IS DRUGI DEO - PITANJA:

1.Faze životnog ciklusa razvoja IS:

 Planiranje – identifikuju se poslovni ciljevi IS, poslovne funkcije, globalne informacione potrebe,
relacije izmedju vlasnika korisnika I okruženja, kao I lokacije poslovnih funkcija. Predstavlja
najstariju I najčešće korišćenu metodu za planiranje IS.
 Analiza – U okviru druge faze vrši se segmentiranje Sistema u komponente nakon čega se vrši
analiza rada svih komponenti I njihova interakcija. Analiza se odvija u tri faze:
 -preispitivanje postojećeg i planiranje novog projekta
 -studija I analiza postojećeg Sistema
 -definisanje prioriteta u skladu sa poslovnim ciljevima I zahtevima
JEDNA OD PROCESNO ORJENTISANIH METODA ZA ANALIZU I DEKOMPOZICIJU SISTEMA JE
STRUKTURNA SISTEM ANALIZA (SSA)
 Projektovanje (dizajn) – odnosi se na ključno pitanje I problem kako razviti sistem I kako treba
da radi da bi zadovoljio te zahteve.
 Primena – Odnosi se na kreiranje baze podataka I implementaciju transakcija koje odgovaraju
pojedinim jedinicama posla tj.na izradu aplikativnog softvera.
Naručito je bitna izrada korisničke dokumentacije koja omogućuje efikasnu upotrebu I
održavanje IS sa aspekta Sistema menadzmenta kvalitetom. Vrši se konverzija podataka iz
postojećeg oblika u kreiranu bazu podataka. Tj punjenje baze, generisanje podataka, upravljanje
računarskom konfiguracijom u cilju priprema za eksploataciju IS.
 Podrška IS – Faza koja odgovara eksploataciji I održavanju IS-a u realnim uslovima.
Obuhvata aktivnosti:
 -kontrolu promena
 -kontrolu verzija
 -praćenje I merenje performansi procesa I k-ka proizvoda
 -analizu podataka
 -korektivne I prezentivne mere
 -redefinisanje I redokumentovanje sistema

2. CRUD matrica: je dijagonalna asocijativna matrica koja služi za definisanje logičkih podsistema
budućeg informacionog Sistema. Funkcije su kreiranje, čitanje, ažuriranje i brisanje.

3. Matrica/proces: omogućava sagledavanje hijerarhije odvijanja procesa po nivoima kao I međusobnu

uslovljenost procesa

4.Proces/organizacija: simbolički se predstavlja odgovornost organizacione celina, poslovne funkcije za

svaki proces ponaosob.

5. BSP metoda se koristi za planiranje informacionog Sistema

6. Prilikom analize I dekompozicije procesa treba odvojiti primarne od sekundarnih procesa

odgovorom na koja pitanja?

 Šta uraditi za ostvarivanje svakog procesa? (time se dolazi do hijerarhije procesa)

 Zašto postoji svaki proces? (proveriti opravdanost procesa)
 Kada se izvodi određeni proces u odnosu na druge?(utvrđuje se redosled procesa)
7. SSA obuhvata:

 Segmentiranje Sistema u skup različitih tipova komponenti

 Analizu rada svake komponente
 Analizu interakcija između komponenti I poslovnog okruženja (internog I eksternog)

8.Osnovni koncepti za specifikaciju IS u SSA su:

 Interfejsi
 Sistemi, podsistemi, procesi
 Tokovi podataka
 Skladišta podataka

9. Pravila dekompozicije procesa:

 Svaki proces u dijagramu dijagramu dekompozicije je nadredjeni proces (otac) podredjeni

proces (dete) ili oba
 Nadredjeni proces (otac) mora imati dva ili više podređena podprocesa (deteta)
 U većini standarda za dekompoziciju podređeni proces može imati samo jednog roditelja
(nadređeni proces)

10.Dijagram dekompozicije ukazuje na strukturu Sistema, a ne na tok podatka u sistemu.

11.Obuhvatanje podataka: Način identifikacije podataka koje treba uneti u računar.

12.Baze podataka u arhitekturi podataka:

 Centralne
 Operativne
 Personalne
 Skladišta podataka ?????

13.Dizajn Sistema obuhvata tri faze:

 Konfigurisanje Informacionih Sistema

 Obezbedjenje Informacionih resursa
 Dizajn I integracije Informacionih Sistema

14.Dizajn i integracija IS

 Analiza I distribucija podataka I procesa

 Dizajn baze podataka
 Dizajn I izrada prototipa ulaza I izlaza I prototipa korisničnog interfejsa

15.DIjagram dekompozicije: Predstavlja podelu Sistema u komponente podsisteme, procese I

podprocese sve do elementranih procesa

16.Proces: Predstavlja skup logički pocezanih aktivnosti I odluka koje su neophodne za uspešno
planiranje I upravljenje resursima poslovnog Sistema.
17.Funkcija: Predstavlja skup zavisnih I izlaznih aktivnosti poslovanja, koji ne obuhvata početak I kraj već
način ostvarivanja kontinuiranog rada.

18. Vrste procesa i primer: Postoje radni(održavati proizvodnu opremu/primiti robu od dobavljača) i I
apstraktni procesi (odobriti fakturu/dobiti saglasnost banke)

19.Preporuke i principi dizajna izlaza:

 Eksterni
 Izlazni
 Povratni

20. Svaki sistem/funkcija ima svoje podsisteme/podfunkcije, oni imaju svoje procese I tako sve do
elementarnih procesa.

21.Oni sa kojima IS komunicira odnosno izvori ulaznih I ponori izlaznih tokova podataka, u SSA se
nazivaju interfejs.

22.Tok podataka se tretira kao vod kroz koji stalno teku podaci.

23.Skladište podataka su tokovi podataka u mirovanju.

Formiranje Dijagrama toka podataka (DFD) realizuje se pomoću tri vrste dijagrama:

1.Dijagram konteksta (nulti nivo) – Kod njega je potrebno da se definiše kako se zove sistem, da se
identifikuje koji su eksterni objekti, odnosno izvorišta I odredišta I da se identifikuju tokovi podataka (šta
ko kome šalje I šta ko I od koga prima)

Pokazuje komunikaciju Sistema sa njegovim eksternim objektima. Dakle dijagram na najvišem, nivou I
pokazuje sistem I njegovu komunikaciju sa eksternim objektima. Imamo jedan sistem (elipsu) za više
tokova podataka I više eksternih objekata, ali nemamo skladišta podataka

2. Korenski dijagram ( dijagram srednjeg nivoa) – Nastaje dekomponovanjem konteksnog dijagrama od

objekata imamo više _____ gotove I eksterne objekte koje smo definisali na kontekstnom nivou I
pojavljuju se skladišta podataka koje nismo imali na kontekstnom nivou.

3.Dijagram primitivnih funkcija (najniži nivo) – Predstavljaju dijagrame koji se ne mogu više
dekomponovati I na tim dijagramima postoje elementarni procesi, tokovi podataka, eksterni objekti
( koji su definisani na prethodnim dijagramima I skladištima podataka.

Pri izradi dijagrama toka podataka (DFD) važe sledeća pravila:

 Identifikacija svih ulaza I izlaza

 Povezivanje tokova ulaza I izlaza pomoću procesa
 Opisno označavanje svih tokova
 Opisno označavanje svih procesa
 Identifikacija svih subjekata (izvorišta I odredišta)
ZA tok podataka ka i od skladišta podataka važe sledeća pravila:

 Prikazuje se samo „čisti“ tok podataka što čini dijagram toka preglednijim
 Tok podataka od skladišta ka procesu upućuje da se podaci moraju „pročitati“ za odredjene
namene,
 Tok podataka od procesa ka skladištu upućuje da se podaci kreiraju, brišu, ažuriraju u
skladištima podataka.