Osnovni pojmovi berzanske terminologije

AKCIJA - hartija od vrednosti koja označava udeo u kapitalu kompanije (akcionarskom društvu). Ubraja se u vlasničke
hartije od vrednosti, jer imaocu akcije daje svojstvo suvlasnika u kompaniji. Kao i svaka imovina, ova hartija se stiče
kupovinom, a otuđuje prodajom. Po osnovu vlasništva nad kapitalom kompanije akcionar odgovara za obaveze kompanije,
ali samo akcijama koje poseduje, a ima pravo na dobit - dividendu (srazmeran deo ostvarene dobiti kompanije), ostatak
likvidacione, odnosno stečajne mase, kao i pravo prečeg upisa u slučaju nove emisije akcija, srazmerno broju akcija koje
poseduju danom donošenja odluke o izdavanju novih akcija.

a) Obične akcije - vrsta akcije koja svom vlasniku daje pravo upravljanja, pravo na učešće u dobiti i pravo na deo
likvidacione, odnosno stečajne mase u procesu likvidacije ili stečaja kompanije, nakon izmirenja svih obaveza kompanije.
Ovo je najčešće izdavana vrsta akcija.

b) Prioritetne ili povlašćene akcije - vrsta akcije koja svom vlasniku ne daje pravo na upravljanje (ni direktno ni preko
ovlašćenja), ali daje mogućnost da u raspodeli dobiti dobija određeni procenat (definisan pri emisiji akcija) i to pre akcionara
koji su vlasnici običnih akcija. Ako kompanija nije ostvarila dobit, vlasnici prioritetnih akcija svoje pravo ostvaruju u godini u
kojoj kompanija ostvari dobit i to tako što im se isplate sve neisplaćene dividende iz prethodnih godina, dividenda za tekuću
godinu, a tek nakon toga se isplaćuje dividenda vlasnicima običnih akcija i to samo za tekuću godinu, obzirom da oni
nemaju pravo na isplatu dividende u godinama kada kompanija ostvari gubitak.

BEOGRADSKA BERZA - institucija koja organizuje trgovanje finansijskim instrumentima. U okviru ovih aktivnosti
Beogradska berza, u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala, određuje i sprovodi uslove pod kojima se investiciona društva
primaju u članstvo Berze, kao i uslove pod kojima se finansijski instrumenti uključuju u trgovanje, povezuje kupce i
prodavce finansijskih instrumenata u cilju obavljanja trgovanja, obavlja nadzor nad tržištem u cilju sprečavanja zloupotreba,
objavljuje i čuva sve relevantne podatke koji se odnose na trgovanje finansijskim instrumentima, sprovodi odgovarajuće
procedure za pokretanje disciplinskih postupaka protiv investicionih društava i ovlašćenih fizičkih lica u investicionim
društvima koja imaju status člana Berze, itd. Takođe, Beogradska berza ima aktivnu ulogu u unapređenju, promociji i
razvoju tržišta kapitala u Srbiji, edukaciji investitora i drugih učesnika na tržištu.

BLOK TRGOVANJE - blok transakcija čiji je predmet hartija od vrednosti kojom se trguje na regulisanom tržištu ili MTP
BELEX, a koja je zaključena tokom berzanskog sastanka van metode preovlađujuće cene ili metode kontinuiranog trgovanja,
u bilateralnom odnosu jednog kupca i jednog prodavca, a prema uslovima propisanim Pravilima poslovanja Beogradske
berze.

BERZANSKI SASTANAK - vreme u kome se organizuju pojedinačni berzanski sastanci u okviru regulisanog tržišta i MTP
BELEX.

BELEXFIX- jedinstveni informacioni sistem Beogradske berze - platforma za daljinsko trgovanje, zasnovan na komunikaciji
sa njegovim korisnicima putem FIX protokola.

BELEX FIXAPI MODUL - programski modul Berze kojim se omogućava direktno elektronsko povezivanje BELEXFIX
sistema i korisničke aplikacije Korisnika, radi korišćenja FIXAPI servisa.

BROKER - termin koji se koristi za pravna i fizička lica, zaposlena u brokersko-dilerskim društvima, koja neposredno
obavljaju poslove trgovanja hartijama od vrednosti uz posebnu licencu i dozvolu nadležnih institucija (Komisije i Beogradske
berze).

BERZANSKI INDEKS - posebno odabrana grupa akcija (tzv. indeksna korpa) i njegova osnovna uloga jeste da
jednoznačno iskaže smer i intenzitet kretanja vrednosti akcija koje čine indeks. Kao takav, berzanski indeks investitorima
omogućava svojevrsnu orijentaciju u pogledu tržišnih kretanja na delu tržišta na koji se indeks odnosi. Prvi berzanski indeksi
datiraju još sa kraja XIX veka, kada je američki novinar Charles Dow kreirao jedan od prvih indeksa američkog tržišta
kapitala Dow Jones Industrial Average - DJIA, koji je i danas jedan od najpoznatijih i najpopularnijih svetskih indeksa. Pored
DJIA, fokus svetske investicione javnosti je svakodnevno usmeren i na američki indeks S&P500, indeks Londonske berze
FTSE 100, indeks berze u Tokiju NIKKEI 225, Pariske berze CAC itd.
Kao i sve berze u svetu, i Beogradska berza ima svoje indeksne pokazatelje. U ovom trenutku, Beogradska berza računa i
objavljuje podatke za dva berzanska indeksa - BELEX15 i BELEXline.

BELEX15 predstavlja indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi. Namena indeksa jeste da meri promene cena
najlikvidnijih akcija na domaćem tržištu kapitala. Indeks je ponderisan tržišnom kapitalizacijom i izračunava se svakodnevno,
u realnom vremenu. Učešće pojedinačne kompanije ograničeno je na 20 odsto (u smislu vrednosti kapitalizacije).

BELEXline predstavlja opšti indeks akcija Beogradske berze čija je osnovna namena da što približnije opiše ukupna tržišna
kretanja na Beogradskoj berzi. BELEXline je takođe ponderisan tržišnom kapitalizacijom, a učešće pojedinačne kompanije
ograničeno je na 10 odsto.

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD
različitih vrsta hartija od vrednosti, otvaranje računa hartija
prenošenje hartija od vrednosti sa računa prethodnog na račun
od vrednosti kao što je npr. pravo zaloge i druga prava, kao i
sredstava.
VREDNOSTI - institucija u kojoj se obavlja registracija
od vrednosti i novčanih računa za fizička i pravna lica,
novog vlasnika, registrovanje prava trećih lica na hartijama
poslovi kliringa i saldiranja, hartija od vrednosti i novčanih

Vlasništvo nad pojedinačnim hartijama od vrednosti, građana i svih drugih učesnika na srpskom tržištu kapitala, evidentirano
je na njihovim vlasničkim računima u Centralnom registru. Na internet prezentaciji Centralnog registra može se videti
vlasnička struktura svih javnih društava u Srbiji, kao i druge informacije vezane za ovu oblast. Prenos vlasništva sa računa
prodavca na račun kupca hartija od vrednosti u Centralnom registru obavlja se, između ostalog, i na osnovu trgovanja
obavljenih na Berzi.

CFI kod (Classification of Financial instruments) -međunarodna identifikaciona oznaka hartije od vrednosti. CFI kod
određuje vrstu hartija od vrednosti.

ČLAN BERZE - pravno lice - investiciono društvo (brokersko-dilersko društvo ili ovlašćena banka), koje je pored uslova
utvrđenih Zakonom o tržištu kapitala i podzakonskih akata Komisije za hartije od vrednosti, ispunilo i uslove utvrđene
Pravilima Berze za prijem u članstvo. Građani trgovanje na Berzi mogu obavljati isključivo preko članova Berze.

DEPO RAČUN HARTIJA OD VREDNOSTI - vrsta računa na kojem se vode hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti ne
postoje fizički nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi akcionara Centralnog registra. Jedno lice može da poseduje veći
broj različitih hartija od vrednosti koje se vode na njegovom računu. Hartije koje želi da proda, nalogom za prenos, koji daje
brokeru, »rezervišu« se na trgovačkom računu kako bi se, nakon trgovanja na Berzi i prenosa novca na novčani račun
prodavca, neometano prenele novom vlasniku. Na ovaj način svi učesnici u trgovanju su zaštićeni, ne može se dogoditi da
neko prodaje ono što nema ili da ne preda prodato. Takođe, novac kupca hartije od vrednosti je pre trgovanja obezbeđen
na posebnom računu u banci i Centralni registar kontroliše prenos na račun prodavca nakon trgovanja na Berzi.

DIVIDENDA - deo dobiti kompanije koji se isplaćuje akcionarima, i čiji iznos za svakog pojedinačnog akcionara zavisi od
visine ukupne dobiti kompanije koju skupština akcionara opredeli za podelu akcionarima, kao i broja akcija koje poseduje
pojedinačni akcionar. Dividenda se može isplatiti u novcu ili dodelom novog broja akcija, o čemu takođe odlučuje skupština
akcionara.

U raspodeli dividende učestvuju samo oni akcionari kompanije koji su vlasnici akcija na dan dividende - datum na koji će
se vršiti presek knjige akcionara, prema odluci skupštine akcionara. Svi oni koji su naknadno postali akcionari kompanije ne
učestvuju u raspodeli dividende za prethodnu godinu. Prihodi od dividende se oporezuju, prema Zakonu o porezu na
dohodak građana.

FIX PROTOKOL (Financial Information eXchange Protokol) - tehnička specifikacija za elektronsku razmenu poruka koje se
odnose na trgovanje hartijama od vrednosti, a može se definisati kao specifikacija skupa poruka razvijena kroz saradnju
banaka, brokera, berzi, industrijskih asocijacija, institucionalizovanih investitora i softverskih kompanija iz celog sveta.

FOND ZA ZAŠTITU INVESTITORA - fond čija je svrha zaštita investitora čija su sredstva ili finansijski instrumenti izloženi
riziku u slučaju stečaja investicionog društva, kreditne institucije ili društva za upravljanje u Srbiji. Investiciona društva,
kreditne institucjie i društva za upravljanje, u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala, su u obavezi da budu članovi ovog
Fonda i redovno uplaćuju odgovarajuće doprinose, koji se potom, zajedno sa drugim sredstvima Fonda koriste za
obeštećenje investitora.
FREE-FLOAT TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA - metod obračunavanja dela vrednosti određene kompanije, koji se zasniva na
određivanju vrednosti akcija kojima redovno može da se trguje na organizovanom tržištu. To zapravo znači da se iz ukupne
kapitalizacije kompanije, koja se dobija kao proizvod poslednje tržišne cene i broja emitovanih akcija izdavaoca, izostavlja
vrednost akcija koje se nalaze u vlasništvu onih akcionara za koje se ne očekuje da će u narednom periodu biti aktivni na
strani prodaje. U tu kategoriju najčešće spadaju akcije koje se nalaze u vlasništvu države i državnih institucija, strateških
partnera, menadžmenta kompanije i ostalih akcionara sa značajnim učešćem. Iako ne postoji tačno definisana vrednost
značajnog učešća obično se određuje procentualno učešće preko kojeg se određeni investitor tretira kao dugoročni. Svetska
praksa obično u ovu grupu svrstava investitore sa učešćem u vlasništvu od preko pet ili deset procenata. Pored
sagledavanja realnog investicionog potencijala, najznačajniju primenu free-float tržišna kapitalizacija je našla u procesu
izračunavanja indeksa, jer se pomoću nje određuje učešće, odnosno uticaj pojedinačne hartije iz indeksne korpe na kretanje
vrednosti indeksa.

INDIKATIVNA CENA - preovlađujuća cena, utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku - kod metode preovlađujuće
cene, odnosno cena na zatvaranju, utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku - kod metode kontinuiranog trgovanja. U
odnosu na indikativnu cenu se utvrđuje zona fluktuacije za naredni berzanski sastanak. Indikativna cena za prvo trgovanje
utvrđuje se u visini obračunske vrednosti akcije ili cene kojom se ugovorom o prodaji kapitala u procesu privatizacije kupac
obavezao na minimalnu otkupnu cenu akcija itd.

INFORMATOR O IZDAVAOCU - za izdavaoce čijim se hartijama od vrednosti trguje na Beogradskoj berzi, u skladu sa
Pravilima poslovanja, postoji obaveza objavljivanja Informatora, koji predstavlja dokument o osnovnim podacima o
izdavaocu i hartijama od vrednosti koje su uključene na tržišta Berze. Na osnovu berzanskog Informatora potencijalni
investitori se mogu upoznati sa osnovnim podacima o kompaniji, poslednjim bilansima stanja i uspeha, imovinom izdavaoca,
ali i obavezama i realnim teretima na imovini izdavaoca. Informatori o izdavaocima objavljuju se na internet stranicama
Beogradske berze, a ažuriraju se najmanje jedanput godišnje, po potrebi i češće, ukoliko dođe do izmena ključnih podataka
objavljenih u ovom dokumentu. Informator potpisuje i overava uprava kompanije, i time preuzima odgovornost za istinitost i
tačnost objavljenih podataka.

INSAJDERSKE INFORMACIJE - informacije o tačno određenim činjenicama koje nisu javno objavljene, odnose se
direktno ili indirektno na jednog ili više izdavalaca hartija od vrednosti ili na jednu ili više hartija od vrednosti, a koje bi, da
su javno objavljene, verovatno imale značajan uticaj na cenu tih hartija od vrednosti ili na cenu izvedenih finanijskih
instrumenata. Značajan uticaj postoji ako bi razumni ulagač verovatno uzeo u obzir takvu informaciju kao deo osnove za
donošenje svojih investicionih odluka.

INVESTICIONA DRUŠTVA - privredna društva koja u okviru poslovanja drugim učesnicima na tržištu pružaju investicione
usluge ili se profesionalno bave investicionim aktivnostima. U investicione usluge spadaju: prijem i prenos naloga klijenata
koji se odnose na prodaju i kupovinu finansijskih instrumenata, izvršenje naloga kupovine i prodaje hartija od vrednosti za
račun klijenta, trgovanje za sopstveni račun, upravljanje portfoliom, investiciono savetovanje, ali i pružanje pokroviteljstva u
vezi sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa, istraživanje i finansijska analiza u oblasti
investiranja ili drugi oblici opštih preporuka u vezi sa transakcijama finansijskim instrumentima i druge usluge definisane
Zakonom.

U investiciona društva, pored ostalih, spadaju:

- brokersko-dilerska društva koja građanima i drugim subjektima pružaju prethodno navedene investicione usluge i

- ovlašćene banke koje predstavljaju organizacione jedinice kreditnih institucija i klijentima pružaju investicione usluge.

INVESTICIONI SAVETNIK - pored brokera, koji su zaposleni u brokersko-dilerskim društvima i ovlašćenim bankama, i
koji građanima pružaju usluge izvršenja naloga kupovine i prodaje hartija od vrednosti, u okviru ovih institucija mogu
poslovati i investicioni savetnici. Investicioni savetnici građanima i drugim zainteresovanim pružaju usluge obaveštavanja o
stanju na tržištu hartija od vrednosti i davanja saveta u vezi kupovine, odnosno prodaje određenih hartija od vrednosti,
obavljanje tehničke, fundamentalne i druge analize, kao i druge poslove. Usluge investicionog savetovanja se uređuju
ugovorom između klijenta i investicionog društva.

INVESTITORI - fizička ili pravna lica koja svoja slobodna finansijska sredstva ulažu u hartije od vrednosti ili neku drugu
vrstu finansijske aktive. Privatni, odnosno »mali« investitori na Berzi su fizička lica koja svoju štednju investiraju u akcije i
druge hartije od vrednosti, uključujući tu i sve građane Srbije koji su po osnovu procesa privatizacije postali vlasnici akcija,
odnosno akcionari domaćih kompanija. Razlikujemo i tzv. kvalifikovane investitore u koje, između ostalih, ubrajamo
investiciona društva, investicione i penzione fondove i društva za upravljanje, ali i fizička lica koja ostvaruju značajna
investiranja na tržištu kapitala.

INVESTICIONI FOND - institucija kolektivnog investiranja u koji pojedinačni investitori ulažu sredstva, sa ciljem
ostvarenja prihoda i smanjenja rizika. Umesto da građani sami analiziraju poslovanje kompanija na Berzi i pojedinačno ulažu
svoja sredstva u akcije različitih kompanija, ulaganjem u izabrane investicione fondove ostvaruje se disperzija rizika uz niže
troškove investiranja. Imovinom investicionih fondova upravljaju portfolio menadžeri.

ISIN broj (International Securities Identification Number) - jedinstven međunarodni identifikacioni broj hartije. Sastoji se
od kombinacije niza slovnih znakova i brojeva.

INICIJALNA JAVNA PONUDA (IPO) - prvi izlazak akcija na primarno tržište kapitala. Kroz postupak IPO-a akcije se nude
investicionoj javnosti, odnosno zainteresovanim investitorima, a kompanija time pribavlja dodatni kapital za razvoj
poslovanja.

Inicijalna javna ponuda, odnosno primarna emisija akcija, predstavlja prilično složen i zahtevan proces, stoga se izdavaoci
najčešće oslanjaju na usluge investicione banke koja odrađuje celokupan posao, od ideje do realizacije primarne emisije
akcija. Investiciona banka nastupa u ulozi potpisnika emisije, tzv. Underwriter-a, i obavezuje se na otkup akcija od
izdavaoca po dogovorenoj ceni, ili se, pak, obavezuje da će otkupiti sve akcije neprodate investitorima na tržištu.

IZDAVAOCI FINANSIJSKIH INSTRUMENATA - institucije koje dodatne potrebe za kapitalom realizuju putem tržišta
kapitala. U tom smislu akcionarska društva, ali i druga privredna društva, država, organi lokalne samouprave itd. mogu
emitovati različite vrste finansijskih instrumenata. Iz ugla Beogradske berze, izdavalac je svako pravno lice koje je izdalo
finansijske instrumente, za koje se organizuje trgovanje na regulisanom tržištu ili MTP BELEX.

JAVNA PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI - svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i putem bilo kog sredstva, a koje
daje dovoljno podataka o uslovima ponude i o hartijama od vrednosti iz ponude, tako da se investitoru omogući donošenje
odluke o kupovini ili upisu ovih hartija od vrednosti, a javnom ponudom se smatra i ponuda i prodaja hartija od vrednosti
preko finansijskih posrednika, odnosno pokrovitelja i agenta.

JAVNO DRUŠTVO - izdavalac hartija od vrednosti koji ispunjava bar jedan od sledećih uslova:

a) uspešno je izvršilo javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija za
hartije od vrednosti;

b) čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici Srbiji;

KOMISIJA ZA LISTING - obavlja poslove koji se odnose na postupak prijema hartija od vrednosti na listinge Berze u
okviru regulisnog tržišta, privremenu obustavu trgovanja hartijama od vrednosti, kao i isključenja hartija od vrednosti sa
listinga Berze, ali i druge poslove utvrđene Statutom i Pravilnikom o listingu.

KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI - nezavisna i samostalna institucija Republike Srbije, koja ima nadležnost nad
svim učesnicima na tržištu kapitala. U okviru nadležnosti Komisija za hartije od vrednosti donosi podzakonska i ostala akta
koja se odnose na tržište kapitala i kojima se reguliše poslovanje i organizovanje ostalih učesnika na tržištu, daje dozvolu za
rad drugim učesnicima na tržištu, organizuje nastavu i polaganje ispita i izdaje dozvolu za obavljanje poslova brokera,
portfolio menadžera i investicionog savetnika, odobrava objavljivanje prospekta za javnu ponudu finansijskih instrumenata,
odobrava uključenja finansijskih instrumenata u trgovanje, obavlja nadzor nad učesnicima u trgovanju, organizuje,
preduzima i kontroliše sprovođenje mera i sankcija kojima se obezbeđuje zakonito, pravično, uređeno i efikasno
funkcionisanje tržišta u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu i zaštite investitora, itd.

Jedna od najznačajnijih funkcija Komisije za hartije od vrednosti svakako je obezbeđivanje zakonitog funkcionisanja tržišta
hartija od vrednosti, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tržišta.

KLIRING I SALDIRANJE - postupci u Centralnom registru posle zaključenja transakcije na Berzi. Kliring je utvrđivanje
obaveza i potraživanja po osnovu hartija od vrednosti i novčanih sredstava između učesnika na organizovanom tržištu, a u
vezi poslova sa hartijama od vrednosti. Saldiranje je izvršenje obaveza između učesnika na finansijskom tržištu prenosom
hartija od vrednosti i novčanih sredstava po osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti.
MARKET MEJKER - član Berze koji je ispunio Zakonom propisane uslove i koji je sa Berzom zaključio ugovor o market
mejkingu kojim se obavezuje da na kontinuiranoj osnovi i za sopstveni račun, ispostavlja naloge kupovine i naloge prodaje
za hartije od vrednosti na koje se ugovor odnosi. Market mejkeri su neizostavni učesnici u trgovanju na razvijenim svetskim
berzama, a od 2008. godine i Beogradska berza na svojoj listi ima nekoliko brokersko-dilerskih društava koji obavljaju i ove
poslove.

Market mejkeri se od ostalih učesnika u trgovini (brokera i dilera) razlikuju po tome što istovremeno ispostavljaju kupovne i
prodajne dilerske naloge, za određenu hartiju, u kontinuiranom trgovanju, utvrđenu posebnim ugovorom o market
mejkingu. Na nekim tržištima nazivaju se i specijalistima, a mogu se uporediti sa trgovcima devizama, koji za istu valutu
daju dvostruku kotaciju - kupovni i prodajni kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju određenom hartijom od vrednosti
za koju imaju dozvolu, ispostavljajući, takođe, dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.

Istovremenim prisustvom na prodajnoj i kupovnoj strani tržišta, market mejkeri sprečavaju situacije u kojima bi potencijalni
kupac, odnosno prodavac bio usamljen na jednoj od trgovačkih strana. Posledično, market mejkeri doprinose povećanju
frekventnosti trgovanja i prometa na određenoj hartiji, ali i celokupnom tržištu Berze.

Osnovni izvor zarade market mejkera jeste razlika između kupovne i prodajne cene, tzv. spread (raspon cene).

MULTILATERALNA TRGOVAČKA PLATFORMA (Multilateral Trading Facility - MTF) - posebna vrsta tržišta koje
omogućava i olakšava trgovinu finansijskim instrumentima između više učesnika. Osnovna razlika MTP u odnosu na
regulisano tržište ogleda se u liberalnijem pristupu prilikom definisanja uslova za uključenje finansijskih instrumenata u
trgovanje, i, kao takav, predstavlja mesto na kome se praktično trguje instrumentima koji ne ispunjavaju uslove za
uključenje na regulisano tržište.

Platforme su najčešće elektronske, a njima upravljaju ovlašćeni tržišni operatori (najčešće berze) ili veće investicione banke.
Nalozi se, kao i kod klasične berze, ispostavljaju elektronski, a za njihovo uparivanje koristi se softverski sistem. Ukoliko je
operator MTP berza, njena pravila se odnose i na trgovanje na MTP.

NALOG ZA TRGOVANJE - formalni, pisani dokument kojim klijent kupac i/ili klijent prodavac daje svom brokeru nalog za
kupovinu, odnosno prodaju konkretne hartije od vrednosti. Broker naloge svojih klijenata iznosi na Berzu, u skladu sa
instrukcijama označenim u nalogu.

OBVEZNICA - hartija od vrednosti koju pravno lice izdaje radi pozajmljivanja novčanih sredstava na određeni rok i zbog
toga se ubraja u dužničke hartije od vrednosti. Vlasniku obveznice pripada kamata utvrđena odlukom o izdavanju, a u roku
dospeća vraća se uložen iznos. Po svojoj ročnosti mogu biti kratkoročne (do godinu dana), srednjeročne koje dospevaju na
naplatu u periodu od dve do četiri godine i dugoročne (preko jedne godine). Kao i akcije, obveznice mogu biti predmet
trgovine na tržištu hartija od vrednosti, poklona i ostavine. Postoji više vrsta obveznica. Izdavaoci obveznica mogu biti
država, kompanije, banke, organi lokalne samouprave i druge finansijske organizacije.

POKROVITELJ EMISIJE - investiciono društvo koje ima obavezu otkupa emisije finansijskih instrumenata na čijem
pokroviteljstvu je angažovano, dok su agenti, u smislu Zakona o tržištu kapitala, investiciona društva koja vrše usluge u vezi
sa ponudom i prodajom finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa.

PORTFOLIO MENADŽER - lice koje poseduje odgovarajuću licencu Komisije za hartije od vrednosti za poslove upravljanja
finansijskim instrumentima za račun klijenata, odnosno investicionim fondovima.

PORTFELJ HARTIJA OD VREDNOSTI - skup finansijskih instrumenata različitih izdavalaca i različitih vrsta kojim neko
pravno i fizičko lice raspolaže.

PRIMARNO TRŽIŠTE - označava prvu prodaju izdatih hartija od vrednosti, tj. situaciju u kojoj zainteresovani kupci kupuju
hartije od kompanije koja ih je izdala, po ceni koju je kompanija utvrdila odlukom o emisiji. Zakonskim propisima ograničen
je period u kome izdavaoc prodaje hartije od vrednosti.

PRINOS - profit koji vlasnik akcije ostvaruje na osnovu dividende i/ili kapitalne dobiti, dok je prinos na obveznice kamata
i/ili kapitalna dobit.

SPLIT AKCIJA (Stock split) - radnja koju primenjuju kompanije kako bi akcije učinili dostupnim malim investitorima. Kada
uprava kompanije proceni da je pojedinačna cena akcija relativno visoka, može izvršiti stock split, čime se uvećava ukupan
broj akcija kompanije, uz istovremeno proporcionalno smanjenje vrednosti pojedinačne akcije. Deoba nema uticaja na
postojeće akcionare, obzirom da vrednost njihovih učešća u kapitalu kompanije ostaje nepromenjena. Navedeni postupak
se, uglavnom, primenjuje kada cena akcija zabeleži značajan rast i na taj način postane gotovo nedostupna zainteresovnim
„malim" akcionarima.

SEKUNDARNO TRŽIŠTE - svaka naredna prodaja hartije od vrednosti (preprodaja), posle primarne trgovine. Sekundarno
trgovanje se organizuje na organizovanom tržištu kapitala, odnosno berzi.

ZAKLJUČNICA - ugovor o kupoprodaji hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, zaključen na Berzi, u
elektronskoj formi.

ZONA FLUKTUACIJE - raspon cena u okviru kojeg je dozvoljeno zaključivanje transakcija na jednom berzanskom
sastanku, odnosno najveće dozvoljeno cenovno odstupanje u odnosu na indikativnu cenu.

Zašto trgovati na Berzi?

Ulaganje na Berzi, najuopštenije posmatrano, potiče od potrebe da se sredstva uposle i na taj način ostvare određeni prinos
za vlasnika (građanina ili pravno lice). U tom smislu, ulaganje u hartije od vrednosti predstavlja i alternativu štednji. Onaj ko
se odluči da svoja slobodna sredstva uloži u akcije, obveznice ili druge finansijske instrumente, očekuje da će ostvariti veći
prinos nego od ulaganja istih sredstava u banku, ali se, sledstveno tome, izlaže i određenom riziku.

Ipak, prilikom odluke o ulaganju na tržište hartija od vrednosti, najvažnije je zapamtiti da će nepromišljeni potezi, pohlepa ili
očekivanje da se velika novčana sredstva mogu zaraditi bez truda, najčešće imati nepovoljan ishod po onog ko se na taj
način uključuje u trgovanje.

Odluka o tome koje hartije kupovati ili prodavati i kada možda predstavlja najveću prepreku za ljude koji bi se u trgovanje
na Berzi uključili, ali nemaju dovoljno predznanja o tome. Ipak, odgovor na ovo pitanje niko vam ne može dati, jer je odluka
samo vaša, baš kao i odluka o kupovini bilo kog trajnog ili potrošnog dobra.

Pre nego što se odluče na ulaganje na Berzi, građani bi trebalo da razmisle o tome koji su njihovi razlozi za to, koliki rizik su
spremni da prihvate, u kom roku žele da investiraju, tj. kada planiraju da povuku sredstva, koliko žele da se „posvete"
praćenju tržišnih kretanja, itd.

Ulaganje u hartije od vrednosti na kratak rok, sa ciljem ostvarivanja dobitka, iako možda najatraktivnije, u praksi je za
običnog građanina verovatno najteže izvodljivo. Da biste se time bavili, potrebno je da neprekidno imate uvid u tok
trgovanja, kretanje cena, stalnu komunikaciju sa brokerom, da redovno pratite finansijske izveštaje i vesti o kompanijama
čijim akcijama želite da trgujete, itd, što ovakav nastup na tržištu čini vremenski najzahtevnijim.

Na ulaganje u dužem vremenskom periodu opredeliće se oni koji imaju višak sredstava za koji smatraju da im neće trebati u
narednom periodu, a žele da na ta sredstva ostvare određeni prinos. S obzirom da je osnovno pravilo berzanskog poslovanja
da viši rizik može doneti i viši prinos, oni koji su spremniji više da rizikuju odlučiće se za manje kompanije za koje očekuju
da će brzo rasti u narednom periodu. S druge strane, oni koji žele da njihova sredstva budu izložena manjem riziku,
najverovatnije će ulagati u obveznice ili akcije kompanija koje su poznate, već dugo uspešno posluju na tržištu, i očekuje se
da će se to nastaviti i u budućnosti. Za precizniju analizu poslovanja kompanija i kretanja cena, takođe je potrebno
određeno poznavanje i praćenje finansijskih pokazatelja, koje se zasniva na tehničkoj i fundamentalnoj analizi, ali praksa
pokazuje, u dugom roku, da oni koji se odluče za ulaganje na tržištu hartija od vrednosti ostvaruju zadovoljavajuć prinos na
svoja sredstva. Oni kojima je potreban savet za trgovanje mogu se obratiti i investicionim savetnicima, koji su zaposleni kod
člana Berze i u skladu sa očekivanjima i željama klijenta mogu im dati najprihvatljiviji savet, odnosno, mišljenje za strategiju
ulaganja.

Kupovina hartija od vrednosti samo jednog preduzeća može uticati na povećanje rizika za ulagača, jer pad njihovih cene
dovodi direktno do pada vrednosti uloženih sredstava. S druge strane, diversifikovanje portfolia, odnosno, ulaganje sredstva
u hartije od vrednosti više različitih preduzeća, smanjuje verovatnoću gubitka, jer je manje verovatno da će sve cene
istovremeno padati (ili se menjati u istom procentu), već će rast pojedinih cena verovatno ublažiti pad drugih. S obzirom na
to da je za formiranje ovakavog šireg portfolia (korpe hartija od vrednosti), potrebno često više znanja, ali i više sredstava
nego što pojedinci imaju na raspolaganju, razvoj berzanskog poslovanja doveo je i do razvoja investicionih fondova.
Investicioni fonodovi objedinjuju sredstva više građana koji u njih ulažu, a menadžeri investicionih fondova poseduju
potrebna predznanja za analizu kretanja cena i pokušavaju svojim delovanjem da ostvare najveći mogući prinos za svoje
ulagače. Ulaganjem u investicione fondove, građani svoja sredstva poveravaju profesionalcima, a dobit očekuju srazmerno
broju investicionih jedinica koje su prethodno kupili, a čija je cena uglavnom pristupačna za pojedince. Pre opredeljivanja za
investicioni fond, građani bi trebalo da se upoznaju i sa njihovom investicionom politikom, upravom i dosadašnjim
performansama, uvidom u dokumenta, bilo u prostorijama fonda ili na njihovoj internet prezentaciji. Spisak svih investicionih
fondova (otvorenih i zatvorenih) koji posluju u Srbiji možete pronaći na stranicama Komisije za hartije od vrednosti.

Prodaja hartija od vrednosti podjednako je važna kao i njihova kupovina. O prodaji akcija koje posedujete trebalo bi takođe
da razmislite i odlučite kada je pravi trenutak za prodaju i koji su za to razlozi. Akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti,
bilo da ste ih kupili ili besplatno dobili u postupku privatizacije, vaše su vlasništvo, donose vam prava koja su propisana
aktima preduzeća i njihovoj prodaji trebalo bi pristupiti podjednako kao i prodaji bilo kog drugog dobra.

Vodič za investitore
Trgovanje na Berzi, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, kao i praćenje berzanskih izveštaja nisu rezervisani samo za
uzak krug stručnjaka ili onih koji imaju višak slobodnih novčanih sredstava, već i za najširu javnost koja izrazi spremnost i
zainteresovanost za berzansko poslovanje.

Ova stranica je namenjena svima koji žele da se uključe u trgovanje hartijama od vrednosti na Beogradskoj
berzi, a o tome imaju veoma skromno predznanje i prethodno žele da razjasne neke nedoumice.

Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti - akcijama i obveznicama. Berza ne kupuje niti
prodaje hartije od vrednosti, već predstavlja mesto susretanja ponude i tražnje, na osnovu kojih se određuje tržišna cena
hartija od vrednosti kojima se trguje. Uloga Berze je da obezbedi uslove za ravnopravnost učesnika u trgovanju. Beogradska
berza posluje u skladu sa Zakonom, a njena pravila usklađena su i sa evropskom regulativom.

Da biste trgovali na Berzi, morate kontaktirati neko od brokersko-dilerskih društava, članova Berze, čiji spisak možete
pronaći na internet stranici: Članovi Berze. Više o ulozi brokera možete pogledati na web-stranici: Uloga brokera.

Odluka o kupovini ili prodaji hartija od vrednosti samo je vaša. Niko od zaposlenih na Berzi ne može i ne sme da vam da
savet o tome koje hartije i kada da kupujete ili prodajete. Za davanje saveta nisu zaduženi ni brokeri. Ukoliko želite da se sa
nekim posavetujete u vezi sa kupovinom ili prodajom akcija i obveznica, najbolje je da kontaktirate investicione savetnike,
koji su takođe zaposleni u brokersko-dilerskim društvima, a na osnovu vaših želja mogu vam sugerisati odnosno dati
mišljenje na koji način možete da nastupate na tržištu. Za svoje usluge, investicioni savetnici takođe naplaćuju određenu
proviziju.

Da bi se hartijama od vrednosti trgovalo na Berzi, neophodno je dostaviti svu potrebnu dokumentaciju za zakazivanje
trgovanja. Bez kompletne dokumentacije, Berza nije u mogućnosti da zakaže trgovanje hartijama od vrednosti. Više detalja
o procesu uključivanja hartija od vrednosti i potrebnoj dokumentaciji možete pogledati na web stranici Prijem na tržište.

Osnovni podaci o poslovanju kompanija čijim se hartijama od vrednosti trguje nalaze se u Informatoru o izdavaocu, koji je
objavljen na internet prezentaciji Berze. Informator sadrži podatke o poslovanju kompanije i mora biti potpisan i overen od
strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi sama kompanija. Pored Informatora, izvor informacija o
kompaniji mogu biti i vesti o svakom od izdavalaca čijim se akcijama trguje na Berzi, internet prezentacija same kompanije,
ali i mediji, itd. Nakon prijema u trgovanje, akcije i druge hartije od vrednosti uključuju se na neko od tržišta Berze. Više o
tržištima Berze, metodama trgovanja, itd. možete pročitati u delu: Organizacija tržišta.

Kada je reč o troškovima koje imate prilikom trgovanja, oni uključuju proviziju Berze, Centralnog registra, kao i brokersko-
dilerskog društva koje ste angažovali. Sa troškovima brokersko-dilerskog društva i Centralnog registra možete se upoznati
putem interneta ili direktno u brokersko-dilerskom društvu, dok troškove Berze možete pogledati u Tarifniku Beogradske
berze.

Iako mnogi veruju da su predradnje koje je potrebno obaviti pre prve prodaje ili kupovine hartija od vrednosti izuzetno
komplikovane i vremenski ili novčano zahtevne, u praksi nije tako.

Najznačajniji korak pre uključenja u trgovanje svakako je izbor brokera, odnosno, brokersko-dilerskog društva koje će vas
zastupati u trgovanju.
Nakon potpisivanja Ugovora o zastupanju sa brokerom, u banci ćete otvoriti namenski novčani račun za trgovanje hartijama
od vrednosti. To je račun na koji je potrebno da uplatite novčana sredstva kojima želite da kupite hartije od vrednosti,
odnosno račun na koji će vam novac biti isplaćen nakon prodaje hartija. Istovremeno, broker će za vas otvoriti vlasnički
račun hartija od vrednosti (ukoliko ga već nemate), na kome će se evidentirati svaka vaša kupovina i/ili prodaja hartija,
odnosno vaše vlasništvo nad određenim akcijama i obveznicama.

Svako ko trguje na Berzi može istovremeno imati potpisano više ugovora o zastupanju sa brokersko dilerskim društvima, ali
na iste hartije ili novčana sredstva ne može davati istovremeni nalog u više brokersko-dilerskih društava.

Nalog za trgovanje predstavlja vašu instrukciju brokeru da za vas kupi ili proda određene hartije od vrednosti. Nalog koji
ispostavljate izražava vašu želju, koju će broker realizovati. U nalogu tačno precizirate koliko hartija od vrednosti želite da
kupite ili prodate, po kojoj ceni, vreme trajanja naloga - jedan dan, neki određen ili neodređen period. Detaljnije o nalozima
za trgovanje, njihovim vrstama i uparivanju naloga u procesu trgovanja na Berzi možete pročitati u Pravilima
poslovanja Beogradske berze. Ukoliko dođe do realizacije vašeg naloga, odnosno, prodaje ili kupovine, broker je u
određenom roku u obavezi da vas obavesti o ishodu. Obaveze, dužnosti i prava brokera su precizirane Zakonom o tržištu
kapitala, regulativom Beogradske berze i drugim aktima.

Kada je reč o odluci da li i u kom trenutku da kupujete ili prodajete neke akcije ili druge hartije od vrednosti, važno je da je
odluka u svakom slučaju samo vaša. Ipak, neka osnovna načela trgovanja hartijama možete pogledati na internet
stranici: Zašto trgovati na Berzi.

Da biste saznali više o tome gde možete pogledati podatke o svim prethodno održanim trgovanjima pojedinim hartijama, ali
i dobiti uvid u trenutno stanje na tržištu, pogledajte stranice: Praćenje trgovanja.

Ukoliko imate još nekih nedoumica, možete pogledati i Najčešće postavljana pitanja, koja se odnose na trgovanja na Berzi,
ili nas direktno kontaktirati na e-mail adresu:info@belex.rs

Poreski tretman prihoda ostvarenih kupoprodajom hartija od vrednosti

Zakonom o porezu na dohodak građana, stopa poreza na prihode od kapitalnih dobitaka ostvarenih po osnovu prenosa uz
naknadu hartija od vrednosti iznosi 15%.

Promet hartija od vrednosti oslobođen je PDV u skladu sa Zakonom o PDV, kao i poreza na prenos apsolutnih prava, na
osnovu Zakona o porezima na imovinu.

Uloga članova Beogradske berze

Članovi Beogradske berze su berzanski posrednici, ovlašćeni za obavljanje brokerskih i dilerskih poslova, čija se sedišta
nalaze u većim gradovima Srbije. U svakodnevnom govoru, berzanske posrednike najčešće nazivamo brokerima.

Broker je posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti, stručan i osposobljen da nastupa na finansijskom tržištu. Brokeru
dajete nalog da za vas kupi ili proda hartiju od vrednosti. Broker će vam pomoći i u otvaranju i vođenju računa novca i
hartija od vrednosti. Pored propisa, pravila poslovanja Berze i poslovnih običaja, broker mora da poštuje i nalog za trgovanje
koji ste mu dali, u kom je precizirano sve što se odnosi na trgovanje, kako bi se smanjila mogućnost greške ili proizvoljnog
tumačenja. U nalogu za trgovanje vi jasno određujete kojim hartijama od vrednosti želite da trgujete, po kojoj ceni ste
spremni da ih kupite ili prodate i na koji vremenski rok ste ograničili trajanje vašeg naloga.

Članovi Berze ispunjavaju sve preduslove za trgovanje, njihovi brokeri poseduju brokersku licencu i ovlašćeni su za rad u
BELEXFIX sistemu za trgovanje. Obaveze, dužnosti i prava brokera su precizirane Zakonom o tržištu kapitala, regulativom
Beogradske berze i drugim aktima, sa kojima bi trebalo da se upoznate pre zaključivanja ugovora o zastupanju sa vašim
brokerom.

Za svoje usluge, članovi Berze naplaćuju proviziju, koja je određena njihovim aktima, i sa kojima bi trebalo da se upoznate
pre samog trgovanja.
Prilikom izbora brokersko-dilerskog društva, osim visine njihovih provizija, trebalo bi da pođete i od uslova koje vam nude,
ali i svojih saznanja o svakom od njih, reputacije na tržištu, prisutnosti u trgovanju, itd. Zaposleni na Beogradskoj berzi vas
ne mogu posavetovati prilikom izbora brokera, ali na stranici Članovi Berze možete pronaći kontakt telefone, adrese i linkove
na internet prezentacije svih brokersko-dilerskih društava koji rade na Berzi.