Универзитет у Нишу

Филозофски факултет

Ниш

Тема: Немачка лирика након 1945. године

Предмет: Немачка књижевност 8

Садржај

Abstrakt............................................................................................................................................1
1. Увод.............................................................................................................................................2
2. Контекст послератне Немачке..................................................................................................3
3. Промене у немачкој лирици након 1945. године....................................................................6
4. Песници и њихова дела.............................................................................................................7
5. Тематске карактеристике послератне немачке књижевности...............................................9
6. Стилистичке карактеристике..................................................................................................11
7. Закључак...................................................................................................................................13
8. Литература................................................................................................................................14
Abstrakt

Die vorliegende Seminararbeit behandelt das Thema "Deutsche Lyrik nach 1945" und
untersucht die literarischen Veränderungen und Reflexionen aufgrund der traumatischen
Erfahrungen des Zweiten Weltkriegs und der Auseinandersetzung mit der nationalsozialistischen
Ideologie. Ziel dieser Arbeit ist es, die stilistischen Merkmale, die Ausdrucksformen und die
verschiedenen Ansätze in der Lyrik dieses Zeitraums zu analysieren. Der Fokus liegt dabei auf
der thematischen Vielfalt, die die Nachkriegslyrik prägte. Diese umfasst die Bewältigung der
Vergangenheit, die Reflexion individueller und kollektiver Schuld, den Wiederaufbau der
Identität, aber auch die Kritik an gesellschaftlichen Ungerechtigkeiten. Die Studie beleuchtet den
Einfluss der nationalsozialistischen Ideologie auf die Literatur sowie die Zensur und
Einschränkungen, die während dieser Zeit existierten. Die stilistischen Merkmale der
Nachkriegslyrik sind vielfältig. Symbolische Sprache, Fragmentierung, experimentelle
Sprachtechniken, starke visuelle Bilder und der Einsatz von Rhythmus und Klang sind nur einige
der Aspekte, die in der Analyse behandelt werden. Diese Stilmittel dienen dazu, komplexe
Emotionen, traumatische Erfahrungen und den Wunsch nach Erneuerung auszudrücken. Die
vorgestellten Ergebnisse verdeutlichen die Bedeutung der deutschen Nachkriegslyrik als einen
wichtigen literarischen Ausdruck zur Verarbeitung der Vergangenheit und als Stimme des
Aufbruchs und des Wandels. Durch die Untersuchung der Werke bedeutender Dichter wie Paul
Celan, Ingeborg Bachmann und Günter Eich wird deutlich, wie die Lyrik nach 1945 zur
Bewältigung der nationalsozialistischen Vergangenheit und zum Aufbau einer neuen
literarischen Landschaft beigetragen hat. Die vorliegende Seminararbeit bietet einen
umfassenden Einblick in die deutsche Nachkriegslyrik und betont deren Relevanz für das
Verständnis und die Aufarbeitung historischer Ereignisse. Sie zeigt die Vielfalt der poetischen
Ausdrucksformen und die kritische Auseinandersetzung mit der Vergangenheit. Die Ergebnisse
tragen dazu bei, die Bedeutung der Literatur als Medium der Reflexion, Verarbeitung und
Hoffnung auf eine bessere Zukunft zu würdigen.

1
1. Увод

Немачка лирика је кроз векове била изразито важан сегмент књижевности, али
период након 1945. године донео је значајне промене и изазове за песнике који су се
суочавали са послератном Немачком. Други светски рат оставио је трајни печат на
друштво и културу земље, те је лирика постала глас трауме, сећања и обнове.

Послератна Немачка се суочила са дубоком траумом и разарањима. Држава је била

подељена између Савезне Републике Немачке (Западна Немачка) и Немачке Демократске
Републике (Источна Немачка). Након периода нацистичког режима, друштво се морало
суочити с последицама своје прошлости, суочавањем с геноцидом Холокауста и кривицом
за ратне злочине. Овај период је карактерисала обнова друштва, политичка и економска
стабилизација, али и суочавање с колективним сећањем на рат и патњу. Утицај
нацистичке идеологије на књижевност током тог периода био је значајан. Цензура је
ограничавала слободу изражавања, а многи песници и писци били су протерани или
затворени. Након рата, песници су се суочили с изазовом проналажења нове поетске
форме која би одговарала промењеном друштвеном контексту. Настојали су да пронађу
речи које би изразиле патњу, тугу, али и наду и жељу за променом. Промене у немачкој
лирици након 1945. године су биле дубоке. Песници су се фокусирали на рефлексију
трауме коју је рат оставио на друштву и појединцима. Траума је постала доминантна тема,
а песници су покушавали да пренесу своја сећања, али и да подстакну друштво на
суочавање с прошлошћу. Осећај кривице и одговорности за нацистичке злочине такође је
био снажно присутан у њиховим стиховима.

2
2. Контекст послератне Немачке

Послератна Немачка суочила се са дубоком траумом и разарањима као резултат

рата. Земља је била подељена на Савезну Републику Немачку (Западна Немачка) и
Немачку Демократску Републику (Источна Немачка), одражавајући и политичке поделе и
утицај САД-а и Совјетског Савеза на обнову земље.

Физичка инфраструктура у Немачкој била је уништена. Градови су били разорени,

индустрија сведена на минимум, а милиони људи остали су без домова. Опоравак земље
захтевао је огромне напоре обнове, а економски развој био је кључан за поновно
успостављање стабилности. Међутим, обнова није значила само физичку обнову земље.
Послератна Немачка морала је суочити се с наслеђем нацистичког режима и колективном
кривицом за ратне злочине и геноцид Холокауста. Ово суочавање с прошлошћу постало је
кључно питање у друштву и култури. Суочавање с прошлошћу укључивало је процес
денацификације, суђења ратним злочинцима и успостављање нових институција и
законодавства како би се спречила поновна појава тоталитаризма. Немачка је покушала да
прихвати своју одговорност за ратне злочине и да изгради демократско друштво које би се
темељило на вредностима слободе, једнакости и људских права. Осим тога, подела
Немачке на Западну и Источну Немачку имала је дубок утицај на друштво и културу.
Западна Немачка је следила курс ка обнови и изградњи демократије под утицајем САД-а,
док је Источна Немачка постала социјалистичка држава под контролом Совјетског Савеза.
Ове политичке поделе одражавале су се на уметност, књижевност и културу уопште, где
су постојале различите идеологије и естетике. Уметност и књижевност постали су простор
за изражавање трауме, сећања и суочавање с прошлошћу. Песници су се истакли као
кључни гласови у послератној Немачкој, пружајући изразе личне и колективне патње, али
и наду за бољу будућност. У таквом контексту, послератна немачка лирика постала је
место где су се одвијале важне дискусије о идентитету, кривици, одговорности, али и о
природи уметности и њеном месту у друштву. Песници су се суочавали с изазовом
проналажења нове поетске форме која би одговарала промењеном друштвеном контексту,
те су експериментисали с језиком, стилом и темама.

Укупно гледано, контекст послератне Немачке био је обележен траумом, обновом,

суочавањем с прошлошћу и политичким поделема. Песници су били кључни актери у
изражавању и обликовању колективног сећања, али и у истраживању нових путева за
књижевност и уметност у турбулентном периоду обнове и преображаја.

3
Нацистичка идеологија имала је значајан утицај на књижевност током свог владавине и
послератног периода. Нацистички режим, који је био познат по својој репресивној
природи и контролисању медија, снажно је утицао на књижевност на неколико начина.

Под нацистичком владавином, књижевност је била подвргнута строгој цензури. Књиге

које су биле у супротности с нацистичком идеологијом или које су подржавале непожељне
идеје биле су забрањене или уништаване. Многи песници, писци и интелектуалци били су
протерани, затварани или присиљени на ћутање. Нацистички режим користио је
књижевност као средство за ширење своје идеологије и пропаганде. Писали су се текстови
и песме које су славиле нацистичке идеале, вођу и аријевску расу, док су други аспекти
књижевности били потиснути или забрањени. Нацистичка идеологија постављала је
одређене захтеве и норме за књижевност. Очекивало се да књижевност буде у складу с
нацистичким моралом, да слави војни хероизам, расну супериорност и нацистички
концепт "Волксгемеинсцхафт" (народна заједница). Ово је створило оквир у којем су
песници и писци морали да стварају, ограничавајући слободу уметничког израза.
Нацистички режим тежио је униформности и идеолошкој конформности, због чега су
многе друге књижевне струје биле потиснуте или прогоњене. Модерне и авангардне
уметничке форме биле су проглашене као "дегенеративне" и неприхватљиве.

Послератно раздобље донело је са собом суочавање с последицама нацистичке идеологије

на књижевност. Књижевници су се суочили с изазовом да се ослободе репресије, да
поново успоставе слободу изражавања и да се ухвате у коштац с траумом и колективном
одговорношћу за злочине које је нацистички режим починио. Многи књижевници, као
што су Паул Целан и Ингеборг Бацхманн, стварали су дела која су се супротстављала
нацистичкој идеологији, изражавајући трауму и тражећи нови смисао у послератној
Немачкој.

Током нацистичке владавине, цензура и ограничења били су присутни на различитим

нивоима и утицали су на све сегменте друштва, укључујући књижевност. Нацистички
режим је активно контролисао медије и књижевну продукцију како би спроводио своју
идеологију и спречио ширење непожељних идеја.

Нацистичка власт је спроводила систематско забрањивање књига које су сматране

"непожељнима". Књиге које су критиковале нацистичку идеологију, подржавале
демократију, истраживале друге културе или биле написане од стране јеврејских или
политичких противника режима биле су проглашаване за "дегенеративне" и забрањиване.
Ова цензура је спровођена путем спискова забрањених књига и систематског уништавања
таквих дела. Нацистичка власт је успоставила строгу контролу над издаваштвом.
Уредници, издавачи и писци морали су бити чланови нацистичке странке или се
покоравати њеним смерницама. Књиге су морале бити у складу с нацистичком
идеологијом, а неконформистичка или непожељна литература није била дозвољена.
Нацистичка власт имала је потпуну контролу над штампаним медијима, радио-емисијама

4
и филмском индустријом. Новине, часописи и радио-емисије били су подвргнути строгој
контроли и цензури. Критика режима или изношење другачијих политичких или
идеолошких ставова било је забрањено. Књижевници који су се противили нацистичком
режиму или су изражавали непожељне идеје били су прогоњени, хапшени, затварани или
протеривани. Многи од њих били су жртве насиља, а неки су изгубили своје животе. Ово
је створило атмосферу страха и аутоцензуре међу књижевницима. Нацистичка власт је
инструментализовала књижевност за пропаганду и промоцију своје идеологије. Песници и
писци били су под притиском да стварају дела која су славила нацистичке идеале, вођу и
аријевску расу. Књижевност је била средство за обликовање јавног мњења и промоцију
нацистичких вредности.

Ове мере цензуре и ограничења створиле су атмосферу страха, аутоцензуре и сузбијања

слободе изражавања у књижевности током нацистичке владавине. Књижевност је била
подвргнута идеолошкој контроли и инструментализацији, док су многи књижевници били
прогоњени због својих ставова и дела.

5
3. Промене у немачкој лирици након 1945. године

Промене у немачкој лирици након 1945. године биле су значајне и дубоко су биле
обележене рефлексијом трауме и суочавањем с прошлошћу. Песници су се ухватили у
коштац с послератном стварношћу и покушали су да изразе колективну патњу, кривицу и
трауму која је пратила Други светски рат и нацистички режим. Ова рефлексија трауме
изражена је кроз различите приступе, стилове и теме.

Песници су се суочавали с наслеђем нацистичке идеологије, ратних злочина и Холокауста.

Неки су директно изражавали своје сећање на ратна страдања, покушавајући да оживе
фрагменте прошлости. Други су се фокусирали на кривицу, одговорност и моралну
обавезу према жртвама и преживелима. У својим песмама, песници су се питали о
природи зла, колективној кривици и начинима како се изградити нови друштвени поредак.
Послератна немачка лирика била је обележена експериментисањем с језиком, стилом и
формом. Песници су се одупирали традиционалним конвенцијама и истраживали нове
начине изражавања. Употреба метафора, симбола, фрагментације и дисонантних тонова
били су чести стилски елементи. Песници су користили неконвенционалне језичке
технике како би дочарали хаос и трауму ратног искуства. Песници су се често фокусирали
на индивидуално искуство трауме, туге и губитка. Њихове песме биле су емотивно
набијене, изражавајући унутарње борбе, бол и покушај проналажења смисла у ратном
хаосу. Песници су исказивали своје личне реакције и емоције како би делили своје
искуство с читаоцима и створили интимну везу. У послератној немачкој лирици било је
присутно и коришћење суптилности и ироније. Песници су често користили иронију како
би изразили критику и оспоравали нацистичку идеологију, али и како би изражавали
парадоксе и контрадикције послератног друштва. Многи песници су се ангажовали у
својим делима, изражавајући политичке ставове и подржавајући демократију. Њихове
песме су биле оруђе активног учешћа у друштвеним и политичким питањима, те су
изражавали жељу за променом и изградњом бољег света.

Све ове промене у немачкој лирици након 1945. године одражавају сложеност и дубину
суочавања с послератном стварношћу. Песници су били кључни у изражавању колективне
трауме и рефлексији, стварајући дела која су оставила трајни утисак и допринела процесу
обнове и преображаја немачког друштва.

6
4. Песници и њихова дела

Послератна немачка књижевност била је обележена богатством песника и њихових

дела која су истраживала широк спектар тема и стилова. Ови песници су користили
поезију као средство изражавања својих мисли, емоција, али и друштвених, политичких и
филозофских идеја. Њихова дела су представљала гласове који су одјекивали послератном
стварношћу и суочавањем с прошлошћу.

Паул Целан (Paul Celan, 1920-1970) био је један од најзначајнијих песника послератне
Немачке. Рођен у Церноњитзу (данашња Украјина) у јеврејској породици, Целан је
преживео Холокауст и та траума дубоко је обележила његову поезију. Његове песме
карактеришу слојевити симболи, фрагментарност и експресионистички језик. Целан је
често користио језик да би истраживао границе израза и покушао да дочара неизрециво.
Његова најпознатија збирка песама "Todesfuge" (Смртна фуга) сматра се ремек-делом
модерне немачке поезије. Целанова поезија је дубоко рефлексивна, суочавајући се с
траумом Холокауста, губитком идентитета и језиком као средством изражавања.

Ингеборг Бахман (Ingeborg Bachman, 1926-1973) била је истакнута песникиња,

списатељица и интелектуалка. Њено дело се бави широким спектром тема као што су
љубав, политика, насиље и женско искуство. Бахманнова је писала у емотивном и
ангажованом стилу, користећи сложене метафоре и језичке слике. Њене песме истражују
унутарњи свет и суочавање с траумом и губицима. Збирка "Die gestundete Zeit"
(Прокрастинирано време) је позната по својој интроспекцији, дубини и ангажовању.

Гинтер Ајх (Günter Eich, 1907-1972) био је песник, драматичар и писац. Његова поезија је
често била политички ангажована, изражавајући сумње, критику и рефлексију о моралној
одговорности и пост-ратној обнови Немачке. Ајх је користио једноставан језик, снажне
слике и метафоре како би изразио своје идеје. Његова збирка "Abgelegene Gehöfte"
(Удаљене фарме) истражује теме као што су усамљеност, губитак и чежња за
једноставним животом. Ајх поезија је дубоко емотивна и често је конфронтирала читаоце
с моралним и политичким питањима.

Нели Закс ( Nelly Sachs, 1891-1970) била је песникиња која је преживела Холокауст. Њено
дело се бави темама смрти, преживљавања и сећања на Холокауст. Њени стихови су
емотивни, симболични и понекад апстрактни, изражавајући патњу, тугу и трауму жртава.
Збирка "In den Wohnungen des Todes" (У становима смрти) пружа увид у њену дубоку
емотивну и духовну везу с Холокаустом. Нели Закс је добитница Нобелове награде за
књижевност 1966. године.

Ханс Магнус Ензенсбергер (Hans Magnus Enzesberger, рођен 1929) је песник, есејиста и
писац који је имао значајан утицај на послератну немачку књижевност. Његова поезија је
често политички ангажована, критикујући друштвене неправде, моћ и митове.
7
Ензенсбергер користи различите стилове и приступе у својој поезији, од ироније и сатире
до интроспекције и експериментисања са језиком. Збирка "Маусолеум" је позната по
својој критичкој анализи политичке климе и друштва.

Сваки од ових песника је оставио трајан утисак на послератну немачку књижевност

својим изразом, стилом и темама које су истраживали. Њихова дела су се носила са
сложеним питањима, изазовима и траумама тог времена, стварајући дубоку и важну
лирску традицију.

8
5. Тематске карактеристике послератне немачке књижевности

Послератна немачка лирика је била обележена различитим тематским

карактеристикама које су одражавале контекст послератног периода, суочавање с
прошлошћу и траумом Холокауста.

Послератна немачка лирика се бавила наслеђем нацистичког режима и суочавањем с

траумом Холокауста. Песници су истраживали колективну кривицу, кривицу
индивидуалних немачких грађана и морално одговорност за злочине почињене током
Другог светског рата. Ова тема је била средишња у многим песмама, које су се фокусирале
на осећај кривице, тугу, губитак и покушај суочавања с прошлошћу. Послератна немачка
лирика је често истраживала питања идентитета и припадности. Песници су се суочавали
с питањима немачког националног идентитета, прихватања кривице за ратне злочине и
изградње новог друштва. Ова тема је често повезана с интроспекцијом и преиспитивањем
сопственог места у друштву. Песници су се бавили послератним разарањем, како
физичким тако и емоционалним. Осећај губитка, туге и беспомоћности био је чест мотив у
њиховим песмама. Они су истраживали теме попут разарања градова, уништених живота
и губитка вољених особа. И поред тешких тема, послератна немачка лирика је такође
истраживала осећај очаја и истовремено трагање за надом и обновом. Песници су се често
борили с мрачним аспектима прошлости, али су истовремено изражавали наду у бољу
будућност, толеранцију и мир. Послератна немачка лирика је била политички ангажована
и одражавала је друштвене промене и покушај да се изгради демократско друштво након
нацистичке владавине. Песници су се критички осврћали на политичке неправде, моћ и
друштвене неједнакости. Многи су се залагали за људска права, мир и толеранцију.
Експериментација с језиком: Песници послератног периода често су експериментисали с
језиком како би изразили сложене емоције и теме. Користили су иновативне стилистичке
технике, као што су необичне метафоре, фрагментарност, слободни стихови и игра
речима. Ова експериментација с језиком одражавала је потребу да се изрази оно што је
неизрециво и да се пронађе нови начин изражавања. Песници послератног периода су се
суочавали с дилемом између традиције и модерности. С једне стране, били су свесни
богате књижевне традиције немачке поезије, али су истовремено тежили да се изборе с
теретом прошлости и створе нешто ново. Ова напетост између традиционалних и
модерних елемената може се видети у њиховом стилу, темама и приступу песничком
изражавању. Послератна немачка лирика такође је била обележена изражавањем женске
перспективе. Женски песници су истраживали теме попут женског искуства, родних
улога, сексуалности и друштвених неједнакости. Њихове песме су често биле политички
ангажоване и критичке према патријархалном друштву. Ова перспектива је донела нове
тематске и стилистичке иновације у послератну немачку лирику. Песници су се често
бавили питањима идентитета и изградње новог друштва након рата. Они су истраживали
како се индивидуе и друштво могу опоравити, помирити с прошлошћу и створити нову

9
културу. Ова тема је често повезана с идејом колективне одговорности, суочавања с
кривицом и тражења пута ка помирењу и обнови. Послератна немачка лирика је била
инспирисана и утицана другим уметностима, попут сликарства, музике и филма. Песници
су се често позивали на визуелне и аудитивне елементе у својим песмама, стварајући
сликовите описе и користећи ритам и звук језика како би пренели своје идеје и емоције.

Ове тематске карактеристике нису исцрпне, већ представљају неке од најзначајнијих и

упечатљивих аспеката послератне немачке лирике. Песници су кроз своје стваралаштво
покушавали да изразе комплексност послератне стварности, суоче се с прошлошћу и
понуде наду за бољу будућност.

10
6. Стилистичке карактеристике

Послератна немачка лирика обухвата различите стилистичке карактеристике

које су биле присутне у делима песника тог периода. Ево неколико опсирнијих описа тих
стилистичких карактеристика:

Песници су често користили симболе како би изразили своје идеје, емоције и трауме.
Симболи су били дубоко уграђени у њихове песме и имали су вишезначну природу. Кроз
употребу симбола, песници су могли да дотакну сложене теме као што су кривица,
губитак, идентитет и обнова. Фрагментарност је била честа стилистичка карактеристика
послератне немачке лирике. Песници су често користили фрагменте, прекиде и
недовршене мисли како би изразили расцепљеност, трауму и нарушеност која је настала
као последица рата. Ова стилистичка карактеристика је одражавала фрагментарну
природу пост-ратног друштва и унутрашњи свет песника. Многи песници послератног
периода су експериментисали с језиком како би изразили своје идеје и емоције на
оригиналан начин. Користили су иновативне језичке технике, попут игре речима,
необичних метафора, неконвенционалних синтаксних структура и игре звукова.
Експериментални језик је био средство за истраживање граница израза и изазивање
читаоца да се суочи с дубљим значењем песме. Послератни песници су често користили
снажне визуелне слике како би пренели своје идеје и емоције. Кроз описивање сцена,
призора, боја и текстура, песници су стварали сликовите песничке слике које су читаоца
уводиле у њихов унутрашњи свет. Ове визуелне слике су често биле интензивне, емотивне
и понекад контрастне. Песници послератног периода су обраћали посебну пажњу на ритам
и звук језика. Користили су се ритмичким облицима, понављањем, алитерацијом и
асонанцом како би створили музикалност у својим песмама. Ритам и звук су били важни
за стварање атмосфере, наглашавање емоција и повезивање са читаоцем на емотивном
нивоу. Песници су се често окретали интроспекцији, истражујући сопствене емоције,
мисли и унутрашње борбе. Ова интроспективна димензија допринела је аутентичности
песама и омогућила песницима да изразе своје дубоко лично искуство послератног
периода. Поред тешких тема, послератна немачка лирика је често била обележена
употребом ироније и сатире. Песници су користили ове стилистичке фигуре како би
критички осветлили друштвене неправде, политичке структуре и лицемерје. Иронија је
била средство за испитивање и изазивање постојећег стања ствари. Неке песнике
послератне немачке лирике може се описати као постмодернисте. Они су
експериментисали с фрагментарношћу, интертекстуалношћу, цитатима и пародијом.
Постмодерни приступ је био начин за истраживање сложености стварности и разбијање
традиционалних облика и конвенција. Послератна немачка лирика је често била изражајна
и емотивна. Песници су користили снажне емоције као што су туга, очај, љубав, гнев и
нада како би пренели своје унутарње стање. Њихове песме су често биле пуна интензитета
и аутентичних израза емоција. Песници послератног периода су се често ослањали на

11
друге уметности, попут филма, сликарства и музике, како би обогатили своје песничко
изражавање. Ова интердисциплинарна димензија је донела нове перспективе, инспирацију
и стилистичке елементе у послератну немачку лирику.

Ове стилистичке карактеристике доприносе богатству и дубини послератне немачке

лирике, стварајући песничка дела која истражују трауму, суочавање с прошлошћу и
потрагу за обновом на јединствен и емотиван начин.

12
7. Закључак

Послератна немачка лирика представља важан период у историји немачке

књижевности, обликован трауматичним искуством Другог светског рата и суочавањем с
последицама нацистичке идеологије. Кроз своје песничке радове, песници су се суочавали
с колективном кривицом, губицима и траумом, те изражавали потребу за обновом и надом
у бољу будућност. Ова лирика је обележена разноликошћу стилова и приступа. Песници
су користили симболе, фрагментарност, експериментални језик, снажне визуелне слике и
ритам како би изразили своје идеје и емоције. Теме које су се истицали у послератној
немачкој лирици укључују суочавање с прошлошћу, изградњу новог идентитета,
интроспекцију, критику друштвених неправди и иронију. Ова лирика је била одраз
дубоких промена и изазова с којима се немачко друштво суочавало у послератном
периоду. Песници су пружали глас жртвама, суочавали се с колективном одговорношћу и
трагали за путем ка помирењу. Такође су истраживали нове форме изражавања, користећи
се интердисциплинарним приступом и постмодерним техникама. Послератна немачка
лирика је створила дубоко емотивне, рефлексивне и критичке песничке радове који су
пружали простор за исказивање трауме, суочавање с прошлошћу и наду у обнову. Ова
лирика је оставила трајан утицај на немачку књижевност и допринела развоју савремене
књижевне сцене. Кроз проучавање песника и њихових дела, као и тематских
карактеристика послератне немачке лирике, схватамо комплексност и дубину овог
периода и његову важност у разумевању и суочавању с историјским догађајима.
Послератна немачка лирика нас подсећа на снагу уметности да изрази и осветли тамна
места људског искуства и да отвори пут ка изградњи боље будућности.

13
8. Литература

1. Büscher, Hartmut. "Nachkriegsliteratur: Deutsche Literatur 1945-1962." Beck, 2011.

14