uv​la​či​la se po​svu​da. Dah joj se
ma​glio pred oči​ma, pa je sta​la pu​ha​ti s na​iv​nom ra​doš​ću. Sje​de​ći u res​to​ra​nu,
zu​r i​la je kroz pro​zor u bi​je​le bre​žulj​ke i udo​li​ne i ra​š​tr​ka​ne bo​ro​ve čija je sva​‐
ka gra​na bila kao ze​le​ni ta​njur na ko​jem je po​či​va​la hlad​na snjež​na goz​ba. Po​‐
ne​kad bi po​kraj pro​zo​ra pro​le​tje​la kak​va se​ljač​ka kuća, ruž​na, tmur​na i sa​mot​‐
na u bi​je​loj pus​to​ši. Sva​ki put kad bi proš​li po​kraj tak​ve kuće Sal​ly Car​rol bi
na tre​nu​tak osje​ti​la hlad​no su​osje​ća​nje pre​ma si​ro​tim du​ša​ma za​to​če​nim unu​‐
tra ko​ji​ma nije pre​os​ta​ja​lo dru​go nego če​ka​ti pro​lje​će.
Kad je na​pus​ti​la bife i upu​ti​la se na​trag pre​ma svo​jim spa​va​ćim ko​li​ma,
osje​ti​la je iz​ne​nad​nu na​va​lu ener​gi​je i za​pi​ta​la se je li to bilo od onog okrep​‐
lju​ju​ćeg zra​ka o ko​jem joj je go​vo​r io Har​ry. To je bio Sje​ver, Sje​ver – nje​na
nova do​mo​vi​na!
„Pu​ši​te, vje​tro​vi, hej-ho!
Na ves​la ja ću poć’“, za​pje​va​la je odu​šev​lje​no.
„Opros​ti​te, mo​lim?“ upi​tao je pos​lu​ži​telj uljud​no.
„Rek​la sam: ‘Očet​kaj​te me.’“
Duge žice na te​le​graf​skim stu​po​vi​ma su se udvos​tru​či​le, po​red vla​ka su se
po​ja​vi​le još dvi​je pru​ge, pa tri, pa če​ti​r i. Onda je ugle​da​la niz kuća s bi​je​lim
kro​vo​vi​ma, kra​jič​kom oka tra​mvaj sa za​mrz​nu​tim pro​zo​r i​ma, pa uli​ce, još uli​ca
– grad.
Na tre​nu​tak je de​zo​r i​jen​ti​ra​no sta​ja​la na smrz​nu​tom pe​ro​nu dok nije ugle​‐
da​la tri pri​li​ke za​mo​ta​ne u krz​no kako se obru​ša​va​ju pre​ma njoj.
„Eno je!“
„Oh, Sal​ly Car​rol!“
Sal​ly Car​rol je is​pus​ti​la svo​ju tor​bu.
„Bok!“
Po​lju​bi​lo ju je neo​dre​đe​no poz​na​to le​de​no lice, a onda se naš​la okru​že​na
gru​pi​com lica koja kao da su sva is​pu​šta​la go​le​me obla​ke bi​je​log dima, i ru​ko​‐
va​la se s lju​di​ma. Bio je tu Gor​don, ni​ski, pri​jaz​ni tri​de​se​to​go​diš​njak koji je iz​‐
gle​dao kao ama​ter​ska, prak​tič​na ko​pi​ja Har​ryja, i nje​go​va žena Myra, be​ži​vot​na
gos​po​đa kose boje lana na​gu​ra​ne pod krz​ne​nu auto​mo​bi​lis​tič​ku kapu. Sal​ly
Car​rol je go​to​vo od​mah neo​dre​đe​no pod​sje​ti​la na Skan​di​na​vi​ju. Ve​se​li vo​zač
pre​uzeo je nje​nu tor​bu pa su uz puno po​lu​fra​za, us​kli​ka i Myri​nih po​vr​š​nih,
bez​volj​nih „dra​ga moja“ iz​iš​li s ko​lo​dvo​ra.
Sje​li su u auto​mo​bil koji se za​pu​tio kroz vi​ju​ga​ve, sni​je​gom po​kri​ve​ne uli​ce
na ko​ji​ma se tu​cet dje​ča​ka za​bav​ljao ve​žu​ći sanj​ke za kom​bi​je koji su pre​vo​zi​li
na​mir​ni​ce i auto​mo​bi​le.
“Oh“, uzvik​nu​la je Sal​ly Car​rol, „htje​la bih to pro​ba​ti. Mo​že​mo li, Har​ry?“
„To je za dje​cu. Ali mo​gli bi​smo...“
„Iz​gle​da kao pra​vi cir​kus!“ rek​la je ona sa ža​lje​njem.
Har​ryjev dom bio je ve​li​ka dr​ve​na kuća koja je po​či​va​la u bi​je​lom snjež​‐
nom kri​lu, gdje je upoz​na​la krup​nog, sje​do​ko​sog čo​vje​ka koji joj se od​mah
svi​dio i gos​po​đu koja je na​li​ko​va​la ja​je​tu i koja ju je po​lju​bi​la. Bili su to Har​‐
ryje​vi ro​di​te​lji. Us​li​je​dio je za​di​han, ne​ugo​dan sat is​pu​njen go​vo​re​njem o sebi,
vru​ćom vo​dom, sla​ni​nom i ja​ji​ma i zbr​kom. Na​kon toga naš​la se sama s Har​‐
ryjem u knjiž​ni​ci i upi​ta​la ga bi li bilo u redu ako bi se usu​di​la za​pa​li​ti.
Bila je to ve​li​ka pros​to​r i​ja u ko​joj je nad ka​mi​nom vi​sje​la sli​ka Maj​ke Bož​je
i ču​va​la re​do​ve i re​do​ve knji​ga sa svi​je​tlim zlat​nim, tam​nim zlat​nim i sjaj​nim
cr​ve​nim ko​r i​ca​ma. Na svim nas​lo​nja​či​ma na mjes​tu gdje dođe gla​va sta​ja​li su
mali ku​ki​ča​ni kva​dra​ti​ći, kauč je bio jed​nos​tav​no udo​ban, a knji​ge su iz​gle​da​le
kao da ih je net​ko či​tao – bar neke. Sal​ly Car​rol se od​mah sje​ti​la odr​pa​ne
knjiž​ni​ce kod kuće u ko​joj su sta​ja​le go​le​me me​di​cin​ske knji​ge nje​nog oca,
ulja na plat​nu koja su nas​li​ka​la nje​na tri pras​tri​ca i sta​r i kauč ko​jeg su kr​pa​li
već če​tr​de​set i pet go​di​na, ali je još uvi​jek bio udob​no mjes​to za sa​nja​re​nje.
Ova knjiž​ni​ca nije joj se či​ni​la ni kao po​seb​no priv​lač​na ni kao po​seb​no ne​‐
priv​lač​na. Bila je to jed​nos​tav​no pros​to​r i​ja na​mje​šte​na s mno​go pri​lič​no sku​‐
 www.balkandownload.org

pih stva​r i koja nije iz​gle​da​la sta​r i​je od pet​na​est go​di​na.

„Kako ti se svi​đa ov​dje?“ upi​tao je Har​ry gor​lji​vo. „Jesi li iz​ne​na​đe​na?
Hoću reći, jesu li se is​pu​ni​la tvo​ja oče​ki​va​nja?“
„Ti si is​pu​nio moja oče​ki​va​nja“, rek​la je tiho i za​gr​li​la ga.
Ali Har​ry je na​kon krat​kog po​ljup​ca opet po​ku​šao iz nje iz​vu​ći odu​šev​lje​‐
nje.
„Mis​lim na grad. Svi​đa li ti se? Osje​ćaš li po​let u zra​ku?“
„Oh, Har​ry“, na​smi​ja​la se, „mo​rat ćeš mi dati malo vre​me​na. Ne mo​žeš me
samo tako bom​bar​di​ra​ti pi​ta​nji​ma.“
Sa za​do​volj​nim uz​da​hom je po​vuk​la dim ci​ga​re​te.
„Htio sam te samo ne​što za​mo​li​ti“, po​čeo je Har​ry po​mir​lji​vim to​nom.
„Kod vas Juž​nja​ka obi​telj i sve to su jako bit​ni – i tu nema ni​šta loše – ali vi​‐
djet ćeš da je ov​dje malo druk​či​je. Hoću reći, pri​mi​je​tit ćeš mno​ge stva​r i koje
će ti se is​pr​va či​ni​ti vul​gar​ni​ma, Sal​ly Car​rol, ali samo upam​ti da je ovo grad
od tri na​ra​šta​ja. Svi ima​ju oca i ot​pri​li​ke po​lo​vi​ca nas ima dje​do​ve. Da​lje od
toga ne ide​mo.“
„Na​rav​no“, pro​mrm​lja​la je ona.
„Naši dje​do​vi su os​no​va​li ovaj grad, shva​ćaš, i dok su ga os​ni​va​li mo​ra​li su
se ba​vi​ti ne​kim pri​lič​no neo​bič​nim pos​lo​vi​ma. Na pri​mjer, ima jed​na žena
koja je da​nas ve​li​ka faca, a njen otac je bio prvi jav​ni skup​ljač pe​pe​la. Tak​ve
stva​r i.“
„Za​što mi to go​vo​r iš?“ upi​ta​la je Sal​ly Car​rol zbu​nje​no. „Nisi valj​da mis​lio
da ću o lju​di​ma go​vo​r i​ti neke ne​umjes​ne pri​mjed​be?“
„Na​rav​no da ne“, pre​ki​nuo ju je Har​ry. „Nije mi bila na​mje​ra ni is​pri​ča​va​ti
se u bilo čije ime. Samo... Znaš, proš​log lje​ta je ov​dje bila jed​na dje​voj​ka s Juga
koja je rek​la neke pri​lič​no nez​god​ne stva​r i, pa... Ma, samo sam mis​lio da bi
bilo do​bro da te upo​zo​r im.“
Sal​ly Car​rol naj​ed​nom se osje​ti​la uvri​je​đe​no – kao da je ne​pra​ved​no uko​re​‐
na – ali Har​ry je oči​gled​no raz​go​vor o toj temi sma​trao za​vr​še​nim, jer je nas​ta​‐
vio s ve​li​kim odu​šev​lje​njem.
„Vri​je​me je kar​ne​va​la, znaš. Ovo nam je prvi u de​set go​di​na. Gra​de i pa​la​‐
ču od leda, prvi put od osam​de​set pete. Gra​de je od blo​ko​va naj​pro​zi​mi​jeg
leda ko​jeg su us​pje​li pro​na​ći. Go​le​ma je.“
Sal​ly Car​rol je us​ta​la, priš​la pro​zo​ru, od​gur​nu​la te​ške tur​ske zas​to​re i po​gle​‐
da​la van.
 „Oh!“ naj​ed​nom je uzvik​nu​la. „Dvo​ji​ca dje​ča​ka rade snje​go​vi​ća! Što mis​liš,
Har​ry, smi​jem li iz​i​ći i po​mo​ći im?“
„Sa​njaš! Dođi ova​mo i po​lju​bi me.“
Od​mak​nu​la se od pro​zo​ra pri​lič​no ne​volj​ko.
„Mis​lim da ova vaša kli​ma baš i ne po​go​du​je po​ljup​ci​ma, ha? Hoću reći, baš
se ne može sje​di​ti oko​lo, zar ne?“
„Ni ne​će​mo sje​di​ti. Uzeo sam go​diš​nji za vri​je​me pr​vog tjed​na tvog po​sje​‐
ta. Da​nas ide​mo na za​ba​vu, ve​če​ru i ples.“
„Oh, Har​ry“, priz​na​la je, sku​triv​ši se na​po​la u nje​go​vom kri​lu, a na​po​la na
jas​tu​ci​ma, „baš sam zbu​nje​na. Ne​mam poj​ma hoće li mi se svi​dje​ti ili neće i ne
znam što lju​di oče​ku​ju ni ni​šta. Mo​rat ćeš mi sve go​vo​r i​ti, srce.“
„Go​vo​r it ću ti“, re​kao je on tiho, „ako mi samo ka​žeš da ti je dra​go što si
ov​dje.“
„Dra​go mi je – straš​no mi je dra​go!“ pro​šap​ta​la je, na svoj ka​rak​te​r is​tič​ni
na​čin mu se uv​la​če​ći u za​gr​ljaj. „Meni je dom tamo gdje si ti, Har​ry.“
Dok je to iz​go​va​ra​la, go​to​vo je prvi put u ži​vo​tu ima​la osje​ćaj da glu​mi
neku ulo​gu.
Te ve​če​r i, među sjaj​nim svi​je​ća​ma na ve​če​r i, gdje su uglav​nom go​vo​r i​li
samo mu​škar​ci, a dje​voj​ke su re​zer​vi​ra​no sje​di​le, nad​me​ne i sku​pe, čak i Har​‐
ryje​va pri​sut​nost sli​je​va nije joj mo​gla po​mo​ći da se osje​ća kao kod kuće.
„Baš su zgod​no druš​tvan​ce, što ka​žeš?“ upi​tao je. „Samo malo po​gle​daj oko
sebe. Eno tamo je Spud Hub​bard. Proš​le go​di​ne je igrao obram​be​nog li​ni​ja​ša
za Prin​ce​ton. A ono tamo je Ju​nie Mor​ton. On i onaj cr​ve​no​ko​si mo​mak po​‐
kraj nje​ga obo​ji​ca su bili ka​pe​ta​ni ho​kej​ske mom​ča​di na Ya​leu. Ju​nie je stu​di​‐
rao sa mnom. Znaš, neki od naj​bo​ljih spor​ta​ša na svi​je​tu do​la​ze iz ovih na​ših
dr​ža​va. Ovo je mu​ška zem​lja, ka​žem ti. Uzmi, na pri​mjer, Joh​na J. Fi​sh​bu​ma!“
„Tko je to?“ upi​ta​la je Sal​ly Car​rol ne​duž​no.
„Zar ne znaš?“
„Ime mi je od​ne​kud poz​na​to.“
„On je je​dan od naj​ve​ćih tr​go​va​ca pše​ni​com na sje​ve​ro​za​pa​du i je​dan od
naj​ve​ćih fi​nan​ci​ja​ša na svi​je​tu.“
Na​glo se okre​nu​la pre​ma gla​su koji joj se obra​tio s des​ne stra​ne.
„Iz​gle​da da su nas za​bo​ra​vi​li upoz​na​ti. Ja sam Ro​ger Pat​ton.“
„Ja sam Sal​ly Car​rol Hap​per“, rek​la je ona dra​žes​no.
„Da, znam. Har​ry mi je re​kao da do​la​ziš.“
 www.balkandownload.org

„Ti si nje​gov ro​đak?“

„Ne, ja sam pro​fe​sor.“
„Oh“, na​smi​ja​la se ona.
„Na sve​uči​li​štu. Ti si s Juga, zar ne?“
„Je​sam. Iz Tar​le​to​na u Ge​or​gi​ji.“
Od​mah joj se svi​dio sa svo​jim cr​ven​kas​to​sme​đim br​kom pod vo​de​nim pla​‐
vim oči​ma u ko​ji​ma je is​kri​lo ne​što što je os​ta​li​ma ne​dos​ta​ja​lo, odre​đe​no po​‐
što​va​nje. Za vri​je​me ve​če​re iz​mi​je​ni​li su ne​ko​li​ko ne​po​ve​za​nih re​če​ni​ca i Sal​ly
Car​rol je od​lu​či​la da bi ga že​lje​la opet vi​dje​ti.
Na​kon što su po​pi​li kavu, upoz​na​li su je s hor​dom zgod​nih mla​di​ća koji su
ple​sa​li s ve​li​kom pre​ciz​noš​ću i auto​mat​ski pret​pos​tav​lja​li da nije že​lje​la raz​go​‐
va​ra​ti o ni​če​mu osim o Har​ryju.
„Ne​be​sa“, po​mis​li​la je, „raz​go​va​ra​ju sa mnom kao da sam sta​r i​ja od njih
samo zato što sam za​ru​če​na. Kao da ću ih cin​ka​ti nji​ho​vim ma​ma​ma!“
Na Jugu je za​ru​če​na dje​voj​ka, pa čak i mla​da uda​na žena, oče​ki​va​la istu ko​‐
li​či​nu do​bro​ćud​nog za​dir​ki​va​nja i la​ska​nja na kak​vu su ima​le pra​vo de​bi​tan​ti​‐
ce, no či​ni​lo se da je ov​dje to bilo stro​go za​bra​nje​no. Je​dan mla​dić, na​kon što
se do​bra​no za​nio te​mom Sal​lynih oči​ju i oba​vi​jes​tio je kako su ga ma​mi​le ot​‐
ka​ko je ušla u pros​to​r i​ju, uma​lo je do​bio na​pad kad je doz​nao da je doš​la u
po​sjet Bel​lamyje​vi​ma i da je za​ru​če​na za Har​ryja. Dr​žao se kao da je po​či​nio
neki gro​zan i neo​pros​tiv pro​pust, od​mah se uoz​bi​ljio i uda​ljio se čim mu se za
to pru​ži​la prva pri​li​ka.
Bilo joj je dra​go kad joj je pri​šao Ro​ger Pat​ton i pred​lo​žio joj da malo
sjed​nu.
„Onda“, upi​tao je, ve​se​lo žmir​ka​ju​ći, „kako je naša Car​men s Juga?“
„Iz​vr​s​no. A kako je... Kako je Opas​ni Dan Mc​Grew? Opros​ti, ali to je je​di​‐
ni Sje​ver​njak o ko​jem ne​što znam.“
Či​ni​lo se da ga je to za​bav​lja​lo.
„Na​rav​no“, priz​nao je, „kao pro​fe​sor knji​žev​nos​ti ja ne bih smio či​ta​ti ni​šta
o Opas​nom Danu Mc​Grewu.“
„Jesi li odav​de?“
„Ne, iz Phi​la​delp​hi​je. Uvez​li su me s Har​var​da da pre​da​jem fran​cu​ski. Ali
ov​dje sam već de​set go​di​na.“
„To je de​vet go​di​na i tris​to šez​de​set če​ti​r i dana du​lje od mene.“
„Svi​đa li ti se ov​dje?“
 „Aha. Nego što!“
„Stvar​no?“
„Pa za​što mi se ne bi svi​đa​lo? Iz​gle​dam li ti kao da se ne za​bav​ljam?“
„Pri​je par mi​nu​ta sam te vi​dio kako si se stres​la dok si gle​da​la kroz pro​zor.“
„To je zato jer imam buj​nu ma​štu“, na​smi​ja​la se Sal​ly Car​rol. „Na​vik​la sam
da je vani sve mir​no, pa kad po​gle​dam van i vi​dim kako pada sni​jeg, čini mi se
kao da sam vi​dje​la duha.“
Kim​nuo je kao da ra​zu​mi​je.
„Jesi li ikad pri​je bila na Sje​ve​ru?“
„Pro​ve​la sam dva sr​p​nja u Ashe​vil​leu u Sje​ver​noj Ka​ro​li​ni.“
„Baš su zgod​no druš​tvan​ce, što ka​žeš?“ upi​tao je Pat​ton, po​ka​zav​ši pre​ma
ples​nom po​di​ju na ko​jem su se vr​tje​li pa​ro​vi.
Sal​ly Car​rol se trg​nu​la. Istu re​če​ni​cu je pri​je ne​kog vre​me​na iz​go​vo​r io i
Har​ry.
„Baš jesu. Pod​sje​ća​ju me na pse.“
„Mo​lim?“
Po​cr​ve​nje​la je.
„Opros​ti, to je zvu​ča​lo gore nego što sam že​lje​la. Znaš, uvi​jek lju​de ne​s​‐
vjes​no di​je​lim na one koji me pod​sje​ća​ju na pse i one koji me pod​sje​ća​ju na
mač​ke, bez ob​zi​ra na spol.“
„I u koju ka​te​go​r i​ju ti spa​daš?“
„U mač​ke. I ti isto. Kao i ve​ći​na mu​ška​ra​ca na Jugu i ve​ći​na dje​vo​ja​ka ov​‐
dje.“
„A Har​ry?“
„Har​ry je de​fi​ni​tiv​no pas. Isto bih rek​la i za sve mu​škar​ce koje sam ve​če​ras
ov​dje upoz​na​la.“
„Što ti to toč​no zna​či? Neku vr​stu svjes​ne mu​žev​nos​ti na​su​prot sup​til​nos​‐
ti?“
„Valj​da. Ni​sam ni​kad puno raz​miš​lja​la o tome. Samo po​gle​dam čo​vje​ka i
od​mah mi na pa​met pad​ne ‘pas’ ili ‘mač​ka’. Pret​pos​tav​ljam da je to pri​lič​no
glu​po.“
„Uop​će nije. Za​in​te​re​si​ra​la si me. Imao sam i ja svo​ju te​ori​ju o ovim lju​di​‐
ma. Mis​lim da se smr​za​va​ju.“
„Što?“
„Po​či​nju na​li​ko​va​ti Šve​đa​ni​ma. Kao da su iz​aš​li iz Ib​se​na, znaš. Po​la​ko, ali
 www.balkandownload.org

si​gur​no pos​ta​ju tmur​ni i me​lan​ko​lič​ni. To je zbog ovih du​gih zima. Jesi li ikad
či​ta​la Ib​se​na?“
Od​mah​nu​la je gla​vom.
„Pa, ako ga bu​deš či​ta​la vi​djet ćeš da su mu li​ko​vi ne​ka​ko kru​ti i za​miš​lje​ni.
Uvje​re​ni su u svo​ju pra​ved​nost, usko​um​ni su i ne​ve​se​li. Kod njih nema be​sko​‐
nač​nih mo​guć​nos​ti ni za ve​li​ku tugu, ni za ve​li​ku ra​dost.“
„Nema ni os​mje​ha ni suza?“
„Tako je. To je moja te​ori​ja. Shva​ćaš, ov​dje živi na ti​su​će Šve​đa​na. Pret​pos​‐
tav​ljam da do​la​ze ova​mo jer kli​ma to​li​ko na​li​ku​je nji​ho​voj i malo-po​ma​lo su
se in​fil​tri​ra​li među sta​nov​niš​tvo. Ov​dje ih je ve​če​ras mo​žda pe​to​ro ili šes​to​ro,
ali... Ima​li smo če​ti​r i gu​ver​ne​ra Šve​đa​ni​na. Je​sam li ti do​sa​dan?“
„Vrlo sam za​in​te​re​si​ra​na.“
„Tvo​ja bu​du​ća šo​go​r i​ca je na​po​la Šve​đan​ka. Meni se osob​no ona svi​đa, ali
moja te​ori​ja je da Šve​đa​ni op​će​ni​to pri​lič​no loše utje​ču na nas. Skan​di​nav​ski
na​ro​di ima​ju naj​ve​ću sto​pu sa​mo​uboj​sta​va na svi​je​tu, znaš.“
„Za​što onda ži​viš ov​dje ako te sve to to​li​ko de​pri​mi​ra?“
„Oh, mene to ne dira. Ži​vim pri​lič​no po​vu​če​nim ži​vo​tom, a knji​ge su mi
iona​ko važ​ni​je od lju​di.“
„Ali svi pis​ci pišu o Jugu kao tra​gič​nom. Znaš – špa​njol​ske se​njo​r i​te, crna
kosa, bo​de​ži i osje​ćaj​na glaz​ba.“
Od​mah​nuo je glav​nom.
„Ne, sje​ver​ne rase su te koje su tra​gič​ne. Zato jer si ne do​zvo​lja​va​ju luk​suz
suza koji bi ih mo​gao ra​zve​se​li​ti.“
Sal​ly Car​rol se sje​ti​la svog grob​lja. Či​ni​lo joj se da je na to ot​pri​li​ke mis​li​la
kad je rek​la da je ne de​pri​mi​ra.
„Ta​li​ja​ni su valj​da naj​ve​se​li​ji na​rod na svi​je​tu. Ali to je do​sad​na tema“, pre​‐
ki​nuo se. „Us​tva​r i sam ti htio reći da se uda​ješ za div​nog čo​vje​ka.“
Sal​ly Car​rol je odjed​nom do​bi​la že​lju da mu se po​vje​r i.
„Znam. Ja sam od onih lju​di koji na​kon ne​kog vre​me​na žele da se bri​nu za
njih i si​gur​na sam da će tako i biti.“
„Ho​će​mo li za​ple​sa​ti? Znaš“, nas​ta​vio je kad su us​ta​li, „ohra​bru​ju​će je
upoz​na​ti dje​voj​ku koja zna za​što se uda​je. De​vet de​se​ti​na ih mis​li da brak zna​‐
či od​šte​ta​ti u film​ski za​la​zak sun​ca.“
Na​smi​ja​la se. U tom tre​nut​ku joj je Pat​ton bio vrlo sim​pa​ti​čan.
Dva sata kas​ni​je sje​di​la je sku​tre​na po​kraj Har​ryja na straž​njem sje​di​štu.
 „Oh, Har​ry“, pro​šap​ta​la je, „tako je hl-hlad​no!“
„Ali ov​dje je to​plo, dra​ga dje​voj​ko.“
„Ali vani je hlad​no. Oh, kako taj vje​tar za​vi​ja!“
Zag​nju​r i​la je lice u nje​gov krz​ne​ni ka​put i ne​s​vjes​no za​drh​ta​la kad su joj
nje​go​ve hlad​ne usne do​tak​nu​le vr​šak uha.
 www.balkandownload.org

IV.

Prvi tje​dan nje​nog po​sje​ta pro​šao je u hipu. Do​bi​la je vož​nju sanj​ka​ma iza
auto​mo​bi​la u hlad​ni si​je​čanj​ski su​ton, kao što su joj i obe​ća​li. Is​ku​ša​la je i ju​‐
tar​nju jur​nja​vu sanj​ka​ma s bre​žulj​ka, sva za​mo​ta​na u krz​na. Čak se is​ku​ša​la i u
ski​ja​nju, je​dan pre​kras​ni tre​nu​tak jez​de​ći kroz zrak pri​je nego što je, sva spet​‐
lja​na, smi​ju​ći se sle​tje​la u me​ka​ni snjež​ni na​puh. Svi su joj se zim​ski spor​to​vi
svi​dje​li, osim jed​nog po​pod​ne​va koji su pro​ve​li u šet​nji pre​ko snjež​ne rav​ni​ce s
krp​lja​ma na no​ga​ma, dok ih je oba​sja​va​lo bli​je​do žuto sun​ce, a bje​li​na sni​je​ga
bola ih u oči. Me​đu​tim, ubr​zo je shva​ti​la da su to sve bile dje​čje ak​tiv​nos​ti, da
su joj uga​đa​li i daje ve​se​lje koje je vi​dje​la u dru​gi​ma za​pra​vo bilo tek odraz
nje​nog vlas​ti​tog.
Obi​telj Bel​lamy is​pr​va joj je bila za​go​net​ka. Mu​škar​ci su bili po​uz​da​ni i svi​‐
đa​li su joj se. Oso​bi​to joj se svi​dio gos​po​din Bel​lamy sa svo​jom če​lič​no​si​vom
ko​som i ener​gič​nim dos​to​jans​tvom kad je doz​na​la da je ro​đen u Ken​tuc​kyju.
Tako je on pos​tao veza iz​me​đu nje​nog sta​rog ži​vo​ta i no​vog. Ali pre​ma že​na​‐
ma nije osje​ća​la ni​šta osim ne​tr​pe​lji​vos​ti. Nje​na bu​du​ća šo​go​r i​ca Myra či​ni​la
joj se kao utje​lov​lje​nje ma​lo​duš​nog raz​go​vo​ra. U nje​nom raz​go​vo​ru nije bilo
ni trač​ka osob​nos​ti do te mje​re da je Sal​ly Car​rol, koja je do​la​zi​la iz kra​ja u
ko​jem se od žena auto​mat​ski oče​ki​va​la odre​đe​na doza šar​ma i ohra​bri​va​nja,
pre​ma njoj mo​gla osje​ća​ti samo pri​je​zir.
„Ako nisu li​je​pe“, po​mis​li​la je, „te žene nisu ni​šta. Jed​nos​tav​no iz​bli​je​de
kad ih po​gle​daš. One su slav​lje​ne do​ma​ći​ce. U sre​di​štu sva​kog mje​šo​vi​tog
druš​tva su mu​škar​ci.“
Na​po​s​ljet​ku je tu bila i gos​po​đa Bel​lamy, koju Sal​ly Car​rol nije mo​gla smis​‐
li​ti. Njen prvi do​jam o ženi koja je na​li​ko​va​la ja​je​tu bio je po​t​vr​đen – ja​je​tu
na​puk​la gla​sa i tako nez​grap​na dr​ža​nja da je Sal​ly Car​rol bila si​gur​na da će se
po​lo​mi​ti ako pad​ne. Osim toga, gos​po​đa Bel​lamy je bila pra​vo utje​lov​lje​nje
uro​đe​nog ne​pri​ja​telj​stva pre​ma stran​ci​ma ko​jeg je ga​jio či​tav grad. Zva​la je
Sal​ly Car​rol samo Sal​ly i nije se dala uvje​r i​ti da su nje​na dva ime​na išta dru​go
doli ble​sa​vi i iri​tant​ni na​di​mak. A Sal​ly Car​rol se, kad joj se obra​ća​la samo jed​‐
nim ime​nom, osje​ća​la kao da je pred​stav​lja jav​nos​ti po​lu​go​lu. Vo​lje​la je svo​je
ime Sal​ly Car​rol i mr​zi​la je kada je net​ko zove samo Sal​ly. Ta​ko​đer je zna​la da
Har​ryje​va maj​ka ne odo​bra​va nje​nu krat​ku bob fri​zu​ru i više se ni​kad nije
usu​di​la za​pa​li​ti u pri​zem​lju na​kon onog pr​vog dana, kad je gos​po​đa Bel​lamy
ule​tje​la u knjiž​ni​cu nju​ška​ju​ći po​put lo​ko​mo​ti​ve.
Od svih mu​ška​ra​ca koje je upoz​na​la, naj​sim​pa​tič​ni​ji joj je bio Ro​ger Pat​‐
ton, koji je u kući Bel​lamyje​vih bio čest gost. Više ni​kad joj nije go​vo​r io o ib​‐
se​nov​skim ka​rak​te​r is​ti​ka​ma mjes​nog sta​nov​niš​tva, ali kad je je​dan dan ušao u
knjiž​ni​cu i za​te​kao je sklup​ča​nu u nas​lo​nja​ču s Pe​erom Gyn​tom, na​smi​jao se i
re​kao joj da za​bo​ra​vi nje​go​ve ri​je​či i da su sve to bile samo glu​pos​ti.
Jed​nog dana pje​ša​či​li su kući pu​tem ome​đe​nim vi​so​kim hr​pa​ma sni​je​ga s
obje stra​ne pod sun​cem ko​jeg je Sal​ly Car​rol je​dva pre​poz​na​va​la. Pu​tem su
proš​li po​kraj male dje​voj​či​ce tako do​bro za​mo​ta​ne u sivu vunu da je na​li​ko​va​‐
la med​vje​di​ću. U Sal​ly Car​rol su se pro​bu​di​li maj​čin​ski osje​ća​ji, pa je uz​dah​‐
nu​la od dra​gos​ti.
„Gle​daj! Har​ry!
„Što je?“
„Ona dje​voj​či​ca – jesi li joj vi​dio lice?“
„Da, za​što?“
„Cr​ve​no je kao mala ja​go​da. Oh, baš je slat​ka!“
„I tvo​je je lice već go​to​vo jed​na​ko cr​ve​no! Ov​dje su svi zdra​vi. Čim na​uči​‐
mo ho​da​ti, već smo vani na hlad​no​ći. Iz​vr​s​na kli​ma!“
Po​gle​da​la ga je i mo​ra​la se slo​ži​ti. Dje​lo​vao je vrlo zdra​vo, a isto se mo​glo
reći i za nje​go​vog bra​ta. A i na vlas​ti​tim obra​zi​ma je baš tog ju​tra pri​mi​je​ti​la
novo cr​ve​ni​lo ko​jeg pri​je nije bilo on​dje.
Odjed​nom je na uglu is​pred njih ne​što pri​vuk​lo nji​hov po​gled i na tre​nu​‐
tak su se za​ble​nu​li u čo​vje​ka koji je sta​jao on​dje, svi​je​nih ko​lje​na, gle​da​ju​ći u
nebo s na​pe​tim iz​ra​zom na licu, kao da se upra​vo spre​ma sko​či​ti u hlad​no
nebo. A onda su obo​je pras​nu​li u smi​jeh kad su mu se pri​bli​ži​li i shva​ti​li da je
to bila tek be​das​ta ilu​zi​ja koju su stvo​r i​le čo​vje​ko​ve užas​no ši​ro​ke hla​če.
„Rek​la bih da je ovaj naš“, na​smi​ja​la se.
„Su​de​ći po tim hla​ča​ma, si​gur​no je Juž​njak“, do​ba​cio je Har​ry nes​taš​no.
„Dak​le, Har​ry!“
 www.balkandownload.org

Njen iz​ne​na​đe​ni po​gled ga je oz​lo​vo​ljio.

„Ti vraž​ji Juž​nja​ci!“
Oči Sal​ly Car​rol su bljes​nu​le.
„Ne go​vo​r i tako o nji​ma.“
„Žao mi je, dra​ga“, re​kao je Har​ry, zvu​če​ći kao da mu uop​će nije bilo žao,
„ali moje miš​lje​nje o nji​ma ti je poz​na​to. To su – to su – de​ge​ne​r i​ci neke vr​ste.
Ne​ma​ju ni​šta za​jed​nič​ko sa sta​r im Juž​nja​ci​ma. To​li​ko dugo žive tamo do​lje s
obo​je​ni​ma da su pos​ta​li li​je​ni i inert​ni.“
„Šuti, Har​ry!“ rek​la je Sal​ly Car​rol lju​ti​to. „Uop​će nije is​ti​na. Mo​žda i jesu
li​je​ni – tko u tak​voj kli​mi ne bi bio li​jen – ali to su moji naj​bo​lji pri​ja​te​lji i ne
že​lim slu​ša​ti kako ih se kri​ti​zi​ra tak​vim ge​ne​ra​li​za​ci​ja​ma. Među nji​ma su i neki
od naj​bo​ljih lju​di na svi​je​tu!“
„Ma znam. Kad dođu na Sje​ver na ko​ledž su u redu, ali od svih mli​ta​vih,
loše odje​ve​nih lje​nji​va​ca, nema go​r ih od Juž​nja​ka iz ma​log gra​da!“
Sal​ly Car​rol je kr​ši​la u ru​ka​vi​ce odje​ve​ne ruke i bi​jes​no griz​la us​ni​cu.
„Re​ci​mo“, nas​ta​vio je Har​ry, „sa mnom je na New Ha​ve​nu stu​di​rao je​dan
tip za ko​jeg smo svi mis​li​li da je is​tin​ski juž​njač​ki aris​to​krat, ali se na kra​ju is​‐
pos​ta​vi​lo da uop​će nije bio ni​ka​kav aris​to​krat, nego sin ne​kog doš​lja​ka sa Sje​‐
ve​ra koji je po​sje​do​vao sko​ro sva po​lja pa​mu​ka oko Mo​bi​lea.“
„Ni​je​dan Juž​njak ne bi ni​kad go​vo​r io ova​ko kako ti sad go​vo​r iš“, rek​la je
mir​no.
„Zato što ne​ma​ju ener​gi​je za to!“
„Ili mo​žda ne​ma​ju ne​što dru​go.“
„Žao mi je, Sal​ly Car​rol, ali i tebe sam čuo go​vo​r i​ti da se ni​kad ne​ćeš uda​ti
za..
„To je dru​go. Rek​la sam ti da ni​kad ne bih že​lje​la ve​za​ti svoj ži​vot za ni​jed​‐
nog od mla​di​ća koji se tre​nut​no mo​ta​ju po Tar​le​to​nu, ali ni​sam ge​ne​ra​li​zi​ra​la
kao ti.“
Nas​ta​vi​li su ho​da​ti u ti​ši​ni.
„Vje​ro​jat​no sam malo pre​tje​rao, Sal​ly Car​rol. Opros​ti.“
Kim​nu​la je, ali nije ni​šta rek​la. Pet mi​nu​ta kas​ni​je, dok su sta​ja​li u hod​ni​ku,
iz​ne​na​da ga je za​gr​li​la.
„Oh, Har​ry“, rek​la je, a oči su joj se na​pu​ni​le su​za​ma, „vjen​čaj​mo se idu​ći
tje​dan. Bo​jim se ovak​vih pre​pir​ki. Bo​jim se, Har​ry. Da smo vjen​ča​ni ne bi toga
bilo.“
 Ali Har​ry, koji se ogri​je​šio o nju, još uvi​jek se lju​tio.
„To bi bilo glu​po. Do​go​vo​r i​li smo se da ćemo se vjen​ča​ti u ožuj​ku.“
Suze su nes​ta​le iz oči​ju Sal​ly Car​rol, a iz​raz lica joj je malo ot​vrd​nuo.
„Do​bro. Pret​pos​tav​ljam da to ni​sam tre​ba​la reći.“
Har​ry je po​pus​tio.
„Dra​ga mala lu​di​ce!“ uzvik​nuo je. „Dođi i po​lju​bi me i za​bo​ra​vi​mo sve.“
Iste te ve​če​r i Sal​ly Car​rol je osje​ti​la kako u njoj ras​te ne​što snaž​ni​je i traj​ni​je
od suza i os​mje​ha koje je osje​ti​la tog dana kad je na kra​ju vo​dvilj​ske pred​sta​ve
or​kes​tar za​svi​rao Dixie. Nag​nu​la se na​pri​jed, ste​žu​ći os​lon​ce za ruke svog nas​‐
lo​nja​ča sve dok joj lice nije po​lju​bi​čas​ti​lo.
„Što je bilo, dra​ga?“ pro​šap​tao je Har​ry.
Ali ona ga nije čula. Pred oči​ma su joj na skre​sa​ne je​ca​je vi​oli​na i na​dah​‐
nju​ju​ći ri​tam bub​nje​va ple​sa​li nje​ni vlas​ti​ti du​ho​vi, nes​ta​ju​ći u tami. Dok su
fru​le zvi​žda​le i uz​di​sa​le svo​ju tu​ga​lji​vu me​lo​di​ju, či​ni​li su joj se tako da​le​ki​ma
da im je go​to​vo mah​nu​la u znak opro​šta​ja.
„Da​le​ko, da​le​ko,
Da​le​ko na jugu u Dixi​eju!
Da​le​ko, da​le​ko,
Da​le​ko na jugu u Dixi​eju!“
 www.balkandownload.org

V.

Te noći bilo je po​seb​no hlad​no. Pro​tek​log je dana tem​pe​ra​tu​ra bila iz​ne​na​‐

da po​ras​la, oto​piv​ši go​to​vo sav sni​jeg i led s uli​ca, ali sad ih je opet za​su​la pra​‐
škas​ta utva​ra su​hog sni​je​ga, no​še​nog u le​lu​ja​vim va​lo​vi​ma pod no​ga​ma vje​tra,
koja je zrak is​pu​ni​la fi​nom iz​ma​gli​com. Nije bilo neba, samo tam​ni, zlos​lut​ni
ša​tor pros​trt nad uli​ca​ma, koji za​pra​vo nije bio ni​šta dru​go nego go​le​ma voj​ska
na​di​ru​ćih snjež​nih pa​hu​lji​ca. A iz​nad sve​ga toga, svo​jom hlad​no​ćom bri​šu​ći
sva​ku utje​hu koju bi mo​gla do​ni​je​ti svje​tlost s pro​zo​ra i pos​to​ja​ni kas ko​nja
koji je vu​kao nji​ho​ve sa​oni​ce, bez pres​tan​ka je vi​jao sje​ver​njak. Ipak je to bio
su​mo​ran grad, po​mis​li​la je, su​mo​ran.
Noću bi joj se kat​kad či​ni​lo kao da on​dje nit​ko ne živi, kao da su svi već
odav​no otiš​li, os​ta​viv​ši za so​bom osvi​jet​lje​ne kuće da ih s vre​me​nom po​put
mr​tvač​kog po​kro​va oba​vi​je le​de​na su​s​nje​ži​ca. Oh, za​mis​li kako bi groz​no bilo
da njen grob bude pre​kri​ven sni​je​gom! Le​ža​ti is​pod go​mi​la i go​mi​la sni​je​ga
či​ta​vu zimu na grob​lju na ko​jem bi i njen spo​me​nik bio tek svi​je​tla sje​na
među dru​gim svi​je​tlim sje​na​ma. Njen grob – njen grob tre​bao bi biti po​sut
cvi​je​ćem i oku​pan sun​cem i ki​šom.
Opet se sje​ti​la onih iz​o​li​ra​nih se​oskih kuća koje je gle​da​la iz vla​ka i za​miš​‐
lja​la ka​kav je ži​vot on​dje mo​rao biti kroz tu dugu zimu. Za​miš​lja​la je ne​pre​‐
kid​no blje​šta​vi​lo sni​je​ga kroz pro​zo​re, le​de​nu ko​r i​cu koja se na​kon ne​kog vre​‐
me​na hva​ta​la na me​kom sni​je​gu, te na​po​s​ljet​ku po​la​ko, ne​ve​se​lo ota​pa​nje sni​‐
je​ga i hlad​no pro​lje​će o ko​jem joj je go​vo​r io Ro​ger Pat​ton. Nje​no pro​lje​će –
kako li će biti za​uvi​jek ga iz​gu​bi​ti – i nje​go​ve jor​go​va​ne i li​je​nu dra​gost koju
je bu​di​lo u nje​nom srcu. Sad se odri​ca​la tog pro​lje​ća – a pos​li​je će se odre​ći i
one dra​gos​ti.
Sni​jeg je s pos​to​ja​nom upor​noš​ću pre​ras​tao u olu​ju i Sal​ly Car​rol je osje​ti​la
kako joj se na tre​pa​vi​ca​ma brzo ota​pa​ju pa​hu​lji​ce. Har​ry je pre​ma njoj is​pru​žio
svo​ju krz​nom oba​vi​je​nu ruku i na​vu​kao joj nje​nu kom​pli​ci​ra​nu fla​nel​sku
kapu niže na čelo. Onda su pa​hu​lji​ce po​če​le na​va​lji​va​ti u boj​noj for​ma​ci​ji i
nji​hov konj je strp​lji​vo pog​nuo gla​vu kad mu je krz​no na tre​nu​tak pre​krio
pro​zir​ni bi​je​li omo​tač.
„Oh, hlad​no mu je, Har​ry“, rek​la je Sal​ly Car​rol brzo.
„Kome? Ko​nju? Ma ne, nije. On to voli!“
Na​kon još de​set mi​nu​ta skre​nu​li su za ugao i ugle​da​li svo​je odre​di​šte. Na
vi​so​kom bre​žulj​ku u zim​sko nebo uz​di​za​la se pa​la​ča od leda, pre​si​ja​va​ju​ći se
ži​vim ze​le​nim sja​jem. Bila je vi​so​ka tri kata i ukra​še​na kru​ni​štem, otvo​r i​ma za
to​po​ve i uskim le​de​nim pro​zo​r i​ma, a zi​do​vi go​le​me sre​diš​nje dvo​ra​ne bili su
pro​zir​ni za​hva​lju​ju​ći bez​broj​nim elek​trič​nim ža​ru​lja​ma koje su go​rje​le unu​tra.
Sal​ly Car​rol je steg​nu​la Har​ryje​vu ruku is​pod krz​ne​nog ogr​ta​ča.
„Pre​kras​na je! „ uzvik​nuo je on uz​bu​đe​no. „Sve​ga mi, pre​kras​na je, zar ne!
Ovo je prvi put da su je ov​dje iz​gra​di​li od osam​de​set i pete!“
Sal​ly Car​rol se po​mi​sao da nisu ima​li pa​la​ču od leda od osam​de​set pete uči​‐
ni​la muč​nom. Led je bio duh, a ovu pa​la​ču od leda za​si​gur​no su nas​ta​nji​va​le
sje​ne iz osam​de​se​tih, bli​je​dih lica i za​mu​će​nih kosa pu​nih sni​je​ga.
„Haj​de, dra​ga“, re​kao je Har​ry.
Spus​ti​la se sa sa​oni​ca za njim i pri​če​ka​la dok je ve​zi​vao ko​nja. Če​tve​ro​čla​no
druš​tvo koje se sas​to​ja​lo od Gor​do​na, Myre, Ro​ge​ra Pat​to​na i još jed​ne dje​‐
voj​ke za​us​ta​vi​lo se po​kraj njih uz glas​nu zvo​nja​vu pra​po​ra​ca. Pred pa​la​čom se
već oku​pi​la po​pri​lič​na go​mi​la, za​mo​ta​na u krz​no ili ov​čje kože. Lju​di su si do​‐
vi​ki​va​li i do​zi​va​li se me​đu​sob​no kre​ću​ći se kroz me​ća​vu, koja je sad već bila
to​li​ko gus​ta da se je​dva mo​glo ra​za​bra​ti lju​de na uda​lje​nos​ti od ne​ko​li​ko me​ta​‐
ra.
„Vi​so​ka je pe​de​set me​ta​ra“, go​vo​r io je Har​ry za​ku​ku​lje​noj pri​li​ci po​kraj
sebe dok su se pro​bi​ja​li pre​ma ula​zu“,i ima po​vr​ši​nu od pet​sto kva​dra​ta.“
Do nje su do​pi​ra​li is​pre​ki​da​ni dje​li​ći raz​go​vo​ra: „... jed​na ve​li​ka dvo​ra​na...
zi​do​vi de​be​li od pe​de​set do sto cen​ti​me​ta​ra... le​de​na spi​lja koja ima više od ki​‐
lo​me​tar i pol... onaj Ka​na​đa​nin koji ju se sa​gra​dio...“
Ušli su unu​tra, a Sal​ly Car​rol, omam​lje​na ča​ro​li​jom go​le​mih kris​tal​nih zi​‐
do​va, uhva​ti​la se kako u gla​vi stal​no iz​no​va po​nav​lja dva ista sti​ha iz Ku​blaj
Kana:
„To čudo bje što nema ga u zbi​lji,
Sun​ča​ni dvo​rac na le​de​noj špi​lji!“
U go​le​moj svje​tlu​ca​voj špi​lji, u koju tama nije ima​la pris​tup, Sal​ly Car​rol
 www.balkandownload.org

sje​la je na dr​ve​nu klu​pu i osje​ti​la kako je na​pu​šta mrač​no ras​po​lo​že​nje. Har​ry

je imao pra​vo, pa​la​ča je uis​ti​nu bila pre​kras​na. Po​gle​dom je pre​la​zi​la pre​ko
glat​ke po​vr​ši​ne zi​do​va, za koje su oda​bra​li blo​ko​ve leda po​seb​ne čis​to​će i pro​‐
zir​nos​ti kako bi pos​ti​gli taj svje​tlu​ca​vi, pro​vid​ni efekt.
„Gle​daj! Kre​će​mo – joj meni!“ uzvik​nuo je Har​ry.
U uda​lje​nom kutu sas​tav je po​čeo svi​ra​ti Hail, Hail, The Gang’s All Here i
pje​sma je do​pr​la do njih is​kriv​lje​na lu​dom, zbr​ka​nom akus​ti​kom tog mjes​ta.
Onda su se odjed​nom svje​tla uga​si​la i či​ni​lo se kao da se ti​ši​na spus​ti​la niz le​‐
de​ne zi​do​ve i sve ih pre​kri​la. Sal​ly Car​rol je u tami još uvi​jek vi​dje​la bi​je​li
oblak vlas​ti​tog daha pred svo​jim li​cem i mut​ni red bli​je​dih lica s dru​ge stra​ne.
Glaz​ba se sti​ša​la do tu​ga​lji​vog uz​da​ha i iz​va​na su do​pr​li odje​ci gr​le​ne ko​rač​‐
ni​ce koju su pje​va​li klu​bo​vi mar​ši​ra​ju​ći vani. Pos​ta​ja​li su sve glas​ni​ji, po​put
kak​vog na​pje​va vi​kin​škog ple​me​na koje ko​ra​ča pre​ko drev​ne div​lji​ne dok su se
pri​bli​ža​va​li. Onda se po​ja​vio red ba​klji, pa još je​dan i još je​dan. Dok im je ri​‐
tam da​vao to​pot nji​ho​vih u kožu za​odje​ve​nih nogu, unu​tra je upa​la duga po​‐
vor​ka pri​li​ka za​ku​ku​lje​nih u sivu vunu, s krp​lja​ma pre​ba​če​nim pre​ko ra​me​na i
ba​klja​ma koje su vi​so​ko ba​ca​le svo​ju tre​pe​ra​vu svje​tlost dok su se nji​ho​vi gla​‐
so​vi uz​di​za​li uz di​vov​ske zi​do​ve.
Siva po​vor​ka je doš​la do kra​ja, a za njom je us​li​je​di​la još jed​na. Ovaj put je​‐
zo​vi​ta svje​tlost oba​sja​va​la je cr​ve​ne kape i gri​miz​nu vunu. Ula​ze​ći, za​pje​va​li su
re​fren, a za na nji​ma je ušao dug vod pri​li​ka odje​ve​nih u pla​vo i žuto, u ze​le​no,
u bi​je​lo, u sme​đe i u žuto.
„Ovi bi​je​li su iz Klu​ba Wa​co​uta“, šap​nuo je Har​ry odu​šev​lje​no. „To su
mu​škar​ci koje si upoz​na​la na ple​so​vi​ma.“
Gla​so​vi su pos​ta​li sve glas​ni​ji i go​le​ma špi​lja pre​tvo​r i​la se u fan​taz​ma​go​r i​ju
raz​ma​ha​nih ba​klji koje su ba​ca​le go​le​me pla​me​ne je​zi​ke, boja i rit​ma ti​hih ko​‐
ra​ka sto​pa​la odje​ve​nih u kožu. Po​vor​ka na čelu okre​nu​la se i sta​la, vod je sli​je​‐
dio vod sve dok se či​ta​va pro​ce​si​ja nije pre​tvo​r i​la u jed​nu ve​li​ku pla​me​nu zas​‐
ta​vu. A onda je iz ti​su​ća grla za​orio sna​žan po​vik koji se pro​lo​mio zra​kom po​‐
put uda​ra gro​ma. Bilo je to sjaj​no i ve​li​čans​tve​no! Sal​ly Car​rol či​ni​lo se kao da
Sje​ver na ve​leb​nom ol​ta​ru pri​no​si žr​tvu si​vom po​gan​skom bogu Sni​je​ga. Kad
je po​vik utih​nuo, sas​tav je nas​ta​vio svi​ra​ti i po​no​vo se za​ču​la pje​sma, a za njom
oteg​nu​to kli​ca​nje sva​kog od klu​bo​va koje je odje​ki​va​lo špi​ljom. Sje​di​la je vrlo
mir​no slu​ša​ju​ći is​pre​ki​da​ne po​vi​ke kako pa​ra​ju ti​ši​nu, a onda se trg​nu​la kad je
odjek​nuo niz eks​plo​zi​ja i ov​dje-on​dje se uz​dig​nu​li obla​ci bi​je​log dima – bile
su to blje​ska​li​ce fo​to​gra​fa – a onda je vi​je​će za​vr​ši​lo. Sa sas​ta​vom na čelu, klu​‐
bo​vi su još jed​nom sta​li u po​vor​ku, po​če​li svo​ju pje​smu i iz​mar​ši​ra​li van.
„Haj​de!“ po​vi​kao je Har​ry. „Mo​ra​mo vi​dje​ti la​bi​r in​te u pri​zem​lju pri​je
nego što uga​se svje​tla!“
Svi su us​ta​li i kre​nu​li pre​ma spus​tu. Har​ry i Sal​ly Car​rol bili su na čelu.
Nje​na mala ru​ka​vi​ca bila je za​ko​pa​na u nje​go​vu med​vje​đu. Na dnu spus​ta na​‐
la​zi​la se duga praz​na le​de​na soba čiji je strop bio to​li​ko ni​zak da su mo​ra​li ho​‐
da​ti pog​nu​ti – i ruke su im se raz​dvo​ji​le. Pri​je nego što je shva​ti​la što je na​‐
mje​ra​vao, Har​ry je po​ju​r io u je​dan od šest svje​tlu​ca​vih hod​ni​ka koji su vo​di​li
iz pros​to​r i​je i pre​tvo​r io se u ne​jas​nu mr​lju među sjaj​nim ze​le​nim zi​do​vi​ma
koja se brzo uda​lja​va​la.
„Har​ry!“ po​vi​ka​la je.
„Haj​de!“ od​go​vo​r io je.
Ogle​da​la se oko sebe. Os​ta​tak druš​tva valj​da je od​lu​čio poći kući i već su
bili neg​dje vani, tu​ma​ra​li po sni​je​gu. Tre​nu​tak je ok​li​je​va​la, a onda je po​ju​r i​la
za Har​ryjem.
„Har​ry!“ po​vi​ka​la je.
De​se​tak me​ta​ra niže sti​gla je do ugla. Čula je pri​gu​še​ni od​go​vor da​le​ko sli​‐
je​va i već po​ma​lo pa​ni​ča​re​ći po​tr​ča​la pre​ma nje​mu. Sti​gla je do još jed​nog ugla
i pred njom su zi​jev​nu​la još dva hod​ni​ka.
„Har​ry! „
Nije bilo od​go​vo​ra. Po​če​la je tr​ča​ti rav​no na​pri​jed, a onda se mu​nje​vi​to
okre​nu​la u po​ju​r i​la na​trag u smje​ra iz ko​jeg je doš​la. Odjed​nom ju je obu​ze​la
le​de​na stra​va.
„Har​ry!“
Sti​gla je do ugla – je li to bilo ov​dje? – i skre​nu​la li​je​vo u hod​nik za ko​jeg
je vje​ro​va​la da će je odves​ti na​trag u dugu pros​to​r i​ju ni​ska stro​pa, ali na nje​go​‐
vom kra​ju nije bilo ni​čeg doli još jed​nog svje​tlu​ca​vog hod​ni​ka na či​jem kra​ju
je zi​je​va​la tama. Opet je za​zva​la Har​ryje​vo ime, ali zi​do​vi su joj vra​ti​li samo
tupi, be​ži​vot​ni eho koji nije odje​ki​vao. Vra​ti​la se ot​kud je doš​la i skre​nu​la za
još je​dan ugao, ovaj put se na​šav​ši u ši​ro​kom hod​ni​ku koji ju je pod​sje​tio na
ze​le​ni pro​laz iz​me​đu raz​dvo​je​nih voda Cr​ve​nog mora, na mrač​ni pod​zem​ni
hod​nik koji je po​ve​zi​vao praz​ne grob​ni​ce.
Po​če​la se kli​za​ti dok je ho​da​la jer se na đo​no​vi​ma nje​ne obu​će na​hva​tao
led. Mo​ra​la se ru​ka​ma pri​dr​ža​va​ti za na​po​la kli​ske, na​po​la ljep​lji​ve zi​do​ve kako
 www.balkandownload.org

bi odr​ža​va​la rav​no​te​žu.
„Har​ry! „
I da​lje nije bilo od​go​vo​ra. Njen po​vik se po​drug​lji​vo od​bio od kra​ja hod​ni​‐
ka.
A onda su se odjed​nom svje​tla uga​si​la i naš​la se u pot​pu​noj tami. Ogla​si​la se
sla​baš​nim, pre​pla​še​nim po​vi​kom i spus​ti​la se na led u smrz​nu​tom klup​ku.
Osje​ti​la je kako joj je li​je​vo ko​lje​no oz​li​je​đe​no dok je pa​da​la, ali je​dva da je i
osje​ti​la bol jer ju je obu​ze​la neka is​kon​ska stra​va, mno​go gora od bilo kak​vog
stra​ha da bi se mo​gla iz​gu​bi​ti. Os​ta​la je sama s du​hom Sje​ve​ra, tu​rob​nom sa​‐
mot​noš​ću koja se uz​di​za​la s le​dom oko​va​nih ki​to​lo​va​ca u Ar​k​tič​kom moru, iz
pus​ta​ra bez dima i bez puta po ko​ji​ma su raz​ba​ca​ne le​ža​le iz​bli​je​dje​le kos​ti
pus​to​lo​vi​ne. Bio je to le​de​ni dah smr​ti koji je do​la​zio po nju, va​lja​ju​ći se pre​ko
smrz​nu​te zem​lje.
S mah​ni​tom ener​gi​jom očaj​ni​ka po​no​vo je us​ta​la i sli​je​po se upu​ti​la kroz
tamu. Mora iz​i​ći. Mo​gla bi ov​dje os​ta​ti iz​gub​lje​na da​ni​ma, smrz​nu​ti se i za​uvi​‐
jek os​ta​ti le​ža​ti smrz​nu​ta u ledu po​put le​še​va o ko​ji​ma je či​ta​la, koji bi os​ta​li
sa​vr​še​no oču​va​ni u ledu sve do top​lje​nja le​de​nja​ka. Har​ry je vje​ro​jat​no mis​lio
da je otiš​la s os​ta​li​ma. Do​sad je već oti​šao i nit​ko neće pri​mi​je​ti​ti da je nema
do su​tra. Sla​baš​no je po​seg​nu​la pre​ma zidu. Sto cen​ti​me​ta​ra, rek​li su, de​be​li su
sto cen​ti​me​ta​ra.
Osje​ća​la je kako se obje nje​ne stra​ne ne​što šu​lja uza zid, vlaž​ne duše koje su
op​sje​da​le ovo mjes​to, ovaj grad, ovaj Sje​ver.
„Oh, po​ša​lji ne​kog – po​ša​lji ne​kog!“ uzvik​nu​la je na glas.
Clar​ka Dar​rowa, on bi ra​zu​mio. Ili Joea Ewin​ga. Oni bi ra​zu​mje​li da nije
mo​gla za​uvi​jek os​ta​ti ov​dje, smrz​nu​ta srca, ti​je​la i duše. Ne ona, ne ova Sal​ly
Car​rol! Ona je bila ve​se​lo biće. Bila je ve​se​la dje​voj​či​ca. Vo​lje​la je to​pli​nu, lje​to
i Dixie. Ovo joj je sve bilo stra​no – stra​no.
„Ne pla​češ“, rek​lo je ne​što na glas. „Ni​kad više ne​ćeš pla​ka​ti, Suze bi ti se
samo smrz​nu​le. Ov​dje se sve suze smr​za​va​ju.“
Is​pru​ži​la se na ledu ko​li​ko je bila duga i ši​ro​ka.
„Oh, Bože!“ za​je​ca​la je.
Mi​nu​te su spo​ro pro​la​zi​le jed​na za dru​gom. Osje​ća​la je stra​šan umor i oči
su joj se po​če​le skla​pa​ti. Onda joj se uči​ni​lo da je net​ko sjeo po​kraj nje i pri​‐
mio nje​no lice to​plim, me​kim ru​ka​ma. Za​hval​no je po​dig​nu​la po​gled.
„Hej, pa to je Mar​gery Lee“, tiho si je te​pa​la u bra​du. „Zna​la sam da ćeš
doći.“ Stvar​no je to bila Mar​gery Lee i bila je upra​vo onak​va kak​vom ju je
Sal​ly Car​rol za​miš​lja​la, mla​da, bi​je​la lica i ši​ro​kih pri​ja​telj​skih oči​ju, odje​ve​na u
ši​ro​ku kri​no​li​nu od ne​kog me​kog ma​te​r i​ja​la na koju se bilo baš ugod​no nas​lo​‐
ni​ti.
„Mar​gery Lee.“
Pos​ta​ja​lo je sve mrač​ni​je i mrač​ni​je. Sve te nad​grob​ne spo​me​ni​ke tre​ba​lo bi
pre​bo​ji​ti, na​rav​no, ali onda bi iz​gu​bi​li lje​po​tu. Ipak, lju​di su ih tre​ba​li vi​dje​ti.
A onda je na​kon niza tre​nu​ta​ka koji su pro​tje​ca​li prvo brzo, a onda po​la​ko,
ali su se na kon​cu svi sta​pa​li u mnoš​tvo mut​nih zra​ka koje su stre​mi​le pre​ma
bli​je​dom žu​tom sun​cu, za​ču​la gro​mo​gla​san pra​sak koji je pro​pa​rao njen no​vo​‐
pro​na​đe​ni spo​koj.
Bilo je to sun​ce, bila je to svje​tlost; ba​klja, pa još jed​na ba​klja iza nje, pa još
jed​na, i gla​so​vi. Iza ba​klje ma​te​r i​ja​li​zi​ra​lo se lice, te​ške ruke su je po​dig​nu​le i
osje​ti​la je ne​što na obra​zu. Uči​ni​lo joj se vlaž​nim. Net​ko ju je zgra​bio i tr​ljao
joj lice sni​je​gom. Kak​va lu​dost – sni​je​gom!
„Sal​ly Car​rol! Sal​ly Car​rol!“
Bio je to Opas​ni Dan Mc​Grew i još dva lica koja nije poz​na​va​la. „Di​je​te,
di​je​te! Tra​ži​mo te dva sata! Har​ry je po​lu​dio od bri​ge!“
Odjed​nom joj se sve vra​ti​lo – pje​sma, ba​klje i gro​mo​glas​ni po​vik klu​bo​va
koji su mar​ši​ra​li. Pro​me​ško​lji​la se u Pat​to​no​vu na​ru​čju i ogla​si​la se sla​baš​nim
po​vi​kom.
„Oh, že​lim iz​i​ći odav​de! Idem na​trag kući. Vodi me kući“ – glas joj se uz​‐
dig​nuo u ur​li​ku od ko​jeg se Har​ryju za​le​di​lo srce kad je do​ju​r io iz su​sjed​nog
hod​ni​ka –“su​tra!“ za​ur​la​la je s lu​đač​kom, neo​buz​da​nom straš​ću. „Su​tra! Su​‐
tra!“
 www.balkandownload.org

VI.

Bo​gat​stvo zlat​nih sun​če​vih zra​ka obli​lo je sta​ru kuću pri​lič​no is​crp​lju​ju​‐

ćom, ali opet neo​bič​no utješ​nom vre​li​nom dok je sta​ja​la či​tav dan gle​da​ju​ći na
isti praš​nja​vi ko​mad ces​te. Dvi​je pti​ce di​za​le su straš​nu ga​la​mu u hla​du među
gra​na​ma dr​ve​ta koje je ras​lo pred su​sjed​nom ku​ćom, a malo da​lje niz uli​cu
jed​na obo​je​na žena je pi​jev​no rek​la​mi​ra​la svo​je ja​go​de. Bilo je tra​vanj​sko pos​‐
li​je​pod​ne.
Sal​ly Car​rol Hap​per je sje​di​la uz pro​zor, bra​de os​lo​nje​ne na ruku, ruke os​‐
lo​nje​ne na sta​ru pro​zor​sku klu​pu, i pos​pa​no gle​da​la kako se iz svje​tlu​ca​ve pra​‐
ši​ne diže prvi val vru​ći​ne ovog pro​lje​ća. Pro​ma​tra​la je kako je​dan pras​ta​r i ford
kli​ma​vo skre​će za ugao, zve​ke​ću​ći i ste​nju​ći pri​la​zi nje​noj kući i uz tr​zaj se za​‐
us​tav​lja na kra​ju pri​la​za. Nije se ogla​si​la, pa je na​kon ne​kog vre​me​na zrak pro​‐
pa​rao poz​na​ti pro​dor​ni zvi​žduk. Sal​ly Car​rol se na​smi​je​ši​la i trep​nu​la.
„Do​broj’tro.“
Jed​na gla​va se iz​mu​če​no pro​mo​li​la is​pod kro​va auto​mo​bi​la.
„Nije ju​tro, Sal​ly Car​rol.“
„Bo’me nije!“ rek​la je hi​ne​ći iz​ne​na​đe​nje. „Valj​da si u pra​vu.“
„Što ra​diš?“
„Je​dem ze​le​nu bre​sk​vu. Mis​lim da ću sva​ki čas umri​jet’.“
Clark se još malo iz​vi​nuo pod ne​mo​gu​ćim ku​tom kako bi joj na​po​kon vi​‐
dio lice.
„Voda je to​pla k’o čaj, Sal​ly Car​rol. ‘Oće​mo na pli​va​nje?“
„Mr​sko mi se mi​cat’“, uz​dah​nu​la je Sal​ly Car​rol li​je​no, „ali mis​lim da bi​‐
smo mo​gli.“
 Glava i Ramena

I.

Ho​ra​ceu Tar​boxu je 1915. bilo tri​na​est go​di​na. Te go​di​ne po​la​gao je pri​‐

jam​ni is​pit​na Sve​uči​li​štu Prin​ce​ton i za​ra​dio od​lič​nu ocje​nu iz Ce​za​ra, Ci​ce​ro​‐
na, Ver​gi​li​ja, Kse​no​fo​na, Ho​me​ra, al​ge​bre, ele​men​tar​ne ge​ome​tri​je, ste​re​ome​‐
tri​je i ke​mi​je.
Dvi​je go​di​ne kas​ni​je, dok je Ge​or​ge M. Co​han skla​dao Over The​re, Ho​ra​‐
ce je bio da​le​ko is​pred svo​je ge​ne​ra​ci​je pi​šu​ći teze o Si​lo​giz​mu kao zas​ta​rje​loj
sko​las​tič​koj for​mi, a za vri​je​me bit​ke kod Cha​te​au-Thi​er​ryja sje​dio je za svo​‐
jim sto​lom i po​ku​ša​vao od​lu​či​ti bi li tre​bao pri​če​ka​ti se​dam​na​es​ti ro​đen​dan
pri​je nego što za​poč​ne se​r i​ju ese​ja o Prag​ma​tič​noj pris​tra​nos​ti no​vih re​alis​ta.
Na​kon ne​kog vre​me​na dje​čak koji je pro​da​vao no​vi​ne re​kao mu je da je
rat za​vr​šio i to mu je bilo dra​go jer je zna​či​lo da će bra​ća Peat, iz​da​va​či, obja​‐
vi​ti svo​je novo iz​da​nje Spi​no​zi​na una​p​rje​đe​nja ra​zu​mi​je​va​nja. Ra​to​vi su bili u
redu na svoj na​čin, uči​li su mla​di​će sa​mos​tal​nos​ti ili ne​što slič​no tomu, ali Ho​‐
ra​ceu se či​ni​lo da ni​kad neće moći opros​ti​ti pred​sjed​ni​ku što je pos​lao li​me​nu
glaz​bu da svi​ra pod nje​go​vim pro​zo​rom onu ve​čer kad je pot​pi​san laž​ni mir,
jer je zbog toga iz​os​ta​vio tri važ​ne re​če​ni​ce iz svo​je teze o nje​mač​kom ide​aliz​‐
mu.
Slje​de​će go​di​ne oti​šao je na ma​gis​tar​ski stu​dij na Yale.
Tad mu je bilo se​dam​na​est go​di​na i bio je vi​sok i vi​tak, imao je sive krat​ko​‐
vid​ne oči i obi​čaj dr​ža​nja dis​tan​ce od ri​je​či koje bi is​pa​lio.
„Ni​kad ne​mam osje​ćaj kao da raz​go​va​ram s nji​me“, objaš​nja​vao je pro​fe​sor
Dil​lin​ger su​osje​ćaj​nom ko​le​gi. „Imam osje​ćaj kao da raz​go​va​ram s nje​go​vim
pred​stav​ni​kom. Uvi​jek oče​ku​jem da će mi reći: ‘Do​bro, pi​tat ću sa​mog sebe pa
 www.balkandownload.org

ću vam ja​vi​ti.
A onda se ži​vot umi​je​šao i zgra​bio Ho​ra​cea Tar​boxa jed​na​ko non​ša​lant​no
kao što bi zgra​bio i gos​po​di​na Go​ve​di​nu, me​sa​ra, ili gos​po​di​na Še​ši​ra, kro​ja​ča,
uhva​tio ga, ras​teg​nuo i ra​ši​r io kao ir​sku čip​ku na su​bot​njem pul​tu s po​pus​ti​‐
ma.
Da uve​dem pri​ču u knji​žev​nom sti​lu, tre​bao bih is​pri​ča​ti da su za sve bili
kri​vi kr​š​ni pi​oni​r i koji su u dav​na ko​lo​ni​jal​na vre​me​na doš​li na neku li​va​du u
Con​nec​ti​cut i za​pi​ta​li se:“A što ćemo ov​dje iz​gra​di​ti?“ Naj​kr​š​ni​ji među nji​ma
re​kao je: „Iz​gra​di​mo grad gdje će ka​za​liš​ni me​na​dže​r i is​pro​ba​va​ti glaz​be​ne ko​‐
me​di​je!“ Pri​ča kako su kas​ni​je on​dje os​no​va​li Sve​uči​li​šte Yale da bi ima​li gdje
is​pro​ba​va​ti glaz​be​ne ko​me​di​je svi​ma je poz​na​ta. Bilo kako bilo, jed​nog pro​sin​‐
ca u Shu​ber​tu se po​če​la pri​ka​zi​va​ti pred​sta​va Home Ja​mes i svi stu​den​ti su na
bis zva​li Mar​ci​ju Me​adow, koja je u pr​vom činu pje​va​la pje​smu o Še​prt​lja​vom
Blim​pu, a u po​s​ljed​njem ple​sa​la slav​lje​ni vr​c​ka​vi, tre​ska​vi ples.
Mar​ci​ji je bilo de​vet​na​est go​di​na. Nije ima​la kri​la, ali pu​bli​ka se uglav​nom
sla​ga​la da joj nisu ni tre​ba​la. Bila je pri​rod​na pla​vu​ša i na uli​ci u pod​ne nije
no​si​la šmin​ku. Ako se to iz​uz​me, nije bila ni​šta bo​lja od ve​ći​ne žena.
Char​lie Moon je bio taj koji joj je obe​ćao pet ti​su​ća ci​ga​re​ta Pali Mali ako
po​sje​ti ču​ve​nog ge​ni​ja Ho​ra​cea Tar​boxa. Char​lie je bio stu​dent zad​nje go​di​ne
u Shef​fi​el​du i Ho​ra​ce​ov bra​tić. Vo​lje​li su se i me​đu​sob​no sa​ža​li​je​va​li.
Ho​ra​ce je te ve​če​r i bio po​seb​no za​uzet. Mu​či​lo ga je za​što Fran​cuz La​uri​er
nije ci​je​nio zna​čaj no​vih re​alis​ta. Us​tva​r i, kad je na vra​ti​ma za​čuo tiho, ali pro​‐
dor​no ku​ca​nje, nje​go​va je​di​na re​ak​ci​ja bilo je pro​miš​lja​nje bi li ku​ca​nje pos​to​‐
ja​lo kad ne bi bilo uha koje bi ga čulo. Uči​ni​lo mu se da je po​čeo sve više na​‐
gi​nja​ti prag​ma​tiz​mu. No u tom tre​nut​ku, iako toga još nije bio svjes​tan, bje​so​‐
muč​no je ju​r io usu​sret ne​čem sa​svim druk​či​jem.
Ku​ca​nje se ogla​si​lo – proš​le su tri se​kun​de – ku​ca​nje se po​no​vo ogla​si​lo.
„Na​pri​jed“, pro​mrm​ljao je Ho​ra​ce auto​mat​ski.
Čuo je kako se vra​ta otva​ra​ju i za​tva​ra​ju, ali je nas​ta​vio sje​di​ti pog​nut nad
svo​jom knji​gom u ve​li​kom nas​lo​nja​ču po​kraj va​tre i nije po​dig​nuo po​gled.
„Os​ta​vi​te ga na kre​ve​tu u dru​goj pros​to​r i​ji“, re​kao je od​sut​no.
„Što da os​ta​vim na kre​ve​tu u dru​goj pros​to​r i​ji?“
Mar​cia Me​adow nije ima​la bog​z​na ka​kav glas za pje​va​nje, ali kad bi pro​go​‐
vo​r i​la, glas bi joj za​zvu​čao bo​žan​ski.
„Rub​lje.“
 „Ne mogu.“
Ho​ra​ce se nes​trp​lji​vo pro​me​ško​ljio u svo​joj sto​li​ci.
„Za​što ne?“
„Pa zato jer ga ne​mam sa so​bom.“
„Hm!“ od​go​vo​r io je ćud​lji​vo. „Onda idi​te pa ga do​ne​si​te.“
Pre​ko puta Ho​ra​cea uz va​tru je sta​jao još je​dan nas​lo​njač. Imao je na​vi​ku
po​vre​me​no se pre​mjes​ti​ti ona​mo u toku ve​če​r i radi vjež​be i raz​bi​ja​nja mo​no​‐
to​ni​je. Je​dan nas​lo​njač zvao je Ber​ke​ley, a dru​gi Hume. Odjed​nom je za​čuo
zvuk kao da se u Hu​mea za​va​li​la neka šu​ška​va, proz​rač​na pri​li​ka. Po​dig​nuo je
po​gled.
„Dak​le“, rek​la je Mar​cia s dra​žes​nim os​mje​hom ko​jeg je ko​r is​ti​la u dru​gom
činu („Oh, dak​le, voj​vo​di se do​pao moj ples!“), „dak​le, Oma​re Khayya​me, evo
me po​kraj tebe, pje​vam u div​lji​ni.“
Ho​ra​ce je omam​lje​no zu​r io u nju. Na tre​nu​tak ga je obu​ze​la sum​nja da je
pos​to​ja​la samo kao plod nje​go​ve ma​šte. Žene nisu ima​le obi​čaj ula​zi​ti mu​škar​‐
ci​ma u nji​ho​ve sobe i za​va​lji​va​ti se u nji​ho​ve Hu​me​ove. Žene su do​no​si​le rub​‐
lje, odu​zi​ma​le ti sje​di​šte u tra​mva​ju i uda​le bi se za tebe kas​ni​je kad si bio do​‐
volj​no star da znaš što su oko​vi.
Ova žena oči​gled​no se stvo​r i​la iz Hu​mea. Nje​na pro​zir​na, čip​kas​ta sme​đa
ha​lji​na iz​ras​la je iz Hu​me​ova sme​đeg kož​nog nas​lo​na za ruke! Ako bi do​volj​no
dugo gle​dao u nju, ugle​dao bi Hu​mea rav​no kroz nju i onda bi opet os​tao sam
u pros​to​r i​ji. Pre​šao je ru​kom pre​ko oči​ju. Stvar​no bi tre​bao opet po​če​ti vjež​‐
ba​ti na tra​pe​zu.
„Oh za Boga mi​lo​ga, pres​ta​ni me gle​da​ti tako kri​tič​ki!“ us​pro​ti​vi​la se pri​‐
ka​za ugod​nim gla​som. „Imam osje​ćaj kao da ću nes​ta​ti jer ti to tako že​liš u toj
svo​joj gla​ve​ti​ni. I da od mene neće os​ta​ti ni​šta osim moje sje​ne u tvo​jim oči​‐
ma.“
Ho​ra​ce se za​kaš​ljao. Ka​šalj je bio jed​na od nje​go​ve dvi​je ges​te. Kad bi go​‐
vo​r io, nje​go​vi su​go​vor​ni​ci za​bo​ra​vi​li bi da je uop​će imao ti​je​lo. Raz​go​va​ra​ti s
njim bilo je kao slu​ša​ti gra​mo​fon​sku plo​ču sa snim​kom pje​va​ča koji je odav​no
umro.
„Što že​liš?“ upi​tao je.
„Že​lim svo​ja pi​sma“, za​cvi​lje​la je Mar​cia me​lo​dra​ma​tič​no, „moja pi​sma
koja si ku​pio od mog dje​da 1881.“
Ho​ra​ce je raz​mis​lio o tome.
 www.balkandownload.org

„Ne​mam tvo​ja pi​sma“, re​kao je jed​no​lič​nim to​nom. „Imam samo se​dam​‐

na​est go​di​na. Moj otac je ro​đen tek 3. ožuj​ka 1879. Oči​gled​no si me po​br​ka​la
s ne​kim.“
„Imaš samo se​dam​na​est go​di​na?“ po​no​vi​la je Mar​cia sum​nji​ča​vo.
„Samo se​dam​na​est.“
„Poz​na​va​la sam jed​nu dje​voj​ku“, rek​la je Mar​cia sjet​no, „koja je po​če​la nas​‐
tu​pa​ti u pet​pa​rač​kom ka​za​li​štu kad joj je bilo šes​na​est. To​li​ko je bila umiš​lje​na
da nije ni​kad mo​gla iz​go​vo​r i​ti ‘šes​na​est’ bez da is​pred doda ‘samo’. Pro​zva​li
smo je Samo Je​ssie. I odon​da nije ni​šta pos​ti​gla. Isto joj je kao i kad je po​či​nja​‐
la, samo gore. ‘Samo’ je loša na​vi​ka, Oma​re. Zvu​či kao ali​bi.“
„Ne zo​vem se Omar.“
„Znam“, slo​ži​la se Mar​cia, ki​ma​ju​ći, „zo​veš se Ho​ra​ce. Zo​vem te Omar jer
me pod​sje​ćaš na po​pu​še​nu ci​ga​re​tu.“
„I ne​mam tvo​ja pi​sma. Sum​njam da sam uop​će poz​na​vao tvog dje​da. Za​‐
pra​vo, mis​lim da je vrlo sla​bo vje​ro​jat​no da si i ti bila živa 1881.“
Mar​cia je za​be​zek​nu​to ble​ja​la u nje​ga.
„Ja? 1881.? Na​rav​no da sam bila živa! Pa ja sam pje​va​la džez dok je sek​s​tet
Flo​ro​do​ra još bio u sa​mos​ta​nu. Ja sam pr​vo​bit​no igra​la Ju​li​ji​nu da​di​lju u pred​‐
sta​vi u ko​joj je Ju​li​ju igra​la gos​po​đa Sol Smith. Moj Oma​re, ja sam za​bav​lja​la
voj​ni​ke u ratu 1812.“
Ho​ra​ce​ov um odjed​nom je do​šao do za​ključ​ka i Ho​ra​ce se na​ce​r io.
„Je li te Char​lie Moon na​go​vo​r io na ovo?“
Mar​cia ga je za​go​net​no pro​ma​tra​la.
„Tko je Char​lie Moon?“
„Ni​zak, ši​ro​ke nos​ni​ce, ve​li​ke uši.“
Mar​cia se us​pra​vi​la ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra i frk​nu​la no​som.
„Ne​mam obi​čaj gle​da​ti svo​jim pri​ja​te​lji​ma u nos​ni​ce.“
„Dak​le, Char​lie te na​go​vo​r io?“
Mar​cia se ugriz​la za us​ni​cu, pa zi​jev​nu​la.“Oh, haj​de da pro​mi​je​ni​mo temu,
Oma​re. Usko​ro ću za​hr​ka​ti u ovoj sto​li​ci.“
„Da“, od​go​vo​r io je Ho​ra​ce oz​bilj​no, „Hu​meu su čes​to pri​pi​si​va​li nar​ko​tič​‐
ki uči​nak...“
„Tko je taj pri​ja​telj o ko​jem go​vo​r iš i hoće li umri​je​ti?“
Ho​ra​ce Tar​box je odjed​nom po​dig​nuo vit​ko ti​je​lo iz nas​lo​nja​ča i po​čeo
ko​ra​ča​ti pros​to​r i​jom s ru​ka​ma u dže​po​vi​ma. Bila je to dru​ga nje​go​va ges​ta.
 „Ne svi​đa mi se ovo“, re​kao je kao da raz​go​va​ra sam sa so​bom, „uop​će.
Nije da imam ne​što pro​tiv tvo​je pri​sut​nos​ti ov​dje – ne​mam. Pri​lič​no si zgod​‐
na, ali mi se ne svi​đa što te Char​lie Moon pos​lao ova​mo. Je​sam li ja ne​kak​va
la​bo​ra​to​r ij​ska ži​vo​ti​nja na ko​joj će eks​pe​r i​men​ti​ra​ti i po​dvo​mi​ci i ke​mi​ča​r i? Je
li moj in​te​lek​tu​al​ni ra​zvoj na bilo koji na​čin smi​je​šan? Zar im na​li​ku​jem na
sli​ke ma​log bos​ton​skog dje​ča​ka iz stri​po​va? Ima li taj bez​ob​zir​ni ma​ga​rac
Moon sa svo​jim vječ​nim pri​ča​ma o svom tjed​nu u Pa​r i​zu ikak​vo pra​vo da...“
„Ne“, pre​ki​nu​la ga je Mar​cia stras​tve​no. „A ti si drag dje​čak. Dođi ova​mo i
po​lju​bi me.“
Ho​ra​ce se brzo za​us​ta​vio is​pred nje.
„Za​što že​liš da te po​lju​bim?“ upi​tao je za​in​te​re​si​ra​no. „Zar jed​nos​tav​no
ho​daš uoko​lo i lju​biš lju​de?“
„Nego što“, priz​na​la je Mar​cia, ni​ma​lo po​ko​le​ba​na. „To je sve od čega se
sas​to​ji ži​vot. Ideš uoko​lo i lju​biš lju​de.“
„Dak​le“, re​kao je Ho​ra​ce od​luč​no, „mo​ram reći da imaš vrlo po​re​me​će​na
gle​di​šta. Kao prvo, ži​vot se ne sas​to​ji samo od toga, a kao dru​go, neću te po​lju​‐
bi​ti. To bi mi mo​glo pri​je​ći u na​vi​ku, a na​vi​ka se ne mogu ota​ra​si​ti. Ove go​di​‐
ne mi je preš​lo u na​vi​ku ljen​ča​r i​ti u kre​ve​tu do se​dam i tri​de​set...“
Mar​cia je kim​nu​la s ra​zu​mi​je​va​njem.
„Za​bav​ljaš li se ikad?“ upi​ta​la je.
„Kako to mis​liš, za​bav​ljam?“ upi​tao je on.
„Slu​šaj“, rek​la je Mar​cia stro​go, „svi​đaš mi se, Oma​re, ali vo​lje​la bih da poč​‐
neš go​vo​r i​ti smis​le​no. Zvu​čiš kao da muć​kaš go​mi​lu ri​je​či u us​ti​ma i kao da si
iz​gu​bio neku ok​la​du sva​ki put kad ti ne​ko​li​ko njih iz​le​ti. Pi​ta​la sam te za​bav​‐
ljaš li se ikad.“
Ho​ra​ce je od​mah​nuo gla​vom.
„Mo​žda kas​ni​je“, od​go​vo​r io je. „Vi​diš, ja sam plan. Ja sam eks​pe​r i​ment. Ne
ka​žem da mi to ne​kad ne do​sa​di – do​sa​di mi. Ali ipak – oh, ne mogu ti to
objas​ni​ti! Ali ono što ti i Char​lie Moon na​zi​va​te za​ba​vom meni ne bi bilo za​‐
bav​no.“
„Objas​ni, mo​lim te.“
Ho​ra​ce se za​gle​dao u nju, za​us​tio da ne​što kaže, a onda se pre​do​mis​lio i
nas​ta​vio ko​ra​ča​ti. Na​kon ne​us​pješ​nog po​ku​ša​ja da ut​vr​di gle​da li je ili ne, Mar​‐
cia mu se na​smi​je​ši​la.
„Objas​ni, mo​lim te.“
 www.balkandownload.org

Ho​ra​ce se okre​nuo.
„Ako ti objas​nim, ho​ćeš li obe​ća​ti da ćeš reći Char​li​eju Mo​onu da me nisi
za​tek​la u sobi?“
„Aha.“
„Onda u redu. Ovo je moja po​vi​jest: bio sam di​je​te koje stal​no pos​tav​lja pi​‐
ta​nja. Že​lio sam vi​dje​ti kako se ko​ta​či​ći okre​ću. Moj otac bio je mla​di pro​fe​sor
eko​no​mi​je na Prin​ce​to​nu. Nje​go​vo od​goj​no na​če​lo bilo je od​go​vo​r i​ti mi na
sva​ko pi​ta​nje koje bih mu pos​ta​vio naj​bo​lje što je znao. Moja re​ak​ci​ja na to
dala mu je ide​ju da od mene na​či​ni eks​pe​r i​ment iz rane zre​los​ti. Da stvar bude
još gora, imao sam pro​ble​ma s uhom i iz​me​đu svo​je de​ve​te i dva​na​es​te go​di​ne
pro​šao sam se​dam ope​ra​ci​ja. Da​ka​ko, to me je iz​dvo​ji​lo od os​ta​lih dje​ča​ka i
uči​ni​lo me po​god​nim ma​te​r i​ja​lom. Bilo kako bilo, dok se moja ge​ne​ra​ci​ja mu​‐
či​la s bas​na​ma, ja sam sa​vr​še​no uži​vao u či​ta​nju Ka​tu​la u ori​gi​na​lu.“
„Pri​jem​ni is​pit za fa​kul​tet po​lo​žio sam kad mi je bilo tri​na​est go​di​na jer ni​‐
sam imao dru​gog iz​bo​ra. Dru​žio sam se naj​vi​še s pro​fe​so​r i​ma i iz​u​zet​no sam se
po​no​sio spoz​na​jom da po​sje​du​jem iz​vr​s​nu in​te​li​gen​ci​ju, jer ni​sam bio ab​nor​‐
ma​lan u dru​gim po​dru​čji​ma iako sam bio ne​uobi​ča​je​no na​da​ren. Kad mi je
bilo šes​na​est go​di​na, od​lu​čio sam da mi je do​sa​di​lo biti cir​ku​skom na​ka​zom i
da je net​ko po​či​nio gad​nu po​gre​šku. Ali kad sam već dos​pio tako da​le​ko, za​‐
klju​čio sam da bi mi bilo naj​pa​met​ni​je da i do​vr​šim ci​je​lu pri​ču i ma​gis​tri​ram.
U ži​vo​tu me naj​vi​še za​ni​ma mo​der​na fi​lo​zo​fi​ja. Re​alist sam iz ško​le An​to​na
La​uri​era – uz ele​men​te Ber​g​so​na – i za dva mje​se​ca će mi biti osam​na​est go​‐
di​na. To je sve.“
„Uh!“ uzvik​nu​la je Mar​cia. „To je do​volj​no. Baš si bla​go​gla​go​ljiv.“
„Jesi li sad za​do​volj​na?“
„Ni​sam, nisi me po​lju​bio.“
„To mi nije u pro​gra​mu“, od​bio je Ho​ra​ce. „Shva​ti da ne tvr​dim da sam iz​‐
nad fi​zič​kih uži​ta​ka. Oni ta​ko​đer ima​ju svo​je mjes​to, ali...“
„Oh, ne​moj biti tako vra​ški ra​zu​man!“
„Ne mogu si po​mo​ći.“
„Mr​zim te lju​de auto​ma​te.“
„Uvje​ra​vam te...“ po​čeo je Ho​ra​ce.
„Daj za​ve​ži!“
„Moja vlas​ti​ta ra​ci​onal​nost...“
„Ni​sam uop​će spo​mi​nja​la tvo​ju na​ci​onal​nost. Ame​r i​ka​nac si, zar ne?“
 „Da.“
„Ne​mam ni​šta pro​tiv toga. Vo​lje​la bih da uči​niš ne​što što nije u tvom pro​fi​‐
nje​nom pro​gra​mu. Htje​la bih vi​dje​ti može li taj, kako si ono re​kao, ru​no​list iz
ško​le An​tu​na ka-ko-se-već-zove malo biti čo​vjek.“
Ho​ra​ce je po​no​vo od​mah​nuo gla​vom.
„Neću te po​lju​bi​ti.“
„Moj ži​vot je pro​pao“, rek​la je Mar​cia tra​gič​no. „Po​ra​že​na sam. Pro​ći će mi
ci​je​li ži​vot, a da me ni​kad nije po​lju​bio ru​no​list.“ Uz​dah​nu​la je. „Do​bro,
Oma​re, ho​ćeš li doći po​gle​da​ti moju pred​sta​vu?“
„Kak​vu pred​sta​vu?“
„Ja sam iz​vr​s​na glu​mi​ca u Home Ja​me​su!“
„Laka ope​ra?“
„Da – re​ci​mo. Spo​mi​nje se u njoj i ru​no​list pa bi te mo​glo za​ni​ma​ti.“
„Jed​nom sam gle​dao Dje​voj​ku iz Bo​emi​je“, raz​miš​ljao je Ho​ra​ce na​glas.
„Svi​dje​la mi se – do​nek​le...“
„Onda ćeš doći?“
„Pa ja... Ja...“
„Oh, znam, ti si jako za​pos​len ru​no​list.“
„Uop​će ne. Rado ću doći...“
Mar​cia je zap​lje​ska​la ru​ka​ma.
„Su​pač! Pos​lat ću ti kar​tu po​štom – što ka​žeš na če​t​vr​tak na​ve​čer?“
„Pa ja...“
„Može! Če​t​vr​tak na​ve​čer. Do​go​vo​re​no.“
Us​ta​la je, priš​la mu i po​lo​ži​la mu obje ruke na ra​me​na.
„Svi​đaš mi se, Oma​re. Žao mi je što sam te po​ku​ša​la pre​va​r i​ti. Mis​li​la sam
da ćeš biti ne​ka​ko hla​dan, ali si drag dje​čak.“
Ho​ra​ce ju je za​jed​lji​vo pro​ma​trao.
„Sta​r i​ji sam ne​ko​li​ko ti​su​ća ge​ne​ra​ci​ja od tebe.“
„Do​bro se dr​žiš za svo​je go​di​ne.“
Oz​bilj​no su se ru​ko​va​li.
„Zo​vem se Mar​cia Me​adow“, rek​la je od​luč​no. „Za​pam​ti – Mar​cia Me​‐
adow. I neću reći Char​li​eju Mo​onu da sam te za​tek​la kod kuće.“
Tre​nu​tak kas​ni​je, dok je le​tje​la pre​ko zad​njih ste​pe​ni​ca, pre​ska​ču​ći po tri
odjed​nom, za​ču​la je glas kako joj do​vi​ku​je pre​ko gor​nje ogra​de. „Hej...“
Sta​la je, po​gle​da​la gore i ra​za​bra​la mu​tan obris kako se na​gi​nje pre​ko ogra​‐
 www.balkandownload.org

de.
„Hej“, za​zvao je ge​ni​ja​lac opet. „Ču​ješ li me?“
„Ima​mo vezu, Oma​re.“
„Na​dam se da ni​sam os​ta​vio do​jam da ljub​lje​nje sma​tram su​štin​ski ira​ci​‐
onal​nim.“
„Do​jam? Pa nisi me uop​će po​lju​bio! Ni​šta ne bri​ni. Vi​di​mo se.“
Dvo​ja vra​ta u nje​noj bli​zi​ni zna​ti​želj​no su se otvo​r i​la na zvuk žen​skog gla​sa.
Odoz​go se za​čuo ne​si​gu​ran ka​šalj. Po​dig​nuv​ši suk​nju, Mar​cia je pre​tr​ča​la os​ta​‐
tak ste​pe​ni​ca i nes​ta​la u tami con​nec​ti​cut​ske ve​če​r i.
Ho​ra​ce je na katu ko​ra​čao svo​jom rad​nom so​bom. S vre​me​na na vri​je​me
bi ba​cio po​gled pre​ma Ber​ke​leyju, koji je če​kao ele​gan​tan i res​pek​ta​bi​lan u
tam​no​cr​ve​noj koži, s otvo​re​nom knji​gom koja je ma​mi​la na svo​jim jas​tu​ci​ma.
A onda je shva​tio da ga nje​go​vo kru​že​nje pros​to​r i​jom sva​ki put vodi sve bli​že
i bli​že Hu​meu. Ne​što je na Hu​meu bilo neo​bič​no i ne​iz​re​ci​vo druk​či​je. Či​ni​‐
lo se da pri​ka​za još uvi​jek leb​di on​dje i da je sjeo ona​mo Ho​ra​ce bi imao osje​‐
ćaj kao da sje​da u kri​lo ne​koj dami. I iako Ho​ra​ce ne bi znao reći što je bilo
druk​či​je, ne​što je oči​to bilo druk​či​je – ne​do​ku​či​vo spe​ku​la​tiv​nom umu, ali
bez ob​zi​ra na to stvar​no. Hume je odi​sao ne​či​me čime ni​kad pri​je nije odi​sao
u svih dvjes​to go​di​na svog utje​ca​ja.
Hume je mi​r i​sao na ruže.
 II.

U če​t​vr​tak na​ve​čer Ho​ra​ce Tar​box je sje​dio u sje​di​štu u pro​la​zu u pe​tom

redu i svje​do​čio Home Ja​me​su. Za div​no čudo, us​ta​no​vio je da se za​bav​lja. Ci​‐
nič​nim stu​den​ti​ma koji su sje​di​li u nje​go​voj bli​zi​ni išlo je na živ​ce nje​go​vo
glas​no uži​va​nje u pro​ku​ša​nim ša​la​ma u Ham​mer​ste​ino​voj tra​di​ci​ji. Ali Ho​ra​ce
je žed​no če​kao Mar​ci​ju Me​adow i nje​nu iz​ved​bu džez sklad​be o Še​prt​lja​vom
Blim​pu. Kad se po​ja​vi​la, pre​kras​na u še​ši​ru ovje​še​na obo​da ukra​še​nom cvi​je​‐
ćem, obu​ze​la ga je neka to​pli​na, a kad je pje​sma za​vr​ši​la, nije se pri​dru​žio gro​‐
mo​glas​nom apla​uzu. Osje​ćao se po​ma​lo utr​nu​lo.
U stan​ci na​kon dru​gog čina po​kraj nje​ga se stvo​r io vra​tar, pi​tao je li on
gos​po​din Tar​box i do​dao mu po​ru​ku pi​sa​nu okru​glas​tim dje​čjim ru​ko​pi​som.
Ho​ra​ce ju je pro​či​tao pri​lič​no zbu​nje​no dok je vra​tar strp​lji​vo če​kao u pro​la​‐
zu.
„Dra​gi Oma​re, na​kon pred​sta​ve sam uvi​jek užas​no glad​na. Ako me že​liš
odves​ti u Taft Grill da za​do​vo​ljim svo​ju glad, samo pri​op​ći svoj od​go​vor krup​‐
nom mom​ku koji ti je ovo do​nio. Tvo​ja pri​ja​te​lji​ca,
Mar​cia Me​adow“
„Reci joj“, za​kaš​ljao se, „reci joj da će to biti u redu. Naći ćemo se is​pred
ka​za​li​šta.“
Krup​ni vra​tar se aro​gant​no na​smi​je​šio.
„Ja bi’ rek’o da je mis​li​la da je če​kaš kod zad​njih vra​ta.“
„Što? Gdje je to?“
„Van​ka. Li​je​vo, pa niz uli​či​cu.“
„Što?“
„Vani. Skre​neš li​je​vo. Pa ideš niz uli​či​cu!“
Aro​gant​na oso​ba se po​vuk​la. Neki bru​coš iza Ho​ra​cea se za​smi​ju​ljio.
Kad je pola sata kas​ni​je sje​dio u Taft Gril​lu na​su​prot pri​rod​no pla​voj kosi,
ge​ni​ja​lac je re​kao ne​što neo​bič​no.
 www.balkandownload.org

„Mo​raš li iz​vo​di​ti onaj ples u zad​njem činu?“ pi​tao je gor​lji​vo. „Hoću reći,
bi li te ot​pus​ti​li kad bi ga od​bi​la ot​ple​sa​ti?“
Mar​cia se na​ce​r i​la.
„Za​bav​no ga je ple​sa​ti. Vo​lim ga ple​sa​ti.“
A onda je Ho​ra​ce na​pra​vio gaf.
„Po​mis​lio bih da ćeš ga mr​zi​ti“, pri​mi​je​tio je jez​gro​vi​to. „Lju​di iza mene su
ko​men​ti​ra​li tvo​ja prsa.“
Mar​cia je po​cr​ve​nje​la kao pa​pri​ka.
„Tu ja ne mogu ni​šta“, rek​la je brzo. „Meni je taj ples samo akro​ba​ci​ja. Bog
zna da ga je pri​lič​no te​ško iz​ves​ti! Sva​ku ve​čer sat vre​me​na utr​lja​vam mast u
ra​me​na.“
„Za​bav​ljaš li se dok si na po​zor​ni​ci?“
„Nego što! Na​vik​la sam na to da me lju​di gle​da​ju, Oma​re, i svi​đa mi se to.“
„Hm“, Ho​ra​ce se tu​rob​no za​mis​lio.
„Kako ide ono s ru​no​lis​tom?“
„Hm!“ po​no​vio je Ho​ra​ce, a onda na​kon ne​kog vre​me​na do​dao: „Kamo
pred​sta​va ide na​kon Ya​lea?“
„U New York.“
„Na ko​li​ko dugo?“
„Ovi​si. Mo​žda os​ta​ne on​dje ci​je​lu zimu.“
„Oh!“
„Ho​ćeš li me doći gle​da​ti, Oma​re, ili nisi za​in​te​re​si​ran? Ov​dje nije tako
ugod​no kao što je bilo u tvo​joj sobi, ha? Da smo bar sad on​dje.“
„Osje​ćam se glu​po ov​dje“, priz​nao je Ho​ra​ce, ner​voz​no se ogle​da​ju​ći oko
sebe.
„Baš šte​ta! A baš se li​je​po sla​že​mo.“
Čuv​ši to, Ho​ra​ce se iz​ne​na​da tako snu​ždio da je Mar​cia pro​mi​je​ni​la ton, is​‐
pru​ži​la ruku pre​ma nje​mu i po​tap​ša​la ga po ruci.
„Jesi li ikad pri​je iz​veo glu​mi​cu na ve​če​ru?“
„Ne“, re​kao je Ho​ra​ce ža​los​no“,i ni​kad više i neću. Ne znam za​što sam ve​‐
če​ras do​šao. Osje​ćam se kao da sam pot​pu​no iz​van svog ele​men​ta ov​dje pod
svim tim svje​tli​ma i okru​žen svim tim lju​di​ma koji se smi​ju i ča​vr​lja​ju. Ne
znam o čemu bih raz​go​va​rao s to​bom.“
„Raz​go​va​rat ćemo o meni. Proš​li put smo raz​go​va​ra​li o tebi.“
„U redu.“
 „Pa, stvar​no se pre​zi​vam Me​adow, ali mi pra​vo ime nije Mar​cia, već Ve​ro​ni​‐
ca. De​vet​na​est mi je go​di​na. Pi​ta​nje: kako se ova dje​voj​ka us​pe​la do sla​ve? Od​‐
go​vor: ro​đe​na je u Pa​ssa​icu u dr​ža​vi New Jer​sey i do pri​je go​di​nu dana je za​‐
ra​đi​va​la pra​vo da diše pro​da​ju​ći kek​se u Mar​ce​lo​voj ča​ja​ni u Tren​to​nu. Po​če​la
je iz​la​zi​ti s ti​pom po ime​nu Rob​bins koji je bio pje​vač u ka​ba​re​tu Trent Ho​‐
usea i koji ju je na​go​vo​r io da jed​ne ve​če​r i pro​ba iz​ves​ti s njim ples​no-pjev​nu
toč​ku. Za mje​sec dana pu​ni​li smo dvo​ra​nu sva​ke ve​če​r i. Onda smo se za​pu​ti​li
u New York s hr​pi​com pi​sa​ma pre​po​ru​ke de​be​lom kao pa​ket ubru​sa.“
„Za dva dana do​bi​li smo po​sao u Di​vi​ner​r i​esu i na​uči​la sam ple​sa​ti od jed​‐
ne dje​voj​ke u Pa​la​is Roya​lu. Ra​di​li smo u Di​vi​ner​r i​esu dva mje​se​ca dok jed​ne
ve​če​r i ona​mo na tost nije do​šao ko​lum​nist Pe​ter Boyce Wen​dell. Slje​de​ćeg ju​‐
tra u nje​go​vim no​vi​na​ma iz​aš​la je pje​smi​ca o Me​de​noj Mar​ci​ji i za dva dana
su mi po​nu​đe​ne gaže u tri vo​dvi​lja i pri​li​ka da do​đem ra​di​ti u Mid​nig​ht Fro​‐
lic. Na​pi​sa​la sam Wen​del​lu pi​smo i za​hva​li​la mu, a on ga je obja​vio u svo​joj
ko​lum​ni i re​kao da ga je stil po​sje​tio na Car​lylea, ali je bio si​ro​vi​ji i da bih tre​‐
ba​la os​ta​vi​ti ples i po​če​ti se ba​vi​ti sje​ver​no​ame​r ič​kom knji​žev​noš​ću. Tako sam
za​ra​di​la po​nu​de od još ne​ko​li​ko vo​dvi​lja i po​nu​du za ulo​gu na​iv​ne mla​de dje​‐
voj​ke u re​dov​noj pred​sta​vi. Pri​hva​ti​la sam je i evo me, Oma​re.“
Kad je za​vr​ši​la, neko vri​je​me su sje​di​li u ti​ši​ni. Mar​cia je na​ma​ta​la na svo​ju
vi​li​cu po​s​ljed​nje os​tat​ke ras​top​lje​nog sira iz svog ta​nju​ra i če​ka​la da Ho​ra​ce
ne​što kaže.
„Haj​de​mo odav​de“, re​kao je iz​ne​na​da.
Mar​ci​ji​ne oči su ot​vrd​nu​le.
„Što je? Zlo ti je od mene?“
„Ne, ali mi se ne svi​đa ov​dje. Ne svi​đa mi se sje​di​ti ov​dje s to​bom.“
Mar​cia je bez ri​je​či ru​kom po​zva​la ko​no​ba​ra.
„Ko​li​ki je ra​čun?“ upi​ta​la je žus​tro. „Moj dio – tost sa si​rom i sok od đum​‐
bi​ra.“
Ho​ra​ce je bli​je​do gle​dao dok je ko​no​bar zbra​jao.
„Hej“, po​čeo je, „htio sam pla​ti​ti i tvo​je. Moja si goš​ća.“
Mar​cia je s ma​lim uz​da​hom us​ta​la i iz​iš​la iz pros​to​r i​je. Ho​ra​ce​ovo lice bilo
je stu​di​ja zbu​nje​nos​ti dok je na stol spu​štao nov​ča​ni​cu i sli​je​dio je po ste​pe​ni​‐
ca​ma i u pre​dvo​rje. Sus​ti​gao ju je pred di​za​lom i po​gle​da​li su se.
„Slu​šaj“, po​no​vio je, „moja si goš​ća. Je​sam li re​kao ne​što što te uvri​je​di​lo?“
Na​kon tre​nut​ka ču​đe​nja Mar​ci​ji​ne su se oči smek​ša​le.
 www.balkandownload.org

„Ne​pris​to​jan si mo​mak“, rek​la je po​la​ko. „Zar ne znaš da si ne​pris​to​jan?“

„Tu ne mogu ni​šta“, re​kao je Ho​ra​ce s otvo​re​noš​ću koja joj se uči​ni​la vrlo
sim​pa​tič​nom. „Znaš da mi se svi​đaš.“
„Re​kao si da ti se ne svi​đa biti sa mnom.“
„I nije mi se svi​dje​lo.“
„Za​što ne?“
Iz sive šume nje​go​vih oči​ju naj​ed​nom je bljes​nu​la va​tra.
„Zato što mi se nije svi​dje​lo. Svi​đaš mi se i to mi je preš​lo u na​vi​ku. Ova
dva dana ni​sam raz​miš​ljao sko​ro o ni​čem dru​gom.“
„Pa, ako...“
„Če​kaj malo“, pre​ki​nuo ju je. „Imam ne​što za reći. Evo: za šest tje​da​na ću
na​pu​ni​ti osam​na​est go​di​na. Kad na​pu​nim osam​na​est go​di​na, doći ću u New
York vi​dje​ti te. Pos​to​ji li neko mjes​to u New Yor​ku na koje mo​že​mo oti​ći, a
koje nije puno lju​di?“
„Na​rav​no!“ na​smi​je​ši​la se Mar​cia. „Mo​žeš doći u moj stan. Mo​žeš spa​va​ti
na ka​uču ako ho​ćeš.“
„Ne mogu spa​va​ti na ka​uči​ma“, re​kao je krat​ko. „Ali že​lim raz​go​va​ra​ti s to​‐
bom.“
„Nema pro​ble​ma“, po​no​vi​la je Mar​cia, „mo​že​mo raz​go​va​ra​ti u mom sta​‐
nu.“
Ho​ra​ce je u svom uz​bu​đe​nju gur​nuo ruke u dže​po​ve.
„U redu – samo te že​lim vi​dje​ti na​sa​mo. Že​lim raz​go​va​ra​ti s to​bom ona​ko
kako smo raz​go​va​ra​li u mo​joj sobi.“
„Dra​gi“, uzvik​nu​la je Mar​cia smi​ju​ći se, „že​liš li me ti to po​lju​bi​ti?“
„Da“, go​to​vo je po​vi​kao Ho​ra​ce. „Po​lju​bit ću te ako to že​liš.“
Pos​lu​ži​telj u di​za​lu pri​je​kor​no ih je gle​dao. Mar​cia se po​la​ko pri​mak​nu​la
re​šet​kas​tim vra​ti​ma.
„Pos​lat ću ti raz​gled​ni​cu“, rek​la je.
Ho​ra​ce​ov po​gled bio je sa​svim lud.
„Po​ša​lji mi raz​gled​ni​cu! Doći ću bilo kada na​kon pr​vog si​ječ​nja. Tad će mi
biti osam​na​est.“
Dok je ona ula​zi​la u di​za​lo, Ho​ra​ce je za​kaš​ljao pre​ma stro​pu, za​go​net​no i
neo​dre​đe​no iz​a​zov​no, i brzo se uda​ljio.
 III.

Opet je bio on​dje. Vi​dje​la ga je čim je prvi put po​gle​dom obu​hva​ti​la ne​‐
mir​nu man​hat​tan​sku pu​bli​ku. Sje​dio je u pr​vom redu s gla​vom nag​nu​tom na​‐
pri​jed, si​vih oči​ju pri​ko​va​nih za nju. Zna​la je da su, što se nje​ga ti​ca​lo, njih
dvo​je bili sami u svi​je​tu u ko​jem su jar​ko na​šmin​ka​ne ple​sa​či​ce i cvi​lje​nje vi​‐
oli​na bili ne​pri​mjet​ni po​put pra​ši​ne na mra​mor​nom kipu Ve​ne​re. U njoj se
od​mah ja​vio ins​tin​k​ti​van pr​kos.
„Ble​sa​vi dje​čak!“ brzo si je rek​la i nije iz​iš​la na bis.
„Što oče​ku​ju za sto​ti​cu tjed​no – per​pe​tu​um mo​bi​le?“ gun​đa​la je sebi u
bra​du u svla​či​oni​ci.
„U čemu je pro​blem? Mar​cia?“
„Spri​je​da je je​dan tip koji mi se ne svi​đa.“
Za vri​je​me po​s​ljed​njeg čina, dok je če​ka​la svo​ju po​seb​nu toč​ku, obu​ze​la ju
je neo​bič​na tre​ma. Ni​kad nije pos​la​la Ho​ra​ceu obe​ća​nu raz​gled​ni​cu. Si​noć se
pre​tva​ra​la da ga nije vi​dje​la i iz​ju​r i​la je iz ka​za​li​šta od​mah pos​li​je ple​sa da bi
pro​ve​la be​sa​nu noć u svom sta​nu, mis​le​ći, kao i mno​go puta pro​tek​log mje​se​‐
ca, o nje​go​vom bi​je​lom, vrlo oz​bilj​nom licu, nje​go​vom vit​kom, dje​čač​kom ti​‐
je​lu i ne​mi​lo​srd​noj, neo​vo​ze​malj​skoj dis​tan​ci koju je kod nje​ga na​la​zi​la tako
šar​mant​nom.
A sad kad se po​ja​vio, osje​ća​la je neo​dre​đe​no ža​lje​nje, kao da joj je na​met​‐
nu​ta ne​že​lje​na od​go​vor​nost.
„Vun​der​kind!“ rek​la je na glas.
„Što?“ upi​tao je crni ko​mi​čar koji je sta​jao kraj nje.
„Ni​šta. Samo go​vo​r im o sebi.“
Na po​zor​ni​ci se osje​ća​la bo​lje. To je bio njen ples i uvi​jek joj se či​ni​lo da
na​čin na koji ga je ple​sa​la nije bio ni​šta su​ges​tiv​ni​ji nego što je bilo koja zgod​‐
na dje​voj​ka su​ges​tiv​na ne​kim mu​škar​ci​ma. Na​pra​vi​la je od nje​ga akro​ba​ci​ju.
 www.balkandownload.org

„U gor​njem gra​du, u cen​tru, žele u žli​ci

kad zađe sun​ce tre​se se na mje​se​či​ni.“

Više je nije gle​dao. Jas​no je to vi​dje​la. S ve​li​kom kon​cen​tra​ci​jom zu​r io je u

dvo​rac na ku​li​sa​ma s is​tim iz​ra​zom lica kak​vog je imao u Taft Gril​lu. Obu​ze​lo
ju je ogor​če​nje – kri​ti​zi​rao ju je.

„To je vi​bra​ci​ja koja me ve​se​li

is​pu​nja​va me lju​bav
u gor​njem gra​du, u cen​tru...“

Osje​ti​la je ne​sav​la​di​vo ga​đe​nje. Odjed​nom je bila groz​no svjes​na svo​je pu​‐

bli​ke kao ni​kad pri​je sve od svog pr​vog nas​tu​pa. Je li ono bio po​ho​tan po​gled
na bli​je​dom licu u pr​vom redu, jesu li se usta one dje​voj​ke obje​si​la s ga​đe​‐
njem? Ta nje​na ra​me​na – ra​me​na koja su se tres​la – jesu li uop​će bila nje​na?
Jesu li bila stvar​na? Ra​me​na si​gur​no nisu za ovo stvo​re​na!

„A onda ćeš od​mah vi​dje​ti

za ples sv. Vita tre​bat će mi po​greb​ni​ci
na kra​ju svi​je​ta ja ću...“

Fa​got i dva vi​olon​če​la uz​di​gli su se u fi​na​lu. Zas​ta​la je na tre​nu​tak na vr​š​ci​‐

ma pr​sti​ju, či​ta​vog ti​je​la na​pe​tog po​put stru​ne, a nje​no mla​do lice tupo se za​‐
gle​da​lo u pu​bli​ku s iz​ra​zom ko​jeg će jed​na mla​da dje​voj​ka kas​ni​je opi​sa​ti kao
„tako neo​bi​čan, zbu​njen po​gled“, a onda je iz​ju​r i​la s po​zor​ni​ce ne nak​lo​niv​ši
se. Po​ju​r i​la je u svla​či​oni​cu, zba​ci​la jed​nu ha​lji​nu i na​vuk​la dru​gu i vani ulo​vi​la
tak​si.
U nje​nom sta​nu bilo je vrlo to​plo. Bio je ma​len i ukra​šen re​dom pro​fe​si​‐
onal​nih sli​ka i kom​ple​ti​ma Ki​plin​go​vih i O. Hen​ryje​vih dje​la koje je jed​nom
ku​pi​la od pla​vo​okog pro​da​va​ča i po​vre​me​no či​ta​la. Bilo je on​dje i ne​ko​li​ko
nas​lo​nja​ča koji su se svi me​đu​sob​no sla​ga​li, ali ni​je​dan nije bio udo​ban, svje​tilj​‐
ka s ru​ži​čas​tim sje​ni​lom na ko​jem su bili nas​li​ka​ni crni ko​so​vi i op​će​ni​tom
pri​gu​še​nom ru​ži​čas​tom at​mo​sfe​rom. U nje​mu je bilo zgod​nih stva​r i – me​đu​‐
sob​no su​prot​stav​lje​nih stva​r i, po​to​ma​ka laž​nog, nes​trp​lji​vog uku​sa koji bi se
po​vre​me​no uka​zao. Naj​go​r i nje​gov dio pred​stav​lja​la je go​le​ma sli​ka u ok​vi​ru
od hras​to​ve kore koja je pred​stav​lja​la po​gled na Pa​ssa​ic sa že​ljez​ni​ce Erie. Sve
u sve​mu, bio je to su​ma​nut, neo​bič​no ras​tro​šan, neo​bič​no škrt po​ku​šaj da se
ure​di ve​se​la pros​to​r i​ja. Mar​cia je zna​la da nije us​pio.
U tu sobu je ušao vun​der​kind i nes​pret​no pri​mio obje nje​ne ruke.
„Ovaj put sam te sli​je​dio“, re​kao je.
„Oh!“
„Že​lim da se udaš za mene“, re​kao je.
Oba​vi​la ga je ru​ka​ma i po​lju​bi​la u usta sa stras​tve​nom jed​nos​tav​noš​ću.
„Eto!“
„Vo​lim te!“ re​kao je on.
Mar​cia ga je po​no​vo po​lju​bi​la, a onda se s ma​lim uz​da​hom ba​ci​la u nas​lo​‐
njač i os​ta​la na​po​la le​ža​ti on​dje, tre​su​ći se od ap​surd​na smi​je​ha.
„E, moj vun​der​kin​de!“ uzvik​nu​la je.
„U redu, zovi me tako ako že​liš. Jed​nom sam ti re​kao da sam de​set ti​su​ća
go​di​na sta​r i​ji od tebe – i je​sam.“
Opet se na​smi​ja​la.
„Ne vo​lim neo​do​bra​va​nje.“
„Više ti nit​ko ni​kad neće iz​ra​zi​ti neo​do​bra​va​nje.“
„Oma​re“, upi​ta​la je, „za​što se že​liš ože​ni​ti mno​me?“
Vun​der​kind je us​tao i gur​nuo ruke u dže​po​ve.
„Zato što te vo​lim, Mar​cia Me​adow.“
A onda ga je pres​ta​la zva​ti Omar.
„Dra​gi dje​ča​če“, rek​la je, „znaš da te na neki na​čin vo​lim. Imaš ne​što u sebi
– ne znam što – što me steg​ne oko srca sva​ki put kad sam u tvo​joj bli​zi​ni. Ali,
dra​gi...“ zas​ta​la je.
„Ali što?“
„Ali mno​go toga. Ali tebi je samo osam​na​est, a meni je već go​to​vo dva​de​‐
set.“
„Glu​pos​ti“, pre​ki​nuo ju je. „Gle​daj to ova​ko: ja sam u de​vet​na​es​toj go​di​ni,
a tebi je de​vet​na​est. To zna​či da smo bli​zu po go​di​na​ma. Ako za​ne​ma​r i​mo
onih de​set ti​su​ća go​di​na koje sam spo​mi​njao.“
Mar​cia se na​smi​ja​la.
„Ima još ‘ali’. Tvo​ja obi​telj...“
 www.balkandownload.org

„Moja obi​telj!“ uzvik​nuo je vun​der​kind lju​ti​to. „Moja obi​telj po​ku​ša​la je

od mene na​pra​vi​ti ču​do​vi​šte.“ Lice mu je po​pri​mi​lo gri​miz​nu boju zbog
obja​ve koju se spre​mao na​či​ni​ti. „Moja obi​telj može ići kvra​gu!“
„Ne​be​sa!“ uzvik​nu​la je Mar​cia pre​pla​še​no. „Skroz ona​mo? Po krat​kom
pos​tup​ku, pret​pos​tav​ljam.“
„Kako god hoće“, slo​žio se bi​jes​no. „Što više mis​lim o tome kako su me
pus​ti​li da se pre​tvo​r im u sme​žu​ra​nu malu mu​mi​ju...“
„Za​što mis​liš da si mu​mi​ja?“ upi​ta​la je Mar​cia tiho. „Zbog mene?“
„Da. Sva​ka oso​ba koju sam su​sreo na uli​ci ot​ka​ko sam te upoz​nao iz​a​zva​la
je u meni lju​bo​mo​ru jer je pri​je mene doz​na​la što je lju​bav. Ne​kad sam to
zvao ‘sek​su​al​nim na​go​nom’. Ne​be​sa!“
„Ima još ali“, rek​la je Mar​cia.
„Na pri​mjer?“
„Od čega ćemo ži​vje​ti?“
„Ja ću za​ra​đi​va​ti.“
„Ti stu​di​raš.“
„Mis​liš da me bri​ga za ma​gis​te​r ij?“
„Nego že​liš biti moj gos​po​dar?“
„Da! Što? Hoću reći, ne!“
Mar​cia se na​smi​ja​la, brzo mu priš​la i sje​la mu u kri​lo. On ju je žud​no za​gr​‐
lio i utis​nuo joj trag po​ljup​ca neg​dje bli​zu vra​ta.
„Ima ne​što u tebi“, umo​va​la je Mar​cia, „ali sve sku​pa ne zvu​či baš lo​gič​‐
no.“
„Oh, pres​ta​ni biti tako prok​le​to ra​zum​na!“
„Ne mogu si po​mo​ći“, rek​la je Mar​cia.
„Mr​zim te lju​de auto​ma​te!“
„Ali mi...“
„Oh, za​ve​ži!“
Bu​du​ći da nije mo​gla go​vo​r i​ti na uši, Mar​cia ga je mo​ra​la pos​lu​ša​ti.
 IV.

Ho​ra​ce i Mar​cia vjen​ča​li su se po​čet​kom ve​lja​če. U aka​dem​skim kru​go​vi​‐

ma na Ya​leu i Prin​ce​to​nu nji​ho​vo vjen​ča​nje odjek​nu​lo je kao pr​vo​raz​re​dan
skan​dal. Ho​ra​ce Tar​box, koji se u dobi od če​tr​na​est go​di​na po​jav​lji​vao u ne​‐
djelj​nim pri​lo​zi​ma ve​li​kih no​vi​na, pro​koc​kao je svo​ju ka​r i​je​ru i svo​ju šan​su da
pos​ta​ne svjet​ski auto​r i​tet na po​dru​čju ame​r ič​ke fi​lo​zo​fi​je kako bi se ože​nio
sta​tis​ti​com – Mar​ci​ju su pro​gla​si​li sta​tis​ti​com. No kao i sve mo​der​ne pri​če, i
nji​ho​va je brzo pala u za​bo​rav.
Unaj​mi​li su stan u Har​le​mu. Na​kon dva tjed​na po​tra​ge za pos​lom, za vri​je​‐
me koje je Ho​ra​ce​ovo miš​lje​nje o ko​r is​nos​ti aka​dem​skog obra​zo​va​nja bes​po​‐
šted​no palo, za​pos​lio se kao či​nov​nik u ne​koj tvrt​ki koja se ba​vi​la iz​vo​zom u
juž​nu Ame​r i​ku – net​ko mu je jed​nom re​kao da će iz​voz usko​ro pos​ta​ti glav​na
stvar. Plan je bio da Mar​cia nas​ta​vi glu​mi​ti u svo​joj pred​sta​vi još ne​ko​li​ko mje​‐
se​ci dok Ho​ra​ce ne sta​ne na noge. Po​čet​na pla​ća bila mu je sto i dva​de​set pet
do​la​ra. Iako su mu, da​ka​ko, rek​li da će mu se pla​ća vrlo brzo udvos​tru​či​ti,
Mar​cia je od​bi​la i raz​mo​tri​ti mo​guć​nost da se odrek​ne svo​jih sto​ti​nu i pe​de​set
koje je u to vri​je​me za​ra​đi​va​la.
„Pro​zvat ćemo se Gla​va i Ra​me​na, dra​gi“, rek​la je tiho“, i Ra​me​na će se
mo​ra​ti nas​ta​vi​ti tre​ska​ti još neko vri​je​me dok sta​roj Gla​vi ne kre​ne.“
„Ne svi​đa mi se to“, us​pro​ti​vio se tmur​no.
„Pa“, rek​la je ona od​luč​no, „na tvo​joj pla​ći ne bi​smo mo​gli ži​vje​ti ni u čer​‐
gi. Ne​moj mis​li​ti da se že​lim po​ka​zi​va​ti u jav​nos​ti – ne že​lim. Že​lim biti tvo​ja.
Ali bila bih re​tar​di​ra​na da sje​dim u jed​noj pros​to​r i​ji i bro​jim sun​co​kre​te na ta​‐
pe​ta​ma če​ka​ju​ći tebe. Kad bu​deš za​ra​đi​vao tri sto​ti​ne mje​seč​no, dat ću ot​kaz.“
I ko​li​ko god nje​gov po​nos zbog toga pa​tio, Ho​ra​ce je mo​rao priz​na​ti da je
njen plan bio pa​met​ni​ji.
Ožu​jak se pre​to​pio u tra​vanj. Svi​banj je do​nio eks​plo​zi​ju boja u par​ko​ve i
vode Man​hat​ta​na i njih dvo​je bilo je vrlo sret​no. Ho​ra​ce nije imao ap​so​lut​no
 www.balkandownload.org

ni​kak​vih na​vi​ka – nije imao vre​me​na stvo​r i​ti ih – i po​ka​zao se vrlo pri​la​god​‐
lji​vim su​pru​gom, a bu​du​ći da o te​ma​ma koje su nje​ga za​okup​lja​le Mar​cia nije
ima​la ap​so​lut​no ni​kak​vo miš​lje​nje, vrlo je ri​jet​ko do​la​zi​lo do su​ko​ba. Nji​ho​vi
umo​vi jed​nos​tav​no su se kre​ta​li u raz​li​či​tim sfe​ra​ma. Mar​cia je dje​lo​va​la kao
prak​tič​na Ka​ti​ca za sve, a Ho​ra​ce je ili ži​vio u svom sta​rom svi​je​tu ap​s​trak​t​nih
ide​ja ili u ne​koj vr​sti tri​jum​fal​nog pri​zem​nog obo​ža​va​nja svo​je žene. Mar​cia ga
ni​kad nije pres​ta​ja​la za​pa​nji​va​ti svje​ži​nom i ori​gi​nal​noš​ću svog uma, svo​jom
di​na​mič​nom, oš​tro​um​nom ener​gi​jom i svo​jim ne​is​cr​p​nim do​brim ras​po​lo​že​‐
njem.
A Mar​ci​ji​ne ko​le​ge iz pred​sta​ve u de​vet, kamo je pre​ba​ci​la svo​je ta​len​te, bili
su im​pre​si​oni​ra​ni nje​nim iz​van​red​nim po​no​som men​tal​nim spo​sob​nos​ti​ma
nje​nog muža. Ho​ra​cea su poz​na​va​li samo kao vrlo vit​kog i šut​lji​vog mla​di​ća
nez​re​la iz​gle​da koji ju je sva​ke ve​če​r i če​kao da je odve​de kući.
„Ho​ra​ce“, rek​la je Mar​cia jed​ne ve​če​r i kad su se kao i obič​no naš​li u je​da​‐
na​est, „iz​gle​dao si kao duh tamo pod ulič​nom lam​pom. Jesi li smr​ša​vio?“
Ho​ra​ce je neo​dre​đe​no od​mah​nuo gla​vom.
„Ne znam. Da​nas su mi po​vi​si​li pla​ću na sto tri​de​set i pet do​la​ra i...“
„Nije me bri​ga“, rek​la je Mar​cia stro​go. „Ubi​jaš se ra​de​ći po noći. Či​taš te
knji​žu​r i​ne o eko​no​mi​ci...“
„Eko​no​mi​ji“, is​pra​vio ju je Ho​ra​ce.
„Sve​jed​no. Či​taš ih sva​ke ve​če​r i još dugo na​kon što ja zas​pim. I pos​ta​ješ
opet ona​ko po​grb​ljen ka​kav si bio pri​je nego što smo se vjen​ča​li.“
„Ali, Mar​cia, mo​ram...“
„Ne, ne mo​raš, dra​gi. Iz​gle​da da sam tre​nut​no ja ov​dje še​fi​ca i neću do​zvo​‐
li​ti da moj dra​gi uni​šti svo​je zdrav​lje i oči. Tre​ba ti vjež​be.“
„Vjež​bam. Sva​kog ju​tra...“
„Oh, znam! Ali od onih tvo​jih ute​ga ne bi tem​pe​ra​tu​ra po​ras​la ni tu​ber​ku​‐
loz​nom bo​les​ni​ku. Mis​lim na pra​vu vjež​bu. Mo​raš se učla​ni​ti u neku gim​nas​‐
tič​ku dvo​ra​nu. Sje​ćaš li se kad si mi is​pri​čao da si ne​koć bio tako vješt gim​nas​‐
ti​čar da su te po​ku​ša​li uno​va​či​ti da igraš za mom​čad svog ko​le​dža, ali nisi mo​‐
gao jer si imao spoj s Her​bom Spen​ce​rom?“
„Uži​vao sam u tome“, za​mis​lio se Ho​ra​ce, „ali sad bi mi to odu​zi​ma​lo pre​‐
vi​še vre​me​na.“
„U redu“, rek​la je Mar​cia, „na​go​di​mo se. Ti se učla​ni u gim​nas​tič​ko druš​‐
tvo, a ja ću pro​či​ta​ti jed​nu od onih sme​đih knji​ga.“
 „Pepysov Dnev​nik? Pa to bi tre​ba​lo biti ugod​no. On je la​ga​no šti​vo.“
„Meni nije. Za mene će to biti ugod​no ot​pri​li​ke ko​li​ko i pro​bav​lja​nje
smrv​lje​nog stak​la. Ali ti mi stal​no go​vo​r iš kako će mi to pro​ši​r i​ti vi​di​ke. Dak​le,
ako bu​deš vjež​bao tri ve​če​r i tjed​no, ja ću uze​ti ve​li​ku dozu Sam​myja.“
Ho​ra​ce je ok​li​je​vao.
„Haj​de! Ti se malo nji​ši za mene, a ja ću se kul​tur​no uz​di​za​ti za tebe.“
I tako je Ho​ra​ce pris​tao i či​ta​vo vre​lo lje​to pro​vo​dio tri, a ne​kad čak i če​ti​r i
ve​če​r i tjed​no eks​pe​r i​men​ti​ra​ju​ći na tra​pe​zu u Skip​pe​ro​voj gim​nas​tič​koj dvo​ra​‐
ni. U ko​lo​vo​zu je Mar​ci​ji priz​nao da je za​hva​lju​ju​ći tomu ti​je​kom dana umno
spo​sob​ni​ji.
„Mens sana in cor​po​re sano“, re​kao je.
„Ne vje​ruj u to“, od​go​vo​r i​la je Mar​cia. „Pro​ba​la sam jed​nom je​dan od tih
na​dri​li​je​ko​va i sve su to glu​pos​ti. Samo se ti drži gim​nas​ti​ke.“
Jed​ne ve​če​r i dok se iz​vi​jao na ru​ča​ma u go​to​vo pot​pu​no praz​noj dvo​ra​ni
obra​tio mu se za​miš​lje​ni de​belj​ko ko​jeg je već ne​ko​li​ko ve​če​r i pri​mi​je​tio kako
ga pro​ma​tra.
„Hej, mali, daj iz​ve​di onu akro​ba​ci​ju koju si iz​vo​dio neke ve​če​r i/'
Ho​ra​ce mu se na​ce​r io s vi​si​ne.
„Ja sam je iz​mis​lio“, re​kao je. „Ide​ju mi je dao Euk​li​dov če​t​vr​ti pos​tu​lat.“
„U ko​jem on cir​ku​su radi?“
„On je mr​tav.“
„Vje​ro​jat​no je slo​mio vrat iz​vo​de​ći tu akro​ba​ci​ju. Sje​dio sam ov​dje proš​le
ve​če​r i mis​le​ći kako će se i tebi isto do​go​di​ti.“
„Ova​ko!“ re​kao je Ho​ra​ce, ba​cio se na tra​pez i iz​veo svo​ju akro​ba​ci​ju.
„Zar te ne bole mi​ši​ći vra​ta i ra​me​na?“
„Is​pr​va su me bo​lje​li, ali za tje​dan dana sam na​pi​sao quod erat de​mons​tran​‐
dum.“
„Hm!“
Ho​ra​ce se li​je​no lju​ljao na tra​pe​zu.
„Jesi li ikad raz​miš​ljao da se time poč​neš ba​vi​ti pro​fe​si​onal​no?“ upi​tao je
de​belj​ko.
„Ni​kad.“
„Mo​žeš do​bro za​ra​di​ti ako si vo​ljan iz​vo​di​ti tak​ve akro​ba​ci​je i ako ti to us​‐
pi​je​va.“
„Evo još jed​ne“, prik​lo​pio je Ho​ra​ce ve​se​lo i de​belj​ko je ra​zja​pio usta dok
 www.balkandownload.org

je po​nov​no gle​dao tog Pro​me​te​ja odje​ve​nog u ru​ži​čas​ti tri​ko kako po​no​vo pr​‐
ko​si bo​go​vi​ma i Is​a​acu Newto​nu.
Kad se Ho​ra​ce slje​de​će ve​če​r i vra​tio kući s pos​la, za​te​kao je Mar​ci​ju, pri​lič​‐
no bli​je​du u licu, kako leži is​pru​že​na na sofi i čeka ga.
„Da​nas sam se dva​put one​svi​jes​ti​la“, po​če​la je bez uvo​da.
„Što?“
„Da. Vi​diš, di​je​te se tre​ba ro​di​ti za če​ti​r i mje​se​ca. Dok​tor kaže da sam tre​‐
ba​la pres​ta​ti ple​sa​ti pri​je dva tjed​na.“
Ho​ra​ce je sjeo i pro​mis​lio.
„Dra​go mi je, na​rav​no“, re​kao je za​miš​lje​no, „hoću reći, dra​go mi je što
ćemo ima​ti di​je​te. Ali to zna​či ve​li​ki tro​šak.“
„Imam dvjes​to pe​de​set do​la​ra u ban​ci“, rek​la je Mar​cia s na​dom, „i još su
mi duž​ni pla​ću za dva tjed​na.“
Ho​ra​ce je brzo ra​ču​nao.
„Kad tome do​dam svo​ju pla​ću, is​pa​da da ćemo u slje​de​ćih šest mje​se​ci ras​‐
po​la​ga​ti s go​to​vo ti​su​ću i če​ti​r is​to.“
Mar​cia je po​pla​vje​la u licu.
„I to je sve? Na​rav​no, mogu ovaj mje​sec neg​dje naći pje​vač​ku gažu. I mogu
se vra​ti​ti na po​sao u ožuj​ku.“
„Ni​šta na​rav​no!“ re​kao je Ho​ra​ce osor​no. „Ne​ćeš ni mrd​nu​ti odav​de. Da
vi​di​mo... Mo​rat ćemo pla​ti​ti li​ječ​ni​ka i me​di​cin​sku ses​tru i slu​žav​ku. Mo​ra​mo
za​ra​di​ti više nov​ca.“
„E pa“, rek​la je Mar​cia umor​no, „ne znam gdje. Sad je sve os​ta​lo na Gla​vi.
Ra​me​na više ne mogu ra​di​ti.“
Ho​ra​ce je us​tao i na​vu​kao ka​put.
„Kamo ideš?“
„Imam ide​ju“, od​go​vo​r io je. „Od​mah se vra​ćam.“
De​set mi​nu​ta kas​ni​je, dok je ko​ra​čao uli​com pre​ma Skip​pe​ro​voj gim​nas​tič​‐
koj dvo​ra​ni, osje​ćao je odre​đe​no po​mir​lji​vo ču​đe​nje, bez trun​ke hu​mo​ra, pre​‐
ma svom pla​nu. Pri​je go​di​nu dana ble​nuo bi u sebe kao tele! Svi bi ble​nu​li u
nje​ga kao te​lad! Ali kad ži​vot po​ku​ca i kad mu otvo​r iš vra​ta, mno​go toga uđe
unu​tra.
Dvo​ra​na je bila jar​ko osvi​jet​lje​na. Kad su mu se oči pri​vik​le na svje​tlost,
ugle​dao je za​miš​lje​nog de​belj​ka kako sje​di na go​mi​li plat​ne​nih stru​nja​ča i puši
ve​li​ku ci​ga​ru.
 „Hej“, po​čeo je Ho​ra​ce iz​rav​no, „kad ste si​noć rek​li da bih svo​jim akro​ba​‐
ci​ja​ma na tra​pe​zu mo​gao do​bro za​ra​di​ti, jes​te li to oz​bilj​no mis​li​li?“
„Pa da“, re​kao je de​be​li iz​ne​na​đe​no.
„Do​bro, malo sam raz​miš​ljao i mis​lim da bih htio po​ku​ša​ti. Mo​gao bih ra​‐
di​ti uve​čer i su​bo​tom po​pod​ne – a ako je pla​ća do​volj​no vi​so​ka, mo​gao bih
ra​di​ti i re​do​vi​to.“
De​belj​ko je ba​cio po​gled na svoj ruč​ni sat.
„U redu“, re​kao je, „Char​lie Pa​ul​son je čo​vjek ko​jeg tre​baš. On će ti naći
gažu za če​ti​r i dana kad vidi što iz​vo​diš. Sad ga nema, ali su​tra ću ga do​ves​ti.“
De​be​li je odr​žao ri​ječ. Char​lie Pa​ul​son je sti​gao slje​de​će ve​če​r i i od​sje​dio
sat vre​me​na u čudu gle​da​ju​ći vun​der​kin​da kako u zra​ku opi​su​je ne​vje​ro​jat​ne
lu​ko​ve. Ve​čer na​kon toga do​veo je sa so​bom dvo​ji​cu mu​ška​ra​ca koji su iz​gle​‐
da​li kao da su se ro​di​li pu​še​ći crne ci​ga​re i raz​go​va​ra​ju​ći o nov​cu ti​him, stras​‐
tve​nim gla​so​vi​ma. Slje​de​će su​bo​te tor​zo Ho​ra​cea Tar​boxa imao je svoj prvi
pro​fe​si​onal​ni nas​tup na gim​nas​tič​koj pred​sta​vi u Co​le​man Stre​et Gar​den​su.
Iako je u pu​bli​ci bilo pet ti​su​ća lju​di, Ho​ra​ce nije bilo ni​ma​lo ner​vo​zan. Od
dje​tinj​stva je či​tao svo​je ra​do​ve pred pu​bli​kom i na​učio je kako se dis​tan​ci​ra​ti.
„Mar​cia“, re​kao je ve​se​lo kas​ni​je te ve​če​r i, „mis​lim da smo se iz​vuk​li. Pa​ul​‐
son mis​li da mi može sre​di​ti gažu na Hi​po​dro​mu, a to zna​či da će me an​ga​ži​‐
ra​ti za ci​je​lu zimu. Znaš, Hi​po​drom je ve​li​ki...“
„Da, mis​lim da sam čula za nje​ga,“ pre​ki​nu​la ga je Mar​cia, „ali za​ni​ma​ju
me te tvo​je akro​ba​ci​je. Na​dam se da ne po​ku​ša​vaš iz​ves​ti ne​kak​vo spek​ta​ku​lar​‐
no sa​mo​uboj​stvo?“
„Ma nije to ni​šta“, re​kao je Ho​ra​ce tiho. „Ali ako se mo​žeš sje​ti​ti ljep​šeg
na​či​na da se čo​vjek ubi​je nego što je ri​ski​ra​nje za tebe, onda tako že​lim umri​‐
je​ti.“
Mar​cia mu je čvr​sto oba​vi​la obje ruke oko vra​ta.
„Po​lju​bi me“, šap​nu​la je“,i zovi me ‘srce moje’. Vo​lim kad mi go​vo​r iš ‘srce
moje’. I su​tra mi do​ne​si neku knji​gu za či​ta​nje. Dos​ta mi je Sama Pepysa, že​‐
lim neki šund. Po​lu​dje​la sam ne ra​de​ći ni​šta ci​je​li dan. Doš​lo mi je da pi​šem
pi​sma, ali ni​sam ima​la kome pi​sa​ti.“
„Piši meni“, re​kao je Ho​ra​ce. „Či​tat ću ih.“
„Da bar mogu“, dah​nu​la je Mar​cia. „Da znam do​volj​no ri​je​či mo​gla bih ti
na​pi​sa​ti naj​du​lje lju​bav​no pi​smo na svi​je​tu i ni​kad mi ne bi do​sa​di​lo.“
Ali na​kon još dva mje​se​ca Mar​ci​ji je ite​ka​ko sve do​sa​di​lo i na​kon toga je
 www.balkandownload.org

niz ve​če​r i pred pu​bli​ku na Hi​po​dro​mu iz​i​šao vrlo umo​ran i vrlo ner​vo​zan
mla​di akro​bat. A onda ga je na dva dana za​mi​je​nio mla​dić odje​ven u svi​je​tlo​‐
pla​vo umjes​to u bi​je​lo koji nije do​bio go​to​vo ni​je​dan apla​uz. Ali na​kon dva
dana Ho​ra​ce se po​no​vo po​ja​vio i gle​da​te​lji koji su sje​di​li bli​že po​zor​ni​ci pri​‐
mi​je​ti​li su iz​raz bla​že​ne sre​će na licu mla​dog akro​ba​ta čak i dok se bez daha iz​‐
vi​jao u zra​ku usred svog ne​vje​ro​jat​nog i ori​gi​nal​nog okre​ta. Na​kon tog nas​tu​‐
pa na​smi​jao se pos​lu​ži​te​lju u di​za​lu i po​ju​r io gore u stan, pre​ska​ču​ći po pet
ste​pe​ni​ca odjed​nom, a onda se vrlo pa​ž​lji​vo ušu​ljao u tihu pros​to​r i​ju.
„Mar​cia“, pro​šap​tao je.
„Zdra​vo!“ na​smi​je​ši​la mu se. „Ho​ra​ce, ne​što bih te za​mo​li​la. Otvo​r i gor​nju
la​di​cu moje ko​mo​de i vi​djet ćeš unu​tra hrpu pa​pi​ra. To je knji​ga – re​ci​mo –
Ho​ra​ce. Na​pi​sa​la sam je ova po​s​ljed​nja tri mje​se​ca dok sam mo​ra​la mi​ro​va​ti.
Vo​lje​la bih da je od​ne​seš onom Pe​te​ru Boyceu Wen​del​lu koji je obja​vio moje
pi​smo u svo​jim no​vi​na​ma. On bi ti mo​gao reći je li knji​ga do​bra. Na​pi​sa​la sam
je is​tim sti​lom kao što i go​vo​r im, is​tim sti​lom ko​jim sam mu na​pi​sa​la to pi​smo.
Go​vo​r i o mno​gim stva​r i​ma koje su mi se do​go​di​le. Ho​ćeš li mu je od​ni​je​ti,
Ho​ra​ce?“
„Hoću, dra​ga.“
Nag​nuo se pre​ko kre​ve​ta dok mu se gla​va nije naš​la po​kraj nje​ne na jas​tu​ku
i po​čeo je mi​lo​va​ti po nje​noj žu​toj kosi.
„Naj​dra​ža Mar​cia“, re​kao je tiho.
„Ne“, pro​mr​lja​la je. „Zovi me kako sam ti rek​la da me zo​veš.“
„Srce moje“, šap​nuo je stras​tve​no, „naj​dra​že moje.“
„Koje ime ćemo joj dati?“
Na tre​nu​tak su za​do​volj​no i sne​no po​či​va​li dok je Ho​ra​ce raz​miš​ljao.
„Dat ćemo joj ime Mar​cia Hume Tar​box“, re​kao je na​po​kon.
„Za​što Hume?“
„Zato što se tako zvao mo​mak koji nas je upoz​nao.“
„Stvar​no?“ pro​mrm​lja​la je, pos​pa​no iz​ne​na​đe​na. „Mis​li​la sam da se zvao
Moon.“
Oči su joj se za​tvo​r i​le i na​kon ne​kog vre​me​na po​la​ga​no uz​di​za​nje po​kri​va​‐
ča na nje​nim gru​di​ma ot​kri​lo je da je zas​pa​la.
Ho​ra​ce se od​šu​ljao do ko​mo​de, otvo​r io gor​nju la​di​cu i unu​tra pro​na​šao
sve​žanj pa​pi​ra is​pi​sa​nog sit​nim ru​ko​pi​som i mjes​ti​mič​no umr​lja​nog od tin​te.
Po​gle​dao je prvi list:
 „San​dra Pepys. Na​pi​sa​la Mar​cia Tar​box.“
Na​smi​je​šio se. Sa​mu​el Pepys je, dak​le, ipak os​ta​vio do​jam na nju. Okre​nuo
je stra​ni​cu i po​čeo či​ta​ti. Nje​gov smi​je​šak se pro​du​bio. Nas​ta​vio je da​lje. Proš​lo
je pola sata kad je pos​tao svjes​tan da se Mar​cia pro​bu​di​la i da ga pro​ma​tra s
kre​ve​ta.
„Srce“, šap​nu​la je.
„Što je, Mar​cia?“
„Svi​đa li ti se?“
Ho​ra​ce je za​kaš​ljao.
„Či​tam da​lje. Ve​se​lo je.“
„Od​ne​si je Pe​te​ru Boyceu Wen​del​lu. Reci mu da si ne​koć imao naj​bo​lje
ocje​ne na Prin​ce​to​nu i da bi tre​bao zna​ti je li knji​ga do​bra ili nije. Reci mu da
će ova osvo​ji​ti svi​jet.“
„U redu, Mar​cia“, re​kao je Ho​ra​ce bla​go.
Oči su joj se opet sklo​pi​le i Ho​ra​ce joj je pri​šao i po​lju​bio je u čelo. Neko
vri​je​me je tako sta​jao nad njom s iz​ra​zom njež​nos​ti i sa​ža​lje​nja na licu, a onda
je iz​i​šao iz pros​to​r i​je.
Či​ta​ve te noći pred oči​ma mu je ple​sao ne​ure​dan ru​ko​pis na stra​ni​ca​ma,
be​sko​nač​ne pra​vo​pis​ne i gra​ma​tič​ke po​gre​ške i neo​bič​na upo​tre​ba re​če​nič​nih
zna​ko​va. Te se noći ne​ko​li​ko puta bu​dio, sva​ki put s na​va​lom ka​otič​nog su​‐
osje​ća​nja pre​ma že​lji Mar​ci​ji​ne duše da se iz​ra​zi ri​je​či​ma. U njoj je vi​dio ne​što
be​sko​nač​no pa​te​tič​no i prvi put u ne​ko​li​ko mje​se​ci po​čeo je raz​miš​lja​ti o vlas​‐
ti​tim na​po​la za​bo​rav​lje​nim sno​vi​ma.
Pla​ni​rao je na​pi​sa​ti se​r i​ju knji​ga i po​pu​la​r i​zi​ra​ti novi re​ali​zam na​či​nom na
koji je Sc​ho​pen​ha​uer po​pu​la​r i​zi​rao pe​si​mi​zam, a Wil​li​ams Ja​mes prag​ma​ti​zam.
Ali ži​vot ga je odveo dru​gim pu​tem. Ži​vot je imao obi​čaj zgra​bi​ti čo​vje​ka i
ba​ci​ti ga na tra​pez. Na​smi​jao se sje​tiv​ši se ku​ca​nja na svo​jim vra​ti​ma, pro​vid​ne
sje​ne u Hu​meu i po​ljup​ca s ko​jim mu se pri​je​ti​la Mar​cia.
„A to sam još uvi​jek ja“, u čudu je re​kao na​glas, le​že​ći bu​dan u tami. „Ja
sam isti onaj čo​vjek koji je sje​dio u Ber​ke​leyju i drz​nuo se za​pi​ta​ti bi li to ku​‐
ca​nje na vra​ti​ma pos​to​ja​lo da nije bilo mog uha da ga čuje. Ja sam isti čo​vjek.
Mo​gli bi me po​gu​bi​ti za zlo​či​ne koje je on po​či​nio.“
„Si​ro​te pro​vid​ne duše koje se po​ku​ša​va​ju iz​ra​zi​ti ne​čim opip​lji​vim. Mar​cia
sa svo​jom knji​gom koju je na​pi​sa​la i ja sa svo​ji​ma koje ni​sam na​pi​sao. Po​ku​ša​‐
va​mo bi​ra​ti svo​je me​di​je, a onda uz​me​mo što nam se nudi i sret​ni smo što i to
 www.balkandownload.org

ima​mo.“
 V.

„San​dra Pepys“, s uvo​dom ko​jeg je na​pi​sao ko​lum​nist Pe​ter Boyce Wen​dell,

iz​aš​la je u nas​tav​ci​ma u Jor​da​no​vu ča​so​pi​su, a onda je u ožuj​ku iz​iš​la u obli​ku
knji​ge. Od pr​vog nas​tav​ka pri​vuk​la je go​le​mu paž​nju. Pri​zem​na tema o dje​‐
voj​ci iz ma​log gra​da u New Jer​seyju koja do​la​zi u New York oku​ša​ti sre​ću u
ka​za​li​štu, na​pi​sa​na jed​nos​tav​no, neo​bič​no ži​vim sti​lom sa sve​pri​sut​nom no​tom
tuge iz​ra​že​nom u sa​moj ne​dos​tat​nos​ti svog vo​ka​bu​la​ra, po​ka​za​la se neo​do​lji​vo
priv​lač​nom.
Pe​ter Boyce Wen​dell, koji je u to vri​je​me slu​čaj​no za​go​va​rao ide​ju obo​ga​‐
će​nja ame​r ič​kog je​zi​ka tre​nut​nim usva​ja​njem ži​vo​pis​nih puč​kih iz​ra​za, pre​‐
uzeo je ulo​gu po​kro​vi​te​lja i svo​jim gro​mo​glas​nim po​hva​la​ma nad​gla​sao po​‐
mir​lji​ve praz​ne fra​ze ko​ji​ma su se ogla​si​li os​ta​li kri​ti​ča​r i.
Mar​cia je za obja​vu nas​ta​va​ka do​bi​la tris​to do​la​ra koji su im do​bro doš​li,
lako je Ho​ra​ce sad na Hi​po​dro​mu za​ra​đi​vao više nego što je Mar​cia ikad us​pi​‐
je​va​la za​ra​di​ti, mla​da Mar​cia gla​sa​la se pro​dor​nim kri​ci​ma koje su pro​tu​ma​či​li
kao zah​tjev za čiš​ćim pro​vin​cij​skim zra​kom. Po​če​tak trav​nja za​te​kao ih je
smje​šte​ne u bun​ga​lo​vu u okru​gu Wes​t​c​hes​ter, gdje je bilo mjes​ta za tra​ti​nu, za
ga​ra​žu i za sve os​ta​lo, uklju​ču​ju​ći ne​pro​boj​nu i zvuč​no iz​o​li​ra​nu rad​nu sobu u
koju je Mar​cia vjer​no obe​ća​la gos​po​di​nu Jor​da​nu da će se za​tvo​r i​ti čim nje​zi​‐
na kći pres​ta​ne zah​ti​je​va​ti to​li​ko nje​nog vre​me​na kako bi nas​ta​vi​la pi​sa​ti be​s​‐
mrt​no ne​pi​sme​nu knji​žev​nost.
„Nije nam uop​će loše“, po​mis​lio je Ho​ra​ce jed​ne ve​če​r i na putu sa sta​ni​ce
do doma. Raz​ma​trao je ne​ko​li​ko pri​li​ka koje su mu se uka​za​le, uklju​ču​ju​ći i
pe​te​ro​ci​fre​nu po​nu​du za če​tve​ro​mje​seč​ni nas​tup u vo​dvi​lju i pri​li​ku da se vra​ti
na Prin​ce​ton kao glav​ni gim​nas​ti​čar. Čud​no! Ne​koć se na​mje​ra​vao vra​ti​ti
ona​mo kao glav​ni fi​lo​zof, a sad ga čak ni do​la​zak nje​go​vog sta​rog ido​la An​to​na
La​uri​era u New York nije za​in​te​re​si​rao.
Šlju​nak je buč​no škri​pio pod nje​go​vim no​ga​ma. Ugle​dao je upa​lje​no svje​‐
 www.balkandownload.org

tlo u dnev​noj sobi i pri​mi​je​tio ve​li​ki auto koji je sta​jao par​ki​ran na pri​la​zu.
Vje​ro​jat​no je gos​po​din Jor​dan opet do​šao po​ku​ša​ti uvje​r i​ti Mar​ci​ju da se baci
na po​sao.
Čula ga je kako do​la​zi i njen lik se ocr​tao u osvi​jet​lje​nim ulaz​nim vra​ti​ma
kad mu je iz​iš​la u su​sret. „Do​šao je neki Fran​cuz“, šap​nu​la je ner​voz​no. „Ne
znam mu iz​go​vo​r i​ti ime, ali zvu​či vrlo du​bo​ko​um​no. Mo​rat ćeš ti s njim raz​‐
go​va​ra​ti.“
„Ka​kav Fran​cuz?“
„Ja ni​sam ima​la ni​šta s time. Do​ve​zao se pri​je sat vre​me​na s gos​po​di​nom
Jor​da​nom i re​kao da bi že​lio upoz​na​ti San​dru Pepys i tako to.“
Kad su ušli, dvo​ji​ca mu​ška​ra​ca su us​ta​la iz nas​lo​nja​ča.
„Zdra​vo, Tar​boxe“, re​kao je Jor​dan. „Baš sam upoz​nao dvi​je zvi​jez​de. Do​‐
veo sam sa so​bom gos​po​di​na La​uri​era. Gos​po​di​ne La​uri​er, do​pus​ti​te mi da
vam pred​sta​vim gos​po​di​na Tar​boxa, su​pru​ga gos​po​đe Tar​box.“
„Nis​te vi valj​da An​ton La​uri​er!“ us​klik​nuo je Ho​ra​ce.
„Je​sam. Mo​rao sam doći. Mo​rao sam. Pro​či​tao sam knji​gu koju je na​pi​sa​la
gos​po​đa i bio sam ap​so​lut​no oča​ran – „ ko​pao je po dže​po​vi​ma – „a či​tao sam
i o vama. U ovim no​vi​na​ma koje sam da​nas či​tao spo​mi​nje se i vaše ime.“
Na​po​kon je iz​vu​kao iz​re​zak iz ne​kog ča​so​pi​sa.
„Pro​či​taj​te!“ re​kao je en​tu​zi​jas​tič​no. „Piše i o vama.“
Ho​ra​ce​ov po​gled pao je do dna stra​ni​ce.
„Iz​ni​man do​pri​nos ame​r ič​koj di​ja​lek​tal​noj knji​žev​nos​ti“, pi​sa​lo je u član​ku.
„Naj​ve​ća kva​li​te​ta knji​ge pro​iz​la​zi iz či​nje​ni​ce da uop​će ne po​ku​ša​va pi​sa​ti
knji​žev​nim to​nom, kao što je to bio slu​čaj s Huc​k​le​ber​ryjem Fin​nom.“
Ho​ra​ce​ov po​gled pao je na dru​gi od​lo​mak malo niže u član​ku. Odjed​nom
se užas​nuo i žur​no nas​ta​vio či​ta​ti:
„Mar​cia Tar​box je s po​zor​ni​com po​ve​za​na ne samo kao gle​da​te​lji​ca, već i
kao su​pru​ga iz​vo​đa​ča. Proš​le go​di​ne uda​la se za Ho​ra​cea Tar​boxa koji sva​ke
ve​če​r i uve​se​lja​va dje​cu na Hi​po​dro​mu svo​jim ču​des​nim akro​ba​ci​ja​ma. Go​vo​r i
se da se mla​di par pro​zvao Gla​vom i Ra​me​ni​ma, ne​sum​nji​vo alu​di​ra​ju​ći na to
da gos​po​đa Tar​box u nji​ho​vu vezu do​no​si svo​je knji​žev​ne i umne spo​sob​nos​ti,
dok njen su​prug do​pri​no​si obi​telj​skom bo​gat​stvu svo​jim snaž​nim, spret​nim ra​‐
me​ni​ma.“
„Čini se da su gos​po​đi Tar​box pri​li​je​pi​li otr​ca​ni na​di​mak ‘vun​der​kind’. Tek
joj je dva​de​set...“
 Ho​ra​ce je pres​tao či​ta​ti i ne​tre​mi​ce se za​ble​nuo u An​to​na La​uri​era s vrlo
neo​bič​nim iz​ra​zom lica.
„Htio bih vam sa​vje​to​va​ti...“ po​čeo je pro​muk​lo.
„Što?“
„Ako vam net​ko po​ku​ca na vra​ta, ne jav​ljaj​te se! Pra​vi​te se da nis​te ni​šta
čuli. Ili još bo​lje, oblo​ži​te vra​ta zvuč​nom iz​o​la​ci​jom.“
 www.balkandownload.org

Zdjela od
brušenog stakla

I.

Pos​to​ja​lo je sta​r i​je ka​me​no doba i mla​đe ka​me​no doba i bron​ča​no doba, a
mno​go go​di​na kas​ni​je nas​tu​pi​lo je doba bru​še​nog stak​la. U dobu bru​še​nog
stak​la, kad bi mla​de žene us​pje​le uvje​r i​ti mla​di​će du​gih, uvi​je​nih br​ko​va da se
ože​ne nji​ma, na​kon toga bi još mje​se​ci​ma sje​di​le za sto​lom i pi​sa​le pi​sma za​‐
hva​le za sva​ko​ja​ke da​ro​ve od bru​še​nog stak​la: zdje​le za punč, zdje​le za pra​nje
ruku za sto​lom, sve​ča​ne čaše, vin​ske čaše, po​su​di​ce za sla​do​led, po​su​di​ce za
bom​bo​ne, bo​ka​le i vaze. Iako bru​še​no stak​lo u de​ve​de​se​ti​ma nije bilo ni​šta
novo, u to vri​je​me ima​lo je po​seb​no mno​go pos​la odra​ža​va​ju​ći mo​der​na blje​‐
šta​va svje​tla od Back Baya do pos​to​ja​nog sred​njeg Za​pa​da.
Na​kon vjen​ča​nja, zdje​le za punč sla​ga​le su se na sto​lić s ve​li​kom zdje​lom u
sre​di​štu, čaše su se sla​ga​le u or​ma​r ić za por​cu​lan, s obje stra​ne bi se pos​tav​lja​li
svi​jeć​nja​ci, a onda je po​či​nja​la bor​ba za eg​zis​ten​ci​ju. Zdje​li​ca za bom​bo​ne iz​‐
gu​bi​la bi dr​šku i bi​va​la prog​na​na na kat gdje bi slu​ži​la kao od​la​ga​li​šte za igle,
mač​ka bi sru​ši​la naj​ma​nju zdje​lu sa sto​li​ća, a slu​žav​ka bi okr​h​nu​la sred​nju po​‐
su​dom za še​ćer. Onda bi vin​skim ča​ša​ma po​če​le pu​ca​ti noge i čak bi i sve​ča​ne
čaše po​če​le nes​ta​ja​ti jed​na po jed​na kao u onoj pje​smi​ci o de​set ma​lih cr​na​ca
sve dok po​s​ljed​nja među nji​ma, iz​gre​be​na i obo​ga​lje​na, ne bi za​vr​ši​la na ku​pa​‐
onič​koj po​li​ci kao dr​žač čet​ki​ca za zube za​jed​no s os​ta​lom po​ha​ba​nom ga​lan​‐
te​r i​jom. Ali dok bi se to sve do​go​di​lo doba bru​še​nog stak​la iona​ko je već za​vr​‐
ši​lo.
Već je bilo do​bra​no na za​la​sku onog dana kad je ra​doz​na​la gos​po​đa Ro​ge​ra
Fa​ir​bo​al​ta doš​la u po​sjet pre​li​je​poj gos​po​đi Ha​rol​da Pi​pe​ra.
„Dra​ga moja“, rek​la je gos​po​đa Ro​ge​ra Fa​ir​bol​ta, „odu​šev​lje​na sam tvo​jim
do​mom. Mis​lim da je vrlo umjet​nič​ki ure​đen.“
„Baš mi je dra​go“, rek​la je pre​li​je​pa gos​po​đa Ha​rol​da Pi​pe​ra, a nje​ne tam​ne
mla​de oči su zab​ljes​nu​le. „Mo​ra​te me čes​to po​sje​ći​va​ti. Go​to​vo sam uvi​jek
sama po​pod​ne.“
Gos​po​đa Fa​ir​bo​alt rado bi bila pri​mi​je​ti​la da u to nije vje​ro​va​la i da se to
od nje nije mo​glo ni oče​ki​va​ti, s ob​zi​rom da je či​tav grad bru​jao o tome kako
gos​po​din Fred​dy Ged​ney po​sje​ću​je gos​po​đu Pi​per pet po​pod​ne​va u tjed​nu
već šest mje​se​ci. Gos​po​đa Fa​ir​bo​alt bila je u zre​lim go​di​na​ma kad žena na​gon​‐
ski ne vje​ru​je ni​jed​noj li​je​poj ženi...
„Naj​vi​še mi se svi​đa bla​go​va​oni​ca“, rek​la je. „Sav taj pre​kras​ni por​cu​lan i
ona go​le​ma zdje​la od bru​še​nog stak​la.“
Gos​po​đa Pi​per se na​smi​ja​la tako dra​žes​no da su bilo kak​ve za​os​ta​le sum​nje
koje je gos​po​đa Fa​ir​bo​alt još uvi​jek ga​ji​la gle​de pri​če o Fred​dyju Ged​neyju
pot​pu​no iš​čez​nu​le.
„Oh, ta ve​li​ka zdje​la!“ Usne gos​po​đe Pi​per pod​sje​ća​le su na ži​vo​pis​ne ru​ži​‐
ne la​ti​ce dok je obli​ko​va​la ri​je​či. „Uz tu zdje​lu ide i pri​ča...“
„Oh...“
„Sje​ća​te se mla​dog Car​l​to​na Can​byja? Zna​te, neko vri​je​me mi se vrlo in​‐
ten​ziv​no udva​rao. One ve​če​r i kad sam mu rek​la da ću se uda​ti za Ha​rol​da, bilo
je to pri​je se​dam go​di​na, de​ve​de​set i dru​ge, us​pra​vio se do pune vi​si​ne i re​kao
mi: ‘Evylyn, dat ću ti dar koji će biti tvrd i pre​kra​san baš po​put tebe i jed​na​ko
pra​zan i pro​zi​ran.’ Malo me pre​pao – oči su mu sa​svim po​cr​nje​le. Mis​li​la sam
da će mi da​ro​va​ti kuću du​ho​va ili ne​što što će eks​plo​di​ra​ti kad se otvo​r i. Ali
onda je doš​la ta zdje​la koja je, na​rav​no, pre​kras​na. Ima pro​mjer ili obu​jam ili
ne​što od se​dam​de​set cen​ti​me​ta​ra – ili mo​žda me​tar. Bilo kako bilo, sto​lić je za​‐
pra​vo pre​ma​li da bi sta​ja​la na nje​mu. Pre​vi​še str​ši.“
„Dra​ga moja, kako je to neo​bič​no! I ubr​zo na​kon toga je oti​šao iz gra​da,
zar ne?“ Gos​po​đa Fa​ir​bo​alt je u sje​ća​nju pi​sa​la bi​lje​ške kur​zi​vom ‘tvr​da, pre​‐
kras​na, praz​na i pro​zir​na.’
„Da, oti​šao je na za​pad ili na jug ili ne​ka​mo“, od​go​vo​r i​la je gos​po​đa Pi​per,
zra​če​ći onom bo​žan​skom neo​dre​đe​noš​ću koja po​ma​že lje​po​tu uz​dig​nu​ti iz​nad
vre​me​na.
Gos​po​đa Fa​ir​bo​alt je na​vuk​la svo​je ru​ka​vi​ce, oba​si​pa​ju​ći kom​pli​men​ti​ma
 www.balkandownload.org

otvo​re​nost pros​to​ra koju je da​vao pro​laz iz pros​tra​ne glaz​be​ne sobe u knjiž​ni​‐

cu iz koje se na​zi​rao dio bla​go​va​oni​ce. Bila je to za​is​ta naj​ljep​še ure​đe​na mala
kuća u gra​du, a gos​po​đa Pi​per je go​vo​r i​la da raz​miš​lja​ju o se​lid​bi u veću na
De​ve​ra​ux Ave​nue. Gos​po​din Pi​per mora da je ti​skao no​vac.
Skre​nuv​ši na ploč​nik u sve guš​ći je​se​nji su​mrak, na​mjes​ti​la je na lice onaj
neo​do​bra​va​ju​ći, po​ma​lo ne​ugod​ni iz​raz lica ko​jeg nose sve us​pješ​ne žene koje
pri​je​đu če​tr​de​se​tu.
Da sam ja Ha​rold Pi​per, po​mis​li​la je, pro​vo​di​la bih malo ma​nje vre​me​na na
pos​lu, a malo više vre​me​na kod kuće. Neki pri​ja​telj bi tre​bao s njim po​raz​go​‐
va​ra​ti.
Ali ako je gos​po​đa Fa​ir​bo​alt po​pod​ne sma​tra​la us​pješ​nim, da je pri​če​ka​la
još samo dvi​je mi​nu​te sma​tra​la bi ga pra​vim tri​jum​fom. Dok se nje​na crna
pri​li​ka još uvi​jek vi​dje​la kako od​mi​če u da​lji​nu sto me​ta​ra niz uli​cu, na pri​la​zu
kuće Pi​pe​ro​vih po​ja​vio se zgo​dan mla​dić koji je dje​lo​vao vrlo uz​ne​mi​re​no.
Gos​po​đa Pi​per je sama otvo​r i​la vra​ta i s pri​lič​no za​be​zek​nu​tim iz​ra​zom lica ga
brzo uve​la u knjiž​ni​cu.
„Mo​rao sam te vi​dje​ti“, po​čeo je mla​dić div​lje, „tvo​ja po​ru​ka me je pot​pu​‐
no ome​la. Je li te Ha​rold na​tje​rao na ovo?“
Od​mah​nu​la je gla​vom.
„Go​to​vo je, Fre​de“, rek​la je po​la​ko, a usne joj ni​kad nisu na​li​ko​va​le ru​ži​‐
nim la​ti​ca​ma više nego tada. „Do​šao je si​noć doma i re​kao da mu je muka od
sve​ga. Je​ssie Pi​per njen osje​ćaj za duž​nost nije dao mira pa je otiš​la u nje​gov
ured i sve mu rek​la. Bio je po​vri​je​đen i... Oh, ja ga ra​zu​mi​jem, Fre​de. Re​kao
je da o nama ci​je​lo lje​to tra​ča​ju po klu​bo​vi​ma, a on to nije znao. I da sad ra​zu​‐
mi​je ko​ma​di​će raz​go​vo​ra koje je na​čuo i dvo​smis​le​ne ko​men​ta​re o meni.
Straš​no je ljut, Fre​de, i voli me i ja vo​lim nje​ga – pri​lič​no.“
Ged​ney je po​la​ko kim​nuo i na​po​la za​tvo​r io oči.
„Da“, re​kao je, „i ja imam isti pro​blem kao ti. I ja i pre​do​bro ra​zu​mi​jem
dru​ge lju​de.“ Nje​go​ve sive oči is​kre​no su su​sre​le po​gled nje​nih tam​nih. „Sve
je go​to​vo. Bože, Evylyn, či​tav dan sje​dim u ure​du i gle​dam tvo​je pi​smo iz​va​na,
gle​dam ga i gle​dam i gle​dam...“
„Mo​raš ići, Fre​de“, rek​la je ona mir​no, a bla​ga nota žur​be u nje​nom gla​su
dala mu je novi po​ti​caj. „Dala sam mu svo​ju čas​nu ri​ječ da se više neću vi​đa​ti s
to​bom. Znam toč​no ko​li​ko da​le​ko mogu ići s Ha​rol​dom, a tvo​ja pri​sut​nost
ov​dje ve​če​ras jed​na je od stva​r i koje si ne mogu do​zvo​li​ti.“
 Još uvi​jek su sta​ja​li i dok je go​vo​r i​la, Evylyn je kre​nu​la pre​ma vra​ti​ma.
Ged​ney ju je očaj​no gle​dao i nas​to​jao si u pam​će​nje uk​le​sa​ti nje​nu sli​ku da je
po​ne​se sa so​bom kao po​s​ljed​nju us​po​me​nu, a onda su se obo​je ska​me​ni​li čuv​ši
ko​ra​ke vani na pri​la​zu. Nje​na ruka je po​le​tje​la pre​ma re​ve​ru nje​go​ve jak​ne i
na​po​la ga po​vuk​la, a na​po​la gur​nu​la kroz ve​li​ka vra​ta u mrač​nu bla​go​va​oni​cu.
„Na​go​vo​r it ću ga da pođe gore“, šap​nu​la je tik kraj nje​go​va uha, „ne miči
se dok ga ne ču​ješ na ste​pe​ni​ca​ma. Onda iz​i​đi kroz glav​ni ulaz.“
I os​tao je sam slu​ša​ju​ći kako Evylyn u hod​ni​ku poz​drav​lja svog muža.
Ha​rol​du Pi​pe​ru je bilo tri​de​set i šest go​di​na i bio je de​vet go​di​na sta​r i​ji od
svo​je su​pru​ge. Bio je zgo​dan, uz neke ma​nje mane, kao što su pre​ma​li raz​mak
iz​me​đu oči​ju i odre​đe​na uko​če​nost lica kad je bio opu​šten. Ci​je​loj pri​či s
Ged​neyjem pris​tu​pio je kao što je pris​tu​pao i sve​mu dru​gom u ži​vo​tu. Re​kao
je Evylyn da pri​ču sma​tra za​vr​še​nom i da je ni​kad neće zbog toga kri​ti​zi​ra​ti
niti to spo​mi​nja​ti na bilo koji na​čin. Uvje​ra​vao je sam sebe da je pos​tu​pio ve​li​‐
ko​duš​no i da je Evylyn si​gur​no bila im​pre​si​oni​ra​na. Po​put svih os​ta​lih mu​ška​‐
ra​ca koji su za​bav​lje​ni vlas​ti​tom ši​r i​nom, i Ha​rold Pi​per je bio iz​nim​no usko​‐
uman.
Te je ve​če​r i pre​tje​ra​no sr​dač​no poz​dra​vio Evylyn.
„Mo​raš se po​žu​r i​ti s odi​je​va​njem, Ha​rol​de“, rek​la je rev​no. „Ide​mo k Bron​‐
so​no​vi​ma.“
Kim​nuo je.
„Ne tre​ba mi dugo za odi​je​va​nje, dra​ga“, re​kao je i uše​tao u knjiž​ni​cu.
Evylyni​no srce uda​ra​lo je po​put če​ki​ća.
„Ha​rol​de“, po​če​la je gla​som koji je la​ga​no za​drh​tao i kre​nu​la za njim. On
je baš za​pa​lio ci​ga​re​tu. „Mo​rat ćeš se po​žu​r i​ti, Ha​rol​de“, do​vr​ši​la je, sto​je​ći u
do​vrat​ku.
„Za​što?“ upi​tao je s mr​vi​com nes​trp​lje​nja. „Ni ti još nisi odje​ve​na, Evie.“
Is​pru​žio se u Mor​r i​so​vu nas​lo​nja​ču i raz​mo​tao no​vi​ne. Evylyn je s muč​ni​‐
nom shva​ti​la da je to zna​či​lo da će os​ta​ti on​dje bar de​set mi​nu​ta, a Ged​ney je
za​di​han sta​jao u su​sjed​noj pros​to​r i​ji. Što ako Ha​rold po​že​li na​to​či​ti si piće iz
boce na sto​li​ću pri​je nego što pođe gore? Palo joj je na um da ga pre​du​hi​tri i
do​ne​se mu bocu i čašu. Nije že​lje​la priv​la​či​ti paž​nju na bla​go​va​oni​cu na bilo
koji na​čin, ali nije mo​gla ri​ski​ra​ti da sam pođe ona​mo.
Ali u is​tom tre​nut​ku Ha​rold je us​tao, od​ba​cio no​vi​ne i pri​šao joj.
„Evie, dra​ga“, re​kao je sa​gi​nju​ći se i ob​gr​liv​ši je ru​ka​ma, „na​dam se da ne
 www.balkandownload.org

raz​miš​ljaš o ono​me si​noć.“ Priš​la mu je bli​že, drh​te​ći. „Znam“, nas​ta​vio je, „da
je to s tvo​je stra​ne bilo samo ne​smo​tre​no pri​ja​telj​stvo. Svi gri​je​ši​mo.“
Evylyn ga je je​dva čula. Pi​ta​la se bi li ga mo​gla iz​ma​mi​ti iz pros​to​r i​je i
odvu​ći gore uza ste​pe​ni​ce ako se čvr​sto stis​ne uz nje​ga. Palo joj je na um da
od​glu​mi da joj je poz​li​lo i za​tra​ži da je od​ne​se gore, ali je na​ža​lost zna​la da će
je u tom slu​ča​ju Ha​rold po​le​ći na kauč i do​ni​je​ti joj vi​ski.
Odjed​nom je nje​na ner​vo​za i na​pe​tost po​ras​la. Čula je tihu, ali ne​po​gre​ši​vu
škri​pu poda u bla​go​va​oni​ci. Fred je po​ku​ša​vao iz​i​ći na straž​nja vra​ta.
Onda joj je srce sko​či​lo u grlo kad je či​ta​vom ku​ćom odjek​nu​la pot​mu​la
tut​nja​va na​lik na gong. Ged​ney je ru​kom slu​čaj​no za​ka​čio ve​li​ku zdje​lu od
bru​še​nog stak​la.
„Što je to?“ uzvik​nuo je Ha​rold. „Tko je tamo?“
Ona se pri​mi​la za nje​ga, ali Ha​rold joj se is​trg​nuo i uči​ni​lo joj se kao da se
ci​je​la pros​to​r i​ja ruši oko nje. Čula je kako se vra​ta smoč​ni​ce otva​ra​ju, na​kon
čega je us​li​je​di​lo na​te​za​nje i zve​ket me​tal​ne tave. Očaj​na Evylyn bje​so​muč​no
je jur​nu​la u ku​hi​nju i upa​li​la svje​tlo. Ruka nje​nog su​pru​ga po​la​ko se od​mo​ta​la
s vra​ta Fre​da Ged​neyja i os​tao je sta​ja​ti pot​pu​no mir​no, naj​pri​je sa za​pre​pa​šte​‐
njem, a po​tom sa sve ve​ćom boli na licu.
„Moj Bože!“ re​kao je za​be​zek​nu​to, a onda je po​no​vio: „Moj Bože!“
Okre​nuo se kao da će opet sko​či​ti na Ged​neyja, ali onda se obuz​dao, vid​lji​‐
vim na​po​rom opus​tio mi​ši​će i ogla​sio se gor​kim smi​je​hom.
„Vas dvo​je... vas dvo​je...“ Evylyn ga je ob​gr​li​la ru​ka​ma i mo​le​ći​vo gle​da​la,
ali on ju je od​gur​nuo i sru​šio se u ku​hinj​sku sto​li​cu, lica bli​je​dog po​put por​‐
cu​la​na. „Što si mi uči​ni​la, Evylyn. Ti mala vra​ži​ce. Ti mala vra​ži​ce!“
Ni​kad nije osje​ća​la veće sa​ža​lje​nje pre​ma nje​mu i ni​kad ga nije više vo​lje​la.
„Nije ona kri​va“, re​kao je Ged​ney pri​lič​no po​niz​no. „Sam sam do​šao.“ Ali
Pi​per je od​mah​nuo gla​vom, a kad je po​dig​nuo po​gled, na licu je no​sio iz​raz
kao da je pre​tr​pio ne​kak​vu fi​zič​ku ne​sre​ću koja je pri​vre​me​no ones​po​so​bi​la
nje​gov um. Nje​gov po​gled, koji je odjed​nom pos​tao sa​ža​ljiv, pro​bu​dio je u
Evylyn ne​što ne​ime​no​va​no – a is​to​vre​me​no je u njoj buk​nuo stra​šan bi​jes.
Osje​ti​la je kako je kap​ci peku. Lju​ti​to je uda​r i​la no​gom u pod. Ru​ka​ma je
ner​voz​no pre​la​zi​la pre​ko sto​la kao da tra​ži kak​vo oruž​je, a onda se bi​jes​no ba​‐
ci​la na Ged​neyja.
„Gubi se!“ vris​nu​la je, si​je​va​ju​ći oči​ma, svo​jim ma​lim ša​ka​ma bes​po​moć​no
uda​ra​ju​ći po nje​go​voj is​pru​že​noj ruci. „Ti si kriv za ovo! Gubi se odav​de –
gubi se – gubi se – gubi se!“
 www.balkandownload.org

II.

O gos​po​đi Pi​per u tri​de​set i pe​toj go​di​ni ži​vo​ta miš​lje​nja su bila po​di​je​lje​‐

na. Žene su go​vo​r i​le da je još uvi​jek zgod​na, dok su mu​škar​ci tvr​di​li da više
nije li​je​pa. To je vje​ro​jat​no bilo zato jer su nes​ta​le one oso​bi​ne nje​ne lje​po​te
ko​jih su se žene bo​ja​le, a mu​škar​ci su im se di​vi​li. Nje​ne oči i da​lje su bile jed​‐
na​ko ve​li​ke i jed​na​ko tam​ne i jed​na​ko tuž​ne, ali iz njih je nes​ta​lo taj​no​vi​tos​ti.
Nji​ho​va tu​ga​lji​vost više nije bila vječ​na, sad je bila samo ljud​ska, a osim toga je
ra​zvi​la i na​vi​ku na​bi​ra​nja obr​va i trep​ta​nja kad je bila zbu​nje​na ili lju​ta. I nje​na
usta iz​gu​bi​la su na lje​po​ti: nji​ho​vo cr​ve​ni​lo je iz​bli​je​dje​lo, a bla​ga uvi​je​nost ku​‐
to​va nje​nih usa​na pre​ma do​lje kad bi se na​smi​je​ši​la, koja je do​pu​nja​va​la tu​ga​‐
lji​vost nje​nih oči​ju i da​va​la nje​nom os​mje​hu jed​nu bla​go po​drug​lji​vu i li​je​pu
notu, go​to​vo je po​sve nes​ta​la. Kad bi se sad na​smi​je​ši​la, ku​to​vi nje​nih usa​na iz​‐
vi​nu​li bi se pre​ma gore. Dok se još ra​do​va​la vlas​ti​toj lje​po​ti, Evylyn je uži​va​la
u tom svom os​mje​hu i na​gla​ša​va​la ga. A kad ga je pres​ta​la na​gla​ša​va​ti, os​mjeh
je iz​bli​je​dio, a s njim su iz​bli​je​dje​li i po​s​ljed​nji os​ta​ci nje​ne taj​no​vi​tos​ti.
Evylyn je pres​ta​la na​gla​ša​va​ti svoj os​mjeh mje​sec dana na​kon skan​da​la s
Fred​dyjem Ged​neyjem. Iz​va​na se sve ma​nje-više nas​ta​vi​lo kao i pri​je. Ali u
onih pet mi​nu​ta ti​je​kom ko​jih je shva​ti​la ko​li​ko je vo​lje​la svog su​pru​ga,
Evylyn je ta​ko​đer shva​ti​la ko​li​ko ga je ne​iz​bri​si​vo po​vri​je​di​la. Mje​sec dana se
bo​r i​la pro​tiv bol​nih ti​ši​na, div​ljih uko​ra i op​tuž​bi, mo​li​la ga, tiho, sa​žal​no mu
se udva​ra​la, a on joj se ogor​če​no smi​jao. A onda je i ona pos​tup​no uto​nu​la u
ti​ši​nu i iz​me​đu njih dvo​je iz​ras​tao je ne​pro​boj​ni sje​no​vit zid. Lju​bav​lju koja je
na​bu​ja​la u njoj oba​si​pa​la je svog dje​ča​či​ća Do​nal​da, go​to​vo u čudu ot​kriv​ši da
je i on dio nje​na ži​vo​ta.
Slje​de​će go​di​ne su na​kup​lje​ni za​jed​nič​ki in​te​re​si i od​go​vor​nos​ti i neka za​‐
lu​ta​la is​kra iz proš​los​ti opet pri​bli​ži​li muža i ženu, ali na​kon pri​lič​no pa​te​tič​ne
na​va​le stras​ti Evylyn je shva​ti​la da je nje​na ve​li​ka pri​li​ka pro​pu​šte​na. Jed​nos​‐
tav​no više nije ni​šta os​ta​lo. Jed​nom je ona mo​žda ima​la do​volj​no mla​dos​ti i
lju​ba​vi za obo​je, ali vri​je​me ti​ši​ne je po​la​ko is​u​ši​lo iz​vo​re lju​ba​vi i nje​na že​lja
da iz njih po​no​vo pije bila je mr​tva.
Prvi put u ži​vo​tu po​če​la je pri​ja​te​lje​va​ti sa že​na​ma, bi​ra​ti knji​ge koje je već
či​ta​la i tu i tamo ne​što ši​va​ti na mjes​tu s ko​jeg je mo​gla pro​ma​tra​ti svo​je dvo​je
dje​ce, koje je ve​oma vo​lje​la. Bri​nu​le su je male stva​r i. Ako bi ugle​da​la mr​vi​ce
na sto​lu, kon​cen​tra​ci​ja bi joj po​pus​ti​la i više ne bi bila u sta​nju pra​ti​ti raz​go​vor.
Po​la​ko je za​pa​da​la u sre​do​vječ​nost.
Za nje​zin tri​de​set i peti ro​đen​dan ima​li su pri​lič​nu gu​žvu jer su te ve​če​r i
ima​li ne​na​jav​lje​ne gos​te. Dok je kas​no tog po​pod​ne​va sta​ja​la na pro​zo​ru svo​je
spa​va​će sobe osje​ti​la je po​pri​li​čan umor. Pri​je de​set go​di​na le​gla bi i od​spa​va​la,
no sad je ima​la osje​ćaj da što​šta mora nad​gle​da​ti. Slu​ški​nje su čis​ti​le pri​zem​lje,
ko​je​šta je le​ža​lo po podu i tre​ba​li su doći dos​tav​lja​či na​mir​ni​ca ko​ji​ma je tre​‐
ba​lo odr​ža​ti buk​vi​cu svi​so​ka, a tre​ba​lo je i na​pi​sa​ti pi​smo Do​nal​du, ko​jem je
bilo če​tr​na​est go​di​na i koji je prvu go​di​nu bio na ško​lo​va​nju iz​van kuće.
Već je go​to​vo bila od​lu​či​la pri​le​ći bez ob​zi​ra na sve, kad je iz pri​zem​lja
odjed​nom za​ču​la poz​na​ti zov male Ju​lie. Stis​nu​la je usne, obr​ve su joj se na​mr​‐
šti​le i trep​nu​la je.
„Ju​lie!“ za​zva​la je.
„Jo​oooj!“ mo​le​ći​vo je ote​za​la Ju​lie. Onda je iz pri​zem​lja do​pro glas Hil​de,
dru​ge slu​žav​ke.
„Malo se po​re​za​la, gos​po​đo Pi​per.“
Evylyn je ju​mu​la do svo​je ko​ša​re za ši​va​nje, pre​ko​pa​la po njoj dok nije naš​‐
la po​de​ra​ni rup​čić, pa po​žu​r i​la u pri​zem​lje. Slje​de​ći tre​nu​tak Ju​lie je pla​ka​la u
nje​nom na​ru​čju dok je ona tra​ži​la po​sje​ko​ti​nu koja je na Ju​li​enoj ha​lji​ni os​ta​‐
vi​la sla​ba​šan, pri​je​ko​ran trag.
„Moj pa-a-alac!“ objas​ni​la je Ju​lie. „Jo​oooj, bo​ooli.“
„Po​re​za​la se na zdje​lu, onu tamo“, rek​la je Hil​da is​pri​ča​va​ju​ći se. „Po​li​ra​la
sam sto​lić pa sam je os​ta​vi​la na podu i Ju​lie je na​iš​la i po​če​la se za​fr​ka​va​ti. Ma
samo se ogre​bla.“
Evylyn se na​mr​šti​la Hil​di, od​luč​no okre​nu​la Ju​lie u kri​lu i po​če​la tr​ga​ti tra​‐
ke rup​či​ća.
„Daj da vi​dim, zla​to.“
Ju​lie je po​dig​nu​la pa​lac i Evylyn se ba​ci​la na po​sao.
„Eto!“
Ju​lie je sum​nji​ča​vo pro​ma​tra​la svoj za​mo​ta​ni pa​lac. Svi​nu​la ga je. Po​mak​nuo
 www.balkandownload.org

se. Nje​no su​za​ma umr​lja​no lice po​pri​mi​lo je za​do​vo​ljan, za​in​te​re​si​ran iz​raz.

Šmrc​nu​la je i opet po​mak​la pa​lac.
„Zla​to!“ uzvik​nu​la je Evylyn i po​lju​bi​la je, ali pri​je nego što je iz​iš​la iz
pros​to​r i​je još jed​nom se na​mr​šti​la Hil​di. Ka​kav ne​mar! U da​naš​nje vri​je​me sva
slu​žin​čad je bila tak​va. Kad bi bar mo​gla naći kak​vu do​bru Ir​ki​nju – ali više ih
nije bilo – a ove Šve​đan​ke...
U pet je sti​gao Ha​rold, us​peo se u nje​nu sobu i sum​nji​vo ve​se​lim to​nom
pri​pri​je​tio da će je za ro​đen​dan po​lju​bi​ti tri​de​set pet puta. Evylyn mu se odu​‐
pr​la.
„Pio si“, rek​la je krat​ko, a onda bla​žim to​nom do​da​la, „malo. Znaš da ne
mogu pod​ni​je​ti taj mi​r is.“
„Evie“, re​kao je na​kon kra​će stan​ke, po​sjev​ši se u sto​li​cu po​kraj pro​zo​ra,
„mo​ram ti ne​što reći. Pret​pos​tav​ljam da znaš da nam po​sao već neko vri​je​me
ne ide baš naj​bo​lje.“
Evylyn je sta​ja​la po​kraj pro​zo​ra i češ​lja​la se. Na ove ri​je​či se okre​nu​la i po​‐
gle​da​la ga.
„Kako to mis​liš? Uvi​jek si go​vo​r io da u gra​du ima mjes​ta za više od jed​ne
ve​le​pro​daj​ne že​lje​za​re.“ U gla​su joj se za​čuo pri​zvuk stra​ha.
„I bilo je“, re​kao je Ela​rold zna​čaj​no, „ali taj Cla​ren​ce Ahe​arn je pa​me​tan.“
„Iz​ne​na​di​la sam se kad si re​kao da do​la​zi na ve​če​ru.“
„Evie“, nas​ta​vio je, po​no​vo se pljes​nuv​ši po ko​lje​nu, „na​kon pr​vog si​ječ​nja
Cla​ren​ce Ahe​arn Com​pany pos​tat će Ahe​arn, Pi​per Com​pany – a tvrt​ka Pi​per
Brot​hers pres​tat će pos​to​ja​ti.“
Evylyn je bila za​te​če​na. Nje​go​vo ime na dru​gom mjes​tu nije joj slu​ti​lo na
do​bro, ali Ha​rold se do​imao pre​sret​nim.
„Ne ra​zu​mi​jem, Ha​rol​de.“
„Dak​le, Evie, Ahe​arn je po​čeo pre​go​va​ra​ti s Marxom. Da su se njih dvo​ji​ca
spo​ji​li, mi bi​smo os​ta​li ma​le​ni, bo​r i​li bi​smo se za eg​zis​ten​ci​ju, do​bi​va​li ma​nje
na​rudž​be i bili op​te​re​će​ni​ji ri​zi​ci​ma. Tu se radi o ka​pi​ta​lu, Evie, i Ahe​arn i
Marx bi bili vo​de​ći baš kao što će to sada biti Ahe​arn i Pi​per.“ Zas​tao je i za​‐
kaš​ljao se i do nje​nih nos​ni​ca je do​plu​tao obla​čić al​ko​hol​nih is​pa​ra​va​nja. „Da
ti ve​lim is​ti​nu, Evie, sum​njam da je Ahe​ar​no​va žena mo​žda ima​la svo​je pr​ste u
tome. Kažu da je am​bi​ci​oz​na da​mi​ca. Valj​da je shva​ti​la da joj Marxo​vi tu neće
biti od neke ve​li​ke po​mo​ći.“
„Je li ni​ska roda?“ upi​ta​la je Evie.
 „Ni​sam je upoz​nao, ali vje​ru​jem da jest. Cla​ren​cea Ahe​ar​na pri​mi​li smo u
prob​no člans​tvo u klub pri​je pet mje​se​ci, ali je ne​što malo za​pe​lo.“ Pod​cje​nji​‐
vač​ki je od​mah​nuo ru​kom. „Ahe​arn i ja ru​ča​li smo za​jed​no da​nas i ma​nje-više
smo sve već do​go​vo​r i​li, pa sam mis​lio da bi bilo zgod​no da ve​če​ras po​zo​ve​mo
nje​ga i su​pru​gu na ve​če​ru. Bit će nas samo de​ve​to​ro, uglav​nom obi​telj. Na
kra​ju kra​je​va, ovo je ve​li​ka stvar za mene, Evie. Na​rav​no, mo​rat ćemo se malo
češ​će vi​đa​ti s nji​ma.“
„Da“, rek​la je Evie za​miš​lje​no, „valj​da ho​će​mo.“
Evie druš​tve​ne im​pli​ka​ci​je nisu sme​ta​le, ali ju je pla​ši​la ide​ja da će Pi​per
Brot​hers pos​ta​ti Ahe​arn, Pi​per Com​pany. Či​ni​lo joj se to kao pad s ko​nja na
ma​gar​ca.
Pola sata kas​ni​je, kad se po​če​la odi​je​va​ti za ve​če​ru, čula je Ha​rol​dov glas
kako je do​zi​va iz pri​zem​lja.
„Oh, Evie, siđi malo!“
Iz​iš​la je u hod​nik i do​vik​nu​la pre​ko ogra​de:
„Što je?“
„Hoću da mi po​mog​neš na​pra​vi​ti punč pri​je ve​če​re.“
Žur​no za​kop​ča​va​ju​ći ha​lji​nu, spus​ti​la se ste​pe​ni​ca​ma i za​tek​la ga kako na
sto​lu u bla​go​va​oni​ci sla​že sve sas​toj​ke. Priš​la je sto​li​ću, uze​la jed​nu zdje​lu i do​‐
ni​je​la je.
„Oh, ne“, us​pro​ti​vio se on, „uz​mi​mo ve​li​ku. Tu će biti Ahe​arn i nje​go​va
žena, ti, ja i Mil​ton, to je pe​te​ro, pa Tom i Je​ssie, to je sed​me​ro, i tvo​ja ses​tra i
Joe Am​bler, to je de​ve​to​ro. Ne​maš poj​ma kako brzo punč nes​ta​je kad ga ti na​‐
pra​viš.“
„Uzet ćemo ovu zdje​lu“, in​sis​ti​ra​la je ona. „U nju sta​ne sa​svim do​volj​no.
Znaš ka​kav je Tom.“
Tom Lowrie, koji je bio je bio ože​njen Ha​rol​do​vom ses​trič​nom u pr​vom
ko​lje​nu Je​ssie, nije imao mje​re kad se ra​di​lo o al​ko​ho​lu.
Ha​rold je od​mah​nuo gla​vom.
„Ne budi be​das​ta. U tu sta​nu samo tri li​tre, a nas je de​ve​to​ro, a si​gur​no će i
slu​ge htje​ti malo. A punč nije jak. Bit će puno ve​se​li​je ako ga bude mno​go,
Evie. Ne mo​ra​mo sve po​pi​ti.“
„Ja ka​žem da uz​me​mo ma​nju.“
Ha​rold je opet tvr​do​gla​vo od​mah​nuo gla​vom.
„Ne. Budi ra​zum​na.“
 www.balkandownload.org

„Ja i je​sam ra​zum​na“, od​sjek​la je ona. „Ne že​lim pi​ja​ne mu​škar​ce u kući.“
„Tko je re​kao da ih že​liš?“
„Onda uzmi malu zdje​lu.“
„Slu​šaj, Evie...“
Uhva​tio je ma​nju zdje​lu kako bi je vra​tio na sto​lić. Evie ju je od​mah zgra​‐
bi​la kako bi je za​dr​ža​la u mjes​tu. Neko vri​je​me su se na​te​za​li, a onda ju je Ha​‐
rold, zlo​volj​no zas​te​njav​ši, po​dig​nuo i is​trg​nuo iz Evi​enih ruku, pa je od​nio na
sto​lić.
Ona ga je po​ku​ša​la pri​je​zir​no po​gle​da​ti, ali Ha​rold se na to samo na​smi​jao.
Priz​na​ju​ći po​raz, ali iz pro​tes​ta odus​ta​ju​ći od bilo kak​vog dalj​njeg su​dje​lo​va​nja
u prav​lje​nju pun​ča, Evie je iz​iš​la iz pros​to​r i​je.
 III.

U se​dam i tri​de​set, sjaj​nih obra​za i kose po​dig​nu​te u pun​đu koja se sum​nji​‐

vo sja​la, kao da ju je na​ma​za​la bri​ljan​ti​nom, Evylyn je siš​la niz ste​pe​ni​ce. Gos​‐
po​đa Ahe​arn, sit​na že​ni​ca koja je pod cr​ve​nom ko​som i ek​s​tra​va​gant​nom ve​‐
čer​njom ha​lji​nom re​za​nom is​pod gru​di skri​va​la bla​gu ner​vo​zu, brb​lja​vo ju je
poz​dra​vi​la. Evylyn se nije svi​dje​la, ali je njen muž na​išao na nje​no po​pri​lič​no
odo​bra​va​nje. Imao je pro​nic​lji​ve pla​ve oči i pri​rod​ni ta​lent da se svi​di lju​di​ma
koji bi mu po​mo​gli u us​po​nu u druš​tvu da nije po​gri​je​šio i oči​gled​no se pre​‐
ra​no ože​nio.
„Za​do​volj​stvo mi je upoz​na​ti Pi​pe​ro​vu su​pru​gu“, re​kao je jed​nos​tav​no.
„Čini se da ćemo se vaš su​prug i ja ubu​du​će čes​to vi​đa​ti.“
Nak​lo​ni​la se, ljup​ko se na​smi​je​ši​la i okre​nu​la se da poz​dra​vi os​ta​le: Mil​to​na
Pi​pe​ra, Ha​rol​do​vog ti​hog, ne​na​met​lji​vog mla​đeg bra​ta; Lowri​eje​ve, Je​ssie i
Toma; svo​ju ne​uda​nu ses​tru Ire​ne; i na​po​s​ljet​ku Joea Am​ble​ra, ne​po​prav​lji​vog
ne​že​nju i Ire​ne​ina vje​či​tog deč​ka.
Ha​rold ih je po​veo na ve​če​ru.
„Ve​če​ras ima​mo punč“, obja​vio je ve​se​lo – Evylyn je vi​dje​la da je već ku​‐
šao svoj pri​pra​vak – „pa neće biti kok​te​la osim pun​ča. Ovaj punč je naj​ve​će
pos​tig​nu​će moje su​pru​ge, gos​po​đo Ahe​arn. Dat će vam re​cept ako že​li​te, ali
zbog male“ – uhva​tio je su​pru​gin po​gled – „zbog male spri​je​če​nos​ti ovu run​‐
du sam ja na​pra​vio. Evo!“
Punč je slu​žen či​ta​vo vri​je​me ve​če​re. Pri​mi​je​tiv​ši kako su Ahe​arn i Mil​ton
Pi​per i sve žene od​ma​hi​va​li gla​va​ma kad bi ih slu​žav​ka upi​ta​la žele li još,
Evylyn je zna​la da je bila u pra​vu što se tiče zdje​le. Još je bila na​po​la puna.
Od​lu​či​la je da će pos​li​je iz​rav​no upo​zo​r i​ti Ha​rol​da, ali kad su gos​po​đe us​ta​le
od sto​la, gos​po​đa Ahe​arn ju je za​sko​či​la i uvuk​la u raz​go​vor o gra​do​vi​ma i
kro​ja​či​ma u ko​jem je su​dje​lo​va​la uljud​no hi​ne​ći za​ni​ma​nje.
„Mno​go smo se se​li​li“, brb​lja​la je gos​po​đa Ahe​arn, bje​so​muč​no ki​ma​ju​ći
 www.balkandownload.org

gla​vom. „Oh, da, do​sad ni​smo ni u jed​nom gra​du dugo os​ta​li – ali na​dam se
da ćemo ov​dje os​ta​ti za​uvi​jek. Svi​đa mi se ov​dje, a vama?“
„Pa, zna​te, ov​dje ži​vim odu​vi​jek, i zato sva​ka​ko...“
„Oh, to je is​ti​na“, rek​la je gos​po​đa Ahe​arn i na​smi​ja​la se. „Cla​ren​ce mi je
uvi​jek go​vo​r io da se mo​rao ože​ni​ti že​nom ko​joj je mo​gao doći i reći: ‘Su​tra se
se​li​mo u Chi​ca​go, pa se poč​ni pa​ki​ra​ti.’“
„Doš​lo je do​tle da ni​sam oče​ki​va​la da ćemo se ikad ig​dje skra​si​ti.“ Opet se
na​smi​ja​la svo​jim ma​lim smi​je​hom; Evylyn je sum​nja​la da je to bio smi​jeh ko​‐
jeg je ču​va​la za druš​tve​ne pri​go​de.
„Vje​ru​jem da je vaš su​prug vrlo spo​so​ban.“
„Oh, da“, uvje​r i​la ju je gos​po​đa Ahe​arn rev​no. „Moj Cla​ren​ce je pa​me​tan.
Ima ide​je i ima en​tu​zi​jaz​ma, zna​te. Doz​na što želi, a onda to uzme.“
Evylyn je kim​nu​la. Pi​ta​la se jesu li mu​škar​ci u bla​go​va​oni​ci još uvi​jek pili
punč. Gos​po​đa Ahe​arn joj je nas​ta​vi​la is​pre​ki​da​no pri​ča​ti svo​ju pri​ču, ali
Evylyn ju je pres​ta​la slu​ša​ti. Do njih je do​pro prvi mi​r is ci​ga​ra. Kuća za​pra​vo
uop​će nije bila ve​li​ka, raz​miš​lja​la je. Za ovak​vih ve​če​r i u knjiž​ni​ci bi se dim
mo​gao re​za​ti no​žem i slje​de​ćeg dana su mo​ra​li sa​ti​ma os​ta​vi​ti otvo​re​ne pro​zo​‐
re kako bi se us​ta​ja​li mi​r is iz​ra​čio iz za​vje​sa. Mo​žda bi ovo part​ner​stvo mo​‐
glo.... Po​če​la je raz​miš​lja​ti o no​voj kući...
Glas gos​po​đe Ahe​arn pre​ki​nuo ju je u raz​miš​lja​nji​ma:
„Stvar​no bih vam bila za​hval​na za re​cept ako ga ima​te neg​dje za​pi​sa​nog..
Iz bla​go​va​oni​ce se za​čuo zvuk stru​ga​nja sto​li​ca po podu i mu​škar​ci su ušli.
Evylyn je od​mah pos​ta​lo jas​no da su se nje​ni naj​go​r i stra​ho​vi obis​ti​ni​li. Ha​rold
je bio cr​ven u licu i pri​čao je po​ma​lo ne​raz​go​vjet​no, a Tom Lowrie je po​sr​tao
u hodu i uma​lo sjeo Ire​ne u kri​lo kad se po​ku​šao za​va​li​ti na kauč po​kraj nje.
Os​tao je sje​di​ti on​dje i pro​ma​tra​ti druš​tvo zbu​nje​no trep​ću​ći. Evylyn mu je
po​ku​ša​la uz​vra​ti​ti is​tom mje​rom, ali je to nije ni naj​ma​nje za​bav​lja​lo. Joe Am​‐
bler se za​do​volj​no smje​škao i puć​kao svo​ju ci​ga​ru. Je​di​no Ahe​arn i Mil​ton Pi​‐
per nisu po​ka​zi​va​li zna​ko​ve pri​pi​tos​ti.
„Ovo je kra​san grad, Ahe​arn“, re​kao je Am​bler, „vi​djet ćete.“
„I sâm sam tako za​klju​čio“, re​kao je Ahe​arn uljud​no.
„Pos​tat će vam i ugod​ni​jim“, re​kao je Ha​rold, en​tu​zi​jas​tič​no ki​ma​ju​ći, „ako
bude po mom.“
Po​čeo je pje​va​ti hva​los​pje​ve gra​du i Evylyn se ne​ugod​no za​pi​ta​la je li svi​ma
bio do​sa​dan kao njoj. Iz​gle​da da nije. Svi su ga pa​ž​lji​vo slu​ša​li. Evylyn se uba​ci​‐
la čim je na​pra​vio prvu pa​uzu.
„Gdje sta​nu​je​te, gos​po​di​ne Ahe​arn?“ upi​ta​la je za​in​te​re​si​ra​no. Onda se sje​‐
ti​la da joj je gos​po​đa Ahe​arn već rek​la, ali nije bilo važ​no. Ha​rold nije smio to​‐
li​ko pri​ča​ti. Kad bi po​pio, na​pra​vio bi od sebe tak​vog ma​gar​ca. Ali on ih je od​‐
mah pre​ki​nuo.
„Ova​ko, Ahe​ar​ne. Prvo tre​baš naći kuću na bri​je​gu. Uzmi Ste​ar​ne Ho​use ili
Rid​geway Ho​use. Tako da lju​di poč​nu go​vo​r i​ti: Ono je Ahe​arn Ho​use. To os​‐
tav​lja do​jam so​lid​nos​ti.“
Evylyn je po​cr​ve​nje​la. Ovo uop​će nije do​bro zvu​ča​lo. Me​đu​tim, či​ni​lo se
kao da Ahe​arn i da​lje ni​šta nije pri​mje​ći​vao. Samo je oz​bilj​no kim​nuo.
„Jes​te li po​gle​da​li...“ Ali nje​ne ri​je​či nit​ko nije čuo jer je Ha​rold nas​ta​vio
gr​mje​ti.
„Na​đi​te kuću – to ‘e po​če​tak. Onda upoz​naj​te lju​de. Grad pri​doš​li​ce is​po​‐
čet​ka tre​ti​ra sno​bov​ski, al’ ne dugo. Kad vas upoz​na​ju, svi​djet ćete se – „ za​ma​‐
hom ruke obu​hva​tio je Ahe​ar​na i nje​go​vu ženu – „lju​di​ma. Bit će su​per pri​‐
jaz​ni jed​nom kad svla​da​ju prvu pre-pre-pre​re​ku...“ Pro​gu​tao je, pa na​po​kon
us​pio toč​no iz​go​vo​r i​ti „pre​pre​ku“.
Evylyn je mo​le​ći​vo po​gle​da​la svog šur​ja​ka, no pri​je nego što se on us​pio
umi​je​ša​ti, Tom Lowrie je ne​što po​čeo mrm​lja​ti kroz uga​še​nu ci​ga​ru koju je
čvr​sto stis​nuo među zu​bi​ma.
„Hmi​hio ham ha..“
„Što?“ upi​tao je Ha​rold oz​bilj​no.
Tom je re​zig​ni​ra​no na je​dvi​te jade iz​vu​kao ci​ga​ru iz usta – to jest, iz​vu​kao
je ko​mad, a onda buč​no isp​lju​nuo os​ta​tak pre​ko ci​je​le pros​to​r i​je, gdje je vla​žan
i mlo​hav sle​tio u kri​lo gos​po​đe Ahe​arn.
„‘Pros​ti​te“, pro​mrm​ljao je i us​tao kao da na​mje​ra​va poći po nje​ga. Mil​to​‐
no​va ruka na nje​go​voj jak​ni na vri​je​me ga je spri​je​či​la i gos​po​đa Ahe​arn je
pri​lič​no gra​ci​oz​no ote​pla du​han sa svo​je suk​nje na pod, ni​jed​nom ga ne po​‐
gle​dav​ši.
„‘Tio sam reć’“, nas​ta​vio je Tom ne​raz​go​vi​jet​no, „pri​je one nez​go​de“ – u
znak is​pri​ke je za​mah​nuo ru​kom u smje​ru gos​po​đe Ahe​arn – „‘tio sam reć’ da
sam čuo što je u po​za​di​ni one pri​če s la​danj​skim klu​bom.“
Mil​ton se nag​nuo i ne​što mu šap​nuo na uho.
„Os​ta​vi me“, re​kao je Tom mr​zo​volj​no, „znam što pri​čam. Zbog tog su i
doš​li.“
 www.balkandownload.org

Evylyn je sje​di​la u pa​ni​ci, po​ku​ša​va​ju​ći na​tje​ra​ti usta da obli​ku​ju ri​je​či. Pri​‐

mi​je​ti​la je po​drug​lji​vi iz​raz lica svo​je ses​tre i tam​no ru​me​ni​lo na licu gos​po​đe
Ahe​arn. Ahe​arn je gle​dao do​lje u sat koji mu je vi​sio na lan​cu i igrao se nji​me.
„Čuo sam ‘ko vam bra​ni da se pri​dru​ži​te i mogu vam reć’ da nije ni​šta bo​lji
od vas. Mogu vam sve sre​di​ti. Mog’o sam i pri​je al’ vas ni​sam znao. Ha​rol’ mi
je rek’o kak’ vam je žao zbog sve​ga...“
Mil​ton Pi​per se odjed​nom nes​pret​no oso​vio na noge. Idu​ćeg tre​nut​na svi
su na​pe​to sta​ja​li i Mil​ton je žur​no objaš​nja​vao kako mora ra​ni​je oti​ći, a Ahe​ar​‐
no​vi su ga vrlo po​zor​no slu​ša​li. Onda je gos​po​đa Ahe​arn pro​gu​ta​la i s usi​lje​‐
nim smi​je​škom se okre​nu​la Je​ssie. Evylyn je gle​da​la kako Tom po​sr​će na​pri​jed
i stav​lja ruku na Ahe​ar​no​vo rame – a onda je odjed​nom kraj svog lak​ta za​ču​la
novi, za​bri​nu​ti glas. Okre​nuv​ši se, za​tek​la je on​dje dru​gu slu​žav​ku, Hil​du.
„Mo​lim vas, gos​po​đo Pi​per, mis​lim da se Ju​li​ena po​sje​ko​ti​na in​fi​ci​ra​la. Sva
je na​te​če​na, obra​zi su joj vru​ći i ste​nje i jeca...“
„Ju​lie nije do​bro?“ upi​ta​la je Evylyn oš​tro i za​ba​va je odjed​nom pala u dru​‐
gi plan. Brzo se okre​nu​la, po​gle​dom po​tra​ži​la gos​po​đu Ahe​arn i priš​la joj.
„Mo​lim vas, opros​ti​te, gos​po​đo...“, na tre​nu​tak joj je za​bo​ra​vi​la ime, ali je
sve​jed​no nas​ta​vi​la: „Moja dje​voj​či​ca se raz​bo​lje​la. Sići ću kad uz​mog​nem.“
Okre​nu​la se i brzo po​tr​ča​la uza stu​be, a u gla​vi joj je os​ta​la ko​šmar​na sli​ka
dima ci​ga​ra i glas​nog raz​go​vo​ra u sre​di​štu pros​to​r i​je koji kao da je pre​ras​tao u
sva​đu.
Upa​liv​ši svje​tlo u dje​čjoj sobi, za​tek​la je Ju​lie kako se groz​ni​ča​vo ba​ca​ka i
gla​sa ti​him je​ca​ji​ma. Sta​vi​la joj je ruku na obra​ze. Go​rje​li su. S uzvi​kom je pod
po​kri​va​čem po​tra​ži​la nje​nu šaku. Hil​da je ima​la pra​vo. Či​tav pa​lac je bio na​te​‐
čen do za​peš​ća, a u sre​di​štu je bio upa​lje​ni čir. Otro​va​nje krvi, užas​nu​to je
uzvik​nu​la u sebi. Za​voj se po​mak​nuo i u po​sje​ko​ti​nu je ušla neka pr​ljav​šti​na.
Po​re​za​la se oko tri – sad je bilo go​to​vo je​da​na​est. Osam sati. Otro​va​nje krvi
nije se mo​glo ra​zvi​ti tako brzo.
Po​ju​r i​la je do te​le​fo​na.
Dok​to​ra Mar​ti​na, koji je ži​vio pre​ko puta, nije bilo kod kuće. Dok​tor Fo​ul​‐
ke, nji​hov obi​telj​ski li​ječ​nik, nije se jav​ljao na te​le​fon. Groz​ni​ča​vo je raz​miš​lja​la
i u oča​ju na​zva​la svog spe​ci​ja​lis​ta za grlo, bje​so​muč​no gri​zu​ći us​ni​cu dok je on
tra​žio bro​je​ve još dva​ju li​ječ​ni​ka. Ti​je​kom tog na​iz​gled be​sko​nač​nog če​ka​nja
uči​ni​lo joj se da iz pri​zem​lja čuje po​vi​še​ne gla​so​ve, no tre​nut​no je bila u dru​‐
gom svi​je​tu. Na​kon pet​na​est mi​nu​ta us​pje​la je do​bi​ti li​ječ​ni​ka koji je zvu​čao
lju​ti​to i na​mr​go​đe​no jer ga je di​gla iz kre​ve​ta. Po​tr​ča​la je na​trag u dje​čju sobu
i po​no​vo pre​gle​da​la Ju​li​enu ruku. Uči​ni​la joj se još više na​te​če​nom.
„Oh, Bože!“ uzvik​nu​la je, klek​nu​la po​kraj kre​ve​ta i po​če​la gla​di​ti Ju​lie po
kosi. S neo​dre​đe​nom ide​jom da bi tre​ba​lo do​ni​je​ti vru​će vode, us​ta​la je i kre​‐
nu​la pre​ma vra​ti​ma, ali je čip​ka nje​ne ha​lji​ne za​pe​la o ogra​du kre​ve​ta i pala je
ko​li​ko je duga i ši​ro​ka. Usko​be​lja​la se na noge i sta​la bje​so​muč​no po​te​za​ti čip​‐
ku. Kre​vet se po​mak​nuo i Ju​lie je zas​te​nja​la. Evylyn je pr​sti​ma koji je odjed​‐
nom više nisu slu​ša​li pro​naš​la na​bor na pred​nji​ci ha​lji​ne, otrg​nu​la ci​je​lu čip​ku i
odju​r i​la iz pros​to​r i​je.
U hod​ni​ku je za​ču​la samo je​dan po​vi​še​ni, upor​ni glas, no dok je sti​gla do
vrha ste​pe​ni​ca glas je utih​nuo, a vanj​ska vra​ta su se za​lu​pi​la.
Ugle​da​la je glaz​be​nu sobu. On​dje su bili još samo Ha​rold i Mil​ton. Po​to​nji
se nas​la​njao na sto​li​cu, vrlo bli​je​da lica, ra​skop​ča​nog ovrat​ni​ka i ovje​še​nih usta
koja su se mi​ca​la bez ri​je​či.
„Što je bilo?“
Mil​ton ju je ner​voz​no po​gle​dao.
„Ima​li smo mali su​kob...“
Onda ju je Ha​rold pri​mi​je​tio, mu​ko​tr​p​no se us​pra​vio i po​čeo go​vo​r i​ti.
„Vri​je​đat’ mog bra​ti​ća u mo​joj vlas​ti​toj kući. Prok​le​ti no​vo​pe​če​ni bo​ga​taš.
Vri​je​đat’ mog bra​ti​ća...“
„Tom se su​ko​bio s Ahe​ar​nom i Ha​rold se umi​je​šao“, re​kao je Mil​ton.
„Moj Bože, Mil​to​ne“, uzvik​nu​la je Evylyn, „zar nisi mo​gao ne​što po​du​ze​‐
ti?“
„Po​ku​šao sam...“
„Ju​lie je bo​les​na“, pre​ki​nu​la ga je ona, „rana joj se in​fi​ci​ra​la. Odve​di ga u
kre​vet ako mo​žeš.“
Ha​rold je po​dig​nuo po​gled.
„Ju​lie je bo​les​na?“
Ne obra​ća​ju​ći paž​nju na nje​ga, Evylyn se pro​gu​ra​la kroz bla​go​va​oni​cu, gdje
je na svoj užas opa​zi​la ve​li​ku zdje​lu za punč kako još uvi​jek sto​ji na sto​lu s
otop​lje​nim le​dom na dnu. Čula je ko​ra​ke na ste​pe​ni​ca​ma – to je Mil​ton po​‐
ma​gao Ha​rol​du da se usp​ne – i Ha​rol​da kako mrm​lja: „Ma nije joj ni​šta.“
„Ne daj mu da ide u dje​čju sobu!“ po​vi​ka​la je.
Sati su se sto​pi​li u noć​nu moru. Li​ječ​nik je sti​gao ne​što pri​je po​no​ći i za
pola sata pro​bu​šio čir. Oti​šao je u dva, dav​ši joj bro​je​ve dva​ju bol​ni​čar​ki i obe​‐
 www.balkandownload.org

ćav​ši da će se vra​ti​ti u pola se​dam. Di​jag​no​za je bila otro​va​nje krvi.

U če​ti​r i je os​ta​vi​la Hil​du po​kraj Ju​li​ena kre​ve​ta, poš​la u svo​ju sobu, stre​sav​ši
se ski​nu​la ve​čer​nju ha​lji​nu i šut​nu​la je u ugao. Obuk​la je kuć​nu ha​lji​nu i vra​ti​‐
la se u dje​čju sobu, pos​lav​ši Hil​du da sku​ha kavu.
Tek se oko pod​ne​va pri​si​li​la da po​gle​da u Ha​rol​do​vu sobu. Za​tek​la ga je
bud​nog kako leži i ne​sret​no bu​lji u strop. Okre​nuo se i po​gle​dao je krv​lju
pod​li​ve​nim, praz​nim oči​ma. Na tre​nu​tak ga je to​li​ko mr​zi​la da nije mo​gla go​‐
vo​r i​ti. Onda se s kre​ve​ta za​čuo pro​mu​kao glas.
„Ko​li​ko je sati?“
„Pod​ne.“
„Baš sam na​pra​vio bu​da​lu...“
„Nije važ​no“, rek​la je oš​tro. „Ju​lie ima otro​va​nje krvi. Mo​žda“ – ri​je​či su
joj za​pe​le u grlu – „mis​le da će joj mo​žda mo​ra​ti am​pu​ti​ra​ti ruku.“
„Što?“
„Po​re​za​la se na onu – onu zdje​lu.“
„Si​noć?“
„Oh, zar je važ​no?“ uzvik​nu​la je. „Ima otro​va​nje krvi. Zar ne ču​ješ?“
Zbu​nje​no ju je po​gle​dao i na​po​la se us​pra​vio u kre​ve​tu.
„Odje​nut ću se“, re​kao je.
Nje​na ljut​nja je splas​nu​la i obu​zeo ju je go​le​mi umor i sa​ža​lje​nje pre​ma
nje​mu. U ko​nač​ni​ci, bila je to i nje​go​va ne​vo​lja.
„Da“, od​go​vo​r i​la je bez​volj​no, „mis​lim da bi to bilo naj​bo​lje.“
 IV.

Ako je Evylyni​na lje​po​ta u ra​nim tri​de​se​ti​ma još ok​li​je​va​la, ne​du​go na​kon

toga odjed​nom je do​ni​je​la od​lu​ku i pot​pu​no je na​pus​ti​la. Po​čet​na mre​ža bora
na nje​nom licu odjed​nom se pro​du​bi​la, a ruke, bo​ko​vi i noge su joj se odjed​‐
nom za​okru​ži​li. Ono što je po​če​lo kao na​vi​ka skup​lja​nja obr​va pre​ras​lo je u
iz​raz lica ko​jeg je no​si​la stal​no, dok je či​ta​la, go​vo​r i​la, čak i dok je spa​va​la. Bilo
joj je če​tr​de​set i šest.
Kao što to biva u ve​ći​ni obi​te​lji čije bo​gat​stvo opad​ne umjes​to da po​ras​te,
njen i Ha​rol​dov od​nos sveo se na neku vr​stu bez​boj​nog an​ta​go​niz​ma. U tre​‐
nu​ci​ma od​mo​ra gle​da​li su jed​no dru​go s to​le​ran​ci​jom kak​vu čo​vjek osje​ća
pre​ma sta​rom slom​lje​nom nas​lo​nja​ču. Evylyn bi se po​ma​lo za​bri​nu​la kad bi se
raz​bo​lio, a ina​če se tru​di​la ko​li​ko je mo​gla os​ta​ti ve​se​lom u de​pre​siv​nom ži​vo​‐
tu s ra​zo​ča​ra​nim čo​vje​kom.
Ve​čer obi​telj​skog bri​dža je za​vr​ši​la i odah​nu​la je s olak​ša​njem. Ve​če​ras je
gri​je​ši​la još više nego ina​če i nije je bilo bri​ga. Ire​ne nije tre​ba​la spo​me​nu​ti
kako je pje​ša​di​ja oso​bi​to opas​na. Nisu do​bi​li pi​smo već tri tjed​na i iako to nije
bilo ni​šta neo​bič​no, sve​jed​no je osje​ća​la ner​vo​zu. Na​rav​no da nije zna​la koje
su sve kar​te is​pa​le.
Ha​rold je po​šao na spa​va​nje, a ona je iz​iš​la na tri​jem da udah​ne malo svje​‐
žeg zra​ka. Ploč​ni​ke i tra​ti​ne oba​sja​va​la je jar​ka mje​se​či​na i Evylyn se na​po​la zi​‐
jev​nuv​ši, a na​po​la se na​smi​jav​ši sje​ti​la jed​ne duge lju​bav​ne ve​če​r i pod mje​se​či​‐
nom iz svo​je mla​dos​ti. Či​ni​lo joj se ne​vje​ro​jat​nim da joj se ži​vot ne​koć sas​to​‐
jao samo od tre​nut​nih lju​bav​nih veza. Sad joj se ži​vot sas​to​jao samo od tre​nut​‐
nih pro​ble​ma.
Je​dan pro​blem bila je Ju​lie. Ju​lie je bilo tri​na​est go​di​na i u po​s​ljed​nje vri​je​‐
me je pos​ta​ja​la sve svjes​ni​ja svog ne​dos​tat​ka i naj​ra​di​je je vri​je​me pro​vo​di​la
sama u svo​joj sobi či​ta​ju​ći. Pri​je ne​ko​li​ko go​di​na uža​sa​va​la se ide​je od​la​ska u
ško​lu i Evylyn se nije mo​gla na​tje​ra​ti da je po​ša​lje ona​mo. I tako je Ju​lie ras​la u
 www.balkandownload.org

maj​či​noj sje​ni, ža​los​no malo stvo​re​nje s umjet​nom ru​kom koju nije ni po​ku​ša​‐
va​la ko​r is​ti​ti, već ju je či​ta​vo vri​je​me snu​žde​no dr​ža​la u dže​pu. U zad​nje vri​je​‐
me po​če​la je ići na vjež​be jer se Evylyn bo​ja​la da će po​sve pres​ta​ti di​za​ti tu
ruku, ali čim bi vjež​be za​vr​ši​le, osim ako je ne bi bez​volj​no po​mak​la na maj​čin
zah​tjev, ru​či​ca bi se od​šu​lja​la na​trag u džep nje​ne ha​lji​ne. Evylyn joj je neko
vri​je​me na​ru​či​va​la ha​lji​ne bez dže​po​va, ali Ju​lie je na​kon toga či​ta​vih mje​sec
dana tako po​ku​nje​no ba​ulja​la po kući da je Evylyn po​pus​ti​la i više ni​kad nije
po​ku​ša​va​la slič​ne eks​pe​r i​men​te.
Do​nald je od sa​mog po​čet​ka bio druk​či​ji pro​blem. Dok je Ju​lie po​ku​ša​va​la
na​uči​ti da se ma​nje os​la​nja na nju, Do​nal​da je uza​lud po​ku​ša​va​la za​dr​ža​ti bli​že
sebi. Od​ne​dav​na na to nije mo​gla utje​ca​ti, jer je nje​go​va di​vi​zi​ja bila u ino​‐
zem​s​tvu već tri mje​se​ca.
Opet je zi​jev​nu​la. Ži​vot je za​is​ta bio za mla​de. Kako je ona samo sret​nu
mla​dost mo​ra​la ima​ti! Sje​ća​la se svog po​ni​ja Bi​jo​ua i puta u Euro​pu sa svo​jom
maj​kom kad joj je bilo osam​na​est...
„Vrlo, vrlo kom​pli​ci​ra​no“, rek​la je glas​no i oz​bilj​no mje​se​cu, pa se vra​ti​la
unu​tra i na​mje​ra​va​la za​tvo​r i​ti vra​ta kad je iz knjiž​ni​ce za​ču​la neki zvuk i trg​‐
nu​la se.
Bila je to Mar​t​ha, sre​do​vječ​na slu​žav​ka; sad su ima​li samo jed​nu.
„Dak​le, Mar​t​ha!“ rek​la je iz​ne​na​đe​no.
Mar​t​ha se brzo okre​nu​la.
„Oh, mis​li​la sam da ste gore. Samo sam...“
„Ne​što nije u redu?“
Mar​t​ha je ok​li​je​va​la.
„Ne, ja...“ Sta​ja​la je on​dje i vr​po​lji​la se. „Radi se o pi​smu, gos​po​đo Pi​per,
ko​jeg sam neg​dje sta​vi​la.“
„Pi​smu? Tvom pi​smu?“ upi​ta​la je Evylyn.
„Ne, bilo je adre​si​ra​no na vas. Doš​lo je ovog po​pod​ne​va, gos​po​đo Pi​per, sa
zad​njom po​štom. Po​štar mi ga je dao i onda je za​zvo​ni​lo zvo​no na straž​njim
vra​ti​ma. Dr​ža​la sam ga u ruci. Neg​dje sam ga mo​ra​la sta​vi​ti. Htje​la sam ga sad
po​ku​ša​ti pro​na​ći.“
„Kak​vo je to bilo pi​smo? Od gos​po​di​na Do​nal​da?“
„Nije, bila je to rek​la​ma, mo​žda, ili neko pos​lov​no pi​smo. Bilo je usko i du​‐
gač​ko, sje​ćam se.“
Po​če​li su pre​tra​ži​va​ti glaz​be​nu sobu, gle​da​ju​ći po plad​nje​vi​ma i ok​vi​ru ka​‐
mi​na, a onda su pre​tra​ži​li i knjiž​ni​cu, ru​ka​ma pi​pa​ju​ći po re​do​vi​ma knji​ga.
Mar​t​ha je u oča​ju zas​ta​la.
„Ne mogu se sje​ti​ti kud sam ga sta​vi​la. Otiš​la sam rav​no u ku​hi​nju. Mo​žda
je u bla​go​va​oni​ci.“ S no​vom na​dom kre​nu​la je u bla​go​va​oni​cu, ali se iz​ne​na​da
okre​nu​la kad je iza sebe za​ču​la na​gli uz​dah. Evylyn se sru​ši​la u Mor​r i​so​vu sto​‐
li​cu, na​mr​šte​nih obr​va, bje​so​muč​no trep​ću​ći oči​ma.
„Je li vam do​bro?“
Neko vri​je​me nije ni​šta od​go​vo​r i​la. Evylyn je sje​di​la on​dje pot​pu​no mir​no
i Mar​t​ha je gle​da​la kako joj se gru​di ubr​za​no dižu i spu​šta​ju.
„Je li vam zlo?“ po​no​vi​la je.
„Ne“, rek​la je Evylyn po​la​ko, „ali znam gdje je pi​smo. Odi, Mar​t​ha. Znam
gdje je.“
Mar​t​ha se u čudu po​vuk​la, a Evylyn je i da​lje sje​di​la on​dje. Samo su joj se
mi​ši​ći oko oči​ju mi​ca​li – ste​za​li i opu​šta​li i po​no​vo ste​za​li. Sad je zna​la gdje je
pi​smo – zna​la je to s pot​pu​nom si​gur​noš​ću, kao da ga je sama on​dje sta​vi​la. I
osje​ća​la je ins​tin​k​tiv​no i ne​upit​no kak​vo je to bilo pi​smo. Bilo je du​gač​ko i
usko po​put rek​la​me, ali je u kutu ve​li​kim slo​vi​ma pi​sa​lo Mi​nis​tar​stvo obra​ne, a
is​pod toga ma​njim slo​vi​ma Služ​be​na oba​vi​jest. Zna​la je da leži tamo u ve​li​koj
zdje​li s nje​nim ime​nom na​pi​sa​nim tin​tom iz​va​na i vi​ješ​ću koja će joj ubi​ti
dušu unu​tra.
Ne​si​gur​no us​tav​ši, kre​nu​la je u bla​go​va​oni​cu, pri​dr​ža​va​ju​ći se ru​ka​ma za
re​ga​le s knji​ga​ma i do​vra​tak. Slje​de​ći tre​nu​tak na​pi​pa​la je pre​ki​dač i upa​li​la
svje​tlo.
Zdje​la je sta​ja​la on​dje, odra​ža​va​ju​ći elek​trič​no svje​tlo u gri​miz​nim kva​dra​‐
ti​ma obrub​lje​nim cr​nim i žu​tim kva​dra​ti​ma obrub​lje​nim pla​vim, ma​siv​na i
svje​tlu​ca​va, gro​te​sk​na i po​bje​do​nos​no zlos​lut​na. Priš​la je ko​rak bli​že i opet zas​‐
ta​la. Još je​dan ko​rak i vi​djet će pre​ko ruba i unu​tra. Još je​dan ko​rak i vi​djet će
bi​je​li rub... Još je​dan ko​rak... Ruke su joj pale na ne​rav​nu, hlad​nu po​vr​ši​nu...
Slje​de​ćeg tre​nut​ka de​ra​la je omot​ni​cu, prt​lja​ju​ći oko ne​kog tvr​do​gla​vog na​‐
bo​ra, dr​že​ći pi​smo pred so​bom dok je u nju zu​r i​la bi​je​la stra​ni​ca is​pi​sa​na pi​sa​‐
ćim stro​jem. Tre​nu​tak pos​li​je pi​smo je po​put pti​ce od​le​pr​ša​lo na pod. Kuća
koja je samo tre​nu​tak pri​je zu​ja​la oko nje naj​ed​nom se či​ni​la vrlo ti​hom. Kroz
otvo​re​na ulaz​na vra​ta ušu​ljao se da​šak zra​ka, no​se​ći sa so​bom zvuk mo​to​ra u
pro​la​zu. Za​ču​la je tihe zvu​ko​ve odoz​go, a po​tom đa​vo​lju buku u ci​je​vi​ma za
vodu iza re​ga​la s knji​ga​ma – njen su​prug je gore otvo​r io sla​vi​nu...
 www.balkandownload.org

U tom tre​nut​ku uči​ni​lo joj se kao da ovo ipak nije Do​nal​dov tre​nu​tak, već
da je Do​nald samo pos​lu​žio kao nova ste​pe​ni​ca u pod​muk​lom su​ko​bu koji se
u iz​ne​nad​nim na​va​la​ma i du​gim, bez​volj​nim pa​uza​ma odvi​jao iz​me​đu nje i te
stva​r i hlad​ne i zlo​kob​ne lje​po​te, zlob​nog dara od mu​škar​ca ko​jeg je već odav​‐
no za​bo​ra​vi​la. Le​ža​la je on​dje, ma​siv​na, tmur​na i pa​siv​na u sre​di​štu nje​ne kuće
kao što je le​ža​la go​di​na​ma, ba​ca​ju​ći oko sebe le​de​ne zra​ke kao da te gle​da ti​‐
su​ću oči​ju koje su se is​kriv​lje​no sta​pa​le jed​ne s dru​gi​ma, ni​kad ne sta​re​ći, ni​‐
kad se ne mi​je​nja​ju​ći.
Evylyn je sje​la na rub sto​la i oča​ra​na zu​r i​la u nju. Či​ni​lo joj se da se smi​je​ši,
vrlo okrut​nim os​mje​hom, kao da želi reći:
„Vi​diš, ovaj put te ni​sam mo​ra​la po​vri​je​di​ti iz​rav​no. Ni​sam se mo​ra​la tru​di​‐
ti. Znaš da sam ti ja uze​la sina. Znaš kako sam hlad​na i tvr​da i pre​kras​na jer si ti
ne​koć bila isto tako hlad​na i tvr​da i pre​kras​na.“
Uči​ni​lo joj se kao da se zdje​la naj​ed​nom pre​okre​nu​la, ras​teg​nu​la i po​če​la se
ši​r i​ti, pre​tvo​r iv​ši se u go​le​mi po​krov koji je svje​tlu​ca​vo i drh​ta​vo pre​krio či​ta​‐
vu pros​to​r i​ju, či​ta​vu kuću. Zi​do​vi su se po​la​ko is​to​pi​li u iz​ma​gli​cu i Evylyn ga
je vi​dje​la kako se i da​lje širi, sve da​lje i da​lje od nje, zak​la​nja​ju​ći joj po​gled na
da​le​ke ob​zo​re i sun​ca i mje​se​ce i zvi​jez​de, koji su se kroz nje​ga na​zi​ra​li još
samo kao tam​ne mr​lje. I pod njim su kro​či​li svi lju​di i sva svje​tlost koja je do​‐
pi​ra​la do njih pre​la​ma​la se i is​kriv​lja​va​la sve dok se sje​na nije či​ni​la kao svje​‐
tlost, a svje​tlost kao sje​na, sve dok se či​tav svi​jet nije pro​mi​je​nio i is​kri​vio pod
svje​tlu​ca​vom ku​po​lom zdje​le.
A onda se za​čuo uda​lje​ni pot​mu​li glas koji je odjek​nuo po​put kak​vog
muk​log zvo​na. Kre​nuo je iz sre​di​šta zdje​le, spus​tio se na tlo po go​le​mim stjen​‐
ka​ma i žud​no se od​bio pre​ma njoj.
Vi​diš, ja sam sud​bi​na“, za​ur​lao je glas, „i jača sam od va​ših sla​baš​nih pla​no​‐
va. Ja od​lu​ču​jem kako će sve za​vr​ši​ti i raz​li​ku​jem se od va​ših ma​lih sno​va. Ja
sam vri​je​me koje pro​la​zi, kraj lje​po​te i ne​is​pu​nje​na že​lja, i sve one ne​sre​će, za​‐
bu​ne i mali tre​nu​ci koji obli​ku​ju ključ​ne sate su moji. Ja sam iz​nim​ka koja ne
do​ka​zu​je ni​jed​no pra​vi​lo, ja sam gra​ni​ca do koje ide tvo​ja kon​tro​la, ja sam za​‐
čin u jelu ži​vo​ta.“
Pot​mu​li glas je utih​nuo i nje​go​vi odje​ci su se ot​ko​tr​lja​li pre​ko ci​je​le zem​lje
do ru​bo​va zdje​le koja je oz​na​ča​va​la gra​ni​cu svi​je​ta, po​pe​li se po go​le​mim
stjen​ka​ma na​trag do nje​nog sre​di​šta i on​dje još tre​nu​tak bru​ja​li, a onda su za​‐
mr​li. Po​tom su se go​le​me stjen​ke po​če​le po​la​ko pri​bli​ža​va​ti i za​tva​ra​ti oko nje,
sma​nju​ju​ći se sve više i više, pri​la​ze​ći joj sve bli​že i bli​že kao da će je zdro​bi​ti.
Kad je stis​nu​la šake, oče​ku​ju​ći uda​rac hlad​nog stak​la, zdje​la se odjed​nom trg​‐
nu​la, pre​okre​nu​la i os​ta​la le​ža​ti na sto​li​ću, sjaj​na i ne​do​ku​či​va, odra​ža​va​ju​ći u
sto​ti​na​ma priz​mi be​sko​nač​no mnoš​tvo raz​no​boj​nih blje​sa​ka i od​sja​ja u ko​ji​ma
se kri​ža​la i is​pre​pli​ta​la svje​tlost.
Hlad​ni vje​tar opet je za​pu​hao kroz ulaz​na vra​ta i Evylyn je s očaj​nič​kom,
bje​so​muč​nom ener​gi​jom obje​ma ru​ka​ma oba​vi​la zdje​lu. Mora biti brza –
mora biti jaka. Na​pe​la je ruke dok je nisu za​bo​lje​le, za​te​žu​ći tan​ke tra​ke mi​ši​ća
pod svo​jim me​kim me​som, i s ve​li​kim na​po​rom je po​dig​nu​la. Osje​ti​la je kako
joj hlad​ni vje​tar puše po le​đi​ma na mjes​tu gdje joj se ha​lji​na ras​pa​ra​la od na​‐
pre​za​nja i kre​nu​la mu usu​sret, po​sr​ću​ći pod ve​li​kom te​ži​nom kroz knjiž​ni​cu i
pre​ma ulaz​nim vra​ti​ma. Mora biti brza – mora biti jaka. Krv joj je pot​mu​lo
tut​nja​la u ru​ka​ma i ko​lje​na su joj ne​pres​ta​no kle​ca​la, ali je bio do​bar osje​ćaj
dr​ža​ti u ru​ka​ma hlad​no stak​lo.
Od​te​tu​ra​la je van kroz ulaz​na vra​ta i do ka​me​nih ste​pe​ni​ca. Sku​piv​ši sva​ki
atom sna​ge svo​je duše i ti​je​la za taj po​s​ljed​nji na​por, na​po​la se okre​nu​la. Dok
je po​ku​ša​va​la zdje​lu is​pus​ti​ti iz pr​sti​ju, nje​ni utr​nu​li pr​sti je​dan tre​nu​tak su se
za​dr​ža​li na nje​noj hra​pa​voj po​vr​ši​ni. U tom tre​nut​ku se po​s​kliz​nu​la, iz​gu​bi​la
rav​no​te​žu i stro​po​šta​la se, u ru​ka​ma još uvi​jek dr​že​ći zdje​lu, pa​da​ju​ći do​lje i
do​lje...
Pre​ko puta su se upa​li​la svje​tla. Pad se čuo do kra​ja uli​ce i pje​ša​ci su do​tr​ča​‐
li u čudu. Gore se je​dan umo​ran čo​vjek koji je već bio na rubu sna na​glo pro​‐
bu​dio, a jed​na dje​voj​či​ca je za​cvi​lje​la u ne​mir​nom snu. A pre​ko ci​je​log mje​se​‐
či​nom oba​sja​nog ploč​ni​ka oko ne​po​mič​ne, crne pri​li​ke sto​ti​ne stak​le​nih priz​‐
mi, ko​ca​ka i kr​ho​ti​na odra​ža​va​lo je svje​tlost, blje​ska​ju​ći pla​vo, crno obrub​lje​no
žu​tim, žuto i gri​miz​no obrub​lje​no cr​nim.
 www.balkandownload.org

Bernice se šiša
na kratko

I.

Kad bi se smra​či​lo u su​bot​nju ve​čer, s prve start​ne po​zi​ci​je na golf igra​li​štu

pro​zo​r i la​danj​skog klu​ba iz​gle​da​li bi kao žuto pros​trans​tvo iz​nad cr​nog va​lo​vi​‐
tog oce​ana. Va​lo​ve tog oce​ana, da tako ka​že​mo, či​ni​le su gla​ve broj​nih zna​ti​‐
želj​nih no​sa​ča pa​li​ca, ne​ko​li​ci​na do​miš​lja​ti​jih šo​fe​ra i glu​ha ses​tra pro​fe​si​onal​‐
nog igra​ča gol​fa, a s nji​ma je obič​no bilo i ne​ko​li​ko za​lu​ta​lih, bun​tov​nič​kih va​‐
lo​va koji su se mo​gli ot​ko​tr​lja​ti unu​tra da su to že​lje​li. Oni su či​ni​li ga​le​r i​ju.
Par​ter je bio unu​tra. Sas​to​jao se od ple​te​nih sto​li​ca po​re​da​nih u krug uza
zi​do​ve pros​to​r i​je koja je is​to​vre​me​no slu​ži​la kao klup​ska pros​to​r i​ja i ples​na
dvo​ra​na. Na su​bot​njim ple​so​vi​ma sas​to​jao se uglav​nom od žena, jata sre​do​‐
vječ​nih gos​po​đa pro​dor​nih po​gle​da i le​de​nih srca skri​ve​nih iza na​oča​la i krup​‐
nih gru​di. Nji​ho​va je glav​na funk​ci​ja bila kri​tič​ka. Kat​kad bi i pre​ko svo​je vo​‐
lje po​ka​zi​va​le div​lje​nje, ali ni​kad odo​bra​va​nje, jer je među gos​po​đa​ma koje su
preš​le tri​de​set i petu op​će​poz​na​to da kad mla​di svi​jet lje​ti ple​še, to čini s naj​‐
go​r im mo​gu​ćim na​mje​ra​ma i ako ga se ne stri​je​lja ka​me​nim po​gle​di​ma, od​‐
bje​gli pa​ro​vi za​ple​sat će po ku​to​vi​ma čud​ne bar​bar​ske ple​so​ve, a po​pu​lar​ni​je i
opas​ni​je dje​voj​ke kat​kad će se lju​bi​ti s deč​ki​ma u par​ki​ra​nim li​mu​zi​na​ma usi​‐
dje​li​ca koje ni​šta ne sum​nja​ju.
No ovaj krug kri​ti​ča​ra u ko​nač​ni​ci ipak nije do​volj​no bli​zu po​zor​ni​ci da bi
vi​dio lica glu​ma​ca i uhva​tio sup​til​ni​je in​te​rak​ci​je među nji​ma. Mo​gao se samo
mr​šti​ti i na​gi​nja​ti, pos​tav​lja​ti pi​ta​nja i iz​vla​či​ti za​do​vo​lja​va​ju​će za​ključ​ke iz
svo​jeg sku​pa pos​tu​la​ta, kao što je onaj da je sva​ki mla​dić s po​za​maš​nim pri​ho​‐
dom bio pro​go​njen po​put ja​re​bi​ce. Ni​kad nije is​tin​ski ra​zu​mio dra​mu pro​mje​‐
nji​vog, po​lu​okrut​nog svi​je​ta ado​les​cen​ci​je. Lože, or​kes​tar, glav​nu pos​ta​vu i
zbor či​ni​lo je mnoš​tvo lica i gla​so​va koji su se nji​ha​li uz tre​pe​ra​ve afrič​ke rit​‐
mo​ve Dye​ro​vog ples​nog or​kes​tra.
Od šes​na​es​to​go​diš​njeg Oti​sa Or​mon​dea, ko​jem su os​ta​le još dvi​je go​di​ne u
sred​njoj ško​li Hil​ls Sc​ho​ol, do G. Re​ecea Stod​dar​da, nad či​jom ko​mo​dom kod
kuće je vi​sje​la di​plo​ma prav​ni​ka s Har​var​da; od male Ma​de​le​ine Ho​gue, koja
se još nije na​vik​la na svo​ju fri​zu​ru, do Be​ssie Ma​cRae, koja je bila duša za​ba​ve
već mal​či​ce pre​du​go, više od de​set go​di​na, ovo druš​tvan​ce bilo je u sre​di​štu
po​zor​ni​ce, a nje​go​vi čla​no​vi su ujed​no bili i je​di​ni koji su ima​li neo​me​tan po​‐
gled na nju.
Na​kon ne​ko​li​ko ki​čas​tih za​vr​š​nih nota glaz​ba sta​je. Pa​ro​vi iz​mje​nju​ju
umjet​ne, auto​mat​ske os​mje​he, ša​lji​vo po​nav​lja​ju „la-di-da-da-dam-dam“, a
onda se uz​di​že ža​mor mla​dih žen​skih gla​so​va koji nad​gla​sa​va apla​uz.
Par ra​zo​ča​ra​nih mla​dih la​vo​va koji su os​ta​li na po​di​ju bez part​ne​r i​ca bez​‐
volj​no se pov​la​či na​trag do zida, jer ovi ljet​ni ple​so​vi nisu kao buč​ne bo​žič​ne
za​ba​ve. Ljet​ni ple​so​vi sma​tra​li su se tek ugod​no to​pli​ma i uz​bud​lji​vi​ma, tako da
su se čak i mla​đi ože​nje​ni lju​di di​za​li i ple​sa​li drev​ne val​ce​re i zas​tra​šu​ju​će fok​‐
s​tro​te dok su ih nji​ho​va mla​đa bra​ća i ses​tre to​le​rant​no i za​bav​lje​no pro​ma​tra​‐
la.
War​ren McIn​tyre, opu​šte​ni po​laz​nik Ya​lea, koji je bio među ne​ko​li​ci​nom
mla​dih ne​sret​ni​ka koji su iz​vi​si​li, pi​pa​ju​ći je u dže​pu svo​je ve​čer​nje jak​ne po​‐
tra​žio ci​ga​re​tu i upu​tio se van na ši​ro​ku, na​po​la mrač​nu ve​ran​du gdje su za
sto​lo​vi​ma sje​di​li ra​š​tr​ka​ni pa​ro​vi, is​pu​nja​va​ju​ći noć oba​sja​nu svje​tilj​ka​ma ža​‐
mo​rom raz​go​vo​ra i smi​je​ha. Tu i tamo bi kim​nuo po​ko​jem znan​cu koji nije
bio pre​vi​še za​okup​ljen raz​go​vo​rom. Sva​ki put kad bi pro​šao po​red ne​kog para,
pri​sje​tio bi se na​po​la za​bo​rav​lje​nog dje​li​ća neke pri​če, jer su ži​vje​li u ma​lom
gra​di​ću gdje su svi zna​li sve o svi​ma. Pro​šao je po​kraj Jima Stra​ina i Et​hel De​‐
mo​rest, na pri​mjer, koji su pri​vat​no bili za​ru​če​ni već tri go​di​ne. Svi su zna​li da
će se Et​hel od​mah uda​ti za Jima čim us​pi​je za​dr​ža​ti po​sao du​lje od dva mje​se​‐
ca. A ipak su dje​lo​va​li tako ne​za​in​te​re​si​ra​no jed​no za dru​go i Et​hel je Jima
kat​kad pro​ma​tra​la tako umor​nim po​gle​dom, kao da se pi​ta​la za​što je ba​ci​la
oko na tak​vog bez​ve​z​nja​ko​vi​ća.
War​re​nu je bilo de​vet​na​est go​di​na i po​ma​lo je sa​ža​li​je​vao svo​je sta​re pri​ja​‐
te​lje koji nisu otiš​li na Is​tok na fa​kul​tet. No po​put ve​ći​ne mla​di​ća, kad je bio
 www.balkandownload.org

da​le​ko od kuće hva​lio se na​du​go i na​ši​ro​ko dje​voj​ka​ma iz svog gra​da. Bila je

tu Ge​ne​vi​eve Or​mon​de, koja je re​do​vi​to obi​la​zi​la ple​so​ve, za​ba​ve i no​go​met​ne
utak​mi​ce na Prin​ce​to​nu, Ya​leu, Wi​li​am​su i Cor​nel​lu; cr​no​oka Ro​ber​ta Dil​lon,
koja je među svo​jom ge​ne​ra​ci​jom bila sko​ro jed​na​ko slav​na kao Hi​ram Joh​n​‐
son ili Ty Cobb, i, na​rav​no, bila je tu Mar​jo​r ie Har​vey, koja je ima​la vi​lin​sko
lice i oča​ra​va​ju​ći je​zik, a osim toga su je već oprav​da​no sla​vi​li jer je na po​s​ljed​‐
njem sve​ča​nom balu u New Ha​ve​nu iz​ve​la pet okre​ta za re​dom.
War​ren, koji je odras​tao u kući pre​ko puta Mar​jo​r i​ene, dugo je „lu​do​vao“
za njom. Či​ni​lo se da mu je Mar​jo​r ie kat​kad uz​vra​ća​la osje​ća​je sla​baš​nom za​‐
hval​noš​ću, no pod​vrg​nu​la ga je svom ne​po​gre​ši​vom tes​tu i oz​bilj​no ga oba​vi​‐
jes​ti​la da ga ne voli. Njen test sas​to​jao se od toga da bi ga za​bo​ra​vi​la kad bi bili
raz​dvo​je​ni i za​bav​lja​la se s dru​gim deč​ki​ma. War​re​na je to obes​hra​bri​va​lo, oso​‐
bi​to jer je Mar​jo​r ie či​ta​vo lje​to pu​to​va​la ne​ka​mo na par dana i sva​ki put kad
bi se vra​ti​la War​ren bi dva-tri dana na​kon nje​nog po​vrat​ka na sto​lu u hod​ni​ku
Har​veye​vih gle​dao go​mi​lu po​šte adre​si​ra​ne na Mar​jo​r ie raz​li​či​tim mu​škim ru​‐
ko​pi​si​ma. Da stvar bude još gora, či​tav ko​lo​voz je kod nje u po​sje​tu bila nje​na
ses​trič​na Ber​ni​ce iz Eau Cla​irea i bilo je ne​mo​gu​će ulo​vi​ti Mar​jo​r ie na​sa​mo.
Uvi​jek je tre​ba​lo tra​ži​ti ne​ko​ga tko će ra​di​ti druš​tvo Ber​ni​ce. Kako se ko​lo​voz
pri​mi​cao kra​ju, to je pos​ta​ja​lo sve teže i teže.
Ko​li​ko god je obo​ža​vao Mar​jo​r ie, War​ren je mo​rao priz​na​ti da je ses​trič​na
Ber​ni​ce bila bez​na​dan slu​čaj. Bila je zgod​na, tam​ne kose i tam​no​pu​ta, ali nije
bila ni​ma​lo za​bav​na. Sva​ke su​bot​nje ve​če​r i iz duž​nos​ti bi ple​sao s njom da se
umi​li Mar​jo​r ie, ali mu je u nje​nom druš​tvu uvi​jek bilo smrt​no do​sad​no.
„War​re​ne“, mis​li mu je pre​ki​nuo tihi glas neg​dje kraj nje​go​va lak​ta. Kad se
okre​nuo, ugle​dao je Mar​jo​r ie, ru​me​nih obra​za i pre​kras​nu kao i ina​če. Kad mu
je po​lo​ži​la ruku na rame, uči​ni​lo mu se kao da ga je oba​sjao neki ne​vid​lji​vi
sjaj.
„War​re​ne“, šap​nu​la je, „uči​ni mi us​lu​gu – ple​ši s Ber​ni​ce. Za​gla​vi​la je s ma​‐
lim Oti​som Or​mon​de​om već pre​ko sat vre​me​na.“
War​re​nov sjaj je iz​bli​je​dio.
„Nema pro​ble​ma“, od​go​vo​r io je bez​volj​no.
„Ne lju​tiš se, ha? Po​bri​nut ću se da ne za​gla​viš s njom.“
„Nema frke.“
Mar​jo​r ie mu se na​smi​je​ši​la i taj os​mjeh mu je bio do​volj​na na​gra​da.
„An​đeo si i du​gu​jem ti ve​li​ku us​lu​gu.“
 Uz​dah​nuv​ši, an​đeo se ogle​dao oko sebe po ve​ran​di, ali Ber​ni​ce i Oti​sa Or​‐
mon​dea nije bilo na vi​di​ku. Od​lu​tao je na​trag unu​tra i on​dje za​te​kao Oti​sa
pred žen​skim to​ale​tom u sre​di​štu sku​pi​ne mla​di​ća koji su se gr​či​li od smi​je​ha.
Otis je ma​hao ne​kim ko​ma​dom drva koji je neg​dje po​ku​pio i dr​žao go​vor.
„Otiš​la je po​pra​vi​ti fri​zu​ru“, obja​vio je iz​be​zum​lje​no. „Če​kam je kako bih
ple​sao s njom još sat vre​me​na.“
Na to se pro​lo​mi​la nova run​da smi​je​ha.
„Za​što se koji od vas ne uba​ci?“ po​vi​kao je Otis oz​lo​je​đe​no. „Ber​ni​ce voli
pro​mje​ne.“
„Ma daj, Oti​se“, do​ba​cio mu je je​dan od nje​go​vih pri​ja​te​lja, „tek si se na​‐
vik​nuo na nju.“
„Što će ti ta le​tva, Oti​se?“ upi​tao je War​ren, smi​je​še​ći se.
„Le​tva? Oh, ovo? Ovo je to​lja​ga. Kad iz​i​đe, opa​lit ću je njo​me po gla​vi i
od​ni​je​ti na​trag u za​hod.“
War​ren se sru​šio u sto​li​cu i za​ur​lao od smi​je​ha.
„Nema veze, Oti​se“, obja​vio je ko​nač​no. „Do​šao sam te za​mi​je​ni​ti.“
Otis je od​glu​mio da pada u ne​svi​jest i do​dao ko​mad dr​ve​ta War​re​nu.
„Tre​bat će ti, sta​r i“, re​kao je pro​muk​lo.
Bez ob​zi​ra ko​li​ko dje​voj​ka li​je​pa i pa​met​na bila, kad bi doš​la na glas kao
dje​voj​ka koju ne pi​ta​ju čes​to za ples, naš​la bi se u nez​god​nom po​lo​ža​ju. Mo​‐
žda je mla​di​ći​ma bilo ugod​ni​je u nje​nom druš​tvu nego u druš​tvu lep​ti​r i​ća s
ko​ji​ma su ple​sa​li po de​set puta, ali mla​dost je u ovoj ge​ne​ra​ci​ji odras​loj na dže​‐
zu ne​mir​na i tem​pe​ra​ment​na i sama po​mi​sao da ot​ple​šu više od jed​nog ci​je​log
fok​s​tro​ta s is​tom dje​voj​kom mla​di​ći​ma je od​boj​na, ako ne i mr​ska. Ako s is​tim
mla​di​ćem pro​ve​de ne​ko​li​ko ple​so​va i stan​ki iz​me​đu, dje​voj​ka može biti pot​‐
pu​no si​gur​na da je taj mla​dić, kad ga jed​nom net​ko za​mi​je​ni, više ni​kad neće
za​mo​li​ti za pri​li​ku da još jed​nom gazi po nje​nim za​blu​dje​lim pr​sti​ma.
War​ren je s Ber​ni​ce ot​ple​sao či​tav slje​de​ći ples, a onda ju je, za​hva​lan za
stan​ku, odveo do sto​la na ve​ran​di. Na tre​nu​tak je zav​la​da​la ti​ši​na dok je ona
svo​jom le​pe​zom iz​vo​di​la ni​ma​lo priv​lač​ne po​kre​te.
„Ov​dje je to​pli​je nego u Eau Cla​ireu“, rek​la je.
War​ren je pri​gu​šio uz​dah i kim​nuo. O tome nije ni​šta znao niti ga je bilo
bri​ga. Od​sut​no se za​pi​tao je li bila tako do​sad​na zato jer s njom nit​ko ni​kad
nije raz​go​va​rao, ili nit​ko ni​kad nije s njom raz​go​va​rao zato jer je bila tako do​‐
sad​na.
 www.balkandownload.org

„Os​ta​ješ li još dugo?“ upi​tao je i od​mah po​cr​ve​nio. Mo​žda je po​sum​nja​la

za​što ju je to pi​tao.
„Još tje​dan dana“, od​go​vo​r i​la je i za​gle​da​la se u nje​ga kao da pla​ni​ra sko​či​ti
na nje​gov od​go​vor čim mu iz​i​đe iz usta.
War​ren se pro​me​ško​ljio. Onda ga je obu​ze​lo iz​ne​nad​no su​osje​ća​nje pa je
od​lu​čio na njoj is​ku​ša​ti jed​nu od svo​jih fora. Okre​nuo se i po​gle​dao je u oči.
„Imaš usta kao stvo​re​na za ljub​lje​nje“, po​čeo je tiho.
To je kat​kad go​vo​r io dje​voj​ka​ma na ple​so​vi​ma na ko​le​džu kad bi raz​go​va​‐
ra​li u slič​nom mra​ku. Ber​ni​ce se trg​nu​la. Ruž​no je po​cr​ve​nje​la i po​če​la pet​lja​ti
sa svo​jom le​pe​zom. Ni​kad pri​je nit​ko joj nije re​kao ne​što slič​no.
„Bez​o​braz​nik!“ iz​le​tje​lo joj je pri​je nego što je sti​gla pro​mis​li​ti, pa se ugriz​‐
la za usnu. Pre​kas​no je od​lu​či​la nje​go​vu opa​sku pro​tu​ma​či​ti kao du​ho​vi​tu i
po​nu​di​la mu zbu​njen os​mjeh.
War​ren se na​šao uvri​je​đe​nim. Iako nije na​vi​kao da tu nje​go​vu opa​sku shva​‐
ća​ju oz​bilj​no, ipak je obič​no bila prim​lje​na sa smi​je​hom ili sen​ti​men​tal​nim
fler​tom. I nije mu se svi​đa​lo da ga se zove bez​o​braz​ni​kom, osim u šali. Nje​go​‐
vo su​osje​ća​nje se is​to​pi​lo i pro​mi​je​nio je temu.
„Jim Stra​in i Et​hel De​mo​rest opet sje​de kao i obič​no“, pro​ko​men​ti​rao je.
To je bilo ne​što u čemu se Ber​ni​ce bo​lje sna​la​zi​la, iako je njen osje​ćaj olak​‐
ša​nja zbog pro​mje​ne teme pra​ti​la i doza ža​lje​nja. Mu​škar​ci joj ni​kad nisu go​‐
vo​r i​li da su nje​na usta kao stvo​re​na za ljub​lje​nje, iako je zna​la da go​vo​re tak​ve
stva​r i dru​gim dje​voj​ka​ma.
„Oh, da“, rek​la je i na​smi​ja​la se. „Čula sam da se već šest go​di​na tako pov​‐
la​če bez pre​bi​te pare. Nije li to glu​po?“
War​re​no​vo ga​đe​nje se po​ja​ča​lo. Jim Stra​in je bio bli​zak pri​ja​telj nje​go​va
bra​ta, a i da nije bilo tako, sma​trao je ne​pris​toj​nim pod​smje​hi​va​ti se lju​di​ma jer
ne​ma​ju nov​ca. Ali Ber​ni​ce se uop​će nije že​lje​la ni​ko​me pod​smje​hi​va​ti. Samo
je bila ner​voz​na.
 II.

Kad su Mar​jo​r ie i Ber​ni​ce sti​gle kući u pola je​dan, poz​dra​vi​le su se na vrhu

ste​pe​ni​ca. Iako su bile ses​trič​ne, nisu bile bli​ske. Mar​jo​r ie za​pra​vo nije ima​la
bli​skih pri​ja​te​lji​ca – sma​tra​la je žene glu​pi​ma. Ber​ni​ce je, s dru​ge stra​ne, za vri​‐
je​me či​ta​vog svog po​sje​ta ko​jeg su do​go​vo​r i​li nji​ho​vi ro​di​te​lji čez​nu​la za
onom vr​stom bli​skos​ti za​či​nje​nom hi​ho​ta​njem i su​za​ma, koje je sma​tra​la ne​za​‐
obi​laz​nim di​je​lom sva​kog žen​skog od​no​sa. Mar​jo​r ie je u tom po​gle​du do​živ​‐
lja​va​la kao hlad​nu i s njom joj je bilo jed​na​ko te​ško raz​go​va​ra​ti kao što joj je
bilo te​ško raz​go​va​ra​ti s mu​škar​ci​ma. Mar​jo​r ie se ni​kad nije hi​ho​ta​la, ni​kad se
nije bo​ja​la, ri​jet​ko joj je bilo ne​ugod​no i u biti je po​sje​do​va​la vrlo malo onih
oso​bi​na koje je Ber​ni​ce sma​tra​la do​lič​nim že​na​ma.
Dok je te ve​če​r i pra​la zube, Ber​ni​ce se po sto​ti put za​pi​ta​la za​što je nit​ko
nije pri​mje​ći​vao iz​van nje​nog gra​da. Ni​kad joj nije palo na pa​met da je svoj
druš​tve​ni us​pjeh kod kuće du​go​va​la či​nje​ni​ci da je nje​na obi​telj bila naj​bo​ga​‐
ti​ja u Eau Cla​ireu, da je nje​na maj​ka stal​no pri​re​đi​va​la za​ba​ve, da je or​ga​ni​zi​ra​‐
la ve​če​re za svo​ju kći pri​je sva​kog ple​sa i da joj je ku​pi​la auto da se vozi u nje​‐
mu. Po​put ve​ći​ne dje​vo​ja​ka, bila je od​go​je​na na to​plom mli​je​ku ko​jeg je pri​‐
pre​ma​la An​nie Fel​lows Joh​ns​ton i ro​ma​ni​ma u ko​ji​ma su žene bile vo​lje​ne
zbog ne​kih taj​no​vi​tih žen​skih oso​bi​na koje su se uvi​jek spo​mi​nja​le, ali se ni​‐
kad nisu oči​to​va​le.
Ber​ni​ce je osje​ća​la odre​đe​nu tugu jer tre​nut​no nije bila po​pu​lar​na. Nije
zna​la da bi či​ta​ve ve​če​r i ple​sa​la s is​tim mla​di​ćem da nije bilo Mar​jo​r i​einih in​‐
ter​ven​ci​ja, ali je zna​la da su čak i u Eau Cla​ireu dru​ge dje​voj​ke ni​žeg druš​tve​‐
nog po​lo​ža​ja i mno​go ne​priv​lač​ni​je vanj​šti​ne priv​la​či​le mno​go više paž​nje.
Pri​pi​si​va​la je to ne​kom neo​dre​đe​nom po​manj​ka​nju mo​ra​la kod tih dje​vo​ja​ka.
To je ni​kad nije bri​nu​lo, a da jest, nje​na maj​ka bi joj bila rek​la da su se dru​ge
dje​voj​ke po​na​ša​le jef​ti​no i da su mla​di​ći za​pra​vo po​što​va​li dje​voj​ke po​put Ber​‐
ni​ce.
 www.balkandownload.org

Uga​si​la je svje​tlo u svo​joj ku​pa​oni​ci i iz​ne​na​da od​lu​či​la oti​ći po​pri​ča​ti s te​‐

tom Jo​sep​hi​ne, u či​joj je sobi još go​rje​lo svje​tlo. S me​kim pa​pu​ča​ma na no​ga​‐
ma ne​čuj​no se upu​ti​la sa​gom pre​kri​ve​nim hod​ni​kom, no čuv​ši gla​so​ve iz te​ti​‐
ne sobe zas​ta​la je po​kraj od​škri​nu​tih vra​ta. Onda je čula svo​je ime i os​ta​la sta​‐
ja​ti on​dje bez ikak​ve svjes​ne na​mje​re za pris​lu​ški​va​njem. Raz​go​vor koji se vo​‐
dio unu​tra pro​bo ju je oš​tro po​put igle.
„Ona je pot​pu​no bez​na​dan slu​čaj!“ Bio je to Mar​jo​r i​en glas. „Oh, znam
što ćeš reći. To​li​ki su ti lju​di rek​li kako je li​je​pa i dra​ga i kako zna ku​ha​ti! Pa
što onda? Ne pro​vo​di se ni​ka​ko. Deč​ki je ne vole.“
„Zar je malo jef​ti​ne po​pu​lar​nos​ti to​li​ko bit​no?“ Gos​po​đa Har​vey je zvu​ča​la
raz​dra​že​no.
„Kad ti je osam​na​est, ni​šta nije bit​ni​je“, rek​la je Mar​jo​r ie na​gla​še​no. „Dala
sam sve od sebe. Bila sam pris​toj​na i mo​li​la sam deč​ke da ple​šu s njom, ali oni
jed​nos​tav​no ne trpe do​sa​du. Kad samo po​mis​lim kako je taj pre​kra​san ten pro​‐
tra​ćen na tak​vu bez​ve​z​nja​ki​nju i kad po​mis​lim što bi Mar​t​ha Ca​rey mo​gla s
nji​me pos​ti​ći – oh!“
„U da​naš​nje vri​je​me više nema pris​toj​nos​ti.“ Glas gos​po​đe Har​vey im​pli​ci​‐
rao je da su mo​der​ne si​tu​aci​je bile pre​vi​še za nju. Kad je ona bila mla​da, sve
dje​voj​ke iz fi​nih fa​mi​li​ja su se od​lič​no pro​vo​di​le.
„Bilo kako bilo“, rek​la je Mar​jo​r ie, „ni​jed​na dje​voj​ka ne može za​uvi​jek gu​‐
ra​ti do​sad​nu goš​ću na​pri​jed, jer se u da​naš​nje vri​je​me sva​ka dje​voj​ka mora bri​‐
nu​ti za sebe. Čak sam joj pro​ba​la dati neke sup​til​ne su​ges​ti​je u vezi odje​će i
tak​vih stva​r i, a ona se na to raz​bjes​ni​la i stri​je​lja​la me po​gle​dom. Do​volj​no je
pa​met​na da zna da je nit​ko ne do​živ​lja​va, ali kla​dim se da se tje​ši mis​le​ći kako
je ona jako kre​pos​na, dok sam ja pre​plit​ka i po​vr​š​na i loše ću za​vr​ši​ti. Sve ne​‐
po​pu​lar​ne dje​voj​ke tako raz​miš​lja​ju. Ki​se​lo gro​žđe! Sa​rah Hop​kins zove Ge​ne​‐
vi​eve, Ro​ber​tu i mene ‘gar​de​ni​ja dje​voj​ka​ma’! Kla​dim se da bi dala de​set go​‐
di​na ži​vo​ta i ci​je​lo svo​je europ​sko obra​zo​va​nje da može biti gar​de​ni​ja dje​voj​ka
u koju će biti za​ljub​lje​na tri ili če​ti​r i mu​škar​ca i koju će na za​ba​va​ma sva​kih
ne​ko​li​ko ko​ra​ka net​ko mo​li​ti za ples.“
„Čini mi se“, pre​ki​nu​la ju je gos​po​đa Har​vey pri​lič​no umor​no, „da bi ti
tre​ba​la ne​ka​ko po​mo​ći Ber​ni​ce. Znam da nije pre​tje​ra​no druš​tve​na.“
Mar​jo​r ie je zas​te​nja​la.
„Druš​tve​na! Do​bri Bože! Ni​sam je ni​kad čula da ne​kom deč​ku go​vo​r i bilo
što dru​go osim kako je vru​će ili kako je na po​di​ju gu​žva ili kako slje​de​će go​‐
di​ne ide na faks u New York. Kat​kad ih pita ka​kav auto ima​ju i onda im kaže
kak​vog ona ima. Kako uz​bud​lji​vo!“
Us​li​je​di​la je krat​ka ti​ši​na, a onda se gos​po​đa Har​vey opet uba​ci​la sa svo​jim
re​fre​nom:
„Znam samo da dru​ge dje​voj​ke koje nisu ni iz​bli​za tako dra​ge i tako priv​‐
lač​ne bez pro​ble​ma na​la​ze part​ne​re. Na pri​mjer, Mar​t​ha Ca​rey je krup​na i
buč​na, a maj​ka joj je iz​ra​zi​to ni​ska roda. Ro​ber​ta Dil​lon je ove go​di​ne tako
mr​ša​va da iz​gle​da kao da bi se do​bro uk​lo​pi​la u Ari​zo​ni. Ple​sa​njem se to​li​ko
is​crp​lju​je da će je to na kon​cu ubi​ti.“
„Ali, maj​ko“, us​pro​ti​vi​la se Mar​jo​r ie nes​trp​lji​vo, „Mar​t​ha je ve​se​la i straš​no
du​ho​vi​ta i jako ugla​đe​na dje​voj​ka, a Ro​ber​ta je od​lič​na ple​sa​či​ca koja je po​pu​‐
lar​na već sto go​di​na!“
Gos​po​đa Har​vey je zi​jev​nu​la.
„Mis​lim da to iz​bi​ja Ber​ni​ce​ina luda in​di​jan​ska krv“, nas​ta​vi​la je Mar​jo​r ie.
„Mo​žda je to sve ge​net​ski. In​di​jan​ke su samo sje​di​le i nisu ni​kad ni​šta go​vo​r i​‐
le“.
„Idi u kre​vet, ti ludo di​je​te“, na​smi​ja​la se gos​po​đa Har​vey. „Ne bih ti to ni​‐
kad rek​la da sam mis​li​la da ćeš se sje​ti​ti. I mis​lim da je ve​ći​na tvo​jih pre​dodž​bi
idi​ot​ska“, za​vr​ši​la je pos​pa​no.
Us​li​je​di​la je nova ti​ši​na dok je Mar​jo​r ie raz​miš​lja​la je li vri​je​di​lo tru​da
uvje​ra​va​ti maj​ku da je bila u pra​vu. Lju​de koji pri​je​đu če​tr​de​se​tu ri​jet​ko se
može u bilo što uvje​r i​ti. U dobi od osam​na​est go​di​na naša uvje​re​nja su uzvi​si​‐
ne s ko​jih pro​ma​tra​mo svi​jet oko sebe, a u dobi od če​tr​de​set i pet su spi​lje u
ko​ji​ma se skri​va​mo.
Do​šav​ši do tak​vog za​ključ​ka, Mar​jo​r ie je maj​ci po​že​lje​la laku noć. Kad je
iz​iš​la u hod​nik, on​dje nije bilo ni​ko​ga.
 www.balkandownload.org

III.

Kas​no slje​de​ćeg ju​tra, dok je Mar​jo​r ie do​ruč​ko​va​la, Ber​ni​ce je ušla u pros​‐

to​r i​ju, poz​dra​vi​la je pri​lič​no uko​če​no, sje​la joj su​če​li​ce i ne​tre​mi​ce se za​gle​da​la
u nju, obli​zav​ši usne.
„Što te muči?“ upi​ta​la je Mar​jo​r ie po​ma​lo zbu​nje​no.
Ber​ni​ce je na tre​nu​tak zas​ta​la pri​je nego što je ba​ci​la bom​bu.
„Čula sam što si si​noć svo​joj maj​ci rek​la o meni.“
Mar​jo​r ie je bila za​te​če​na, ali je je​dva po​cr​ve​nje​la, a glas joj je bio po​sve mi​‐
ran kad je pro​go​vo​r i​la.
„Gdje si bila?“
„U hod​ni​ku. Ni​sam na​mje​ra​va​la pris​lu​ški​va​ti – is​pr​va.“
Na​kon što joj je do​ba​ci​la ne​ho​ti​čan pre​zi​ran po​gled, Mar​jo​r ie je obo​r i​la
oči i odjed​nom se straš​no za​in​te​re​si​ra​la za od​bje​glu ku​ku​ruz​nu pa​hu​lji​cu koju
je po​ku​ša​va​la urav​no​te​ži​ti na pr​stu.
„Mis​lim da će biti naj​bo​lje da se vra​tim u Eau Cla​ire ako sam ta​kav da​vež.“
Ber​ni​ce​ina do​nja usna je snaž​no drh​ta​la i glas joj je po​drh​ta​vao kad je nas​ta​vi​‐
la: „Po​ku​ša​la sam biti lju​baz​na, a za​uz​vrat sam do​bi​la naj​pri​je ig​no​r i​ra​nje, a po​‐
tom vri​je​đa​nje. Ni​je​dan moj gost nije ni​kad tako pro​šao.“
Mar​jo​r ie nije ni​šta rek​la.
„Ali ja ti sme​tam, jas​no mi je. Op​te​re​ću​jem te. Tvo​ji pri​ja​te​lji me ne vole.“
Zas​ta​la je, a onda se sje​ti​la još jed​ne pri​tuž​be. „Na​rav​no da sam se raz​bjes​ni​la
kad si mi proš​li tje​dan po​ku​ša​la na​tuk​nu​ti da mi ona ha​lji​na ne sto​ji do​bro.
Mis​liš li da se ne znam obu​ći?“
„Ne“, pro​mrm​lja​la je Mar​jo​r ie u pola gla​sa.
„Što?“
„Ni​sam ni​šta po​ku​ša​la na​tuk​nu​ti“, rek​la je Mar​jo​r ie krat​ko. „Ako se do​bro
sje​ćam, rek​la sam da je bo​lje no​si​ti ha​lji​nu koja ti do​bro sto​ji nego je pre​kra​ja​‐
ti.“
 „Mis​liš li da je to bila lju​baz​na pri​mjed​ba?“
„Nije mi bio cilj biti lju​baz​na.“ A onda na​kon ne​kog vre​me​na: „Kad pu​tu​‐
ješ?“
Ber​ni​ce je na​glo udah​nu​la.
„Oh!“ na​po​la je uzvik​nu​la.
Mar​jo​r ie je iz​ne​na​đe​no po​dig​nu​la po​gled.
„Nisi li rek​la da od​la​ziš?“
„Da, ali...“
„Aha, samo si ble​fi​ra​la!“
Tre​nu​tak su zu​r i​le jed​na u dru​gu pre​ko sto​la. Ber​ni​ce​in po​gled se mu​tio od
suza, dok je Mar​jo​r ie no​si​la onaj pri​lič​no stro​gi iz​raz lica ko​jeg je ina​če ko​r is​‐
ti​la kad bi joj se udva​ra​li bla​go pri​pi​ti sred​njo​škol​ci.
„Dak​le, ble​fi​ra​la si“, po​no​vi​la je kao da je upra​vo to i oče​ki​va​la.
U znak priz​na​nja Ber​ni​ce je briz​nu​la u plač. Mar​jo​r i​en po​gled je oda​vao
do​sa​du.
„Ti si mi ses​trič​na“, je​ca​la je Ber​ni​ce. „Doš​la sam ti u p-p-po​sjet. Tre​ba​la
sam os​ta​ti mje​sec dana i ako odem kući moja maj​ka će zna​ti i p-pi​tat će se...“
Mar​jo​r ie je pri​če​ka​la dok bu​ji​ca is​pre​ki​da​nih ri​je​či nije je​nja​la i us​tu​pi​la
mjes​to ti​hom šmr​ca​nju.
„Dat ću ti svoj mje​seč​ni dže​pa​rac“, rek​la je hlad​no, „pa mo​žeš taj zad​nji
tje​dan pro​ves​ti gdje god že​liš. Ima je​dan kra​san ho​tel...“
Ber​ni​ce​ini je​ca​ji su se kre​šta​vo uz​di​gli i dje​voj​ka je iz​ne​na​da us​ta​la i po​bje​‐
gla iz pros​to​r i​je.
Sat kas​ni​je, dok je Mar​jo​r ie sje​di​la u knjiž​ni​ci za​okup​lje​na sas​tav​lja​njem
jed​nog od onih neo​ba​vez​nih, ču​des​no ne​uhvat​lji​vih pi​sa​ma kak​va može na​pi​‐
sa​ti samo mla​da dje​voj​ka, Ber​ni​ce se po​no​vo po​ja​vi​la, cr​ve​nih oči​ju i s oči​tim
na​po​rom smi​re​na. Nije po​gle​da​la Mar​jo​r ie, već je s po​li​ce uze​la prvu knji​gu
koju je do​hva​ti​la i sje​la kao da je na​mje​ra​va​la či​ta​ti. Mar​jo​r ie se do​ima​la za​‐
okup​lje​nom svo​jim pi​smom i nas​ta​vi​la je pi​sa​ti. Kad je sat po​ka​zao pod​ne,
Ber​ni​ce je glas​no za​lu​pi​la knji​gu.
„Mis​lim da je naj​bo​lje da po​đem ku​pi​ti kar​tu za vlak.“
Tako nije po​či​njao go​vor ko​jeg je gore uvjež​ba​la, ali bu​du​ći da Mar​jo​r ie
nije re​agi​ra​la kako je oče​ki​va​la – nije je mo​li​la da bude ra​zum​na i uvje​ra​va​la
kako je sve to po​gre​ška – to je bio naj​bo​lji uvod koji joj je pao na pa​met.
„Če​kaj samo da do​vr​šim ovo pi​smo“, rek​la je Mar​jo​r ie ne po​di​žu​ći po​gled.
 www.balkandownload.org

„Že​lim ga pos​la​ti slje​de​ćom po​štom.“

Na​kon još ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ti​je​kom ko​jih je pero žus​tro stru​ga​lo po pa​‐
pi​ru, okre​nu​la se i opus​ti​la, pre​pus​tiv​ši pa​li​cu Ber​ni​ce. Opet je Ber​ni​ce bila ta
koja je mo​ra​la prva pro​go​vo​r i​ti.
„Že​liš li da odem kući?“
„Pa“, rek​la je Mar​jo​r ie, raz​miš​lja​ju​ći, „ako se ne za​bav​ljaš, pret​pos​tav​ljam da
je naj​bo​lje da ideš kući. Za​što bi bila ne​sret​na?“
„Ne mis​liš li da bi malo lju​baz​nos​ti...“
„Oh, ne ci​ti​raj Male žene, mo​lim te!“ po​vi​ka​la je Mar​jo​r ie nes​trp​lji​vo.
„Dav​no su iz​iš​le iz mode.“
„Mis​liš?“
„Nego što! Koja mo​der​na dje​voj​ka bi mo​gla ži​vje​ti po​put tih tu​pa​vi​ca!“
„One su bile uzor na​šim maj​ka​ma.“
Mar​jo​r ie se na​smi​ja​la.
„Oh, da, kako da ne – malo su​tra! Osim toga, naše maj​ke su bile su​per u
svo​je vri​je​me, ali ne​ma​ju poj​ma o pro​ble​mi​ma s ko​ji​ma se su​oča​va​ju nji​ho​ve
kće​r i.“
Ber​ni​ce se us​pra​vi​la.
„Mo​lim te da ne go​vo​r iš o mo​joj maj​ci.“
Mar​jo​r ie se na​smi​ja​la.
„Ne sje​ćam se da sam je spo​me​nu​la.“
Ber​ni​ce je ima​la osje​ćaj da Mar​jo​r ie po​ku​ša​va pro​mi​je​ni​ti temu.
„Mis​liš li da si se li​je​po po​ni​je​la pre​ma meni?“
„Dala sam sve od sebe. S to​bom nije lako.“
Ber​ni​ce​ini kap​ci su po​cr​ve​nje​li.
„Mis​lim da si gru​ba i se​bič​na i da ne​maš u sebi ni​jed​ne je​di​ne žen​ske vr​li​‐
ne.“
„Oh, Bože!“ uzvik​nu​la je Mar​jo​r ie u oča​ja​nju. „Ti mala lu​đa​ki​njo! Dje​voj​‐
ke po​put tebe su kri​ve za sve one za​mor​ne, bez​boj​ne bra​ko​ve i sve one gro​zo​‐
te koje se sma​tra​ju žen​skim vr​li​na​ma. Ka​kav uda​rac mora pre​tr​pje​ti ma​što​vit
mu​ška​rac kad se ože​ni onom pre​kras​nom hr​pi​com odje​će oko koje je gra​dio
svo​je ide​ale i us​ta​no​vi da ona nije ni​šta doli sla​ba, cen​dra​va, ku​ka​vič​ka masa
pre​ne​ma​ga​nja!“
Ber​ni​ce​ina usta su se na​po​la otvo​r i​la.
„Žens​tve​na žena!“ nas​ta​vi​la je Mar​jo​r ie. „Ci​je​lu svo​ju mla​dost pro​ve​de
cen​dra​ju​ći i kri​ti​zi​ra​ju​ći dje​voj​ke po​put mene koje se do​is​ta do​bro za​bav​lja​‐
ju.“
Ber​ni​ce​ina če​ljust se još malo spus​ti​la kad se Mar​jo​r i​en glas po​dig​nuo.
„Kad ruž​na dje​voj​ka cen​dra, za to još do​nek​le ima is​pri​ke. Da sam ro​đe​na
ne​po​vrat​no ruž​na, ni​kad ne bih svo​jim ro​di​te​lji​ma opros​ti​la što su me do​ni​je​li
na ovaj svi​jet. Ali ako po​či​nješ ži​vot bez ikak​vog hen​di​ke​pa...“ Mar​jo​r i​ena ša​‐
či​ca se steg​nu​la. „Ako oče​ku​ješ da ću pla​ka​ti s to​bom, ra​zo​ča​rat ćeš se. Idi ili
os​ta​ni, kako god ho​ćeš.“ Po​ku​pi​la je svo​ja pi​sma i iz​iš​la iz pros​to​r i​je.
Ber​ni​ce se iz​go​vo​r i​la gla​vo​bo​ljom i nije se po​ja​vi​la na ruč​ku. Ima​li su rani
po​pod​nev​ni spoj, ali gla​vo​bo​lja nije po​pu​šta​la i Mar​jo​r ie ju je mo​ra​la oprav​da​‐
ti pred ne oso​bi​to ra​zo​ča​ra​nim mla​di​ćem. Ali kad se kas​no tog po​pod​ne​va vra​‐
ti​la, za​tek​la je Ber​ni​ce kako je čeka u nje​noj spa​va​ćoj sobi s neo​bič​no od​luč​‐
nim iz​ra​zom lica.
„Od​lu​či​la sam“, po​če​la je Ber​ni​ce bez uvo​da, „da si mo​žda u pra​vu. Mo​žda
nisi. Ali ako mi ka​žeš za​što tvo​ji pri​ja​te​lji nisu... nisu za​in​te​re​si​ra​ni za mene,
po​ku​šat ću uči​ni​ti što tra​žiš od mene.“
Mar​jo​r ie je pred zr​ca​lom ure​đi​va​la kosu.
„Mis​liš li to do​is​ta?“
„Da.“
„Bez za​dr​ške? Uči​nit ćeš toč​no ono što ti ka​žem?“
„Pa, ovaj...“
„Ni​šta ‘pa’! Ho​ćeš li uči​ni​ti toč​no ono što ti ka​žem?“
„Ako to bude ra​zum​no.“
„Neće biti! Kod tebe ra​zum​no ne do​la​zi u ob​zir.“
„Ho​ćeš li mi reći – pre​po​ru​či​ti...“
„Da, sve. Ako ti ka​žem da ideš na sate bok​sa, ići ćeš na sate bok​sa. Piši kući
i reci maj​ci da ćeš os​ta​ti još dva tjed​na.“
„Ako mi ka​žeš...“
„Do​bro, dat ću ti od​mah ne​ko​li​ko pri​mje​ra. Kao prvo, ni​kad se ne dr​žiš
opu​šte​no. Za​što? Zato što nisi si​gur​na u svoj fi​zič​ki iz​gled. Kad dje​voj​ka zna da
je sa​vr​še​no do​tje​ra​na i odje​ve​na, na taj dio sebe može za​bo​ra​vi​ti. To je šarm.
Što je više di​je​lo​va sebe na koje mo​žeš za​bo​ra​vi​ti, to više šar​ma imaš.“
„Zar ne iz​gle​dam do​bro?“
„Ne. Na pri​mjer, uop​će ne vo​diš ra​ču​na o svo​jim obr​va​ma. Crne su i sjaj​ne,
ali ako ih os​ta​viš ova​ko raš​ču​pa​ne, na​gr​đu​ju te. Kad bi de​se​ti​nu vre​me​na koje
 www.balkandownload.org

pro​vo​diš ne ra​de​ći ni​šta pro​ve​la bri​nu​ći se o nji​ma, bile bi pre​kras​ne. Čet​kat

ćeš ih tako da ras​tu rav​no.“
Ber​ni​ce je po​dig​nu​la spo​me​nu​te obr​ve.
„Ho​ćeš reći da mu​škar​ci pri​mje​ću​ju obr​ve?“
„Da, pod​s​vjes​no. A kad odeš kući, tre​ba​la bi dati malo iz​rav​na​ti zube. Ne​‐
pra​vil​nost je go​to​vo ne​pri​mjet​na, ali...“
„Ali mis​li​la sam“, pre​ki​nu​la ju je zbu​nje​na Ber​ni​ce, „da pre​zi​reš tak​ve sit​ni​‐
ča​ve žen​skas​te stva​r i.“
„Pre​zi​rem sit​ni​ča​ve umo​ve“, od​go​vo​r i​la je Mar​jo​r ie. „Ali dje​voj​ka mora
biti sit​ni​ča​va kad je ri​ječ o nje​nom iz​gle​du. Ako iz​gle​da kao san sno​va, može
pri​ča​ti o Ru​si​ji, ping-pon​gu ili Ligi na​ro​da i sve joj pro​la​zi.“
„I što još?“
„Oh, tek sam po​če​la! Onda je tu tvo​je ple​sa​nje.“
„Zar ne ple​šem kako tre​ba?“
„Ne, ne ple​šeš. Nas​la​njaš se na mu​škar​ca. Da, nas​la​njaš se – ne​ja​ko, ali se
nas​la​njaš. Pri​mi​je​ti​la sam to kad smo ju​čer sku​pa ple​sa​le. I ple​šeš us​prav​no
umjes​to da se malo nag​neš. Vje​ro​jat​no ti je neka sta​r i​ca sa stra​ne jed​nom rek​la
da tako iz​gle​daš vrlo dos​to​jans​tve​no. Ali ako dje​voj​ka nije vrlo ni​ska, mu​škar​cu
je tako puno teže, a on je taj koji je bi​tan.“
„Nas​ta​vi.“ Ber​ni​ce se vr​tje​lo u gla​vi.
„Pa, mo​raš na​uči​ti biti lju​baz​na pre​ma ma​nje po​pu​lar​nim deč​ki​ma. Kad te
spa​re s bilo kime osim naj​po​pu​lar​ni​jih mo​ma​ka, ti iz​gle​daš uvri​je​đe​no. Znaš,
Ber​ni​ce, mene sva​kih ne​ko​li​ko ko​ra​ka net​ko pita za ples – a znaš tko me pita
naj​vi​še? Upra​vo ti ma​nje po​pu​lar​ni deč​ki. Ni​jed​na dje​voj​ka si ne može pri​‐
ušti​ti da ih za​ne​ma​r i. Oni su ve​lik dio sva​kog druš​tva. Mla​di​ći koji su to​li​ko
sra​me​ž​lji​vi da se boje raz​go​va​ra​ti su naj​bo​lji za vjež​ba​nje ko​nver​za​cij​skih vje​‐
šti​na. Nes​pret​ni mla​di​ći su naj​bo​lji za vjež​ba​nje ples​nih ko​ra​ka. Ako ih us​pi​ješ
sli​je​di​ti i pri​tom iz​gle​da​ti gra​ci​oz​no, moći ćeš sli​je​di​ti mali tenk pre​ko ne​bo​‐
de​ra od bod​lji​ka​ve žice.“
Ber​ni​ce je du​bo​ko uz​dah​nu​la, ali Mar​jo​r ie nije za​vr​ši​la.
„Ako odeš na ples i stvar​no za​ba​viš, re​ci​mo, tri ma​nje po​pu​lar​na mom​ka
koji budu ple​sa​li s to​bom, ako s nji​ma bu​deš vo​di​la tako za​nim​ljiv raz​go​vor da
za​bo​ra​ve da su za​gla​vi​li s to​bom, već si ne​što pos​ti​gla. Dru​gi put će ti se vra​ti​ti
i s vre​me​nom će s to​bom ple​sa​ti to​li​ko ma​nje po​pu​lar​nih mo​ma​ka da će priv​‐
lač​ni deč​ki vi​dje​ti da nema opas​nos​ti da će za​gla​vi​ti s to​bom, pa će onda i oni
htje​ti ple​sa​ti s to​bom.“
„Da“, slo​ži​la se Ber​ni​ce sla​baš​no. „Mis​lim da po​či​njem shva​ća​ti.“
„I na​po​kon“, za​klju​či​la je Mar​jo​r ie, „šarm i dr​ža​nje će doći sami od sebe.
Jed​nog ju​tra ćeš se pro​bu​di​ti i znat ćeš da si ih stek​la i mu​škar​ci će to zna​ti.“
Ber​ni​ce je us​ta​la.
„Ovo je bilo jako lju​baz​no od tebe, ali ni​kad nit​ko nije raz​go​va​rao sa
mnom na taj na​čin i osje​ćam se po​ma​lo zbu​nje​no.“
Mar​jo​r ie nije ni​šta od​go​vo​r i​la, već je za​miš​lje​no pro​ma​tra​la svoj odraz u zr​‐
ca​lu.
„Jako je li​je​po od tebe što mi po​ma​žeš“, nas​ta​vi​la je Ber​ni​ce.
Mar​jo​r ie i da​lje nije ni​šta od​go​va​ra​la i Ber​ni​ce je po​mis​li​la da je pre​tje​ra​la
sa za​hval​noš​ću.
„Znam da ne vo​liš sen​ti​men​tal​nost“, rek​la je pla​ho.
Mar​jo​r ie se brzo okre​nu​la pre​ma njoj.
„Oh, ni​sam uop​će raz​miš​lja​la o tome. Raz​miš​lja​la sam ne bi li bilo naj​bo​lje
da te oši​ša​mo na krat​ko.“
Ber​ni​ce se skljo​ka​la na kre​vet.
 www.balkandownload.org

IV.

Slje​de​će sri​je​de uve​čer u la​danj​skom klu​bu se pri​re​đi​va​la ve​če​ra i ples. Kad

su gos​ti ušli, Ber​ni​ce je osje​ti​la odre​đe​nu zlo​vo​lju kad je pro​naš​la svo​je ime.
Iako je s nje​ne des​ne stra​ne sje​dio G. Re​ece Stod​dard, vrlo po​že​ljan i ugle​dan
mla​di ne​že​nja, s ve​le​važ​ne li​je​ve stra​ne sje​dio joj je samo Char​ley Pa​ul​son.
Char​leyju je ne​dos​ta​ja​lo vi​si​ne, lje​po​te i druš​tve​ne po​pu​lar​nos​ti i no​vo​pro​svi​‐
je​će​na Ber​ni​ce je za​klju​či​la da je je​di​na stvar koja ga je kva​li​fi​ci​ra​la za nje​nog
part​ne​ra bila da ni​kad nije za​gla​vio s njom. Ali raz​dra​že​nost ju je na​pus​ti​la kad
su od​ni​je​li po​s​ljed​nje ta​nju​re od juhe i Ber​ni​ce se sje​ti​la Mar​jo​r i​enih upu​ta.
Pro​gu​tav​ši po​nos, okre​nu​la se Char​leyju Pa​ul​so​nu i ri​ski​ra​la.
„Mis​li​te li da bih se tre​ba​la oši​ša​ti na krat​ko, gos​po​di​ne Char​ley Pa​ul​son?“
Char​ley je iz​ne​na​đe​no po​dig​nuo po​gled.
„Za​što?“
„Zato jer raz​miš​ljam o tome. To je si​gu​ran i lak na​čin za priv​la​če​nje paž​‐
nje.“
Char​ley se ve​se​lo na​smi​je​šio. Nije mo​gao zna​ti da je sve ovo bilo una​pri​jed
uvjež​ba​no. Od​go​vo​r io je da ne zna puno o krat​kim fri​zu​ra​ma, ali Ber​ni​ce je
bila tu da ga upu​ti.
„Že​lim biti glav​na u druš​tvu, vi​di​te“, obja​vi​la je mir​no, pa ga oba​vi​jes​ti​la da
je krat​ka fri​zu​ra bila pre​du​vjet za to. Do​da​la je i to da ga je že​lje​la pi​ta​ti za sa​‐
vjet jer je čula da je jako kri​ti​čan pre​ma dje​voj​ka​ma.
Char​ley, koji je o žen​skoj psi​ho​lo​gi​ji znao ot​pri​li​ke ko​li​ko i o men​tal​nom
sta​nju bu​dis​tič​kih re​dov​ni​ka, osje​ćao se neo​dre​đe​no po​la​ska​nim.
„I tako sam od​lu​či​la“, rek​la je Ber​ni​ce, po​ma​lo uz​dig​nuv​ši glas, „da ću po​‐
čet​kom slje​de​ćeg tjed​na oti​ći u bri​jač​ni​cu Ho​te​la Se​vi​er, sjes​ti u prvu sto​li​cu i
oši​ša​ti se na bob fri​zu​ru.“ Kad je pri​mi​je​ti​la da su lju​di oko njih pre​ki​nu​li svo​‐
je raz​go​vo​re i po​če​li je slu​ša​ti, na tre​nu​tak je iz​gu​bi​la hra​brost, no na​kon tre​‐
nut​ka zbu​nje​nos​ti pri​sje​ti​la se Mar​jo​r i​enih lek​ci​ja i za​vr​ši​la svo​ju pri​ču obra​ća​‐
ju​ći se svi​ma oko sebe. „Da​ka​ko, na​pla​ći​vat ću ulaz, no ako ćete doći bo​dri​ti
me, do​bit ćete pro​pus​ni​ce za naj​bo​lja sje​di​šta.“
Pro​lo​mio se smi​jeh odo​bra​va​nja, a G. Re​ece Stod​dard ga je is​ko​r is​tio da se
pod nje​go​vom krin​kom brzo nag​ne pre​ma njoj i šap​ne joj u uho: „Ja bih od​‐
mah re​zer​vi​rao sje​di​šte u pr​vom redu.“
Ber​ni​ce ga je po​gle​da​la u oči i na​smi​je​ši​la se kao da je re​kao ne​što uis​ti​nu
bri​ljant​no.
„Vje​ru​je​te li u krat​ke fri​zu​re?“ upi​tao je G. Re​ece is​tim pri​gu​še​nim to​‐
nom.
„Mis​lim da su ne​mo​ral​ne“, rek​la je Ber​ni​ce oz​bilj​no. „Ali, da​ka​ko, lju​de
mo​ra​te za​ba​vi​ti, na​hra​ni​ti ili šo​ki​ra​ti.“ Mar​jo​r ie je to maz​nu​la iz Os​ca​ra Wil​‐
dea. Ber​ni​ce​inu iz​ja​vu je poz​dra​vio mu​ški smi​jeh i niz br​zih, oš​trih žen​skih
po​gle​da. A onda, kao da nije rek​la ni​šta du​ho​vi​to ni pre​tje​ra​no zna​čaj​no, Ber​‐
ni​ce se opet okre​nu​la Char​leyju i šap​nu​la mu po​vjer​lji​vo u uho.
„Htje​la bih vas pi​ta​ti za miš​lje​nje o ne​ko​li​ko lju​di. Vje​ru​jem da iz​vr​s​no su​‐
di​te lju​de.“
Char​ley se malo pre​ne​ra​zio i dao joj sup​ti​lan kom​pli​ment pre​vr​nuv​ši nje​nu
čašu s vo​dom.
Dva sata kas​ni​je, dok je pa​siv​no sta​jao s dru​gim slo​bod​nim mom​ci​ma i od​‐
sut​no pro​ma​trao ple​sa​če, pi​ta​ju​ći se kamo je Mar​jo​r ie nes​ta​la i s kime, po​la​ko
je po​čeo shva​ća​ti da su raz​li​či​ti mom​ci pri​la​zi​li Mar​jo​r i​enoj ses​trič​ni Ber​ni​ce
ne​ko​li​ko puta u zad​njih pet mi​nu​ta. Otvo​r io je oči, za​tvo​r io ih i opet po​gle​‐
dao. Pri​je ne​ko​li​ko mi​nu​ta ple​sa​la je s ne​kim mom​kom koji nije bio iz gra​da,
što se mo​glo lako objas​ni​ti, jer mo​mak nije bio odav​de pa nije znao za Ber​ni​‐
ce. Ali sad je ple​sa​la s ne​kim dru​gim, a bio je tamo i Char​ley Pa​ul​son koji se
baš za​pu​tio pre​ma njoj s od​luč​nim odu​šev​lje​njem u oči​ma. Bilo je to neo​bič​‐
no, jer je Char​ley ri​jet​ko ple​sao s više od tri dje​voj​ke po ve​če​r i.
War​ren se jako iz​ne​na​dio kad je, na​kon što su se Ber​ni​ce​ini part​ne​r i za​mi​‐
je​ni​li, vi​dio da Char​ley Pa​ul​son nije za​mi​je​nio ni​kog dru​gog doli G. Re​ecea
Stod​dar​da gla​vom i bra​dom. A G. Re​ece nije uop​će dje​lo​vao kao da osje​ća
olak​ša​nje jer je za​mi​je​njen. Kad je slje​de​ći put Ber​ni​ce ple​sa​la bli​zu nje​ga,
War​ren ju je pa​ž​lji​vo pro​učio. Da, bila je zgod​na, vrlo zgod​na, a lice joj se ve​‐
če​ras do​ima​lo po​seb​no ži​vah​no. Oda​va​la je do​jam koji ni​jed​na žena ne može
us​pješ​no od​glu​mi​ti, bez ob​zi​ra ko​li​ko do​bra glu​mi​ca bila: iz​gle​da​la je kao da se
do​bro za​bav​lja. Svi​dje​la mu se nje​na fri​zu​ra i za​pi​tao se je li ko​r is​ti​la bri​ljan​tin
 www.balkandownload.org

kad joj se kosa to​li​ko sja​la. I ta ha​lji​na joj je od​lič​no sta​ja​la – tam​no​cr​ve​na boja
joj je is​ti​ca​la oči i tam​nu put. Sje​tio se da mu se uči​ni​la zgod​nom kad je tek
doš​la u grad, pri​je nego što je shva​tio da je tako do​sad​na. Baš je bila šte​ta što je
bila do​sad​na, jer nije pod​no​sio do​sad​ne dje​voj​ke. Ali u sva​kom slu​ča​ju je bila
baš zgod​na.
Mis​li su mu opet od​lu​ta​le do Mar​jo​r ie. I ovaj njen nes​ta​nak bit će kao i
sva​ki dru​gi. Kad se po​no​vo po​ja​vi, on će je pi​ta​ti gdje je bila, a ona će mu na​‐
gla​še​no od​go​vo​r i​ti da ga se to ne tiče. Bila je pra​va šte​ta što je bila to​li​ko si​‐
gur​na u nje​ga. Uži​va​la je u spoz​na​ji da ga ni​jed​na dru​ga dje​voj​ka u gra​du nije
za​ni​ma​la i iz​a​zi​va​la ga je da se za​lju​bi u Ge​ne​vi​eve ili Ro​ber​tu.
War​ren je uz​dah​nuo. Put do Mar​jo​r i​ena srca stvar​no je bio pra​vi la​bi​r int.
Po​dig​nuo je po​gled. Ber​ni​ce je opet ple​sa​la s onim stran​cem. Na​po​la ne​s​vjes​‐
no, War​ren je za​ko​ra​čio u nje​nom smje​ru, a onda je zas​tao ok​li​je​va​ju​ći. Po​tom
si je re​kao da to čini iz sa​mi​los​ti. Upu​tio se pre​ma njoj i odjed​nom se su​da​r io s
G. Re​ece​om Stod​dar​dom.
„Opros​ti​te“, re​kao je War​ren.
Ali G. Re​ece nije stao da se is​pri​ča. Opet se uba​cio Ber​ni​ce.
Te noći u je​dan sat Mar​jo​r ie je zas​ta​la s ru​kom na pre​ki​da​ču za pa​lje​nje
svje​tla u hod​ni​ku i okre​nu​la se da baci po​s​ljed​nji po​gled na Ber​ni​ce​ine oči
koje su is​kri​le.
„Dak​le, upa​li​lo je?“
„Oh, Mar​jo​r ie, jest!“ uzvik​nu​la je Ber​ni​ce.
„Vi​dje​la sam da se do​bro za​bav​ljaš.“
„I je​sam! Je​di​ni pro​blem je bio što mi je oko po​no​ći po​nes​ta​lo tema za raz​‐
go​vor. Mo​ra​la sam se po​nav​lja​ti – s raz​li​či​tim mu​škar​ci​ma, na​rav​no. Na​dam se
da neće us​po​re​đi​va​ti bi​lje​ške.“
„Mu​škar​ci to ne rade“, rek​la je Mar​jo​r ie zi​je​va​ju​ći. „A i da rade, ne bi bilo
važ​no jer bi te samo sma​tra​li još lu​ka​vi​jom.“
Uga​si​la je svje​tlo, a kad su se upu​ti​le uza ste​pe​ni​ce, Ber​ni​ce se za​hval​no pri​‐
mi​la za ogra​du. Po prvi put u ži​vo​tu bila je umor​na od ple​sa​nja.
„Vi​diš“, rek​la je Mar​jo​r ie na vrhu ste​pe​ni​ca, „je​dan mu​ška​rac vidi dru​gog
kako se uba​cu​je dje​voj​ci i mis​li da za to mora pos​to​ja​ti neki raz​log. Pa, su​tra
ćemo smis​li​ti ne​što novo. Laku noć.“
„Laku noć.“
Dok je ras​pu​šta​la kosu, Ber​ni​ce je u gla​vi po​nov​no vr​tje​la ci​je​lu ve​čer. Sli​‐
je​di​la je Mar​jo​r i​ene upu​te do zad​njeg slo​va. Čak i kad ju je Char​ley Pa​ul​son
osmi put za​mo​lio za ples, od​glu​mi​la je odu​šev​lje​nje i pre​tva​ra​la se da je u isto
vri​je​me za​in​te​re​si​ra​na i po​la​ska​na. Nije go​vo​r i​la o vre​me​nu, Eau Cla​ireu,
auto​mo​bi​li​ma i svom fak​su, već se u raz​go​vo​ru dr​ža​la mene, tebe i nas.
Ali par mi​nu​ta pri​je nego što je zas​pa​la u gla​vi joj se pos​pa​no ro​di​la bun​‐
tov​nič​ka mi​sao. Na kon​cu, ona je bila ta koja je us​pje​la. Is​ti​na, Mar​jo​r ie joj je
dala teme za raz​go​vor, ali Mar​jo​r ie je veći dio svo​jih tema za raz​go​vor iz​vla​či​la
iz stva​r i koje je či​ta​la. Ber​ni​ce je ku​pi​la cr​ve​nu ha​lji​nu, iako nije ima​la o njoj
oso​bi​to vi​so​ko miš​lje​nje dok je Mar​jo​r ie nije is​ko​pa​la iz nje​nog kov​če​ga. Ber​‐
ni​ce​in vlas​ti​ti glas je iz​go​va​rao ri​je​či, nje​ne vlas​ti​te usne su se smi​je​ši​le i nje​ne
vlas​ti​te noge su ple​sa​le. Mar​jo​r ie je bila dra​ga dje​voj​ka... Iako po​ma​lo ta​šta...
Bila je to li​je​pa ve​čer... Deč​ki su bili dra​gi... Kao na pri​mjer War​ren... War​‐
ren... War​ren... Kako se ono zvao... War​ren...
Zas​pa​la je.
 www.balkandownload.org

V.

Slje​de​ći tje​dan za Ber​ni​ce je bio ot​kri​ve​nje. S osje​ća​jem da lju​di do​is​ta uži​‐

va​ju gle​da​ti i slu​ša​ti je doš​li su te​me​lji sa​mo​po​uz​da​nja. Da​ka​ko, is​pr​va je dos​ta
gri​je​ši​la. Pri​mje​r i​ce, nije zna​la da se Draycott Deyo na​mje​ra​va za​re​di​ti i da ju
je pi​tao za ples jer je mis​lio da je tiha, po​vu​če​na dje​voj​ka. Da je to zna​la, ne bi
raz​go​vor s njim za​po​če​la s „Hej, PTSP“ i po​čas​ti​la ga pri​čom o kadi. „Lje​ti
ure​đi​va​nje moje kose zah​ti​je​va užas​no puno tru​da jer je ima tako mno​go, pa
uvi​jek prvo na​pra​vim fri​zu​ru, na​pu​dram lice i sta​vim še​šir, a onda uđem u
kadu i pos​li​je se odje​nem. Ne mis​li​te li da je to naj​bo​lji plan?“
Iako je Draycott Deyo u to vri​je​me bio za​okup​ljen pro​ble​ma​ti​kom kr​šte​nja
ura​nja​njem u vodu i mo​žda je mo​gao tu naći neku vezu, mora se priz​na​ti da
je nije na​šao. Žen​sko ku​pa​nje je sma​trao ne​mo​ral​nom te​mom, pa joj je iz​nio
par svo​jih ide​ja o iz​o​pa​če​nos​ti mo​der​nog druš​tva.
Ali taj in​ci​dent ubla​ži​lo je ne​ko​li​ko us​pje​ha koji su Ber​ni​ce slu​ži​li na čast.
Mali Otis Or​mon​de ot​ka​zao je pu​to​va​nje na Is​tok i umjes​to toga od​lu​čio sli​‐
je​di​ti Ber​ni​ce uoko​lo po​put psi​ća, iz​a​zi​va​ju​ći opći smi​jeh svo​jih pri​ja​te​lja i bi​‐
jes G. Re​ecea Stod​dar​da, či​jih je ne​ko​li​ko po​pod​nev​nih po​sje​ta bilo pot​pu​no
upro​pa​šte​no gnjus​nim njež​nim po​gle​di​ma koje je Otis do​ba​ci​vao Ber​ni​ce.
Čak joj je is​pri​čao pri​ču o le​tvi s ko​jom ju je če​kao is​pred to​ale​ta da joj do​ka​‐
že kako su on i svi dru​gi straš​no po​gri​je​ši​li u svom pr​vom sudu o njoj. Ber​ni​ce
se na​smi​ja​la, ali je u sebi osje​ti​la bla​gu tje​sko​bu.
Od svih Ber​ni​ce​inih raz​go​vo​ra mo​žda je naj​poz​na​ti​ji i naj​o​do​bra​va​ni​ji bio
onaj o ši​ša​nju na krat​ko.
„Oh, Ber​ni​ce, kad ćeš se oši​ša​ti na krat​ko?“
„Mo​žda pre​ko​su​tra“, od​go​vo​r i​la bi smi​ju​ći se. „Ho​će​te li me doći gle​da​ti?
Ra​ču​nam na vas, zna​te.“
„Ho​će​mo li doći? Na​rav​no da ho​će​mo! Ali bo​lje se po​žu​r i.“
Ber​ni​ce, koja nije ima​la ni naj​ma​nju na​mje​ru za​is​ta se oši​ša​ti na krat​ko, na
to bi se opet na​smi​ja​la.
„Evo, usko​ro. Iz​ne​na​dit ćete se.“
Ali mo​žda je naj​važ​ni​ji sim​bol nje​nog us​pje​ha bio sivi auto​mo​bil koji je
pri​pa​dao hi​per​kri​tič​nom War​re​nu McIn​tyreu i ko​jeg su sva​kod​nev​no vi​đa​li
par​ki​ra​nog pred ku​ćom Har​veyje​vih. Slu​ški​nja je is​pr​va bila pot​pu​no zbu​nje​na
kad je pi​tao za Ber​ni​ce, a ne za Mar​jo​r ie, a na​kon što se to po​nav​lja​lo tje​dan
dana, rek​la je ku​ha​r i​ci da je gos​po​đi​ca Ber​ni​ce gos​po​đi​ci Mar​jo​r ie pre​ote​la
nje​nog naj​bo​ljeg mom​ka.
I to je do​is​ta bila is​ti​na. Mo​žda je sve po​če​lo s War​re​no​vom že​ljom da uči​ni
Mar​jo​r ie lju​bo​mor​nom. Mo​žda su ga u raz​go​vo​ru s Ber​ni​ce ne​s​vjes​no pri​vuk​‐
le teme koje su mu bile poz​na​te iz raz​go​vo​ra s Mar​jo​r ie. Mo​žda je u pi​ta​nju
bilo obo​je i po​red toga još po​ne​što is​tin​ske priv​lač​nos​ti. Bilo kako bilo, za tje​‐
dan dana ko​lek​tiv​ni um mla​đa​r i​je znao je da je Mar​jo​r i​en naj​po​uz​da​ni​ji deč​ko
na​pra​vio ne​vje​ro​ja​tan za​okret i po​čeo se otvo​re​no udva​ra​ti Mar​jo​r i​enoj goš​ći.
Naj​važ​ni​je pi​ta​nje bilo je kako će Mar​jo​r ie na to re​agi​ra​ti. War​ren je Ber​ni​ce
zvao te​le​fo​nom dva​put dnev​no i slao joj po​ru​ke, a čes​to su ih i vi​đa​li u nje​go​‐
vom auto​mo​bi​lu, oči​to du​bo​ko za​okup​lje​ne još jed​nim od onih na​pe​tih, zna​‐
čaj​nih raz​go​vo​ra o nje​go​voj is​kre​nos​ti.
Kad bi je boc​nu​li zbog toga, Mar​jo​r ie bi se samo na​smi​ja​la. Rek​la bi da joj
je straš​no dra​go što je War​ren na​po​kon pro​na​šao ne​ko​ga tko ga ci​je​ni. I mla​‐
đa​r i​ja bi se na​smi​ja​la s njom, za​klju​či​la da Mar​jo​r ie nije bilo bri​ga i za​bo​ra​vi​la
na to.
Jed​nog po​pod​ne​va, kad je do kra​ja nje​nog po​sje​ta pre​os​ta​lo još samo tri
dana, Ber​ni​ce je u hod​ni​ku če​ka​la War​re​na, s ko​jim je tre​ba​la ići na par​ti​ju
bri​dža. Bila je iz​vr​s​no ras​po​lo​že​na i kad se po​kraj nje po​ja​vi​la Mar​jo​r ie, koja je
ta​ko​đer tre​ba​la ići na kar​ta​nje, i mir​no po​če​la po​prav​lja​ti svoj še​šir gle​da​ju​ći se
u zr​ca​lo, Ber​ni​ce je bila pot​pu​no ne​pri​prem​lje​na za bilo ka​kav su​kob. Mar​jo​r ie
je svoj po​sao oba​vi​la vrlo hlad​no i vrlo jez​gro​vi​to u sve​ga tri re​če​ni​ce.
„Slo​bod​no si iz​bij War​re​na iz gla​ve“, rek​la je hlad​no.
„Što?“ Ber​ni​ce je bila pot​pu​no za​pre​pa​šte​na.
„Slo​bod​no pres​ta​ni ra​di​ti bu​da​lu od sebe s War​re​nom McIn​tyre​om. Nje​ga
nije bri​ga za tebe ko​li​ko je crno pod nok​tom.“
Je​dan na​pe​ti tre​nu​tak su se tako gle​da​le. Mar​jo​r ie je Ber​ni​ce gle​da​la pri​je​‐
zir​no i svi​so​ka, a Ber​ni​ce nju za​pa​nje​no, na​po​la lju​ti​to, na​po​la upla​še​no. Onda
su se pred ku​ćom za​us​ta​vi​la dva auto​mo​bi​la i za​ču​la se ka​ko​fo​ni​ja tru​ba. Obje
 www.balkandownload.org

su na​glo udah​nu​le, okre​nu​le se i rame uz rame po​žu​r i​le van.

Za či​ta​vo vri​je​me tra​ja​nja par​ti​je bri​dža Ber​ni​ce se uza​lud tru​di​la po​tis​nu​ti
sve jaču ne​la​go​du. Uvri​je​di​la je Mar​jo​r ie, sfin​gu svih sfin​gi. Iako su joj na​mje​‐
re bile sa​svim po​šte​ne i ne​duž​ne, ukra​la je Mar​jo​r i​eno vlas​niš​tvo. Odjed​nom je
osje​ća​la straš​nu kriv​nju. Na​kon par​ti​je bri​dža, kad su sje​li za​jed​no u ne​for​mal​‐
nom kru​gu i raz​go​vor je skre​nuo na op​će​ni​te teme, olu​ja je po​la​ko po​če​la.
Ne​na​mjer​no ju je za​po​čeo mali Otis Or​mon​de.
„Kad se vra​ćaš na​trag u vr​tić, Oti​se?“ upi​tao ga je net​ko.
„Ja? Kad se Ber​ni​ce oši​ša na krat​ko.“
„Onda je tvo​je obra​zo​va​nje za​vr​ši​lo“, rek​la je Mar​jo​r ie brzo. „Ber​ni​ce
samo ble​fi​ra. Mis​li​la sam da ste to već i sami shva​ti​li.“
„Je li to is​ti​na?“ upi​tao je Otis, pros​tri​je​liv​ši Ber​ni​ce pri​je​kor​nim po​gle​‐
dom.
Ber​ni​ce​ine uši su se za​ža​r i​le dok se uza​lud po​ku​ša​va​la do​sje​ti​ti do​brog od​‐
go​vo​ra. Su​oče​na s fron​tal​nim na​pa​dom, nje​na ma​šta bila je pa​ra​li​zi​ra​na.
„Mno​go je ble​fe​ra na svi​je​tu“, nas​ta​vi​la je Mar​jo​r ie vrlo ljup​ko. „Mis​li​la
sam da si do​volj​no mlad da to znaš, Oti​se.“
„Pa“, re​kao je Otis, „mo​žda je tako. Ali stvar​no! Uz iz​ja​vu po​put Ber​ni​ce​‐
ine...“
„Za​is​ta?“ rek​la je Mar​jo​r ie zi​jev​nuv​ši. „Što je to po​s​ljed​nje tako pa​met​no
iz​ja​vi​la?“
Nit​ko se nije sje​ćao. Za​pra​vo, Ber​ni​ce je u po​s​ljed​nje vri​je​me bila pre​vi​še
za​bav​lje​na pet​lja​njem s deč​kom svo​je muze i nije rek​la ni​šta vri​jed​no pam​će​‐
nja.
„Je li to sve stvar​no bio blef?“ upi​ta​la je Ro​ber​ta zna​ti​želj​no.
Ber​ni​ce je ok​li​je​va​la. Či​ni​lo joj se da se od nje oče​ku​je ne​ka​kav du​ho​vit
od​go​vor, no pod iz​ne​na​da hlad​nim po​gle​dom svo​je ses​trič​ne osje​ća​la se pot​‐
pu​no ones​po​sob​lje​nom.
„Ne znam“, odu​gov​la​či​la je.
„Blef!“ rek​la je Mar​jo​r ie. „Priz​naj!“
Ber​ni​ce je vi​dje​la da je War​ren po​dig​nuo po​gled s uku​le​la s ko​ji​ma se igrao
i upit​no je po​gle​dao.
„Oh, ne znam!“ po​no​vi​la je. Obra​zi su joj se ža​r i​li.
„Blef!“ po​no​vi​la je Mar​jo​r ie.
„Do​ka​ži da nije, Ber​ni​ce“, po​zvao ju je Otis. „Po​ka​ži joj da je u kri​vu.“
Ber​ni​ce se opet ogle​da​la oko sebe – či​ni​lo joj se da ne može ni​ka​ko ute​ći
War​re​no​vom po​gle​du.
„Vo​lim bob fri​zu​re“, rek​la je žur​no, kao da ju je ne​što pi​tao, „i pla​ni​ram se
tako oši​ša​ti.“
„Kada?“ pi​ta​la je Mar​jo​r ie.
„Bilo kada.“
„Naj​bo​lje je sada“, pred​lo​ži​la je Ro​ber​ta.
Otis je sko​čio na noge.
„Iz​vr​s​na ide​ja!“ uzvik​nuo je. „Na​pra​vit ćemo ljet​nu za​ba​vu sa ši​ša​njem.
Mis​lim da si rek​la da ide​mo u bri​jač​ni​cu Ho​te​la Se​vi​er.“
Odjed​nom su svi bili na no​ga​ma. Ber​ni​ce​ino srce je lu​đač​ki uda​ra​lo.
„Što?“ pros​te​nja​la je.
Iz gru​pe je do​pro Mar​jo​r i​en glas, vrlo ja​san i pre​zi​ran.
„Ni​šta ne bri​ni​te, odus​tat će!“
„Haj​de, Ber​ni​ce!“ uzvik​nuo je Otis i upu​tio se pre​ma vra​ti​ma.
Dva para oči​ju, War​re​no​ve i Mar​jo​r i​ene, zu​r i​le su u nju, iz​a​zi​va​le je, pr​ko​si​‐
le joj. Još tre​nu​tak je neo​d​luč​no sta​ja​la.
„U redu“, rek​la je brzo, „ne​mam ni​šta pro​tiv.“
Ci​je​lu vječ​nost kas​ni​je, dok se u kas​no po​pod​ne vo​zi​la kroz cen​tar gra​da u
War​re​no​vom auto​mo​bi​lu, a os​ta​li su ih u sto​pu sli​je​di​li Ro​ber​ti​nim auto​mo​bi​‐
lom, Ber​ni​ce se osje​ća​la po​put Ma​r i​je An​to​ane​te na putu do gi​ljo​ti​ne. Neo​‐
dre​đe​no se pi​ta​la za​što nije po​vi​ka​la da je sve to gre​ška. Je​dva se suz​dr​ža​va​la da
obje​ma ru​ka​ma ne zgra​bi svo​ju kosu kako bi je za​šti​ti​la od odjed​nom ne​pri​ja​‐
telj​skog svi​je​ta. A ipak nije uči​ni​la ni​šta od toga. Više je ni po​mi​sao na maj​ku
nije mo​gla od​vra​ti​ti od nje​nog na​uma. Ovo je bio ko​nač​ni test nje​nog us​pje​ha,
nje​nog pra​va da neo​s​po​ra​va​na kro​či zvjez​da​nim ne​bom po​pu​lar​nih dje​vo​ja​ka.
War​ren je vo​zio u nat​mu​re​noj ti​ši​ni, a kad su sti​gli do ho​te​la za​us​ta​vio je
auto​mo​bil na rub​ni​ku i kim​nuo Ber​ni​ce da iz​i​đe. Iz Ro​ber​ti​nog auto​mo​bi​la u
bri​jač​ni​cu koja je gle​da​la na uli​cu s dva stak​le​na iz​lo​ga na​hru​pi​la je na​smi​ja​na
go​mi​la.
Ber​ni​ce je sta​ja​la na rub​ni​ku i pro​ma​tra​la nat​pis na ko​jem je pi​sa​lo Bri​jač​‐
ni​ca Se​vi​er. Bila je to pra​va gi​ljo​ti​na, a glav​ni bri​jač, koji je sta​jao non​ša​lant​no
nas​lo​njen na prvu sto​li​cu, odje​ven u bi​je​lu kutu, i pu​šio ci​ga​re​tu bio je krv​nik.
Si​gur​no je čuo za nju i ci​je​li tje​dan je če​kao, pu​še​ći be​sko​nač​ne ci​ga​re​te po​‐
kraj te zlos​lut​ne, to​li​ko spo​mi​nja​ne prve sto​li​ce. Hoće li joj po​ve​za​ti oči? Ne,
 www.balkandownload.org

ali će oko nje za​ve​za​ti bi​je​lu plah​tu kako nje​na krv – glu​pos​ti, kosa – ne bi
dos​pje​la na nje​nu odje​ću.
„U redu, Ber​ni​ce“, re​kao je War​ren brzo.
Vi​so​ko uz​dig​nu​te bra​de, preš​la je pre​ko ploč​ni​ka, gur​nu​la vra​ta i ne po​čas​‐
tiv​ši ni​jed​nim po​gle​dom buč​nu, na​smi​ja​nu go​mi​lu koja je sje​di​la na klu​pi za
če​ka​nje, priš​la de​be​lom bri​ja​ču.
„Že​lim se oši​ša​ti na bob.“
Bri​jač je zi​nuo. Ci​ga​re​ta mu je pala na pod.
„Ha?“
„Oši​šaj​te me na krat​ko!“
Pre​ki​nuv​ši dalj​nje uljud​nos​ti, Ber​ni​ce je sje​la u sto​li​cu. Čo​vjek koji je sje​dio
u sto​li​ci do nje​ne okre​nuo se pre​ma njoj i za​pre​pa​šte​no je po​gle​dao na​po​la sa​‐
pu​nja​vog lica. Je​dan od bri​ja​ča se trg​nuo i pok​va​r io mje​seč​nu fri​zu​ru ma​log
Wil​lyja Sc​hu​ne​ma​na. Gos​po​din O’Re​il​ly zas​te​njao je i pi​jev​no op​so​vao na
gal​skom u po​s​ljed​njoj sto​li​ci kad mu je bri​tva raz​re​za​la obraz. Dvo​ji​ca čis​ta​ča
ci​pe​la raz​ro​ga​če​nih oči​ju su po​ju​r i​la k nje​nim no​ga​ma. Ne, Ber​ni​ce nije za​ni​‐
ma​lo čiš​će​nje ci​pe​la.
Vani je neki pro​laz​nik stao i za​ble​nuo se unu​tra, a onda mu se pri​dru​žio i
još je​dan par. Pet-šest ma​lih dje​ča​ka pri​tis​nu​lo je no​so​ve uz stak​lo, a ljet​ni po​‐
vje​ta​rac bi kroz vra​ta do​nio po​ko​ji is​pre​ki​da​ni ko​ma​dić raz​go​vo​ra.
„Po​gle​daj​te kako dugu kosu ima!“
„Ot​kud sve te dla​ke po podu? Valj​da je obri​jao neku bra​da​tu ženu.“
Ali Ber​ni​ce nije ni​šta vi​dje​la ni čula. Je​di​na pre​os​ta​la osje​ti​la go​vo​r i​la su joj
da je čo​vjek u bi​je​loj kuti iz nje​ne kose iz​vu​kao je​dan češ​ljić od kor​nja​če​vi​ne,
pa dru​gi; da su nje​go​vi pr​sti nes​pret​no prč​ka​li oko ne​poz​na​tih šna​la; da će os​‐
ta​ti bez ove kose, svo​je pre​kras​ne kose, da više ni​kad neće osje​ti​ti nje​nu ra​skoš​‐
nu te​ži​nu dok joj u svom pu​nom tam​no​sme​đem sja​ju bude vi​sje​la niz leđa. Na
tre​nu​tak se go​to​vo slo​mi​la, a onda joj se pred oči​ma uka​za​la Mar​jo​r ie s bla​go
iro​nič​nim os​mje​hom na us​na​ma, kao da hoće reći:
„Odus​ta​ni i siđi sa sto​li​ce! Po​ku​ša​la si me po​ra​zi​ti i pro​ka​za​la sam tvoj blef.
Vi​diš da ne​maš ni​kak​ve šan​se.“
I u Ber​ni​ce se ras​plam​sa​la neka po​s​ljed​nja re​zer​va ener​gi​je, pa je stis​nu​la
šake pod bi​je​lom tka​ni​nom i neo​bič​no su​zi​la oči, o čemu će Mar​jo​r ie dugo
na​kon toga ne​kom pri​po​vi​je​da​ti.
Dva​de​set mi​nu​ta kas​ni​je bri​jač ju je okre​nuo pre​ma zr​ca​lu i Ber​ni​ce se trg​‐
nu​la kad je shva​ti​la koji su toč​no raz​mje​r i po​či​nje​ne šte​te. Kosa joj nije bila
ko​vr​ča​va i sad je le​ža​la u opu​šte​nim, be​ži​vot​nim ko​ma​di​ma s obje stra​ne nje​‐
nog odjed​nom bli​je​dog lica. Bila je gro​zo​mor​no ruž​na – zna​la je da će biti
gro​zo​mor​no ruž​na. Nje​no lice je naj​ve​ći dio svog šar​ma du​go​va​lo jed​nos​tav​‐
nos​ti koja je pod​sje​ća​la na Bo​go​ro​di​cu. Nje više nije bilo i sad je bila straš​no
pro​sječ​na, ni​ma​lo gla​mu​roz​na, samo ap​surd​na, po​put sta​nov​ni​ka Gre​enwich
Vil​la​gea koji je kod kuće za​bo​ra​vio na​oča​le.
Si​šav​ši sa sto​li​ce, po​ku​ša​la se na​smi​je​ši​ti i pot​pu​no pod​ba​ci​la. Vi​dje​la je dvi​‐
je dje​voj​ke kako raz​mje​nju​ju po​gle​de. Vi​dje​la je kako su se Mar​jo​r i​ene usne
iz​vi​nu​le u sla​ba​šan po​drug​ljiv os​mjeh i kako su War​re​no​ve oči odjed​nom pos​‐
ta​le vrlo hlad​ne.
„Evo vi​di​te“ – nje​ne ri​je​či po​pra​ti​la je ne​ugod​na ti​ši​na – „na​pra​vi​la sam
to.“
„Jesi, na​pra​vi​la si to“, priz​nao je War​ren.
„Svi​đa li vam se?“
Za​ču​lo se ma​lo​duš​no „na​rav​no“ iz dvo​jih ili tro​jih usta, na​kon čega je us​li​‐
je​di​la još jed​na ne​ugod​na ti​ši​na, a onda se Mar​jo​r ie mu​nje​vi​to po​put guje
okre​nu​la War​re​nu.
„Mo​žeš li me odves​ti do čis​ti​oni​ce?“ upi​ta​la je. „Baš mo​ram oti​ći po jed​nu
ha​lji​nu pri​je ve​če​re. Ro​ber​ta vozi rav​no kući pa može po​ves​ti os​ta​le.“
War​ren je od​sut​no zu​r io kroz pro​zor u neku za​miš​lje​nu toč​ku. Onda mu se
po​gled na tre​nu​tak hlad​no za​us​ta​vio na Ber​ni​ce pri​je nego što se okre​nuo
Mar​jo​r ie.
„Rado“, re​kao je po​la​ko.
 www.balkandownload.org

VI.

Ber​ni​ce nije bila u pot​pu​nos​ti svjes​na u kak​vu je užas​nu zam​ku upa​la sve
dok ne​po​sred​no pri​je ve​če​re nije ugle​da​la za​pa​nje​ni iz​raz na licu svo​je tete.
„Is​u​se, Ber​ni​ce!“
„Oši​ša​la sam se na krat​ko, teta Jo​sep​hi​ne.“
„Is​u​se, di​je​te!“
„Svi​đa li vam se?“
„Is​u​se, Ber​ni​ce!“
„Valj​da sam vas šo​ki​ra​la.“
„Ne, ali što će gos​po​đa Deyo mis​li​ti su​tra na​ve​čer? Ber​ni​ce, tre​ba​la si pri​če​‐
ka​ti da pro​đe ples kod Deyo​vih. Ako si se htje​la oši​ša​ti na krat​ko, tre​ba​la si bar
pri​če​ka​ti da pro​đe taj ples.“
„Bila je to iz​ne​nad​na od​lu​ka, teta Jo​sep​hi​ne. Uos​ta​lom, za​što je baš gos​po​đa
Deyo važ​na?“
„Di​je​te moje“, uzvik​nu​la je gos​po​đa Har​vey, „gos​po​đa Deyo je u svo​joj
ras​pra​vi Bu​da​la​šti​ne mla​dog na​ra​šta​ja, koju je pro​či​ta​la na po​s​ljed​njem sas​tan​ku
na​šeg klu​ba koji se sas​ta​je če​t​vrt​kom, pet​na​est mi​nu​ta po​sve​ti​la bob fri​zu​ra​ma.
Mrzi ih više od sve​ga. A ples pri​re​đu​je baš za tebe i Mar​jo​r ie!“
„Žao mi je.“
„Oh, Ber​ni​ce, što će mis​li​ti tvo​ja maj​ka? Mis​lit će da sam ti ja to do​pus​ti​la.“
„Žao mi je.“
Ve​če​ra je bila pra​va ago​ni​ja. Na br​zi​nu je po​ku​ša​la malo po​pra​vi​ti stvar uvi​‐
ja​čem za kosu i opr​ži​la si prst i do​bar dio kose. Jas​no je vi​dje​la da je teta bila
za​bri​nu​ta i ne​ras​po​lo​že​na, a nje​zin te​tak je po​vri​je​đe​nim i neo​dre​đe​no ne​pri​‐
ja​telj​skim to​nom stal​no po​nav​ljao: „Neka sam prok​let!“ A Mar​jo​r ie je vrlo
tiho sje​di​la uko​pa​na iza bla​go po​drug​lji​vog os​mje​ha.
Ne​ka​ko je us​pje​la pre​ži​vje​ti ve​čer. Na​vra​ti​la su tri mla​di​ća. Mar​jo​r ie je nes​‐
ta​la s jed​nim od njih, a Ber​ni​ce je ma​lo​duš​no i ne​us​pješ​no po​ku​ša​la za​ba​vi​ti
pre​os​ta​lu dvo​ji​cu. Kad se u pola je​da​na​est us​pe​la na​trag u svo​ju sobu, uz​dah​‐
nu​la je s olak​ša​njem. Ka​kav dan!
Kad se svuk​la u spa​va​ći​cu, vra​ta nje​ne sobe su se otvo​r i​la i ušla je Mar​jo​r ie.
„Ber​ni​ce“, rek​la je, „straš​no mi je žao zbog ple​sa kod Deyo​vih. Da​jem ti
svo​ju čas​nu ri​ječ da sam pot​pu​no za​bo​ra​vi​la na nje​ga.“
„Sve je u redu“, rek​la je Ber​ni​ce krat​ko. Sto​je​ći pred zr​ca​lom, po​la​ko je
pro​la​zi​la češ​ljem kroz svo​ju krat​ku kosu.
„Su​tra ću te odves​ti u grad“, nas​ta​vi​la je Mar​jo​r ie, „i fri​zer će te ure​di​ti
tako da iz​gle​daš ele​gant​no. Ni​sam mis​li​la da ćeš to stvar​no na​pra​vi​ti. Za​is​ta mi
je jako žao.“
„Oh, sve je u redu!“
„Ali ipak, to ti je po​s​ljed​nja ve​čer ov​dje, pa pret​pos​tav​ljam da nema veze.“
Onda se Ber​ni​ce trg​nu​la kad je Mar​jo​r ie svo​ju kosu pre​ba​ci​la pre​ko ra​me​na
i po​če​la je ples​ti u dvi​je duge, pla​ve ple​te​ni​ce sve dok u svom bež ne​gli​žeu
nije iz​gle​da​la po​put neke de​li​kat​ne sli​ke koja je pri​ka​zi​va​la kak​vu sa​sku prin​‐
ce​zu. Ber​ni​ce je oča​ra​no pro​ma​tra​la kako ple​te​ni​ce ras​tu. Te​ške i ra​skoš​ne, uvi​‐
ja​le su se pod Mar​jo​r i​enim spret​nim pr​sti​ma po​put ne​mir​nih zmi​ja, a Ber​ni​ce
su os​ta​li samo ovi os​ta​ci, uvi​jač i po​gle​di s ko​ji​ma će se su​oči​ti su​tra. U sebi je
vi​dje​la gos​po​di​na Re​ecea Stod​dar​da, ko​jem se svi​đa​la, kako svo​jim har​dvar​d​‐
skim to​nom svo​joj part​ne​r i​ci za ve​če​rom go​vo​r i da se Ber​ni​ce ne bi smje​lo
do​pus​ti​ti da to​li​ko gle​da fil​mo​ve. Vi​dje​la je Dreycot​ta Deya kako raz​mje​nju​je
po​gle​de sa svo​jom maj​kom i po​tom se na​mjer​no sa​mi​los​no od​no​si pre​ma njoj.
Ali do su​tra će gos​po​đa Deyo mo​žda već čuti no​vos​ti i pos​la​ti le​de​nu po​ru​ku
u ko​joj će joj za​po​vje​di​ti da se ne po​ja​vi na ple​su, a onda će joj se svi iza leđa
smi​ja​ti i zna​ti da ju je Mar​jo​r ie na​ma​gar​či​la i da je nje​na je​di​na pri​li​ka za lje​‐
po​tu žr​tvo​va​na lju​bo​mor​nom hiru jed​ne se​bič​ne dje​voj​ke. Ber​ni​ce je na​glo
sje​la pred zr​ca​lo, ugri​zav​ši se za unu​traš​njost obra​za.
„Svi​đa mi se“, rek​la je s na​po​rom. „Mis​lim da će mi baš do​bro sta​ja​ti.“
Mar​jo​r ie se na​smi​je​ši​la.
„Iz​gle​da u redu. Za Boga mi​lo​ga, ne​moj se bri​nu​ti oko toga!“
„Neću.“
„Laku noć, Ber​ni​ce.“
Ali kad su se vra​ta za​tvo​r i​la, u Ber​ni​ce je ne​što pre​puk​lo. Ener​gič​no je po​‐
sko​či​la na noge, stis​nu​la šake, a po​tom brzo i ne​čuj​no priš​la svom kre​ve​tu i iz​‐
vuk​la is​pod nje​ga svoj ma​nji kov​čeg. Uba​ci​la je u nje​ga to​alet​ni pri​bor i re​‐
 www.balkandownload.org

zerv​nu odje​ću, a onda se okre​nu​la ve​li​kom kov​če​gu, brzo u nje​ga slo​ži​la dvi​je
la​di​ce do​njeg rub​lja i ne​što ha​lji​na i uba​ci​la ih u ma​nji. Ra​di​la je brzo, ali sa
smr​to​nos​nom učin​ko​vi​toš​ću i za če​tr​de​set i pet mi​nu​ta ve​li​ki kov​čeg je bio
za​tvo​ren i za​klju​čan, a ona je bila odje​ve​na u zgo​dan novi put​ni kos​tim ko​jeg
joj je Mar​jo​r ie po​mo​gla oda​bra​ti.
Sjev​ši za stol, na​pi​sa​la je krat​ku po​ru​ku gos​po​đi Har​vey u ko​joj joj je
ukrat​ko objas​ni​la raz​lo​ge svog od​la​ska. Za​li​je​pi​la je omot​ni​cu, adre​si​ra​la je i
os​ta​vi​la je na jas​tu​ku. Ba​ci​la je po​gled na sat. Vlak je kre​tao u je​dan, a zna​la je
da kod ho​te​la Mar​bo​ro​ugh koji se na​la​zio dvi​je uli​ce da​lje lako može naći tak​‐
si.
Odjed​nom je na​glo udah​nu​la i u oči​ma joj je si​jev​nuo po​gled koji bi vješt
či​tač ka​rak​te​ra ot​pri​li​ke mo​gao po​ve​za​ti s od​luč​nim po​gle​dom ko​jeg je ima​la
u bri​jač​ni​ci, samo malo na​pred​ni​jim. Bio je to sa​svim nov po​gled za Ber​ni​ce, a
taj po​gled je imao svo​je po​s​lje​di​ce.
Pri​šu​lja​la se ko​mo​di, po​dig​nu​la pred​met koji je on​dje le​žao, po​ga​si​la sva
svje​tla i u ti​ši​ni pri​če​ka​la da joj se oči pri​vik​nu na tamu. Tiho je otvo​r i​la vra​ta
Mar​jo​r i​ene sobe i čula tiho, rav​no​mjer​no di​sa​nje oso​be koja spa​va snom pra​‐
ved​ni​ka.
Priš​la je nje​nom kre​ve​tu, po​sve mir​no i pro​miš​lje​no. Dje​lo​va​la je brzo. Sag​‐
nuv​ši se, pi​pa​ju​ći je pro​naš​la jed​nu od Mar​jo​r i​enih ple​te​ni​ca, sli​je​di​la je do
toč​ke naj​bli​že gla​vi, pri​mi​la je la​ga​no tako da ne pro​bu​di Mar​jo​r ie, a onda
odre​za​la ple​te​ni​cu ška​ra​ma. Dr​že​ći odre​za​nu ple​te​ni​cu u ruci, sus​preg​nu​la je
dah. Mar​jo​r ie je ne​što pro​mrm​lja​la u snu. Ber​ni​ce je spret​no am​pu​ti​ra​la i dru​‐
gu ple​te​ni​cu, na tre​nu​tak zas​ta​la, a onda brzo i tiho šmug​nu​la na​trag u svo​ju
sobu.
U pri​zem​lju je otvo​r i​la ve​li​ka ulaz​na vra​ta, pa​ž​lji​vo ih za​tvo​r i​la za so​bom i s
neo​bič​nim osje​ća​jem sre​će i ushi​ta za​ko​ra​či​la s tri​je​ma na mje​se​či​nu, ma​šu​ći
svo​jim te​škim te​re​tom kao vre​ći​com za ku​po​vi​nu. Na​kon ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka
žus​trog hoda shva​ti​la je da u li​je​voj ruci još uvi​jek drži dvi​je pla​ve ple​te​ni​ce.
Neo​če​ki​va​no se na​smi​ja​la i mo​ra​la je za​tvo​r i​ti usta kako ne bi pras​nu​la u gla​‐
san smi​jeh. Pro​la​ze​ći po​red War​re​no​ve kuće, obu​zeo ju je iz​ne​na​dan po​r iv pa
je od​lo​ži​la svo​ju prt​lja​gu, za​mah​nu​la ple​te​ni​ca​ma kao ko​ma​dom uže​ta i ba​ci​la
ih na dr​ve​ni tri​jem, gdje su sle​tje​le uz tup uda​rac. Opet se na​smi​ja​la, više se ne
sus​pre​žu​ći.
„Ha“, na​smi​ja​la se his​te​r ič​no, „se​bič​nja​ki​nju je tre​ba​lo skal​pi​ra​ti!“
 Po​tom je po​dig​nu​la svoj kov​čeg i na​po​la tr​če​ći se upu​ti​la niz mje​se​či​nom
oba​sja​nu uli​cu.
 www.balkandownload.org

Blagoslov

I.

Na Bal​ti​mor​skom ko​lo​dvo​ru bilo je vru​će i bila je gu​žva, a Lois je bila pri​‐

si​lje​na be​sko​nač​ne ljep​lji​ve se​kun​de pro​ves​ti če​ka​ju​ći kraj ure​da za pre​da​ju br​‐
zo​ja​va dok je či​nov​nik s krup​nim pred​njim zu​bi​ma pre​bro​ja​vao i po​no​vo pre​‐
bro​ja​vao ri​je​či u po​ru​ci neke krup​ne gos​po​đe kako bi ut​vr​dio sa​dr​ži li bez​o​‐
pas​nih če​tr​de​set i de​vet ri​je​či ili fa​tal​nih pe​de​set i jed​nu.
Dok je tako če​ka​la, Lois se po​če​la pi​ta​ti je li na​ve​la toč​nu adre​su, pa je iz​‐
vuk​la pi​smo iz svo​je tor​be i po​nov​no ga pro​či​ta​la.

„Dra​ga“, po​či​nja​lo je, „ra​zu​mi​jem i sret​ni​ji sam nego što je ži​vot za mene
pla​ni​rao. Kad bih ti bar mo​gao dati sve ono na što si na​vik​la... Ali ne mogu,
Lois. Ne mo​že​mo se vjen​ča​ti i ne mo​že​mo iz​gu​bi​ti jed​no dru​go i pus​ti​ti da
sva ova sjaj​na lju​bav pro​pad​ne.
Dok nije doš​lo tvo​je pi​smo, dra​ga, sje​dio sam ov​dje u po​lu​mra​ku i raz​miš​‐
ljao kamo bih mo​gao oti​ći da te za​uvi​jek za​bo​ra​vim. Mo​žda u ino​zem​s​tvo,
gdje bih mo​gao lu​ta​ti Ita​li​jom ili Špa​njol​skom i sa​nja​ti o iz​gub​lje​noj lju​ba​vi
dok ru​še​vi​ne sta​r i​jih, bla​žih ci​vi​li​za​ci​ja budu odra​ža​va​le pus​toš u mom vlas​ti​‐
tom srcu – a onda je doš​lo tvo​je pi​smo.
Naj​dra​ža, naj​hra​bri​ja dje​voj​ko, ako mi po​ša​lješ br​zo​jav, naći ću se s to​bom u
Wil​min​g​to​nu. A do​tad ću biti ov​dje i če​ka​ti i na​da​ti se da će se svi moji dugi
sno​vi o tebi os​tva​r i​ti.
Howard.“
 Pro​či​ta​la je pi​smo već to​li​ko puta da ga je zna​la na​pa​met, ali i da​lje ju je
zbu​nji​va​lo. U nje​mu je pre​poz​na​la sla​baš​ne odje​ke čo​vje​ka koji ga je na​pi​sao:
mje​ša​vi​nu njež​nos​ti i tuge u nje​go​vim tam​nim oči​ma, po​taj​no, ne​mir​no uz​bu​‐
đe​nje koje bi je kat​kad obu​ze​lo dok bi raz​go​va​ra​la s njim, nje​go​vu sne​nu čul​‐
nost koja ju je us​pav​lji​va​la. Lois je ima​la de​vet​na​est go​di​na i bila je vrlo ro​‐
man​tič​na, zna​ti​želj​na i hra​bra.
Krup​na gos​po​đa i či​nov​nik do​go​vo​r i​li su se oko pe​de​set ri​je​či i Lois je
uze​la pra​zan obra​zac i na​pi​sa​la svoj br​zo​jav. I ko​nač​nost nje​ne od​lu​ke nije u
njoj iz​a​zi​va​la ni naj​ma​nju dvoj​bu.
Bila je to jed​nos​tav​no sud​bi​na – ovaj vraž​ji svi​jet jed​nos​tav​no je tako funk​‐
ci​oni​rao. Ako me spu​ta​vao samo ku​ka​vi​čluk, onda više neće biti spu​ta​va​nja.
Li​je​po ćemo pus​ti​ti stva​r i da idu svo​jim to​kom i ni​kad ne​će​mo ža​li​ti.
Či​nov​nik je po​gle​dom pre​le​tio njen br​zo​jav:

„Sti​gla u Bal​ti​mo​re da​nas. Pro​vo​dim dan s bra​tom. Na​đe​mo se u Wil​min​g​‐

to​nu u sri​je​du u tri po​pod​ne. Vo​lim te, Lois.“

„Pe​de​set i če​ti​r i cen​ta“, re​kao je či​nov​nik s odo​bra​va​njem.

I ni​kad ne​će​mo ža​li​ti, po​mis​li​la je Lois, ni​kad ne​će​mo ža​li​ti...
 www.balkandownload.org

II.

Sta​bla su kroz svo​je kroš​nje pro​pu​šta​la svje​tlost na tra​vu u naj​raz​li​či​ti​jim

uzor​ci​ma svje​tla i sje​ne. Sta​bla koja su pod​sje​ća​la na vi​so​ke, mli​ta​ve gos​po​đe s
per​na​tim le​pe​za​ma koje su svi​so​ka ko​ke​ti​ra​le s ruž​nim sa​mos​tan​skim kro​vom.
Sta​bla koja su pod​sje​ća​la na slu​ge, udvor​no se kla​nja​ju​ći pre​ko mir​nih pu​te​lja​‐
ka i sta​za. Sta​bla, sta​bla s obje stra​ne bre​žulj​ka i sta​bla ra​š​tr​ka​na u šu​mar​ci​ma,
dr​vo​re​di​ma i šu​ma​ma po ci​je​lom is​toč​nom Marylan​du kao njež​na čip​ka koja
obrub​lju​je mno​go​broj​na žuta po​lja i kao tam​na, ne​pro​zir​na po​za​di​na gr​mo​vi​‐
ma s cvi​je​ćem i div​ljim vr​to​vi​ma s pu​za​vi​ca​ma.
Neka od sta​ba​la bila su vrlo ve​se​la i mla​da, ali sta​bla koja su okru​ži​va​la sa​‐
mos​tan bila su sta​r i​ja od sa​mos​ta​na koji, po pra​vim sa​mos​tan​skim stan​dar​di​ma,
za​pra​vo uop​će nije bio star. Za​pra​vo, teh​nič​ki se nije ni zvao sa​mos​tan, već sje​‐
me​ni​šte, ali ov​dje ćemo ga sve​jed​no zva​ti sa​mos​ta​nom una​toč nje​go​voj vik​to​‐
ri​jan​skoj ar​hi​tek​tu​r i, na​do​grad​nja​ma iz doba Edwar​da VII., čak i una​toč nje​‐
go​vom mo​der​nom kro​vu iz doba Wo​odrowa Wil​so​na koji će po​tra​ja​ti či​ta​vo
sto​lje​će.
Iza sa​mos​ta​na bila je far​ma na ko​joj su se šes​to​r i​ca ne​za​re​đe​ne bra​će ve​se​lo
zno​ji​li dok su se sa smr​to​nos​nom učin​ko​vi​toš​ću kre​ta​li po vr​to​vi​ma u ko​ji​ma
su uz​ga​ja​li po​vr​će. S li​je​ve stra​ne, iza dr​vo​re​da bri​jes​to​va, na​la​zi​lo se ne​for​mal​‐
no bej​z​bol​sko igra​li​šte na ko​jem su tro​ji​ca no​va​ka uz mno​go jur​nja​ve i dah​ta​‐
nja do​ba​ci​va​la lop​ti​ce če​t​vr​tom. A kad je go​le​mo, mi​lo​zvuč​no zvo​no svo​jim
udar​cem oz​na​či​lo pola sata, jato cr​nog ljud​skog liš​ća ra​š​tr​ka​lo se pre​ko ša​hov​‐
ske plo​če pu​te​lja​ka pod udvor​nim sta​bli​ma.
Neki od cr​nih lis​to​va bili su vrlo sta​r i i obra​zi su im bili na​bo​ra​ni po​put pr​‐
vih va​li​ća koji nas​ta​nu kad ba​ciš ka​men u je​zer​ce. A onda je tu bilo i mnoš​tvo
sre​do​vječ​nih lis​to​va čije su fi​gu​re, kad bi​smo ih po​gle​da​li iz pro​fi​la u nji​ho​vim
ha​lja​ma koje nisu puno toga skri​va​le, po​če​le po​pri​ma​ti po​ma​lo asi​me​tri​čan iz​‐
gled. Oni su no​si​li de​be​le sve​ske Tome Ak​vin​skog, Hen​ryja Ja​me​sa, Kar​di​na​la
Mer​ci​era i Im​ma​nu​ela Kan​ta i broj​ne na​brek​le bi​ljež​ni​ce pune bi​lje​ški za pre​‐
da​va​nja.
No naj​broj​ni​ji su bili mla​di lis​to​vi: pla​vi de​vet​na​es​to​go​diš​nji mla​di​ći vrlo
stro​gih, sa​vjes​nih iz​ra​za lica i mu​škar​ci u kas​nim dva​de​se​ti​ma koji su po​sje​do​‐
va​li oš​tru sa​mo​uvje​re​nost koju su stek​li po​du​ča​va​ju​ći po svi​je​tu pet go​di​na.
Bilo ih je ne​ko​li​ko sto​ti​na iz gra​do​va i iz pro​vin​ci​je u Marylan​du, Pen​n​syl​va​‐
ni​ji, Vir​gi​ni​ji, Za​pad​noj Vir​gi​ni​ji i De​lawa​reu.
Mno​gi su bili Ame​r i​kan​ci, ali bilo je tu i ne​što Ira​ca i ne​što tvr​dih Ira​ca,
ne​ko​li​ko Fran​cu​za, ne​ko​li​ko Ta​li​ja​na i ne​ko​li​ko Po​lja​ka i svi su ho​da​li ne​for​‐
mal​no se dr​že​ći pod ruku u sku​pi​na​ma po dvo​ji​ca ili tro​ji​ca ili u du​gim re​do​‐
vi​ma. Go​to​vo svi su se od​li​ko​va​li rav​nim us​ti​ma i snaž​nom bra​dom, jer je to
bila Druž​ba Is​u​so​va koju je pri​je pet sto​ti​na go​di​na u Špa​njol​skoj os​no​vao
stro​gi voj​nik koji je lju​de obu​ča​vao da se bra​ne od ne​pri​ja​telj​skog pro​bo​ja i
su​dje​lu​ju u uče​nim ras​pra​va​ma, drže pro​po​vje​di i pišu mi​rov​ne ugo​vo​re, i da
sve to rade bez po​go​vo​ra...
Lois je siš​la s auto​bu​sa pred sun​cem oba​sja​nim glav​nim ula​zom. Bilo joj je
de​vet​na​est i ima​la je žutu kosu i oči koje tak​tič​ni lju​di nisu zva​li ze​le​ni​ma. Kad
bi je ka​kav umjet​nik ugle​dao u tra​mva​ju, čes​to bi po​taj​no iz​vu​kao okra​jak
olov​ke i po​ku​šao na straž​njoj stra​ni​ci kak​ve omot​ni​ce uhva​ti​ti taj pro​fil i uči​‐
nak koji su nje​ne obr​ve ima​le na nje​ne oči. Kas​ni​je bi po​gle​da​li svoj ura​dak i
naj​češ​će ga s uz​da​hom ču​đe​nja po​de​ra​li.
Iako je Lois bila bez​briž​no odje​ve​na u sku​pi i prik​lad​ni put​ni kos​tim, nije
zas​ta​la i ote​pla pra​ši​nu sa svo​je odje​će, već se od​mah upu​ti​la glav​nom sta​zom
ba​ca​ju​ći oko sebe ra​doz​na​le po​gle​de. Lice joj je bilo puno ra​dos​ti i iš​če​ki​va​nja,
ali nje​gov iz​raz lica nije ni naj​ma​nje pod​sje​ćao na one slav​lje​ne iz​ra​ze na li​ci​‐
ma dje​vo​ja​ka pri pr​vom do​la​sku na ma​tu​ral​nu ve​čer na Prin​ce​to​nu ili New
Ha​ve​nu. Ali to mo​žda nije bilo ni važ​no, s ob​zi​rom da ov​dje nije bilo ma​tu​ral​‐
nih ve​če​r i.
Pi​ta​la se kako će on iz​gle​da​ti i hoće li ga pre​poz​na​ti sa sli​ke. Na sli​ci koja je
vi​sje​la iz​nad maj​či​ne ko​mo​de kod kuće dje​lo​vao je vrlo mla​do, upa​lih obra​za i
pri​lič​no sa​ža​lji​vo. Samo su nje​go​va od​luč​na usta i ha​lja is​ku​še​ni​ka, koja mu
nije do​bro pris​ta​ja​la, po​ka​zi​va​li da je već do​nio ve​li​ku od​lu​ku u ži​vo​tu. Da​ka​‐
ko, onda mu je bilo tek de​vet​na​est, a sad mu je bilo tri​de​set i šest. Pot​pu​no se
pro​mi​je​nio. Na no​vi​jim fo​to​gra​fi​ja​ma bio je mno​go širi i kosa mu se malo
pro​r i​je​di​la, ali ona je uvi​jek svog bra​ta za​miš​lja​la kao na onoj ve​li​koj sli​ci. I
 www.balkandownload.org

zato ga je uvi​jek po​ma​lo i ža​li​la. Ka​kav je to ži​vot! Se​dam​na​est go​di​na pri​pre​‐

ma, a još nije bio ni sve​će​nik – i neće ni biti još go​di​nu dana.
Lois je ima​la pre​dodž​bu da će nji​hov su​sret biti vrlo oz​bi​ljan ako ona to
do​zvo​li. Ali pla​ni​ra​la je iz​ves​ti svo​ju naj​bo​lju imi​ta​ci​ju ne​raz​r i​je​đe​na ve​se​lja,
imi​ta​ci​ju koju je bila u sta​nju iz​ves​ti i kad joj je gla​va pu​ca​la, kad je nje​na maj​‐
ka ima​la živ​ča​ni slom ili kad je bila po​seb​no ro​man​tič​no, zna​ti​želj​no i hra​bro
ras​po​lo​že​na. Tog nje​nog bra​ta si​gur​no je tre​ba​lo ra​zve​se​li​ti i ona se na​mje​ra​va​la
za to po​bri​nu​ti, svi​đa​lo se to nje​mu ili ne.
Dok se pri​bli​ža​va​la go​le​mim, ruž​nim ulaz​nim vra​ti​ma, ugle​da​la je ne​kog
mu​škar​ca kako se odjed​nom odva​ja od sku​pi​ne, po​di​že ha​lju i trči pre​ma njoj.
Pri​mi​je​ti​la je da se smi​je​šio i dje​lo​vao joj je vrlo krup​no i – i po​uz​da​no. Sta​la
je i če​ka​la, svjes​na da joj srce neo​bič​no brzo tuče.
„Lois!“ po​vi​kao je i idu​ćeg tre​nut​ka se naš​la u nje​go​vom na​ru​čju. Odjed​‐
nom je drh​ta​la.
„Lois!“ po​vi​kao je opet. „Ovo je ču​des​no! Ne mogu ti reći, Lois, ko​li​ko
sam se ra​do​vao ovo​me! Jao, Lois, pa ti si pre​kras​na!“
Lois je na​glo udah​nu​la.
Nje​gov glas, iako suz​dr​žan, bio je pre​pun ener​gi​je i oča​ra​va​ju​će osob​nos​ti
za koju je mis​li​la da je ne po​sje​du​je nit​ko u obi​te​lji osim nje.
„I meni je straš​no dra​go, Ki​eth.“
Prvi put upo​tri​je​biv​ši nje​go​vo ime, po​cr​ve​nje​la je, no ne od ne​ugo​de.
„Lois... Lois... Lois...“ po​no​vio je on u čudu. „Di​je​te, ući ćemo na tre​nu​tak
ova​mo. Htio bih da upoz​naš rek​to​ra, a onda ćemo pro​še​ta​ti. To​li​ko je toga o
čemu že​lim raz​go​va​ra​ti s to​bom.“
Glas mu je pos​tao oz​bilj​ni​ji.
„Kako je maj​ka?“
Na tre​nu​tak ga je po​gle​da​la, a onda je rek​la ne​što što uop​će nije na​mje​ra​va​‐
la reći, ne​što što je bila čvr​sto od​lu​či​la iz​bje​ga​va​ti.
„Oh, Ki​eth, stal​no je sve gore, u sva​kom po​gle​du.“
On je po​la​ko kim​nuo kao da ra​zu​mi​je.
„Do​bro, o tome mo​že​mo kas​ni​je. A sada...“
Ubr​zo se naš​la u ma​loj rad​noj sobi s ve​li​kim sto​lom u raz​go​vo​ru sa sit​nim,
sr​dač​nim sje​do​ko​sim sve​će​ni​kom koji je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka za​dr​žao nje​nu
ruku u svo​joj.
„Dak​le, ovo je Lois!“
 Re​kao je to kao da je već go​di​na​ma slu​šao o njoj.
Za​mo​lio ju je da sjed​ne.
Sti​gla su još dva sve​će​ni​ka koja su se pri​jaz​no ru​ko​va​la s njom i obra​ti​la joj
se kao „Ki​et​ho​voj mla​đoj ses​tri“, što joj na nje​no iz​ne​na​đe​nje nije ni​ma​lo za​‐
sme​ta​lo.
Kako su se samo sa​mo​uvje​re​ni​ma do​ima​li! Oče​ki​va​la je odre​đe​nu sra​me​ž​‐
lji​vost ili ba​rem suz​dr​ža​nost. Is​pri​ča​li su ne​ko​li​ko šala koje ona nije ra​zu​mje​la,
ali su svi os​ta​li bili odu​šev​lje​ni, i sit​ni rek​tor je pre​os​ta​lu tro​ji​cu na​zvao „be​das​‐
tim sta​r im mo​na​si​ma“, što joj je bilo smi​ješ​no, jer, na​rav​no, nisu uop​će bili
mo​na​si. Od​mah je stek​la do​jam da je Ki​eth svi​ma po​seb​no drag. Rek​tor ga je
zvao po ime​nu, a je​dan od sve​će​ni​ka dr​žao je ruku na nje​go​vom ra​me​nu za
či​ta​vo vri​je​me nji​ho​vog raz​go​vo​ra. A onda se opet ru​ko​va​la s nji​ma obe​ća​va​la
im da će malo kas​ni​je na​vra​ti​ti na sla​do​led i smi​je​ši​la se i smi​je​ši​la se, osje​ća​ju​ći
ap​surd​nu sre​ću... Objas​ni​la si je da je to bilo zato jer ju je Ki​eth s to​li​kim za​‐
do​volj​stvom pred​stav​ljao os​ta​li​ma.
A onda su ona i Ki​eth še​ta​li pu​telj​kom ruku pod ruku i Ki​eth joj je pri​po​‐
vi​je​dao kako je rek​tor stvar​no iz​u​zet​na oso​ba.
„Lois“, naj​ed​nom se pre​ki​nuo, „pri​je nego što nas​ta​vi​mo da​lje, že​lim ti reći
ko​li​ko mi zna​či što si doš​la ova​mo. Mis​lim da je to bilo jako li​je​po od tebe.
Znam ko​li​ko si se za​bav​lja​la.“
Lois je na​glo udah​nu​la. Nije bila sprem​na na ovo. Kad je smiš​lja​la plan kako
će po ovoj vru​ći​ni ot​pu​to​va​ti do Bal​ti​mo​rea, pres​pa​va​ti kod pri​ja​te​lji​ce i doći
u po​sjet bra​tu, osje​ća​la se pri​lič​no kre​pos​no i na​da​la se da Ki​eth neće biti nad​‐
men i da joj neće za​mje​r i​ti što nije doš​la pri​je. Ali dok su tako še​ta​li pod dr​ve​‐
ćem, uči​ni​lo joj se to kao ne​što po​sve nor​mal​no – i na nje​no iz​ne​na​đe​nje, kao
ne​što vrlo ve​se​lo.
„Ali, Ki​eth“, rek​la je brzo, „znaš da ni​sam mo​gla če​ka​ti ni dana du​lje. Vi​‐
dje​li smo se kad mi je bilo pet go​di​na, ali, da​ka​ko, ja se toga ne sje​ćam. Kako
sam mo​gla nas​ta​vi​ti ži​vot, a da prak​tič​ki ni​kad u ži​vo​tu ni​sam vi​dje​la svog bra​‐
ta?“
„Bilo je to jako li​je​po od tebe, Lois“, po​no​vio je Ki​eth.
Ona je po​cr​ve​nje​la. Do​is​ta je imao osob​nost.
„Že​lio bih da mi is​pri​čaš sve o sebi“, re​kao je na​kon ne​kog vre​me​na. „Na​‐
rav​no, ot​pri​li​ke znam što ste ti i maj​ka ra​di​le u Euro​pi tih če​tr​na​est go​di​na. A
onda si do​bi​la upa​lu plu​ća pa nisi mo​gla doći s maj​kom i svi smo bili straš​no
 www.balkandownload.org

za​bri​nu​ti. Da raz​mis​lim, bilo je to pri​je dvi​je go​di​ne. I, na​rav​no, vi​dio sam tvo​‐
je ime u no​vi​na​ma, ali sve je to bilo pre​ma​lo. Ni​sam te uop​će imao pri​li​ku
upoz​na​ti, Lois.“
Lois se za​tek​la kako ana​li​zi​ra nje​go​vu osob​nost na isti na​čin na koji bi ana​‐
li​zi​ra​la osob​nost sva​kog mu​škar​ca ko​jeg bi upoz​na​la. Pi​ta​la se je li nje​go​vo stal​‐
no po​nav​lja​nje nje​zi​nog ime​na mo​žda bilo raz​log za​što je osje​ća​la to​li​ku bli​‐
skost s nji​me. Iz​go​va​rao joj je ime kao da voli tu ri​ječ, kao da ona za nje​ga ima
neko po​seb​no zna​če​nje.
„A onda si otiš​la u ško​lu“, nas​ta​vio je.
„Da, u Far​min​g​ton. Maj​ka je že​lje​la da odem u sa​mos​tan, ali ja to ni​sam
htje​la.“
Po​gle​da​la ga je is​ko​sa, po​ku​ša​va​ju​ći pro​ci​je​ni​ti hoće li joj to za​mje​r i​ti.
Ali on je samo po​la​ko kim​nuo.
„Za​si​ti​la si se sa​mos​ta​na u ino​zem​s​tvu, ha?“
„Da. Ali znaš, Ki​eth, tamo su sa​mos​ta​ni iona​ko druk​či​ji. Ov​dje čak i u naj​‐
bo​ljim sa​mos​ta​ni​ma ima to​li​ko dje​vo​ja​ka iz niže kla​se.“
On je po​no​vo kim​nuo.
„Pret​pos​tav​ljam da je to is​ti​na i znam što mis​liš o tome. I meni je to is​pr​va
sme​ta​lo ov​dje, Lois, iako to ni​ka​da ne bih re​kao ni​ko​me osim tebi. Ti i ja smo
pri​lič​no osjet​lji​vi na tak​ve stva​r i.“
„Mis​liš na lju​de ov​dje?“
„Da. Na​rav​no, neki od njih su bili u redu, lju​di kak​ve sam uvi​jek su​sre​tao,
ali bilo je i dru​gih. Čo​vjek po ime​nu Re​gan, na pri​mjer, ko​jeg ni​sam mo​gao
smis​li​ti, a sad mi je naj​bo​lji pri​ja​telj. Div​na oso​ba, Lois. Upoz​nat ćeš ga kas​ni​je.
Tak​vu oso​bu bi čo​vjek vo​lio ima​ti po​red sebe u tuč​nja​vi.“ Lois je po​mis​li​la da
je Ki​eth bio oso​ba kak​vu bi vo​lje​la ima​ti po​red sebe u tuč​nja​vi.
„Kako si se od​lu​čio na to?“ pi​ta​la je po​ma​lo sra​me​ž​lji​vo. „Da do​đeš ova​mo.
Na​rav​no, maj​ka mi je is​pri​ča​la pri​ču o vla​ku.“
„Oh, to...“ dje​lo​vao je pri​lič​no zlo​volj​no.
„Is​pri​čaj mi je. Htje​la bih je čuti iz tvo​jih usta.“
„Vje​ro​jat​no ti neću reći ni​šta novo. Bila je ve​čer i vo​zio sam se vla​kom raz​‐
miš​lja​ju​ći o sto​ti​nu sva​r i, Lois, a onda sam odjed​nom pos​tao svjes​tan da net​ko
sje​di pre​ko puta mene. Uči​ni​lo mi se kao da je to neki dru​gi put​nik i da je sje​‐
dio on​dje već neko vri​je​me. Odjed​nom se nag​nuo pre​ma meni i čuo sam glas
kako mi go​vo​r i: ‘Že​lim da pos​ta​neš sve​će​nik, eto što že​lim.’ Po​sko​čio sam i
uzvik​nuo: ‘Oh, Bože, samo to ne!’ i na​pra​vio bu​da​lu od sebe pred dva​de​se​to​ro
lju​di. Ra​zu​mi​ješ, nit​ko nije sje​dio pre​ko puta mene. Tje​dan dana na​kon toga
oti​šao sam do Je​zu​it​skog ko​le​gi​ja u Phi​la​delp​hi​ji i na ko​lje​ni​ma do​pu​zao pre​ko
zad​njih ste​pe​ni​ca do rek​to​ro​va ure​da.“
Opet su uto​nu​li u ti​ši​nu i Lois je pri​mi​je​ti​la od​su​tan iz​raz na licu svog bra​‐
ta, koji je gle​dao pre​ko sun​cem oku​pa​nih po​lja ne vi​djev​ši ih za​pra​vo. Dir​nu​la
ju je mo​du​la​ci​ja nje​go​va gla​sa i ti​ši​na koja kao da ga je oba​vi​la kad je pres​tao
go​vo​r i​ti.
Pri​mi​je​ti​la je da su mu oči iste boje kao i nje​ne, bez ze​le​nog, i da su mu
usta za​pra​vo mno​go bla​ža nego na sli​ci – ili je mo​žda stvar bila u nje​go​vom
licu? Na vrhu gla​ve je po​čeo gu​bi​ti kosu. Pi​ta​la se je li to zbog toga što to​li​ko
nosi kapu. Či​ni​lo joj se groz​nim da čo​vjek oće​la​vi, a da nema ni​ko​ga koga bi
za to bilo bri​ga.
„Jesi li bio – po​bo​žan – kad si bio mlad, Ki​eth?“ upi​ta​la je. „Znaš na što
mis​lim. Jesi li bio re​li​gi​ozan? Na​dam se da ti ne sme​ta što ti pos​tav​ljam tako
osob​na pi​ta​nja.“
„Da“, re​kao je on ne mi​je​nja​ju​ći od​sut​ni iz​raz lica i Lois se uči​ni​lo da je
nje​go​va snaž​na po​vu​če​nost jed​na​ko va​žan dio osob​nos​ti kao i nje​go​va paž​nja.
„Da, valj​da je​sam, kad sam bio tri​je​zan.“
Lois se trg​nu​la.
„Zar si pio?“
Ki​eth je kim​nuo.
„Bio sam na do​brom putu da si zez​nem ži​vot.“ Na​smi​je​šio se i pro​mi​je​nio
temu, upra​viv​ši po​gled svo​jih si​vih oči​ju u nju.
„Di​je​te, pri​čaj mi o maj​ci. Znam da ti je u po​s​ljed​nje vri​je​me jako te​ško s
njom. Znam ko​li​ko si se mo​ra​la žr​tvo​va​ti i ko​li​ko si mo​ra​la tr​pje​ti i že​lim da
znaš da mis​lim kako je to vrlo ple​me​ni​to od tebe. Čini mi se, Lois, da si na
neki na​čin pre​uze​la i moju obve​zu na sebe.“
Lois je brzo po​mis​li​la ko​li​ko je za​pra​vo malo žr​tvo​va​la i ko​li​ko je u po​s​‐
ljed​nje vri​je​me stal​no iz​bje​ga​va​la svo​ju ner​voz​nu, bo​les​nu maj​ku.
„Mla​dost ne bi tre​ba​la biti žr​tvo​va​na sta​ros​ti, Ki​eth“, rek​la je mir​no.
„Znam“, uz​dah​nuo je on, „i ne tre​ba​la taj te​ret sama no​si​ti na svo​jim le​đi​‐
ma, di​je​te. Vo​lio bih da mogu biti uz tebe i po​mo​ći ti.“
Vi​dje​la je kako je brzo obr​nuo nje​nu opa​sku i od​mah je zna​la ko​jom je to
oso​bi​nom odi​sao. Bio je drag. Mis​li su joj od​lu​ta​le i odjed​nom je pre​ki​nu​la ti​‐
 www.balkandownload.org

ši​nu neo​bič​nom pri​mjed​bom.

„Biti drag zna​či biti čvrst“, rek​la je naj​ed​nom.
„Što?“
„Ni​šta“, rek​la je zbu​nje​no. „Ni​sam to htje​la reći na​glas. Sje​ti​la sam se ne​čeg
– raz​go​vo​ra ko​jeg sam ne​dav​no vo​di​la sa čo​vje​kom po ime​nu Fred​dy Keb​‐
ble.“
„S bra​tom Ma​ury Keb​ble?“
„Da“, po​t​vr​di​la je, iz​ne​na​div​ši se što je Ki​eth poz​na​vao Ma​ury Keb​ble, iako
u tome za​pra​vo nije bilo ni​čeg čud​nog. „Dak​le, pri​je par tje​da​na smo raz​go​va​‐
ra​li o tome što zna​či kad je net​ko drag. Ja sam rek​la da je je​dan čo​vjek ko​jeg
poz​na​jem po ime​nu Howard drag, a on se nije slo​žio sa mnom, pa smo po​če​li
raz​go​va​ra​ti o tome što zna​či kad je čo​vjek drag. On je či​ta​vo vri​je​me tvr​dio
da to zna​či biti me​kan i sen​ti​men​ta​lan, a ja sam tvr​di​la da nije tako, ali ni​sam
zna​la kako da mu objas​nim. Sad znam. Biti drag zna​či upra​vo su​prot​no. Biti
drag zna​či po​sje​do​va​ti odre​đe​nu čvr​sto​ću – i sna​gu.“
Ki​eth je kim​nuo.
„Znam na što mis​liš. Poz​na​vao sam sta​re sve​će​ni​ke koji su bili tak​vi.“
„Ja go​vo​r im o mla​di​ći​ma“, rek​la je ona po​pri​lič​no pr​kos​no.
Sti​gli su do bej​z​bol​skog igra​li​šta, koje je sad bilo praz​no. Ki​eth joj je po​ka​‐
zao da sjed​ne na dr​ve​nu klu​pu, a sam se ko​li​ko je dug i ši​rok is​pru​žio u tra​vi.
„Jesu li ovi mla​di​ći sret​ni ov​dje, Ki​eth?“
„Zar ti ne iz​gle​da​ju sret​no, Lois?“
„Valj​da, ali oni mla​di​ći, ona dvo​ji​ca po​kraj ko​jih smo upra​vo proš​li, jesu li...
Jesu li se...?“
„Jesu li se za​re​di​li?“ na​smi​jao se. „Još nisu, ali za​re​dit će se slje​de​ći mje​sec.“
„Traj​no?“
„Da – osim ako se psi​hič​ki ili fi​zič​ki slo​me. Na​rav​no, uz dis​ci​pli​nu po​put
naše, mno​gi odus​ta​nu.“
„Ali oni mla​di​ći... Odri​ču Ii se oni do​brih pri​li​ka u vanj​skom svi​je​tu kao
što si to ti uči​nio?“
„Neki od njih.“
„Ali, Ki​eth, oni ne zna​ju što čine. Nisu uop​će ima​li pri​li​ku is​ku​si​ti ono
čega se odri​ču.“
„Da, pret​pos​tav​ljam da je tako.“
„To mi se ne čini po​šte​nim. Kao da ih je ži​vot od​mah u po​čet​ku pre​pla​šio.
Do​la​ze li svi ova​mo tako mla​di?“
„Neki od njih su sva​šta pro​ži​vje​li i ima​li pri​lič​no bur​ne ži​vo​te – kao Re​‐
gan, na pri​mjer.“
„Mis​lim da bi to bilo bo​lje“, rek​la je za​miš​lje​no, „kad bi se za​re​đi​va​li mu​‐
škar​ci koji su is​ku​si​li ži​vot.“
„Ne“, re​kao je Ki​eth oz​bilj​no, „ni​sam si​gu​ran da bu​ran ži​vot može čo​vje​ku
dati tak​vu vr​stu is​kus​tva koje može pre​ni​je​ti dru​gi​ma. Neki od naj​ši​r ih lju​di
koje sam poz​na​vao bili su pot​pu​no uko​če​ni kad je bila ri​ječ o nji​ma sa​mi​ma.
A re​for​mi​ra​ni raz​vrat​ni​ci su no​tor​no ne​to​le​rant​ni. Ne mis​liš li tako, Lois?“
Kim​nu​la je, još uvi​jek za​miš​lje​no, a on je nas​ta​vio: „Kad je​dan sla​bi um po​‐
tra​ži dru​gi, Lois, čini mi se da za​pra​vo ne tra​ži po​moć nego su​dru​ga u svo​joj
kriv​nji. Na​kon što si se ro​di​la, kad bi maj​ka pos​ta​la ner​voz​na, od​la​zi​la bi pla​ka​‐
ti ne​koj gos​po​đi Com​s​tock. Bože, bilo mi je zlo od toga. Go​vo​r i​la je da joj to
do​no​si utje​hu, si​ro​ta sta​ra maj​ka. Ne, ne mis​lim da čo​vjek uop​će mora po​ka​za​‐
ti sebe kako bi po​mo​gao dru​go​me. Po​moć do​la​zi od snaž​ni​je oso​be koju po​‐
štu​ješ. A nji​ho​vo su​osje​ća​nje je tim veće jer je neo​sob​no.“
„Ali lju​di žele ljud​sko su​osje​ća​nje“, us​pro​ti​vi​la se Lois. „Žele osje​ti​ti da je i
dru​ga oso​ba i sama bila u is​ku​še​nju.“
„Lois, du​bo​ko u sebi žele osje​ti​ti da je dru​ga oso​ba bila sla​ba. To je ono na
što mis​le kad kažu ‘ljud​ski’.“
„Ov​dje u ovom sta​rom cir​ku​su, Lois“, nas​ta​vio je s os​mje​hom, „prvo što
na​pra​ve je da is​tje​ra​ju iz nas sve to sa​mo​sa​ža​lje​nje i po​nos na svo​ju vo​lju. Daju
nam da ri​ba​mo po​do​ve – i ra​di​mo dru​ge stva​r i. Slič​no raz​miš​lja​nju o spa​ša​va​‐
nju ži​vo​ta tako što ćeš ga iz​gu​bi​ti. Vi​diš, mi sma​tra​mo, na odre​đe​ni na​čin, da
čo​vjek može uto​li​ko bo​lje slu​ži​ti čo​vje​čans​tvu uko​li​ko je ma​nje čo​vjek u
tvom smis​lu. I to tje​ra​mo do kra​ja. Kad je​dan od nas umre, ne pre​da​je​mo ga
nje​go​voj obi​te​lji čak niti onda. Po​ka​pa​mo ga ov​dje pod obič​nim dr​ve​nim kri​‐
žem za​jed​no sa sto​ti​na​ma dru​gih.“
Odjed​nom mu se pro​mi​je​nio ton i po​gle​dao ju je sa sja​jem u svo​jim si​vim
oči​ma.
„Ali du​bo​ko u srcu sva​kog čo​vje​ka skri​va​ju se neke stva​r i koje se ne daju
is​tje​ra​ti – a u mo​jem srcu je jed​na od tih stva​r i ve​li​ka lju​bav pre​ma mo​joj mla​‐
đoj ses​tri.“
Obu​ze​ta iz​ne​nad​nim po​r i​vom, Lois je klek​nu​la po​kraj nje​ga u tra​vu, nag​‐
nu​la se i po​lju​bi​la ga u čelo.
 www.balkandownload.org

„Ti si čvrst, Ki​eth“, rek​la je“,i zbog toga te vo​lim. I drag si.“
 III.

U sobi za pri​ma​nje gos​ti​ju Lois je upoz​na​la još pet-šest Ki​et​ho​vih po​seb​nih

pri​ja​te​lja. Bio je tu mla​dić po ime​nu Jar​vis, pri​lič​no bli​jed i njež​na iz​gle​da. Lois
je zna​la da je to si​gur​no unuk sta​re gos​po​đe Jar​vis koju je poz​na​va​la od dje​‐
tinj​stva, pa je u sebi sta​la us​po​re​đi​va​ti ovog aske​ta s čo​po​rom nje​go​vih buč​nih
uja​ka.
Bio je tu i Re​gan s ožilj​kom na licu i pro​dor​nim po​gle​dom koji ju je sli​je​‐
dio po pros​to​r i​ji, čes​to se za​us​tav​lja​ju​ći na Ki​et​hu s ne​čim na​lik na obo​ža​va​nje.
Shva​ti​la je što je Ki​eth mis​lio kad je re​kao da bi ga bilo do​bro ima​ti po​red
sebe u tuč​nja​vi.
Čo​vjek je mi​si​onar​ski tip, po​mis​li​la je neo​dre​đe​no. Tre​bao bi biti u Kini ili
na ne​kom slič​nom mjes​tu.
„Že​lim da nam Ki​et​ho​va ses​tra po​ka​že kako se ple​še shim​my“, zah​ti​je​vao je
je​dan mla​dić sa ši​ro​kim os​mje​hom.
Lois se na​smi​ja​la.
„Bo​jim se da bi me rek​tor iz​ba​cio po krat​kom pos​tup​ku. Osim toga, ni​sam
ni​ka​kav struč​njak.“
„Si​gu​ran sam da to iona​ko ne bi ko​r is​ti​lo Jim​myje​voj duši“, re​kao je Ki​eth
sve​ča​no. „Iona​ko je sklon sa​nja​re​nju o tak​vim stva​r i​ma. Kad se za​re​dio, tek je
do​šao u modu onaj bra​zil​ski ples, kako se ono zvao, maxixe, zar ne, Jim​my?
Nije mu dao mira ci​je​lu prvu go​di​nu. Mo​glo ga se vi​dje​ti kako ru​ka​ma grli
kan​tu i sto​pa​li​ma iz​vo​di ne​vjer​nič​ke po​kre​te dok je gu​lio krum​pi​re.“
Pro​lo​mio se sve​op​ći smi​jeh, ko​jem se pri​dru​ži​la i Lois.
„Jed​na sta​r i​ca koja do​la​zi ova​mo na misu pos​la​la je Ki​et​hu ovaj sla​do​led“,
pro​šap​tao je Jar​vis dok ga os​ta​li nisu mo​gli čuti od smi​je​ha, „jer je čula da ti
do​la​ziš. Nije loš, ha?“
Lo​isi​ne oči na​pu​ni​le su se su​za​ma.
 www.balkandownload.org

IV.

A onda je pola sata kas​ni​je u ka​pe​li​ci odjed​nom sve poš​lo po kri​vu. Lois
već ne​ko​li​ko go​di​na nije bila na bla​gos​lo​vu i is​pr​va je bila odu​šev​lje​na sjaj​nom
po​kaz​ni​com i blje​šta​vom bje​li​nom u nje​nom sre​di​štu, bo​ga​tom aro​mom ta​‐
mja​na u zra​ku i sun​če​vim zra​ka​ma koje su se pre​la​ma​le kroz vi​traž iz​nad nje​ne
gla​ve koji je pri​ka​zi​vao sv. Fra​nju Ksa​ver​skog i tvo​r i​le to​pao cr​ve​ni uzo​rak na
man​ti​ji čo​vje​ka is​pred nje. No čim su se ogla​si​le prve note O sa​lu​ta​r is hos​tia,
na nje​nu dušu kao da se spus​ti​la go​le​ma te​ži​na. Ki​eth joj je sta​jao zdes​na, a
mla​di Jar​vis sli​je​va i obo​ji​ci je do​ba​ci​la ne​la​god​ne po​gle​de.
Što nije u redu sa mnom? nes​trp​lji​vo je po​mis​li​la.
Po​gle​da​la ih je po​no​vo. Je li se u nji​ho​vim pro​fi​li​ma pri​mje​ći​va​la odre​đe​na
hlad​no​ća koju pri​je nije uoči​la – neko blje​di​lo oko nji​ho​vih usa​na i neo​bi​čan
tvrd po​gled u nji​ho​vim oči​ma? La​ga​no se stres​la: pod​sje​ti​li su je na mr​tva​ce.
Odjed​nom je osje​ti​la kako se nje​na duša pov​la​či od Ki​et​ho​ve. Ovo je njen
brat – ovo, ova ne​pri​rod​na oso​ba. Uhva​ti​la se u his​te​r ič​nom smi​je​hu.
„Što nije u redu sa mnom?“
Preš​la je ru​kom pre​ko oči​ju i te​ži​na se po​ja​ča​la. Mi​r is ta​mja​na iz​a​zi​vao je u
njoj muč​ni​nu, a kre​šta​vo fal​ša​nje jed​nog od te​no​ra u zbo​ru bolo joj je uši po​‐
put stru​ga​nja kre​de po plo​či. Pro​me​ško​lji​la se, po​dig​nu​la ruku do kose i do​‐
tak​nu​la si čelo. Bilo je vlaž​no.
„Ov​dje je vru​će, ne​pod​noš​lji​vo vru​će.“
Opet je mo​ra​la po​tis​nu​ti smi​jeh i ona te​ži​na koja joj je oko​va​la srce odjed​‐
nom se pro​met​nu​la u le​de​nu stra​vu. Bila je to ona svi​je​ća na ol​ta​ru. Ne​što s
njom nije bilo kako tre​ba. Za​što to nit​ko osim nje nije pri​mje​ći​vao? Ne​što je
bilo u njoj. Ne​što je iz​la​zi​lo iz nje i po​pri​ma​lo oblik iz​nad nje.
Po​ku​ša​la je suz​bi​ti pa​ni​ku koja se ši​r i​la u njoj, uvje​ra​va​ju​ći samu sebe da je
to bio samo fi​tilj. Ako fi​tilj nije bio ra​van, svi​je​će su se čud​no po​na​ša​le. Ali ne
ova​ko čud​no! Ne​za​mis​li​vom br​zi​nom u njoj se skup​lja​la neka sila, go​le​ma,
pro​ždi​ru​ća sila koja se hra​ni​la sva​kim osje​ti​lom, sva​kim kut​kom nje​nog uma i
dok je bu​ja​la u njoj Lois je osje​ća​la go​lem strah i ga​đe​nje. Od​mak​nu​la je ruke
što je da​lje mo​gla od Ke​it​ha i Jar​vi​sa i pri​lju​bi​la ih uz ti​je​lo.
Ne​što je bilo u toj svi​je​ći... Na​gi​nja​la se pre​ma na​pri​jed... Či​ni​lo joj se da
će mu za tre​nu​tak poći usu​sret. Zar nit​ko dru​gi nije to vi​dio? Nit​ko?
„Uh!“
Osje​ti​la je pra​zan pros​tor po​kraj sebe i ne​što joj je rek​lo da je Jar​vis na​glo
udah​nuo i vrlo na​glo sjeo. U slje​de​ćem tre​nut​ku je kle​ča​la dok je go​ru​ća po​‐
kaz​ni​ca vrlo po​la​ko na​pu​šta​la ol​tar u sve​će​ni​ko​vim ru​ka​ma. U uši​ma joj je
tut​nja​lo, a zvo​nja​va zvo​na zvu​ča​la joj je po​put uda​ra​ca če​ki​ća. A onda se na
tre​nu​tak koji kao da je tra​jao vječ​no neka go​le​ma bu​ji​ca pre​va​li​la pre​ko nje​‐
nog srca, čula je viku i udar​ce koji su je pod​sje​ti​li na va​lo​ve.
Do​zi​va​la je, osje​ti​la je kako do​zi​va Ki​et​ha, us​na​ma je obli​ko​va​la ri​je​či koje
joj nisu iz​la​zi​le iz usta:
„Ki​eth! Oh, Bože! Ki​eth!“
Odjed​nom je pos​ta​la svjes​na pri​sut​nos​ti ne​kog no​vog bića, ne​čeg iz​va​na što
je sta​ja​lo pred njom, oči​tu​ju​ći se u to​ploj cr​ve​noj svje​tlos​ti. Tad je zna​la. Bio je
to pro​zor sa sv. Fra​njom Ksa​ver​skim. Mis​li​ma se uhva​ti​la za nje​ga dok je i da​lje
bes​po​moć​no do​zi​va​la: „Ki​eth! Ki​eth!“
A onda se iz po​sve​maš​nje ti​ši​ne za​čuo glas:
„Bla​gos​lov​ljen budi bog.“
Kroz ka​pe​li​cu se kao od​go​vor za​ko​tr​ljao pri​gu​še​ni ža​mor:
„Bla​gos​lov​ljen budi bog.“
Ri​je​či su od​mah odjek​nu​le u nje​nom srcu. Mi​r is ta​mja​na le​žao je u zra​ku,
taj​no​vit, sla​dak i spo​ko​jan, a onda se svi​je​ća na ol​ta​ru uga​si​la.
„Bla​gos​lov​lje​no nje​go​vo sve​to ime.“
„Bla​gos​lov​lje​no nje​go​vo sve​to ime.“
Sve se sto​pi​lo u neku iz​ma​gli​cu koja se vr​tje​la oko nje. Uz zvuk koji je bio
na​po​la udah, a na​po​la uzvik, za​lju​lja​la se na no​ga​ma i stro​po​šta​la se rav​no u
Ki​et​ho​vo na​ru​čje.
 www.balkandownload.org

V.

„Leži mir​no, di​je​te.“

Po​nov​no je za​tvo​r i​la oči. Le​ža​la je vani na tra​vi, s Ki​et​ho​vom ru​kom pod
gla​vom, a Re​gan joj je umi​vao čelo hlad​nim ruč​ni​kom.
„Do​bro sam“, rek​la je tiho.
„Znam, ali sve​jed​no leži mir​no još samo mi​nu​tu. Unu​tra je bilo pre​vru​će. I
Jar​vis je to osje​tio.“
Na​smi​ja​la se kad ju je Re​gan opet oprez​no do​tak​nuo ruč​ni​kom.
„Do​bro sam“, po​no​vi​la je.
Ali iako je njen um i srce oba​vi​jao to​pli mir, osje​ća​la se neo​bič​no slom​lje​‐
nom i uko​re​nom, kao da je net​ko do gola ski​nuo nje​nu dušu, po​gle​dao je i
na​smi​jao se.
 VI.

Pola sata kas​ni​je ho​da​la je du​gim sre​diš​njim pu​telj​kom pre​ma glav​nom ula​‐
zu, os​la​nja​ju​ći se na Ki​et​ho​vu ruku.
„Po​pod​ne je bilo vrlo krat​ko“, uz​dah​nuo je on, „i straš​no mi je žao što ti je
poz​li​lo, Lois.“
„Ki​eth, sad sam do​bro, zbi​lja. Ne​moj bri​nu​ti, mo​lim te“
„Si​ro​to di​je​te. Ni​sam mis​lio da će ti bla​gos​lov mo​žda biti pre​dug na​kon ci​‐
je​log tog puta ova​mo po toj vru​ći​ni i sve​ga.“
Lois se ve​se​lo na​smi​ja​la.
„Valj​da ni​sam na​vik​la na bla​gos​lov. Misa je vr​hu​nac vjer​skih na​po​ra za
mene.“
Na tre​nu​tak je zas​ta​la, a onda je brzo nas​ta​vi​la:
„Ne bih te htje​la šo​ki​ra​ti, Ki​eth, ali ne mogu ti reći ko​li​ko je – ko​li​ko je
nez​god​no biti ka​to​lik. Kao da sve to sku​pa više ne vri​je​di. Što se mo​ra​la tiče,
neki od naj​ra​zuz​da​ni​jih mla​di​ća koje poz​na​jem su ka​to​li​ci. A naj​pa​met​ni​ji
mla​di​ći – oni koji raz​miš​lja​ju i puno či​ta​ju – kao da više u ni​šta ne vje​ru​ju.“
„Is​pri​čaj mi. Bus do​la​zi tek za pola sata.“
Sje​li su na klu​pu po​kraj sta​ze.
„Re​ci​mo, Ge​rald Car​ter je obja​vio ro​man. On umre od smi​je​ha sva​ki put
kad net​ko spo​me​ne be​s​mrt​nost. A Howa – ovaj, je​dan dru​gi čo​vjek ko​jeg do​‐
bro poz​na​jem, koji je na Har​var​du bio član brat​stva Phi Beta Kap​pa, kaže da
ni​jed​na in​te​li​gent​na oso​ba ne može vje​ro​va​ti u nat​pri​rod​no kr​š​ćans​tvo. Ali
kaže da je Isus bio ve​li​ki so​ci​ja​list. Je​sam li te šo​ki​ra​la?“
Iz​ne​na​da se pre​ki​nu​la.
Ki​eth se na​smi​je​šio.
„Re​dov​ni​ke se ne može šo​ki​ra​ti. Oni su pro​fe​si​onal​ni ubla​ži​va​či šo​ko​va.“
„Do​bro“, nas​ta​vi​la je, „to je ma​nje-više sve. Ka​to​lič​ka vje​ra se čini tako –
tako uskom. Uzmi, na pri​mjer, cr​k​ve​ne ško​le. Sad ima​mo veću slo​bo​du u ne​‐
 www.balkandownload.org

kim stva​r i​ma, a ka​to​li​ci to ne vide. U kon​tra​cep​ci​ji, re​ci​mo.“

Ki​eth se trg​nuo, go​to​vo ne​pri​mjet​no, ali Lois je ipak pri​mi​je​ti​la.
„Oh“, rek​la je brzo, „da​nas svi raz​go​va​ra​ju o sve​mu.“
„Tako je vje​ro​jat​no i bo​lje.“
„Oh, da, mno​go bo​lje. To je to, Ki​eth. Samo sam ti htje​la reći da su moji
osje​ća​ji tre​nut​no malo – mla​ki.“
„Nisi me šo​ki​ra​la, Lois. Ra​zu​mi​jem te bo​lje nego što mis​liš. Svi pro​la​zi​mo
kroz tak​va raz​dob​lja. Ali znam da će na kra​ju sve biti do​bro, di​je​te. Ima​mo dar
vje​re, ti i ja, koji će nam po​mo​ći da pre​bro​di​mo te​ška vre​me​na.“
Us​tao je dok je go​vo​r io i opet su se upu​ti​li sta​zom.
„Vo​lio bih kad bi se ne​kad po​mo​li​la za mene, Lois. Mis​lim da bi tvo​je mo​‐
li​tve bile ono što mi tre​ba. Mis​lim da smo se u ovih ne​ko​li​ko sati jako zbli​ži​li.“
Nje​ne oči odjed​nom su sja​le.
„Oh, je​smo, je​smo!“ uzvik​nu​la je. „Osje​ćam kao da sam bli​ža tebi nego
bilo kome dru​gom na svi​je​tu.“
Iz​ne​na​da je zas​tao i ru​kom po​ka​zao u stra​nu.
„Mo​gli bi​smo... Samo na tre​nu​tak...“
Bio je to kip Maj​ke Bož​je u pri​rod​noj ve​li​či​ni okru​žen po​lu​kru​gom od ka​‐
me​nja.
Osje​ća​ju​ći se po​ma​lo ne​ugod​no, klek​nu​la je po​kraj nje​ga i bez​us​pješ​no se
po​ku​ša​la po​mo​li​ti.
Doš​la je tek do pola kad je Ki​eth us​tao i po​no​vo je pri​mio za ruku.
„Že​lio sam joj za​hva​li​ti što nam je omo​gu​ći​la da pro​ve​de​mo ovaj dan za​‐
jed​no“, re​kao je jed​nos​tav​no.
Lois je osje​ti​la iz​ne​nad​nu kned​lu u grlu. Že​lje​la mu je ne​ka​ko dati do zna​‐
nja ko​li​ko je i njoj zna​či​lo vri​je​me koje su za​jed​no pro​ve​li, ali nije na​la​zi​la ri​‐
je​či.
„Uvi​jek ću ga pam​ti​ti“, nas​ta​vio je gla​som koji je po​ma​lo po​drh​ta​vao, „ovaj
ljet​ni dan pro​ve​den s to​bom. Bio je upra​vo ono što sam oče​ki​vao. Ti si upra​vo
ono što sam oče​ki​vao, Lois.“
„Jako mi je dra​go, Ki​eth.“
„Vi​diš, kad si bila mala stal​no su mi sla​li tvo​je sli​ke, prvo kao bebe, onda
kao dje​te​ta u ča​ra​pa​ma koje se na pla​ži igra​lo kan​ti​com i lo​pa​ti​com, a onda
odjed​nom kao za​miš​lje​ne dje​voj​ke za​ču​đe​nih, čis​tih oči​ju – a ja sam gra​dio
sno​ve o tebi. Čo​vje​ku tre​ba ne​što živo za što će se dr​ža​ti. Mis​lim, Lois, da je
tvo​ja mala bi​je​la duša bila ono što sam po​ku​ša​vao dr​ža​ti uz sebe čak i kad je
ži​vot bio naj​glas​ni​ji, kad se sva​ka in​te​lek​tu​al​na pre​dodž​ba o Bogu do​ima​la kao
obič​na tra​ves​ti​ja i kad su me op​sje​da​li že​lja, lju​bav i mi​li​jun dru​gih stva​r i i go​‐
vo​r i​li mi: ‘Gle​daj me! Ja sam ži​vot. Ja sam ono čemu okre​ćeš leđa! ’ Či​ta​vo vri​‐
je​me dok sam kro​čio kroz tu sje​nu, Lois, pred so​bom sam uvi​jek vi​dio tvo​ju
malu dušu kako le​pr​ša is​pred mene, vrlo krh​ka i čis​ta i ču​des​na.“
Lois je tiho pla​ka​la. Sti​gli su do vra​ta i os​lo​ni​la je la​kat na njih i sta​la bje​so​‐
muč​no oti​ra​ti oči.
„A kas​ni​je, di​je​te, kad si se raz​bo​lje​la, jed​ne noći sam kle​čao či​ta​vu noć i
mo​lio Boga da te po​šte​di zbog mene – jer tad sam znao da že​lim više, On me
je na​učio da že​lim više. Že​lio sam zna​ti da se kre​ćeš i di​šeš u is​tom svi​je​tu kao
i ja. Gle​dao sam te kako ras​teš, kako se ona tvo​ja bi​je​la ne​vi​nost mi​je​nja u pla​‐
men koji os​vjet​lja​va put dru​gim, sla​bi​jim du​ša​ma. A onda sam že​lio da mi tvo​‐
ja dje​ca jed​nog dana sjed​nu u kri​lo i da ih ču​jem kako čan​gri​za​vog sta​rog re​‐
dov​ni​ka zovu ujak Ki​eth.“
Či​ni​lo se kao da se smi​jao dok je go​vo​r io.
„Oh, Lois, Lois, u tom tre​nut​ku sam mo​lio Boga za više. Že​lio sam pi​sma
koja ćeš mi na​pi​sa​ti i mjes​to koje ću ima​ti za tvo​jim sto​lom. Že​lio sam jako
puno toga, Lois, dra​ga.“
„Imaš me, Ki​eth“, je​ca​la je ona, „znaš to, reci da to znaš. Oh, po​na​šam se
kao mala beba, ali ni​sam mis​li​la da ćeš biti ova​kav i... Oh, Ki​eth... Ki​eth...“
Pri​mio je nje​nu ruku i bla​go je po​tap​šao.
„Evo auto​bu​sa. Doći ćeš opet, zar ne?“
Pre​kri​la je ru​ka​ma nje​go​ve obra​ze, po​vuk​la nje​go​vu gla​vu pre​ma do​lje i
pri​tis​nu​la svo​je od suza mo​kro lice uz nje​go​vo.
„Oh, Ki​eth, bra​te, jed​nog dana ću ti ne​što is​pri​ča​ti.“ Po​mo​gao joj je da se
pop​ne u auto​bus, vi​dio je kako skla​nja svoj rup​čić i hra​bro mu se smi​je​ši, a
onda je vo​zač kre​nuo i vo​zi​lo se ot​ko​tr​lja​lo. Oko nje​ga se uz​dig​nuo oblak gus​‐
te pra​ši​ne i slje​de​ći tren je više nije bilo.
Ne​ko​li​ko mi​nu​ta je os​tao sta​ja​ti na ces​ti, ruke os​lo​nje​ne na vra​ta i usa​na
na​po​la raz​dvo​je​nih u os​mje​hu.
„Lois“, re​kao je na​glas kao da se čudi, „Lois, Lois.“ Kas​ni​je su ga neki is​ku​‐
še​ni​ci koji su onu​da pro​la​zi​li vi​dje​li kako kle​či is​pred kipa Maj​ke Bož​je. Kad
su se na​kon ne​kog vre​me​na vra​ti​li, još uvi​jek je bio on​dje. I os​tao je on​dje sve
dok se nije spus​tio su​mrak i dok udvor​no ono dr​ve​će nad nje​go​vom gla​vom
 www.balkandownload.org

nije pos​ta​lo buč​no i dok cvr​č​ci nisu opet pre​uze​li svo​je bre​me pje​sme u sje​no​‐
vi​toj tra​vi.
 VII.

Prvi či​nov​nik u br​zo​jav​nom ure​du na bal​ti​mor​skom ko​lo​dvo​ru fuć​nuo je

kroz svo​je iz​ra​že​ne pred​nje zube kako bi pri​vu​kao paž​nju dru​gog či​nov​ni​ka.
„Što je?“
„Vi​diš onu dje​voj​ku? Ne, onu zgod​nu s ve​li​kim cr​nim toč​ka​ma na velu.
Go​to​vo – otiš​la je. Ne​što si pro​pus​tio.“
„I što s njom?“
„Ni​šta. Osim što je vra​ški zgod​na. Ju​čer je bila ov​dje i pos​la​la br​zo​jav ne​‐
kom liku da se nađe neg​dje s njom. Onda je pri​je koju mi​nu​tu opet doš​la s
na​pi​sa​nim br​zo​ja​vom i sta​ja​la je tu i htje​la mi ga pre​da​ti, ali se onda pre​do​mis​‐
li​la ili ne​što i odjed​nom ga po​de​ra​la.“
„Hm.“
Prvi či​nov​nik je obi​šao pult, po​dig​nuo dva ko​ma​da pa​pi​ra s poda i bes​pos​‐
le​no ih spo​jio. Dru​gi či​nov​nik je pro​či​tao po​ru​ku pre​ko nje​go​vog ra​me​na, us​‐
put ne​s​vjes​no pre​bro​jiv​ši ri​je​či. Bilo ih je sve​ga osam.

„Ovo je zbo​gom za​uvi​jek. Pre​po​ru​čam ti Ita​li​ju. Lois.“

„Po​de​ra​la ga je, ha?“ re​kao je dru​gi či​nov​nik.

 www.balkandownload.org

Dalyrimple
na krivom putu

I.

Na pri​je​la​zu ti​suć​lje​ća je​dan obra​zov​ni ge​nij na​pi​sat će knji​gu koja će se

da​va​ti sva​kom mla​di​ću na dan kad os​ta​ne bez ilu​zi​ja. To dje​lo imat će pri​zvuk
Mon​ta​ig​ne​ovih ese​ja i bi​ljež​ni​ca Sa​mu​ela Bu​tle​ra, a malo će pod​sje​ća​ti i na
Tol​s​to​ja i Mar​ka Aure​li​ja. Neće biti ni ve​se​lo ni ugod​no, ali će sa​dr​ža​va​ti broj​‐
ne ur​ne​bes​no du​ho​vi​te od​lom​ke. Bu​du​ći da pr​vo​raz​red​ni umo​vi ni u što ne
vje​ru​ju dok to sami ne is​ku​se, nje​go​va vri​jed​nost bit će čis​to re​la​tiv​na i svi lju​‐
di koji pri​je​đu tri​de​se​tu opi​si​vat će ga kao „de​pre​siv​no“
Ovo je uvod u pri​ču o mla​di​ću koji je, po​put mene i vas, ži​vio u vri​je​me
pri​je nego što je ono nas​ta​lo.
 II.

Ge​ne​ra​ci​ja ko​joj je pri​pa​dao Bryan Dalyrim​ple iz​iš​la je iz ado​les​cen​ci​je uz

zvuk gro​mo​glas​nih fan​fa​ra. Bryan je bio glav​na zvi​jez​da pred​sta​ve koja je
uklju​či​va​la Lewi​so​vu pu​šku i de​vet dana vr​lu​da​nja iza nje​mač​kih li​ni​ja u pov​‐
la​če​nju. Po​bjed​nič​ka sre​ća ili lu​dost pris​kr​bi​le su mu red me​da​lja, a kad se vra​‐
tio u Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve, rek​li su mu da su od nje​ga zas​luž​ni​ji samo ge​ne​ral
Per​shing i na​red​nik York. Bilo je za​bav​no. Gu​ver​ner nje​go​ve sa​vez​ne dr​ža​ve,
neki za​lu​ta​li kon​gre​smen i od​bor gra​đa​na pri​re​di​li su mu do​ček na doku u
Ho​bo​ke​nu sa ši​ro​kim os​mje​si​ma i pje​smom. Doš​li su i no​vi​na​r i i fo​to​gra​fi koji
su go​vo​r i​li „mo​lim vas“ i „samo malo“, a kod kuće su ga do​če​ka​le sta​r i​ce čije
oči bi se za​cr​ve​ni​le dok su raz​go​va​ra​le s njim i dje​voj​ke koje ga se nisu sje​ti​le
sve ot​ka​ko je po​sao nje​go​vog oca pro​pao 1912.
Ali kad se ha​la​bu​ka sti​ša​la, shva​tio je da je već mje​sec dana gost u gra​do​na​‐
čel​ni​ko​vom domu, da se ci​je​la nje​go​va imo​vi​na svo​di na 14 do​la​ra i da je „ime
koje će za​uvi​jek ži​vje​ti u le​gen​da​ma i ana​li​ma ove dr​ža​ve“ već sad tamo ži​vje​‐
lo vrlo ti​him i ne​pri​mjet​nim ži​vo​tom.
Jed​nog ju​tra, dok je do​kas​na le​žao u kre​ve​tu, čuo je kako slu​ški​nja is​pred
vra​ta nje​go​ve sobe raz​go​va​ra s ku​ha​r i​com. Slu​ški​nja joj je is​pri​ča​la kako je
gos​po​đa Hawkins, gra​do​na​čel​ni​ko​va žena, već tje​dan dana Dalyrim​pleu sup​til​‐
no po​ku​ša​va​la dati do zna​nja da je vri​je​me da se od​se​li. Oti​šao je u je​da​na​est,
u sta​nju pot​pu​ne zbu​nje​nos​ti, za​mo​liv​ši da nje​gov kov​čeg po​ša​lju u pan​si​on
gos​po​đe Be​ebe.
Dalyrim​pleu su bile dva​de​set i tri go​di​ne i u ži​vo​tu nije ra​dio ni dana. Otac
mu je pri​uštio dvi​je go​di​ne na dr​žav​nom sve​uči​li​štu i pre​mi​nuo ot​pri​li​ke u
vri​je​me Brya​no​va de​ve​tod​nev​nog pot​hva​ta, os​ta​viv​ši za so​bom ne​što vik​to​r i​‐
jan​skog po​kuć​stva i ta​nak svež​njić smo​ta​nog pa​pi​ra za ko​jeg se is​pos​ta​vi​lo da
se sas​to​jao od ra​ču​na za na​mir​ni​ce. Mla​di Dalyrim​ple je imao vrlo pro​nic​lji​ve
ze​le​ne oči, um koji je na tes​to​vi​ma odu​šev​lja​vao voj​ne psi​ho​lo​ge, zgo​dan trik
 www.balkandownload.org

ko​jim se pre​tva​rao da mu je ne​što poz​na​to i pri​bra​nost u opas​noj si​tu​aci​ji. No

sve to sku​pa nije ga spa​si​lo od ko​nač​nog, ne​po​mir​lji​vog uz​da​ha kad je shva​tio
da će se mo​ra​ti za​pos​li​ti – i to od​mah.
Bilo je rano po​pod​ne kad je uše​tao u ured The​ro​na G. Macyja, vlas​ni​ka
naj​ve​će ve​le​pro​daj​ne kuće u gra​du. Buc​mast, us​pje​šan, s ugod​nim ali ne oso​bi​‐
to ve​se​lim os​mje​hom, The​ron G. Macy ga je sr​dač​no poz​dra​vio.
„Kako si, Brya​ne? Što te muči?“
Dalyrim​pleu, ko​jem je bila muka priz​na​ti za​što je do​šao, nje​go​ve vlas​ti​te ri​‐
je​či, kad ih je na​po​kon us​pio pre​va​li​ti pre​ko usa​na, za​zvu​ča​le su po​put mo​lja​‐
ka​nja arap​skog pro​sja​ka.
„Do​šao sam se ras​pi​ta​ti za kak​vu pos​lov​nu pri​li​ku.“ („Pos​lov​na pri​li​ka“ či​‐
ni​la mu se ne​ka​ko ot​mje​ni​jom nego da je pi​tao samo za „po​sao“).
„Pos​lov​nu?“ Lice gos​po​di​na Macyja se go​to​vo ne​pri​mjet​no na​mre​ška​lo.
„Vi​di​te, gos​po​di​ne Macy“, nas​ta​vio je Dalyrim​ple, „imam osje​ćaj kao da
gu​bim vri​je​me. Že​lim za​po​če​ti ne​što. Pri​je mje​sec dana imao sam ne​ko​li​ko
pri​li​ka, ali čini se da su sve nes​ta​le... Nes​ta​le...“
„Da vi​di​mo“, pre​ki​nuo ga je gos​po​din Macy. „Kak​ve su to bile pri​li​ke?“
„Pa, prvo mi je gu​ver​ner re​kao da ima slo​bod​no mjes​to u svom timu. Neko
vri​je​me sam na to ra​ču​nao, ali ču​jem da je za​pos​lio Al​le​na Greg​ga, zna​te, sina
G. P. Greg​ga. Iz​gle​da da je za​bo​ra​vio što mi je re​kao – valj​da je to bila samo
praz​na pri​ča.“
„Tre​bao bi in​sis​ti​ra​ti na tak​vim stva​r i​ma.“
„Onda je bila ona in​že​njer​ska eks​pe​di​ci​ja, ali su od​lu​či​li da im tre​ba net​ko
tko se ra​zu​mi​je u hi​dra​uli​ku, pa ni​sam mo​gao poći s nji​ma osim ako si sam ne
pla​tim put.“
„Nisi li od​s​lu​šao go​di​nu dana na sve​uči​li​štu?“
„Dvi​je. Ali ni​sam slu​šao ni zna​nost ni ma​te​ma​ti​ku. Onda mi je onaj dan
kad je bila pa​ra​da naše boj​ne gos​po​din Pe​ter Jor​dan re​kao ne​što o slo​bod​nom
mjes​tu u nje​go​vom du​ća​nu. Da​nas samo oti​šao ona​mo i is​pos​ta​vi​lo se da je
mis​lio na neku vr​stu nad​zor​ni​ka. A vi ste je​dan dan rek​li ne​što“ – zas​tao je i
pri​če​kao da sta​r i​ji čo​vjek nas​ta​vi, ali kad se ovaj samo je​dva pri​mjet​no trg​nuo,
nas​ta​vio je – „ o slo​bod​nom mjes​tu, pa sam do​šao raz​go​va​ra​ti s vama.“
„Ima​li smo slo​bod​no mjes​to“, priz​nao je gos​po​din Macy ne​volj​ko, „ali smo
ga u me​đu​vre​me​nu po​pu​ni​li.“ Po​nov​no je pro​čis​tio grlo. „Dos​ta ste dugo če​‐
ka​li.“
 „Da, pret​pos​tav​ljam da je​sam. Svi su mi go​vo​r i​li da nema žur​be, a imao sam
ne​ko​li​ko po​nu​da.“
Gos​po​din Macy mu je odr​žao go​vor o pri​li​ka​ma koje su se tre​nut​no nu​di​le,
od ko​jeg Dalyrim​ple nije čuo ni​jed​nu je​di​nu ri​ječ.
„Imaš li kak​vog rad​nog is​kus​tva?“
„Dva lje​ta sam ra​dio na ran​ču kao ja​hač.“
„Oh, do​bro“, gos​po​din Macy je to ele​gant​no od​ba​cio, pa nas​ta​vio: „Ko​li​ku
pla​ću oče​ku​ješ?“
„Ne znam.“
„Do​bro, Brya​ne, spre​man sam malo is​kri​vi​ti pra​vi​la i dati ti šan​su.“
Dalyrim​ple je kim​nuo.
„Ne​ćeš ima​ti ve​li​ku pla​ću. Prvo ćeš se upoz​na​ti s asor​ti​ma​nom. Onda ćeš
neko vri​je​me ra​di​ti u ure​du. Onda ćeš ići na te​ren. Kad mo​žeš po​če​ti?“
„Što ka​že​te na su​tra?“
„U redu. Javi se gos​po​di​nu Han​so​nu u skla​di​štu. On će te upu​ti​ti.“
Nas​ta​vio je mir​no pro​ma​tra​ti Dalyrim​plea sve dok ovaj nije nes​pret​no us​‐
tao, shva​tiv​ši daje raz​go​vor za​vr​šen.
„Dak​le, gos​po​di​ne Macy, u sva​kom slu​ča​ju sam vam ve​oma za​hva​lan.“
„U redu je. Dra​go mi je da ti mogu po​mo​ći, Brya​ne.“
Na​kon tre​nut​ka neo​d​luč​nos​ti Dalyrim​ple se na​šao u hod​ni​ku. Čelo mu je
bilo obli​ve​no zno​jem, a u ure​du nije bilo vru​će.
„Za​što sam, do​vra​ga, za​hva​lio tom se​ro​nji?“ pro​mrm​ljao je.
 www.balkandownload.org

III.

Slje​de​ćeg ju​tra gos​po​din Han​son ga je hlad​no oba​vi​jes​tio da se mora ja​vi​ti

na po​sao sva​ko ju​tro u se​dam i obu​ku pre​pus​tio jed​nom od nje​go​vih no​vih
ko​le​ga po ime​nu Char​ley Mo​ore.
Char​leyju je bilo dva​de​set i šest i odi​sao je onom vr​stom sla​bos​ti koju lju​di
čes​to po​greš​no tu​ma​če kao zlo​ću. Nije tre​bao psi​ho​log da se za​klju​či kako se
Char​ley pre​pus​tio po​ro​ci​ma i li​je​nos​ti jed​na​ko ne​mar​no kao što se pre​pus​tio
sve​mu u ži​vo​tu i da će jed​na​ko tako ne​mar​no i za​vr​ši​ti. Bio je bli​jed i odje​ća
mu je smr​dje​la po dimu. Vo​lio je bur​le​ske, pred​sta​ve, bi​ljar i dje​la Ro​ber​ta Ser​‐
vi​cea i uvi​jek se pri​sje​ćao svo​je po​s​ljed​nje avan​tu​re ili se ra​do​vao slje​de​ćoj. U
mla​dos​ti je vo​lio kra​va​te jar​kih boja, ali čini se da mu je ukus s vre​me​nom iz​‐
bli​je​dio za​jed​no s nje​go​vom vi​tal​noš​ću i us​tu​pio mjes​to bli​je​do​lju​bi​čas​tim kra​‐
va​ta​ma i bez​lič​nim si​vim ovrat​ni​ci​ma. Char​ley je bez​volj​no vo​dio bit​ku, una​‐
pri​jed osu​đe​nu na ne​us​pjeh, pro​tiv one men​tal​ne, mo​ral​ne i fi​zič​ke ane​mi​je
koja ne​pres​ta​no za​hva​ća nižu sred​nju kla​su.
Pr​vog ju​tra se is​pru​žio pre​ko reda ku​ti​ja sa žit​nim pa​hu​lji​ca​ma i pa​ž​lji​vo
mu obraz​lo​žio ogra​ni​če​nja tvrt​ke The​ron G. Macy Com​pany.
„Tvrt​ka je užas​no škr​ta. Bože! Vidi ko​li​ko me pla​ća​ju. Za koji mje​sec ću
dati ot​kaz. Kvra​gu! Ne pada mi na pa​met os​ta​ti ov​dje!“
Svi Char​ley Mo​ore​ovi ovog svi​je​ta uvi​jek pla​ni​ra​ju pro​mi​je​ni​ti po​sao slje​‐
de​ći mje​sec, ali za​pra​vo to uči​ne samo jed​nom ili dva​put u svo​joj ka​r i​je​r i, a
na​kon toga sje​de i us​po​re​đu​ju svoj sta​r i po​sao s no​vim i za​klju​ču​ju da im je na
sta​rom pos​lu bilo ne​us​po​re​di​vo bo​lje.
„Ko​li​ka ti je pla​ća?“ upi​tao ga je Dalyrim​ple zna​ti​želj​no.
„Moja? Šez​de​set“, od​go​vo​r io je ovaj pri​lič​no pr​kos​no.
„Je li ti to bila po​čet​na pla​ća?“
„Moja? Nije, po​čet​na mi je bila tri​de​set i pet. Re​kao mi je da će me pos​la​ti
na te​ren na​kon što se upoz​nam s asor​ti​ma​nom. To svi​ma kaže.“
 „Ko​li​ko si dugo već ov​dje?“ upi​tao je Dalyrim​ple sa zlom slut​njom.
„Ja? Če​ti​r i go​di​ne. I ovo mi je zad​nja go​di​na ov​dje, ka​žem ti, mo​žeš se kla​‐
di​ti u to.“

Dalyrim​pleu se nije svi​đa​la pri​sut​nost tvrt​ki​nog de​tek​ti​va ni​šta više nego

što mu se svi​đa​la obve​za da se sva​ko ju​tro pri​ja​vi u se​dam, a s de​tek​ti​vom se
su​ko​bio go​to​vo od​mah jer je pre​kr​šio tvrt​ki​no pra​vi​lo o ne​pu​še​nju. To pra​vi​lo
bilo mu je trn u peti. Na​vi​kao je sva​ko pri​je​pod​ne po​pu​ši​ti tri ili če​ti​r i ci​ga​re​‐
te i na​kon što je iz​dr​žao tri dana bez njih, če​t​vr​tog dana je za​obi​laz​nim pu​tem
po​šao za Char​leyjem Mo​orem uza straž​nje ste​pe​ni​ce do ma​log bal​ko​na gdje su
mo​gli pu​ši​ti u miru. Ali to nije dugo po​tra​ja​lo. Jed​nog dana nje​go​vog dru​gog
tjed​na u tvrt​ki de​tek​tiv ga je na po​vrat​ku pre​sreo na od​mo​r i​štu na ste​pe​ni​ca​‐
ma i stro​go ga oba​vi​jes​tio da će ga slje​de​ći put pri​ja​vi​ti gos​po​di​nu Macyju.
Dalyrim​ple se osje​ćao kao pre​ko​re​ni ško​la​rac.
Doz​nao je neke ne​ugod​ne stva​r i o tvrt​ki. U po​dru​mu su ra​di​li „pe​ći​na​r i“
koji su on​dje cr​n​či​li već de​set ili pet​na​est go​di​na za šez​de​set do​la​ra na mje​sec,
ko​tr​lja​ju​ći ba​čve i no​se​ći ku​ti​je kroz vlaž​ne hod​ni​ke be​ton​skih zi​do​va, sva​ki
dan iz​gub​lje​ni u toj po​lu​ta​mi od se​dam uju​tro do pola šest na​ve​čer, a par puta
mje​seč​no od njih se oče​ki​va​lo, kao i od nje​ga, da na pos​lu os​ta​nu do de​vet
uve​čer.
Na kra​ju mje​se​ca stao je u red i do​bio če​tr​de​set do​la​ra. Za​lo​žio je ta​ba​ke​ru
i da​le​ko​zor i ne​ka​ko us​pio pre​ži​vje​ti – što zna​či da je imao do​volj​no za hra​nu,
kre​vet i ci​ga​re​te. No pla​ća mu je je​dva dos​ta​ja​la, a bu​du​ći da su taj​ne eko​no​‐
mi​je za nje​ga bile za​tvo​re​na knji​ga, a dru​gi mje​sec nije do​bio po​vi​ši​cu, po​di​je​‐
lio je svo​je stra​ho​ve s Char​leyjem.
„Ako se svi​đaš gos​po​di​nu Macyju, mo​žda će ti dati po​vi​ši​cu“, bio je Char​‐
leyjev obes​hra​bru​ju​ći od​go​vor. „Ali meni je dao po​vi​ši​cu tek na​kon dvi​je go​‐
di​ne.“
„Ne​mam do​volj​no za ži​vot“, re​kao je Dalyrim​ple jed​nos​tav​no. „Mo​gao bih
više za​ra​di​ti kao naj​am​nik na že​ljez​ni​ci, ali, sve​ga mi, htio bih ra​di​ti neg​dje
gdje imam osje​ćaj da imam neku šan​su za na​pre​do​va​nje.“
Char​les je skep​tič​no od​mah​nuo gla​vom, a od​go​vor ko​jeg je slje​de​će ju​tro
do​bio od gos​po​di​na Macyja bio je jed​na​ko ne​za​do​vo​lja​va​ju​ći.
Dalyrim​ple je po​šao k nje​mu tik pri​je za​tva​ra​nja.
 www.balkandownload.org

„Gos​po​di​ne Macy, htio bih raz​go​va​ra​ti s vama.“

„Na​rav​no.“ Ne​ve​se​li os​mjeh se po​ja​vio, a glas mu je sa​dr​ža​vao tra​čak ne​‐
pri​ja​telj​stva.
„Htio bih s vama raz​go​va​ra​ti o ve​ćoj pla​ći.“
Gos​po​din Macy je kim​nuo.
„Do​bro“, re​kao je sum​nji​ča​vo, „ne znam što toč​no ra​diš. Raz​go​va​rat ću s
gos​po​di​nom Han​so​nom.“
Znao je toč​no što Dalyrim​ple radi i Dalyrim​ple je znao da ovaj zna.
„Ra​dim u skla​di​štu. Gos​po​di​ne, kad sam već ov​dje, htio bih vas pi​ta​ti ko​li​‐
ko još mo​ram on​dje os​ta​ti.“
„Pa, ni​sam si​gu​ran. Tre​ba vre​me​na da se upoz​na s asor​ti​ma​nom.“
„Kad sam po​či​njao, rek​li ste dva mje​se​ca.“
„Da. Do​bro, raz​go​va​rat ću s gos​po​di​nom Han​so​nom.“
Dalyrim​ple je neo​d​luč​no zas​tao.
„Hva​la vam, gos​po​di​ne.“
Dva dana kas​ni​je vra​tio se u ured s re​zul​ta​ti​ma inven​tu​re koju je na​ru​čio
gos​po​din He​sse, knji​go​vo​đa. Gos​po​din He​sse je bio za​uzet i dok je če​kao
Dalyrim​ple je po​čeo bes​pos​le​no pre​bi​ra​ti po ne​koj pos​lov​noj knji​zi na dak​ti​‐
lo​gra​fo​vom sto​lu.
Na​po​la ne​s​vjes​no je okre​nuo stra​ni​cu i ugle​dao svo​je ime. Bila je to plat​na
lis​ta.
Dalyrim​ple
Dem​ming
Do​na​hoe
Eve​rett
Po​gled mu se za​us​ta​vio:
Eve​rett.........................$60
Dak​le, Tom Eve​rett, Macyjev ne​ćak sla​be bra​de, do​bio je po​čet​nu pla​ću od
šez​de​set do​la​ra i za tri tjed​na je pre​mje​šten iz skla​di​šta u ured.
To je, dak​le, bilo to! Nje​go​va sud​bi​na bila je sje​di​ti i gle​da​ti kako ga u na​‐
pre​do​va​nju pre​ska​če je​dan čo​vjek za dru​gim: si​no​vi, ne​ća​ci, si​no​vi pri​ja​te​lja,
bez ob​zi​ra na svo​je spo​sob​nos​ti, dok je nje​mu bila na​mi​je​nje​na ulo​ga obič​nog
pi​ju​na ko​jem se pred no​som ne​pres​ta​no maše obe​ća​njem da će „ići na te​ren“,
što se stal​no od​ga​đa uz istu fra​zu, „vi​djet ću, ras​pi​tat ću se.“ U dobi od če​tr​de​‐
set mo​žda će biti knji​go​vo​đa kao sta​r i He​sse, umor​ni, bez​volj​ni He​sse sa svo​‐
jim do​sad​nim pos​lom i do​sad​nim raz​go​vo​r i​ma.
To je bio tre​nu​tak kad mu je onaj ge​nij u ruku tre​bao utis​nu​ti knji​gu za ra​‐
zo​ča​ra​ne mla​di​će. Ali knji​ga još nije bila na​pi​sa​na.
U nje​mu je na​bu​jao pro​test koji je pre​ras​tao u po​bu​nu. Um su mu is​pu​ni​le
na​po​la za​bo​rav​lje​ne kon​fuz​ne ide​je koje je po ko​je​ku​da po​ku​pio i upam​tio.
Gu​raj da​lje – to je bilo pra​vi​lo u ži​vo​tu – i to je bilo sve. Nije bilo važ​no kako
će to uči​ni​ti i hoće li pos​ta​ti He​sse ili Char​ley Mo​ore.
„Neću!“ po​vi​kao je na​glas.
Knji​go​vo​đa i dak​ti​lo​gra​fi iz​ne​na​đe​no su po​di​gli po​gle​de.
„Što?“
Dalyrim​ple je je​dan tre​nu​tak zu​r io u njih, a onda je pri​šao sto​lu.
„Evo po​da​ta​ka“, re​kao je od​rje​ši​to. „Ne mogu više če​ka​ti.“
Lice gos​po​di​na He​ssea ima​lo je iz​ne​na​đen iz​raz.
Nije bilo bit​no što će uči​ni​ti, bilo je bit​no samo da se iz​vu​če iz ove ko​lo​te​‐
či​ne. Kao u snu, is​ko​ra​čio je iz di​za​la u skla​di​šte, pri​šao praz​nom pro​la​zu i sjeo
na neku ku​ti​ju, pre​kriv​ši lice ru​ka​ma.
U gla​vi mu se vr​tje​lo od užas​nog šoka ot​kri​ća vlas​ti​te bez​na​čaj​nos​ti.
„Mo​ram se iz​vu​ći iz ovo​ga“, re​kao je na glas, a onda po​no​vio, „mo​ram se
iz​vu​ći...“ Pri​tom nije mis​lio samo na Macyje​vu tvrt​ku.
Kad je iz​i​šao s pos​la u pola šest, kiša je li​je​va​la kao iz ka​bla, no Dalyrim​ple
je kre​nuo u smje​ru su​prot​nom od svog pan​si​ona, osje​ća​ju​ći se neo​bič​no svje​že
i sret​no kad su mu prvi pip​ci hlad​ne vla​ge pro​dr​li kroz pro​mo​če​no sta​ro odi​‐
je​lo. Že​lio je svi​jet na​lik na hod po kiši, iako nije vi​dio da​le​ko is​pred sebe, ali
sud​bi​na ga je smjes​ti​la u svi​jet us​ta​ja​lih skla​di​šta i hod​ni​ka gos​po​di​na Macyja.
Is​pr​va ga je samo obu​ze​la snaž​na že​lja za pro​mje​nom, a onda je u gla​vi po​čeo
ko​va​ti po​lo​vič​ne pla​no​ve.
„Poći ću na is​tok – u ve​li​ki grad – upoz​nat ću lju​de – važ​ni​je lju​de – lju​de
koji će mi po​mo​ći. Neg​dje ću naći za​nim​ljiv po​sao. Tako mi Boga, neg​dje
mora pos​to​ja​ti za​nim​ljiv po​sao.“
Onda mu je si​nu​la muč​na is​ti​na da su mu mo​guć​nos​ti za upoz​na​va​nje lju​di
bile ogra​ni​če​ne. Od svih mjes​ta na svi​je​tu, nje​gov rod​ni grad tre​bao je biti
mjes​to gdje će biti poz​nat, gdje je bio poz​nat – sla​van – pri​je nego što su ga
pre​kri​le vode za​bo​ra​va.
Tre​bao je smis​li​ti neki lak​ši na​čin, to je bilo sve. Utje​caj... Poz​nans​tva... Bo​‐
ga​to se ože​ni​ti...
 www.balkandownload.org

Tako je ho​dao ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra pre​tre​sa​ju​ći mo​guć​nos​ti u gla​vi, sve dok

nije pri​mi​je​tio da se kiša po​ja​ča​la u gus​tom si​vom su​mra​ku i da su kuće os​ta​le
iza nje​ga. Pro​la​zio je po​kraj re​do​va gus​to zbi​je​nih kuća, pa po​kraj ve​li​kih, ši​ro​‐
ko raz​mak​nu​tih kuća, pa po​kraj onih ma​lih raz​ba​ca​nih i na​po​s​ljet​ku se pred
njim s obje stra​ne uka​za​lo ši​ro​ko, otvo​re​no pros​trans​tvo iz​van gra​da. Ov​dje je
ho​da​nje bilo na​por​no. Ploč​nik je us​tu​pio mjes​to ne​po​plo​ča​noj ces​ti pro​ša​ra​noj
sme​đim lok​va​ma koje su mu zap​lju​ski​va​le ci​pe​le.
Lak​ši na​čin... Svi​jet kao da se po​čeo ras​tav​lja​ti na ko​ma​di​će, tvo​re​ći neo​bič​‐
ne fra​ze po​put ma​lih osvi​jet​lje​nih frag​me​na​ta koji su se sto​pi​li u re​če​ni​ce s
poz​na​tim pri​zvu​kom.
Lak​ši na​čin je zna​čio od​ba​ci​va​nje sta​r ih dje​ti​njih pre​dodž​bi da se do us​pje​‐
ha može doći samo vjer​nim obav​lja​njem svo​je duž​nos​ti, da se zlo ne​iz​bjež​no
kaž​nja​va, da se vr​li​ne ne​iz​bjež​no na​gra​đu​ju i da po​šte​no si​ro​maš​tvo nosi veću
sre​ću od pok​va​re​nog bo​gat​stva.
Zna​čio je čvr​sto​ću.
To mu se svi​dje​lo pa je stao to po​nav​lja​ti u gla​vi. Sve je to na neki na​čin
bilo po​ve​za​no s gos​po​dom Macyjem i Char​leyjem Mo​ore​om i nji​ho​vim sta​‐
vo​vi​ma i me​to​da​ma.
Stao je i opi​pao svo​ju odje​ću. Bio je pro​mo​čen do kože. Ogle​dao se oko
sebe, oda​brao mjes​to gdje je drvo koje se nas​la​nja​lo na ogra​du pru​ža​lo ka​kav-
ta​kav zak​lon i on​dje se nas​lo​nio.
Dok sam bio u la​ko​vjer​nim go​di​na​ma, po​mis​lio je, go​vo​r i​li su mi da je zlo
po​put neke pa​ti​ne pr​ljav​šti​ne, odre​đe​no po​put upr​lja​nog ovrat​ni​ka, no čini se
da je zlo za​pra​vo samo stvar loše sre​će, na​s​ljed​stva, oko​li​ne i pi​ta​nja hoće li te
uhva​ti​ti ili neće. Kri​je se u neo​d​luč​nos​ti li​ko​va kao što je Char​ley Mo​ore jed​‐
na​ko kao što se kri​je u ne​to​le​ran​ci​ji gos​po​di​na Macyja, a ako ikad po​pri​mi
opip​lji​vi​ji oblik, pos​ta​je tek pro​izvolj​na oz​na​ka koja će se pri​li​je​pi​ti ne​ugod​‐
nim stva​r i​ma u ži​vo​ti​ma dru​gih lju​di.
Za​pra​vo, za​klju​čio je, nema smis​la raz​bi​ja​ti gla​vu oko toga što je zlo ili što
nije. Do​bro i zlo meni ne pred​stav​lja​ju ni​ka​kav stan​dard i mogu mi samo sta​ja​‐
ti na putu ako ne​što že​lim. Kad ne​što že​lim do​volj​no jako, zdrav ra​zum mi go​‐
vo​r i da to i uz​mem – i da pa​zim da me pri​tom ne uhva​te.
Dalyrim​ple je odjed​nom sa​vr​še​no do​bro znao što prvo želi. Že​lio je pet​na​‐
est do​la​ra da pod​mi​r i svoj ra​čun u pan​si​onu.
U bje​so​muč​nom na​le​tu ener​gi​je od​sko​čio je od ogra​de, ski​nuo ka​put i svo​‐
jim no​žem iz nje​go​ve crne pod​sta​ve iz​re​zao kva​drat od oko dva​na​est cen​ti​me​‐
ta​ra. Kod ruba je na​či​nio dvi​je rupe pa tka​ni​nom pre​krio lice, spus​tiv​ši še​šir
niže kako bi je dr​žao. Ko​mad tka​ni​ne je prvo gro​te​sk​no le​pr​šao, a onda se
smo​čio i za​li​je​pio mu se za čelo i obra​ze.
Sad... Već je po​la​ko pala noć, a kiša nije je​nja​va​la... Bilo je mrač​no kao u
rogu. Br​zim ko​ra​ci​ma se upu​tio na​trag pre​ma gra​du, ne zas​tav​ši kako bi ski​nuo
ma​sku, već s na​po​rom gle​da​ju​ći ces​tu kroz ne​rav​ne rupe za oči koje je iz​re​zao.
Nije bio svjes​tan ni​kak​ve ner​vo​ze. Jed​ni​nu na​pe​tost koju je osje​ćao iz​a​zi​va​la je
že​lja da što pri​je za​vr​ši s time.
Sti​gao je do pr​vog ploč​ni​ka, nas​ta​vio dok nije ugle​dao neku ži​vi​cu dos​ta
uda​lje​nu od pr​vog stu​pa ra​s​vje​te i skre​nuo iza nje. Za samo ne​ko​li​ko mi​nu​ta
čuo je ko​ra​ke i če​kao. Bila je to neka žena i za​dr​žao je dah dok nije proš​la.
Onda je na​išao neki mu​ška​rac, rad​nik. Slje​de​ći pro​laz​nik bit će onaj koji mu je
tre​bao, bio je si​gu​ran. Rad​ni​ko​vi ko​ra​ci za​mr​li su niz mo​kru uli​cu, a onda su
se odjed​nom pri​bli​ži​li dru​gi, glas​ni​ji.
Dalyrim​ple se pri​pre​mio.
„Ruke uvis!“
Čo​vjek je stao, ogla​sio se ap​surd​nim ste​nja​njem i po​dig​nuo de​be​lju​škas​te
ruke u nebo.
Dalyrim​ple je pi​pa​ju​ći pre​tra​žio dže​po​ve nje​go​vog ka​pu​ta.
„A sad, mla​ko​njo“, re​kao je, su​ges​tiv​no po​lo​živ​ši ruku na vlas​ti​ti džep na
boku, „trči i uda​raj no​ga​ma – glas​no! Ako ču​jem da si stao, pu​cat ću za to​‐
bom!“
Dok je os​tao tako sta​ja​ti i slu​ša​ti kako se pres​tra​še​ni ko​ra​ci uda​lja​va​ju u noć,
odjed​nom je je​dva sus​pre​zao smi​jeh.
Na​kon ne​kog vre​me​na gur​nuo je sve​žanj nov​ča​ni​ca u džep, ski​nuo ma​sku,
brzo pre​tr​čao ces​tu i nes​tao u ne​koj uli​či​ci.
 www.balkandownload.org

IV.

Ko​li​ko god Dalyrim​ple in​te​lek​tu​al​no pred sa​mim so​bom oprav​da​vao svo​je

pos​tup​ke, u tjed​ni​ma na​kon svo​je od​lu​ke imao je dos​ta kri​za. Go​le​mi pri​ti​sak
mo​ra​la i nas​li​je​đe​ne am​bi​ci​je stal​no su ga mu​či​li. Osje​ćao se mo​ral​no usam​lje​‐
nim.
U pod​ne dan na​kon svog pr​vog pot​hva​ta sje​dio je u ma​loj sobi za od​mor s
Char​leyjem Mo​orem. Dok je Char​ley raz​mo​ta​vao no​vi​ne, Dalyrim​ple je če​‐
kao da spo​me​ne ne​što o ju​če​raš​njoj pljač​ki. No, pljač​ka nije bila u vi​jes​ti​ma ili
nije za​ni​ma​la Char​leyja. Bez​volj​no je okre​nuo na sport​sku stra​ni​cu, pro​či​tao
bljez​ga​r i​je Dok​to​ra Cra​nea, ra​zjap​lje​nih usta pro​či​tao ko​lum​nu o am​bi​ci​ji, a
onda pre​šao na Mut​ta i Jef​fa.
Jad​ni Char​ley je sa svo​jom sla​baš​nom zlom aurom i umom koji se od​bi​jao
usre​do​to​či​ti igrao be​ži​vot​ni pa​si​jans s od​ba​če​nim ne​po​dop​šti​na​ma.
A ipak je Char​ley pri​pa​dao oni​ma s dru​ge stra​ne ogra​de. U nje​mu je bilo
mo​gu​će ras​plam​sa​ti sve one pra​ved​nič​ke osje​ća​je i osu​de. Ras​pla​kao bi se nad
iz​gub​lje​nom čaš​ću he​ro​ine na po​zor​ni​ci, a na sva​ku ne​čas​nu ide​ju re​agi​rao je s
pre​zi​rom svi​so​ka.
S moje stra​ne nig​dje nema od​mo​ra, po​mis​lio je Dalyrim​ple. Snaž​nom zlo​‐
čin​cu su meta i sla​bi​ji zlo​čin​ci, pa se kod mene sve svo​di na ge​r il​sko ra​to​va​nje.
Kak​ve će to po​s​lje​di​ce ima​ti po mene, pi​tao se, sve umor​ni​ji. Hoće li za​jed​‐
no s čaš​ću iz mog ži​vo​ta nes​ta​ti i sva boja? Hoće li mi se hra​brost ras​pr​ši​ti, a
um otu​pje​ti? Hoću li pos​ta​ti pot​pu​no bez​du​šan, pra​zan, hoću li se na kra​ju
po​ka​ja​ti, osje​ća​ti se kao pro​pa​li​ca?
Uz go​le​mu na​va​lu bi​je​sa, nje​gov um bi se ba​cio na pre​pre​ku i us​to​bo​čio se
on​dje, ma​šu​ći blje​šta​vim ba​ju​ne​tom po​no​sa. Dru​gi lju​di koji su kr​ši​li za​ko​ne
prav​de i mi​lo​sr​đa la​ga​li su či​ta​vom svi​je​tu. On je od​lu​čio da neće la​ga​ti sa​mo​‐
me sebi. Bio je iz​nad Byro​na, nije bio ni du​hov​ni po​bu​nje​nik Don Juan ni fi​‐
lo​zof​ski po​bu​nje​nik Fa​ust, već nova vr​sta psi​ho​lo​škog po​bu​nje​ni​ka svog vlas​ti​‐
tog sto​lje​ća, koja se bo​r i​la sa sen​ti​men​tal​nim, una​pri​jed za​da​nim pre​dodž​ba​ma
vlas​ti​tog uma.
Ono što je že​lio bila je sre​ća – pos​tup​no is​pu​nje​nje ne​kih nor​mal​nih ape​ti​‐
ta – i snaž​no je vje​ro​vao da se ma​te​r i​ja, ako već ne i duh sre​će, mo​gla ku​pi​ti
nov​cem.
 www.balkandownload.org

V.

Doš​la je noć koja ga je iz​ma​mi​la van na nje​gov dru​gi pot​hvat i dok je še​tao
uli​com sam se sebi uči​nio straš​no slič​nim mač​ki, s odre​đe​nom gra​ci​oz​nom
gip​koš​ću. Mi​ši​ći su mu se glat​ko i ele​gant​no ste​za​li i opu​šta​li pod nje​go​vim
vit​kim, zdra​vim me​som i obu​ze​la ga je ap​surd​na že​lja da od​ska​ku​će niz uli​cu,
op​tr​či ne​ko​li​ko kru​go​va oko dr​ve​ća i iz​ve​de par zvi​jez​di u me​koj tra​vi.
Nije bilo hlad​no, no u zra​ku se osje​ćao la​ga​ni na​go​vje​štaj stu​de​ni koji je
bio pri​je in​s​pi​ra​ti​van nego ne​ugo​dan.
„Mje​sec je za​šao – ni​sam čuo sat!“
Odu​šev​lje​no se na​smi​jao sti​hu iz ra​nog dje​tinj​stva koji mu je u sje​ća​nju os​‐
tao kao ne​što ve​li​čans​tve​no li​je​po.
Na​išao je na ne​kog čo​vje​ka, a na​kon pola ki​lo​me​tra naj​o​šjed​nog.
Do​šao je do Uli​ce Phil​mo​re. Tmi​na je već bila pot​pu​na. U sebi je za​hva​lio
grad​skom vi​je​ću što nije udo​vo​lji​lo zah​tje​vu za pos​tav​lja​nje no​vih ulič​nih
svje​tilj​ki kad su sas​tav​lja​li pro​ra​čun. Ugle​dao je re​zi​den​ci​ju Ster​ne​ro​vih, zda​nje
od cr​ve​ne ci​gle koje je oz​na​ča​va​lo po​če​tak ave​ni​je, a onda kuću Jor​do​no​vih,
Eisen​ha​uero​vih, Den​to​vih, Mar​k​ha​mo​vih, Fra​se​ro​vih i Hawkin​so​vih, gdje je
bio od​sjeo kao gost; pa kuću Wil​lo​ug​h​byje​vih i kuću Eve​ret​to​vih u ci​fras​tom
ko​lo​ni​jal​nom sti​lu; ku​ći​cu u ko​joj su ži​vje​le usi​dje​li​ce Wat​ts iz​me​đu im​po​‐
zant​nih pro​če​lja do​mo​va Macyje​vih i Krup​s​tad​to​vih; pa kuću Cra​igo​vih...
Ah... Evo je! Zas​tao je uz tr​zaj kad je da​le​ko is​pred sebe ugle​dao neku mr​‐
lju, pro​laz​ni​ka, mo​žda po​li​caj​ca. Na​kon jed​nog ne​pod​noš​lji​vo du​gog tre​nut​ka
do​mo​gao se is​pre​ki​da​ne sje​ne koju je na trav​njak ba​ca​la ulič​na svje​tilj​ka i pog​‐
nu​to po​tr​čao. Za​us​ta​vio se u sje​ni vap​ne​nač​kog zida svog pli​je​na, na​pet i bez
daha i s osje​ća​jem da mu dah nije ni tre​bao.
Os​lu​ški​vao je ci​je​lu vječ​nost. Ki​lo​me​tar da​lje za​vi​ja​njem se ogla​si​la mač​ka,
a onda se na uda​lje​nos​ti od sto​ti​nu me​ta​ra neka dru​ga pri​dru​ži​la nje​noj him​ni
s de​mon​skim re​ža​njem i Dalyrim​ple je osje​tio kako mu je srce u gru​di​ma po​‐
sko​či​lo kao fi​zič​ki iz​raz sta​nja nje​go​va uma. Čuli su se i dru​gi zvu​ko​vi: sla​baš​ni
dje​lić pje​sme iz da​lji​ne, zvon​ki smi​jeh i ča​vr​lja​nje sa straž​njeg tri​je​ma pre​ko
puta uli​ce i cvr​č​ci, cvr​č​ci kako pje​va​ju u pod​ši​ša​noj, mje​se​či​nom oba​sja​noj tra​‐
vi u dvo​r i​štu. Sama kuća uto​nu​la je u zlos​lut​nu ti​ši​nu. Bilo mu je dra​go što
nije znao tko on​dje živi.
Is​pr​va je bla​go drh​tao, no onda se ukru​tio po​put če​li​ka, a če​lik se omek​šao i
nje​go​vi živ​ci su pos​ta​li meki i gip​ki po​put kože. Opi​pav​ši svo​je ruke, sa za​‐
hval​noš​ću je us​ta​no​vio da su gip​ke, pa je iz​vu​kao nož i kli​je​šta i ba​cio se na
po​sao s mre​žom na pro​zo​ru.
Bio je do te mje​re si​gu​ran da ga nit​ko nije vi​dio da se nag​nuo iz bla​go​va​‐
oni​ce, gdje se na​šao se​kun​du kas​ni​je, i po​la​ko po​vu​kao mre​žu na​trag na nje​zi​‐
no mjes​to, pa​ž​lji​vo je na​mjes​tiv​ši tako da bude si​gu​ran da neće slu​čaj​no pas​ti,
ali da mu neće ni za​sme​ta​ti ako bude mo​rao onu​da bje​ža​ti.
Onda je spre​mio otvo​re​ni nož u džep ka​pu​ta, iz​vu​kao džep​nu svje​tilj​ku i
stao se šu​lja​ti po pros​to​r i​ji.
On​dje nije bilo ni​čeg što bi mu mo​glo ko​r is​ti​ti – bla​go​va​oni​ca ni​kad nije
ni bila dio nje​go​vih pla​no​va jer je grad bio pre​ma​len da bi mo​gao uto​pi​ti
ukra​de​nu sre​br​ni​nu.
Za​pra​vo, nije ni imao neke čvr​ste pla​no​ve. Do​šao je do za​ključ​ka da je čo​‐
vje​ku s umom po​put nje​go​vog, ko​jeg je kra​si​la obi​la​ta in​te​li​gen​ci​ja, in​tu​ici​ja i
spo​sob​nost mu​nje​vi​tog do​no​še​nja od​lu​ka, naj​bo​lje bilo ima​ti samo naj​op​će​ni​‐
ti​ji kos​tur pla​na. Tome ga je po​du​či​la epi​zo​da sa stroj​ni​com. Osim toga, bo​jao
se da bi una​pri​jed is​pla​ni​ra​na me​to​da u kri​zi za po​s​lje​di​cu ima​la dva mo​gu​ća
gle​di​šta, a to je zna​či​lo neo​d​luč​nost.
Malo se spo​tak​nuo pre​ko neke sto​li​ce, za​dr​žao dah, os​luh​nuo, na​šao hod​nik,
na​šao ste​pe​ni​ce i po​čeo se pe​nja​ti. Sed​ma ste​pe​ni​ca je za​š​kri​pa​la kad je stao na
nju, pa de​ve​ta, pa če​tr​na​es​ta. Auto​mat​ski ih je bro​jao. Kad su ste​pe​ni​ce za​š​kri​‐
pa​le po tre​ći put, opet je zas​tao i os​tao tako sta​ja​ti du​lje od mi​nu​te. Ni​kad u
ži​vo​tu nije se osje​ćao osam​lje​ni​je nego tada. Dok je pa​tro​li​rao iza ne​pri​ja​telj​‐
skih li​ni​ja, čak i dok je bio sam iza sebe je imao mo​ral​nu pot​po​ru pola mi​li​jar​‐
de lju​di, a sad je bio sam, u su​ko​bu s tim is​tim mo​ral​nim pri​ti​skom, raz​boj​nik.
Ni​kad pri​je nije osje​tio ta​kav strah, ali ni​kad pri​je nije osje​tio ni ta​kav ushit.
Do​šao je do kra​ja ste​pe​ni​ca i pri​šao jed​nom do​vrat​ku. Ušao je i os​luh​nuo
pra​vil​no di​sa​nje. Ko​ra​čao je eko​no​mič​no, a ti​je​lo mu se gip​ko po​vi​ja​lo dok je
pi​pao po ko​mo​di i tr​pao u dže​po​ve sve pred​me​te koji su mu se či​ni​li obe​ća​va​‐
 www.balkandownload.org

ju​ći. De​set se​kun​di kas​ni​je više ih nije znao na​bro​ji​ti. Pr​sti​ma je pre​šao pre​ko
sto​li​ce u po​tra​zi za hla​ča​ma i na​pi​pao ne​što meko, žen​sko rub​lje. Ku​to​vi usa​na
uz​di​gli su mu se u me​ha​nič​kom os​mje​hu.
Još jed​na pros​to​r i​ja... Isto di​sa​nje, uz je​dan groz​ni uz​dah od ko​jeg mu je
srce opet po​če​lo ma​ni​ja​kal​no uda​ra​ti u gru​di​ma. Neki okru​gli pred​met – sat;
la​nac; sve​žanj nov​ča​ni​ca; igle za kra​va​tu; dva pr​ste​na – sje​tio se da je i s dru​ge
ko​mo​de uzeo par pr​ste​na. Kre​nuo je da​lje, pa se trg​nuo kad je pred so​bom
ugle​dao sla​baš​no svje​tlo. Bože! Bila je to svje​tlost ruč​nog sata na nje​go​voj is​‐
pru​že​noj ruci.
Do​lje niz ste​pe​ni​ce. Pro​ma​šio je dvi​je ste​pe​ni​ce, ali se do​če​kao na tre​ću.
Sad je sve bilo u redu. Prak​tič​ki je bio si​gu​ran. Dok se pri​bli​ža​vao dnu ste​pe​ni​‐
ca, go​to​vo je osje​tio do​sa​du. Sti​gao je do bla​go​va​oni​ce, raz​mis​lio o tome da
uzme i sre​br​ni​nu, ali onda ipak od​lu​čio da neće.

Kad se vra​tio u svo​ju sobu, pre​gle​dao je novo bo​gat​stvo:

Šez​de​set pet do​la​ra u nov​ča​ni​ca​ma.

Pr​sten od pla​ti​ne s tri di​ja​man​ta sred​nje ve​li​či​ne, vje​ro​jat​no vri​je​dan oko
se​dam sto​ti​na do​la​ra. Di​ja​man​te će pro​da​ti.
Jef​tin poz​la​će​ni pr​sten s ini​ci​ja​li​ma O.S. i go​di​nom ‘03. na​pi​sa​nom iz​nu​tra.
Vje​ro​jat​no iz ško​le. Vri​je​dio je par do​la​ra. Nje​ga se neće moći pro​da​ti.
Cr​ve​na ku​ti​ja od tka​ni​ne u ko​joj je sta​ja​la zub​na pro​te​za.
Sre​br​ni sat.
Zlat​ni la​nac koji je vri​je​dio više od sata.
Praz​na ku​ti​ji​ca za pr​sten.
Ki​pić ne​kog ki​ne​skog boga od slo​no​va​če – vje​ro​jat​no ukras za pi​sa​ći stol.
Do​lar i šez​de​set i dva cen​ta u ko​va​ni​ca​ma.

No​vac je spre​mio pod jas​tuk, a os​ta​le stva​r i je na​gu​rao u pje​ša​dij​sku čiz​mu i

pre​krio ča​ra​pom. Na​kon toga su mu mis​li po​put kak​vog moć​nog mo​to​ra sta​le
jur​ca​ti amo-tamo po nje​go​vom ži​vo​tu, po proš​los​ti i po bu​duć​nos​ti, kroz strah
i kroz smi​jeh. S neo​dre​đe​nom, nez​god​nom miš​lju kako bi bilo li​je​po da je
ože​njen, oko pola pet zas​pao je du​bo​kim snom.
 VI.

Iako u no​vin​skom član​ku o pro​va​li nije pi​sa​lo ni​šta o zub​noj pro​te​zi,

Dalyrim​plea je ona ve​oma bri​nu​la. Po​mi​sao na dru​go ljud​sko biće koje se
budi u hlad​nu zoru i uza​lud je pi​pa​ju​ći tra​ži, na meki do​ru​čak po​je​den bez
zuba, na čud​ni, šup​lji, ne​raz​go​vjet​ni glas koji po​zi​va po​li​ci​ju, na umor​ne, ma​lo​‐
duš​ne po​sje​te zu​ba​ru po​bu​di​la je u nje​mu ve​li​ko, očin​sko su​osje​ća​nje.
U po​ku​ša​ju da ut​vr​di je li pri​pa​da​la mu​škar​cu ili ženi, Dalyrim​ple ju je pa​‐
ž​lji​vo iz​va​dio iz ku​ti​je i pri​nio vlas​ti​tim us​ti​ma. Po​kus​no je po​mak​nuo vi​li​cu i
po​ku​šao je iz​mje​r i​ti pr​sti​ma, ali nije mo​gao od​lu​či​ti: mo​žda je pro​te​za pri​pa​‐
da​la ne​koj ženi ve​li​kih usta, a mo​žda je pri​pa​da​la i mu​škar​cu ma​lih usta.
Obu​zet ne​kim su​osje​ćaj​nim na​go​nom, za​mo​tao je pro​te​zu u sme​đi pa​pir s
dna svog voj​nič​kog kov​če​ga i na pa​ke​tić ne​vje​štim slo​vi​ma na​pi​sao ZUB​NA
PRO​TE​ZA. Po​tom se slje​de​će ve​če​r i upu​tio Uli​com Phil​mo​re i ba​cio pa​ke​tić
na tra​ti​nu tako da je sle​tio bli​zu vra​ta. Slje​de​ćeg ju​tra no​vi​ne su obja​vi​le da
po​li​ci​ja ima trag – da zna​ju da je pro​val​nik iz gra​da. Ali nisu na​pi​sa​li ka​kav to
trag ima​ju.
 www.balkandownload.org

VII.

Do kra​ja mje​se​ca „Pro​val​nik Bili iz če​t​vr​ti Sil​ver“ bio je glav​na fora s ko​‐
jom su da​di​lje pla​ši​le dje​cu. Pri​pi​si​va​lo mu se pet pro​va​la, a iako je Dalyrim​ple
po​či​nio samo tri, sma​trao je da ve​ći​na od​lu​ču​je i da ima pra​vo na ti​tu​lu. Jed​‐
nom su ga vi​dje​li – „go​le​mo na​te​če​no stvo​re​nje s naj​o​pa​ki​jim li​cem ko​jeg ste
ikad vi​dje​li“. Od gos​po​đe Hen​ryja Co​le​ma​na, koju je u dva uju​tro pro​bu​di​la
zra​ka ba​te​r ij​ske svje​tilj​ke upe​re​na u nje​ne oči, nije se mo​glo oče​ki​va​ti da će
pre​poz​na​ti Brya​na Dalyrim​plea ko​jem je proš​log Če​t​vr​tog sr​p​nja ma​ha​la zas​ta​‐
vi​com i ko​jeg je opi​sa​la kao „ne iz​gle​da mi uop​će kao neki smi​oni tip, a
vama?“
Kad bi Dalyrim​ple ma​štu odv​muo na naj​ja​če, us​pi​je​vao bi glo​r i​fi​ci​ra​ti svoj
stav i svo​je os​lo​bo​đe​nje od sit​nih skru​pu​la i ka​ja​nja, ali kad bi samo jed​nom
svo​jim mis​li​ma do​pus​tio da od​lu​ta​ju bez ok​lo​pa, obu​ze​li bi ga stra​šan užas i
de​pre​si​ja. Onda bi mo​rao o sve​mu pro​mis​li​ti is​po​čet​ka kako bi se umi​r io. Za​‐
klju​čio je da je to, kad se sve uzme u ob​zir, bilo bo​lje nego odus​ta​ti od svo​je
pre​dodž​be o sebi kao o bun​tov​ni​ku. Bilo je utješ​ni​je sve os​ta​le sma​tra​ti bu​da​‐
la​ma.
Nje​gov stav pre​ma gos​po​di​nu Macyju se pro​mi​je​nio. Više nije pre​ma nje​‐
mu osje​ćao ti​nja​ju​će ne​pri​ja​telj​stvo i više se nije osje​ćao ma​nje vri​jed​nim u
nje​go​voj pri​sut​nos​ti. Kad je če​t​vr​ti mje​sec ko​jeg je pro​veo u nje​go​voj tr​go​vi​ni
do​šao kra​ju, shva​tio je da na svog pos​lo​dav​ca gle​da go​to​vo brat​ski. Osje​ćao je
neo​dre​đe​no, ali snaž​no uvje​re​nje da bi gos​po​din Macy u du​bi​ni duše odo​bra​‐
vao nje​go​ve pos​tup​ke i bio mu su​učes​ni​kom. Više nije bio za​bri​nut za svo​ju
bu​duć​nost. Na​mje​ra​vao je sku​pi​ti se​dam ti​su​ća do​la​ra, a onda zbri​sa​ti – na is​‐
tok, ili na​trag u Fran​cu​sku, ili u juž​nu Ame​r i​ku. Pet-šest puta u po​s​ljed​nja dva
mje​se​ca bio je na​umio dati ot​kaz, ali ga je spri​je​čio strah da bi mo​gao pri​vu​ći
paž​nju na svo​je iz​ne​nad​no bo​gat​stvo. I tako je i da​lje ra​dio, više ne bez​volj​no,
nego s pri​je​zir​nim pod​smje​hom.
Bal​kan​Dow​nlo​ad.org
 VIII.

Onda se sa za​pa​nju​ju​ćom ne​na​da​noš​ću do​go​di​lo ne​što što mu je pro​mi​je​‐

ni​lo pla​no​ve i okon​ča​lo nje​go​ve pro​va​le.
Gos​po​din Macy po​zvao ga je u svoj ured jed​nog po​pod​ne​va i uz ve​li​ku
pom​pu, sr​dač​nost i ta​jans​tve​nost ga pi​tao je li slo​bo​dan te ve​če​r i. Ako nije
imao ni​šta u pla​nu, za​mo​lio ga je da u osam na​vra​ti do gos​po​di​na Al​fre​da J.
Fra​se​ra. Dalyrim​ple​ovo ču​đe​nje mi​je​ša​lo se s ne​si​gu​moš​ću. U sebi se pi​tao nije
li mu to bio sig​nal da se iz​gu​bi iz gra​da pr​vim vla​kom. Ali na​kon sat vre​me​na
raz​miš​lja​nja za​klju​čio je da su nje​go​vi stra​ho​vi neo​s​no​va​ni i u osam sati sti​gao
do ve​li​ke kuće Fra​se​ro​vih na ave​ni​ji Phil​mo​re.
Gos​po​di​na Fra​se​ra su op​će​ni​to sma​tra​li čo​vje​kom s naj​vi​še po​li​tič​kog utje​‐
ca​ja u gra​du. Se​na​tor Fra​ser bio je nje​gov brat, a kon​gre​smen Dem​ming bio
mu je zet. Iako nje​gov po​li​tič​ki utje​caj nije bio ta​kav da bi ga sma​tra​li lo​šim
še​fom, ipak je bio po​pri​li​čan.
Imao je go​le​mo, ši​ro​ko lice, du​bo​ko usa​đe​ne oči i gor​nju usnu koja je pod​‐
sje​ća​la na staj​ska vra​ta i koju je prik​lad​no na​do​pu​nja​va​la duga, pro​fe​si​onal​na
če​ljust.
Ti​je​kom raz​go​vo​ra s Dalyrim​ple​om iz​raz nje​go​va lica sva​ki malo bi za​lu​tao
pre​ma os​mje​hu, do​seg​nuo neki ve​se​li op​ti​mi​zam i onda se po​vu​kao na​trag u
hlad​no​krv​nost.
„Dra​go mi je, gos​po​di​ne“, re​kao je, pru​živ​ši mu ruku. „Sjed​ni​te. Pret​pos​‐
tav​ljam da se pi​ta​te za​što sam vas tre​bao. Sjed​ni​te.“
Dalyrim​ple je sjeo.
„Gos​po​di​ne Dalyrim​ple, ko​li​ko vam je go​di​na?“
„Dva​de​set i tri.“
„Mlad si. No to ne zna​či da si bu​da​last. Gos​po​di​ne Dalyrim​ple, ono što
imam za reći neće dugo tra​ja​ti. Ne​što ću ti pred​lo​ži​ti. Pro​ma​tram te od po​s​‐
ljed​njeg Če​t​vr​tog sr​p​nja, kad si odr​žao onaj go​vor pos​li​je zdra​vi​ce.“
 www.balkandownload.org

Dalyrim​ple je ne​što pri​je​kor​no pro​mrm​ljao, ali Fra​ser ga je po​kre​tom ruke

ušut​kao.
„Upam​tio sam taj go​vor. Bio je to pa​me​tan go​vor, rav​no iz srca, i dir​nuo je
sve do zad​nje oso​be u toj pu​bli​ci. Znam jer pro​ma​tram lju​de već go​di​na​ma.“
Pro​čis​tio je grlo kao da je do​šao u is​ku​še​nje da se upus​ti u di​gre​si​ju o svom
poz​na​va​nju lju​di, ali je onda nas​ta​vio. „Ali, gos​po​di​ne Dalyrim​ple, vi​dio sam i
pre​vi​še obe​ća​va​ju​ćih mla​di​ća kako se ras​pa​da​ju, kako pro​pa​da​ju zbog ne​dos​tat​‐
ka sta​bil​nos​ti, zbog pre​vi​še gran​di​oz​nih ide​ja i ne​do​volj​no rad​nog ela​na. Zato
sam če​kao. Htio sam vi​dje​ti ho​ćeš li se ba​ci​ti na po​sao i ho​ćeš li se dr​ža​ti ono​‐
ga što si za​po​čeo.“
Dalyrim​ple je osje​tio kako ga obu​zi​ma to​pli​na.
„I tako“, nas​ta​vio je Fra​ser, „kad mi je The​ron Macy re​kao da si po​čeo ra​‐
di​ti kod nje​ga, imao sam te na oku i ras​pi​ti​vao se kod nje​ga o tebi. Prvi mje​sec
sam se neko vri​je​me bo​jao. Re​kao mi je da pos​ta​ješ ne​mi​ran, da si se po​čeo
sma​tra​ti pre​do​brim za svoj po​sao i ži​ca​ti po​vi​ši​cu...“
Dalyrim​ple se trg​nuo.
„Ali je re​kao da si od​lu​čio ipak dr​ža​ti je​zik za zu​bi​ma i iz​dr​ža​ti. To ci​je​nim
kod mla​di​ća! To je ono što na kra​ju po​bje​đu​je. A ne​moj mis​li​ti da te ne ra​zu​‐
mi​jem. Znam ko​li​ko ti je teže bilo na​kon svog onog glu​pog la​ska​nja sta​r ih
gos​po​đa. Znam kak​va je to bor​ba mo​ra​la biti...“
Dalyrim​ple​ovo lice je go​rje​lo. Osje​ćao se mla​dim i neo​bič​no do​miš​lja​tim.
„Dalyrim​ple, imaš pa​met i na​či​njen si od pra​vog ma​te​r i​ja​la – a to je ono što
tra​žim. Smjes​tit ću te u Se​nat.“
„U što?!“
„U Se​nat. Tre​ba nam mla​dić koji ima pa​me​ti, ali je po​uz​dan i nije zgu​bi​‐
dan. A kad ka​žem Se​nat, ne mis​lim da ćemo na tome i sta​ti. Mo​ra​mo ne​što
uči​ni​ti ov​dje, Dalyrim​ple. Mo​ra​mo uba​ci​ti mla​de lju​de u po​li​ti​ku. I sam znaš
kak​vi su ovi star​ci koji se kan​di​di​ra​ju iz go​di​ne u go​di​nu.“
Dalyrim​ple je obli​zao usne.
„Kan​di​di​rat ćete me za Se​nat?“
„Smjes​tit ću te u Se​nat.“
Iz​raz lica gos​po​di​na Fra​se​ra do​šao je do toč​ke naj​bli​že os​mje​hu i Dalyrim​‐
ple se za​te​kao kako ve​se​lo i ra​zi​gra​no u sebi pri​želj​ku​je da nas​ta​vi do pra​vog
os​mje​ha, ali je onaj iz​raz stao, ska​me​nio se i is​kliz​nuo mu. Staj​ska vra​ta i če​ljust
raz​dva​ja​la je crta rav​na po​put čav​la. Dalyrim​ple se s na​po​rom sje​tio da su to
usta i obra​tio im se.
„Ali ja sam go​tov“, re​kao je. „Moja sla​va je nes​ta​la. Lju​di​ma sam do​sa​dio.“
„Te stva​r i“, re​kao je gos​po​din Fra​ser, „se do​ga​đa​ju auto​mat​ski. Ti​sak može
us​kr​s​nu​ti sva​či​ji ugled. Če​kaj da slje​de​ćeg tjed​na vi​diš He​rald – ako si s nama,
to jest“ – glas mu je malo ot​vrd​nuo – „i ako ne​maš pre​vi​še vlas​ti​tih ide​ja o
tome kako bi tre​ba​lo vo​di​ti po​li​ti​ku.“
„Ne​mam“, re​kao je Dalyrim​ple, is​kre​no ga po​gle​dav​ši u oči. „Is​pr​va ćete
me mo​ra​ti stal​no sa​vje​to​va​ti.“
„Vrlo do​bro. Onda ću se ja po​bri​nu​ti za tvoj ugled. Tvo​je je samo da se dr​‐
žiš s pra​ve stra​ne ogra​de.“
Dalyrim​ple se trg​nuo čuv​ši iz nje​go​vih usta fra​zu o ko​joj je u po​s​ljed​nje
vri​je​me to​li​ko i sam raz​miš​ljao. Odjed​nom se za​ču​lo zvo​no na vra​ti​ma.
„Evo nam i Macyja“, re​kao je Fra​ser, us​ta​ju​ći. „Idem mu otvo​r i​ti. Slu​ge su
poš​le na spa​va​nje.“
Os​ta​vio je Dalyrim​plea kao u snu. Svi​jet mu se odjed​nom po​čeo otva​ra​ti –
Se​nat Sje​di​nje​nih ame​r ič​kih dr​ža​va – dak​le, ovo je ipak bio ži​vot – lak​ši put –
zdrav ra​zum, to je bilo pra​vi​lo. Sad više nema glu​pih ri​zi​ka osim ako to ne
bude pri​je​ko po​treb​no – ali čvr​sto​ća je to što se ra​ču​na... Ni​kad ne smi​je do​‐
pus​ti​ti da ga griž​nja sa​vjes​ti noću drži bud​nim... Neka ži​vot bude mač hra​‐
bros​ti... Nema pla​će... Sve je to glu​post – glu​post.
Sko​čio je na noge, šaka steg​nu​tih u ne​če​mu na​lik na tri​jumf.
„Dak​le, Brya​ne“, re​kao je gos​po​din Macy, za​ko​ra​čiv​ši u pros​to​r i​ju.
Dvo​ji​ca sta​r i​jih mu​ška​ra​ca na​smi​je​ši​la su mu se svo​jim po​lu​os​mje​si​ma.
„Dak​le, Brya​ne“, po​no​vio je gos​po​din Macy.
Dalyrim​ple se ta​ko​đer na​smi​je​šio.
„Kako ste, gos​po​di​ne Macy?“
Za​pi​tao se je li neka te​le​pa​ti​ja omo​gu​ći​la ovo novo ra​zu​mi​je​va​nje među
nji​ma – neka ne​vid​lji​va spoz​na​ja... Gos​po​din Macy mu je pru​žio ruku.
„Dra​go mi je što ćemo su​ra​đi​va​ti u ovom pot​hva​tu – ci​je​lo vri​je​me na​vi​‐
jam za tebe – a po​seb​no od​ne​dav​na. Dra​go mi je što smo s iste stra​ne ogra​de.“
„Htio bih vam za​hva​li​ti, gos​po​di​ne“, re​kao je Dalyrim​ple jed​nos​tav​no.
Osje​tio je kako mu oči naj​ed​nom pos​ta​ju vlaž​ne.
 www.balkandownload.org

Četiri šake

I.

U ovom tre​nut​ku nit​ko koga poz​na​jem nema ni naj​ma​nju že​lju uda​r i​ti Sa​‐
mu​ela Me​re​dit​ha. Mo​žda je to zato jer čo​vje​ku koji je pre​šao pe​de​se​tu uda​rac
ne​pri​ja​telj​ske šake može na​ni​je​ti pri​lič​no oz​bilj​nu šte​tu, no ja sam sa svo​je
stra​ne sklo​ni​ji miš​lje​nju da su jed​nos​tav​no sve nje​go​ve oso​bi​ne koje su na​go​‐
ni​le na uda​ra​nje po​sve iš​čez​le. No nema sum​nje da se u raz​li​či​tim tre​nu​ci​ma
nje​go​va ži​vo​ta nje​go​vo lice od​li​ko​va​lo oso​bi​na​ma koje su na​vo​di​le na uda​ra​‐
nje, baš kao što se dje​vo​jač​ke usne od​li​ku​ju oso​bi​na​ma koje na​vo​de na po​lju​‐
bac.
Si​gu​ran sam da je svat​ko od nas su​sreo tak​vog čo​vje​ka, da mu je ta​kav čo​‐
vjek bio pred​stav​ljen ili da se čak s tak​vim čo​vje​kom spri​ja​te​ljio una​toč osje​‐
ća​ju da on u dru​gi​ma po​bu​đu​je stras​tve​nu an​ti​pa​ti​ju koju neki iz​ra​ža​va​ju
auto​mat​skim sti​ska​njem šaka, a dru​gi mrm​lja​njem kako će ga“zviz​nu​ti“ ili mu
„opa​li​ti koju zi​dar​sku“. Kod Sa​mu​ela Me​re​dit​ha ova je oso​bi​na bila to​li​ko iz​‐
ra​že​na da je utje​ca​la na či​tav nje​gov ži​vot.
U čemu se toč​no ta oso​bi​na odra​ža​va​la? U iz​gle​du nije si​gur​no, jer je Sa​‐
mu​ela Me​re​dit​ha od naj​ra​ni​je mla​dos​ti kra​si​la ugod​na vanj​šti​na, ši​ro​ka ra​me​na
i is​kre​ne i sim​pa​tič​ne sive oči. A ipak sam ga čuo kako pu​noj sobi no​vi​na​ra
go​vo​r i da ga je sram is​pri​ča​ti im pri​ču o svom us​pje​hu jer mu ne bi vje​ro​va​li,
da to za​pra​vo nije jed​na pri​ča već njih če​ti​r i, te da jav​nost ne bi že​lje​la či​ta​ti o
čo​vje​ku koji svoj us​pon do us​pje​ha du​gu​je ša​ka​ma.
Sve je po​če​lo na aka​de​mi​ji Phil​lips An​do​ver kad mu je bilo če​tr​na​est.
Odras​tao je uz ka​vi​jar i ho​tel​sku pos​lu​gu koja je is​pu​nja​va​la sva​ki nje​gov hir u
pola europ​skih gra​do​va i samo je pu​kom sre​ćom nje​go​va maj​ka do​ži​vje​la živ​‐
ča​ni slom i bila pri​si​lje​na nje​gov od​goj pre​pus​ti​ti ma​nje njež​nim i ma​nje pris​‐
tra​nim ru​ka​ma.
Na An​do​ve​ru je do​bio ci​me​ra po ime​nu Gil​ly Hood. Gil​lyju je bilo tri​na​‐
est, bio je si​tan i bio je ma​nje-više lju​bi​mac ci​je​le ško​le. Od onog ru​jan​skog
dana kad je slu​ga gos​po​di​na Me​re​dit​ha pos​la​gao Sa​mu​elo​vu odje​ću u naj​bo​lju
ko​mo​du i na ras​tan​ku upi​tao: „Je li to sve, gos​po​da​ru Sa​mu​el?“, Gil​ly se ža​lio
da je iz​vu​kao kra​ći kraj. Osje​ćao se kao neki bi​jes​ni ža​bac u čiji ak​va​r ij su sta​‐
vi​li zlat​nu ri​bi​cu.
„Ti bok​ca!“ ža​lio se svo​jim su​osje​ćaj​nim vrš​nja​ci​ma, „ka​kav umiš​ljen​ko!
Pi​tao je: ‘Jesu li ov​dje svi gos​po​da?’ a ja sam re​kao, ‘Nisu, dje​ča​ci su’, a on je
re​kao da dob nije važ​na, a ja sam re​kao, ‘Tko kaže da jest?’ Baš bih ga se vo​lio
do​če​pa​ti, se​ro​nja je​dan!“
Gil​ly je tri tjed​na u ti​ši​ni pod​no​sio ko​men​ta​re mla​dog Sa​mu​ela o odje​ći i
na​vi​ka​ma Gil​lyje​vih pri​ja​te​lja, tr​pio fra​ze na fran​cu​skom uba​če​ne u nji​ho​ve
raz​go​vo​re i to​le​r i​rao sto​ti​ne žen​skas​tih pod​ba​da​nja iz ko​jih se li​je​po vi​dje​lo što
ner​voz​na maj​ka može na​pra​vi​ti dje​ča​ku ako ga drži do​volj​no bli​zu sebe, a
onda je u ak​va​r i​ju iz​bi​la olu​ja.
Sa​mu​el je bio vani. U nji​ho​voj sobi oku​pi​lo se druš​tvan​ce vrš​nja​ka da čuje
Gil​lyja kako bjes​ni o naj​no​vi​jim gri​je​si​ma nje​go​vog ci​me​ra.
„‘Oh, ne vo​lim da noću budu otvo​re​ni pro​zo​r i’, re​kao je, ‘osim samo
malo’“, po​ža​lio se Gil​ly.
„Ne daj mu da ti za​po​vi​je​da.“
„Da mi za​po​vi​je​da? Na​rav​no da mi neće za​po​vi​je​da​ti. Ured​no otva​ram
pro​zo​re, ali bu​da​le​ti​na ne želi da ih na​iz​mjen​ce uju​tro za​tva​ra​mo.“
„Za​što ga ne na​tje​raš, Gil​ly?“
„Na​tje​rat ću ga.“ Gil​ly je žes​to​ko ki​mao gla​vom. „Ni​šta se ne bri​ni. Neće
se on pre​ma meni po​na​ša​ti kao da sam mu slu​ga.“
„Da vi​di​mo kako ćeš ga na​tje​ra​ti.“
U tom tre​nut​ku ušla je bu​da​le​ti​na gla​vom i bra​dom i po​čas​ti​la okup​lje​ne
jed​nim od svo​jih iri​tant​nih os​mje​ha. Dva dje​ča​ka su rek​la: „Bok, Me​re​dith.“
Os​ta​li su ga oši​nu​li hlad​nim po​gle​dom i nas​ta​vi​li raz​go​va​ra​ti s Gil​lyjem. Ali či​‐
ni​lo se da je Sa​mu​el bio ne​za​do​vo​ljan.
„Mogu li vas za​mo​li​ti da ne sje​da​te na moj kre​vet?“ uljud​no je pred​lo​žio
dvo​ji​ci Gil​lyje​vih po​seb​nih pri​ja​te​lja koji su se is​pru​ži​li na nje​go​vom kre​ve​tu,
osje​ća​ju​ći se kao kod kuće.
 www.balkandownload.org

„Ha?“
„Moj kre​vet. Zar ne ra​zu​mi​je​te en​gle​ski?“
Time je samo do​lio ulje na va​tru. Čulo se ne​ko​li​ko ko​men​ta​ra o čis​to​ći
kre​ve​ta i zna​ko​vi​ma ži​vo​tinj​ske pri​sut​nos​ti u nje​mu.
„Što ne va​lja s tvo​jim kre​ve​tom?“ pi​tao je Gil​ly ra​to​bor​no.
„S kre​ve​tom je sve u redu, ali...“
Gil​ly ga je pre​ki​nuo u pola re​če​ni​ce us​tav​ši i pri​šav​ši Sa​mu​elu. Zas​tao je na
ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra od nje​ga i bi​jes​no se za​gle​dao u nje​ga.
„Ti i tvoj glu​pi kre​vet“, po​čeo je. „Ti i tvoj glu​pi...“
„Haj​de, Gil​ly“, pro​mrm​ljao je net​ko.
„Po​ka​ži bu​da​le​ti​ni..
Sa​mu​el mu je mir​no uz​vra​tio po​gled.
„Pa“, re​kao je on na​po​kon, „to je moj kre​vet...“
Da​lje od toga nije sti​gao, jer se Gil​ly od​mak​nuo i svom sna​gom ga tres​nuo
u nos.
„To, Gil​ly!“
„Po​ka​ži tom na​sil​ni​ku!“
„Samo neka te pro​ba pip​nu​ti – po​ka​zat ćemo mi nje​mu!“
Os​ta​li su se stis​nu​li oko njih i Sa​mu​el je prvi put u ži​vo​tu shva​tio ko​li​ko je
nez​god​no kad te lju​di stras​tve​no pre​zi​ru. Bes​po​moć​no se ogle​dao oko sebe po
na​sil​nim i ne​pri​ja​telj​skim li​ci​ma koja su ga stri​je​lja​la po​gle​di​ma. Bio je za gla​‐
vu viši od svog ci​me​ra. Ako mu uz​vra​ti uda​rac, pro​gla​sit će ga na​sil​ni​kom i za
pet mi​nu​ta će ga na​pas​ti još ba​rem šes​to​r i​ca. Ako ne uz​vra​ti uda​rac, pro​gla​sit
će ga ku​ka​vi​com. Tre​nu​tak je sta​jao on​dje i uz​vra​ćao Gil​lyju nje​gov bi​jes​ni
po​gled, a onda se uz iz​ne​nad​ni pri​gu​še​ni zvuk u grlu pro​bio kroz krug koji ih
je okru​ži​vao i is​tr​čao iz sobe.

Slje​de​ći mje​sec sas​to​jao se od tri​de​set naj​go​r ih dana u nje​go​vom ži​vo​tu.

Sva​kog bud​nog tre​nut​ka bio je me​tom zlih je​zi​ka svo​jih vrš​nja​ka. Nje​go​ve na​‐
vi​ke i po​na​ša​nje pos​ta​li su pred​me​tom ne​pod​noš​lji​vih šala, a osjet​lji​vost ado​‐
les​cent​ske dobi samo je po​gor​ša​va​la stvar. Po​čeo se sma​tra​ti pri​rod​nim aut​saj​‐
de​rom i vje​ro​va​ti da će ga ne​po​pu​lar​nost iz škol​skih dana pra​ti​ti či​tav ži​vot.
Kad je za bo​žič​ne praz​ni​ke do​šao kući, bio je to​li​ko po​ti​šten da ga je otac pos​‐
lao psi​ho​lo​gu. Kad se vra​ćao u An​do​ver, sre​dio je da za​kas​ni kako bi mo​gao
biti sam u auto​bu​su koji je s ko​lo​dvo​ra vo​zio u ško​lu.
Na​rav​no, kad je na​učio dr​ža​ti je​zik za zu​bi​ma svi su ubr​zo za​bo​ra​vi​li na
nje​ga. Slje​de​će je​se​ni, na​kon što je shva​tio da tre​ba vo​di​ti ra​ču​na o dru​gi​ma,
do​bro je is​ko​r is​tio novi po​če​tak koji mu je omo​gu​ći​lo krat​ko dje​čač​ko pam​‐
će​nje. Dok je do​šao do če​t​vr​tog raz​re​da, Sa​mu​el Me​re​dith bio je među naj​po​‐
pu​lar​ni​jim dje​ča​ci​ma u svom raz​re​du, a naj​ve​ći pris​ta​ša bio mu je nje​gov prvi
pri​ja​telj i ne​raz​dvoj​ni drug Gil​ly Hood.
 www.balkandownload.org

II.

Sa​mu​el je iz​ras​tao u onu vr​stu stu​den​ta koja je u ra​nim de​ve​de​se​ti​ma vo​zi​la

dvo​pre​ge i če​tve​ro​pre​ge iz​me​đu Prin​ce​to​na, Ya​lea i New York Cityja kako bi
po​ka​za​li da ci​je​ne druš​tve​ni zna​čaj no​go​met​nih utak​mi​ca. Stras​tve​no je vje​ro​‐
vao u do​bar do​jam, a u iz​bo​ru ru​ka​vi​ca, ve​za​nju kra​va​te i dr​ža​nju uzdi opo​na​‐
ša​li su ga po​vod​lji​vi bru​co​ši. Iz​van nje​go​vog kru​ga pri​ja​te​lja i poz​na​ni​ka sma​‐
tra​li su ga po​pri​lič​nim sno​bom, ali bu​du​ći da je nje​gov krug bio naj​važ​ni​ji, to
ga nije za​bri​nja​va​lo. Uje​sen je igrao no​go​met, zimi je pio kok​te​le, a u pro​lje​će
je ves​lao. Sa​mu​el je pre​zi​rao sve spor​ta​še koji su bili samo obič​ni spor​ta​ši i nisu
ujed​no bili i pra​va gos​po​da, kao i svu gos​po​du koji su bili samo gos​po​da i nisu
ujed​no bili i spor​ta​ši.
Ži​vio je u New Yor​ku i sa so​bom čes​to za vi​kend doma do​vo​dio ne​ko​li​ci​‐
nu pri​ja​te​lja. Bilo je to vri​je​me tra​mva​ja i svi iz Sa​mu​elo​va kru​ga su u slu​ča​ju
gu​žve sma​tra​li druš​tve​nom nor​mom us​ta​ti i uz sve​čan nak​lon po​nu​di​ti svo​je
mjes​to dami koja je sta​ja​la. Dok je bio na tre​ćoj go​di​ni, Sa​mu​el se jed​ne ve​če​r i
ukr​cao na tra​mvaj u druš​tvu dvo​ji​ce svo​jih sljed​be​ni​ka. U tra​mva​ju su bila tri
praz​na mjes​ta. Kad je Sa​mu​el sjeo, pri​mi​je​tio je da je po​kraj nje​ga sje​dio neki
rad​nik umor​nih oči​ju koji je ne​ugod​no za​uda​rao na češ​njak, nas​la​njao se po​‐
ma​lo na Sa​mu​ela i, ra​ši​r iv​ši se na sje​di​štu kako to umor​ni lju​di ima​ju obi​čaj,
za​uzi​mao da​le​ko pre​vi​še pros​to​ra.
Tra​mvaj je od​ma​kao ne​ko​li​ko uli​ca i za​us​ta​vio se kako bi po​ku​pio kvar​tet
mla​dih dje​vo​ja​ka. Na​rav​no, tro​ji​ca svjet​skih mla​di​ća od​mah su sko​či​la na noge
i pre​pus​ti​la dje​voj​ka​ma svo​ja mjes​ta kako se do​li​ku​je. Rad​nik, na​ža​lost, nije bio
upoz​nat s bon​to​nom kra​va​ta i ko​či​ja, pa nije sli​je​dio nji​hov pri​mjer i jed​na od
dje​vo​ja​ka os​ta​la je sta​ja​ti. Če​tr​na​est oči​ju pri​je​kor​no se za​gle​da​lo u bar​ba​r i​na,
se​dam usa​na pri​je​zir​no se uvi​lo, ali pred​met nji​ho​va pri​je​zi​ra i da​lje je ne​po​‐
mič​no zu​r io pred sebe, pot​pu​no ne​s​vjes​tan svog gnjus​nog po​na​ša​nja. Sa​mu​el
se osje​ćao naj​vi​še po​go​đe​nim. Bilo ga je sram što se ije​dan mu​ška​rac tako po​‐
na​ša. Pro​go​vo​r io je glas​no.
„Dama sto​ji“, re​kao je stro​go.
To je tre​ba​lo biti sa​svim do​volj​no, no pred​met nje​go​va pri​je​zi​ra samo je
zbu​nje​no po​dig​nuo po​gled. Dje​voj​ka koja je sta​ja​la za​hi​ho​ta​la je i raz​mi​je​ni​la
ner​voz​ne po​gle​de sa svo​jim pri​ja​te​lji​ca​ma. Ali Sa​mu​el je bio bi​je​san.
„Dama sto​ji“, po​no​vio je, po​ma​lo pro​muk​lim gla​som. Čo​vjek kao na​po​kon
shva​tio.
„Ja sam svo​ju kar​tu pla​tio“, re​kao je tiho.
Sa​mu​el je po​cr​ve​nio i stis​nuo šake, ali kon​duk​ter je gle​dao u nji​ho​vom
smje​ru, a pri​ja​te​lji su ga upo​zo​ra​va​li ki​ma​njem gla​ve, pa je ko​nač​no uto​nuo u
na​du​re​nu ti​ši​nu.
Sti​gli su do svog odre​di​šta i siš​li s tra​mva​ja, ali je s nji​ma si​šao i rad​nik, koji
se za​pu​tio za nji​ma ma​šu​ći svo​jom kan​ti​com. Pre​poz​nav​ši svo​ju pri​li​ku, Sa​mu​‐
el se pres​tao opi​ra​ti svo​jim aris​to​krat​skim ten​den​ci​ja​ma. Okre​nuo se, na​mjes​tio
na lice po​drug​ljiv iz​raz dos​to​jan pet​pa​rač​kog ro​ma​na i glas​no do​ba​cio ne​što o
pra​vu ni​žih ži​vo​ti​nja da se voze za​jed​no s ljud​skim bi​ći​ma.
Rad​nik je u pola se​kun​de is​pus​tio svo​ju kan​ti​cu i ba​cio se na nje​ga. Ne​pri​‐
prem​ljen, Sa​mu​el je pri​mio uda​rac rav​no u če​ljust i is​pru​žio se na uli​cu ko​li​ko
je bio dug i ši​rok.
„Ne smij mi se!“ po​vi​kao je nje​gov na​pa​dač. „Ra​dim či​tav dan. Umo​ran
sam k’o vrag!“
Dok je još go​vo​r io, iz​ne​nad​ni bi​jes u nje​go​vim oči​ma se uga​sio i ma​ska
umo​ra mu se po​nov​no spus​ti​la pre​ko lica. Okre​nuo se i po​dig​nuo svo​ju kan​ti​‐
cu. Sa​mu​elo​vi pri​ja​te​lji brzo su za​ko​ra​či​li pre​ma nje​mu.
„Če​kaj​te!“ Sa​mu​el je po​la​ko us​tao i po​kre​tom ruke ih po​zvao na​trag. Jed​‐
nom u ži​vo​tu već ga je net​ko tako uda​r io. Onda se sje​tio – Gil​ly Hood. U ti​ši​‐
ni, dok je čis​tio pra​ši​nu sa svog odi​je​la, u gla​vi je po​no​vo pro​ži​vio či​ta​vu onu
sce​nu iz sobe u An​do​ve​ru – i in​tu​itiv​no je znao da je opet po​gri​je​šio. Sna​ga
ovog čo​vje​ka, nje​gov od​mor, šti​ti​la je nje​go​vu obi​telj. Nje​mu je sje​da​lo u tra​‐
mva​ju tre​ba​lo više nego bilo ko​joj mla​doj dje​voj​ci.
„U redu je“, re​kao je Sa​mu​el gru​bo. „Ne di​raj​te ga. Po​nio sam se kao vra​‐
ška bu​da​la.“
Da​ka​ko, Sa​mu​elu je tre​ba​lo više od jed​nog sata, ili tjed​na, da si u gla​vi pres​‐
lo​ži svo​je pre​dodž​be o ključ​noj važ​nos​ti do​brog od​go​ja. Is​pr​va je samo priz​nao
da je po​gri​je​šio i zbog toga se osje​ćao bes​po​moć​no, kao što je bio bes​po​mo​‐
 www.balkandownload.org

ćan pro​tiv Gil​lyja. Me​đu​tim, s vre​me​nom je taj gri​jeh pre​ma rad​ni​ku utje​cao
na cje​lo​kup​ni nje​gov stav pre​ma ži​vo​tu. Sno​bi​zam, na kra​ju kra​je​va, nije ni​šta
dru​go nego do​bar od​goj koji je pre​ras​tao u dik​ta​tu​ru. Sa​mu​elo​va uvje​re​nja se
nisu pro​mi​je​ni​la, ali po​tre​ba da ih na​met​ne dru​gi​ma nes​ta​la je one ve​če​r i na
uli​ci. Te go​di​ne nje​go​vi ko​le​ge ne​ka​ko su ga pres​ta​li sma​tra​ti sno​bom.
 III.

Na​kon ne​ko​li​ko go​di​na Sa​mu​elo​vo sve​uči​li​šte od​lu​či​lo je da se dos​ta odra​‐

ža​va​lo u sja​ju nje​go​vih kra​va​ta, pa mu je odr​ža​lo go​vor na la​tin​skom, na​pla​ti​lo
mu de​set do​la​ra za pa​pir koji ga je pro​gla​ša​vao ne​po​vrat​no obra​zo​va​nim i pos​‐
la​lo ga da se sna​đe u bes​pu​ći​ma bi​je​log svi​je​ta oprem​lje​nog s mno​go sa​mo​po​‐
uz​da​nja, ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja i svim po​treb​nim bez​az​le​nim lo​šim na​vi​ka​ma.
Bo​gat​stvo nje​go​ve obi​te​lji do tog vre​me​na već je bila po​ma​lo na​gri​že​no iz​‐
ne​nad​nim pa​dom ci​je​na še​će​ra kad se Sa​mu​el za​pos​lio. Nje​gov um bio je sjaj​‐
na praz​na plo​ča kak​va kat​kad nas​ta​ne sve​uči​liš​nim obra​zo​va​njem, ali imao je i
ener​gi​je i utje​ca​ja, pa je svo​ju ne​ka​daš​nju spo​sob​nost iz​mi​ca​nja koju je ste​kao
na no​go​met​nom te​re​nu upo​tri​je​bio ra​de​ći na Wall Stre​etu za neku ban​ku.
Raz​bi​bri​gu je na​la​zio u že​na​ma. Imao ih je pet-šest: dvi​je-tri de​bi​tan​ti​ce,
jed​nu glu​mi​cu u us​po​nu, jed​nu ra​zve​de​ni​cu i jed​nu sen​ti​men​tal​nu malu bri​‐
ne​tu koja je bila uda​na i ži​vje​la u ma​loj kući u Jer​sey Cityju.
Upoz​na​li su se na tra​jek​tu. Sa​mu​el je pu​to​vao iz New Yor​ka ne​kim pos​lom
(do​tad je već ra​dio ne​ko​li​ko go​di​na) i po​mo​gao joj je naći pa​ket koji joj je is​‐
pao u gu​žvi.
„Do​la​zi​te li čes​to ova​mo?“ upi​tao je non​ša​lant​no.
„Samo u ku​po​vi​nu“, rek​la je sra​me​ž​lji​vo. Ima​la je krup​ne sme​đe oči i pri​‐
lič​no pa​te​tič​na mala usta. „Uda​la sam se pri​je samo tri mje​se​ca i jef​ti​ni​je nam
je ov​dje ži​vje​ti.“
„I muž vas pu​šta da tako sami ho​da​te uoko​lo?“
Na​smi​ja​la se ve​drim mla​de​nač​kim smi​je​hom.
„Joj meni, na​rav​no da ne. Tre​ba​li smo se naći na ve​če​r i, ali mis​lim da sam
kri​vo shva​ti​la gdje. Straš​no će se bri​nu​ti.“
„Hm“, re​kao je Sa​mu​el pri​je​kor​no, „i bo​lje mu je. Ako ne​ma​te ni​šta pro​tiv,
ot​pra​tit ću vas do kuće.“
Za​hval​no je pri​hva​ti​la nje​go​vu po​nu​du, pa su za​jed​no sje​li na tra​mvaj. Kad
 www.balkandownload.org

su sti​gli pu​telj​kom do nje​ne male kuće, ugle​da​li su kako u pro​zo​r i​ma gori
svje​tlo. Muž je sti​gao kući pri​je nje.
„Straš​no je lju​bo​mo​ran“, obja​vi​la je, smi​ju​ći se kao da se is​pri​ča​va.
„U redu“, re​kao je Sa​mu​el pri​lič​no uko​če​no. „U tom slu​ča​ju naj​bo​lje će
biti da se poz​dra​vi​mo ov​dje.“
Za​hva​li​la mu je i on se okre​nuo i oti​šao, mah​nuv​ši joj jed​nom za laku noć.
I to bi bilo sve da tje​dan dana kas​ni​je jed​nog ju​tra nisu slu​čaj​no po​nov​no
na​le​tje​li jed​no na dru​go na Pe​toj ave​ni​ji. Ona se zbu​ni​la, po​cr​ve​nje​la i či​ni​lo se
kao da joj je bilo to​li​ko dra​go što ga opet vidi da su sta​li ča​vr​lja​ti kao sta​r i pri​‐
ja​te​lji. Upu​ti​la se do kro​ja​či​ce, a na​kon toga je pla​ni​ra​la sama ru​ča​ti u Ta​ine’su,
ci​je​lo po​pod​ne pro​ves​ti u ku​po​vi​ni i u pet se naći s mu​žem na tra​jek​tu za na​‐
trag. Sa​mu​el joj je re​kao da je njen muž jako sre​tan čo​vjek. Na to je opet po​‐
cr​ve​nje​la i odju​r i​la.
Sa​mu​el je zvi​ždao či​ta​vim pu​tem do svog ure​da, ali onda mu se oko pod​‐
ne​va opet svu​da po​če​lo uka​zi​va​ti ono lice s priv​lač​nim, pa​te​tič​nim us​ti​ma i
one sme​đe oči. Pro​me​ško​ljio se po​gle​dav​ši na sat. Sje​tio se res​to​ra​na u pri​zem​‐
lju koji je slu​žio ro​štilj i gdje je obič​no ru​čao i te​škog mu​škog raz​go​vo​ra koji
ga je on​dje če​kao. Na​su​prot te sli​ke u gla​vi mu se uka​za​la dru​ga: mali stol u
Ta​ine’su i one sme​đe oči i ona usta pre​ko puta. Par mi​nu​ta pri​je pola je​dan na​‐
bio je še​šir na gla​vu i po​žu​r io na tra​mvaj.
Bila je iz​ne​na​đe​na što ga vidi.
„Pa, zdra​vo“, rek​la je. Sa​mu​el je vi​dio da je bila samo ugod​no pre​pla​še​na.
„Mis​lio sam da bi​smo mo​gli ru​ča​ti za​jed​no. Užas​no je do​sad​no ru​ča​ti s hr​‐
pom mu​ška​ra​ca.“
Ok​li​je​va​la je.
„Pa, pret​pos​tav​ljam da u tome nema ni​čeg lo​šeg. Za​što bi bilo!“
Palo joj je na um da je tre​ba​la ru​ča​ti sa svo​jim mu​žem, ali on je oko pod​ne​‐
va obič​no bio u straš​noj gu​žvi. Is​pri​ča​la je Sa​mu​elu sve o nje​mu: bio je malo
sit​ni​ji od Sa​mu​ela, ali je bio puno zgod​ni​ji. Bio je knji​go​vo​đa i nije puno za​ra​‐
đi​vao, ali su bili sret​ni i oče​ki​va​li da će se za tri-če​ti​r i go​di​ne obo​ga​ti​ti.
Sa​mu​elo​va ra​zve​de​ni​ca bila je jako svad​lji​vo ras​po​lo​že​na već tri ili če​ti​r i
tjed​na i za​is​ta je uži​vao u su​sre​tu s ovom dje​voj​kom, koja joj je bila pot​pu​na
su​prot​nost: tako svje​ža i is​kre​na i po​ma​lo avan​tu​r is​tič​ki nas​tro​je​na. Zva​la se
Mar​jo​r ie.
Do​go​vo​r i​li su se da će se opet vi​dje​ti. Za​pra​vo, mje​sec dana su dva ili tri
puta tjed​no ru​ča​li za​jed​no. Kad je Mar​jo​r ie bila si​gur​na da će njen muž do​kas​‐
na os​ta​ti na pos​lu, Sa​mu​el bi je ot​pra​tio kući tra​jek​tom u New Jer​sey, ali uvi​‐
jek bi se opros​ti​li na nje​nom si​ćuš​nom tri​je​mu na​kon što bi ušla unu​tra i upa​‐
li​la svje​tla kako bi is​ko​r is​ti​la si​gur​nost koju joj je pru​ža​la nje​go​va mu​ška pri​‐
sut​nost vani. To je pre​ras​lo u ce​re​mo​ni​ju koja mu je išla na živ​ce. Čim bi se s
pred​njih pro​zo​ra pro​su​la zla​ća​na svje​tlost, to je za nje​ga zna​či​lo ot​pust. A ipak
ni​kad nije pred​lo​žio da uđe, a Mar​jo​r ie ga ni​kad nije po​zva​la.
Ali onda, kad su Sa​mu​el i Mar​jo​r ie već bili doš​li do onog sta​di​ja kad bi kat​‐
kad njež​no do​dir​nu​li jed​no dru​go​me ruku, tek to​li​ko da po​ka​žu kako su do​‐
bri pri​ja​te​lji, Mar​jo​r ie i njen muž po​sva​đa​li su se u jed​noj od onih ul​tra osjet​‐
lji​vih, su​per bit​nih sva​đa u koje se pa​ro​vi upu​šta​ju samo ako se jako vole. Sve
je po​če​lo s hlad​nim odre​skom ili pli​nom koji je cu​r io i Sa​mu​el ju je jed​nog
dana za​te​kao u Ta​ine’su s tam​nim sje​na​ma is​pod oči​ju i u vrlo lo​šem ras​po​lo​‐
že​nju.
Do​tad je Sa​mu​el već po​čeo vje​ro​va​ti da je za​ljub​ljen u Mar​jo​r ie, pa je od​‐
lu​čio is​ko​r is​ti​ti sva​đu do mak​si​mu​ma. Igrao je ulo​gu nje​nog naj​bo​ljeg pri​ja​te​‐
lja i tap​šao je po ruci, na​gi​nju​ći se sa​svim bli​zu nje​nim sme​đim ko​vr​ča​ma dok
mu je je​ca​ju​ći tiho pri​ča​la što joj je muž tog ju​tra re​kao. A kad ju je tak​si​jem
odve​zao kući, bio joj je malo više od naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja.
„Mar​jo​r ie“, re​kao joj je bla​go, opra​šta​ju​ći se od nje, kao i uvi​jek, na tri​je​‐
mu, „ako me u bilo ko​jem tre​nut​ku po​že​liš po​sje​ti​ti, sje​ti se da te uvi​jek če​‐
kam, uvi​jek če​kam.“
Oz​bilj​no mu je kim​nu​la i sta​vi​la obje ruke u nje​go​ve.“Znam“, rek​la je. „Ti
si mi pri​ja​telj, naj​bo​lji pri​ja​telj.“
Onda je utr​ča​la u kuću, a on je os​tao vani če​ka​ti dok se svje​tla nisu upa​li​la.
Sa​mu​el je idu​ći tje​dan bio sav na mu​ka​ma. Neki upor​ni glas ra​zu​ma upo​‐
zo​ra​vao ga je da Mar​jo​r ie i on, kad se dođe do dna, za​pra​vo nisu ima​li go​to​vo
ni​šta za​jed​nič​ko, ali u tak​vim je slu​ča​je​vi​ma voda obič​no to​li​ko za​mu​će​na da
se dno ri​jet​ko vidi. Sva​ki nje​gov san i sva​ka nje​go​va že​lja go​vo​r i​li su mu da
voli Mar​jo​r ie, da je želi i mora ima​ti.
Sva​đa je po​pri​ma​la sve šire raz​mje​re. Mar​jo​r i​en muž os​ta​jao je u New Yor​‐
ku do kas​no u noć, ne​ko​li​ko puta je do​šao kući u ne​ugod​no pi​ja​nom sta​nju i
op​će​ni​to joj za​gor​ča​vao ži​vot. Vje​ro​jat​no su bili pre​po​nos​ni da pro​blem ri​je​še
raz​go​vo​rom – na kra​ju kra​je​va, Mar​jo​r i​en muž bio je pri​lič​no do​bar čo​vjek –
i tako je sli​je​dio nes​po​ra​zum za nes​po​ra​zu​mom. Mar​jo​r ie se sve više i više
 www.balkandownload.org

okre​ta​la Sa​mu​elu. Žena će uvi​jek pri​hva​ti​ti mu​ško su​osje​ća​nje ako joj se nudi,
jer pru​ža mno​go više za​do​volj​stva nego pla​ka​nje na ra​me​nu dru​goj dje​voj​ci.
Ali Mar​jo​r ie nije shva​ća​la u ko​joj mje​r i se po​če​la os​la​nja​ti na nje​ga i u ko​joj
mje​r i je on pos​tao di​je​lom nje​nog ma​log koz​mo​sa.
Jed​ne ve​če​r i Sa​mu​el se nije okre​nuo i oti​šao kao ina​če kad je Mar​jo​r ie ušla
u kuću i upa​li​la svje​tla, već je ušao za njom i sje​li su za​jed​no na kauč u ma​le​‐
nom sa​lo​nu. Bio je pre​sre​tan. Za​vi​dio im je na nji​ho​vom domu i či​ni​lo mu se
da je bilo koji čo​vjek koji je za​ne​ma​r io tak​vu imo​vi​nu zbog tvr​do​gla​vog po​‐
no​sa bio bu​da​la ne​dos​toj​na svo​je žene. Ali kad je prvi put po​lju​bio Mar​jo​r ie,
ona je tiho za​pla​ka​la i rek​la mu da ide. Ot​plo​vio je kući na kri​li​ma očaj​nič​kog
uz​bu​đe​nja, čvr​sto ri​je​šiv​ši da će ovu malu is​kru ro​man​se ras​pi​r i​ti bez ob​zi​ra
kako će ve​lik po​žar nas​ta​ti i tko će se ope​ći. U tom tre​nut​ku vje​ro​vao je da
ne​se​bič​no mis​li samo na nju. Iz kas​ni​je per​s​pek​ti​ve shva​tit će da mu Mar​jo​r ie
nije zna​či​la ni​šta više nego što bi​je​li ekran zna​či fil​mu. Ra​di​lo se is​klju​či​vo o
Sa​mu​elu koji je sli​je​po go​nio svo​je že​lje.
Kad su se slje​de​ćeg dana naš​li na ruč​ku u Ta​ine’su, Sa​mu​el se po​sve pres​tao
pre​tva​ra​ti i po​čeo joj se za​oz​bilj​no udva​ra​ti. Nije imao pla​no​va niti de​fi​ni​tiv​‐
nih na​mje​ra. Samo ju je že​lio po​no​vo po​lju​bi​ti i gr​li​ti i osje​ća​ti kako je sit​na,
pa​te​tič​na i dra​ga... Odveo ju je kući i ovog puta su se lju​bi​li sve dok im srca
nisu tuk​la kao luda i dok im s usa​na nisu po​če​le pa​da​ti ri​je​či i fra​ze.
A onda su se odjed​nom na tri​je​mu za​ču​li ko​ra​ci i net​ko je po​ku​šao otvo​r i​ti
vanj​ska vra​ta. Mar​jo​r ie je pro​bli​je​dje​la kao krpa.
„Če​kaj!“ šap​nu​la je Sa​mu​elu pre​pla​še​nim gla​som, ali on je u svom lju​ti​tom
nes​trp​lje​nju jer su ih pre​ki​nu​li od​mar​ši​rao do ulaz​nih vra​ta i ši​rom ih otvo​r io.
Svi smo na po​zor​ni​ci vi​dje​li tak​ve sce​ne – vi​đa​li smo ih to​li​ko čes​to da kad
se do​go​de u stvar​nom ži​vo​tu, lju​di se poč​nu po​na​ša​ti po​put glu​ma​ca. Sa​mu​el
se osje​ćao kao da igra neku ulo​gu i tekst mu je do​šao sam od sebe: obja​vio je
da svi ima​ju pra​vo od​lu​či​va​ti o svo​jim ži​vo​ti​ma i pri​je​te​ći po​gle​dao Mar​jo​r i​‐
ena muža, kao da ga iz​a​zi​va da mu se us​pro​ti​vi. Mar​jo​r i​en muž je go​vo​r io o
sve​tos​ti doma, za​bo​ra​viv​ši da mu u po​s​ljed​nje vri​je​me dom i nije bio baš svet.
Sa​mu​el je nas​ta​vio o pra​vu na sre​ću, a Mar​jo​r i​en muž je pre​šao na va​tre​no
oruž​je i ra​zvod​ne par​ni​ce. Onda je odjed​nom stao i pa​ž​lji​vo se za​gle​dao u
obo​je: u Mar​jo​r ie koja se bi​jed​no sku​tri​la na ka​uču i Sa​mu​ela koji je dr​žao
go​vor na​mje​šta​ju u svjes​no he​roj​skoj pozi.
„Idi gore, Mar​jo​r ie“, re​kao je druk​či​jim to​nom.
 „Os​ta​ni gdje jesi!“ brzo se us​pro​ti​vio Sa​mu​el.
Mar​jo​r ie je us​ta​la, ok​li​je​va​la, opet sje​la, opet us​ta​la i ok​li​je​va​ju​ći se upu​ti​la
pre​ma ste​pe​ni​ca​ma.
„Iz​i​đi“, re​kao je njen muž Sa​mu​elu. „Že​lim raz​go​va​ra​ti s to​bom.“
Sa​mu​el je po​gle​dao Mar​jo​r ie i po​ku​šao u nje​nim oči​ma pro​či​ta​ti neku po​‐
ru​ku, a onda je za​tvo​r io usta i iz​i​šao van.
Mje​sec je vani svi​je​tlio i kad se Mar​jo​r i​en muž spus​tio po ste​pe​ni​ca​ma, Sa​‐
mu​el je jas​no vi​dio da pati – ali nije osje​ćao pre​ma nje​mu ni naj​ma​nje sa​ža​lje​‐
nje.
Sta​ja​li su tako je​dan su​če​li​ce dru​go​me, na uda​lje​nos​ti od me​tar, a onda je
muž pro​čis​tio grlo kao da mu je kned​la u grlu.
„To je moja žena!“ re​kao je tiho, a onda ga je obu​zeo div​ljač​ki bi​jes. „Prok​‐
let bio!“ za​ur​lao je i svom sna​gom uda​r io Sa​mu​ela u lice.
Te se​kun​de, dok je pa​dao na zem​lju, Sa​mu​elu je kroz gla​vu proš​lo da su ga
već dva​put u ži​vo​tu tako uda​r i​li i či​tav in​ci​dent se odjed​nom pro​mi​je​nio kao
u snu. Či​ni​lo mu se kao da se iz​ne​na​da pro​bu​dio. Me​ha​nič​ki je sko​čio na noge
i za​uzeo obram​be​ni stav. Dru​gi čo​vjek je če​kao po​dig​nu​tih šaka me​tar da​lje,
lako je znao da je fi​zič​ki jači od nje​ga za bar de​se​tak cen​ti​me​ta​ra i mno​go ki​‐
lo​gra​ma, nije ga htio uda​r i​ti. Si​tu​aci​ja se ne​kim ču​dom pot​pu​no pro​mi​je​ni​la.
Tre​nu​tak ra​ni​je Sa​mu​el se sma​trao ve​li​kim he​ro​jem. Sad se sam sebi či​nio kao
pod​lac, kao aut​saj​der, a Mar​jo​r i​en muž, čija si​lu​eta se ocr​ta​va​la u svje​tli​ma nji​‐
ho​ve male kuće, či​nio mu se kao vječ​na he​roj​ska fi​gu​ra, bra​ni​telj svog doma.
Na​kon kra​će stan​ke Sa​mu​el se brzo okre​nuo i po​s​ljed​nji put se uda​ljio niz
pu​te​ljak.
 www.balkandownload.org

IV.

Da​ka​ko, na​kon tre​ćeg udar​ca Sa​mu​el se na ne​ko​li​ko tje​da​na po​sve​tio svjes​‐

noj in​tros​pek​ci​ji. Uda​rac koji je pri​je mno​go go​di​na pre​tr​pio u An​do​ve​ru ri​‐
je​šio ga je ne​ugod​nog po​na​ša​nja. Rad​nik iz stu​dent​skih dana li​šio ga je sno​biz​‐
ma, a Mar​jo​r i​en muž za​dao je sna​žan uda​rac nje​go​voj po​hlep​noj se​bič​nos​ti.
Ta​ko​đer ga je uda​ljio od žena sve dok go​di​nu dana kas​ni​je nije upoz​nao svo​ju
ženu, jer mu se či​ni​lo da je samo žena koju bi mo​gao bra​ni​ti kao što je Mar​jo​‐
ri​en muž bra​nio nju bila vri​jed​na tru​da. Sa​mu​el nije mo​gao za​mis​li​ti da bi ga
nje​go​va ra​zve​de​ni​ca, gos​po​đa De Fer​r i​ac, po​tak​nu​la na pra​ved​nič​ki gnjev.
U ra​nim tri​de​se​ti​ma već je bio da​le​ko do​gu​rao. Bio je po​ve​zan sa sta​r im
Pe​te​rom Car​har​tom, koji je u ono vri​je​me bio na​ci​onal​na fi​gu​ra. Car​hart je fi​‐
zič​ki na​li​ko​vao gru​bom mo​de​lu za Her​ku​lov kip, a tak​va mu je bila i po​vi​jest
– na​go​mi​lao je go​le​mo bo​gat​stvo iz čis​tog ve​se​lja bez da je ikad pri​bje​gao jef​‐
ti​nom iz​nu​đi​va​nju ili bio upet​ljan u ka​kav mut​ni skan​dal. Bio je do​bar pri​ja​telj
Sa​mu​elo​va oca, ali je sina pro​ma​trao šest go​di​na pri​je nego što ga je za​pos​lio u
vlas​ti​tom ure​du. Bog zna što je do​tad već sve kon​tro​li​rao – rud​ni​ke, že​ljez​ni​ce,
ban​ke, či​ta​ve gra​do​ve. Sa​mu​el mu je bio vrlo bli​zak i znao je što voli i što ne
voli, poz​na​vao je nje​go​ve pre​dra​su​de, nje​go​ve sla​bos​ti i nje​go​vu ogrom​nu sna​‐
gu.
Jed​nog dana Car​hart je po​zvao Sa​mu​ela i, za​tvo​r iv​ši vra​ta svog unu​tar​njeg
ure​da, po​nu​dio mu da sjed​ne i po​nu​dio ga ci​ga​rom.
„Je li sve u redu, Sa​mu​ele?“ upi​tao je.
„Na​rav​no.“
„Bri​nem se da si se po​ma​lo ucr​vao.“
„Ucr​vao?“ Sa​mu​el je bio zbu​njen.
„Go​to​vo de​set go​di​na nisi ra​dio iz​van ure​da?“
„Ali bio sam na od​mo​ru, u pla​ni​na​ma...“
Car​hart je na to od​mah​nuo ru​kom.
 „Mis​lio sam na rad iz​van ure​da. Kad gle​daš kako se ra​zvi​ja​ju stva​r i ko​ji​ma
odav​de uprav​lja​mo.“
„Ne“, priz​nao je Sa​mu​el, „ni​sam.“
„Do​bro“, re​kao je na​glo Car​hart, „onda ću ti dati je​dan za​da​tak iz​van ure​da
za koji će ti tre​ba​ti oko mje​sec dana.“
Sa​mu​el se nije pro​ti​vio. Ide​ja mu se za​pra​vo pri​lič​no svi​dje​la i od​lu​čio je da
će oba​vi​ti po​sao baš ona​ko kako je Car​hart že​lio, bez ob​zi​ra o kak​vom pos​lu
se ra​di​lo. To je bio naj​ve​ći hobi nje​go​vog pos​lo​dav​ca, a lju​di ko​ji​ma je bio
okru​žen bili su glu​pi po​put ni​žih pje​ša​dij​skih čas​ni​ka kad bi im dao iz​rav​nu
za​po​vi​jed.
„Oti​ći ćeš u San An​to​nio i sas​ta​ti se s Ha​mi​lom“, nas​ta​vio je Car​hart. „Ima
je​dan po​sao koji tre​ba oba​vi​ti i tre​ba mu čo​vjek koji će pre​uze​ti od​go​vor​‐
nost.“
Ha​mil je uprav​ljao Car​har​to​vim pos​lo​vi​ma na ju​go​za​pa​du. Bio je čo​vjek
koji je iz​ras​tao u sje​ni svog pos​lo​dav​ca i s ko​jim se Sa​mu​el čes​to služ​be​no do​‐
pi​si​vao, iako se ni​ka​da nisu upoz​na​li.
„Kad po​la​zim?“
„Naj​bo​lje će biti da po​đeš su​tra“, od​go​vo​r io mu je Car​hart po​gle​da​va​ju​ći
na ka​len​dar. „To je 1. svib​nja. Oče​ku​jem da se vra​tiš ova​mo pod​ni​je​ti iz​vješ​će
1. lip​nja.“
Sa​mu​el je slje​de​ćeg ju​tra ot​pu​to​vao u Chi​ca​go i za dva dana je sje​dio za
sto​lom su​če​li​ce Ha​mi​lu u Tr​go​vač​koj zak​la​di San An​to​ni​ja. Nije mu dugo tre​‐
ba​lo da pro​dre do srži pro​ble​ma. Ra​di​lo se o ve​li​kom naf​t​nom pos​lu za koji je
tre​ba​lo ku​pi​ti se​dam​na​est go​le​mih su​sjed​nih ran​če​va. Ku​po​pro​da​ja je mo​ra​la
biti za​klju​če​na u tje​dan dana i ra​di​lo se o čis​tom pri​ti​sku. Po​kre​nu​te su sile
koje će pri​tis​nu​ti se​dam​na​est vlas​ni​ka ran​če​va i Sa​mu​el je samo tre​bao „oba​vi​‐
ti po​sao“ iz ma​log sela bli​zu Pu​ebla. Pra​vi čo​vjek je uz malo tak​ta i učin​ko​vi​‐
tos​ti mo​gao za​klju​či​ti tran​sak​ci​ju bez na​pe​tos​ti. Tre​ba​lo je samo čvr​sto sjes​ti za
uprav​ljač. Ha​mil, čija je lu​ka​vost već mno​go puta do​bro pos​lu​ži​la nje​go​vom
pos​lo​dav​cu, ure​dio je si​tu​aci​ju koja će im osi​gu​ra​ti puno veću za​ra​du nego tr​‐
go​va​nje na otvo​re​nom tr​ži​štu. Sa​mu​el se ru​ko​vao s Ha​mi​lom, do​go​vo​r io se s
njim da će se vra​ti​ti za dva tjed​na i upu​tio se u San Fe​li​pe u No​vom Mek​si​ku.
Na​rav​no, palo mu je na um da ga Car​hart is​ku​ša​va. O Ha​mi​lo​vom iz​vje​šta​‐
ju o nje​go​vom dr​ža​nju u ovoj si​tu​aci​ji mo​žda će ovi​si​ti neko ve​li​ko pro​mak​‐
nu​će za nje​ga, ali i bez toga bi dao sve od sebe da za​klju​či po​sao. De​set go​di​na
 www.balkandownload.org

pro​ve​de​nih u New Yor​ku nije ga uči​ni​lo sen​ti​men​tal​nim i bio je po​sve na​vik​‐

nut da do​vr​ši sve što bi za​po​čeo – i doda još malo.
Is​pr​va je sve do​bro išlo. Se​dam​na​est vlas​ni​ka ran​če​va nije bilo odu​šev​lje​no,
ali je sva​ki od njih znao za​što je Sa​mu​el do​šao, znao je tko sto​ji iza nje​ga i
znao je da su im šan​se da mu se odu​pru rav​ne nuli. Neki od njih su se po​mi​r i​li
sa sud​bi​nom, dru​gi su htje​li pru​ži​ti ot​por, ali su raz​go​va​ra​li među so​bom, raz​‐
go​va​ra​li s od​vjet​ni​ci​ma i nisu us​pje​li naći ni​kak​vu rupu. Na pet ran​če​va je bilo
naf​te, a os​ta​lih dva​na​est je tre​ba​lo is​tra​ži​ti, ali su u sva​kom slu​ča​ju za Ha​mi​lov
plan bili jed​na​ko po​treb​ni.
Sa​mu​el je ubr​zo shva​tio da je pra​vi vođa bio je​dan od pr​vih na​se​lje​ni​ka po
ime​nu McIn​tyre, čo​vjek ko​jem je bilo ot​pri​li​ke pe​de​set, si​je​de kose, iz​bri​ja​nih
obra​za bron​ča​nih od če​tr​de​set lje​ta pro​ve​de​nih u No​vom Mek​si​ku i mir​na,
čvr​sta po​gle​da koji do​la​zi od vre​me​na u Tek​sa​su i No​vom Mek​si​ku. Na nje​‐
go​vom ran​ču još nije na​đe​na naf​ta, ali su ga sma​tra​li po​ten​ci​jal​nim na​la​zi​štem.
Ako itko nije že​lio pro​da​ti svo​ju zem​lju, bio je to McIn​tyre. Is​pr​va su se svi
uz​da​li u nje​ga da ih obra​ni od ne​sre​će koja ih je naš​la i McIn​tyre je tra​gao na​‐
da​le​ko i na​ši​ro​ko za prav​nim sred​stvi​ma koja bi mu to omo​gu​ći​la, ali nije us​‐
pio i bio je toga svjes​tan. Us​traj​no je iz​bje​ga​vao Sa​mu​ela, ali Sa​mu​el je bio
uvje​ren da će se po​ja​vi​ti kad dođe dan pot​pi​si​va​nja ugo​vo​ra.
Do​šao je i taj vre​li svi​banj​ski dan. Vru​ći​na se uz​di​za​la s is​u​še​ne zem​lje dok​‐
le je po​gled se​zao. Dok je tako sje​dio ku​ha​ju​ći se u svom ma​lom im​pro​vi​zi​ra​‐
nom ure​du koji se sas​to​jao od ne​ko​li​ko sto​li​ca, klu​pe i dr​ve​nog sto​la, Sa​mu​elu
je bilo dra​go što je sve sko​ro go​to​vo. Čez​nuo je za tim da se vra​ti na is​tok svo​‐
joj ženi i dje​ci i da ih odve​de na tje​dan dana na more.
Do​go​vo​r i​li su sas​ta​nak za če​ti​r i po​pod​ne i Sa​mu​el je bio pri​lič​no iz​ne​na​‐
đen kad su se u pola če​ti​r i otvo​r i​la vra​ta i kad je ušao McIn​tyre. Sa​mu​el je i
pro​tiv svo​je vo​lje po​što​vao nje​gov stav i po​ma​lo ga ža​lio. McIn​tyre mu se či​‐
nio bli​sko po​ve​za​nim s pre​r i​jom i Sa​mu​el je pre​ma nje​mu osje​ćao onu trun​či​‐
cu za​vis​ti koju grad​ski lju​di osje​ća​ju pre​ma lju​di​ma koji žive na otvo​re​nom.
„Do​bar dan“, re​kao je McIn​tyre zas​tav​ši na otvo​re​nim vra​ti​ma, ra​ši​re​nih
nogu i ruku po​lo​že​nih na bo​ko​ve.
„Zdra​vo, gos​po​di​ne McIn​tyre.“ Sa​mu​el je us​tao, ali mu nije pru​žio ruku.
Vje​ro​vao je da ga ran​čer pre​zi​re iz du​bi​ne duše i nije ga kri​vio. McIn​tyre je
ušao i opu​šte​no sjeo.
„Jes​te nas“, odjed​nom je re​kao.
 Na to se nije ima​lo što od​go​vo​r i​ti.
„Kad sam čuo da je iza ovo​ga Car​hart“, nas​ta​vio je, „odus​tao sam.“
„Gos​po​din Car​hart je...“ po​čeo je Sa​mu​el, ali McIn​tyre ga je ušut​kao od​‐
mah​nuv​ši ru​kom.
„Ne go​vo​r i​te mi o tom pr​lja​vom, pok​va​re​nom lo​po​vu!“
„Gos​po​di​ne McIn​tyre“, re​kao je Sa​mu​el žus​tro, „ako ovih pola sata pla​ni​ra​‐
te go​vo​r i​ti tak​vim rječ​ni​kom...“
„Oh, za​ve​ži, mla​di​ću“, pre​ki​nuo ga je McIn​tyre. „Čo​vje​ka koji može tako
ne​što na​pra​vi​ti jed​nos​tav​no je ne​mo​gu​će uvri​je​di​ti.“
Sa​mu​el nije ni​šta od​go​vo​r io.
„To je jed​nos​tav​no pr​lja​va pljač​ka. Jed​nos​tav​no pos​to​je ga​do​vi po​put nje​ga
koji su to​li​ko ve​li​ki da im ne mo​žeš ni​šta.“
„Ve​li​ko​duš​no ste pla​će​ni“, po​nu​dio je Sa​mu​el.
„Za​ve​ži!“ za​ur​lao je McIn​tyre iz​ne​na​da. „Že​lim da mi se do​pus​ti go​vo​r i​ti.“
Pri​šao je vra​ti​ma i za​gle​dao se pre​ko zem​lje, sun​ča​nog, vre​log paš​nja​ka koji je
po​či​njao go​to​vo rav​no pod nje​go​vim no​ga​ma, a za​vr​ša​vao u da​lji​ni pod​no si​‐
vo​ze​le​nih pla​ni​na. Kad se okre​nuo, usne su mu drh​ta​le.
„Vo​li​te li vi mom​ci Wall Stre​et?“ upi​tao je pro​muk​lo. „Ili gdje već ku​je​te
svo​je pr​lja​ve pla​no​ve...“ Zas​tao je. „Pret​pos​tav​ljam da vo​li​te. Ni​jed​no stvo​re​nje
ne pada tako ni​sko da ne osje​ća neku lju​bav pre​ma mjes​tu gdje radi, gdje je
dao ono naj​bo​lje od sebe.“
Sa​mu​el ga je ne​la​god​no pro​ma​trao. McIn​tyre je obri​sao čelo go​le​mim pla​‐
vim rup​či​ćem i nas​ta​vio:
„Valj​da je taj pok​va​re​ni sta​r i vrag jed​nos​tav​no mo​rao ima​ti još je​dan mi​li​‐
jun. Valj​da smo mi samo još ne​ko​li​ci​na si​ro​maš​nih jad​ni​ka koje je pre​ga​zio da
si kupi par no​vih ko​či​ja ili ne​što.“ Za​mah​nuo je ru​kom pre​ma vra​ti​ma. „Tamo
sam iz​gra​dio kuću ovim dvje​ma ru​ka​ma kad mi je bilo se​dam​na​est. Kad mi je
bila dva​de​set i jed​na do​veo sam u nju ženu, do​dao sam još dva kri​la i po​čeo s
če​ti​r i šu​ga​va jun​ca. Če​tr​de​set lje​ta gle​dam kako iz​nad onih pla​ni​na iz​la​zi sun​ce
i kako uve​čer za​la​zi, cr​ve​no po​put krvi, sve dok vru​ći​na ne po​pus​ti i dok ne
iz​i​đu zvi​jez​de. Bio sam sre​tan u toj kući. Moj dje​čak se tamo ro​dio i tamo je i
umro, kas​no jed​nog pro​lje​ća, u naj​vru​ći dio po​pod​ne​va baš kao što je ovo da​‐
nas. Onda smo žena i ja nas​ta​vi​li on​dje ži​vje​ti sami kao pri​je i po​ku​ša​li od
kuće na​pra​vi​ti neku vr​stu doma, iako više nije bila pra​vi dom, ali ne​što slič​no
tome, jer nam se či​ni​lo kao da je naš dje​čak uvi​jek bio neg​dje bli​zu i mno​ge
 www.balkandownload.org

smo ve​če​r i oče​ki​va​li da ćemo ga vi​dje​ti na pu​telj​ku kako trči doma na ve​če​‐
ru.“ Glas mu je to​li​ko drh​tao da je je​dva mo​gao go​vo​r i​ti, i opet se okre​nuo
vra​ti​ma stis​nu​tih oči​ju.
„Ono tamo je moja zem​lja“, re​kao je is​pru​živ​ši ruku. „Moja zem​lja, tako
mi Boga. To je sve što imam na ovom svi​je​tu i sve što sam ikad že​lio.“ Pre​šao
je ru​ka​vom pre​ko lica i ton mu se pro​mi​je​nio kad se po​la​ko okre​nuo pre​ma
Sa​mu​elu. „Ali oni je žele pa je se valj​da mo​ram odre​ći.“
Sa​mu​el je mo​rao ne​što reći. Osje​ćao je da će usko​ro po​lu​dje​ti. Po​čeo je
naj​mir​ni​jim gla​som ko​jeg je mo​gao pri​zva​ti – to​nom re​zer​vi​ra​nim za ne​ugod​‐
ne duž​nos​ti.
„To je po​sao, gos​po​di​ne McIn​tyre“, re​kao je. „Sve je po za​ko​nu. Mo​žda
dvo​ji​cu ili tro​ji​cu vas ne bi​smo mo​gli ku​pi​ti ni za koju ci​je​nu, ali ve​ći​na je
ima​la ci​je​nu. Na​pre​dak zah​ti​je​va da neke stva​r i...“
Ni​kad u ži​vo​tu nije se osje​ćao to​li​ko ne​do​ras​lim si​tu​aci​ji i kad je na uda​lje​‐
nos​ti od ne​ko​li​ko sto​ti​na me​ta​ra za​čuo to​pot ko​pi​ta, osje​tio je ogrom​no olak​‐
ša​nje.
Ali tuga u McIn​tyre​ovim oči​ma se na nje​go​ve ri​je​či pro​met​nu​la u bi​jes.
„Ti i tvo​ja pr​lja​va ban​da lo​po​va!“ uzvik​nuo je. „Nit​ko od vas ne osje​ća po​‐
šte​nu lju​bav pre​ma ni​če​mu na ovoj Bož​joj zem​lji! Vi ste obič​ni čo​por po​hlep​‐
nih svi​nja!“
Sa​mu​el je us​tao i McIn​tyre je za​ko​ra​čio pre​ma nje​mu.
„Samo znaš ble​be​ta​ti. Do​bio si našu zem​lju – evo ti ovo pa to nosi Pe​te​ru
Car​har​tu!“
Za​mah​nuo je iz ra​me​na brzo po​put mu​nje i Sa​mu​el se slo​žio na pod kao
kuća od ka​ra​ta. Bio je ne​jas​no svjes​tan ko​ra​ka na vra​ti​ma i ne​ko​ga tko je dr​žao
McIn​tyrea, ali nije bilo po​tre​be. Ran​čer se stro​po​štao u sto​li​cu i pre​krio lice
ru​ka​ma.
Sa​mu​elu se vr​tje​lo u gla​vi. Shva​tio je da ga je uda​r i​la i če​t​vr​ta šaka i osje​tio
je snaž​nu na​va​lu emo​ci​ja koje su mu go​vo​r i​le da je za​kon koji je ne​umo​lji​vo
uprav​ljao nje​go​vim ži​vo​tom opet po​kre​nut. Na​po​la omam​ljen, us​tao je i iz​i​šao
iz pros​to​r i​je.
Slje​de​ćih de​set mi​nu​ta mo​žda su bile naj​te​že u nje​go​vom ži​vo​tu. Lju​di go​‐
vo​re o hra​bros​ti koja sto​ji iza uvje​re​nja, ali u stvar​nom ži​vo​tu čo​vje​ko​va duž​‐
nost pre​ma obi​te​lji može se či​ni​ti kao se​bič​no pre​pu​šta​nje vlas​ti​toj pra​ved​nos​‐
ti. Sa​mu​el je uglav​nom mis​lio na svo​ju obi​telj, ali se u ni​jed​nom tre​nut​ku nije
po​ko​le​bao. Onaj uda​rac ga je pri​veo svi​jes​ti.
Kad se vra​tio u pros​to​r i​ju, okru​ži​la su ga za​bri​nu​ta lica, ali Sa​mu​el nije tro​‐
šio vri​je​me na objaš​nja​va​nje.
„Gos​po​do“, re​kao je, „gos​po​din McIn​tyre bio je to​li​ko lju​ba​zan i uvje​r io
me da ste u ovoj stva​r i vi ap​so​lut​no u pra​vu, a in​te​res Pe​te​ra Car​har​ta je ap​so​‐
lut​no u kri​vu. Što se mene tiče, mo​že​te svo​je ran​če​ve za​dr​ža​ti do kra​ja ži​vo​‐
ta.“
Pro​gu​rao se kroz za​pre​pa​šte​no mnoš​tvo i u roku od pola sata pos​lao dva te​‐
le​gra​ma koja su te​le​gra​fis​ta to​li​ko šo​ki​ra​la da uop​će više nije mo​gao ra​di​ti. Pr​‐
vog je pos​lao Ha​mi​lu u San An​to​nio, a dru​gog Pe​te​ru Car​har​tu u New York.
Sa​mu​el te noći nije mno​go spa​vao. Znao je da je prvi put u svo​joj pos​lov​‐
noj ka​r i​je​r i pot​pu​no pod​ba​cio. Ali neki na​gon u nje​mu koji je bio jači od vo​‐
lje i jači od obra​zo​va​nja nag​nao ga je da uči​ni ne​što što će vje​ro​jat​no do​kraj​či​‐
ti nje​go​ve am​bi​ci​je i nje​go​vu sre​ću. Ali sve je bilo go​to​vo i nije mu ni u jed​‐
nom tre​nut​ku palo na um da je mo​gao pos​tu​pi​ti dru​ga​či​je.
Slje​de​ćeg ju​tra do​če​ka​la su ga dva te​le​gra​ma. Prvi je bio od Ha​mi​la. Sas​to​‐
jao se od dvi​je ri​je​či:
„Nes​po​sob​ni idi​ote!“
Dru​gi je bio iz New Yor​ka:
„Po​sao ot​pa​da od​mah se vra​ti u New York Car​hart.“
U roku od tje​dan dana mno​go se toga do​go​di​lo. Ha​mil se žes​to​ko sva​đao i
bra​nio svoj plan. Po​zvan je u New York, gdje je pro​veo gad​nih pola sata u ure​‐
du Pe​te​ra Car​har​ta. U sr​p​nju je dao os​tav​ku, a u ko​lo​vo​zu je Sa​mu​el Me​re​dith,
u dobi od tri​de​set i pet go​di​na, ime​no​van pu​nim Car​har​to​vim part​ne​rom. Če​‐
t​vr​ta šaka je odra​di​la svoj po​sao.
Valj​da sva​ki čo​vjek ima svo​ju pod​lu crtu koja se prov​la​či kroz nje​gov ka​‐
rak​ter, nje​go​vu na​rav i op​će​ni​to nje​gov po​gled na svi​jet. Kod ne​kih lju​di je
ona pri​ta​je​na i uop​će je ni​smo svjes​ni dok nas jed​nom ne na​pad​nu u mra​ku.
Ali kod Sa​mu​ela se uka​za​la u ak​ci​ji i raz​bjes​ni​la lju​de. Uto​li​ko je imao sre​će,
jer je nje​gov unu​tar​nji vrag, sva​ki put kad bi po​mo​lio gla​vu, do​bio po nosu
tako da se od​mah po​žu​r io opet skri​ti, bo​le​ž​ljiv i sla​ba​šan. Ista ta crta, isti taj
vrag go​nio ga je da Gil​lyje​vim pri​ja​te​lji​ma kaže da mu se mak​nu s kre​ve​ta i da
uđe u Mar​jo​r i​enu kuću.
Da ko​jim slu​ča​jem do​bi​je​te pri​li​ku po​vu​ći ru​kom pre​ko če​ljus​ti Sa​mu​ela
Me​re​dit​ha, osje​ti​li bis​te on​dje kvr​gu. Priz​na​je da ni​kad nije bio si​gu​ran od
 www.balkandownload.org

koje mu je šake os​ta​la ta kvr​ga, ali ne bi je mi​je​njao ni za što. Kaže da je naj​go​‐

ri pod​lac sta​r i pod​lac i da mu kat​kad, kad tre​ba do​ni​je​ti kak​vu od​lu​ku, jako
po​ma​že pri​je​ći ru​kom pre​ko te kvr​ge. No​vi​na​r i su to pro​gla​si​li ti​kom, ali uop​‐
će se ne radi o tome. To radi kako bi opet osje​tio onu sjaj​nu jas​no​ću, blje​sak
spoz​na​je koju su mu do​ni​je​le one če​ti​r i šake.
 Francis Scott
Fitzgerald

Ame​r ič​ki ro​ma​no​pi​sac i no​ve​list Fran​cis Scott Fit​z​ge​rald, ro​đen u Sa​int Pa​‐
ulu u Min​ne​so​ti 24. ruj​na 1896. sma​tra se jed​nim od naj​ve​ćih pi​sa​ca XX. sto​‐
lje​ća.

U svo​jim dje​li​ma os​li​ka​va slo​bo​do​um​ne, he​do​nis​tič​ke dva​de​se​te poz​na​te

kao Doba ja​zza. Pri​pa​da sku​pi​ni koja se na​zi​va​la „iz​gub​lje​nom ge​ne​ra​ci​jom“,
Ame​r i​kan​ci​ma ro​đe​nim 1890.-ih, koji su saz​re​li za vri​je​me Pr​vo​ga svjet​skog
rata. Gru​pu su či​ni​li pis​ci koji su otiš​li u Euro​pu i bo​ra​vi​li pr​vens​tve​no u Pa​r i​‐
zu, koji je tada pos​tao ve​li​ko okup​lja​li​šte pi​sa​ca u ino​zem​s​tvu zbog svo​je li​be​‐
ral​nos​ti i otvo​re​nos​ti. Među nji​ma su bili i Er​nest He​min​gway, Tho​mas Ste​ams
Eli​ot, Ezra Po​und i dr.

F. Scott Fit​z​ge​rald na​pi​sao je če​ti​r i ro​ma​na, peti os​ta​vio ne​do​vr​še​nim, a

opus mu uklju​ču​je mno​ge no​ve​le na temu mla​dos​ti, oča​ja i sta​re​nja. Po dva
naj​poz​na​ti​ja, Ve​li​ki Gat​sby i Čud​no​va​ti slu​čaj Be​nja​mi​na But​to​na su snim​lje​ni fil​‐
mo​vi. Uz njih, Fit​z​ge​rald je ta​ko​đer na​pi​sao i oko 160 no​ve​la. Te​ško im je ut​‐
vr​di​ti to​čan broj, jer su mno​ga nje​go​va dje​la na gra​ni​ci no​ve​le, ese​ja i član​ka.
Samo mu se prvi ro​man do​bro pro​da​vao, što nije bilo do​volj​no za ra​sko​šan ži​‐
vot ka​kav je vo​dio sa su​pru​gom Zel​dom. Sto​ga je bio pri​si​ljen pi​sa​ti pri​če ko​‐
mer​ci​jal​nog sa​dr​ža​ja za ča​so​pi​se po​put Eve​ning Pos​ta, Col​li​er’s We​ek​lyja te Esqu​‐
irea. No psi​hič​ki bo​les​na žena i nji​hov ra​skoš​ni na​čin ži​vo​ta iz​i​ski​va​li su mno​‐
go veće pri​ho​de, pa se Fit​t​z​ge​rald sve više prik​la​njao Hol​lywo​odu pi​šu​ći sce​‐
 www.balkandownload.org

na​r i​je, iz​me​đu os​ta​log i za Pro​hu​ja​lo s vi​ho​rom za koje ni​kad nije do​bio ni​‐
kak​vo priz​na​nje.

Fit​z​ge​ral​do​vo zdrav​lje bilo je na​ru​še​no još od stu​dent​skih dana već tada na​‐
pre​do​va​lim al​ko​ho​liz​mom, a di​jag​nos​ti​ci​ra​na mu je i tu​ber​ku​lo​za. Ti​je​kom ži​‐
vo​ta pre​tr​pio je dva sr​ča​na uda​ra, a od po​s​lje​di​ca dru​go​ga je i umro 21. pro​sin​‐
ca 1940. go​di​ne u Hol​lywo​odu.

Ro​man Ve​li​ki Gat​sby bit će pro​gla​šen nje​go​vim re​mek-dje​lom koje su hva​‐

li​li broj​ni su​vre​me​ni pis​ci, no pos​tat će po​pu​la​ran i ma​sov​no objav​lji​van tek
na​kon auto​ro​ve smr​ti. Osim ovog ro​ma​na, kod nas su iz​iš​le slje​de​će knji​ge:
Bla​ga je noć, Bo​ga​ti mo​mak, Čud​no​va​ti slu​čaj Be​nja​mi​na But​to​na, Ova stra​na raja,
Po​s​ljed​nji film​ski mag​nat, Pri​če iz doba ja​zza i Sna​ga lju​ba​vi.
Fran​cis Scott Fit​z​ge​rald
KOP​NE​NI GU​SAR
i dru​ge pri​če

NAK​LAD​NIK
Za​g re​bač​ka nak​la​da

ZA NAK​LAD​NI​KA
Zden​ko Vla​inić

URED​NIK
Kre​ši​mir Ma​li​gec

LI​KOV​NA OPRE​MA
Ti​ho​mir Ti​ku​lin

GRA​FIČ​KA PRI​PRE​MA
Mac​ha​la d o.o.

TI​SAK
Zna​nje, Za​g reb

www zg-nak​la​da hr
kon​takt©zg-nak​la​da hr
 www.balkandownload.org

Sadržaj
KOPNENI GUSAR i druge priče 3
Kopneni gusar 4
I. 4
II. 9
III. 14
IV. 19
V. 24
VI. 28
Palača od leda 37
I. 37
II. 42
III. 46
IV. 54
V. 58
VI. 64
Glava i Ramena 65
I. 65
II. 73
III. 77
IV. 81
V. 89
Zdjela od brušenog stakla 92
I. 92
II. 98
III. 103
IV. 109
Bernice se šiša na kratko 114
I. 114
II. 119
III. 122
 IV. 128
V. 132
VI. 138
Blagoslov 142
I. 142
II. 144
III. 153
IV. 154
V. 156
VI. 157
VII. 161
Dalyrimple na krivom putu 162
I. 162
II. 163
III. 166
IV. 172
V. 174
VI. 177
VII. 178
VIII. 179
Četiri šake 182
I. 182
II. 186
III. 189
IV. 194
Francis Scott Fitzgerald 201