Vojna neutralnost Srbije

Odlukom Narodne skupštine, Srbija je donela „odluku o

proglašavanju vojne neutralnosti.

U međuvremenu NATO je cementirao globalni uticaj kao većinske i

najjače vojno-političke formacije koja se širi i na zemlje, koje u vreme

donošenja Rezolucije, I to na zemlje, koje se nalaze u najbližem susedstvu

Srbije, tako da je ona postala država u potpunosti teritorijalno i vojno

okružena članicama NATOa. Albanija i Hrvatska sa statusom

punopravnog člana u NATO priključile 2009. godine a Crna Gora u junu

2017. U februaru 2024 potpisan je Protokol o prijemu Severne

Makedonije u NATO, koji je do sada ratifikovan u šest parlamenata

evropskih država članica alijanse. Dakle, jasno je da geopolitičke i

spoljnopolitičke okolnosti u poslednjih deset godina signaliziraju da je

vreme da se u Srbiji otpočne ozbiljna politička debata o održivosti

koncepta vojne neutralnosti i njegovim prednostima i nedostacima,

odnosno uopšte o njegovoj političkoj validnosti u izmenjenim političkim i

vojnim okolnostima, pre svega kako je napomenuto onim na Balkanu.

Srbija je istrajna u svojim vojnim i spoljno političkim aktivnostima

na statusu vojne neutralnosti, I to je ograničava u realizaciji nacionalnih

interesa. Važeće strategije, i nacionalne bezbednosti i odbrane, donete su u

ondašnjem kontekstu spoljne politike sa ciljem nastajanja hijerarhije.

2009. godine su usvojene Strategija nacionalne bezbednosti Srbije i

Strategija odbrane, a 2015. godine se prosirila saradnja Srbije I NATOa.

Bitno je da se naglasi da je u Strategiji nacionalne bezbednosti navedeno

da je „protivpravno jednostano proglašena nezavisnost Kosova.