Пакао Лука 16:19-31

Шта вам прође кроз ум када помислите на је Бог судија који шаље људе у пакао. Разумљив приговор
гласи овако: како можете помирити концепт суда и пакла са идејом Бога који је пун љубави? Суд, пакао,
љубав Бога, некако не иду заједно. Библијска слика Пакла и његове ватре која мучи душе људи је
метафорична, али је метафорична за нешто што је вероватно бескрајно горе од ватре. Хришћанско
схватање пакла кључно за:
 разумевање сопственог срца, (природа пакла)
 и за познање љубави Божије.

19 Био једном неки богаташ . Облачио се у одећу од скерлета и финог лана , и раскошно се гостио сваки
дан. 20 Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима , 21 жељан да
се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране . 22 Када
је сиромах умро , анђели га однеше к Авраму . И богаташ је умро и био сахрањен . 23 Док се мучио у
Свету мртвих , подигао је поглед и издалека видео Аврама и Лазара са њим . 24 Онда повика : ' Оче
Авраме , смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик , јер
се веома мучим у овој ватри !' 25Аврам му одговори : ' Синко , сети се да си током свога животног века
примао добре ствари , док је Лазар примао лоше . Сада се он овде теши , а ти се мучиш . 26 Осим тога,
између нас и вас постављена је велика провалија , тако да они који би хтели одавде к вама не могу да
пређу , нити ико оданде може да пређе к нама .' 27 Богаташ настави : ' Онда те молим , оче , да
пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28 где имам петоро браће . Нека иде и упозорити их да не би дошли на
ово место мучења .' 29 Аврам рече : 'Они имају Мојсије и Пророке , па нека их слушају !' 30Али богаташ
рече : 'Не, оче Авраме , они ће се покајати ако неко дође из мртвих .' 31 Аврам му рече : ' Ако не слушају
Мојсије и Пророке , неће их убедити ни ако неко устане из мртвих . ''

Ова Исусова парабола има два лика, богаташа и сиромаха и ово је једина парабола у којој лик,
сиромах, има право име. Ако погледате све остале Исусове параболе, никоме није додељено право име,
осим овог јадног човека који се зове Лазар. Богаташу не знамо име. Постоји лик са именом и лик без
имена. А контраст је намеран. У Израелу, у то време, богат човек није могао да буде атеиста, богат човек
би веровао у Бога Библије, молио би се и поштовао законе Бога Библије, али је у паклу без име. Зашто?

25Аврам му одговори : 'Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари

Већ си их имао, највише, највеће, најбоље ствари, ствари на којима си градио свој живот, имао си
их. Филозофи одавно говоре о ономе што називају Суммум бонум, латинском изразу који значи највише
или крајње добро, које је Цицерон увео да означи нeшто основно на чему се заснива нечији систем
етике, понашања, разлог живљења, нешто ако се доследно следи, довести до најбољег могућег живота.

Шта је ваше крајње добро? За шта заиста живите? Шта је то што је ваша крајња вредност? Шта је то
што даје смисао вашем животу? Шта је то што вам даје осећај ко сте? Шта год да је ваша најбоља ствар,
највиша ствар, крајња вредност, то је оно што вам даје идентитет.
Овај човек је имао своје СУММУН БОНУМ. Прошло време. Статус и богатство били су основа за
његов идентитет. А сада када нема статуса и богатства, нема више ни идентитет, име. Био је богат човек
или ништа, безимен је. Јер када му одузмете све, као што су богатство и статус, он нема идентитет. А
пакао је место где је све одузето.
1
 Сøрен Киеркегаард, дански филозоф и теолог, дефинише грех као изградњу вашег идентитета на
било чему другом осим на Богу. Он зна да је традиционална дефиниција греха кршење Божјег закона,
али се пита да ли је довољна. На пример, фарисеји, они пажљиво држе сав закон, а ипак су изгубљени.
Јер они сами себи служе као свој Спаситељ и Господ. Они траже да заслуже сопствено спасење и
покушавају да доведу Бога у позицију, да зато што су тако добри, Бог мора да их благослови, одговори
на њихове молитве, пружи им добар живот и одведе их на небо. Они не граде свој идентитет на Богу, већ
на свом моралном учинку. Они добијају осећај понос, вредност из свог само-морала и религиозности.
А то уништава њихов карактер, унутрашњег човека, личност.

Најбоља дефиниција греха је градити свој идентитет на било чему осим на Богу, ономе шта он
каже ко си. Добре ствари овог живота које постану крајње, врхунске ствари и циљ човеку. Ако узмеш
било шта у овом животу и кажеш ако имам то онда имам важност и вредност, али ако то немам, онда сам
ништа.
 Ако погледате новац, каријеру,
 твој талент, твој изглед,
 твоја најбоља верзија себе,
 ако погледате везу и односе,
 ако погледаш своју децу и своје родитељство,
 ако погледате моћ, одобравање, удобност, контролу,

Ако узмете било коју од ових ствари и учините их фундаменталнијим за свој значај и сигурност а не
љубав и знање о Богу, онда, иако можда верујете у Бога Библије, можда се молити Богу Библије, можете
држати законе Бога Библије, али ваше ослањање у животу, оправдање ваше егзистенције, корени вашег
идентитета, оно чему се заиста клањате другим речима је нешто друго.
И то у вашем срцу покреће духовну космичку ватру, о томе говори метафора за ватру.

Знамо много о унутрашњем и спољашњем разарању које изазива зависност.

- Пре свега, ту је распадање и урушавање која се дешава у зависности. Јер како се зависност развија,
потребно вам је све више супстанце која изазива зависност да бисте све мање осетили врхунац
задовољства. И чините све да то добијете, али добијате све мање и мање задовољства.
- Други део зависности је изолација. Морате лагати; морате се правдати; за своје проблеме увек
кривиш све друго и све остале.
- Кажете да ме нико не разуме и да су сви против мене, све је то део порицања.
- Све већа немогућност да се види реалност и шта се заиста дешава. Све више и више ван додира са
стварношћу.

Али шта ако ... душа не умире, не може умрети и живи заувек. Библија каже да душа након смрти
траје заувек, ваша лична свест траје заувек. И сваки појединац, религиозан или нерелигиозан, моралан
или неморалан, зависник је од нечега, другим речима клања се нечему. Осим Бога, то нешто вам никада
не може пружити задовољство за које се надате да ће вам дати, а процес те зависности мења вашу
унутрашњу личност и изграђује вашу идентитет. Шта то значи ако наше душе трају вечно?

ЦС Левис, каже: Хришћанство тврди да је човеков живот вечан. Тренутно има много ствари око
којих не би вредело да се бринем ако би мој живот био само 80 година. Али о тим истим стварима које су
лоше код мене и те како би требало да се бринем ако ћу да наставим да живим заувек. Можда се мој
2
лош темперамент, или моја љубомора погоршавају постепено али до краја мог живота, 20-30 година
неће бити много приметно. Али те исте ствари би могле бити апсолутни пакао за милион година. У
ствари, ако је хришћанство истинито, пакао је тачно исправан технички израз за то. Пакао почиње са
нерасположењем, потребом да се гунђа, честим ка сталним незадовољством, увек приговарањем, увек
окривљујући друге, критиковањем, али још увек није ваш идентитет, канцер на души. Можете то чак и
критикујете, не волите то у себи, трудите се да се друкчији и пожелети да то можете да зауставите. Али
може доћи дан када то више нећете моћи. Тада неће остати „ти“, бићеш безимени само та негативна
особина личности, гунђање које траје и траје заувек као машина.

Дакле, није питање да ли нас Бог „шаље“ у пакао. У сваком од нас расте нешто што ће бити пакао
ако се не сузбије у пупољку. Твоје добре ствари, твоја верзија најбољег себе, поробе те почињу да те
разграђују, почињу да те изолују. А када им нешто стане на пут,
o уместо да се само плашиш, ти си парализован.
o Уместо да се само љутиш, ти си неумољиво огорчен,
o уместо да будете утучени, ви бескрајно мрзите себе заувек и заувек. Ово је ватра.

Потпуно вас промени: безумље, губитак логичног размишљања, ирационалност, порицање. Цела
идеја иза пакла, како каже ЦС Луис, је да су врата пакла закључана изнутра. Људи који су усред
зависности осећају се као „знам да ово није добро, али не могу да замислим да сам негде другде“ и „нико
ме не разуме, није тако лоше као што кажете, и ја то заиста могу да поднесем“. То је пакао. Потврду
имамо управо овде у овом тексту. Погледајте лудило, погледајте ван контакта са стварношћу која
карактерише људе у паклу. Богаташ је запањујуће слеп и у порицању и пун пребацивања кривице.

1. На пример, иако је Лазар на небу, он је у паклу и још увек наређује Лазару. Још хоће да дође Лазар
да му охлади језик. Од њега и даље очекује да буде слуга.
2. Он не тражи да изађе из пакла, он само покушава да увуче Лазара. Не тражи да изађе.
3. Он снажно инсинуира да му Бог није дао довољно информација. Иди код мојих петоро браће и дај им
информацију, то је наговештај, ниси ме довољно информисао, нико ме не разуме, не би требало да
будем овде, а осим тога и није тако лоше. Заиста не желим да будем тамо са свим тим. Молим вас,
пошаљите некога овамо да ми мало олакша.

Резиме, шта је пакао? Пакао је слободно изабран идентитет заснован на нечем другом осим Бога,
који траје заувек. То је разлог зашто није тачна идеја да је Бог, неки Бог који баца људе у пакао и они се
пењу уз страну говорећи „молим те не и пусти ме напоље“ и Бог који каже „не, сада је прекасно за тебе.

Људска идеја пакла је, нешто што је каприциозни Бог, који је једва дочекао својих пет минут,
наметнуо патњу јадним грешницима који се сад кају. Не. Када Абрахам погледа са неба у пакао и
разговара са овим глупим богаташем који је потпуно ван додира са стварношћу, како га он зове? Каже ли
ти зли грешник или каже сине. 25Аврам му одговори : Синко. Цела идеја о Богу суда у паклу изгледа
супротна идеји о Богу љубави. Није.

ЦС Левис каже: одговор онима који се противе доктрини пакла је питање: Шта тражите од Бога да
уради? Да вам избрише прошле грехе и по сваку цену вам да нови почетак? Па то је урадио на Голготи.
Да им опростим? Али они не траже опроштај. Да их оставим на миру? То је пакао. На крају постоје само

3
две врсте људи, они који Богу кажу „нека буде воља твоја“ и они којима Бог на крају каже „нека буде
воља ваша“. Сви који су у паклу изабрали су га. Без тог самоизбора, не би био пакао.

Разумевање природе пакла, и нас као духовних зависника је кључно за знати како да се носите са
оним што вам се дешава у животу. Оно што радите као хришћанин већи део свог живота је да гледате
како пожари почињу да избијају, и дувате их да бисте их угасили. А оруђе за то јесте јеванђељем,
Његова наклост вама, Његова слика о вама, тиме се гасе пожарима пакла у вашем животу. Јер опасност
је у томе да имамо своје идеје како избећи ватру пакла.

27 Богаташ настави : ' Онда те молим , оче , да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28 где
имам петоро браће . Нека иде и упозорити их да не би дошли на ово место мучења .' 29
Аврам рече : 'Они имају Мојсије и Пророке , па нека их слушају !' 30Али богаташ рече :
'Не, оче Авраме , они ће се покајати ако неко дође из мртвих .' 31 Аврам му рече : ' Ако не
слушају Мојсије и Пророке , неће их убедити ни ако неко устане из мртвих . ''

Каже хоћу чудо. Ако Лазар изненада изађе пред петоро браће, они ће рећи: да, боље да заиста
живим добрим животом. Не желим да идем у пакао. Абрахам каже да то никада неће успети.

Абрахам каже: страх од пакла никада неће променити фундаменталну структуре вашег срца и,
иронично, страх од пакла вас никада неће спасити од пакла. Јер је егоцентицно не Богоцентрично. Када
људи кажу да је боље да будем добар због страха од пакла, зашто су онда добри? Да ли су добри за име
Бога, да би му угодили? Или су добри себе ради. То је само морална себичност. Они користе Бога. Кажу,
ако живим заиста довољно добар живот, онда ће Бог морати да ми да ствари на којима заснивам свој
идентитет. Дај ми успех, дај ми породицу, дај ми мушкарца или жену мојих снова, одведи ме у рај.
Другим речима, Бог је још увек средство за постизање циља, ствари на којима заиста градите свој
идентитет.

Шта ће променити основне структуре срца? Љубав, радикална безусловна љубав је једина ствар
која ће узети наша превртљива мала срца и шокирати их у потпуно новом начину живота. Исус нам каже
да та врста љубави која мења наше срца, није далеко од нас.

Још једна интересантна ствар. Исус нам заправо говори индиректно када овај богаташ каже: да
само имамо некога која је васкрснула из мртвих, несумљиво чудо, онда би све било у реду. А Абрахам
каже не.

Чекај, зар Исус није васкрсао из мртвих? Наравно да јесте. Зар није довољно да је Исус ускрснуо
из мртвих? Не. Ако би Исус одједном само одувао врх планине и појавио се, то би само створило страх,
„Он мора да је Господ, шта треба да радим, где морам да потпишем да избегнем пакао.“ Исус каже не.
Контекст је краљ. Кључ је да морате да знате „зашто је умро и ускрснуо“ и да знате где то налазите,
Мојсије и пророци. А шта пише у Мојсију и пророцима? То је једино место где ћеш наћи ту љубав. Важно
је знати зашто.

Исаија 53. 4.Он је узео наше слабости и понео наше боли , а ми смо мислили да
га то Бог кажњава , удара и мучи . 5Био је прободен због наших преступа ,
4
 сатрвен због наших злодела ; њега је снашла казна која нас учини целима и
његовим ранама смо исцељени . 10 Али ГОСПОДУ се свидело да га сатре и да
учини да страда. Ако свој живот положи као жртву за кривицу , видеће потомство,
продужити себи дане, и воља ГОСПОЂА испуниће се кроз њега.

Не знате колико вас Исус воли осим ако не знате колико је патио. Колико је пострадао на крсту.
Замислите да мој пријатељ дође да ме види и каже: Хеј, био сам код вас пре неки дан и дошао је
рачун, а ви нисте били тамо па сам га платио. Како да одговорим? А одговор је, немам појма како да
одговорим док не сазнам колики је тај рачун. Да ли је то била само поштарина, 20 дин или нешто
слично? Рекли бисте, па хвала. Али шта ако те пореска управа коначно пронађе. Шта ако је било тих
десет година заосталих пореза, шта ако је то био огроман дуг? Док не знам колико је платио, не знам да
ли да му се рукујем или да паднем на земљу и пољубим му ноге. Шта је Исус Христ заправо доживео на
крсту?

Осим ако не верујете у пакао, никада нећете сазнати колико вас је волео. Никада нећете знати
колико вас цени. Исус Христ говори о паклу више него било ко други у Библији. Јер на крсту који га је
узео, огањ је пао у његово срце. Кад је рекао Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио, боли изгубити
љубав пријатеља, боли изгубити љубав супружника. Што више је дубља и већа веза то је губитак
љубави разорнији и мучнији. На крсту када је Исус Христ изгубио када је син изгубио вечну љубав Очеву,
доживео је агонију, доживео је распад, доживео је изолацију. Преузео је изолацију, а распад какав
заслужујемо, преузео је на себе. Зашто? Он те воли и ако не видиш да није доживео само физички бол
на крсту или чак и неку врсту емоционалног бола на крсту осим ако не разумеш и верујеш у пакао,
никада нећеш знати колико те је волео.