Professional Documents
Culture Documents
СЕМИНАРСКИ
СЕМИНАРСКИ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................................................................ 2
1. КЊИГОВОДСТВЕНА ДОКУМЕНТА.................................................................................................... 3
2. ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ..................................................................................................................................... 6
2.1. Дневник.................................................................................................................................................. 6
2.2. Главна књига....................................................................................................................................... 7
2.3. Помоћне књиге.................................................................................................................................... 9
3. ЗАКЉУЧНИ ЛИСТ.................................................................................................................................... 11
4. БИЛАНС УСПЕХА И ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ...............................................13
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................................................ 15
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................................... 16
1
УВОД
2
1. КЊИГОВОДСТВЕНА ДОКУМЕНТА
њиховом садржају.
1
Невенка Жаркић Јоксимовић, Весна Богојевић Арсић, „Рачуноводство“, Факултет
организационих наука, Београд, 2015., стр. 67.
2
Иван Михаиловић, Драгана Ранђеловић, „Основе рачуноводства“, Висока пословна школа,
Лесковац, 2016., стр. 103.
3
Бован Миладин, „Рачуноводство“, Висока економска школа струковних студија Пећ у
Лепосавићу, Лепосавић, 2005., стр. 97.
3
Према месту настанка, књиговодствена документа се деле на две групе, и
то на:4
сопствена и
спољна документа.
изведена.
4
Невенка Жаркић Јоксимовић, Весна Богојевић Арсић, „Рачуноводство“, Факултет
организационих наука, Београд, 2015., стр. 68.
5
Иван Михаиловић, Драгана Ранђеловић, „Основе рачуноводства“, Висока пословна школа,
Лесковац, 2016., стр. 104.
4
- две године чувају се продајни и контролни блокови, помоћни
обрасци и слична документација,
5
2. ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ
2.1. Дневник
6
Иван Михаиловић, Драгана Ранђеловић, „Основе рачуноводства“, Висока пословна школа,
Лесковац, 2016., стр. 104.
6
Кратак опис најчешће садржи назив и број документа на основу кога је промена
прокњижена. Уколико се у књиговодственом ставу јавља само један рачун који
дугује и један рачун који потражује, ради се о простом књиговодственом ставу.
Сложен књиговодствени став подразумева два или више рачуна који дугују и(ли)
два или више рачуна који потражују. После сваког књиговодственог става, у
колони за опис подвлачи се црта (раставна црта) која одваја књиговодствене
ставове у колони за опис.
7
Књижење на рачунима главне књиге врши се упоредо са књижењем у
дневнику, односно сваки књиговодствени став прокњижен у дневнику преноси
се на одговарајуће рачуне у главној књизи. Уколико се примењује преносна
метода, књиговодствени став се прво књижи у дневнику а затим се преноси на
рачуне главне књиге, и то тако што се књижења на дуговној страни дневника
преносе на дуговну страну рачуна главне књиге а књижења на потражној стрни
дневника на потражну страну рачуна главне књиге. Копирна метода подразумева
истовремено - синхронизовано књижење пословних промена, и кроз дневник и
на рачунима главне књиге. У условима примене рачунара у књиговодству,
дневник добија мање важну улогу а главна књига постаје најважнија пословна
књига у књиговодству.7
Пробни биланс има шест колона у које се уноси редни број, назив рачуна,
бруто биланс - дугује, бруто биланс - потражује, салдо биланс - дугује и салдо
биланс - потражује. Збир промета у потколонама бруто биланса (дугује и
потражује) мора бити исти и једнак збиру промета у колонама дугује и потражује
у дневнику. Збир салда у потколонама дугује и потражује у салдо билансу такође
мора бити изједначен.
8
Главна књига, као што је напред речено, састоји се од основних или
синтетичких рачуна (конта) који пружају глобалне податке о средствима,
изворима средстава, расходима и приходима. Предузеће, према потреби, може
изршити рашчлањење неког синтетичког рачуна са циљем детаљнијег
обухватања евиденција које се воде на том рачуну. То рашчлањено праћење
делова неке целине - имовине, обавеза, капитала, расхода, прихода у конкретном
предузећу, може се књиговодствено организовати помоћу: 8
- аналитичких евиденција и
8
Иван Михаиловић, Драгана Ранђеловић, „Основе рачуноводства“, Висока пословна школа,
Лесковац, 2016., стр. 106.
9
подаци о добављачима од којих је основно средство купљено, о капацитету,
условима експлоатације, обављеним ремонтима, одржавању и сл.).
10
3. ЗАКЉУЧНИ ЛИСТ
Закључни лист садржи колоне за Редни број, Назив рачуна, Бруто биланс
(са потколонама за дугује и потражује), Салдо биланс (са потколонама дугује и
потражује), Биланс стања (са потколонама за активу и пасиву) и Биланас успеха
(са потколонама за расходе и приходе). У односу на пробни биланс, закључни
лист има још и биланс стања и биланс успеха, што значи да је закључни лист у
суштини проширени пробни биланс. Према томе, све оно што је речено о пробном
билансу, у погледу његове улоге у провери формалне исправности
књиговодствене евиденције, важи и за закључни лист.9
9
Борис Тушек, Весна Вашичек, Катарина Жагер, Лајош Жагер, „Основе рачуноводства“, Пословна
школа, Београд, 2007., стр. 137.
11
биланса. Збир колоне актива и збир колоне пасива у Билансу стања, по правилу,
се не слажу.
12
4. БИЛАНС УСПЕХА И ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ
Борис Тушек, Весна Вашичек, Катарина Жагер, Лајош Жагер, „Основе рачуноводства“, Пословна
10
13
Извештај о новчаним токовима обухвата само приливе и одливе
готовине и готовинских еквивалената, што значи да су из овог биланса
искључене све трансакције које се директно не односе на уплате и исплате у
готову. Тако, на пример, ако су нека средства купљена или продата а да при томе
нису плаћена или није извршена наплата, токови по основу таквих транскација
не сматрају се новчаним већ неновчаним токовима. Новчаним токовима се не
сматрају ни ревалоризације као ни разни отписи (и друге трансакције и промене)
који за непосредну последицу нису имали приливе и одливе готовине. Преноси
између појединих рачуна готовине, такође, се не сматрају новчаним токовима.
14
ЗАКЉУЧАК
15
ЛИТЕРАТУРА
16