B O LIN B R U K Zasluga je tvoja plemenita, znam,

I ja neću da je zaboravu1diam.
(V la ze P E R S I i E P IS K O P K A R L A J L S K I)
PERSI Glavni zaverenik, opat vestminsterski
Pod pritiskom. gniže savesti i. sete
Predade svoje t.elo grobu; ali
Kairlajl stoji tw, i on očekuje
Da kraljevsld siid o svome girehu ćuje
B O LIN B R U K Karlajle, til ćeš se u tdh l;raj povući,
Da tamo provedeš svoj život budući.
Buđeš li miran, umrećeš tiu ti’o;
Jer, ia to si. mi neprijatalj: bio,
Isika-e prave easti u tebi sam gied'o.
(U la zi E KSTO N . s L J U D IM A k o ji nose k ovćeg )

EKSTON Veliki kralju, u tom kovčegu dovedoh

Tvoj sahrainjeni strah. Ovde ti leži
HENRI ČETVRTI
Od tvojih dušrnana đušmanin najteži, P R V I DEO
Rjčarđ od Bordoa, koga sam ti dov'o.
B O LINBR U K Ekstone, ne hva-la za. delo ti ovo.
Zla ruka, t i baca sad sramatu pršvu
Na svu slavnu zemlju: i na mioju glavu.
EKSTON Gospodaru, vašoj rečd sam to dužan.
B O LIN B R U K Otrov nije mio ni kome je nužan
Ni ti rneni. Želeh da nije na licu
Zemlje, al’ ga volim,, i mrzim ubicu.
Nek’ griža sa.veis.ld Vazda ti trud prati,
A I’ loi'aljevsku Ijubav ja fci neću dali.
K ’o Kaina nek’ te senka noći skoli,
A l’ na svetlost dana glavu ne pomoli.
Izjavljujem : duša bola mi je puna,
Jer ltrvlju je moja poprslcaina kruna.
Pridruž’te m i se u žalosti vi,
Duboku crninu ol>ucite svi.
U Svetu Zemlju la-enuti sam rad,
Da s grešne ruke krv operem sad.
Podite za mnom i proiite saize
Nad omm koga ovaj lcovčeg uze.
(Izla ze)
 Ndslov origina la

TH E F ffiS T P A R T OF K IN G H E N R Y T H E FO U RTH

Preveli
ŽIV O JIN SIM IC i SIM A PAND U RO VIC

H en ri I V (1390—1113) je B olin b ru k iz R i č - a r d a II. P ro š le su

tr i cjođlne od R ič a rd o v o g svrgavanja i H e n rije v o g stupanja ?ia p re s io :
k.omad p o čin je posle b itke kod H olm edona (1402), mada gled alac im a
utisa k n eposrednog nastavka is torijsk og zbivanja. H en rijeva vlada-
vin a je n cpopu la rna , u z e m lji su n ered i i bune, a on sdm je nespo-
kojan , „b rig om iz n u re n ‘f, je r se ispun ja va p roroča n stvo iz R i č a r ' -
d a I I (IV , 1): ,,k rv Engleza će z em lju n a to p iti“ . P re d m e t d ra m e je
P ersijev a buna i k ra lje v a pobeda nad u sia nicim a u b ic i k od S ru z-
bur.lja, 1403. godine.
Deto j e 'p r v i p u t štampano 1598 (Q l), sledeće godine o b ja v lje n o
je Q2, sa ozna kom „iznova p op ra vljen o“, a do 1623 (F l) izišla ’su još
č e tiri izdanja. F . M irs p om in je delo 1598, a im a i a lu zija na n j u
n ek im dramama, 1599. i 1600, pa se otuda sm atra da je naplsano
1596. i 1597. N a to u k a zu ju i njegove stilske i dram aturške osob en osti:
n o v dram atičan k a ra k te r stila, m ešavina p oez ije i proze, o z b iljn o g
i šaljivog, što č in i o v a j kom ad „d ivn o m i ra zn ovrsn om is to rijs k o m
tra g ik o m e d ijo m ", „is to rijs k o m po s v o jim lik o v im a i po svom e duhu,
a ipa k m ešavinom uzvišene poezije viteštva i n a jo rig in a ln ije g n a rod -
skog hum ora“ .
tz v o ri za ov u dra m u su H olinšedove H r o n i k e, 1587, i d ra m -
ska hronika S l a v n e p o b e d e I I e n r i j a V, nepozna tog pisca.
štampana 1598, ali igra na m nogo ra nije. P r v o delo dalo je pesn iku
gradu za is to rijs k u ra dnju, a u dru gom e je našao pod sticaj za doda-
'vanje ša ljivih scena. Radnja se, pre?na lo m e, vod i na dva, pla n a: na
is torijsk om i kom ed ijsk om , na d voru i na b o jn o m p o lju , na lo n d o n -
skim ulicam a i po gostionicam a. Jun a ci is to rijs k o g zbiva nja su k ra lj
H e n ri, uzurpator i ubica. kom e je „duša bola pu na “, i P e rs i-O g n ja -
nin, vitez k o ji bi i ,,s bledolikog m eseca svetlu čast“ da u zb ere;
u d ru g om su Falstaf i njegova vesela d ru žin a : k ra lje v ić H al sjed i-
n ju je obe te ta k o ra zličn e pozorn ice: on je pra vi h e ro j dram e.
K ra lje v ić i O g n ja n in 7iosioci su herojske tem e o vite š tv u i časti, a
F alsiaf je pa rod ija te ideje. U stvari, H e n r i IV p r v i je deo tr ilo -
g ije o p rip re m a n ju i sazrevanju S ek s p lrovo g idealnog vladara,
H en rija V.
Kao i drugde, S ekspir i ovde p re in a ču je is to rijs k u grad u kako
to potreba dram ske ra d nje i ka rakterizacija lik ova za h teva ju . N a j-
g la vn ija odstupanja od Holinšeda su ova : k ra lj He?iri p rik a z a n je
kao star čovek, mada je u vrem e u k o je se ra dnja događa im ao
trid eset godina; P e rs i je bio čak i m a lo s ta riji od k ra lja , a u d ra m i
je istih godina kao i k ra lje v ić ; dodati su n e k i n o v i lik o v i; G le n d u v r
i n je g o v i V elša n i p rik a za n i su kao da su od presudnog zna ča ja u
b ic i kod S ru zb u rija , m ada su se b o rili na strani ustanika. D ra m a
S l a v n e p o b e d e navela je pesnika na srećnu m isao da, su p rotn o
i kla sičn oj d ra m i i svom dotadašnjem p ostu p k u u is to rijs k o j dram i,

183
pom eša tra g ićn o i k om ičn o, da h erojs k oj i ro m a n tič n o j tem i s u p ro i- LIC A
'stdvi, kao iro n iča n k on tra st, realisttčno k o m e d ija n je Falstafa i n je -
gove družine. U S l a v n i m p o b e d a m a k ra lje v ić druguje s v ite - K R A L.I H E N R I C E T V R T I
zom D žonom O ldka slom , i tu se nalaze epizode slične on im a u
H e n r i j u I V: h ara nje na drum u, sastanak u gostion icl, la k rd ija n je H ENRI, p rin c od Velsa \ . .
J kra ijevi sinovi
zbog io b ožn je g susreta k ra lje v ič a i v rh ovn og sudije (ovde F alsta f D ŽO N OD L A N K A S T R A J
i k ra lje v ić , II, 4) i p o m ire n je k ra lja i k ra lje v ić a (I I I, 2). I u Sekspi- G R O F OD V E S T M O R L A N D a
ro v o j d ra m i Faistaf se p rv o b itn o zvao vitez D žon Oldkasl, po im en u
slavnog p ris ta lice V ik lifo v e refo rm e, k o ji je bio obešen i spa ljen SER V O LTE R B L A N T
kao je re tik 1417, zato što je papu nazvao a n tih ristom . Posle n jeg ove T O M A S PERSI. g r o f od Vustera
s m rti k a to lic i su ga n eistin ito p rik a ziva li kao raskalašnika k o ji je
k v a rio m lad og k ra lja H en rija V, pa ga je i. Sek sp ir tako nazvao H E N R I PERSI. g ro f od Nortamberlanda
i tako opisao. Jedan od O ldkaslovih p oiom a k a p ris ilio je Sekspira H E N R I PERSI, zvan i O G N J A N IN , sin g rofa od N orta m berlan d 't
da im e starog viteza, čestita i hrabra čoveka, zarneni n ek im d ru gim , EDM U ND MORTI.MER, g r o f 0d Marča
i on ga je nazvao F alsla fom , im a ju ć i sad u vidu viteza D žona
Fastolfa, u glednog ra tn ik a iz vrem ena H e n rija V. N i upotreba ovo g R IĆ A R D S K R U P, avhiepiskop joršk i
im ena n ije prošla bez p rotesta ; još 1G62. jedan pisac se žali.: „ P o z o r- A R C IB A L D , g ro f od Daglasa
nica je bila p reviše slobodna p rem a u spom eni jed n og v e lik o g ra t- O VE N G LE N D U V R
nika. . . . t kao što se ra dujem što je im e viteza Džona. Oldkasla
izostavljeno, tako m i je žao što je im e viteza Džona Fastolfa stav- SER R IC A R D V E R N O N
ije n o . . . da bude n ak ovan j za. svakog tupavka. da udara p o n je m u ." SER D ŽO N F A L S T A F
U oba stučaja p esn ik je u p otreb io is io rijs k o im.e: pišući is to rijs k u SER M AJK E L. p rija te lj jo ršk og arhiepiskopa
drarnu, želeo je da sva glavna lica im a ju n ek og is torijsk og osnova.
U ep iiog u dram e I-I e n r i IV, drugi deo, da b i se odbranio od p r i- P O IN S
g ovora pesnik kaže: Oldkasl je u m ro m u če n ičk o m sm rću, pa, p re- G A D S H IL
ma tom e, on n ije F a lsta f." PETO
K om a d je p r v i p u t prikazan u N a rod n om pozorištu u Beogradu
i štampan 1952. g od in e u p revo d u Z. S im ića i S. Panduroviča. B A R D O LF
L E D I PERSI, O gnjaninova žena, a M o rtim e ro v i sestra
„N ijed n a S ek s p irova drama ne čita se više od p rvog i dru gog LE D I MOR.TIMER, G len d u vrova ćerka, a M o rtim e ro v a žena
deia H e n r i j a IV . Možda još nikad n ije d a n pisac n lje u dva
kom ada p ru žio to lik o uživanja. K ru p n i dogadaji su z a n im ljiv i, je r G O S PO Đ A Ž U R K A , gazdarica krčm e u Istčlpu
sudbina kra ljevsta va zavisi od n jih ; neznatnija zbivanja su zabavna
i., sem jed n og il i dva, d o v o ljn o su verova tn a ; događanja se m nože LO R D O VI, C IN O V N IC L ŠERIF. K R C M A R . SO BAR, K E L N E R I. DVE
sa ćudesnom p lod n ošću mašte, a u lik o v e unesena je raznovrsnost KIRTDŽIJE, P U T N IC I I P R A T IO C I
sa n a jv e ćo m tananošču razlikovanja i sa n a jd u b ljim poznavanjem
Iju dske p riro d e .<( (D r D žonson.)
Mesto radnje
ENG LESKA I V E LS
 P R V I C IN

SCENA P R V A

London. Dvorac
(U la ze K R A I.J H E N RI. LO R D D ZO N OD L A N K A S T R A . G R O F OD
V’ E S T M O R L A N D A , SER V O L T E R B L A N T i đ ru g i)

K R A L J H ENRI lVIada uzbuđentL brigom iznureni,

Naš truđ je da plašljiv odahne mii- i počne
Užurbani glas o novim borbama
Budućim, na daljnim, tudim obalama.1
Žedna u-sta na.še zemJje neće \aše
Kvasiiti usne lcrv]ju deee njene,
N i rat jo j polja brazdati rovovima,
N i njeno cveće tlačiti kopite
Dušmanskih konja bojnih. Svi ti. borci
Zaikrvljeni, svi iste prdrođe
I iste grade, kao meteori
Uzburkanog neba-, što se odskora
U unutrašnjim sukobdma bijiu,
U bratoubilačkog rata ofcršaju —
Združeni sad će, u čvrstim redovinia,
Ići svi jednim pravcem ne skrećući
Na poznanike, saveznake, svojtu.
Oštrica mača neće, lcao nož
S lošim kani'jama, seći gospodara.
I zato ćemo, prijatelji, sad
Sve do samoga groiba Hristovog,
Čijii smo vojnici, na čijd sveti krst

1 Opšti sm isao o v o g pasusa je : objava krslašlcog rata p ro tiv

muhameđanaca dovešće do prestanka u n u tra šn jih b orb i u B n g lcsk oj.
(Ovu i sve ostaie prim odbe uz tekst dali su p revođioci.)

187
 Zaklesmo se i zaivetovasmo,
Povesti englesku vojsku, koju čemo
Skupiti ođmah, snabdeti oružjem
Kaljenim u njene majke utrobi,
Da razgonimo one bezbožnike
Sa svetih polja po čijem su tlu
Koračale svete noge, zakovane
Pre četrnaest stotina godiina,
Rad našeg spasa, na onaj gorki krst.
No, nažem smeru dvanaest meseci več
Evoi, pa nismo tu da nepotrebno
Ponavljam o o našem odJasku, već dajte
Da čujemoi, časni rodače,2 VestmorJanđe,
Sta je navš savet simoć odlu&io
Za sprovođenje važnog poduhvata.
VESTM ORLAND Gospodairu, hitna stvar je revnosno
Pretresena; jasna, izriena uputstva
Doneta još sinoć; aJ’ iznenada stiže
Glasnik iz Velsa s teškim vestima.
Najgoa’a je: da časnog Mortimera,
Dok predvođaše ljude s Herefordšaje
Na buntovnoga i d ivljeg GJenduvra,
Taj obesni Velšandn zan'obi.
Ubio mu je Jiiljadu vojnika,
A Ješeve im talco' svirepo
Bestidno, zverski unakaziše
Velšanake žene, da se to bez stida
Velillcog ne sme reći. ni. opisati.
K R A L J H ENRI Onda nam je, znači, vest o bici toj
Prekimula spreme za Svetu Zemlju sad.
VESTM O RLAN D Da, združena s di-ugom. milostivi kralju.
Jer crnja i gora došla nam je vest.
Sa severa i ovako glasila:
Na dam uzdizanja svetog krsta se
Arčibald hrabri, neustrašivi
I prekaljeni. šlcoitski. ratnik, s mladim
Hari Persi.jem Ognjaninom sreo
- Sekspir upotrebljava reO roctak za sva srodstva
p rvo g stepena. V estm orland je H en rijev pašenog.
188
Kod Holmedona,3 doživevši tu
Tužan i Jcrvav čas, kako je to,
Po paljbi njirne artiljerije
I buci bitke, glasndli: zaldjučio.
Jer baš pri vrhuncu Ijutog okršaja
Uzjaha konja i pojuri amo,
Pre no što je bio u ishod ubeđen.
K R A L J H ENRI Ovde je naš dragi, usrdni paujateJj
Ser VoJter Blant, što s Jconja sjaha sad,
Poprskan razmim blaitom. svi.h zemljišta
Od Holmedona do našeg sedišta.
On nam je doneo radosnu, dobru vest.
Grof Daglas je do noge potučen.
Ser Volter v id e deset Jiiljada
Sve hrabrih Skota i dvadeset i dva
Viteza gde leže u sopstvenoj ki-vi
Na Holmedonskom polju. Ognjanin je
Zarobio MotrdejJva, grofa Fajfa
Najstadjeg sina tučenog Daglasa,
Pa gnofove od Atola, Mareja, Angusa
I Mentita. N ije l i to' slavan plen?
Plemenita dobit? N ije li, rođače?
V ESTM O R LAN D O, jeste, pobeda
Kojoni bi se i princ mogao da diči.
K R A L J HENRI Da, time me žalostiš, ispunjavaš
Zavdšću girešnam što Jord Nortamberland
Otac je tog sina lalagoslovenoga,
Sina što je stalno u ustima sJave,
Najpravije stablo cele šume on,
MiJjenik sreće i njen ponos sam.
A ja. slušajući njegovu slavu, gledam
Na čeJu mog mladog Hairija taj žig
Razvrata, srama. Što se ne dokaže
Da se vila noću prilvra i zameni
Sinove naše u povoju, davši
Mom im e Persd, njegovom Plantadženet!1 '
1 llo lm e d o n ]e b rdo u Nortam berlandu, u severnoj E ngleskoj,
izuzev ona k o je se sada zove Ham bleton.
4 A lu zija na narodno verovan je da v ila ponekad ukrade lepo
dete i ostavi ružno podm eee u kolevci.
189
 Imao bih njegovog Hai'.Lja, a on mog.
Nek’ m.i ide s uma! — Šta misl’iš, rođače,
0 drslcosti tog mladog Pei-sija?
Sve zarobljenike što mu uries dade
Zadi-žava sebd, šaljuć m i pomilcu
Da dobijem samo Mordejka, grofa E'ajfa.5
VESTM ORLAND Tom e ga uč-L stric mu, ona.j Vuster,
Zlosreća.n po vas, u svakom aspektu.1'
Tutlca mu nadutost, da roguši krestu
Mladosti prot.Lv vašeg dostojanstva.
K R A L J H ENRI Pozvao sam ga da mi račun da;
1 stoga moramo, neko vreme bar,
Odložiti sveti smer za Jeirusalim.
Iduće sredc, rođače, savet naš
Biće u Vinđzoru. — reci loirdovima.
A li nam se opet zatim vratd brzo,
Jer se više ima reći. učiniti,
N o što se može svršiiti u gnevu.
VESTM ORLAND Hoću, gospoda.ru.
(Ođlaze)
SCENA DRUGA
London. Prinčeva kuća
(U la ze F R IN C OD V E L S A l F A L S T A F )
F A L S T A F Pa, Hale, koje je doba dana, momče?
PR IN C HENRI Toliko ti je 'mozak otupeo od starog vina,
otkopčavanja posle večei'e i spavanja poi klupama posle
podne, da si zaboravio da pitaš za ono što stvamo želiš
znati. Kog te se đavola tiče djoiba dana? A ko časovi nisu
5 P o ondašnjem zakonu. Ognjanin jc im ao p ravo na sve zaro-
b ljen ike, izu zim ajući g ro fa od Fajia, lcoji je, pošto je blo prine kra-
Ijevsk e k rvi, pripadao H enriju. U ono vrem e otkupnina za zarob-
ije n ik e pripadala je onom e k o ji ih je zarobio, izuzJmajući zarob-
ljen ik e v rlo visok og p oložaja k oje uzim a vladar, država ili gia vn i
vojsk ovoda, dajući za n jih izvesnu nagradu onom e lco ih je zarobio.
H O vde su nam erno upotrebljen i astrološki izrazi, da bi se na-
značilo da je V uster sličan ziokobnoj pianeti, k oja u svim svojim
p oložajim a vrši koban uticaj.
190
čaše vina, mLnuti ugojend petlovi, ćasovnici jezici podvo-
dačica, suinčamici- fim ie burdelja, a samo blagosloveno
Sunce lepa vata-ena namiguša u svetlocrvenoj taftanoj ha-
ljini, ne vidim razloga što bi se ti paštio da pntaš za doba
dana.
F A L S T A F Baš si pogodio u nišan, Hale; jer mii koji. pridi-
žemo kese iđemo po Mesecu i sedam zvezda,7 a ne po
Febu,8 tom tako lepom vitezu lutaiici. I molim te, ljubimće,
kad budeš kralj, neka bog čuva tvoju milost — trebalo bi
da kažem veličanstvo, jer milosti nećeš dmati nimalo.
P R IN C HENRI Kako, nimalo?
F A L S T A F Ne vere mi, ni koliko da se osoli. jaje.
P R IN C HENRI Kaiko to? Hajde reci, reci otvoreno.
F A L S T A F E pa eto, ljubimče, kad budeš kralj, nemoj da do-
zvoOdš da nas, štitanoše noći,® nazivaju kradljLvcima, iepote
dana,10 već pustL da budemo Dijanini!11 šumari, vitezi
tame, sluge Meseca; pa neka svet kaže da smo m i ljudi
dobra vladanja, jer nama, kao i morem, vlada naša ple-
mcnita i čedna boigdnja Meseca, pod čijom zaštitom kra-
demo.
P R IN C HENRI Rekao si i dobro i tačno; jer naša sreća, po-
što smo m i Mesečevd ljudi, ima svoju oseku i plimu, kao
i more, jea- njome, kao i morem, vlada Mesec. A evo i
primera: kesa zla.ta odvažno je zgrabljena u poneđeljak
veče i. razuzdano potrošena u utorak ujutru; dobijena je
uzvikom: „Pare ili ži.vot!“, a potrošena uz dovikd.vanje:
„Donesi ovamo'!“ 12 — čas je osoka nisdia kao najniža pre-
čaga leftvica na vešaiima, a čas se piima ddže do vrha
vešala.
F A L S T A F Gospoda mi, ist.inu kažeš, momče. A nije li naša
krčmarica slatka žen.ica?
PR IN C HENRI Kao' hiblanski med 13 moja stara hvalisava
pijanico. A zar se čovek ne oseća u đobrom kožuhu kao u
buvaii?
~ Sedam zvezda — Vlašići.
8 Feb je A p o lo n — bog Sunca, pa otuda znači i Sunce.
* D ru m ske ra zb ojn ik e.
10 B esposličarim a (ili đangubama).
11 Dijana je b ogin ja Šume i lova.
12 Naredba k rč m a ric i da donese piće.
1:1 Hibla je bio gra d na Siciliji, čuven sa svoga meda.
191

F A L S T A F Kako, kako, budalasto momčo! Otkuđ ti u glavi te
lakrdije? Šta ja, vraga, imam sa kožuhom?
PR IN C HENRI A št:a, dodavola. ja imam s kremaricom?
F A L S T A F Pa česbo si je, vrlo često, zvao da platiš račun.
P R IN C H ENRI A jesam li ikad zvao tebe da platiS svoj deo?
F A L S T A F Ne; to tl pniznajem, uvek si ti plaćao tu.
P R IN C H ENRI Da i drugde, kad sam imao novaca: a Kad
nis^am, konistio saim kredit.
F A L S T A F Da, i talco* SfL ga iskoriščavao, da kad ne bi bilo
poznato da. S'i prestolonaslednik . ,. A li, mohm te rmli
miadiću, hoče li biti veša.la u Engleskoij kad ti budeš
kralj? I hoće li, kao i sada, zarđala uzda starog klovjia
zakona lišavati odvažnost1'1 njene nagrade? Nemo'j, kad
budeš kralj, da vešaš lopove.
PR IN C H ENRI Neću; ti ćeš.
F A L S T A F Hoću li? O, gospoda mi, biću đobar sudija.
PR IN C HENRI Već sudiš pogrešno: namera mi je da ti vešaš
lopove i tako postaneš odličan dželat.
F A L S T A F Eh, Ha.le. eh; pa u neku ruku tomi je isto boliko
po ćudi koliko i dvonska služba; to ti mogu reći.
P R IN C HENRI Zbog dobijanja odela?
F A L S T A F Da, zbog odela, jer dželat ne oskudeva. u garde-
robi.15 Do vraga, tužan sam kao mačka ili medved premo-
ren psećom hajkom.
PR IN C HENRI U i stairi lav, ili Ijubavn.ikova lauta.
F A L S T A F Da, ili pisak bas na linkolnšajskim gajdama.
PR IN C H ENRI A šta kažeš xa zeca, ili setu prljavog Murskog
jarka?16
F A L S T A F Ti imaš najneuilcu&nija poredenja i pun si ih, naj-
obešenjačkiji, silatki, mladi prinče. Ali. Hale, molim te ne
muči me više koještarijama. Vanstinu bih voleo da ti 1 ja
znamo gde se mogu kupiti dobra imena. Neki stari lord
iz Saveta grdio me je onomad na i.dici zbog tebe, gospo-
diine, ali se na njega nisam obairao; mada je govoiiio ja-
ko mudro, nisam hajao; a ipak je govorio vrlo mudro, i
to na ulici.
" Falstaf m isli na odvažnost drum skog razbojnika.
15 D želatu je pripadalo odelo obešenih.
" Jarak u L o n d o n u k o jlm je olica la prljavštin a .
192
PR IN C HENRI Dobro si učin'o; jer mudrost vd.če na ulicama,
ali niko ne mari.17
F A L S T A F O. ti imaš proklet ohičaj da navodiš „R ibliju “ , i za-
ista sii u stanju da sveca po'kvariš. Mnogo si mi zla uči-
mo. Hale: neka ti bog oprosti! Pre neg'o što sam poznavao
tebe, Hale, nisam znao ništa; a sada sam, ako ćemo da go-
vorimo istinu, malo bolji od grešnika. Moram napustiti
ovaj način žavota, i zbiija ću ga napustiti. Tako mi boga,
hulja sam, ako to ne učiinim. Neću da idem u paikao ni za
kakvog kraJjevića u hrišćanstvu.
PR IN C HENRI Gde ćemo da zdipimo kesu sutra, Džeče?
F A L S T A F Pa, gde gjod t.i hoćeš, momče; ja ću zdipiti jednu;
ako to ne učinim, nazovi me huljom i narugaj mi se.
PR IN C H ENRI VicUm da se popravljaš: prelaziš s m olitve na
kesaroštvo.
F A L S T A F Pa, Hale. to je moj poziv; Hale, nije greh za čo-
veka da vrši svoj pozriv.18 (u ia z i p o i n s ) _ p0ins! Sad ćemo
čuti da li je Gadshil skovao plan za pijačku. O, ako se na
nebu ljudi nagrađuju po zasluzi, koja bi jama u paklu
bila dovoljno vruća za njega? Ovo je najpreispoij-
nija hulja koja je ikad viknula ,,stoj“ poštenom čoveku.
P R IN C H ENRI Dobro jiutro. Nede.
POINS Dobro jutro, mili Hale. Šta ltaže gospodin Pokajnik?
Šta kaže gospodin Džon Zašećereno Vino19? Džeče! Kako
se slažete đavo i ti s pogledom na tvoju dušu, koju si mu
prodao prošlog Velikog petlca za čašu ,.madere“ i hladan
petlov batak?
PR IN C H ENRI Ser Džon drži reč, davo će dobiti ono što je
pogodio. Nikad n ije protivrečiio poslovicama; daće đaVoiu
ono što mu pripada.
PO INS Onda ćeš u pakao ako održiš reč datu davolu.
17 P o „S olom on ovim pneam a“ . I. 20—24: „P rem u d rost v ič e na
polju, na ulicam a pušta glas svoj; u n ajvećo j v re v i viee, n a „v ra ti-
ma, u graclu go v o ri svo je besjede; ludi, dokle ćete lju b iti ludost?
i podsm jevačim a d ok le će biti m io podsm jeh? i bezum ni d o k le će
m rziti na znanje? O bratite se na k aranje in o je; evo, izasuću vam
duh svoj, kazaću vam rije ei svoje. Što zvah, ali ne htjeste, pružah
ruku svoju, ali n iko ne m ari“ .
18 A lu zija na „P r v u poslanicu K orin ćan im a“ , V II, 20: (S v a k i neka
ostane u onom e zv a n ju u kom e je pozvan.“
19 Englezi su im a li običaj da zaslađuju šećerom vino.
13 Sekspir 7
193
PR IN C HENRI A ako ne, opet će u pakao, zato Sto je preva-
rio đavoia.
PO INS ALi, moimci, m»oim.ci:, sutra ujutru rono, oko četiri časa,
za GadshiLsl> Hodočasn.icd će ići u Kenterberi s bogatim
dai-ovima, a trgovci jahatii. za London s punim kesama.
Imam maske za sve vas. a konje i sami Amate. Gadshil ce
biti. noćas u Ročestiru; ugovorio sam večeru za surtra uiveče
u Istčipu; sve će .ići 'kao podmazano. A k o hoćete i vi s
nama, napuniću vam kese krunama; a ako nećete, osta-
nite kod kuće i obesite se.
F A L S T A F Siušaj, Edvarde; alao ositanem kod kuće i ne bu-
dem išao obesiću tebe što si išao,
PO INS Hoćeš li. dobeljko?
F A L S T A F Hale, hoćeš li i ti?
PR IN C H ENRI Ko, ja da pljačkam? Ja da budem lopov? Ja
ne, vare mi.
F A L S T A F Nema u tebi čestitosti, ni muškosti. ni dobrog dru-
garstva, niti si od kra-ljevske krvj1kad ne smeš da se is.pr-
siš za zlatnik s la'ajljevskim likom.
P R IN C HENRI E pa, eto, jedanpiut u životu učiniću i ja neku
ludost.
F A L S T A F To je dobro rečeno.
PR IN C HENRI Pa eto, ma šta da bude, ostaću kod kuće.
F A L S T A F Gospoda mi, onda ću ja biti izdajnik kad ti bu-
deš kralj.
PR IN C HENRI Svejedno mii je.
PO INS Ser Džone, moliim. te ostavi me nasamo s princom;
izneću mu talcve razloge za ovaj podvig da će pristati da
sudeluje.
F A L S T A F Bog ti dao moć ubeđivanja, a njemu poučljive
uši, da bi ga o.no što ti govoriš podsiaklo i ono što> čuje
ubedilo, da bi laikio pravi princ, razonode rada, postao la-
žan lopov, jer su vremema takva da je našem sirotom po-
zivu potrebno pokroviteljstvo. Zbogom, naći ćete me u
Ištčdpu.
PR IN C H ENRI Zbogom, pozno proleće! Zbogom, ti mdoljsko
leto!
14 Brdo na Lonclonnkom putu. n edaleko od Hoćestra, o zlo gla -
Seno zbog m nogih rn/bojništava.
194
PO INS Moj dobri, mili, medeni gospodaru. pojaši s nama su-
tra; nameravam da napravum jednu salu koju ne mogu
sam izvesti. Falstaf, Bardolf, Peto i Gadshdl opljačkaće
ljuide za koje smo već spremdli zasedu; ja i ti nećemo bLti
tamo; a poštoi dođu do plena, ako ih ti i ja ne opljačkamoj
odseci mi glav'u s ramena.
P R IN C HENRI Kako ćemo se pri polasku odvojiti od njiii?
PO IN S Pa, poći ćemo pre dii posle njih i zakazati im mesto
sastaoka, na koje ne moraroo dioći. O.ni će se onda podu-
hvatiti samd, i čim svrše, napašćemo ih.
PR IN C HENRI Da, ald; je verovatno da će nas poznati po na-
šim koinjdma, našem odelu i svemu drugom.
PO INS Pih! Naše konje neće videti, vezaću ih u šumi; maske
ćemo promoni.ti, poš1» se rastanemo; i, gospodaru, imam
ogi-tače od kirutog plabna. kojima ćemo se ogmuitd i tako
sa.la-dti naša odela.
P R IN C IIE N R I Da, ali nisam suguran da neće biti jači od nas.
PO INS Za dvojicu njih znam da su piašljivci kakvih nema
nadaleko, a ako se treći bude borio duže nego što' mu se
učini pametno, odreći ću se o r u ž j a zauvek. Najzanim lji-
v iji deo ove naše šale biće preterane iaži koje će nam taj
debali lupež poiičati kad se sastanemo za večerom: kako
se borio sa trideset najmanje; na kakve je zasede juri-
šao, kalcve je sve udai'ce zadobio i kroz kaikve je nevolje
prošao; a najsmešniije će biti kad budemo protivrečili i
pobijaii sve to.
PR IN C HENRT Dobro, ići ću s tobom: spremi nam sve što je
potrebno: sastaćemio- se svi u Istčipu sutra uveče; tamo ću
večei'ati. Zbogom! (P O in s odiazi)
PR IN C HENRT Zn;im vas! — i neko vrem e povlađivaću
Toj plahoj ćudi vašeg jenstvovanja.
Biću u tome sličan Sumcu. koje
Dozvoljava niskim. kužnim oblacima
Da svetu zaklone njegovu lepotu.
Da bi mu se željni ddvili još više
Kad mu se prohte da sine u sjaju
Probijajući tamne, ružne magle
Isparenja što ga izgleda, uguše.
Da su celog ieto dokoni praznici, ^
Zabava bi biia dosudna k'o rad:
19!)
 A retki kad su, rado su primljeni,
Jei- nam samo rettoos-t zadovoljstvo pruža.
Tako, lcad odbacim razuzdan život taj
I neobećano isplatim svoj dug,
Ukol ’fco sam bolji nego moja reč,
Tol’ko bolji dokaz da me lu ivo cene.
K ’o sjajan metal na zaieđu tamnom
Popravka če moja sdjati nad grehom,
Izgledati bolja, pnvlačeči oči,
No ona gde tamino nije iza nje.
Skrenuću prestupe na korisne pute,
Naknaditi vreme kad najmanje slute.
(iz la z i)
SCENA TRECA
hondon. Dvorac
(U la ze K R A L J H E N R I, NO R TA M B ER L.A N D , VUSTER,
SER VOI/rER B L A N T i đ ru g l)
K R A LJ H EN RI K rv mi beše odveć hladna, umerena,
Nesklona da uzavre na drskosti;
I vd ste sve to primetili, pa st.e
Gazili po mom strpljenju. A li znajte,
Odsada ću biti više ono što sam,
Moćni kraJj. strašan, uprkos naravi
Glatke k’o ulje, meke k’o paperje,
Sto gubi ono pravo poštovanje
Što hola duša tek hoJom uliaže.
VUSTER Naš dom, gospodaru. malo zaslužuje
Protiv sebe vašeg veličanstva bič,
I to vetićanstva kom su naše ruke
Pomogle da bude tako uzvišeno.
N O R TA M B E R LAN D Moj milostivi gospcxiaru ...
K R A LJ HENRT Vustei'e, odiazi; jer vidim opasnost
I neposlušnost u tvojim očima.
Gospodine. vaš stav je preosion, smeo,
A veličanstvo nikada ne trpi
Preteće mrštenje podaničkog čela.
Možete sad ići Kad nam zatrebate
Vi i vaš savet, poslaćemo po vas.
(V U S TE R odlazi)
(N O R T A M B E R L A N D U )
Hteli ste nešto reći?
N O R TA M B E R LAN D Da, moj gospodaru.
Predaja roblja tražena u ime
Svetlosti vaše, koje prisutni
Hari Persi dobi kod Holmedona.
Nije, kaže, tako prosto odbijena
K ’o što je rečeno vašem veličanstvii.
Zavist je, dakle. iii nesporazum
K riv za tu grešku, a nije moj sin.
O G N JAN IN N e odbih roblje, gospodaru moj.
A.li se sećam: po svršetku borbe.
Kada se žedan od gneva, napora,
Bez daha, malaks’o. naslonih na sablju,
Dođe lord neki nalickan, otmeno
O G N J A N IN ,
Obućen, gizdav kao mladoženja.
N.iegova skoro potkresana brada21
Izgleda k’o poslc žetve stmište.
Mirisao je kao galanterist,22
A između palca i prsta držaše
Kutiju s mirisom.23 koju svaki čas
Primiče nosu ili udaljava.
Ljutito frkćući kad mu nosu priđe,
Šmrk’o je, stalno se smej’o, govotio.
I.dok su vojnici pronosili mrtve,
Nazva ih grubim. prostačkim huljama,
Jer nose prljave, gadne lešine
Između vetra i njegovog plemstva.
Mnogim probranim, damsldm rečima je
Zapitkiv’o; najzad zatražiio roblje
!l Otmeni ljudi u to vrem e nosili su potkresanu brađu.
” Pom odni trgo va c u Sekspirovo doba trgo va o je ru kavicam a,
novćanlcim a i drugom namirisanom robom , obićno uvoženom iz M i-
lana.
P re upotrebe duvana mirisan prali je u p otrebljavan kao
burmut.

196 19?
 lVIoje, u ime vašeg' veličanstva. Ci.jom se ćarkom., k’o što čujemo, grof Marča
Tada, u bolu od rana što se hlade, Oženi tu skoro. Zar da nam riznice
Pa tim dosadnim mučen papagajem, Isprazni sloboda. povratak izdajnika?
U 1jutnji, nestrplj.iv, rekao sam nešto- Kupiti izdaju? Spa-ega s bednicima
Nehafcno, ni sam ne znarn vLSe šta: Krivim za svoju propast, predaju?
Da će ih dohiiti, il’ ne, jer bejah s k o » lud Ne, nak’ dh u golim brdirna satre glad.
Što je izgledao blistav, mirisaio, Nikad mi neće biti prij>ate]j
Govorio kao kalcva dvorska dama Onaj čiji jezik zati-aži i paru
0 puškamai, ranama. dobošima — Za otkupnin'u buntovnog Mortimera!
Prosito da se čovek prekrsta 'Od čuda! O G NJAN IN Buntovnog Mortimera!
Za unutrašnje pozlede prič’io je Nikad, gospodaru, ne otpa on od vas
Da je spermaicet21 najbolja stva'r na svetu, Sem ratnom srećom. Da se to dokaže,
1 da je veli-ka šteta — kako jeste — Dovoljan je jedan jezdk za sve rane
Što je nitkovska šalitra iskopana Šbo k’o usta zjape, koje zadobi
Iz utrobe te Zem lje pokvarene, Na trščanom žalu mdmoga Severna
Što nmogog dobrog, hrabi'oga čcA’eloa U dvoboju, prsa u prsa, skaro sat,
Ubija podlo; i da niije tih Boreći se besno s velikim Glenduvrom
Topiova mirskih, i on bi ratnik bio. Triput odahnuše, i tripuit sporazumno
Na ta beznačajna. rasuta brbljanja Na Severnovom. pili su brzaku,
Rekao sam nešto, gospodaru moj, Što preplašen njiinim krvavim izgledom
I molam da mu se ne uzme izveštaj Bojažljivo jiutmu međ drhtave trske,.
K ’o prava optužba nedostatka moje Kudravu glavu krijuć’ u jamu pod obalom.
Ljubavi prema vašem veličanstvu. Poprsikan krvlju tih hrabirih boi’aca..
B L A N T Po okolnostima, dobri gospodaru. Još izdajnička, podla pol'itiika
Ma šta da je lorđ Hari Pei-si rekao N ije krila smer svoj tim strašnim ranama,
Takvome čoveku i na miestu tom, Niti bi časmi Moa-timer primio
U takvom času, prema tom pričanju — Dobrovoljmo takve rane; i zbog toga
Zaboraviti treba i ne vaskrsnuti N e klevetajm o ga k’o pobunjenika.
Rad’ štete za nj. il’ nekakve krivice K R A LJ H ENRI Lažno ga prikazuješ, Persi. lažno kažeš
Za ono što reče, ako sad poriče. S Glenduvrom se nikad ne sukobi on,
Veiim t'i. Pre bi smieo s đavolom
K R A L J H ENRI A l’ zarobljenike ne predaje još,
No s Ovenom Glemduvinm biti boj.
Sem jedino pod ustovom da mi,
Zar se ne stidiš? A li odsada
O našem trošku cdmah 'otkupimo
Da ti nisam ČUO' reč o Mortimeru!
Šuraka mu, žalosnog Mortimera.
Zarobljenike nam, što pre možeš, poš’lji,
A on je, duše mi, izdao namerno
Iii ćeš čuti šta' ti nije drago.
Živote svih koje povede u boj
Lord Nortamberlanđe, vama dopuštamo
Na onog maga, prokletog Glenduvra.
Poći sa sinom. Sve zarobljenike
!* Sperm ucet jc u lje k ilove ik re. U S ckspirovo doba sm atralo Poš’lji'te, il’ ćete još čuhi O' tome.
se da sperm acct um anjuje bol i rastvara zgrušanu krv, pa se stoga
m islilo da je dobar za lečen je unutrašnjih ozleda. (K R A L J H E N R I, B L A N T i S V IT A izlaze)

198 199
O G N JA N IN N ek’ sam đavo dođe da urla za njih,
Pnstiti ih neću. Idem da mu kažem
T o odmah, da samo olakšam srcu svom,
Pa ma i glavu ugroz'o tim.
NO R TA M B E R LAN D Šta, zanet si gnevom? Pričekaj malo,
stoj!
Evo ti strica.
(V U S T E R se vraća)
O G N JA N IN Da o Mortimeru ne govoritn više!
Govoriću, bogme; i nek’ mi je đusa
Prokleta ako se ne udružim s njim !
N jega radi svoje ašprazniću vene,
Izliti krv milu u prah kap po kap.
AJ.i ću dići zgaženog Mortiimera
Na visinu gde je nezahvalni kralj,
Taj neblagodami i zli Bolinbruk.
N O R TA M B E R LAN D (VUSTERTJ) Brate, kralj sinovca tvog
razjari luđo
VUSTER Ko po mom odlasku zapali vatru tu?
O G N JA N IN Zamislite, traži sve zarobljenike;
A kad još jednom pomenuh otkupninu
Za brata moje zene, beše bled
Na lice mi oko smrti25 upirući,
Dršćući od besa na ime Mortimer.
VUSTER Ne krivim ga; zar ga pokojni Iličard nije
Proglasio svojim prvim naslednikom?
N O R TA M B E R LAN D Da, čuo sam proglas. To beše kad jadni
kralj
— Nek’ nepravde prema nama bog mu pix>sti! —
Pode na svoj irski pohod, odakle se,
Opozvan, vrati i uskoro bi
S prestola svi-gnuit, a zatim ubijen.
VUSTER I zbog čije smrti široka usta sveta
Ruže nas, sramote naše ime svud.
O G N JA N IN Molim vas, polako! Je li kraJj Ričard tad
Moga šuraka Edmiuida Mortimera
Nasledniikom ki-une proglasio baš?
N O R TA M B E R LAN D Jest, lićno sam čuo.
Ofco sm rti — o ko k oje pretl smrću.
200
O G N JA N IN E, onda ne rnogu
Da krivim kralja. njegovog rođaka,
Kad mu želi smirt od gladi u brdima.
A l’ zar dopustiti da vi, što staviste
Krunu na glavu toga nezahvalnika,
Zbog toga mrsku ljagu podsticanja
Ubistva snosite — zar dopustati
Da čitav svet kletvi primite na sebe
Kao izmećari k’o poidla oruda,
Konopci. lestve, tačnije — džeiati?
Oprostite što se spustih tako nisko,
Da bih vam pokaz’o stepen i položaj
Na koji ste pali pod lukavim kraljeni.
Zar da današnjdca govori sa stidom,
A dstorije buduće za.pišu
Da su Ijudi vašeg plemstva, vaše moći,
I jedno i drugo stav lii u službu
Nepravedne stvari. kao vas dvojica,
Kad ste — bog da prosti! — svrgnuii Ričarda.
Mirisavu, lepu ružu, i posadili
Taj tm, tu d ivlju ružu, Bolinbmka?
I zar, rad većeg s-tida, dodati
Da vas prevari, odbaci, pregazi
Onaj zbog koga snosite te sramote?
Ne. još je vreme da spasete svoju
Cast ugroženu i da povratite
Dobar glas u svetu, da se osvetite
Za podrugljivo, drsko preziranje
Tom nadmenom kralju, koji dan i noć
Smišlja da vam ceo dug izmiri svoj
Krvavom isplatom vašeg pogubljenja.
Stoga velim . ..
VUSTER Ćuti, sinovče, i mir!
Otvoriću vam tajnu knjigu sad
I žustrom sudu vašeg nestrpljenja
Pročitati o stvari opasnoj,
Dubokoj, punoj pretnje, vratolomlja,
Kao prelaženje hučne, brze reke
Hodom preko kakvog nesigumog koplja.
O G N JA N IN Ko padne taj tone ili ispliva.
Pusti opasnost s istoka na zapad,
201
 Pa nek’ čast, idući od severa jugu,
Sretne je, uhvaitn. u koštac Jer kn/- pre
Uzavrl u lovu na lava no zeca.
NO H TAM BERLAN D Njega pom'iisaio na kakav važan podvig
Isteruje izvan granđce stirpljenja.
O G N JAN IN Neba mi, čisni se lak stoolc uzabrati
S. bledoli.kog Meseca svetiu čast,
IIi zaroniti do sarraog dna dlubi.ne,
Gde visak nikad ne dohvata tle,
Izvuči za kose potoinulu čast —
Ako bi onaj što je izbavi
Njena dostojans-tva uživao sam.
A do davola s bednom ortačinom!
VUSTER On zamišlja čitav svet od vizija,
A na bdtno nikad ne obraća pažnju.
Sinovče dobii, saslušaj me časkom.
O G N JAN IN Oprostite . . .
VUSTER One plemonite Skote,
Zarobljenike i . .
O G N JA N IN Zadržaću ih sve.
Nijednog neće dobiti, bogami,
Pa da mu Škot za dušdn ti'eba spas.
Desnicom ovom držaću ih sve.
VUSTER Udaljavaš se, ne slušaš m i plan.
Zarobljenike ćeš zadržaiti ti.
O G N JA N IN I hoću; toi je svršeno.
Reče da ne da otkup za. Mortimera,
O Mortimieru ne smcm, reći reč.
A li ću ga naći kad ležd u snu,
Na uvo ću mu viflai'uitd: „M artim er!"
Jest,
Uzeću čvorka, da ga nauče
Da kaže samioi ,,Mortimer“, dati ga
Njemu, nek’ stalno bOdi njegov gnev.
VU STEIl Saslušaj, siinovče, samo jedrnu reč.
O G N JA N IN Svečano se svakog mozgamja odričem,
Sem živoit da zagorčam Bolinbruku;
A razuzdanog tog pninca od Velsa —
Kad ne bih misMo da ga otac mrzi,
202
Da bt mu rad, bio kakvoj nesreći —
Ja bih krčagom piva otoovao.
VUSTER Sinovče, zbogom. Govoriću s lobom
Kad voljnijd. budeš da me saslušaš.
N O R TA M B E R LAN D Kakva si td to osdčava luda.
Nestrpljiva, da 1i 'takva žeraska ćud
Ne da da slušaš nikoga sem sebe?
O G N JA N IN Meni je, efo, k’o da me šiba bič,
Kopriva pali, ujedaju miravi,
Kad samo čujem o tom Bolmbruiku,
Političaru mrskom. U Rdčai’dovo vreme
— Kako se zvaše to mesto? davola! —
U Glostei’šaji, gde je žiiveo
Lalcomisleni vojvoda, njegov stric,
Stric mu Joirk, tu savih koleno prvi put
Pred. Boldnbinikom, tim kraljem. osmeha,
Kad ste se — sto mu. gromova! — ti i on
Iz Ravenspuirga.26 VratiJi.
N O R TA M B E R LAN D U Berkli zamku.
O G N JA N IN Da, tako je. Kako
Slatko se tada memi urrailjavaše
Taj hrt laskavi, govioreoi „kada
Novorođena mi sreća bude punoletna",
Pa „mili H ari Persi“ , pa „dobri rođaće11 —
Vrag nek’ te varalice nosii! Bože prosti! .. .
Dobri striče, kaži što irnaš; gotov sam.
VUSTER Ako nisi, produžd; oekaćemo.
O G N JA N IN Odisia jesam,
VUSTER Onda se vratim o
Još jednom na tvoje za'robljeniike Skote.
Bez o'kupndne .ih osiobodi smesta.
Daglasovog sina pretvori u sredstvo
Za vrbovanje vojniika po Škotskoj;
Iz razloga što ću ti pismeno poslati,
Pristaće na to.
(N O R T A M B E H LA N D U )
A ti, lorde moj.
Dok ti sin bude zaposlen u Škotskoj,
“ Luka na jo rk ša jsk o j obali u k o jo j se Henri IV isk rcao kad
:se 1399. vratio17. izgnanstva.
203
 Vešto se uvuci u srce plemenitog D R U G I C IN
Prelata, voljenog arliiepiskopa.
O G N JAN IN Od Jorka, je 11?
VIJSTER Da, njemu teško pada
Smrt brata m.u, lorda Skrupa, u Bristolu.
Ne giovorim to po pretpostavci o tom
Sia bi moglo biti, već po tom što 7.nam
Da je smišljeno, skovano, spremljen'',
I čeka samo da ugleda lice
SCENA PR V A
Prilike što će ga i ostvariti.
O G N JA N IN Namirisao sam! Zivota ms. bvće.
Ročester. Kafanskn dvoHšte
NORTAMBERJL.AND Pre no divljač ueneš ti stalno puštaš
' psa. (U la z i K IR ID 2 IJ A s fe n je ro m u ru c i)
O G N JA N IN Pa plemenita je Z8- era to:
K IR ID Ž IJ A Oho! Ako nije četiiri sata ujutru, neka me obese,
Moć Škotske i Jorka
Veliki Medved je već iznad novog odžaka. a konj nam
Udružiće se s Mortimerom, ha!
još nije naitovaren. Ej. konjušaru!
VUSTER I hoće. KONJUSAR (izn u tra ) Evo me, evo me.
O G N JAN IN Vere mi, đivno smišljeno.
K IR ID Ž IJ A Čuj, Tome, udesi Kusomjino sedlo, stavi malo
VUSTER Veliki r?.s razJog podstiče na žurbu.
vune ispod unkaša; jadno kljuse je sasvim izranjavljeno
Da dizanjem vojske glave spasemo.
po grbini,
Jer, ma kako se oprezno držali, (U la z i D R U G I K IR ID Z IJ A )
Kralj će verovali da nam je dužnik još,
Smatrati nas da smo nezadovoljeni, DRUGI K IR ID Ž IJ A Grašak i pasulj su ovde tako budavi,
Dok nam god ne spremi kobnu isplatu. da je to najsigumdiji način da siiroti konji dobiju crve.21
Otkako je umro konjušar Robin, u ovoj kući se sve radi
Vidite da je otpočeo već
naopačke.
L ii;avati nas Ijubaznih pogleda?
OOMJANIN Da, jeste; ali osvetaćemo mu se! P R V I K IR ID Z lJ A Jadniik, nijednom se nije razveselio otka-
VUSTER Sinovče. zbogom! Ne preduzimaj ko' je skočila cena zobi; to ga je i ubilo.
Više no što te pismima uputim. DRUGI K IR ID Ž IJ A Mdshm da je ovo najgora krčma s bu-
Kad vreme sazri, a skoro će biti, vama na ceiom lonđonskom putu; toliko sam izujedan
da se šarenaim kao Jdnjak.
Otići ću tajno Glenduvru i lordu
P R V I K IR ID Ž IJ A Kao linjak! Mise mi, ndjedan hrdšćanskd
Mortimeru, gde ćete se ti
I Daglas, i naše vojske u taj mah, kralj n'ije više izbockan nego ja posle prvih petlova.
Već udešeno. srećno sastati, D RUGl K IR ID Ž IJ A Niikad nam ne daju noćni sud, pa mo-
Da snažnim mišicama dignemo sreću svoju krimo' na oignjište, a mokraća koti buve kao riba ikru.
Koju sad držimo u sumnji velikoj. P R V I K IR ID Ž IJ A Hej. konjušaru! Odi ovamo, đavo da te
NO R TA M B E R LAN D Zbogom, dobri brate! Nadam se uspehu.. nosi! Ovamo!
OGNJANIN Zbogom, striče! Kratalc rok, dok nam u tom ^ U S ekspirovo vrem e m islilo se đa su c rvi u konjsltom že-
lucu i crcvim a prouzrokovan i rđavom stočnom hranom. M eđutim ,
Ne pozdrave igru polja, jek i lom. ti ,,crvi“ su stvarno larve d vokriin e mušice k oje k on ji progutaju
(O dlaze) jedući liSće na k om e se one nalaze.

204 205
DRUGI K IR ID Ž IJ A Dofoio sam da predam eak u Čearing
Krosu ltoru sla-nine i dva korena đurnbii'a.
P R V I K IR ID Ž IJ A Pobogu! Čurani u mojo.i korpi su sasvim
izgladneli. Hej, konjušaru! Kuga te umorila! Zar ncmas
očiju u glav.i.? Jesi li gluv? Da sam bulja, atoo m i ne bi
bilo slađe da ti. rascopam glavu, nego da se napijem. Odi
ovamo, davo- te nosio! Imaš li duSe?
(U la z l G A D S IIIL )
G A D SH IL Dobro jutro, lđridžije! Kol'i.ko je sat.i?
P R V I K IR ID Ž IJ A Mislim, ima dva.
G AD SH IL Moliim te potsajmi mi tvoj fenjer, da viddm konja
u štali.
P R V I K IRJD ŽIJA Polako, polako! Gle gle, anam ja veštinu
ltoja vredi dvaput više od te, vere mi.
G A D SH IL Molim te daj' mi tvoj.
DRUGI K IR ID Ž IJ A Da, a kadi? Sad, ili odmah? „Pozajmd mi
tvoj fenjer", veli. Gle ti njega, al’ najpre da te \ddim obe-
šena.
G AD SH IL Slušaj. kiridžijo, kad misliš da ćete stići u Lon-
don?
DRUGI K IR ID Ž IJ A DovoOjno rano da edemo u lcrevet pre
svetlosti sveće. Komšijo' Magse, da probudiimo gospodu; i
oni će s društvom, jer imaju mnogo prtljaga. ( K t r t d . ^ i i e
odlaze)
G A D SH IL Ej, ej. sobaru!28
SOBAR (izn u tra ) Tu sam, veli seciikesa
G AD SH IL To je isto što i: tu sam veli sobar; jer se tvbj rad
ne razlikuje više od kesaroštva no uputetvo od izvršenja
Ti pi-aviš plan.
(U la z i SO B AR )
SOBAR Dobro jutro, gospodiine Gadishile. Ono što sam vam
kazao sinoć va ži: neki seoskii gazda iz kenlvske pustare
nosi sa sobom ta’i. stotine maraka29 u zJa.tu, Čuo sam kad
jc to rekao siinoć za večerom jednom <>d svojih saputmilca,
koji je neka vrsta računoispitača i ima velik prtljag; ala,
-a Kai'anski sobari b ili su često u dosluhu s drumskim razboj-
nicim a.
M arha n ije bila kovan novac, ali je v red e la 13 šiLinga i 4 pe-
n jja ; prem a tome, 300 m aralta u zlatu je ravn o oko 200 zlatnika.
206
bog bi ga znao šta je u njemu! Vee su usitaii i poi'učili
jaja pržena na maslu; uskoro će poći.
G A D SH IL Čuješ, ako se ne sretnu s pisarima svetog Nikole,33
evo ti mog vrata.
SOBAR Šta će mi? On je dželatov, jer znam da mnogo obo-
žavaš sv. Nikalu, kao i svi lupeži,
G A D SH IL Što govoriš o dželatu? Budem li viisdo, dobro će
se omastati dvoja vešala; jer alco budem visio, vdsiće sa
mnom i. stari ser Džon, a ti. znaš da on nije mi'šava glad-
nica. Pa ima i di-ugih veseljalca, o kojima ti i ne sanjaš,
Jsojd su, razonode radi, iz-voleli da učine čast našem pozivu
i lioji ta, u slučaju da se nešto doknči, s.ve izgladili rad'i
vlastito'g ugleda. Nisam ja udružen ni. s kakvim lutajućim
razbojnicima pešaciima, sa sitoim secikesama naoruižanim
dugačkim tojagamas sa bučnam, brkatim pijanicama mo-
drocrvena nosa, već sa plemstvom i gospcdstvom. odbor-
n.icima i pravnicima., ljiudiima k o ji čuvaju tajnu, k o ji će
pre udariti nego progovori.ti, giovooAti pre nego piti, • piti
pre nego moliti, se. Ali, ne, slagao sam, jer se oni staJno
rnole svome svecui. država, :i kleče pred njom; ili tačnije,
ne kieče pred njom već na njoj. jašu po njoj, pljačkaju
je i prave čizme od njene kože.
SOBAR Pa, vere mi, više limate da zanvalite noći nego se-
putu ne propuste vodu?
G A D SH IL Neće; neće; namazane su i natopljene pravdom.
Mi krademo u potpunoj bezbednosti, kao u tvrđavi; no-
simo sa sobom seme paprati,31 pa idemo nevidljivi.
SOBAR Pa. vere mi, vdše imate da zahvaJite noći nego se-
menu paprati što idete nev.idljii.vi.
G A D S IilL RuJcu ovamo! Dobićeš svoj deo od naše dobiti ako
sam ja čestit čovek.
SO BAR Sigurnije mi je da. kožeš da ću dobiti ako si potajni
lopov.
G A D SH IL Idi do vraga! ,,Homo“ je zajedničlco im e za sve
Jjude. Reci lvonjušaru da mi dzvede Jvon.ja. iz štale. Zbogom,
tupoglavi lupežu! (O b ojica ocllaze)
” Drumski razb ojn ici zvani su pisari sv. N ik ole, je r se sma-
tralo d a - je on zaštitnik dece, ućenjaka. m ornara, čobana, putnika
I topova.
31 A lu zija na v e ro v a n je da je sitno seme paprati v id ljiv o sa-mo
uoči Ivanjdana i da ono čini nosioca n e v id ljivim ako se tada ubere.
20?
 SCENA DRUGA
Drum blizu Gadshila
(U la z e P R IN C H E N R I i P O IN S )
POINS Hođi, hodi da se salcriješ! Skkmio sam Falstal'ovog
konja, pa se lcrza kao uStirlmn somot.32.
PR IN C I-IENRI Ti buđi sataiiven.
(U ta zl F A I.S T A F )
F A L S T A F Poinse! Poi-nse, sto mu muka! Poinse!
PR IN C HENRI M.ir, debeii luipežu! Sto vičeš toli-ko!
F A L S T A F Cde je Poi'ns Hale?
FR IN C IIFjN R I Otišao je na vrh brda; potražiću ga.
F A L S T A F Proklet da sam što pljačkam u đruštvu toga lopo-
va: taj n.i.Uvov je s'klonio m-jg koinja i zavezao ko zna gde.
Ako budem išao peške još samo četiri stope, ostaću bez
daha. A li se nadam da ou umreti lepom smirću. kao čestit
oovek, ako ne budem obešen za ubistvo te hulje. Za po-
slednje dvadeset i dve godine zaiklinjao sam se svakog sa-
ta da ću se odreoi da budem s njim, a ipak sam još.oma-
đija.n društvom toga lupeža. Ako ml taj nevaljalac riije
dao ljubavni napitak da se zaljubim u njega, neka me
obese. Drukčije nije. rnora da sam popio ljubavni na,pi-
tak. Poinse! Hale! kuga vas umorila! Bardiolfe! Peto! Pre
ću umreti od gladi no ići u pljačku i stopu dalje. A ko po-
staiti čestit čovek i napusbilii te lupeže nije isto tako dobro
delo kao i napiti se, ja sam najveća propalica koja je ikad
žvakala zubima. Osam koraka neravnog zemljišta peške
za mene je sedamdeset m ilja; i ti zlotvori kamena srca
znaju to vrlo dobro. Do đavola, lcad lopovi ne mogu da
budu česta.tiii jedain prema drugom! (zviidanje) _ uh! Kuga
vas umoa’ la! Dajte mi mog konja. nitkovi: dajte m i konja;
pa idite do đavola!
PR IN C H ENRI Mir, ti trbonjo! Lezi doJe; prisloni uvo na
zemiju i oslušni ako možeš čuitii korake putnika.
F A L S T A F Imaš li kakvu polugu da me digneš ako legnem
na zemlju? Vere mi, ne biih još jednr.m teglio peške ovo
“ Somot je ponekad štirkan da b ' im ao bol.ii sjaj, ali se usled
toga krzao.
208
mo-je telo ovako daleko ni za sve blago u blagajni tvog
oca. Što me, do đavoda, mučite ovako kao konja
PR IN C HENRI Lažeš; ne muče te kao konja, već bez konja.
F A L S T A F Molim te, dobri prinče I-Iale, pomozi mi da dođem
do svog konja, dobri kraljeviću.
PRINC. HENRI Šta, lupežu! zar ja da budem tvoj konjušar?
F A L S T A F Idi i obesi se svojim prestolonasledničkim pcdve-
zicama! Ako budem uhvaćen. osvetiću se za ovo. Neka
me čaša viina otruje ako ne uđesim da se spevaju balađe
o svima vama .i pevaju na podrugljiv načiin. Kad se sa ša-
lom pretera, pa još peške, mirska mi je.
(U la ze G A D S H IL , B A R D O LF i PETO)
G A D SH IL Stoj!
F A L S T A F Pa to i činim, prolav svoje voJ.je.
PO INS O, to je naše njuškalo, poznajem mu glas. Bardolfe,
šta je novo?
B ARD O LF Spremdte se, spremiite se; stavite maske. Novac
za kralja silazi niz brdo. Taj novac ide u kraijevu bia-
gajnu.
F A L S T A F Lažeš, lupežu, ide — u kraijevu krčmu.
G A D SH IL Ima ga dovoljno da nas sve obogati.
F A L S T A F Da nas sve obesL
PR IN C HENRI Vas četvorica ih sačekajte u tesnacu; Ned,
Poins i ja otići ćemo dalje naniže. Ako pobegnu od va-
šeg napada, naići će na nas
FETO Koliko ih ima?
G A D S H IL Osam ili deset.
F A L S T A F Do đavoia, neće li nas oni opljačkati?
PR IN C HENRI K akva si to kukavica, gospodine Džone Tr-
buško?
F A L S T A F Ono, istina, ja nisam Džon od Gonta.,3S vaš ded;
ali ipak nisarn kukavica, Haie.
PR IN C HENRI Ostavite da dela pokažu.
PO INS Džeče, tvoj konj je iza žive ograde; kad ti bude 2a-
trebao, tamo ćeš ga naći. Zbogom; držite se dobro.
F A L S T A F Sad ga ne bih mogao udarit.i pa da me stane ŽJ-
vola.
:'3 G on t znači mršav.
14 Š ek spir 7
209
PR IN C HENRI Nede, gde su naši ogrtaći i maske?
POINS Ovde, u blizini; hajde za mnom.
(P R IN C H E N R I i P O IN S ođlaze)
F A L S T A F A sad, momci, kom obojci, kom opanci, želim sreću
svakome od nas; svak’ na svoj posiio!
(Ulaze P U T N IC I)
P R V I P U T N IK Hajde, susede; dečak će povesti naše konje
ndzbrdo, a mi ćemo propešačiti da opružtao noge.
LO PO V I Stoj!
P U TN IC I Ah, Isuse Hriste!
F A L S T A F Udriite! Dole s njima! Zalfoljite hu.lje! Ah, besko-
risne gusenice! Žderonje silanine! Oni mrze nas omladinu.
Dole s nj.ima! Očerupajte i'h!
P U T N IC I O, upTopašćcni smo, i mi i naši zauvek!
F A I.S T A F Na vešada, trbušati lupežd! Jeste li upropašćenj"
Ne, vi trule seoske gazde! Voleo bdh da su vaše magav.e
ovde! Napred, ugojcnii veprovi, napred! Nitkovi, mladi
ljudi mott-aju da žive. Vi ste vdsoki porotnici.3'1 Jeste li?
Mi ćemo' vam presuditi, vere md!
(O p lja čk a ju ih i v e iu . lz la z e)
(U la ze P R IN C H E N R I i P O IN S preru šen i)
PR IN C H EN RI Lopovi su vezali poštene ljude. Ako sad t.i
i ja uspemo' da opljačkamo lopove i odemo veselo u Lon-
don, imaćemo razgovora za nedelju dana, smeha za čitav
mesec i dobru šalu zauvek.
POINS Stani u stranu; čujem ih, dolaze.
(R A Z B O J N IC I se vra ća ju )
F A L S T A F H a j’te, momcd, da podelimo, pa onda na konje pre
no se razdand. A ko princ i Poins nisu dve velik e kukavi-
ce, onda više nema pravde na svetu U onom Poinsu ne-
ma hrabrosti koliko' u divljem patku.
PR IN C H EN RI Pare!
POINS Nitkovi!
(D o k o n i dele novac, P R IN C i P O IN S ih napadaju. Posle jednog
ili dva udarca F A L S T A F i S V I O S T A L I beže. osta vlja ju ći plen za
sobom )
3* P o ro tn ici v e lik e porote m o gli su bitd samo bogati lju d i vi-
sokog društvenog položaja.
210
PR IN C HEiNR.l Bez po muke dobiit. Sad čilo na konje!
Lupeži. rasuti, strahoim obuzeti,
Ni sresti se više neće smeti sad,
Smatrajući jedan drugog goniteljem.
Edvaa-de dragi, napred! Falstafa je
Znoj mrtvačkd oblio; on masti
Mršavu zemlju idući po njoj.
Zao bi m i bUo, da nije za smeh.
POINS Kako je samo taj lupež rikao!
(lzla ze)
SCENA TRECA
Vakvortski zam-ak
(U la z i O G N J A N IN , sam, č ita ju ć i pism o)
O G N JAN IN „A li, što se mene tiče, moj lorde, bio bih sasvim
zađovoljan da budem tu, s obzirom na ljubav koju gajim
prema vašem domu.“ Bio bi zadovaljan — pa zašto onda
nije? S obzirom na ljubav koju gajim prema vašem domu
— time pokazuje da mu je njegov ambar draži no naš
dom. Da vidim dalje. „Podvig koji preduzimate je opa-
san“ — pa u to nema sumnje: opasno je nazepsti, spa-
vati, pitd; ali. kažem. ti, moj budalasti lorde, da m.i iz ko-
prive opasnosti beremoi cvet bezbednostdi, „Pothvait koji
ste preduzeli cpasan je; prijatelji koje pominjete nesd-
gurnd su; vrem e je nepodesno: a cela vaša zavera je su-
više laka da bi. bila protivteža tako velikom otporu.“ —
A , tako veliiš? Tako? A ja t i kažem da si ti plitkoumna
strašljivdca i da lažeš. Kakav je to ćalov! Gospoda mi,
naša zavera je taiko dobra, da bolja nikad ndje skovana;
našd prijatelji su vemd .i. postojani - dobar plan, dobri
prijatelji i dobri izgiedi; odličan plan, vrlo dobri prija-
telji. Kakva je to smirznuta kukavica' Pa eto, lord od
Jorka je pohvalio zaveru i sav opšti plan. Bogami, da
sam sad kod tog nevaljalca, prosuo bih mu mozak lepe-
211
 zom njegove zene.35 Nisu li tu mo.j otac, moj stric i ja?
Pa lord Edmund Mortimer, lord od Jorka i Oven Gien- Kao mehurići na potoku burnom;
duvr? N ije li.. najzad, i Daglas tu? Nemam li pisma od A Hcem ti čud.ni nekakvi pokreti,
svih njih da će se naoružani sastati sa mnom devetog da- Kao kod Ijudd što uzdrže dah
na idućeg meseca? Zar neki od njih nisu već pošli? Kakav Na kakvu nenadnu, važnu zapovest.
je ovo paga.nski nevaljalac! Nevernik! Ha, u svom veli- Šta sve to znači? Težak posao
kom strahu i kukavičluku, sad će on pravo kralju i otkri- Predstoj.i mom mužu; i moram ga znati;
će mu sve naSe pripreme. O, kad bih mogao da se pode- Inače. znači, ne vodi me više. 1
lim na dvojicu pa da se pesničim sa samim sobom što sam OGNJANTN Šta!
(Utazi S LU G A )
pozivao takvog plašljivca da sudeluje u ovakvom časnom
pothvalu! Đavo da ga nosi! Neka kaže kraJju; m i smo Je li Giljams otiš’o s paketima?
spremni. Ja polazim, noćas. SLUG A Jeste, gospoda.ru moj, pre jednog sata.
(U la z l L E D I P E R S I)
OGN.TANIN Je li Batler doveo konje od šerifa?
SLU G A Jednog konja je, gospodaru. upravo sad doveo.
Eto, K eli moramo te kroz dva sata ostaviti. O G NJAN IN K oga l-conja? ćujavog alata?
LED I PERS.T O. moj dobri mužu, što si tako sam? SLUGA Jeste, gospodaru.
Šta sam )u\iva da već dve nedelje budem O G N JA N IN Ovaj će alat biti presto moj.
Iz postelje moga Hai-ija prognata? Dobro, odmah ću ga uzjahat. — O. nado!36 —
Zbog čega si, reci. miili. izgubio Neka ga Batlea' izvede u park.
Voiju za jelom, vedrdnu, zlatni san?
(SLU G A odlazi)
Što obaraš svoje oči zemlji, zašto
Tako se često tirgneš kad sd sam? LED I PERSI A l’ čuj m.e. moj lorde!
Sto izgubi svežinu lica svog, O G N JA N IN šta kažeš, ledi moja?
Moje blago, pravo na tebe žrtvova LED I PERSI Šta te odvodi od doma?
Razmišljanju mutna oka, tmurnoj seti? O G N JA N IN Pa moj konj,
U nemirnom sam gledala te snu, Ljubavi, konj moj.
Čula gde mrm.ljaš o surovom ratu, LED I PERSI Luckastd. majmune!
Svom ubojnom, brzom konju naređuješ. N.i lasica sama nema tafcvu žuč
Kličeš: „Hrabro napred!“ I kako govoriš K ’o što je ta što tebe muči. Moram,
0 jurišu, ustulcu, šatorima, I hoću da znam, Hari, šta je to.
Plašim se da moj brat Mortdmer želi
Rovu, preprekama i paJisadama
Doći do svog prava, pa šalje po tebe,
Grudobranu. lakim i teškim topovima,
Da mu smer pomogneš. Ali, ako id eš. ..
Otkupu roblja, vojnicima palim,
O G N JAN IN Čak tamo, paške — umar’ ću se. draga
1 žestoke borbe promenaina svim. LED I PERSI No, paipagaju, hajd’, hajd’. odgo\-oa-ii
Tvoj duh beše tol’ko obuzeo rat. Tačno na ono što te pitam ja.
A ti toliko uznemiren snom, Hari, mali ću ti prelomiti prst
Da ti čelom graške znoja izbijahu Alco mii celu istinu ne kažeš.
“ Žene su u Selcspirovo doba nosile lepeze. M yda su lepeze O G N JA N IN Idd. vragolamko, hajde! Ne vodim'te,
p ravljen e od perja, drSke su im često b ile od srebra iii zlata, a po- Ne marim te, K eti! Ovo ndje svet
katkad ukrašene i dragim kam enjem .
"" Nada je bila geslo Persijevih.
212
213
 Za borbu s uisnama, i-gru s iepojkama.
K rva vi nosovi, razbijene glave,
To je sad na ređu. Čujem, rže konj.
Št;a kažeš, Keti? Sta hoćeš od mene?
LEDI PEESI Ne voliš me. dakle? N e voliš zaista?
Pa onda n em oj: kad me ne voliš,
Neću ni ja sebe volefa. Ne voliš?
Kaži, govoriš !i u šali, il’ ne?
OG-NJANIN H ajd’. lioćeš li da me vidiš kad uzjašem?
Kad budem na konju. zakieću ti se tad
Na beskanačnu ijutbav. A l’ ćuj, Keti,
Odsada me ne smeš jspiitdvatbi
Kuda idem i iz koga razJoga.
Kud moram, moram; l da zaključim :
Večeras te ostavljam, draga Keti.
Znam, mudra sd; ali ipak Jie mudrija
Od Ognjaninove žene; postojana,
A l’ ipak si žena; a kad se tiče tajni,
Nijedna n-ije bolja no ti. jer
Verujem, što ne znaš to nikad i'eći nećeš.
T o l’ko se oslanjam na te, draga Keti.
LED I PERSI Kako? tek toliko?
O G N JA N IN N i za pedalj više. Ali. slušaj, Keti:
Kuda ja idem doći ćoš i. tt .
Ja polazim danas, a ti sutira. znaj.
JesL 1’ zadovoljna, Keti?
LEDI PERSI Pa, kađ moram.
(Izla ze)
SCENA Č E TV R TA
Krčma ..Kod giave divljeg vepra“ v. Istčipu
(U la ze P R IN C H E N R I i P O IN S )
PR IN C HENRI' Nede. molim te. iziđi iz
se nasmejemo malo,
POINS Gde si bio, Hale?
214
PR IN C HENRI Sa tri iii čeLiri giupana među šezdeset ili
osamdeset buradi.*7 Udario sam u najniži ton poniznosti.
Eto, postao sam prisan dirug trojice kelnera i sve ih mogu
zvatt krštenim imenom: i Toma, i Dika i Francisa. Oni sc
već kunu spasenjem svoje daiše da sam ja kralj učtivosti
iako sam samo ptdnc od VeJsa; i otvoreno m.i kažu da ni-
sam neki naduvenko, kao Falstaf, već veseljak, đida i do-
bar drug — duše mi. tako me nazivaiu. A kad budem
kraij Engleske, kažu mi da ću imati pod svojom koman-
do-m sve dohre dirugare u Istčipu. Dobro se opiti — oni
zavu oboj.iitii se oiveino; a ikad pri piću zaistaneš da odah-
neš, poviiču: ,.Na dušaJt!“ Da zaključim — toliko sam na-
predovao u roku od četvrt sata, da ću celog života moći
da pijem naporedo sa ma. kojim kotiokrpom.38 Kažem ti.
Nede :zgubio si. mnogo časti što nisi sudelovao sa mnom
u tom podvlgu. Ali, slatki Nede — da bih ti zasladio 'me.
dajem ti fiše.k šećera od jednog penija,34 to ji mi je nialo-
pre ćušnuo u ruku kelnerski pomoćn.i,k, što celog života
nije prevalio preko jezika diruge reči sem: „Osam šilinga
i šest penija,“ i: „Dotorodošli,“ s onim piskavim dodatkom:
..Odmah, odmah. gospodiine!“ .ill: „Pola Uitra ,,.kopila“ 40 u
PoJumesecu,'11 na raboš“ — iJii tome slično. Al.i, Nede da
bismo prekraitdli vreme dolc Falstaf ne dođe, otiidii u su-
sednu sobu i, dok ja budem ispitivao log maJog kelnera u
kom cilju mii je dao šećer, ti ga staino viči poi imenu
..Francise," da on ne bi stigao da Jcaže. u razgovoru sa
mnom, n:išta sem .,odmah!“ Ooiiđ.i i ja ću izvesti tu lciome-
diju.
(PO INS izla zl)
POINS (iznutra) Fraincise!
PR IN C HENRI Odlično!
PO INS (izn u tra) Francise!
(U la z i FR A N C IS )
37 O m iljen i gosti ponekad su p oziva n i-n a pijanku u kafanskom
podrumu.
Js Kotlolcrpe su bili čuveni kao pijanice.
1,3 Da bi zasladili vino, kalanski gosti don osili su šećer sa so-
bom ili su ga k u p ovali u m alim fišecim a od keinera.
40 K o p ile je slatko špansko crno ili belo vin o slično tam n jan ici
zagušljive sobe. da po ukusu.
u Sobe u k afan am a im ale su neobična im cna kao „polumeđec**.
..nar“ , „fen ik s4* itd. i zn aci k oji su odgovarali tim im enim a bili su
Iznad vrata.
215
 /
FR AN C IS Odmah. •odmah, gospodine! Pogledaj u ,.nar“ , Rali'e.
PR IN C H EN RI Odi, Francise!
FRAN CIS Izvo l’te, gospođao-u.
PR IN C H EN RI KolLko im;i5 da služiš, Francise?
FR AN CIS Pet godina i onoliifco koliko —
POINS (iz n u ira ) Francise!
FR AN C IS Odmah, odmah, gospodine!
PR IN C H ENRI Pet godina! Bogorodice mi, to je dugačak rok
za zveckanje kalajnim posudem,.42 A li, Francise, da li bi
se ti usudio da iznevertš ooigovoir s lcrčmairom. da okreneš
pele i pobegneš?
FR AN CIS Zbilja, go»podairu, zakleo bih se na svdm knjigama
u Engleskoj da bih se usudio.
PO INS {tzn u tra ) Fi-ancise!
FR AN C IS Odmah, gospodine,
PR IN C H EN RI KoLi'ko ti je gO'dina. Francise?
FR AN CIS Da promislim — O' Miholjdanu ću im a ti...
PO INS (iznutra) Francise!
FR AN C IS Odmah. gospodine. M olim vas pričekajte rnalo, go-
spodaru.
P R IN C H EN RI A li, shišaj, Fi-ancise, šećer koji si m i dao sta-
je jeda-n peni, zar ne?
FR AN CIS Gosp'odaru, voleo bih da je dva penija.
PR IN C H ENRI Daću ti hiljadu funti za njega; zatraži kad
god hoćeš; daću ti.
POINS (Izn u tra ) Francise!
FR AN CIS Odmah. odmah!
PR IN C H EN RI Odmah, Francise? Ne, Francise; ali sutra,
Francise; ili, Fi-ancise, u četvrtak; Francise. ili kad god
•ti hoćeš. Ali, Francise!
FR AN CIS Gospodiuu?
P R IN C IiE N R I Zar bi ti opljačkaio43 onog ošišanog laskavca
u lcožnom grudnjaku sa icristalnim đugmetima, onog što
nosi prsten ukirašen ahatom, zagasitosive čarape. pcdve-
zice od uipiredenog konca i španski jandžik?
FR AN C IS Pobogu, gospodine, na koga to mislite?
U krčm am a se obićno vipotrebljavalo kalajno posuđe.
" Z a r bi t i pogazio svoj u g o vor s k rčm a re m i pobeg.to?
216
PR IN C HENRI Izgleda mi da je crno ,,kopile“ jediino vino
koje piješ; pogledaj. Francise, tvoj beli platneni prsnils
je pun m rija od njega. U Berbenij :11 šećer n ije tako skup.
FRANCIS Kako. gospodaru?
PO INS (izn u tra ) Francise!
PR IN C H ENRI Odlazi, lupežu! Cuješ li da te.zovu? (O b n jica
ga 20C11; K H LN E R s to ji zapanjen ne zna ju ćl u kom p ra v rv da
ide)
(V la zi K E C M A R )
K R Č M A R Šta, sto.jiš 4u dokon uprkos tolikom dozivanjuV
Idi gostima unutra. (F R A N C is izia zi) _ Milostivi gospoda-
ru, stari ser Džon, sa pet-šest Jjudi, stojii pred vratima.
Hoću li ih pustiti unutra?
PR IN C HENRI Neka čekaju malo. pa im onda otvori vrata.
(KRCM.AH iztazi) — Poinse!
POINS (izn u tra) odmah, odmab, gospodine.
(PO IN S pon ovo u la zi)
PR IN C HENRI Falstaf i ostali lopovi sti pred vratim a; al’
ćemoi se proveseliti!
PO INS Kao poljski popci, diruškane. Ali slušaj, u kakvoj si
nameri izveo ovu maju šalu s kelnerskim pomoćnikom?
Reoi o čemiu je reč.
PR IN C HENRI Ja sam sad od svih ćudi koje su postojale ’oš
od davnih vremena dobrog Adama pa do sadašnjeg mla-
dog' ponoćnog časa.
(FR A N C IS pon ovo u la zi)
Koliko je sata, Francise?
FRANCIS Odma.h odmah, gospodine
(FR A N C IS izla zi)
PR IN C HENRI Ovo momče za dn'vno čudo ima manje reči
od papagaja iako je sin žene. Njegiov posao, .ie da trčkara
tamo-amo po kafani, a besedništvio mu je da ređa stavke
iz računa. Nisam još Persijeve ćudi; onog Ognjani.na sa
severa što 'ubije neiknh šest ili sedam tuceta Skota za ru-
čak, opere ruke i kaže svojoj ženi: ,Dd đavola s ovim
mirnian životom! Zaželeo sam se rada.“ „O, moj slatki
fl U Š ekspirovo vrem e šećer je uvožen iv. B erberije.
217
 Hari", kaže rau ona, „koli'ko si ufoio danas?“ „Neka oporu
moga aiata“ . nai'eđuje on i posle čitavog sata jo.i odgo-
vara: „Nekiih. četnnaest; raato, malo.“ Molim te. zovni
Falstafa; ja ću glumiti Persija, a taj prokleti ugojeni ve-
par igraće ledi Mortimer. njegovu ženu. ,,Vino“ , kaže pi-
janica. Zovi mi onog debeljka.
(U laze F A L S T A F , G A D S H IL. B A R D O L F i P E T O : F R A N C IS
donosl vin o)
PO INS Dobro došao, Džeče, gde si biio?
F A L S T A P Neka kuga pomori sve kukavice, karžem. i neka ih
stigne osveta! Triput amin! Daj mii čašu vina, momče. Pre
nego što još dugo budem vodio ovaj život plešću, naplitatd
i potpli-tatii čara-pe. Kuga neka nosi sve kukavice! Daj mi
čašu vina. o'bešenjače. Zar nema više vrline u svetu?
(P lje )
P R IN C H ENRI Jesi li ikad gledao kad Titan'13 lju bi zdeiu
masla, a ono se — sažaljivo — topL od suinčeve lepe priče.
Ako nisi pO'gledaj u tog znojavka.40
F A L S T A F Hej, ni-tkove, i u ovom vinu ima kreča.47 U neva-
ljalom čoveku nema ničega sem nitko-vluka; ali kukavica
je ipak gora od čaše v-ina- s krečom. Podla kukavica! Idii
svojim putem. stari Džeče; u-mi'i kad ti bude volja. Ako
muževnosit, dobra muževnost. nije ?aboravljena na iicu
zemlje, onda sam ja ha-ringa bez iki’e. Nerna u Englesivoj
ni tri dobra čoveka neobešena; a jedam od njih je debeo i
sitar. Neka nam bo-g pomogne u ovakvim vremenlma!
Rđav je ovo svet, kažem Voleo bih da sam tkač: mogao
biii pevati psalme, iii taiko nešto.'18 Kuga odnela sve ku-
kavice, opet kažem.
P R IN C H E N R I Sta je. vunena vrećo, što gundaš toliko?
F A L S T A F K raljev sin! A ko te ne isterain iz tvoje kraljevine
drvenim ma-čem49 i ne oteram sve tvoje podanike ispred
■' Titan = Sunce.
“ Z n o ja v k o je F alsta l, k o ji lič i na zdelu masla k o je se topi
na suncu.
17 U vino je stavljan kree da bl bilo su vlje i svetlucalo u ćaši.
K Tlcači sli obično pevaii za vrem e rada; m nogi od n jih su bili
puritanci, pa su p ev a li psalme.
15 U crkven im dram am a P o ro l; je tukao Đavola drven im ma-
čem.
218
tebe kao jato diivljih gusaka, nikad više neću nosi-ti bradu.
I ti si m>i princ od Velsa.
PR IN C HENRI ProkJeti debeljko, šta ti je?
F A L S T A F Zar nisi. kukavica? Odgovori mi na to a Poins
takođe?
PO INS Sto rnu gromova. debela trbušino, ako- me nazoveš
kukavioom, tako mi Gospoda, proburaziću te.
F A L S T A F Ja da nazivam kukavicom tebe! Pre bih te video
na vešalima no da te nazovem kukavicom. A li bih dao
hitjadiu funitii da mogu da trčim brzo kao ti. Dovo-ljno si
prav u ramenima. pa ti je svejedno ko ti vidi ieđa. Zar
ti to zoveš pomaganjem svojirn prijateljima? Do đavola
s takvom pomoći! Daj mi ljude koji će mi gledati u lice
Daj mi čašiu vi-na. N itkov sam akx> sam danas popio jeđan
gutijaj!
PR IN C HENRI O lupežu! Jedva da si obrisao usne ot.kako si
poslednjd put pio.
F A L S T A F T o ne čini nikakvu razli-ku. <Pi)e) — Kuga odnela
sve kukavice, opet kažem.
PR IN C IIE N R I Sta se desUo?
F A L S T A F Sta se desiio! Četvoniica od nas ovde zaplenili smo
deset hiljada tuml-.i: jutros.
PR IN C HENRI Pa gde su, Džeče, gd© su?
F A L S T A F Gde su! Ođuzete su nam; -sto na nas siTO-t'u
četvoricu.
PR IN C HENRI Sta sto, ooveče?
F A L S T A F Da sam nitkov ako nasam ukrstio sablju bar s
dvainaestott'icom njdh u lok-u dva časa. Sarao sam se čudoim
spasao. Grudnjak mi je proboden na osa-m mesta, a čak-
šire na četiri; štit mi je sav izbušen; sablja iskrzana kao
ručna testera — evo dokaza!50 Otkako sam čovek, nikad
se n'isam bolje boi’io: ali je sve bilo uzaluđ. K-uga odnela
sve kukavi.ce! Neka govore: ali ako kažu više ili manje
od istine, hulje su i sinovi mraka.
PR IN C IIE N R I Pričajte, gospodo, šta je bil-o?
G AD SH IL Nas četvorica napali smo njih dvanaestinu ...
F A L S T A F Najimanje šesnaest., moj gospodaru.
M Falstat je, bio iskrzao svoju sabiju dvorescem i sada je po-
lcazuje kao dokaz s vo je priće.
219

GADSHII. I vezali ih.
PETO Ne, ne, nisu ladli vezani.
F A L S T A F Ti, lupežu, bili su vezani. svi do jednog, il’ nek
sam Jevrcjin. pravi pravcati Jevrejin.
G A D S IIIL Dok smo delili novac, nekih šest ili sedam novih
ljudi napalo nas je ...
F A LS T A F I odreš'li ostale a zatim su došli drugi.
PR IN C HENRI Sta, borili sle se sa svima njima?
F A L S T A F Svima? N e znam šta misliš pod svima; ali, ako
se nisam borio sa pedesel njih, nek’ sam svežanj rotkvica.
Ako ih nije hilo dva ak'. trd i pedeset protiv sirotog starog
Džeka. onda nisam dvonožac.
PRIN C HENRI Daj bože da nisi ubio nikoga od njih.
F A L S T A F Tu više ni bog ne pomaže. D vojici sam zbibeno;
siguran sam da sam s dvojicom izmiirio sve račune, s dvo-
jicom hulja u uvošćenom platnu51. Reći ću ti nešto, Hale;
ako ti kažem laž, pljuni mii u lice, nazovi me konjem.
T i znaš moj sitari naćiin odbrane; ovako sam stajao i ova-
ko držao sablju. Četari nitkova u ogrtaćima od uvošće-
nog platna jurnuli su na mene . ..
PR IN C H ENRI Koliko, četvonica? Malopre si rekao da su
bila samo dvojica.
F A L S T A F Četvoaica, Haie; rekao sam ti, četvorica.
POINS Da, da, rekao je četvorica.
F A L S T A F Ta četvorica došla su naporedo i svom snagom
udarila na mene. Nisam oklevao i svih njihovih sedam
vrhova dočekao sam na moj štit, ovako.
PR IN C I-IENRI Sedam? Pa baš sad ih je bilo četvorica.
F A L S T A F U uvošćenom platnu?
POINS Da, četvorica u uvošćenom platnu.
F A L S T A F Seđam, tako m,i ove drške; hudja sam ako nije
tako.
PR IN C HENRI Molirn te, ostavi ga na miru; uskoino. će ih
biii još više
F A L S T A F Čuješ li me, Hale?
PR IN C H ENRI Da, i gledam te, Džeče.
F A L S T A F Slušaj, jer ovo vredi čuti. Ona devetorica u uvo-
šćenom platnu o kojima sam vam počeo pričati . .
Falstat m isli na princa i P oin sa k o ji su b ili u ogrtačim a ocl
uvošćenog platna.
220
PR IN C HENRI Tako, već dva više.
F A L S T A F Pošto su im sablje slom ljene...
PO INS Digli su ruke uvis.
F A L S T A F Počeli su da uzmiču. Ali. saim ih gonio u stopu, i
za tren oka palo ih je sedam od jedanaest.
PR IN C HENRI Čudnovato! Dva čoveka pretvorila se u de-
vet ljudi.
F A L S T A F Ali, na nesreću tri grdne lopuže u zelenom odelu
prišle su md s leđa i. .iznemadno me napale; — bilo je taiko
mračno, Hale, da se nije mogao v.ideti prst pred okom.
PR IN C H ENRl Te laži su kao i njihov otac koji ih porađa,
upadijivo kao plamine, jasne opiplj've. O td, trbušaiti pra-
znoglavče, ti čvornoglava glupačino, ti, nevaljali besti-
dniče, ti, masna vrećo sala ...
F A L S T A F Pa jesi. 3ii ti lud? Jesi li lud? N ije li istina —
istina?
PR IN C HENRI Pa kako si mogao videti da su ti ljudi u ze-
lenom odelu kad je bilo tako mračno da se ni prst pred
okom nije video? Hajde da čujemo tvoje objašnjenje;
šta kažeš na ovo?
PO INS Daj objašnjenje, Džeče, objašnjertje.
F A L S T A F Sta, pod prmudom? Pa da sam pod šibom, ili na
najgorem mučilištu sveta, ne bih vam rekao našta pod
prinudom. Da vam dam objašnjenje pod prinudom! Da
objašnjenja ima koiiko kupina, ne bih nikome dao nika-
l-n.'o obja.šnjenje pod primidom; ja ne.
PR IN C HENRI Neću više da budem kriv za ovaj greh. Ova
debela kukavica, ovaj pritiskač kreveta, taj lomilac konj-
skih leđa, to ogromno brđo mesa ...
F A L S T A F Ti, mršavko. praznokožo, osušeni. volovski jeziće,
td. bičija žilo52, ti, sušena ribo! O da m i je daha da izre-
đam sve što liči na tebe! Ti. krojački aršine, kanijo, fu-
trolo luka za strele, ti, bedna, uspravljena, dugačka, uska
sabljo. ..
P R IN C HENRI Odahni malo pa onda nastavi. A ko si se
umorio podlim poređenjima, sasiušaj samo ovo.
POINS Slušaj, Džeče!
“ B ičija žila jc sušena i upotrebljavana k<io bič.
221
PR IN C I-IENRI Nas dvojica videli smo vas četvoricu kad ste
napali četvordcu, Vezali .ih i zaplenili njihovo blago. A
sad, pazi, lcako će prostg. priča da te zastidi. Zatim smo
nas dva napali vas četvoaicu, za tren oka vam oduzeli
plen i imamo ga; da, i možemo vam ga i pokazati ovde
u krčmi, Ti, Falstafe, nosio si svoje škembe tako lako,
sa tako braoin otaretnošću i rikao za milost i produža-
vao da trčiš i mučeš kao junac. Kakav sa ti to bednik
da iskrzaš svoju sablju da bi posle rekao da je to bilo
u borbi. Kakav izgovor. kakvu ujdurmu, kakvo pribe-
žište ćeš naći sad da bi se sakri© od ove očdte i javne
bruke?
PO INS Hajde da čujemo. Džeče, kakav izgovor imaš sad?
F A L S T A F Gospoda mii., znao sam vas isto' teko doforo kao
onaj koji vas je stvorio. Pa eto. čujte, gospodo moja, zar
je meni priliči.lo da ubijem pa-estolonaslednika? Zar ja
da se okrenem pi’otiv pravog princa? Ti znaš da. sam hra-
bar kao Herkul; ali ne zaboa-avi instinikt: lav ne nasrće
na pravoga pa-inca.53 I.nstinkt je velika stvar; instinkt me
je naveo da budem kukavica. Za.to ću celog života mi-
sliti bolje i o sebi i o tebi; o sebi kao o hrabrom lavu,
a o tebi kao o pravcm princu. Ali, Gospoda mi. momci,
milo mi je što je novac kod vas. Gazdarice zatvorite
vtrata: noćas bden.je, suitra moliitva1'1 Gospod'o m.omci,
dečaci, zlatna srca. sve titule dobi'og dirugairstva vam pri-
padaju! Hoćemo li da se veselimo? Da odigramo neku
komediju bez pripireme?
PR IN C H ENRI Pristajem ; a tema da bude tvoje bekstvo
FA LS TA F Ah, ne više o tome, Hale, ako me voliš!
(U la z i K H C M A R IC A )
K R C M A R IC A O Is'use! Moj gpspođaru prinče!
PR IN C H E N R I Sta je. drag'a gospođo krćmarice! S>ta imaš
da mi kažeš?
K R Č M A R IC A Ah gospodaru, neki plernic s dvora je pred
vratima i želi da govori s vama; ka/.e da dolazi od vašeg
oca.
“ N ekad je bilo rašprostranjeno v ero va n je da la v ncće ništa
pravom princu.
54 A lu zija na b iblijsku zapovest: „S tražarite i m olite se bogu “ ;
M atej X X V I, 41.
222
PRINC H EN Rl Daj mu onoliko koliko je potrebno da ga
pretvoriš u „kralja“55 pa ga p o š iji natrag mojoj majci.
F A L S T A F Kakav je to čovek? _
K R Č M A R IC A Staa'.
F A I jSTAF Sta ozbiljnost traži van postelje u ponoć? Iloćeš
li da mu ja. odgovoalm?
PRIN C HENRI M olim te, učini to,.Džeče.
F A L S T A F Rc-ći ću mu, vere rrti, da se tornja. (iziazi)
PRIN C HENRI Pa, gospodoi, Bogorodice mi. dobro ste se
boaiii; i ti. Peto, i td, Bardolfe. I v i ste lavovi, instinktivno
ste bežali.; nećete da nasrćete na pravoga princa: p£uj:
BARD O LF Potrčao sam kad sam video druge da beže.
P R IN C H ENRI A sad mi recite ozbiljno kako je došlo do
toga da se Falstai'ova sablja ta.ko iskrza?
PETO Iskrzao ju je svojim dvorescem i rekao da ć e , vas
uveriti da se to dasilo u borbi pa ma iažnom zakletvom
oterao dstinu iz Engleske. Naga\'Orio je i nas da učinimo
to isto sa svojim sabljama,
BARD O LF Da, i da goiicamo nosove pirevinom dok ne pro-
krvave, pa da onda okrvavimo svoja odela i zakunemo sc
da je to lorv čestitili ljudi. Učinio sam ono što nisam uči-
nio ni jedanpiu't za posJcdnjih sedam godina: pocrveneo
sam slušajući te stra&ne ujdurme.
PRIN C HENRI Ah, lupežu, ukrao si čašu vina pre osamna-
est goddna d bio uhvaćen na delu, pa od tada la-ko erve-
niš. Imao si. vatru i sablju na svojoj stram, pa ipak si
potoegao; koji te je imstimkt nagnao na to?
BARD O LF Gospodaru, vidiš li ove meteore? Vidiš ld ove
plamene meteore?
PRIN C H ENRI Vidim.
BARD O LF Šta mislite da oni označavaju?
PR IN C HENRI Vruće jeUre’6i hladne novćanike.
BARD O LF Zuč, gospodara, ako se pravilno protumače.
“ Zlatnik u vrednostt od 6 šilinga i 8 penija zvao se plemić.
i zlatnik od 10 šilinga zvao se „k ra lj". Sale zasnovane na ra zlie i u
vrednosti izm edu ,,plem ića“ i „k ra ija " dosta su ćeste kod pisaca iz
doba k raljice Eiizabete. T a razlika iznosi 3 šilinga i 4 penija. G orn ji
pasus znaći: — Daj mu razliku izmedu ,,p!em ića“ (tj. 6 šilinga i 8 pe-
n ija) i ,,kraija“ (tj. deset šilinga), 1 tako p retvo ri plem ića u kralja.
10 M išljen je da v in o zagreva jetru nalazt se i u „A n to n iju i K leo -
patri“ .
223
PRIN C H ENRI N e žuč, već vešala, ako se pravilno protu-
mače. (F A L S T A F se vraća > _ Evo dolazi nn-šavi Džek, evo
dolazi gola kost. Kako si, slatko stvorenje od vate! ICo-
liko ima, Džeče, oitkako si video svoje vlastito koleno?
F A L S T A F M oje vlastdto koleno! Kad sam bio otprilike tvo-
jd.h godina, Hale, nisam bio deblji u struku od orlovog
prsta: mogao sam se uvući u palčev prsten5'’ svakog od-
bornika. Prokleto uzdisanje i tuga! <>d njih se čovek na-
duje kao mešina.. Stigle su rđave vesti: ovde je dolazio
od tvog oca ser Džon Breisi; moračeš u dvoi' ujutru.
Onaj ludak sa severa, Persi, i onaj u Velsu, koji je izba-
tinao Amajmona,58 nabio Luciferu rogove i na velikoj
kuki59 zakleo davola da mu bude veran vazal — kako se
on, do đavola, zove?
POINS O, Glenduvr!
F A L S T A F Da, Oven, Ove-n, baš taj; i njegov zet Mortimer,
i stari Nortamfoea-land i onaj živahni Škot Daglas, koji
na konju ti'či uz perpenđttkulamo brdo.
PRINC H ENRI Onaj štoo jaše u punom kasu i iz pištolja gada
vrapca u letu.
F A L S T A F Pogodio' si.
PR IN C HENRI A li on nikad nije pogodio vrapca.
F A L S T A F Pa, taj nitkov je hrabra srca; ne beži on sa meg-
dana.
PRIN C H E N R I Kakav si ti to onda nitkov, što ga toliko
hvališ zbog trčanja.
F A L S T A F Na konju, glupane; aii kad je na nogama. ne
uzmiče ni za stopu.
PR IN C HENRI Da, Džeče. oisim po instinktu.
F A L S T A F Dabome, po instinktu. Pa eto, i om je s njima, i
neki Mordejk i još hiljadu plavih kapa.60 Vuster se is-
krao noćas. Brada tvog oca je osedela zbog tih vesti. Ze-
milja se sad može kupiti jevtino kao ukvarena skuša.
” O dbornici i drugi viden i gradani često su u S ekspirovo vrem e
nosili prsten na palcu.
5H U starim k njigam a o duhovima, d avolim a i m adiji A m ajm o n
se pom inje kao „k ra lj istoka", ili ,,duh k oji vlada n aju daijen ijim
oblastim a istoka".
" U bojna selcira s kukom na suprotnoj strani od oStrlce 1 du-
gačkom d ržaljom : Dž. S ilv e r u svom deiu ..Paradoksi odbrane" kaže
da je velik a kuka bila najopasntje oružje.
c" Skoti su zvan i p la vim kapama zb og b oje kap& k oje su nosili.
224
PR IN C HENRI Pa onda, ako juni bude topao i ova građan-
ska tuča bude trajala i dalje, Verovatno ćemo moći da
, kupujemo device na stotine, kao što se kupuju potki-
vaćki ld.in.ci.
F A L S T A F Mise mi, momče, pravo kažeš; verovat.no ćemo
imati dobru trgovinu u tom pogleđu. A li kaži mi, Hale,
jesi li mnogo uplašen? Bi li svot niogao izabrati tebi,
prestolonasledniku, još tri takva neprijatelja kao što su
onaj sin pakla Daglas, ona avet Persi i onaj đavo Glen-
đuvr? Nisi li u volikom strahu? N ije li ti krv uzavrela
zbog toga?
PR IN C HENRI N i najmanje, vere m i; nemani nimalo od
ocnog tvog amsfcmkta.
F A L S T A F Sufcra ćeš biti propisno .izg'rđen kad odeš ocu. Ako
me voliš, vežbaj se kako ćeš da mu odgovaraš.
PR IN C HENRI Tii predistavljaj mog oca i ispituj me o mom
životu.
F A L S T A F Hoću li? Doforo! Ova stolica biće mi presto, ovaj
dvorezac skiptar, a ovaj jastuk kruna.
PR IN C H ENRI T vo j presto smatraju rasklimatanom stoli-
. com, tvoj zlatni skđptar olovnim dvorescem, tvoju dra-
gocemu foogatu krunu, bednim, ćelavim temenom!
F A L S T A F A ko se vatra vrline nije sasvim ugasila u tebi,
sada ćeš bditi ganut. Čašu viina ovamo, da mi oči pocr-
vene, da bi se m islilo da sam plakao; jer moram da go-
vorim vrlo uzbudeno, i čdniću to u stilu lcralja Kambisa.01
P R IN C HENRI Dobro, evo mog poklona.
F A L S T A F I evo mog govora. Stanite u stranu, plemići
K R Č M A R IC A Ah, ovo je divna zabava, vere mi!
F A L S T A F Ne plači, m iia kradjice, jer je ronjenje suza uza-
ludno.
K R Č M A R IC A Bože, ko se može uzdiržarbi da se ne nasmeje!
F A L S T A F Boga radi, lordovd, odvedite moju' vernu kraljicu,
Jer su joj suze zamaglile očni vid.
K R Č M A R IC A O Isuse! On to izvodi baš k’o komedijaši!
*■ K ra lj K am bis je u istoim enoj tra ge d iji Tom asa Preston a pred-
stavljen kao svirep tiranin, odan vinu. Im ao je vern u ženu, ali je ona,
po njegovom naredenju, pogubljena. Falstaf parodiše bolećivu oset-
i]iv o s t napitog k ra lja Kam bisa, a zatim n&čine na k o je su u ranoj
elizabetskoj dram i predstaVljani ljubavn ici, „strašni, p lah o viti v o j-
n ici" itd.
15 S e’tcer.lr 7
225
F A L S T A F Mir, đobra litrenjačo; mir, dobra čaSico veselico!
Hari, čudim se ne samo tvome traćenju vremena več i
tvome đruštvu! jer. mada kamiliean2 što se višs gazi
više raste, ipak mladost što se više troši brže se istroši
Da sii td moj si-n, to mi jamči delimično reč tvoje majke,
delimičnoi m oje vlastito mišljenje, a poglavito nešto bez-
očno u tvom oku i bedasta opuštenost tvoje donje usne.®7
Ako si ti, dakle, moj sin, ovo je glavna tačka: zašto, bu-
druči da si moj sin, đozvaljavaš da pokazuju prstom na
tebe? Zar da blagosloveno nebesiko sunce postane doko-
ličar i jede kupine? — Fitanje koje ne treba postavljati.
Zar da sin Engleske postane lopov i otima kese? — Pi-
tanje koje treba po&tavnti. Ima jedna stvar, Hari, o kojoj
si ti često slušao i koja je poznata mnogima u naSoj zem-
ljii pod dmenom smola. Ta smola, kao što tvrde stari pi-
sci, prlja čoveika; to č'mi i društvo u kome si ti. Jer, HarJ,
sada ta ne govorim u piću, već u suzama, ne iz zado-
voljstva, već iz srdžbe, ne praznim, već bolnim rečima.
A ipak, ima jedan čestit čovek koga satn česbo video u
tvom društvu, ali mu ne znam imena.
P R IN C H ENRI Kakav je to čovek, vaše veličanstvo?
F A L S T A F Naočit, dostojanstven čovek, vere mi, i krupan;
vedra izgleda, piija.tna oka i najplemenitijeg držanja; i,
čiini mi se, dma mu oko pedeset ili, Bogorodice mi, šez-
deset godina; sad se sećam, ime mu je Falstaf. Al-oo je taj
čovek sklom razvratu, onda sam se prevario u njenvu; jer,
H ao, vidim vi'linu u njegovom izgledu. A ko se drvo po-
znaje po plodu kao plod po dn.'etu,'5'1 onda pouzdano tvr-
dim da ima vrline u tom Falstafu; s njim se druži, ostale
oteraj. Reci m i sad, ti nevaljalče, gde sd bio ovog me-
seca?
PR IN C H ENRI Govoriš li kao kralj? T i predstavljaj mene,
a ja ću igrati svog oca.
M P orcđ en je s kam ilicom bilo je o m iljen o kod eu lu jističk ih pi-
saca. U svom go voru princu Falstaf parodiše sledeće karakteristične
crte cu lu jizm a (bom bastog i preterano kitn jastog stila): upotrebu po-
rcdenja uzetih iz p rirod n ili nauka, lažan stav duboke učenosti, be-
značajne citate, besednička pltanja i verbalnu antitezu.
M Opuštena d on ja usna, m ada sm atrana za lepu, takode je uzi-
mana kao znak razvratnosti.
“ A lu zija na „J eva n đ elje po M ateju ", X II, 3 3 : ....... je r se po ro-
du drvo pozn aje".
220
F A L S T A F Zar da me svrgneš s prestola? Ako to učiniš i
upola tako ozbiljno, tako dostojanstveno, i rečju i sadr-
žinom, obesi me za noge kao kuniea ili zeca kod pro-
davca divljači.
PR IN C HENRI Evo'. seo sam ovde.
F A L S T A F A ja stojim ovde. Vi, gospodo, sudiite.
PR IN C HENRI Pa, Hairi, odaikle dolaziš?
F A L S T A F Moj plememiild gospiodaru, iz Istčdpa.
P R IN C HENRI Žalbe ko'je čujem protiv tebe teške siu.
F A L S T A F Sto mu gromova. gospodaru, lažne su. — Zaba-
viću vas u ulozi mladog princa, vere mi.65
PR IN C HENRI T i psuješ, neuljudni dečače? Odsad da m i nisi
azlazio pred oči. Sve sa više odvraćen od vrline; đavo te
pratd u obličju starog, debelog čoveka; tona od ooveka je
tvoj drug Zašto opštiš s tim kw čegom ćudi, tom seja-
rom životinjstva, tim naduvenim demetom vodene bole-
sti, tim ogromnim mehom vina, tom prepunom vrećom
creva, tim pečenim maninčrijskim66 volom s nadevom u
, buragu, tdm uvaženim porokom, tom sedom brukom, tim
ocem grubijanotn, tom taštinom u godinama? U čemu je
dobar sem da kuša vino i pije ga? U čemu je spretan i
okretam sem u sečenju petla i žderanju? U čemu je vešt
sem u Jukavstvu? U čemu je lukav sem u nevaljalstvu?
U čemu je nevaljao? Pa u svima stvarima. P o čemu je
cenjen? Ni. po čemu.
F A L S T A F Voleo bih da mi vaša indlost objasni: na koga mi-
sli vaše veiiičanstvo?
PR IN C H ENRI Na omog nevaljaiog. gnusnog zavodnika mla-
dosti, Falstafa, onog starog, belobradog satamu.
F A L S T A F Gospodaru, poznajem tog čoveka.
PR IN C H ENRI Znam da ga poznaješ.
F A L S T A F A li da kažem da m am da ima više zla u njernu
nego u meni, značilo bi reći više no što znam. Što je star,
tirri veća šteta — njegove bele kose to svedoče; ali da. je
on, da prosti vaša miiost, bludmik, to sasvim poričem.
Ako s.u vdmo i šećer greh, neka bog pomogne grešnima!
81 Ovo je rečen o pubiici u krčm i.
“ Grad M aninčri u Eseksu bio je čuven po svojim d eb elim vo-
lovim a. U E ngieskoj se jo š uvek pogdegde zadržao običaj da se o
vašarim a peče ceo n adeven vfl.
1S*
227
 PR IN C HENRI Idi, sakri se iza zaklona. Y i ostali, idite gore.
Afco je greh bi-tt star d veseo, onda će mnogi stari krč-
A sad je čas za čestifo lice i dobru savest.
mar koga poz-najem otiči u palcaoi.67 Akio biti debeo znači
F A L S T A F Oboje sam imao, ali njihovo vreme je prošlo, pa
biti omirznut, onda treba voleti faraonove ma'šave krave.
ću stoga da se salmjem.
Ne, moj dobrn gospodaru; oteraj Peta, otei-aj Bardolla,
P R IN C HENRI Zovnite šerifa,
oteraj Boinsa; ali m ilog Džeka Falstafa, ljubaznog D/.eka
Falsdafa, vernog Džeka Falstafa. hrab.rog Džeka Falstafa, (Izla ze S V I Izuzev P R IN C A i P E T A . S E R I^ i K IR ID Z IJ A ula ze)
pa stoga još hrabrijeg, jer je on staori Džek Falstaf, ne Pa, šerife, šta želite od mene?
teraj iz đruštva tvoga Harija. ne teraj iz društva tvoga ŠERIF Oprostite mi, pre svega, gospodaru.
Harija. Oteraš ii debeloga Džeka, oterao si ceo svet. Potera za nekim Ijudima nas tu,
PR IN C H EN RI Hoću, oteraeu ga. Do la'čme dovede.
PR IN C HENRI K ojim ljudima?
(C u je se k u ca nje. Izlaze K R C M A R IC A , F R A N C IS i B A R D O LF. ŠERIF Jedan je od njfih pozmat, gospodaru'
B A R D O L F se vra ća tr č e ć i)
Ki-upan i debeo.
BARDO LF Gospodaa-u, gospodaru! Šerif s jakom stražom K IR ID Ž IJ A Mastan kao maslo.
stoji na vratima. P R IN C I-IENRI Taj čovek, verujte, nije sada tu;
F A L S T A F Napolje, nitkove! Svršimo igru: imam mnogo da Ja sam ga nekim poalom poslao.
kažam u pidlog toga Falstafa. A i’, šerife, ja ti dajem svoju reč.
Sutra do- ručka poslaću ga itebi,
(K R C M A R IC A p on o v o u la zi)
II’ drugom za cno za što je olm'ivljen.
K R C M A R IC A O Isuse! M ilostivi gospođaru, milostivi go- A sad, molim te, napustii ovu kuću.
spodaru! ŠERIF Hoću, gospodanu. Dva gospodina su
PR IN C HENRI Oho. oho! Đavo jaše na guđalu!68 Sta je? Trista maraka zbog pljačke izgubila.
K R C M A R IC A Šerif i sva straža su pred vrat.ima. Došli su P R IN C HENRI Sasvim, moguće. Ako je te ljude
da pretresu krčmu. Da ii da ih pus1.irn unutra? . On opljačliao, on će edgovajrati.
F A L S T A F Cuješ 3i, Hale; nikad nemoj da nazoveš pravi Sad zbogom.
zlatnik lažnim. Ti, si u suštini dobro sazdan iako ne izgle- ŠERIF Laku noć, moj dobri gospodaru.
daš tako:., PR IN C HENRI Čin l m i se da je noć već prošJa, zar ne’
PR IN C H ENRI A ti si po prirodi kukavica. bez obzira na ŠERIF Zaista, gospodaru, mislim da im a već dva sata.
instinkt. (S E R IF i K IR ID Ž IJ A izlaze)
F A L S T A F Odbijam tvrđenje tvoje p ive premise, a i ti odbi
P R IN C HENRI Taj uljasti ugua-suz poznat je kao Pavlova
šerifa. A ko nečeš, onda neka uđe. Ako ne budem čiaiio
crkva.70 Idi, zov-i ga.
čast kolima60 isto tako- dobro1kao ma ko drugi, onda do
P E T O '1 Falstafa!? — Spava kao zaklan iza zaklona i frkće
vraga s m ojim vaspitanjem! Nadam se da če me omča
kao konj^
udavita dsto tako brzo kao ma kog drugog.
70 N ajveća crk v a u Lonđonu.
97 Falstal ovde, k ao i u „v e s e lim ženam a vind zorsk im ", opisuje 71 N ek i kom entatori, pa i prevodioci na neke jezik e zam en ju ju
sebe kao starog, vesclo g i odanog vinu. P cta Poinsom ovd e pa s ve do kraja scene, je r sm atraju da P eto li-eba
“ P oslo vičk i izraz k o ji označava da je nastala v elik a uskom e- da sc k rije od putnika pošto je učeslvovao u p ljački, dok. rriedutim,
šanost čiji uzroic m ora da je nešto neobično, na prim er, da đ avo jaše P oin s n ije učestvovao 1 1 tom e pa nema razloga ni da se k rije. M i smo
na gudalu. za držali Peta, je r je tako u n ajaulentičnijem tekstu. P eto n ije mo-
rao da se k rije, je r je on, kao i ostali, nosio masku za vrem e napađa.
“s K ola u k ojim a su osuđenici vožen l na gubilište.

229
220
PR IN C H ENRI Shišaj kako teško điše. Pretresi m u džepove. T R E Ć I C lN
(PETO m u pretresa džepove i nalazl n eke h a rtije) — g ta si n a -
šao?
PETO Ništa sem nelcih beležaka, milostivi gospodaru.
P R IN C H ENRI Da vidim o o čemu su; čitaj ih.
PETO f'K «) Petao 2 šalinga i 2 penija
Sos 4 Penija
Vino, dva galona 5 šil'inga i 8 penija
Sardele i vino posle SCENA P R V A
večei-e72 2 šilinga i 6 penija
Hleb V* penija
Bangor. Arhiđakonova kuća
PR IN C H ENRI Nečuveno! Samo pola penija hleba na tu og-
(U laze O G N J A N IN , VUSTER, M O RTIM ER i G LE N D U V R )
romnu količinii vina! Ostalo čuvaj u tajnosfci, pa čemo
pročitati zgodnijom prilikom.Ostavi ga da spava dok se M O RTIM ER Izgledi su dobri, drugovi sigurni,
ne razdani. Ujutru ću u dvor. Svi ćemo morati u rat, i I početak nam je dobre nade pun.
ti ćeš imati jedno časno mesto. Ovom dabelom lupežu O G N JA N IN Lorde Mortimere, rođače Glenduvre,
daću komandu nad četom pešaka; znam da će marš od Hoćete li sesti?
dvesta četrdeset koraka73 biti za njega smrt. Novac će I ti, moj sibriče Vusteire. — Ah, vra.ga!
biti vraćen s interesomi. Dodi mi na vreme sutra ujut.ru; Zaiboravih kartu.
zbogom, Peto. GLEND UVR Ne, evo je tu.
PETO Zbogom, moj dobri gospodaa-u. Sedi, moj rođače Persi; sedi mi, rođače,
(Izla ze)
Dragi Ognjanine; jer kad god Lankaster
Govori o tebi pod imenom tim,
Pobledi, zaželi s dubokim uzdahom
Da si na nebu.
O G N JA N IN A ti u paklu, čim se pomene
Oven Glenduvr.
GLEND UVR N ije kriv. Pred moje rođenje neba lik
Bio je sav od vatremih prilika,
Raisplamtelih zvezda. A kađa sam rođen,
Ogromni temelj Zem lje i njen sklop
Drhtahu lc’o strašlji.vac.
O G N JA N IN , U taj čas
BiJo bi tako i da ti se mačka
Majkdna omaci — i bez .tvog rođenja.
G LEN D UVR Zem lja se, Itažem, tresla icad sam rođen.
O G N JA N IN A ja kažem; ndje bila m oje ćudi,
U čtivi način na k o ji P eto ovde razgovara s princom ne bi se m ogao
pripisati Polnsu, k o ji jc u m nogo p risn ijim odnosima s pnncom . Kad se tresla, smatraš plašeći se teba.
« Sardele su se je ie da b i podstakle prohtev za pieem. GLEND UVR Nebo u plamenu, a Zem lja dršće sva.
’ * 240 k ora k a )e dužina slrelom eta .

230
O G N JA N IN Onđa je clrhtaia zbog neba u plamenu, Moižeš .li, prizovi, dovedi ga ovde;
A ne iz straha od tvoga rođenja. Kunem ti se da ću ga stidnog oterati.
Friroda bolna nalazi oduške Reci uvek pravo, đavolu na stid!
Često u eudncim komešanjiu; često M O RTIM ER S tim beskorisnim govorom dosta de!
Bremenita Zem lja dobija grčeve G LEND UVR Triput je Henri Boiinbruk dizao
Utrotoom, mučena vetrom7'' zatvoarenim, Vojsku na moju moć, i triput sam ga
K o ji u borbi da se oslobodi S obala Vaja, peščanog Severna
Ti-ese nam. Zem lju staramajku, ruši Vraćao kući boisog, pod nepogodom.73
Tornjeve, kule obrasle mahovinom,. O G N JA N IN Vraćao se kući bos, pod nepogodom!
Staramajka Zem lja pr.i itvome rođenju Kako li izbeže groznicu, do vraga?
Boina je bila, drhtala od bola. G LEND UVR Evo karte. Šta je čije da vidimo,
GLENDUVR M alo ih ima, ix>đače što smeju Prema uglavljenom, trojnom sporazumu.
Da mi proitdvreče. Doipuisti da kaiem M O RTIM ER Već je arhiđakon podelio to
Još jednom: kad sam došao na svet, U tri gotovo ieđnake oblasti.
Nebo beše puno vati’enih prilika; Engleiska, od Trenta i Sevema dovde,
K oze su bežale iz planine, krđa Južno i istoeno, pripala bi meni;
Rikala čuđno po plašftim livadama. Vels i plodna zemlja u tim granicama,
Ti znaci su me obeležili kao Ovenu Glenduv.ru; a tobi, šurače,
Izvararednog; ceo' živoia m.i tok Ostalo što' leži seveimo od Trenla.
Kazuje da nisam u spisku običnih. Naš trojni sporazum je već ugovoren;
Gde je taj, u oblasti ckruženoj vodom A kad ga potvrđiim© svojim pečatiina,
Sto pljuska obale Engles>ke, Skotske, Velsa. Što ćemo još večeras učiniiti,
Koj.i bi m e mogaio nazvati učenikom, Sutra, šurače Persa, ta. i ja, .
Što me je učio? I daj mi sina žene I moj dobrii loird Vuster ćemo poći
Što će ići sa mnom putima madije Na sasianak s tvojim ocem, škotskoni vojskom,
Ukorak u dubokim ogledima. Kako je već rečeno u Šrusbuiriju.
O G N JA N IN Nem a oovetka što velški75 bolje zna M oj tast Gienduvr nije spreman još,
M O RTIM ER Ćuti, zete Persd, izazvaćeš mu bes. A za dve nedelje neće nam trebati
GLENDUVR Duhove nz strašnih dubina prdzivam. Njegova pomoć.
(G LE N D U VR U )
O G N JA N IN T o i ja mogu, i može to svak’ ;
A l’ hoće li doći kad ih ti prizLvaš? Za to vreme ćeš skupiti
Vazale, prdjatelje, susedne glavaire.
GLENDUVR Mogu te naučiiti, rodače, da vladaš
Đavolom. GLENDUVR U lcraćem ax>ku doći ću, lotrdovi;
I sa sobom povesti vaše dame,
OGNJANTN A ja tebe da postidiš Od kojih se bez ,,zbogom“ iskradite,
Đavola isti-nom. Jer on se stidi nje. Jer inače b i bilo mon’e suza
;J M nogi su p rip is iv a li zem ljotres „vetru zatvorenom u Z c m iji". Pri raslanku izmeđ’ žena vam i. vas.
’ s B iio jc rasprostranjcno mišljcn.ic da su V elšani sam ohvali-
savi i da je n jih o v je zik jedan od n ajtežih; prem a tome, gorn jom 78 Harding u s vo jo j isto riji kaže da je k ra lj Henri IV trip u t bio
rečenicom O gn jan in je ili hteo đa kaže đa n iko ne ume tolik o da se prinuđen „m aglam a i b uram a" da se s vojsk om povučc ispred Glen-
h vali, iii da n iko ne g o v o ri tako n erazu m ljive gluposti kao G lenduvr. duvra.

232 233
O G N JA N IN Izgleda, nioj deo, severno od Bartona, Pre glačanje svećnjaka mesiinganih
Po veličini n ije ravan vašim. Slušao, i škripu točka na osovini.
Vidite kako ta reka vijugavo To bi mi mnogo manje vređalo
Uiazi, najbolju zemlju mi ođseca, Zivce no ta veštačka poezija
Grdan poiumesec, ogro-man kornad taj. Što na hod usdljen -kak\'e rage liči.
Tu ću odvratiti brainom njezin tok/' GLEND UVR Pa nek’ bude, možeš odvratiti Trent.
Pa će srebrni i m irni Trent teći
O G N JA N IN N ije m i baš stalo. I triput toliko
Pravo i lepo novim koritom,
Zem lje bih dao dirugu zaslužnom.
N e vijugajući velikom fcriviinom,
Ali, razumej me, pri pogađanju,
N e lišavati me bogate zemije te. Na devetom delu dlake zameram.
G LEN D UVR Neće? Hoće, mora; vidiš da vijuga.
Je 1’ ugovoa- gotov? Hoćemo li poći?
M O RTIM ER Da, ali pogledaj
Ceo tok njegov, i katoo me šteti GLEND UVR Mesec divno sija, možete po noći.
Ovde, u korist diuige strane on, Požuriću pisara i izvestiti
Krnjeći od irnog dela onoliko 2ene vam o vašem skorom polasku.
Koidko od tebe oduzima tu. Bojim se da će poludeti mi kći,
VUSTER Jest, ai’ s malo troška m-ože se skrenuti Toliilco čezne za svojim Moi'timerom.
Ovde, i sa severa se nadoknaditi tle; (O dlazl)
A reka će lako i pravo da teče. M ORTIM ER Pfuj, Persd! Što tako protiv tasta mog!
O G N JA N IN Učinđ.ću; s malo troška je gotovo.
O G N JA N IN N e mogu drukčije. Često me Ijuti on:
GLENDUVR Neću da se menja tok. Te nekim pričama o krtici, mravu,
O G N JA N IN Zar nećeš ti? Sanjalu Merlinu,78 njegovim pTOroćanstvima,
GLENDUVR N i ti. Zmaju, i nekim ribama bez peraja,73
O G N JA N IN A ko mi može reći ne? Grifinu80 bez lcniia gavranu omiitarenom,
G LENDUVR Ja. Lavu što leži, mački koja skače,
O G N JA N IN , Onda je bolje da te ne razumem. I svakojaldm budalaštinama .
Reci to na velškom. Sto me od vere odvraćaju. Eto,
G LENDUVR Govorim engleski, lorde, lc'o i ti; Prošlu noć me drž’o bar devet časova
Na engles-kom sam dvoru vaspitan, Budnog ređajući imena đavola,
Gde sam, u ranioj mladosti uz harfu K o ji mu služe. Odgovarao sam:
Engleske pesme sastavljao lepo ,,Hm!“ i ,,Zaboga!“ a n;sam skišao
I muzičkom ih pratnjom ukrašav’o.
Kod tebe nije zapažen taj dar. w M e rlin je , po narodnora predanju, živ e o u V veku i bio pro-
rok i m ađioničar. Otac mu je, po predanju, bio demon, a m ati velška
O G N JAN IN Doista nije; princeza. O njem u se m nogo priča u legendam a A rtu ro v o g cikiusa.
Jedno n jegovo p roročanstvo o krtict, zm aju, lavu i vuku protum a-
I tome se od sveg srca radujem. čeno je ta k o 'k a o da je k ralj Henri IV bogom prokleta krtica, a G len-
Jer pre bih bio mače i mauikao duvr, M ortim er i O gnjanin kao da su zm aj, la v i vuk, lcoji će po-
No pesnik tih balada rogobatnih; bediti i podeliti izm eđu sebe englesku k raljevin u . M erlin ova proro-
čanstva pom inju se u „K ra lju Liru “ sa istira om alovažavan jem kao
i ovde.
II P rcd an je p ripisu je Ognjaninu prom enu toka Trenta u V ilin - ,e A lu zija na M erlin o v o proročanstvo da ćc lavo va m ladunčad
tonu, gde se još i sada v id e ostaei stare brane i tragovi starog rečn og biti pretvoren a u m orske ribe.
korita. *• G rifin je, u m itolo giji, životin ja: pola lav, a pola orao.

234 235
 N i jednu jediiinu reč.81 O, đosađam je,
G LEND UVR K ći m i pdače; neće da bude bez tebe;
Kao konj umoran, džandrljdva žena,
Želi da je s vojskom, i hoće u rat.
GorL od dim ljive kuće. Ja bih pre
M O RTIM ER Reci joj, dragi tasde, da će ona
Živeo na luku i saru u vodanici
Zajedno s tobom i mojom sestrom doći.
No da se u najboljem zamlcu hrišćaiiluka
Gositim i slušam njegov raizgovior. (G LE N D U V R j o j g o v o ri na velškom , i ona odgovara titn je z ik o m )

M O RTIM ER On je uistind vi-edan ppštovanja: G LEND UVR Ona je očajna, ćudljiva, samovoljna;
Veoma načitain, upućen u tajne Nikakav nagovor da je urazumi.
Nauke, hrabar k’o lav, pristupačan, (L E D I M O R TIM E R g o v o ri nq velšk om )
D arežljiv kao rudnici Indije. MORT.IMER Razumem tvoj po.gled; i taj lepi velški
Kažem ti, šurače, on visoko ceni Što liješ sa svo'jih prepunih nebesa32
Tvoju ličnost, i čak obuzdava Znam savršeno; i da se ne stiđim,
, Prirodnu s>klonost kad mu protivrećiš. Ja bih ti jezatoom tim odgovorio.
Jamčim ti da nema živoga čoveka
(L E D I M O R TIM E R g o v o ri na velšk om )
Što bi smeo da ga tako izaziva
A da ne okusi prekor i opasnost. Razumeni ti poljupce, i ti moje,
A li, molim te, ne čkii to više. Taj razgovor naših osećanja,
VUSTER Vere m.i, lorde, natnemo si la-iv. A l’, ljubavi moja, neću odustati
Otkako si ovde, činio si dosta Dok ti ne naučim giovor, jer tvoj jezik
Da ga potpuno isteraš iz strpljenja. Cini velški slatddm k’o najlepše pesme
Sto divna kralj.ica u letnjem hladnjaku
Uči se, lorde, da popraviš greh,
Čarobno izvija uz lautu svoju
Mada prekost katkad pokazuje hrabrost,
G LEND UVR A k o se raznežiš, ona će pornahnitati. .
Duh i veldčdnu — a to je najbolji
Ukras što ti đaje — ipak je ona često (L E D I M O R T IM E R g o v o ri opet na velškom )

Znak surovosti, maina u ponašanju, M O RTIM ER O, sad sam neznanja pravo oiičenje.
Osiionost, gordost, ili preziranje. G LEND UVR K aže td da legneš na novu, zelenu
A na plemiiću najm anji oitasak Asuru, glavu stavdš joj na krilo,
Toga odstranjuje srca, stavlja rrn-lju Pa će ti pevati pesmu koju voliš,
Na lepotu drugih njegovih odlika, N a kapcima ti očnim krundsata
Lišavajući ga hvale zaslužene. Boga sna, krv ti udjuljkivati
U prijatan dremež, što se razlikuje
O G N JA N IN Poučen sam; nek’ ti dobro ponašanje
Od sna i budnoće kod’ko praskozoa'je
Bude vrlina! Dolaze nam žene Od dana i noći, kad zaprega neba
Da se oprostdmo.
Počne svoj zlatni put na istolcu.
M O RTIM ER L ju ti me taj jad; M ORTIM ER Rado ću sosti i čuiti pesmu njenu.
Ja ne znani velški, a žena engleski. Dok bude napisan i ugovor naš.
91 O gn jan in ovo n ezađ ovoljstvo ;|e ra zu m ljivo kađ se uzm e u GLENDU VR Učini tadco.
ob zir da su m a đ ion ičari ,,znali“ im ena m n oglh đavola. U Skotovom Svirači što će li svirati sad lebde
delu „P ro n a lazak m a đ ije " (izd. 1665) čitavih osam strana ispunjeno je
im enim a raznih đavola.
6- Prepuna nebesa su oči prepune suza.

236
23?
 Na hiljadu m ilja83 odavde vazduhom, Glasino i snažno; ositavi ,,bogati“
I ođmah će doći. T i sedi i slušaj I druge proste izraze građainima
O G N JA N IN Hodi, K eti; ti se razumeš u ležanju. Bi-zo, brzo I građankama u pi'azničnom i-uhu.S7
hodi, da stavim glavu na tvoje lcrilo. No', hajde, pevaj.
LEDI PERSI Ta idL, d iv lji gusane! LED I PERSI Da pevam, neću.
(M u zik a p očin je da svlra )
O G N JA N IN Pevanje je najtoolji način da se postane krojač
ili učitelj pevanja za crvendaće. A ko su ugovori gotovi,
O G N JA N IN Sad vidim da đavo razume velški, poći ću kroz dva sata. Dođi ovamo !cad budeš htela.
Te nikakvo čudo što je ćudljiv tako.
(izlazi)
Bogorod.ice mi, doibar je svirač on.
LED I PERSI Onda treba da si vrlo muzikalam, jer ćudi pot • GLEND UVR H ajd’ lord-Montimere, 1)L si (ako spor
puno vladaju tobom. Lezi mirno, nevaljalče, i služaj đamu K ’o lord Persi što je na ugljevlju sav.
kad peva na velškom. Sporazum je do sad gotov. Još da pečat
O G N JA N IN Radije bih slušao svoju lovačku kuju kad peva Stavimo, pa odmah na konje!
na irskom. M O RTIM ER Od sveg srca.
LEDI PERSI Hoćeš li da ti glavu razbijem? (izlaze)
O G N JA N IN Ne.
LED I PERSI Onda mdruj.
O G N JA N IN Ne; to je ženska mana.84
LEDI PERSI Bog ti na pomoći! SCENA DRUGA
O G N JA N IN Za krevet Velške dame.
LED I PERSI Sta? London. Dvorac
O G N JA N IN Cuti! Peva.
(U laze K R A L J I-IENRI, P R IN C OD V E L S A i d ru g i)
(L E D I M O R T IM E B peva velSku pesmu.)
Hajd, Keti, da tvojiu; pesmu čuješ još. K R A L J IiE N R I Lordovd. ostav’te nas; princ od Velsa i ja
LED I PERSI Bogme ne mogu. Imamo nešto nasamo. No blizu
O G N JA N IN „Bogme ne mogu!“ Srce moje, kuneš se i psuješ Budite, jer vas uskoro ti-ebamo.
.k’oi poslastičarka. ,,Bogamii“ , „života mii“ , „tako m i bog (LO R D O VI izlaze)
pomogao“ , „jasno kao dam!“85 Ja ne znam da li takO' htede bog,
Tvo je su zakletve i psovke tako blage Zbog učinjenog kakvog nedela,
K ’o da nisi išla dalje od Finsbui-ija. T e tajno dosuđi da m i moja krv
Psuj, Keti, kao I6di,80 što i jesi, Izrodi za mene osvetu i bič?
'* M ađion ičari su obično up otreb ljavali ova j broj kad su g o v o riii A l’ ti me tvojim načinom života
o svojira podvizim a. Navodiš na mis’o da si određen
84 Mana žene je da glu m i sm irenost ili sm ernost i da se trudi
da izgleda ravnoduSna prem a onom e što stvarno želi. Da budeš odmazđa neba. bič i kazna
II T rg o va čk i slalež je mnogo u p o treb ljavao i smatrao otm enim Za moje prestupe. Jer, da nije to,
izraze ,,bogami“ , „živ o ta m i“ , „tako m i b og pom ogao“ , ,,jasno kao
dan“ . M cdutim, viši stalež ih n ije upotreb ljavao i smatrao in je pro- Zar bi razuzdane i niske želje te,
stačkim.
»« S er T . Eliot, u svom delu ,,G u vem er“ kaže: „ . . . Oni sm atraju ” Gradani i građan ke u prazničnom ruhu im aju i s v o je pra-
psovanje otmenim, i za onoga ko psuje krupno kažu da psuje kao znično ponaćanje, tj. trude se da se ponašaju b oije nego oblčno.
lord .“

238 239
 Tričava, bedna i pnoisitačka dcla,
Jalove slasti i društvo ološa,
U koje si sasvim utonuo već.
M ogle ovladaiti plemenitom krvlju
I kneževsko srce tvo je osvojiti?
P R IN C HENR.I Veličanstvo', ja b.ih voleo da mogu
B iti čist od sviju grešaka; al’ znarn
Da se od mnogih optužaba mogu
Odbraniti. Dozvolite da vas
Zamolim, da mi blagonakdono,
Posle pobijenih, a izmišljenih priča,
Što uvoi velikdh tako često siuša
Od ulizica i .potkazivača,
, I posle mog iskrenog priznanja, op'rostite
Sve .ludosti iH istupe za koje
M oja je mladost uistinu kriva
K R A L J H ENRI Bog ti oprostio! A l’ dopusti, Hari,
Čudno je da ti. sve sklotnosti lete
Suprotno letu svih Wojih predaka.
Nepromišljeno, izgubio si mesto
U Savetu; tvoj mlađi brat ga popuni;
Svim srcima na dvoru, piinčevim a
M oje krvi ti si vazda ost’o tuđ.
Čekanje, i nade u tebe polagane
Propale su; duša svakoga čoveka
Pi'oročld več naslućuje ti pad.
Da bejah d a režljiv sa svojim- prisustvom
I često očima Ijudi izložen,
Pristupačan pros.tom društvu, običan,
Javno mnenje, šU> mi poimo'že do krune,
Ostalo bi vea-no prethod.nđku mom.
A ja u zaboravljenoan progonstvu osiao
K ’o čovek bezvredatn i bez budućnosti.
Retko viđan, nisam mogao da krenem
A da mi se kao kometi ne dive,
Da ljudi deci ne kažu: ,,To je on!“
A drugi: „Gde je? koje je Bolinbruk?"
Ponašao sam se najuljudnije,
A ogrnut bio takvom smemošću,
Da izazivah odanost svih srdaca,
16 Šekspir 7
Pokliče glasne, pozdrave sviju usta,
Ćak i u prisustvu lcrunisanog kralja.
Ličnost mi je tako bila sveža, nova;
Prisustvo, kao prvosveštenička
Odežda, gledana s divljenjem ; a mo.ja
Pojava s rasfcošnom opa-emom izgleda
K ’o gozba, i retka kao svečanost.
Lakomislerm se kralj šetk’o ovamo-
Onamo, sa pli'tkim lakrdijašima,
Prevrtljivcim a što se kao peć
Gvozdena brzio zagreju, ohlade;
Ponižav’o ugled svoj, i mešao se
S glupim pajaeima, izlagao ime
Poruz:i njinoj; na štetu dostojanstva
Podsticao podsmeh dečaka, b.io cilj
Sala golobradih šaljdvdžija svih,
Odveć se često ulicom pojavljiv’o
I družio sa prostim narođom.
I, pošto su ga viđali svaikodnevno,
Ljudi su bili sđiti meda, stali
Mrzefci i sam ukus slasti, koja,
Prelazeći meru. pi-ešla je već mnogo.
T tako, kad je trebalo da bude
Viđen, ljudi su g'a, k’o junsku kuka'dcu,
Slušali ne čuvši, gledali očima
Žmirkavim, umornim od svega običnog,
Sto nemaju onaj redak pogled što se
Updre u, Suncu slično, veličansfcvo,
K o je kafckad sino zadivljenom oku;
Več dremljive, palih kapaka i kao
Da spavaju, dok je on tu, pog'ledaju
Na njega ponekad. i to poglediom
Sto zlovoljni ljudi bace pi-otivniku,
Jer su mu prisustva siti i prešiti.
U toj vrsti, Hai’i, sada sd i ti,
Izgubivši svoje prinčevsko dostojanstvo
Družbom sa nitkovima. I nema oka tog
Neumoi’enog od tvoje pojave,
Izuzevši moga što želi da te vidi,
 Pa je sad, i protiv m oje volje, eto N jegovim stopama, klanjaš mu se čelu
Zamaglilo se od lude nežnosti. Namirštenom, da zna koliko si pao.
PR IN C H ENRI Prem ilostivi gospodaru, odsad P R IN C HENRI N e mislite tako; neće tako biti.
Biću više što sam stvai'no. Bog da prosti svima što me odstraniše
Od dobrih misli vašeg veličanstva!
K R A L J H ENRI Za sav svet,
Iskaiiću to na Pea-sijevu glavu;
Što sd ti sada, Ričard beše kada
I na kraju ću jednog sla'vnog dana
Iz Francuske situpjih na tle Ravenspuri'a.
Smeti da vam kažem da sam. ja vaš sin,
A štx> sam ja bio tx3' je Pei-si sad.
Dck mi sve odeio bude krvavo,
Eto. skipti-a m i i m oje duše, on je
Lice umrljano krvlju, koja će,
Zaslu&io presto više nego ti,
Kad se spere, jednom odneti i moj sram.
PrestolonasledruLčlca senko. Bez ikakvog
T o će biti onog dana, sad svejedno,
Prava i razloga on je preplavio
Kada se to isto dete časti, slave,
Vojskama polja naše kraljevine,
Taj hrabri Ognjanin, taj'hvaljeni vitez,
N e prezajuć ni od lavavah čeljustL
I tvoj prezreni H ari budu sreli.
Nim alo stariji 'od tebe, on vodi
Želeo bdh da mu svaka čast što krasd.
Lordove stare, časne episikope
Šlem bude mnoštvo, a na mojoij glavi
U lcrvave bitke,- ubilačke vojne.
Dvostruke sramoite. Jer će doći čas
Kakvu je besmrtnu slavu zadobio
Kad ću tog sevem og mlađića naterati
P rotiv čuvenog Da'glasa, kome su
Da svoju slavu zameni za moj sram.
Podvizi slavni i žestoke bitke.
Punomoćnik md je Persa, gospodaru,
I ogromna ratna slava dali pravo
Sto za moj račun slavna dela skuplja.
Na prvenstvo među svima raitnicima
A I’ pozvaću ga da strogo položi
U kraljevstvama što paiznaju Hrdsta!
Račun i preda svaku svoju čast.
Triput je Ognjanin, taj Mars u povoju,
Pa čak priznanja i najmanji znak,
To đete-ratnik, pobedio slavnog
Inače mu račun istržem iz srca.
Daglasa, jednom ga zairobio, zatim
To u ime boga, obećavam. Ako,
Osloboddo ga i združio se s njim,
Po miiosti božjoj izvršim, nadam se
Da zajazi usta m ržnje imi duboke,
Da zalečim staire rane što zadade
Ugrozi naš presto, temelj mu zatrese.
Razuzdanosit m oja vašem veličainstvu.
Šta kažeš na to? Persi, Noirtamberland,
Ne bude 1’ — smrt briše obaveze sve.
Episkop Joršlci, Daglas, Mortimer
Pre ću umretd sto hiljada puta
Udruženi sad su ustali na nas. N o ti-un zaveta ovioig prekršiiti.
A l’ što da ti taj gilas saopštavam?
K R A L J HENRI T o je smi't stotine hiljada buntovnika!
Što da ti, Hari, pričam o dušmanima,
Imaćeš komaindu i puno poverenje.
Tebi, što si mi dušmanin najveći,
(U la z l B L A N T )
Najbliži, što si u stanju, verovatno,
Da iz podlog straha, niske sklonosti, NO', dobri Blante? Izgledaš užua-ban,
Nastupa zlovolje pođeš protiv mene B L A N T Hidna je stvar po kojoj dolazim.
Kao Persijev najamnik, da ddeš Lord Mortimer od Skoitske šalje vest:

16*
242 243
»* po fl ir
a B J1 H O T B
h h m
 Da su se Daglas. englesld buntovnici
Sastali jedanaestog ovog u Šrusburi.
Izvi'še li se data im obećanja,
To je najmoćnija, najstrašnija vojska
Šlo podlo usta protiv države.
K R A L J H ENRI Gix)f od Vestmiarlanda danas je krenuo
Sa mojdm sinom, loi'd-Džonom od Lankastra,
Jer toj vesti evo ima već pet dana.
T i ćeš u iduću sredu poći, Hari;
U četvrtak ćemo i mi maršk’ati.
Sastaćemo se u Bričnordui. T i ćeš,
Hari, la'oz Glosteršaj prolaiziti. Smatram,
S obzirom na cilj nam, dči će naše vojske
Sresta se za dvanaest dana u Bričnordu.
Hajd’mo; posla ćemo imati sve veća. • -
Kad čovek razgada, olenji se sreća.
(Izla ze)
SCENA TRE ĆA
Krčm a „Kod glave divljeg vepra“ u Istčipu
(U la ze F A L S T A P i B A R D O L F )
F A L S T A F Bandiolfe, nisam li gadno opao posle našeg posled-
njeg podviga?88 Zar ne gubim u težini? Zar se ne sma-
njujem? Eto koža mi vis-i oko mene lcao ogrtač kakve sta-
re dame; smežuraji sam kao stara jabuka ivanjača. .Pa,
pokajaću se, i to odmah, dok sam još u prilično dobrom
stanju. M ože se desiitd da uskoro oronem, pa da nemam
snage da se pokajem. Ako nisam zaboravio kako' crkva
izgieda iznuitra, onda sam zrno bibera, pivarslci konj.89
Ah unutrašnjost crkve! Društvo, rđavo društvo mc je
pokvarilo.
B ARD O LF Ser Džone, toliko se jedite da nećete moći živeti
dugo.
** P osle p lja č k e kod Gadshila.
*• A lu zija na sićušnost i sm ežuranost taiberovog zrna i na starost
i izanđalost p iva rsk o g konja.
244
F A L S T A F T>a, tu je zio! Pevaj mi neku skarednu pesmu;
razveseli me. Bio sam oruoliko moralan koliko jedan go-
spoddn treba da je — dovoljno moralan. Psovao sam malo,
kockao sam se ne više od sedarn piita nedeljno; od'.azio
u javnu kuću ne više no jedanput svakih četvrt-sata;
vratia pozajmljeni novac dva ili tri puta; živeo dobro i
uredno; a sad živim sasvim neurednc, prekoračujući sva-
ku granicu.
BARD O LF Pa, tako ste debeli, ser Džone, da ne možete osta-
ti u nekim grandcama, u nekam razumnim granicama, ser
Džone.
F A L S T A F Popravi ti svoje lice, pa ću ja popraviti svoj
život. T i si naš admiralski brod, nosiš fenjer na zadnjoj
palubi; — ali ne. on ti je na nosu; ti si vitez goreće lampe.
BA R D O LF Pa, ser Džone, moje lice vam ne čdni nikakvo zlo.
F A L S T A F Tako je, u to bih se mogao zakleti. Koristim se
njime tako dobro kao mnogi ijudi prsvenom s mrtvačkom
glavoim ili nekim drugim memento mori. Nikad ti ne po-
gledam u lice a da ne pomislim na vatrn pakla i onog
bogataša u skerletu,90 jer on je tamo u svojoj odeždi, i
goi’i li. gori. Da si ti iole naldonjen vrlini, kleo bih se u
tvoje lice; moja za-kletva bi bila: tako md vatre koja je
božji anđeo! A li ti si sasvim izgubljen, i b.io bi, da ti nije
tog tvog' lica, sin mraka. Kad si trčao uz Gadshil, one
noći, da uhvatiš mog konja, ako ndsam misliioi da si ti ignis
fatuus iii vatrena lopta,9' onda ni. novac nema kupovne
moći'. O. ti: si stalna trijumfalna povorka.92 večita vatra
radosmdca! Uštedeo si mi hiljadu maraka na bu'ktinjicama
i buktinjama kad sam noću išao s tobom od krčme do
krčme. A li za vino, ikoje si m i popio, jevtime bi mi bile
sveće i kicd najskupljeg voskara u Evropi. Snabđevao
sam stal.no tog tvog daždevnjaka vatrom za po&leđmje
trideset i dve goddne; bog me nagradio za to!
BA R D O LF Do vraga, voleo bdh da mi je lice u tvom želucu!
u,> A lu zija na priču o bogatašu u skerletu i Lazaru; „J eva n d elje
po L u k i", X V I.
111 Vatrene lo p te su upotrebljavane u pom orskom ratu 1 baeane
su rukom ili sa vrh a sabljc.
A lu zija na plam en buktinja k oje se nose u tiiju m fa in o j po-
vorci.
245
F A L S T A F Da ne da bog! Onda bih stalrio iinao gorušicu.
(Uiazi. Iv ROm a k i c a ) _ Kaiko ste, gospođo Kotoo,93 jeste li
se raspitali ko m i je opljačkaio džep?
K R Č M A R IC A Kako, ser Džone, šta mislite vi, ser Džone?
Zair mislite da ja držim lopove u svojoj kući? Jai i moj
m ui sm o'istraživali i pretresli čoveka po čoveka, dečka
po dečlca, slugu poi slugu. Nikad rainije ni dlačic^u n ije ne-
stala u mojoj kućL
F A L S T A F Lažete, krčmatuce. Bardolf je ovde pri brijanju
izgubio lninogo dlaka; i ja ću se zakleti da m i je ovde
opljaičkain džep. Idi, idi, ti si žensko čeljade, idi!
K R C M A R IC A K o, ja? Ne. Cikam te da to dokažeš. Nikad me
niko ramije nije tako nazvao u mojoi kući.
F A L S T A F Idiite, znam ja vas vrl© dobm
K R Č M A R IC A Ne, ser Džome; v i me ne znate, ser Džome. Ja
znam vas, ser Džone. V i m i dugujete novaca, ser Džone;
pa ste sad izmiislili ovu svađu da biste izbegli isplatu du-
ga. Kupdla sam vam tuce košulja.
F A L S T A F Od n'ajprostijeg, najgffreg plat-na. Dao sam ih pe-
karkama, i ome su napravile od nji.h sita.
K R Č M A R IC A E pa tako ja bila čestila žena kao što je to
bilo lepo holandsko plaitno od.osam šilinga po aršinu. A
dugujete nam, ser Džome, i za hranu, piće između obroka
i pozajmicu u gotovomii, dvadeset i četini funte.
F A L S T A F I om je dofcdo jedam deo toga; neka om plati.
K R Č M A R IC A On? Ah, on je sdromaišan i nema ništa.
F A L S T A F Kako! Siiiomaišan! Fogledajte mu 'U lice! Sta zo-
vete v i sinomašnim? Neka iskuju u novac njegov nos,N
neka iskuju njegove obraze; neću da platim ni pare. Da
ne biste hteli da napravdte od mene žutokljunu budalu?
Zar se ne mogu odmoriti u svojoj ki-čmi a da mii ne
isprazne džep? Nestao mi je dedin prsten s pečatom, koji
vredi četrdeset maraka,
K R Č M A R IC A O Isuse, čula sam princa. ni sama ne znam ko-
liko puta, kad mu je govorio da mu je taij prsten ad baJcra.
»> U Š ekspirovo vrem e im e K ok a , K ok ošk a ili C eprkalo upo-
treb ljavan o je za s va d ljivu ženu.
w U „H en riju P e to m “ B a rd o lf kaže da je n je g o v crven i nos sve
bogatstvo k o je je dobio u Falstafovoj službi.
246
F A L S T A F Sta! Princ je lupež, kuikavdcka podmukldca, Da je
ovde, idzbatinao bdh ga kao psa ako 'oi to kazao.
(P R IN C i P E T O ulaze m arSirajući, F A L S T A F im iđe u susret
s v ira ju ć i u svo j kra tki šlap kao u sviralu)
Šta je to, momče! Duva li taj vetar, zaista? Moramo li
svi marširati?
B ARD O LF Da, dva po dva, u nj.ugeitskom stilu.95
K R Č M A R IC A Gospodaru, molim vas, saslušaite me.
P R IN C I-IENRI Šta kažeš ti, gosipodo Žurka? Kako ti je muž?
Mnogo ga volim , čestit je to čovek.
K R Č M A R IC A Dobri morj gospodaru, saslušajte me.
F A L S T A F M olim te, pusti je i čuj mene.
P R IN C HENRJ Šta dmaš da kažeš, Džeče?
F A L S T A F Pre nako veče zaspao sam ovde dza za'kiona, i
ispraznili su m i džep. Ova krčma je postala javna kuća; u
njoj se krade iz džepova.
P R IN C H ENRI Šta t.i je nestalo, Džeče?
F A L S T A F Hoćeš li m i verovati, Ha.le? Tri ili četdani obveznice
od po četrdeset fumti svaka, i dedin prsten s pečatom.
P R IN C H ENRI Sitnica od neldh osam penija.
K R Č M A R IC A Tako sam mu i ja rekla. gospođaru; i rekla
sam mu da sam čula vašu milost kad je kazala to isto.
Ald, moj gospodairu, on je govordo vrlo ružno o vama, jer
•ima pogan jezik; i relcao je da.će vas. izbatdnati,
P R IN C H ENRI šta! N ije valjda?
K R Č M A R IC A Neka nema ni vere, ni istine n i ženskosti u
meni ako t o n ije iS'tina.
F A L S T A F Nerna u tebi više vere nego u kuvamoj šljivi,93 ni
viiše dstime no u asteranoj lisica.;97 a što se tiiče ženskosli,
devojka Meriana98 biila bi otimena dania u poređenju. s to-
bom. OdJazi, tii si stvaa-, odlazi.
“s H apšenici su sprovođeni u N ju geitsk i za tvo r po d v o jic a ve-
zani jedan za drugog.
•* K uvane š ljiv e ćesto su služene po krčm am a i javn im kućam a.
Z b o g n jlh ove upotrebe u javnim kućama „kuvana š ljiv a “ je bila
sinonim za prostitutku.
07 Lisica isterana iz jazbine pribegava lu k avslvim a i p ritvo r-
stvim a (na prinier, p ra v i se da je m rtva) da bi umakla s vo jim gon i-
teljim a.
M M eriana je lic e u mavarskoj ig ri; ta uloga je običn o pripa-
dala muškarcu preobučenom u žensko odelo. M avarska ig ra obično
se izvodila za v rem e narodne majske svetkovin e. P ored eći krčm aricu
s M erianom , Fa lstaf je predstavlja kao m uškobanjastu i nezgrapnu.
247
K R C M A R IC A Kaži kakva stvar? K akva sam ja stvar7
F A L S T A F Kakva stvar! Pa stvar na kojoj treba zahvaliti
bogu.
K R Č M A R IC A Ja nisam. stvar na koijoj treba zahvaliti bogu;
hoću da znaš to. .Ia sam supruga čestitog ooveka i, ostav-
ljajući tvoje viteštvo na stranu, ti si lupež kad me tako
nazivaš.
F A L S T A F Ositavljajući tvoju žensikiost na stran«, ti st živo-
tinja zatoi što mi pro'tivire&š.
K R Č M A R IC A K aži looja životinja. ti lupežu?
F A L S T A F K oja živoitinjai! Pa vidra.
P R IN C HENRI Viđra, ser Džoine! Zašto vidra?
F A L S T A F Pa oina n jje ni. riba ni. suvozemac — ni ovo ni ono:
čovek ne zna za šta da je uhvati.
K R Č M A R IC A Ti si nepravedan čovek kad kažeš 1:ako; ti
znaš, kao i svaiki čovek. za' šta da me uhvatiš, lupežu!
PR IN C HENRI Istinu kaižeš, krčmarice; on te bezočno ide-
veta.
K R Č M A R IC A Pa i vas, gospodairu,. Ononvad je rekao' da. mu
dugujete hiljadu funti.
PR IN C IiE N R I Čoveče, zar ti, ja dugujem hiljadu funti?
F A L S T A F Hiljadu fun'ti, Hale! Milion! T voja ljubav vred'i
m ilion; ti m i duigiuješ tvoju Ijubav.
K R Č M A R IC A M ilostivi gospodaru, nazvao vas je lupežom i
rekao' da će vas dzbattoati.
F A L S T A F Jesam H, Bardolfe?
B ARD O LF Doista,, ser Džone, tako ste rekli.
F A L S T A F Da, ako bude kazao da je moij prsten od bakra.
PR IN C I-IENRI P a eto, kažem da je od balsra; hoćeš l i smoti
sada da održiš svoju reč?
F A L S T A F Pa, Hale, tii ?naš, ulkoliko si ti samo čovek, da bili
smeo; ali ukoliko si princ, bojim te se, kao što se bojiin
rike lavovog mladunčeta.
PR IN C H ENRI A zašto ne kao lava?
F A L S T A F Kralja se treba bojati. kao la va ?" Misliš li ti da
se plašim tebe kao' što se plaš'im tvog oca? Ne, ako bih to
činio, dabogda mi pukao pojas.100
"* Careva je srdnja kao rlka m ladoga lava („P rič e S olom on ove",
X IX , 12).
J0“ Sm atralo se ncsrećnim kad kom e puknc pojas Ui ga raspo-
jaše.
248
PR IN C HENRI O, onda bi ti trbušina spala do kolena. -nli,
čoveče, u toj tvojoj mešinl nema rnesta za veru, istinu 4
čestiitost; sva je prepuna creva i krezla. Kako možeš da
okrivljuješ čestitu ženu kao džeparošku! Ti, pohotljivi,
bezobrazni, naduveni nevaljalče, ako je bilo šta u tvom
džepu sem. kafamsikih račutna, beležaka o javnim kućama
i kakav bedni fišečić šećera lcao sredsivo proti.v sipnje;
ako je u tvom džepu bilo ikakvih drugih vrednosti sem
tih tričarija, neka saim hulja. A ipak upor.no ostaješ pri
svom lažnom tvrđenju. Zar te nije stid?
F A L S T A F Čuješ, Hale; ti znaš da je u stanju neviruositi. Adam
pao; pa šta da. radi siroti Džek Falstai u ovim danima. ne-
valjalstva? Vidiš da imaim, više mesa nego dTOgi Ijudi, pa
sitoga i više slabositi'. Ti, dakde, priznaješ da si mi ispra-
zniiO' džep?
PR IN C HENRI Tako piToizIaizi dz priče.
F A L S T A F Krčmarice, opraštam ti. Idi, spremi doručak; voli
svoga muža, pazi na. svoj'e sluge, ugadaj svojim gostima-
Naći ćeš da sam gotov da pristanem na sve što je oprav-
dano i razumno'. V.i.diš da sam uvek strpljdiv i blag. M olim
te. idii. (K r C m a r i c a odiazi) a sad, Hale, da čujemo vesti
iz đvora. A što se tiče one pljačke, kako je s tim, momčc?
PRJNC HENRI O, mojai slaitka voLino, neprestano moram da
budem tvoj dobri anđeo. Nm'ac je vraćen natrag.
F A L S T A F O, ne voildm to vi-aćanje; to je dupli posao.
P R IN C HENRI U dobrim sa.m odnosima s ocem, .i mogu da
radim šta hoću.
F A L S T A F Onda mi, pre svega, opljačkaj državnu blagaj-
nu,101 i to neopranih ruku.102
B ARD O LF UčdraLte to, gospodaru.
PR IN C HENRI Obezbedio sam ti, Džeče. komandu nad če-
tam pešaika.
F A L S T A F Voleo bih da. je to komjica. Gde da nađem nekoga
koji ume dobro da krade? Nekog veštog lopova od dva-
doset j, dve godiine ofipniilike. Mori me besparica. Pa, hvala
101 Za vlade k ra ljic e Elizabete učinjeno je n ekoliko p okušaja da
se opljačk a državna blagajna.
I to n eopra nih ru k u — odmah (ne zaustavljajući se da opereš
ruke).
249
 bogu na ovim pobunjenicima, oni ne čine zla nikome sem
čestitim; hvalim ih i slavim.
PR IN C HENRI Bardolfe!
B A R D O LP M ilostivi gospodairu?
PR IN C H ENRI Odnesi ovo pism.o lordu Dišorou od Lankastra,
mome bratu D žotiu i; a ovo loadu od Vestmorlanda. <bar-
d o l f izia zi) - Ti, Peto, odmah na lconja, na- 'konja! — jer
ti i ja imamo da pređemo još trideset milja pre ručka.
(PE TO odiazi) _ Džeče, čeikaj me sutra u Templ-dvorani u
dva sata posle podne.
Tamo ćemo
Saznati za tvoju četu i pa-imiti
Trebovanje, novac za njenu opremu.
Zemlja goa-i; Persd visoko leti sad:
II’ nama il ’ njima pa-edstoji strašan pad.
(iz la z i)
F A L S T A F Retka reč! svet lu-abar! Krčmarice, oj,
Doručak! Što krčma nije doboš m o j!103
(O d e)
ira Falstaf že li da je pored krčm e za vrem c rata.
250
Ce tv rti Ci n
SCENA P R V A
Buntovnički logor kođ Šrusburija
(U la ze O G N J A N IN , V U S T E R i D A G L A S )
O G N JA N IN Bravo, plemeniti Skote! Da se reč
Istine ne smatra u nežno doba to
Laskanjem, Daglas bi hvalu požnjeo,
Da nijedan ratnik našeg vremena
N e bi bio tako cenjen širom sveta.
Tako m i boga, ne umem da laskam,
Prezirem jeziik laskavca; al’ niko
Nema u Ijubavi mog srca bolje mesto.
Drži me za reč i oprobaj, loorde.
D A G L A S T i si kralj časitd;
Niko na zem lji nema takvu moć,
Da ga za bradu dočepati neću.
O G N JA N IN Učini talko, i alal ti vera !’04
(U la z i G L A S N IK s p is m im a )
Kakva si to pismai doneo? Hvala ti.
G L A S N IK Pisma su od vašeg oca.
O G N JA N IN Zar od niega!
A zašto on Idčno n ije došao?
G L A S N IK N ije mog’o; teško je bolestan, gospodaru.
O G N JA N IN Do vraga! Zar ima vremena za bolest
U tom burnom času? K o mu vojsku vodii?
Pod čijom komandom ona dolazi?
G L A S N IK Pismeno je kaz’o, a usmeno ne.
101 Daglas je vero v a tn o pre početka o ve scene rekao da će na-
pasti k ralja lično za vrem e bitke.
251
VUSTER Reci m.i, iruolim. te, je 1! u postelji?
G L A S N IK Četir’ dana pre mog polaska je pao-
U nju, gospodaru; a kad sam pošao,
Lekari zbog njega behu jako brižni.
VUSTER Rad bih da je naše stunje izlečeno
Pre no što je njega ova bolest snašia.
Njego'vo je zdravlje majvažnije sad.
O G N JA N IN Sad bolestain! Zar sad nemoćan! Ta bolest
Zaraziće i krv našeg preduzeća>,
Striiti se ditivde, čak u logor naš.
Piše mi o svojoj ozbiijnoj boljcL iu,
I da se prijatelji, prelto posrednika,
N e bi mogli brzo sikupiti; a on
Ne smatra mudrim da opasan čicn
P o v e ii nekom kog se to manje tiče.
A l’ nam daje hrabar savet, da sa maliom
Udruženom snagom napred. krenemo,
Da bismo sreću okušali bair;
Jer, veli dalje, nazad se ne može,
Pošto je la-alj, bez siuamnje, obavešten
O našem ciiju. Sta kažete na to?
VUSTER Očeva je bolest naše sakaćenje.
O G N JA N IN Otvoreina rana, odsečen deo tela.
Pa ipak, ndje. N jegov nedolazaic
Izgleda nam sada gori no što jeste.
Zar riznice naših imanja. staviti
Na kocku? Bogait ulog ostaviti
Igri sa-eće jednog sumnjivog trenutka?
N e valja t», jer bismo tad od.jedinom
Svu nadiu svoju iscrpli do dna,
Videli pred sobom krajnju granicu
Sreće, mogućnostii.
VUSTER Vere mi, takio je
A sad nam ostaje dobno naslede,
Pa možemo smeJo trošiti, zbog' nade
U ono što ćemo tek da primimo.
Takva nam rezeirva pruža utehu.
O G N JA N IN I zborište, sigurnu odstupnicu,
A ko se davo, zli udes. ustremi
Na sam početak našeg poduhvata.
252
VUSTER VoJeo bih, ipak, da li je otac tu.
Posebna priiroda našega podviga
Neće podvojenost. Neki, što ne znaju
Zašto je odsutain, misliiće da su baš
Muđrost, podanička vernosit, neslaganje
Sa našim postupkom zadržali grol'a.
I zamislite kako bi zabluđa ta
Probudila vrstu sumnje u naš stav.
Dobro znate da se, kao podstrekači,
Moramo sfcrogo smotre čuvati,
ZapušitL svaku rupu. pukoitinu,
Da oko razurna ne viai na nas.
Odsubnost tvog loica diže zavesu,
Pokazujući neupućenima
Neslućeni. razlog za strah,
O G N JA N IN Pi-eteruješ.
Pre bih rek’o' da je ona konisna,
Da daje veći ugled, sjaj i smelost
Našem delu nego đa je ;i. girof ifcu.
Jer svak’ će ipak ovako misLiti:
Kad stnO', bez pomoći njegove: tu vojsku
Slcupili za napad protiv loi-aljevine.
Da bismo' uz pomoć njegovu sravnili
Tu ikraljevinu sa zemljinim tlom.
Još sve ide dobro, čitavi smo još.
D A G L A S Govoreći pravo, u Skotskoj ne postoji
Takva reč kao što je ita reč strah.
(U la z i SEK K lC A R D V E R N O N )
O G N JA N IN M oj rođak Vei'non! Doibro nam došao!
VERNON Da bog da, loade, da mi dobrodošlicu
Zaslužuju. vesti. Grof od Vesitmoaianda
Sa sedam hiljada vojniika nastupa
Ovamio k nama; s njdm je i loa’d Džon.
O G N JA N IN Pa to- ndje zlo. Sta još?
VERNO N Daznao sam
Da je i kralj liično lci-enuo ovamo,
ILd namea-ava da dođe što pre
S velikim i moćnim ubojnim snagama
O G N JA N IN Dobiće i on svoju dobrodošlicu. VERNO N Ima vesbi još.
A gde mu je lakonogi105 sjn, lakomisleni Doznao sam. usput, u Vusteru, neće
Princ od Velsa, s društvom. što je odgurnulo Za dve nedelje skupiti vojsku svu
Svet i reklo mu da odlazi? D A G L A S To je najgora vest koju nam nosaš.
VEENON Svi su VUSTER Da, vere m i moje, h'ladna je k’o mraz.
O G N JA N IN Sve kraljevske vojske kodiki je broj ?
Opremljeni, s oružjem, okićeni
VERNO N Do t o ’es’t hiljada.
Nojevom perjanicom, žustri k’o orlov;,106
K ’o ikone bldstavi u zlatnom odelu, O G N JA N IN Nek’ je i četrdeset.
, Iako su otac i Glenduvr van,
Puni života ikao mesec maj;
M i imam.o snage za taj vedik dan.
L epi k’o letnje sunce, i nemirni
Izvršimo smotrui. Tu je čas sudbine.
K ’o jarad, pomamni k’o mladi bikovi.
A ko treba mreti, nek’ se vedro gine.
Video sam mladog I-Iarija s vizirom
D A G L A S N e pominji smrt mi. Po godine, znaj,
Spuštenim, u divnom oklopu, kada se
N e preti m i ruke smrti domašaj.
Diže sa zem lje k’o la'ilati Merkur,107
Uskočivši u sedlo tako lako (S v i odlaze)
K ’o da se ainđeo spustio iz oblaka.
Da zaokreće vatrenog Pegaza
I svet očarava jahačfl^om veštinom.
SCENA DRUGA
O G N JA N IN Dosta, dioista. Hvala ta sibvara groznicu
Gore no mantovsko suince. Neka dođu. Drum blizu K oventrija
Spremni su k ’o za žrtvenik volovi.
(U la z e F A L S T A F i B A R D O L F )
Vaitrenoj boginji dim ljivoga rata
Žrtvo\''ani biće vruići i krvavi, F A L S T A F Bardoife. hajd’ napred za Koventri; napuni mi
Mars u oldopu sedeće na oltaru bocu rakijom. Naši vojtnici će mairširatu. kroz varoš: ve-
U kr\'i do guše. Sav sam na žeravioi, čoras čemioi za Saton Koldfiid,
Kad. čujem da je bogati plen blizu, B ARD O LF Iioćete li mi. dati novac, kapetane?
A još nije naš. A l’ da ogledam konja, F A L S T A F Isplati iz blagajne, isiplati iz blagajne.
Sto će me kao munja da odnese BA R D O LF Ova boca iznosi. jedan anđeo.108
Jeđan"od nas bude m-rtav u sudaru:
F A L S T A F Pa ako je tako, uzmi ga na im e naplate za tvoj
Prsima princa od Velsa.. Hari će trud; a ako dznosi dvadeset, uzmi svih dvadeset; ja jam-
Na Harija, vreli konj na konja, diok čim da novac n ije lažan. Kaži mome poručndiku Petu đa
O, da je Glenduvr ovde! me sačeka na kraju varoši.
’«■' Harison, u svom delu „O pis E n gleske" kaže da je princ H en ri B ARD O LF Hoću, kapetane; zbogom. (o-i)azi)
„im a o običaj da lo v i je len e bez lovafikih pasa, j e r je tako brzo trčao
da je bio u stanju da ih i sam um ori." F A L S T A F A ko se ne stidim sviojih vojnika, nek’ sam uso-
11,11 Ovde smo saželi dva stilia u jedan, je r onako kako stoje pra- ljena haringa. Strašno sam zloupotrebio kraljevo ovla-
ve besm islicu. T a besm islica, po m išljenju većin e kom entatora, na-
stala je otuda Sto je jedan originalan stih izgubljen . 1M Aruteo je b io poluzlatnilc u vrednosti 10 šilinga i im ao na
1117 A lu zija na M erkurovu k tilatu obuću. sebi lik arhanđela M ihaUa k oji ubija aždaju.

254 255
 šćenje za vrbovanje vojnilca.100 Zamenjivanjem sto pe-
deset vojnlka sa drugim regrutima dobLo sam tri stotine
i nekoliko funti. Uzimam u vojsku samo imućne lcuće-
vlasnike, gazdinske sinove. Pronalazim verene mornke,
čija je veridba već dvaput oglašena; bogataše koji bi
radije čuld đavola nego doboš; one koji se plaše pucnja
gore nego pogođena šljulka i.li ranjeni divlji patak. Kupio
sam sarno mekušce sa srcem u petama, sa srcem ne većim
od čiodine glavice, pa su se oni otkupiii; i sada se cela
moja jedinica sastoji od zastavnika. kaplara, čeibnih ko-
mandira, poručnika, dronja iscepanih kao Lazar na sli-
kama na tapetima, koje predstavljaju kako mu psi pro-
ždrljivog bogataša ližu raine; i onih kojd nikada nisu bili
vojnici već otpuštene nepoštene sluge, mladi sinovi mlađe
braće,'10 odbegli kelneri i propali konjušari; čirevi mirnog
sveta i dugotrajnog mira, iscepaniji, mada manje časno,
od stai'ih zastava. Takvim a sam popunio mesta onih koji
su se ot.kupili; takvi su da bi čovek pomislio da imarn sto
pedeset izguibljenii'h dronjavih sinova koji su doskora ču-
vali sviaije i hranili se splačinama i otpacima. N eki sa-
ljivd žija sreo me je usput i rekao mi da saim rastereitiio
sva vešala i pokupio u vo-jsku mrtvace. Oko nikad nije
videlo takva strašila. Neću da marširam kroz Koventri
s njiima, to je sigurno. Eto. ti nitkovi marširaju ta-ko las-
krečeno, kao da su im bukagije na nogama; ono, doduše,
većamu sam :i uzeo iz zatvora. Cela jcdinica nema ni ko-
šulju i po; poia košulje je od dva salveta prikačena z i-
jedno i prebačena preko ramena kao glasnički kaputić
ben rukava; a ivoštilja je. da kažem Lstinu, u-kradena ili
od krčmara u Sent Albanu ili -od crvanonosog krčmara u
Daventriju. A li m e n ije briga; naći će se dovoljno platna
na svakoj ogradi.
(U la z e P R IN C i V E S T M O R L A N D )
’"5 V o jn i pisci toga doba k ritik u ju razne zloupotrcbe nepoštenih
kapetana k o ji su d rža li lažne spiskove, nisu d avali platu vojn icim a,
treb o va li plate za m rtve vojn ik e, prim ali m ito da pustc b ogatije v o j-
nike kućama, a n am iriva li n jih ov broj ljudim a m anje sposobnim za
vojn u službu.
Ser V o lte r R a li u svom dclu „O rat.u“ govori o teškoćam a
„m lađih sinova m ladc b raće" k o ji nem aju zc m lje nitl sredstava za
izdržavan je, pa su stoga „n ezad o vo ljn i podan iei".
256
PR IN C HENRI Kaiko iđe, naduvoni Džeče! Katoo je napu-
njeni dušeče!
F A L S T A F O Hale! Kako si, budalasti miadiću? K o g ćeš
đavola ti u Voarviikšaja? Izviinitei moj dobri lo-rde od Vest-
morlanda, ali ja sam mislio da je vaša milost već u Srus-
buriju.
V ESTM O R LAN D Zaista, ser Džone, trebalo je da sam već
tamo pa i v i; ali moja je vojska već tamo. Mogu vam
reći, kralj nas sve očekuje; moraćemo putovati celu noć
F A L S T A F O, ne brinite za mene; budan sam kao mačka kad
krade slaninu.
P R IN C H ENRI Istinu kažeš, od: mnogih krađa i sam si se
pretvorio u .sland-nu. A li reci mi, Džeče, čiji su to ljudi
što sad dolaze?
F A L S T A F Moji, Hale, moji.
PR IN C HENRI NLkad nisam video tako bedne lupeže.
F A L S T A F Eh, eh, dovoljno su dobri za probadanje kopljem;
topovska hrana, topovska hi-ana; napuniće jamu isto ta-
ko dobro kao i bolji od njih. Ah, Hale, smiitni su ljudi,
smrtni ljudi.
VESTM O RLAND Da, ser Džone, aili izgiedaju mi vrlo sia’o-
mašni, dionjavi i mršavi, suviše liče na prosjake.
F A L S T A F Što se tiče njihovog siromaštva, vere md. ne
znam gde su ga našli; a što se tiče dronjavosti .i meš&-
vosti, tome se, siguran sam, nisu naučili od mene.
PR IN C HENRI Ne: kunem se u to; sem ako ti ne zoveš mrša-
vošću dmati tri prsta slanine na rebr.ima. Ali, čoveče, po-
žuri! Persi je već na bojištu.
F A L S T A F Šta, je l i se kralj već ulogorio?
VESTM O RLAND Jeste, ser Džone. Bojim se da smo se su-
više zadržali.
F A L S T A F Poslednji za borbu, a prvi za jelo,
To je loš ratnik i ves’o gost zacelo.111
(O de)
A lu zija na posiovicu : „B o lje je d oći na k raju gozbe n ego u
početku okršaja".
17 Sokspir 7
257
 SCENA TRECA VUSTER Broj kraljevih konja veći je no naš.
Pobogu, sačekaj dok svi naši dođu.
Buntovnički logor kod Šrusburija (T ru b a svira na p reg ovo r. U la zi ser V O LT E R B L A N T )

(U la ze O G N J A N IN , VU STER , D A G L A S f V E E N O N ) B L A N T Velikodušni kraljev predlog nosim.

Ako mi služainjem pažnju ukažete.
O G N JA N IN Napašćemo ga noćas. O G N JA N IN Dobro nam došao, sei- Volter Blante. Kamo
VU STER Nemogiuće. Sreće da si i ti našega mišljenja!
D AG LAS A ko ne, tim bolje za njega. Neki te od naših vole i zavide
VERNON A l’ nije. Zaslugama tvojim , dobrom imenu,
O G N JA N IN Kako nije, kad on čeka pojačanje. Jer nisi na našoj strani,
VERNON Pa i mi. Već stojiš protiv nas k’o neprijatelj.
O G N JA N IN A l’ stvarno, a mi sumnjivo.
B L A N T Da ne da bog da stojim drukčije
VUSTER Sinovče, mudin! — ,i noćas ne lu'eći. Dok vi, van međa Vemosti, zaikona,
VERNON Nemoj, lorđe. Stojdte protiv venčainog veličanstva.
D A G LA S Znajte, vaš savet je loš. A l ’ na moj zadatak! K i’alj me je posiao
T o govori strah i malodušnost vaša. Da vam saana žalbe, i žito nadahnuste
Pobunom gj udi građanskoga mira,
VERNON Ne klevetaj me, Daglase. Tako mi
Učeći njegovu poslušnu zemlju sad
Zivoita, smelo jamaim da je tako.
Drskoj svirepostd. Jer, abo je kralj
K ad mi razumna čast naredi napred,
Na neki način već zaboravio.
S bojažljivim sti-ahom malo se svetujem,
Zasluge vaše, koje on pi'iznaje,
K ’o .i ti, moj lorde, il’ ma koji Škot.
Poručuje vam da žalbe izložite,
Sutra ee se u borbi pokazati
Pa će vam, uz naJcnadu, želje zadovoljdti
Ko se od nas plaši.
I dati oproštaj vama i onima
D A G LA S Ili noćas. Sto su zavedieni vašim podsticanjem.
VERNON Dobro. O G N JA N IN K ralj je predusretijiv. a znamo da kralj
O G N JA N IN Noćas, kažem. Zna kad da plati, a kad da obeća.
VERNON Ali, to je nemoguće. Moj otac, moj stric i ja smo mu đali
Čudiim se da vi, oprobani vođi, Krunu koju nosi. K ad nije imao
N e uviđate kakve nezgode N i dvadeset i šest pristalica, kad je
Smetaju našem delu. Neki konji Bio bez ugleda, bedan i ništavan,
Rođaka Vernona nisu stigli još; Prezreni izgnanik što se kući krade,
K onji tvog strica Vustera stigli su Na obali ga je doček’o otac moj.
Tek danas, sanjdva ponosa i snage, Kad mu se uz suze, izjave odanosti,
Od napora 'im hrabrost splasnula, Zakle bogom, dade zavet da je doš’o
T e nijedan n ije ono što inače. Da bude samo vojvoda od Lankastra.
O G N JA N IN I neprijateljsfei konji tako isto Da moii za m ir i povraćaj svoga
Umorni su od puta, malaksali; Feudnog dobra, moj otac, sažaijiv,
A većina naših sasviim je odmorna. Obeća mu pomoć i od rža reč.

17*
259

A kad su lordovi i baroni zerrilje
Videli da mu je Nortamberland sklon,
Svi su mu došli ponizno, sa kapom
U ruci; u velikim i malim građovima
1 seliima ga dočekivali;
Čekali kraj mosta, stajali u redovima;
Darivali ga, davali zakletve;
Si-nove mu sla,li za paževe, išli
Ustopice za njim u zlatnim gomilama.
Uskoiro, kad mu velieina posta
Svesna sebe. on je malo prekoračio
Zavet dat ocu dok mu je ćud bila
Ponizna, na goloj obali Ravenspurga.
Pa onda, gle, uzima na sebe vlast
Da menja ui-edbe, stroge zaloone,
Narodu teSke; on zloupotrebe
Osuđuje i, tobož, on plače
Zbog patnji svoje zemlje. Pi’etvaranjem.
Prividnom lju'bavlju za pravdom osvaja
Srca svih onih koje je lovio.
Pa onda još dalje: on odseca glave
Svima ljubimcima što odsutni kral j
Ostavi da ga zamene dok on
Vodi rat u Irskoj.
B L A N T Nisam ovde da to slušam.
O G N JA N IN Onda na sitvar.
Za kratko vrem e zbaci© je kralja
Uskoro zatim život mu oduz’o,
A odmah potom udario namet
Na celu državu. Da zlo bnde gore.
Pust.io je da njegov rođak Marč,
K oji bi — da je svak’ na svome mestu —
Bi'O kralj, bude u velškom laoStvu
I ostane bez otkupnine tamo.
Srečne ini pobede on je potcenjiv’o,
Hvat’o me u zamku pomoću uboda:
Iz Saveta mi oterao strica,
Mog oca gnevno iz dvora otpustio;
Kršio zakletve, činio nepravde;
Najzad, nater’o nas da dignemo vojsku
260
I ispitamo pravo mu na presto,
Odveć obilazno da bi bilo trajno.
B L A N T Treba li da kralju taj odgovor dam?
O G N JA N IN Ne, ser Voltere; govorićemo ;ioš.
Vrati se 'kralju, poš’ljito taoca,
K ’o jaimstvo radi sigurnog povratka,
Pa će ujutru rano već moj stric
Doneti mu naš odgovor. Zbogom.
B L A N T Prihvatićete, mdslim, milost, ljubav.
O G N JA N IN Možda i ho'ćemo.
BLAN T Nek’ bog’ da da bude.
(Izlaze svi)
SCENA ČE TVRTA
Jork. Arhiepiskopov dvorac
(U laze A R H IE P IS K O P OD JO R K A i SER M A JK E Ij)
A R H IE PIS K O P Evo, ser Majkele: zapečaćena pisma
Kr.ilaftom brzi.nom nosite loa’d-ma'i’šal'o:
Ovo mom rođaku Skrupu; sva ostala
Onima na koije glase. Kaid bi znali
Njihoivu važnost, v i bi. pohitali.
SER M A JK E L M ilostivi loirde, nagađam značaj njin.
A R H IE PIS K O P Moguće. Sutra, dobi’i ser Majkelu,
Da:n je kad će sreća njiih deset hiljada
Biti na probi; jer kod Šrusburija
K ralj s moćnom i brzo pokupljenom vojskom
Napašće toirda Hairija. Bojim sc,
Nešto. zbag boilesti Noirtamberjandove.
Na čije su snage stavljali najviše
A nešto jer Oven Glenduvr nije tu,
Čiju su snagu cenili takođe,
I koji, zaveden proroćanstvom, nije
Došao — bo'jim se da Persijeva moć
N ije odveć slaba za ogled sa kraljem.
SER M A JK E L Pa, m ilostivi lorde. ne 1xeba
Plašiti se; tu su Daglas, Jord Mortimer.
261
A R H IE PIS K O P Ne, Mortimer nije tamo.
SER M A JK E L A li, tu su Mordej,k. Vernon i lord Peirsi,
Pa i lo-rd Vuster, i vojska. sve samih
Hrabrih ratnika i piemića.
A R H IE PIS K O P Jeste.
A l’ kralj je skupio vojsku iz sve zemlje.
S njim su princ od Velsa, lord Džon od Lunkastra,
Pa časni Vestmorland i ratobom i Blant.
I mnoge pristalice i čestiti ijudi
Velika ugleda i vični ratu svi.
SER M A JK E L N e sumnjajte, lorde, .naći će otpor jak.
A R H IE PIS K O P I ja se nadam; al’ bojazan je dobra.
Pa, da se spreći najgore, požur’te,
Ser Majkele! Jer ako lord Persi
N e uspe, kralj hoće da pre raspuštanja
Vojske udari na nas, jer je čuo
O našem učešću u zaveri; pa je
Mudro da snage svoje skupimo
Protiv njega. Stoga požurite. Moram
Pisati još nekim prijateljima.
Zbogom, ser Majkele!
(izla z e)
P E T I C lN
SCENA P R V A
K ra ljev logor kođ Šrusburija
(U la ze K E A LJ. P B IN C OD V E LSA , LO R D D Ž O N OD L A N K A S T H A ,
SER V O L T E R B L A N T i F A L S T A F )
K R A L J Kal«> iza onog brda žbunovitog
K rvavo Sunce v iri! Dan izgleda
Bled zbog njegove slabosti.
P R IN C HENRI Južni vetar
Služi kao trubač njegovog znamenja,
I svojim potmulim hu'janjem u lišću
Predskazuje buru i nemiran dan.
K R A L J Nek’ onda saoseća s onima što gube;
Pobedniku ništa ne izgleda zlo.
(T ru b a . Ulaze V U S TE R i V E R N O N )
O, lorde od Vustera! Steta što se mi
Sastajemo u ovakvim pnilikama.
Pnoneverili ste naše poverenje,
Prinudili nas da skinemo lake
Odežde mira i stare udove
Gnječimo tvrdim čelikom. N e valja
To, lorde, ne valja. A šta Vi velite?
Hoćete l i da odrešite grubi
Čvor ovog mrskog rata, i ponovo
Da Idete onom poslušnom oblašću
Gde dajete lepu i prirodnu svetlost,
A da ne budete meteor od pare,112 .
Strašno čudovište i nemili predznak113
Nerodenim vremenima nagoveštenog zla?
Nekad se m islllo da se m eteor sastoji od Sunčeve pare.
113 U ono vrem e v ero v a lo se da m eteori predskazuju nesreću.
263
VU STER Saslušaj me, moj gospodam!
Sto se mene li'če, bio bih potpuno
Zađovoljan da kraj života provedem
U časovima mira. i izjavljujem
Da nisam, tražio dan ove zavade.
K-RALJ Niste ga tražili! Pa kako je d-ož’o?
F A L S T A F Pobuna mu je ležala na putu. pa ju je on naSao
PR IN C H ENRI Kušuj, brbljlva čavko, ćuti!
VUSTER Vaše veličanstvo je izvolelo da skrene
Blagonaikion pogled od mene i mog doma:
A, gospodaru, moram vas podsetiti
Da smo vam biii pa-vd, najveći. prijate'lji.
U Ričardovo vrem e predomio sam štap
Svog zvanja rad’ vas , žurio dan i noć
Da vas sretoem, da vam ruku poljubim,
Kad niste po ugjediu i položaju bili
N' izdaleka moćni d srećni lcao ja.
Ja, moj brat i njegov san smo vas
Doveli kuei, smelo prkoseći
Opasnostima omdašnjeg vremena.
Zaldeii ste se. i zakletvu daJi u Donkasrru.
Da proUiv države nemate nam.ere.
N e traži,te ništa sem naslednog prava:
Gontovo imanje, vojvodstvo od. Lankastra.
A m i se zalUesmo pomoći vas u tom.
Uskoro se sreća obilno izlila
Na vas, noseći vas. bujioom uspeha,
Zbog pomoći naše, odsutnosti J-a-alja.
Nešto zlx>g nepravdi nesredeniO'g sitćmja,
Priviđnih patnji koje ste podneli,
Nepovoljnog vetra što zadrža ia-alja
Dugo u nesrećnom ratu mu u Irslccj,
Te ga u Engileskoj proglasiše mirtvim.
U roju za vas povodjn.ih priliilca
Iskoristili ste brzo i trenutak
Da u svoje ruke zgirabite državnu vlast.
I kad vas naJia-ainLs.mjo, posfcupili ste kao
Surovo ptiče Ituikavičino
264
S vrabicom,1H naše pritasli ste gnezdo:
Na našoj hrani tovljeni, narasli.
Da ni naša ljubav, iz straha da bude
Proguta.na, ne smede izaći pred vas,
Bismo prdnudeni da, sebe radi. brzo
Odletimo od vas, dignemo vojsku tu
I prema vama slanemo s oružjem,
K oje ste sami skovali protiv sebe
Vašim postupcima, pretećim pogledima,
Kršenjem svalte vere i zakletve
Date u mladosti vašeg delovanja.
K R A L J Ispisali ste to već u tačkama.
Obznanili na trgu, čitali
Po crkvama, da bi ruhu poibune
Dali lepu boju koja godi oku
Prevrtljivaca, bednih podbadača,
Sto .radosno ruke trljaju na vesti
0 neredima nasilnim promenama.
Nikad pobuni nisu trebale
Te vodene boje da premaže stvar,
Ni takvi očajni prosjaci što žude
Za vremenom opšte zbrke i pomet.nje.
P R IN C HENRI U našiim vojskama mnoga duša skupo
Platićc naš susret ako sukob dode.
Kažite sinovcu: princ od VeJsa .ima
K ’o ceo svet hvale za* Henri Persija.
1 pošto se nadam da mu ovaj podvig
Izbrisan bude iz računa, misJim
Da od njega danas nema JirabTijeg
Plemića, boljeg, mladalački smelijeg,
Neustrašivijeg i detatvamijeg,
Sto poznija doba krasi delima.
Sto se mene tiče, mogu stideći se
Reći da sam bio za viteštvo stran;
A čujem, i on me smatra kao taltvog.
Ali, pred veličanstvom mog oca ja evo
Izjavljujem, uprkos preamućstvima što mu
Kulcavica običn o snese ja je u gnezđu neke m anje ptice. K ad
se ja;|e izleže, kuk avićin o ptiće otirna hranu od ostalih ptića u gnezdu
1 tako ojača da prožd ere ostale ptiće, pa najzad pojede i pticu k oja
ea je izlegla,
265
 Pruža kru'pno im e i čast, da sam volian, nije važno; čast me mamuza da idern napaed. Da, ali šta
Radi otklanjanja tog lcrvoprolića, onda ako me čast odmamuzne kad stignem? St.a onda?
Da O'kušam sreću u dvoboju s njim. Može li čast- ponovo namestiti odsečenu nogu? Ne, Ili
K R A L J Prinče od Velsa, izložićemo te toj ruku? Ne. Ili da oduzme bol ran.i? Ne. Čast, dalde, nije
Opasmosti, mada bezbrojni razlozi vešta u hirurgiji: Ne! Sta je čast? Reč. Šta je u 'to j reći
Govore protiv. Da, dobri Vusteru, đa, čast? Sta je ta čast? Vazduh. Bogami, lep račun. K o1je
M i votimo svoj narod, pa volim o čak ima? Onaj šito je umii'o u sredu. Oseća li je on? Ne. Cuje
I one zaveđene, na st.rani tvog sinovea. li je on? Ne. Ona je, dakle, neopažljiva? Da. za mrtve. A li
Prim e li ponudu naše milosti, zar ona ne živi i sa živima? Ne. Zašto? K levetanje ne
I on, i oni i ti, da, svi vi dopušta to, Zato mi ona nimalo ne treba. Čast je samo
Bićete mi drugovi, a ja vaš. gesJo na grbu — i ovo je kraj moga lcatihizisa.
Tako a-eci'le siinovcu; i jav’te
(izia z i)
Sta je odlučio. A k o ne pristaje,
Na raspoloženju nam je strašna kazna što će
Učiniti svoje. Odgovor nemojte
SCENA DRUGA
Davati odmah, ne treba. Idite.
Ponuda je dobra, a v.i: je vidile. Buntovnićki logor
(V U S T E R i V E R N O N izlaze) (U la z e V U S TE R i V E R N O N )
PR IN C HENRI Života ma, neće prihvatiti., ne! VUSTER M oj siniovac ne sme znati, ser Ričarde.
Daglas i Ognjanin, udruženi tako, Kraljevu darežljivu, ljubaznu ponudu.
Ne boje se celog oružanog sveta. VERNON N ajbolje je da zna.
K R A L J Onda svaki vođa jodinioi svojoj! VUSTER Onda propadamo.
Posle odgovora miii ćemo napasti. Nemoguće je i ne može biti
Nek’ nam bog pomogne za pravednu stvair. Da kralj održi reč i da nas voli.
(Izlaze S V I sem P R IN C A OD V E L S A i F A L S T A F A ) Vazda će sumnjati u nas, naći zgodu
F A L S T A F A ko me, Hari, u bici na zem lji vidiš ti. U dirugim greškama da ovaj prestup kazni.
Onda me prijateljski ovako objaši.115 Mnogooka sumnja pratiće nas svud,
PR IN C HENRI Samo bi gorostas mogao da ti ućini t.u pri- Jer se izđaji veruje k’o i liiscu
jateljsku uslugu. Očitaj molitvu. Zbogom! Sto ma kako pitoim, mažen i zatvoren
F A L S T A F Voleo bih da je vrem e spavar.ju, Hale, i đa je Ne gubi divljiinu svojih predaka.
sve dobro. Ma kako lizgledali, tužni il’ veseli,
PR IN C HENRI Pa ti duguješ bogu smrt. Protivnik će izgled krivo da tumači.
Zivećemo kao volov.i uz jasle:
(lz la z i)
Sto bolje gajen,i, spreminiji za smrt.
F A L S T A F Još joj n ije vreme; ne bih volco da mu pre roka Prestup mog sinovca biće zaboravljen,
platim dug. Sto da žuirim onome ko n,e ne zove? Pa, lo Jer ga opravđava mlađost, vrela krv,
U bici kođ A žin k o rta k ra lj H en ri je ućinio tu p rijateljsk u Sam nadimaik116 koji po sebi govori:
uslugu svom e bratu, v o jv o d i od Glostera. N o rd u delu „P lu tarh , K o - "* Pei-sijev nadim ak u originalu je H otspur, što zn a či „v rela
riolan “ , kaže: „K a d je neki rim ski v o jn ik oboren u n jegovo j blizin i, m am uza“ . K ak o u našem jeziku takav nadim ak ne postoji. m i smo
M arcije ga je odm ah objašio i pogubio n ep rija telja koji ga je o b o rio ." P ersija, prema smislu. nazvali Ognjanin.

266 267
 Vatreriii Ognjanin. neobuzđana ćud.
Sve njegove lauvice na naše teme pašće
I njegovog oca; m i smo ga mamili;
Izopačenost je primio od nas; —
Pokretaoi svega, platićemo sve.
Stoga, rođače, Hari ne sme znati
Kiraljevu ponudu.
VERNON Kaži mu &to hoćeš; reći ću da je tako.
Evo ti sinovca.
(U la ze O G N J A N IN i D A G L A S )
O G N JA N IN Moj stric se vratio.
Otpustnte loa'da Vestmorlanda.
Striče, kakve nam glase danosiš?
VUSTER Kralj želi đa nam bitlcu ponudd.
D A G LA S Pozovi ga u boj pi’eko Vestmorlanda.
O G N JA N IN Lord-Daglase, idi i kaži Vestmorlandu.
D A G LA S Hoću. veoma rado, hoću.
(iz la z i)
VUSTER Kralj ne pokazuje ni znaka milosti.
O G N JA N IN Niste ga n i molili? I ne dao bog!
VUSTER Blago mu govorih o našim žalbama,
Njegovom nevetrstvu; a. on se lažno zakJe
Da nikad nije kršio zakletve.
M i smo buintovnici, izdajnici,. Kaže
Da će vojsikom mrsiku izdaju kazniti.
(D A G L A S se vra ća )
D A G LA S K oružju, -vdtezi, k oružju! Poslao sam
Hrabar poziv kiralju Henriju na megdan
Preko Vestmorlanda, njegovog taoca,
Te će ga to brzo dovesti. ovamo.
VUSTER Pred kraljem je primc od Velsa istupio
I pozrv'-ao te na dvoboj, sdnovče,
O G N JA N IN O, nek’ bi na. naše glave pao spor,
I da se niko danas ne zadiha
Sem mene i Hari Mommauita!117 Kaži,
Kaži kako zvuči taj poziv? Je 1’ prezriv?
" 7 lla r i M on m a ut je princ od Velsa. princ H enri.
268
VERNON Ne, duše mi; nikad u svome životu
Skromniji poziv nisam slušao,
Sem kad bi brat brata pozvao na ogled
U oružju i na prijateljsku vežbu.
Govorio je s dužndm poštovanjem
0 tebi. hvalio te prinčevskim jezikom,
Zasluge ti dav’o kao istordja,
Smafcrao te boljim i od svoje hvale,
Kudeći tu hvalu u poređeinju s tobom.
A što miu je zbilja ličilo k’o prinou,
Stidljiivo i sebe pomenu, koreći
Nehaitnu mladost svoju umesno;
K ’o da je dvostrukim duhom vladao,
1 prim’o je i dav’o pouku.
Zatim je zaćut’o. A l’ moram reći svetu,
Ako ©n preživi zavist ovog dana,
Engleskoj će biti nada najveća,
Mada neshvaćen zbog svoje neozbiljnostii.
O G N JA N IN Rodače, mislim da si zaljnbljen
U njegovu ludost. Nikada ne čuh još
Da je princ jedan tako razuzdan.
A l’ kakav je da je, pre no padne noć
Ratničkom ću rukom zagrliti njega,
I tim zagrljajem. ugušen će biti.
K oružju, brzo! Ratni drugovi,
Vojnici, pa-ijateljii, i sami znate već
Pasao svoj bolje no što bih vam mog’o
Reći ja što nemam rečitosti dar.
(U la zi G L A S N IK )
G L A S N IK Gos.pođaru, pdsma.
O G N JA N IN Da čitam nemam kad
0 vitezi, vi-eme života je lcratko!
A l’ straćeno ludo, duže bi. bilo čak
1 da život jaše na vrhu skazaljke
I iedmočasovnim svirši se obrtom.
Budemo 1’ živd, gazioemo preko
Kraljeva; ako poginemo pak,
Plomen.Ua smrt je umreti s prinčevima!
269
 Savest nam govori, oružje je časno BLANT Ja, oholi Skote,
Ako se nosl za pravednu stvar, Za predaju nisarn roden. Našao si
(U la z i D R U G I G L A S N IK ) K ralja koji će osvetiti smrt
G L A S N IK Gospodaru, spi-em’te se! K ralj brzo nastupa Lorda Staforđa.
O G N JA N IN Hvala mu što mi govor preseca; (B ore se. D A G L A S ubija B L A N T A . Utazi O G N J A N IN )
M oja veštiina nije besedništvo. O G NJAN IN Daglase, da si se kod Holmedona talro
Nek’ svak’ čini što bolje može. Evo, Borio, ne bih trijumfovao
Vađim mač čiji ću čelilc olu'vaviti. Nad Skotom.
Najboljom ltrvlju koju budem sreo D AG LAS Sve je goiovo. dobiveno.
U toku borbe ovog strašnog dana. Mrtav kralj leža tu.
A sad, Nado! P e r s i!"8 Napred! nek’ se čiiju O G N JA N IN Gde?
Svi ponosni insfcrumenti rata, D AG LAS Ovde.
I uz te z\nike da se zagrlimo, O G N JA N IN Ovaj, Daglase? Ne, to lice dobro znam.
Jer, neba mi, zemlje! mnogi od nas neće Beše hrabar vitez i zvao se Blant.
Ponoviti ovaj prijateljski čin. Na njemu oprema slična kraljevoj.
D A G L A S H ajd’ ludo, idi kud ti duša ide!
(T ru b e sviraju. O ni se g rle i izlaze)
Skupo si platio ovu pozajmljenu
Titulu. Što mi reče da si kralj ?
O G N JA N IN Mnogi su tu u kraijevskoj odeždi.119
SCENA TRECA D A G L A S Mača mi, sve ću kraljevske odežde
Smlatiti, pobiti čitavu garderobu.
Ravnica između logora Dok se ne sretnem s njim.
O G N JA N IN Brzo hajdemo.
(K R A L J s tite sa s v o jo m VOJSKOM . U zbuna za bitku. Ulaze D A G I.A S Izgledi svi sui da bitku dobijemo.
i SER V O L T E R B L A N T )
(lzla z e. Uzbuna. F A L S T A F u la zi s6m)
B L A N T Kako je ime tebi što- me tako
F A L S T A F U Lomdonu sam uvek mogao da izbegnem čitav
Pratiš? Na račun moje glave kakvu
a da ne platim račun: ali se ovog obračuna ovde plašim.
Ca st tražiš?
jer se vrši pravo po iubanji. Polako! Ko si ti? Ser Vol-
D AGLAS Znaj tad, im e mi je Dagias, ter Blant. Stekao si čast za sebe! U ovome nema taštine!
A tražim te u borbi, jer netki Vruć sam i težak kao istopljeno olovoi. Neka me bog čuva
Rekoše mi da si kralj. od olova! D ovoljna mi je težina mojih creva. Odveo sam
BLANT Istinu kažu. svoje dronjavce tamo gde im je zabibereno;120 nema ih
D A G LA S Lord Staford je danas skupo platio živih više od trojice od mojih sto pedeset; i njih sam upu-
Štio ti je sličan. Jer mesto tebe, kralju tio da na ulazu u varoš prose dok su živi. A li ko to do-
lazi?
Hari, ovaj mač je njega oborio; (U la z i P R IN C H E N R I)
Pa će i tebe, ako se ne predaš 110 Odežda se nosila preko oklopa i im ala heraldične zn ake svoga
Kao zarobljenik. nosioca.
Alco je ovo F a lsta f rekao ozblljn o. onda to značl da je on
“ « iVado/ P e r s i’. — bio jc ratni p ok lić P ersijevih . nam erno izložio s vo je lju d e opasnosti da bi, pošto poginu, ili iskori-
stio za sebc n jih ov e plate, ili, ostavši sam, otišao sa bojišta.

270 271
PR IN C I-IENRI Šta: ti stojiiš ovde dokon? Daj mi sablju!
Plem ići mnogi leže ukočeni
Pod kopitama obesnih dušmana.
Njihova smrt je još neosvećena.
Molim te, daj mi sablju!
F A L S T A F O Hale, dozvoli mi da oda.hnem malo. Turćin
Gregori121 nije nikad izvršio ova'kva ratnićka dela kao
ja danas. Ubiio sam Persdija, on je siguran.
P R IN C H ENRI Zaista jeste, i živi da bi te ubio. Molim te.
daj mi tvoju sablju.
F A L S T A F Ne, tako mi boga, Hale; ako je Persi živ, naćeš
dobibi mioju sablju; ali uzmi moju kuburliju, ako hoćeš.
PR IN C HENRI Daj mi je, šta! Ona je u tobolcu?
F A L S T A F Da. Hale. Vrela je, toliko je vrela da bi zagrejala
celu varoš.
(P R IN C vucli iz lo b olca bocu ra k lje )
PR IN C HENRI Šta? Je l i ovo vrem e za šalu i šegačenje?
(P R IN C baca bocu na n jeija i odlazi)
F A L S T A F Pa, ako je Persi živ, proburaziću ga. Ako naide
na meme, tako će biti. A ako nc naiđe, a ja namerno- na-
idem na njega, onda neka napravi od mene krmenadiu
N e dopada mi se ona iskežema čast kakvu je dobio ser
Volter. Daj mi živoit. A ko mogu da ga spasem. dobro. Ako
ne, čast će doći neta’ažena, i to će biti la-aj.
(iz la z i)
SCENA C E TV RTA
D rugi deo bojišta
(Z v u k truba. N apađi. Ulaze K R A L J , P R IN C H E N RI. LO RD
OD L A N K A S T R A i GROF OD V E S T M O R L A N D A )
K R A L J Molim te, Hari, povuci. se; jako
Krvaviš. Lord Džone od Lankastra.
Id i s njim.
1!1 Papa G re g o ri (G r g u r ) Sedm i prozvat je T u rčin om zbog svoje
plahovitosti i svireposti.
272
L A N K A S T E R Ne mogu, gospodaru,
Sem ako ne bih i ja krvavio.
P R IN C HENRI Molim vas, veličanstvo, idite vojsci vi,
Da vaše povlačenje ne uplaši naše.
K R A L J Da, Lord-Vestmorlande, vodi ga u šator.
VESTM O RLAN D Hajdete da vas povedem, gospodaru.
P R IN C HENRI Da me povedete? N e treba mi pomoć.
Da ne da bog da plitka ogrebotina
Otera princa od Velsa s bojišta,
Gde krvavo plemstvo leži izgaženo,
A bunbovnici u klanju trijumfuju!
L A N K A S T E R Odveć se dugo odmaiamo. Hajd’mo,
Rođače Vestmorlande, naša je dužnost tamo.
Za ime boga, hajd’mo!
(P R IN C D 2 0 N i V E S T M O R LA N D odlaze)
P R IN C HENRI Ah, prevarih se u tebi, Lankastre,
Ne znadoh da si gospodair takvog duha;
Pre sam te, Džone, k’o brata voleo,
A sad si mi kao mo-ja duša drag.
K R A L J Videh ga kako se odupire lordu
Persiju smelije no što očekivah
Od nedorasla ratnika.
P R IN C HENRI O taj
Dečak uliva hrabrost svima nama.
(P R IN C H E N R I odlazi. U lazi D A G L A S )
D A G L A S Opet kralj! T i niču k’o hidrine glave.
Ja sam Daglas, koban za sve one koji
Nose te boje.122 K o si ti što lažno
Predstavljaš kralja?
KRALJ Ja sam lično kralj,
Kome je žao, Daglase, što si sret’o
Tolike njegove senke, a ne njega.
D 20N
Imam dva siiia što bojištem traže
Persija i tebe; al’ kad te srećna kob
Nanese na mene: brani se, napadam!
D A G LA S Bojim se, i ti si samo lažan kralj;
Pa ipak, vere mi, držiš se k’o kralj.
122 H eraldičke b oje na k raljevom odelu.
18 Sekspir 7 273
 A li, ko si da si, moj si, siguran sam; PR IN C HENRI Biće veća pre no rastanem se s toboni,
Pogubiću te. I sve napupele časti s tvog helmeta
(B o re se. K R A L J je u opasnosti. D olazi P R IN C OD V E L S A ) Uzbraću, da svojoj glavi venac spletem.
PR IN C H ENRI Glavu gore, podlj Škote, il’ je nikad O G NJAN IN Trpeti neću više te ludosti!
Podići nećeš! U mojim mišicama (B o re se. Ulazl F A L S T A F )
Duh je hrabrog Širli. Staforda i Blanta. P A L S T A F Bravo, Hale! Hrabro Hale! Mogu ti reći sad,
Preti ti princ od Velsa, koji još Videćeš da igra dečačka nije to.
Nikad ne obeća a da ne isplati.
(D A G L A S dolazi i napađa F A L S T A F A , k o ji pada kao da je m rta v.
(B o re se. D A G L A S beži) D A G L A S odlazi. O G N JA N IN , ra njen, pada)
Hrabro, gospođaru! Kako je vaša milost? O G N JA N IN O, Hari, ote mi čast mladićskih dela!
Vitez Nikojas Gosi tražii pomoć, Lakši je gubitak trošnoga života
I Kliflon. Idem Kliflonu pravo sad. No ponosnog prvenstva što osvajaš; —
KRAL.T Stani i odahni; svoj izgubljeni ugled Veća rana misli no telu tvoj mač.
Povratio si i pokazao A l’ misao je rob života; ždvot
Da mariš za moj život kad si me Budala vremena; a vreme, što meri svet,
Spasao sa toJiko hrabrosti. Ima svoj kraj.123 Mogao bih sada proricati,124
PR IN C HENRI O, bože! Velika nepravda su bile Da mi zemljana i hladna ruka smrti
Te priče da ja želim tvoju smrt. Ne uzima jezik. Ne, Persi, ti si prah
Kad bi tako bilo, I hrana za .. .
Zar ne mogoh drsku Daglasovu ruku (U m ire )
Pustiti da na tebi trijumfuje? PR IN C IiE N R I Za crve. hrabri Persi.
A ona bi te sigurno umorila Veliko srce, zbogom! Loše izatkano
K ’o svi otrovni napici ovog sveta Slavoljubije, kako si sada splasnulo!
I sinu ti nisko uštedela delo. Dok je to telo imalo duh u sebi
K R A L J Idi Kliftonu, a ja ću Gosiju. Kraljevina je tesna bila za nj,
(K R A L J odlazi. V la zi O G N J A N IN ) A sad dva koraka najprostije zem lje
O G N JA N IN N e varam li sc, ti si Hari Monmaut? Dovoljna mu. Zem lja što te mrtvog nosi
PR IN C I-IENRI Govoriš k’o da bih se ođrak’o imena. Ne nosi život hrabrog k’o ti.
O G N JA N IN Ja sam Hari Persi. Da si još osetljiv za blago ophođenje,
PR IN C HENRI Onda gledam vrlo ' Ne bih tu duboku naklonost pokaziv’o.
Hrabrog buntovnika što nosi ime to. Ali, nek’ ti jagluk moje devojke125
Ja sam princ od Velsa; i nemoj misliti, Unakaženo lice pokrije,
Persi, da ćeš slavu deli.ti sa mnorn još. I, u ime tvoje, zahvaliću sebi
Dve zvezde ne mogu ići jednim krugom, Što činim ovaj obred nežnosti.
N it’ jedna Engleska trpeti vlade dve, m Drugim re č im a : „ A li ne m ari; m isao će prestati saprestan-
Hari Persija i princa od Velsa. kom života, a živ o t je samo igračka vrem en a; pa i vrem e, m ada m eri
trajan je sveta, ide svom e kraju."
O G N JA N IN Pa i neće. Hari; suđeni je čas I!l A lu zija na v ero v a n je da dobar čov e k na samrtt im a moć
Jednome od nas. Kamo sreće da je p roricanja.
t!s D cvojk e su svojim momcima davale ru kavice ili jag lu k e, k oje
Ratnička ti slava velika k’o moja! su oni nosili u svo jim helmetima.

274 18' 275

 Zbogom! Ponesi slavu svoju nebu.
A sramotu sobom u svoj grobni san
Neurezanu na nadgrobnu ploču.
(U gled a F A L S T A F A kako l e ii na z e m lji)
Šta. stari znanče! Zar ta telesina,
Pa ni trun života? Jadni Džeče, zbogom!
BoJjeg bih čoveka lakše prežalio.
O, kako bi mi nedostajao tek
Da sam ludostima više naklonjen!
Smrt ne uJovi debljeg jelena.
Mada bolji paše u krvavom lomu.
Staraću se da ti đrobl2c izvađen bude.
Dotle krvav leži kraj časnog Persija.
(Iz la zi)
F A L S T A F (d iiu ć i se) Da mi se izvadi drob! Ako mi izvadiš
drob danas, dozvoliću ti da me usoliš i pojedeš sutra.
D6 vraga, bilo bi krajnje vreme da se potrudim da budem
lažan mrtvac, jer bi mi inače onaj plahoviti besni Škot
naplatio sve račune. Lažan? Ja ležim, pa prema tome ni- ŽK
sam lažan; umreti je biti lažan. Samo je onaj lažan čovek
koji u sebi nema život čoveka. A li lažno umreti da bi se
živelo ne znači biti lažan. već biti istinsko i savršeno
podobije života. Bolji deo hrabrosti je promišljenost, i
tim boljim delom spasao sam sebi život. Do vraga, pla-
šim se ovog pomamnog Persija, iako je mrtav. Šta, ako
se i on pretvara, pa sad ustane? Vere mi strah me da se
on ne pokaže bolji lažni mrtvac neg'o ja. Sboga ću se po-
starat-i da mi bude siguran, da, i zakleću se da sam ga
pogubio. Zašbo se on ne bi mogao dići isto tako kao i ja?
Ništa mi ne protivreči sem očiju. a niko me ne vidi. (Pr'de
les sa bijom ) stoga, prikane s novom ranom u svojoj bu-
tini hajde sa mnom. (U zim a o g n j a n i n a na leda. uiaze p k in c
OD V E L S A i LO R D D ŽO N OD L A N K A S T R A )
PR.INC HENRI Hajde brate Džone; hrabro si okrvavio
Svoju devičansku sablju.
1!* A lu zija na p oren jc i vadenje droba Jelenu. Strat u svom delu
„E ngleski maniri i o b ifa ji" govori o prastarom obićaju da se m rtva-
cu p rvo izvadi drob. a zatim se m rtvac potopi u slanu vodu, da bi
mu se telo duže držalo.
276
LANKASTER A l’, polako!
K o je ono? N e reče 1’ da je taj debeljko
Mrtav?
PR IN C HENRI Jesam; mrtvog ja sam ga gledao,
Bez daha na zemlji, krvavog. Jesi 1’ živ?
Ili nam mašta vara očni vid?
Molim te, reci. Nećemo verovati
Očima svojim bez ušiju. Nisi
Više ono š'o si izgledao.
F A L S T A F Da, to je sigurno. Nisam ni dvojnik ni privid. A li
ako nisam Džek Falstaf, onda sarn lupež. (Baca se na
ze m lju ) Evo Persija! Ako tvoj otac hoće da me nagradi,
dobro; ako ne. onda neka idućeg Persija ubije on sam.
Očekujem da postanem ili grof ili voivođa uveravam te.
PR IN C I-IENRI Pa, Persija sam ja ubio, a tebe video mrtvog.
F A L S T A F Jesi li? Bože, bože, kako se ovaj svet prolagao!
Priznajem da sam bio na zem lji i to bez daha; isti je
slučaj i s njim. A li smo se obojica digli istog trenutka
i borili čitav sat po srusburijskom časovniku. Ako mi
se veruje, dobro; ako ne onda neka greh padne na glavu
onima koji treba da nagrađuju hrabrost. Zakleću se u
život da sam mu zadao ovu ranu u butini. Ako bi cn bio
živ i porekao to, naterao bih ga da proguta parče moje
sablje.
L A N K A S T E R To je najčudnija priča koju čuh.
P R IN C HENRI To je najčudniji čovek, brate Džone.
— Hajd’ na leđima ponesi prtljag svoj.
A ja, ako ti je laž od koristi,
Pozlatiću je najboljim rečima.
(T ru b a o b ja v lju je p o v la ie n je )
Povlačenje svira truba. Dan je naš.
H ajd’mo na najviše mesto bojišta,
Da vidimo žive i mrtve prijatelje.
(O dlaze P R IN C OD V E L S A i L A N K A S T E R )
F A L S T A F Idem, kao što kažu, za nagradom. Onoga koji me
nagradi neka bog nagradi! Ako postanem veliki, sma-
njiću se; jer ću se očistiti, osiaviti vino i živeti trezv.ono,
kao što dolikuje plemiću.
(lzlazl)
277
 SCENA PE T A L A N K A S T E R Hvala, milosti, na toj plemenitoj
Odluci koju ću odmah izvršiti
D m g i deo bojišta K R A L J Ostaje nam još da pođelimo snagu.
Ti, sine Džone rodače Vest.morla.nde,
( S v ira ju trube. U laze K R A L J , P R IN C OD V E L S A , LORD D Z O N OD
L A N K A S T R A , g r o f od V E S T M O R L A N D A , sa V U S TE R O M t V E R N O - Najvećom brziinom krenite u Jork
NO M , kao z a ro b lje n icim a ) Na Nortamberlanđa, episkopa Skrupa,
K o ji se, čujemo, žurno oružaju.
KRAL.J Pobuna je vazđa našla svoju kaznu.
Zloduhi Vusteru! Zar vam nismo milost, Ja i ti ćemo. sine Hari, u Vels,
U boj sa Glenduvrom i grofom od Marča.
Oproštaj i reči ljubavi poslali?
Bunt će izgubiti u zemlji moći svoje,
Što si nam ponudu izopačio?
Još jednim porazom k’o današnji što je;
Što si prevario i sinovca svog?
Pošto nam je uspeh Iep početak sarno,
Tri viteza su naša damas pala.
Plemeniti grof i mnogi đrugi sad N e mirujmo sve dok sve ne okončamo.
Bili bi živi da si vojskama (Izlaze)
Tokom pregovora, kao hrišćanin,
Vem o davao tačan izveštaj.
VUSTER Sto sam činio, bezbednost mi je moja
Nalagala, i ja primam strpljivo
Udes koji me snade neizbežno.
K R A L J Vodite na smrt Vustera i Vernona
O drugim ki-ivcima razmisiićemo.
(V U S T E R i V E R N O N izlaze pod stražom )

Kako je na bojištu?
P R IN C HENRI Plememiti Škot, lord Daglas, videvši
Da se sreća dana okrenu od njega,
Da je Persi mrtav i da mu svi ljudi
U sferahu beže, dao se u bekstvo;
I, pavši s brega, bio ugruvan.
Da ga gonioci uhvatiše. On je
U mom šatoru. Molim vašu milost
Da pusti da ja raspolažem s njim.
K R A L J Od srca rado.
PR IN C HENRI Onda, moj brate, Džone cd Lankastra,
Ustupam tebi časno dobročinstvo.
Idi Daglasu i, bez otkupnine,
Oslobodii ga; nek’ ide kud hoće.
Hrabrost mu, pokazana na našim šlemovima,
Naučila nas je danas da cenimo
Visoka dela i kod protivnika.

278