САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................................................................2
1. УПРАВЉАЊЕ ЗАЛИХАМА..................................................................................................3
1.1. Фактори који утичу на управљање залихама................................................6
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................................12

1
 УВОД

Управљање залихама представља један од највећих изазова у

пословању сваког предузећа. Поред потребе за прецизном евиденцијом
и праћењем залиха од изузетне је важности одржавање оптималног
нивоа залиха у предузећу, јер и виши и нижи ниво залиха представља
додатни трошак за предузеће.

Ефикасно управљање залихама доприноси смањењу трошкова,

али и бољој искоришћености капацитета и, уопште, бољој организацији
предузећа. Пошто предузећа послују у динамичном окружењу, велике и
честе промене утичу на то да је јако тешко, ако не и немогуће, ефикасно
управљати залихама без доброг и, пре свега, интегралног
информационог система.

Један од најлакших начина за праћење залиха је тај да се за

одређени матични податак (сировину, репроматеријал, полупроизвод,
производ итд.) дефинишу минималне, максималне, просечне и
критичне залихе. На основу ових подешавања могуће је генерисати
различите прегледе и анализе. Посебно је важно дефинисати ниво
критичних залиха, јер је на бази овог критеријума могуће покренути
процес набавке робе или процес производње када залихе падну испод
критичног нивоа.

2
 1. УПРАВЉАЊЕ ЗАЛИХАМА

Залихе су ускладиштени материјални ресурси у неком систему

трансформисања. Нпр., залихе материјала, компонената,... Залихе се
држе из низа прагматичних разлога али се морају добро контролисати
због минимизације трошкова рада.

Залихе су један од главних сегмената обртних средстава у

предузећу. Неопходност постојања залиха произилази из три основна
разлога:1

• зато што је потребно време да би економска добра прошла

кроз процес производње и дистрибуције

• због дисконтинуитета који постоји између појединих процеса,

јер на појединим пунктовима долази до застоја у кретању
економских добара

• и због неизвесности и несигурности која је присутна у

привредном животу

Оптималне залихе представљају просечне залихе материјала,

полупроизвода и готових производа. Растом просечних залиха расте и
величина финансијских средстава. Смањење залиха изискује чешће
набавке што повећава трошкове. Стратешка улога залиха је у подршци
пет циљних перформанси пословања:2

• Квалитет

• Брзина

• Зависност
1
Драган Красуља, Милорад Иванишевић, „Пословне финансије“, Београд, 2000. стр. 42
2
Исто, стр. 43

3
 • Флексибилност

• Трошкови

Због негативних ефеката залиха, оне се врло строго контролишу,

тј. минимизирају.

Категорија залиха је важна економска категорија. У профиту се

прикривају односи капиталистичке производње,јер профит поматран
као резултат целокупног капитала, не даје слику од куда потиче вишак
вредности.

Уколико капиталиста продаје робу по вредности, он реализује

вишак вредности,односно профит,али он реализује увек неки профит
чим продаје робу изнад цене коштања. Ту могућност продаје робе испод
вредности, али ипак са профитом, капиталисте могу употребити као
средство борбе против других капиталиста или против простих робних
произвођача.

Трошкови управљања залихама су:3

Трошкови прибављања залиха настају приликом замене

утрошених залиха сировина и материјала за потребе производње, као и
приликом замене залиха готових производа за потребе продаје. У њих
спадају:

1. трошкови испостављања поруџбине укључујући и трошкове

припреме производње

2. трошкови пријема, истовара, смештаја и контроле залиха

3
Драган Красуља, Милорад Иванишевић, „Пословне финансије“, Београд, 2000. стр. 45

4
 3. трошкови комисионих попуста

Трошкове држања залиха настају због постојања и држања

залиха у предузећу. Чине их:

1. трошкови везивања капитала

2. трошкови ускладиштења

3. трошкови осигурања

4. порез на имовину

5. трошкови амортизације

Трошкови недостатка залиха настају кад се појави недостатак

залиха сировина и материјала неопходних за потребе производње, као и
недостатак залиха готових производа неопходних да се задовоље
поруџбине купаца. Њих чине:

1. пропуштени приходи од продаје

2. губитак репутације

3. губици због неизвршења планова производње

Постоје две основне врсте одлуке о залихама:

1. прва се односи на проблем колико треба прибавити залиха у

једној поруџбини

2. друга се односи у којим интервалима треба прибављање

извршити

У оба случаја оптимална солуција је она која изискује најмање

трошкова прибављања и држања залиха.

5
 1.1. Фактори који утичу на управљање залихама
Залихе зависе од масе вишка вредности и величине предујмљеног
капитала. Према томе, сви они елементи који утичу да се маса вишка
вредности или смањује у односу према одређеном капиталу, који је
употребљен за производњу те масе вишка вредности, утицаће и на стопу
профита.

Ти елементи су:4

1) стопа вишка вредности,

2) органски састав капитала,

3) обрт капитала,

4) економија у постојаном капиталу.

Уколико је стопа вишка вредности већа утолико ће стопа профита

бито већа. Обратно, уколико је мања, утолико ће и стопа профита бити
мања. Под органским саставом капитала подразумевамо са једне стране,
распоред вредности капитала за средства за производњу и на раду
снагу, а са друге, однос технике према живој радној снази. Органски
састав капитала изражава продуктивност рада у једном предузећу.
Уколико се жели већа техника треба улагати више капитала у постојани
део капитала, нарочито у машине.

Али, то повећава продуктивност рада и могућност радника да

обраде већу масу сировина, па је потребан и већи капитал за куповину
сировина,погонског помоћног материјала и др. Међутим, маса вишка
вредности не зависи од величине целокупног капитала, него само од
променљивог дела капитала. И уколико је тај део капитала релативно
мањи у односу према целокупном капиталу, утолико ће бити и мања
маса профита. Трећи елеменат који утиче на стопу профита јесте обрт.
4
Драган Красуља, Милорад Иванишевић, „Пословне финансије“, Београд, 2000. стр. 49

6
Под њим подразумевамо кружно кретање капитала и то не као
појединачно збивање, већ као стални процес.

Време обрта састоји се од времена производње и времена

промета. Само док се налази у области производње капитал производно
функционише, тј. ствара вишак вредности, али и за све то време он није
производан. Док се капитал повремено налази у промету као непродата
роба или у новцу као новчани капитал или у производњи као резервне
сировине, за то време тај део капитала не ствара никакав вишак
вредности.

Вишак вредности ствара променљиви капитал и то само онолико

колико се он стварно промењује у производњи. Уколико је због дужине
обртног периода потребан већи предујам променљивог капитала
утолико се он сразмерно мање оплодјује. Уопште узев маса вишка
вредности, у односу према неком капиталу биће утолико већа уколико
се тај капитал више обрне, те ће и профитна стопа бити већа.

Четврти елеменат који утиче на стопу профита јесте економија у

постојаном капиталу. Постојани капитал, капитал уложен у средства за
производњу, не ствара вишак вредности, али приликом одређивања
профитне стопе тај капитал утиче на стопу профита. Економија у
примени постојаног капитала значи смањити постојани капитал према
вишку вредности.

Економија у постојаном капиталу састоји се у томе да капиталиста

штеди постојани капитал и на тај начин релативно смањује тај капитала
према променљивом капиталу према профиту. Овде треба уједно
запамтити да уколико капиталиста више штеди на постојаном
капиталу, утолико више триши радну снагу. Изучавајући акумулацију

7
капитала закључено је да је акумулација, односно проширена
репродукција, закон капиталистичке производње.

Са акумулацијом капитала повећава се и продуктивност рада,тј,

исти број радника покреће већу масу средства за производњу. На тај
начин потојани део капитала сразнерно расте више од променљивог
капитала. Овај закон зове се закон падања профитне стопе.

1.2. Анализа залиха и системи управљања залихама

Због великог броја различите робе на залихама, са различитим

значајем, потребно је извршити њихову класификацију да би се
применили различити приступи управљања њиховим залихама. То је
примена тзв. АБЦ система (Парето дијаграм). АБЦ метода контроле
залиха је метода која поближе контролише скупље него јефтиније
залихе.

Производи класе А: 20% најскупље робе

Производи класе Б: роба средње вредности (често око 30% роба, а

учестује у вредности са 10%)

Производи класе Ц: роба ниске вредности (често обухвата 50%

роба, учествије у вредности 10%)

8
 АБЦ систем управљања залихама

Укупна вредност залиха се утврђује сабирањем свих количине

свих врста робе помножених са њиховом ценом.

У условима несигурности предузеће обично мора осигурати

сигурносну залиху, због промена у потражњи.

9
 Количина сигурносне залихе зависи од много фактора: 5

1. несигурности потражње

2. трошак недостатка робе

3. трошак држања додатних залиха

5
Драган Красуља, Милорад Иванишевић, „Пословне финансије“, Београд, 2000. стр. 51

10
 ЗАКЉУЧАК

Залихе су један од главних сегмената обртних средстава у

предузећу. Неопходност постојања залиха произилази из три основна
разлога:

• зато што је потребно време да би економска добра прошла кроз

процес производње и дистрибуције

• због дисконтинуитета који постоји између појединих процеса,

јер на појединим пунктовима долази до застоја у кретању
економских добара

• и због неизвесности и несигурности која је присутна у

привредном животу

Све врсте залиха у финансијском књиговодству предузећа

исказују се на контима само једне класе. Према постојећим прописима
предузећа сама одлучују како ће организовати евеиденцију залиха.
Међутим, оно чега се предузеће мора придржавати јесте вредновање тих
залиха. Набавну вредност залиха чине фактурна вредност и зависни
трошкови набавке.

11
 ЛИТЕРАТУРА

1. Драган Красуља, Милорад Иванишевић, „Пословне финансије“,

Београд, 2000

2. Милорад Иванишевић, „Пословне финансије", Центар за издавачку

делатност економског факултета у Београду, 2008.

3. Calvet R.L., Asynthesis of Foreign Direct Investment Theories and

Theories of the Multinational Firm, Journal of International Business
Studies, 1981.

4. Dunning F., Explaining Changing Patterns International Production: in

Defence of the Eclectik Theory, Oxford Bulleting of Economics and
Statistics, November, 1979.

5. Hymer Stephen The International Operations of National Firms; a

Study of Direct Foreign Investment, Cambridge, 1960.

6. Kindleberger C.P., American Business Abroad, Yale University Press,

New Haven, 1969.

7. Veron R., International Investment and International Trade in the

Product Cycle, Quarterly Journal of Economics, May, 1966.

12