1. Kako se dele standardna ispitivanja po svrsi ispitivanja? Navedi primer za svaku vrstu.

-Standardna ispitivanja se dele na prethodna, kontrolna i naknadna ispitivanja.

-Prethodno ispitivanje-kontrola svojstva očvrslog betona.
-Kontrolno ispitivanje-kontrola materijala koji se ugrađuju u objekat
-Naknadno ispitivanje-vađenje cilindara (kernova) iz betona/vađenje starih opeka iz
zidova.

2. Od kojih sila zavisi agregatno stanje materijala? Šta je karakteristično za čvrsto

agregatno stanje?
-Agregatno stanje materijala zavisi od intenziteta međumolekularnih sila.
-Čvrsto agregatno stanje karakteriše melo rastojanje između molekula i jake
međumolekularne sile.

3. Koje vrste zapreminskih masa postoje kod rastresitih materijala? Napiši definiciju za
jednu vrstu zapreminske mase po sopstvenom izboru.
-Zapreminska masa samih zrna, zapreminska masa u rastresitom stanju i zapreminska
masa u zbijenom stanju.
-Zapreminska masa u rastresitom stanju odgovara prirodnom stanju materijala, odnosno
obuhvaćene su i pore između zrna.

4. Napiši definicije za hemijski, mineraloški i fazni sastav materijala.

-Hemijski sastav omogućava ocenu trajnosti, mehaničkih karakteristika, otpornosti na
povišenim temperaturama i dr.
-Mineraloški sastav pokazuje koji minerali i u kojim količinama ulaze u sastav nekog
materijala, važan je kod prirodnih stenskih materijala i mineralnih veziva.
-Fazni sastav definiše prisustvo faza-čvrste, tečne i gasovite u materijalu.

5. Zaokruži tačan odgovor:

v) Veća zapreminska masa podrazumeva da će materijal imati manju poroznost,
koeficijent toplotne provodljivosti i veće čvrstoće.

6. Odrediti zapreminsku masu maltera, ako je masa uzorka m=460.80g, a uzorak je

prizma stranica: a=b=4cm i d=16cm. Zatim sračunaj koliko je teška obloga od tog
maltera, debljine 3cm, na fasadi jedne jednospratne zgrade, visine H=7m, dužine
L=16m i širine B=7m. Zgrada ima dva ulaza dimenzija: 2.2mx1.5m i 2.0mx1.0m i 12 istih
prozora, dimenzija 1.6mx1.4m i svetlarnik 3mx3m.
γz=?
m=460.80g
V=a·b·d=4·4·16=256cm3
γz= = =1.8g/cm3
 7. Napiši definicije otvorenih i zatvorenih pora. Kako se određuje ukupna poroznost
nekog materijala?
-Otvorene pore mogu biti međusobno povezane i povezane sa spoljašnjom sredinom.
-Zatvorene pore nisu međusobno povezane niti su povezane sa spoljašnjom sredinom.
-Ukupna poroznost nekog materijala se izračunava prema obrascu
p= ·100= ·100 (%)

8. Ispod svakog materijala upiši vrstu mikrostrukture/makrostrukture koju taj materijal

ima.
Metal Beton Staklo Kamena vuna Opeka od
pečene gline
kristalna konglomerastična amorfna vlaknasta porozna
mikrostruktura makrostruktura mikrostruktura makrostruktura makrostruktura

9. Odredi količinu vodene pare, g, koja se kreće kroz spoljašnji zid, ako je poznato:
-I sloj-unutrašnji sloj, produženi malter dpm=3cm, μpm=15
-II sloj-šuplji blok od tankog betona dbe=20cm, μbe=60
-III sloj-EPS dEPS=10cm, μEPS=65
-IV sloj-spoljašnji sloj, fasadni malter dfm=1cm, μfm=50
-ti=20oC, φi=65%, te=-5oC, φe=90%, pi’=2.337kPa, pe’=0.401kPa

I sloj-d1=3cm=0.03m, μ1=15, r1=d1·μ1=0.03·15=0.45m

II sloj-d2=20cm=0.2m, μ2=60, r2=d2·μ2=0.2·60=12m
III sloj-d3=10cm=0.1m, μ3=65, r3=d3·μ3=0.1·65=6.5m
IV sloj-d4=1cm=0.01m, μ4=50, r4=d4·μ4=0.01·50=0.5m
ru=Ʃri=r1+r2+r3+r4=0.45+12+6.5+0.5=19.45m
pi=φi·pi’= ·2.337=1.519kPa
pe=φe·pe’= ·0.401=0.361kPa
g=0.625· =0.625· =0.059 g/m2h

10. Kako se gorivi materijali klasifikuju prema zapaljivosti? Definiši jednu grupu
materijala po sopstvenom izboru i navedi koji građevinski materijali pripadaju toj grupi.
-Teško zapaljivi građevinski materijali (B1), normalno zapaljivi građevinski materijali (B2),
lako zapaljivi građevinski materijali (B3).
-Normalno zapaljivi građevinski materijali su materijali čije sagorevanje nastavlja i nakon
uklanjanja toplotnog izvora i širi se u svim pravcima do potpunog uništenja materijala.
-Drvo i drveni proizvodi debljine veće od 2mm, normirani pokrovi, normirane podne
obloge.
11. Na slici je prikazan jedan karakterističan dijagram difuzije vodene pare. Označi
smerove kretanja vodene pare. U kom period u toku godine se može pojaviti ovakav
oblik dijagrama u fasadnom zidu i koju fizičku pojavu prikazuje? Napiši odgovarajući
obrazac.

Proračun isušenja kondenzacije.

Pojava je karakteristična za letnji period, za slučaj kada je
prethodila kondenzacija u zoni.
Količina vodene pare koja izlazi iz konstrukcije, određuje se
pomoću izraza
𝑃′ 𝑘 𝑃𝑖 𝑃′ 𝑘 𝑃𝑒
g=0.625· 𝑟′
+0.625· 𝑟′′
(g/m 2h)

12. Odredi za koliko će se promeniti dimenzije i površina zida usled promene

temperature. Dimenzije zida, lo=20m i ho=6m su izmerene na temperature 10oC, a nova
temperature zida je 40oC. Zid je napravljen od homogenog materijala čiji je
αT=1.0mm/m za 100oC.
l0=20m
h0=6m
t0=100C ∆t=t0-t1=40-10=300C
1. površina F0=l o·h0=20·6=120m2
2. ∆l=l0·∆t· =20·30· =6mm=0.006m l=l0+∆l=20+0.006=20.006m
3. ∆h=h0·∆t· =6·30· =1.8mm=0.0018m
4.P=l·h=20.006·6.0018=120.07m 2 h=h0+∆h=6+0.0018=6.0018m

13. Opiši pojavu prikazanu na slikama.

Na slici je prikazano kapilarno upijanje vode koje se odvija pod
posebnim fizičkim zakonima. Kapilarnost je sposobnost nekog
materijala da upije neku tečnost prodiranjem i upijanjem neke
tečnosti u pore i šupljine materijala. U kapilarima, cevima
malog poluprečnika (<1mm) tečnost se ne ponaša po
zakonima o spojenim stubovima, već se u njima tečnost nalazi i
iznad nivoa slobodne tećnosti. To je zakon po kom je za istu
tečnost visina penjanju u kapilarnoj cevi obrnuto
proporcionalna prečniku te cevi.
14. Difuzija vodene pare je:
b)kretanje molekula vodene pare kroz slojeve građevinskih konstrukcija od većeg
pritiska zasićenja vodene pare ka manjem.

15. Kako se kreće toplota? Kako se prenosi toplota? Kako se toplota kreće strujanjem?
-Toplota se kreće od toplijeg tela ka hladnijem telu, odnosno od više prema nižoj
temperaturi.
-Toplota se prenosi zračenjem (radijacijom), strujanjem (konvekcijom) i provođenjem
(kondukcijom).
-Strujanje (konvekcija) se ostvaruje kretanjem molekula, pri čemu molekuli predaju svoju
toplotnu energiju drugim molekulima.

16. Napiši obrazac za određivanje upijanja vode. Koji postupci se mogu koristiti za
ispitivanje upijanja vode poroznih materijala?
U= ·100 %
-Upijanje postupnim potapanjem, kapilarno upijanje, potpuno potapanje, prelivanje
vodom, postupak upijanja pod pritiskom, postupak upijanja kuvanjem.

17. Definiši pojmove: čvrstoća materijala, deformacija, duktilnost materijala.

-Čvrstoća materijala-sposobnost materijala da se suprotstavi unutrašnjim naponima, tj.
deformacijama i lomu koji se u materijalu javljaju kada na njega deluju spoljne sile ili
drugi činioci.
-Deformacija-podrazumeva se promena dimenzija ili oblika nekog elementa pri
delovanju spoljnih sila ili drugih činioca.
-Duktilnost materijala-odnos dilatacije pri maksimalnom naponu koji materijal može da
izdrži i dilatacije na granici velikih izduženja.

18. Definiši pojam “napon u materijalu”. Koje vrste napona postoje? Skiciraj pravac
delovanja sile za ovakvu vrstu napona.
-Napon u materijalu je unutrašnja sila sračunata na jedinicu površine preseka u kome
sila deluje.
-Postoje normalni napon i tangencijalni napon.
19. Kako se materijali dele prema načinu na koji se deformišu pri opterećenju? Napiši
odgovarajuće definicije?
-Žilavi materijali su oni materijali kod kojih su uočljive značajne deformacije pre nego što
dođe do loma.
-Krti materijali su oni materijali kod kojih do loma dolazi naglo, bez znatnoh prethodnih
deformacija.

20. Definiši i skiciraj koji slučajevi postoje kada se razmatra pojava

kvašenja/nekvašenja materijala.
-Slučaj A-I-materijal zatvorene poroznosti i
voda kvasi materijal, vodena kap se razliva
u tanak film po površini materijala, ali ne
može da prodre u njega.
-Slučaj A-II-materijal otvorene poroznosti i
voda kvasi materijal, kada se radi o
mineralima koje voda kvasi, vodena kap se
prvo raširi, a zatim nestane sa površine usled
kapilarne poroznosti.

-Slučaj B-I-materijal zatvorene poroznosi i

voda ne kvasi materijal, vodena kap koja
padne na ovakav materijal zadržava svoj
oblik ili se eventualno malo spoljošti ako je
veća.
-Slučaj B-II-materijal otvorene poroznosti i
voda ne kvasi materijal, zbog hidrofobnih
premaza neće doći do kvašenja materijala,
odnosno kapi koje su zadržale svoj oblik ili su
se malo spljoštile i neće prodreti u materijal.