Prva tehnička škola u Kruševcu

GARAŽE I SERVISI

TEMA:

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Dejan Radoičić

Kruševac, 2016.
Sadržaj:
Uvod............................................................................................................3
Karakteristike parkiranja.............................................................................4
Način parkiranja.......................................................................................5
Ugao parkiranja....................................................................................6
Zaštitni prostor.....................................................................................7
Trajnost parkiranja.....................................................................................7
Ulično parkiranje...................................................................................8
Zaključak..............................................................................................9

2
 UVOD

Parkiranje vozila je prekid kretanja vozila u trajanju dužem od tri minuta, osim
prekida koji se čini da bi se postupilo po zakonu ili pravilu kojim se upravlja prometom.
Potreba za mirovanjem vozila je neizbežan pratioc svih vidova saobraćaja. Činjenica je da
putnički automobili provode više od 90% vremena u stanju mirovanja. Zato se obezbeđivanje
uslova za mirovanje – parkiranje vozila postavlja kao polazni uslov za funkcionisanje
saobraćajnog sistema.

Javljaju se problemi raspoloživog prostora za smeštanje vozila zbog porasta životnog

standarda stanovnika, težnje za što većom pokretljivošću, samostalnošću i udobnošću. Sve to
izazvalo je veću potrebu za korišćenjem individualnih automobila, pa dolazi do povećanja
broj vozila.

U centrima gradova postoje veliki zahtevi za parkiranjem tako da se raspoloživa mesta

moraju što bolje iskoristiti. Uvodi se ograničenje vremena i tako se postiže da je prostor
parkiranja na raspologanju većem broju korisnika.

Uvode se zone:
 gde je parkiranje zabranjeno;
 gde je parkiranje delimično dopušteno;
 gde je parkiranje vremenski ograničeno;
 i pešačke zone.

Uvođenje nekog režima parkiranja tj. zabrane parkiranja i zaustavljanja mora biti
zasnovano na studijama i saobraćajnim istraživanjima.
Uvođenjem režima parkiranja ne samo da se zadovoljavaju zahtevi za parkiranjem već
se i smanjuje broj saobraćajnih nezgoda i povećava brzina vozila u saobraćajnom toku.

Vozila se na pakring mesto mogu pakrirati hodom unapred ili hodom unazad. Trajnost
zadržavanja na parking mestu se smanjuje kako se ide ka centru grada.

Parkiranje može biti: ulično, vanulično, blokovsko, parking garaže.

3
 KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Postoji više elemenata koji bliže definišu prostor na kojem se vozilo ostavlja. Taj
prosor zavisi od gabaritnih dimenzija vozila, zaštitnih zona, širine prolaza, načina i ugla
parkiranja, kao i trajnost parkiranja.

Svi nabrojani elementi pojedinačno više ili manje utiču na prostor na kome se vozilo
ostavlja za kraći ili duži period i koje se naziva parking-mesto.

Merodavne dimenzije vozila: Tehnička svojstva značajna za parking-mesto su:

1. Dužina vozila;
2. Širina vozila;
3. Spoljni gabaritni poluprećnik okretanja;
4. Visina vozila;
5. Prednji, zadnji prepust;
6. Razmak između osovina;
7. Razmak točkova na zadnjoj osovini;
8. Klirens.

4
 Vozila se po ovim karakteristikama razlikuju među sobom. Te razlike se pojavljuju
kod putničkih, i kod teretnih, kao i kod autobusa.

Dužina vozila:
Računa se od jedne do druge najisturenije tačke na vozilu. Od putničkih vozila, koja
su u masovnoj upotrebi, najmanju dužinu ima fiat 126, odnosno zastava 126p čija je dužina
3,06. Kod evropskih vozila najveća dužina iznosi 5,0m tu se ne računaju ekskluzivna vozila.
Najduži autobusi 60 sedišta – 12,0m. Kamion 10t – 8,8m.

Širina vozila:
Računa se između najisturenijih tačaka na bočnim stranama. Fiat 126 ima najmanju
širinu – 1,37 m a najveća širina vozila iznosi 1,85 m. Širina dostavnih i malih autobusa za
nosivost od 1 000 kg iznosi 2,1 m, a nosivost za 2 000 kg širina iznosi do 2,15 m. Tetetna
vozila sa nosivošću od 8 tona pa nadalje imaju širinu od 2,5 m. Autobusi od 20 sedišta imaju
širinu 2,3 m a preko 33 sedišta imaju širinu od 2,5 m.

Visina vozila:
Najmanju visinu imaju sportska vozila, a najmanju među njima ima vozilo "de
tomaso" tip pantera koja iznosi 1,1 m. Kod vozila tipa limuzina ta visina iznosi od 1,3 do
1,55. Najveca visina za autobuse i za teretna vozila iznosi 4,0 m.
Dajmler okretanja predstavlja prečnik kruga u kome vozilo može da se okrene. Njegova
veličina zavisi od gabarita vozila a za putnička vozila iznosi od 7,7m do 11,8m.

NAČINI PARKIRANJA

Vozila se na pakring mesto mogu pakrirati hodom unapred ili hodom unazad.

Parkiranje hodom unapred:

Ovaj način parkiranja je različit kada se vozila pakriraju pod uglom od 90°. Ovaj način
parkiranja prosečni vozaci rado prihvataju jer ne zahteva posebnu umešnost. Ovaj način
parkiranja ostavlja slobodan prostor iza vozila i zahteva veću širinu prolaza nego u slučaju
parkiranja hodom unazad.

5
Parkiranje hodom unazad:
Parkiranje hodom unazad predstavlja poteškoću za prosečne vozače, ali zato pri uglu
od 90° daje najbolje iskorišćenje parking-površine. Osim toga uvek kad je potrebno da se brzo
obezbedi brzo izlaženje sa parking-mesta, neophodno je parkiranje hodom unazad, na primer
vozila vojske, policije, vozila hitne pomoci itd.

UGAO PARKIRANJA

Vozila se mogu parkirati pod bilo kojim uglom, ali su obicajni uglovi 90°, 60°, 45°,
30° i 0°. Parkiranje pod uglom od 90° se jos i zove normalno parkiranje, a pod uglom od 0°
naziva se – paralelno parkiranje. Parkiranje pod uglom od 90° se najčešće koristi jer po
jedinici dužine ima smeštanje najvećeg broja vozila.

6
 ZAŠTITNI PROSTOR

Vozači kad se parkiraju ostavljaju slobodan prostor između svog vozila i ostalih
prepreka – vozila, stubova, ivičnjaka, i sl. Pri određivanju širine prolaza potrebnog za
manevrisanje vozila treba uzeti u obzir i ovu vozačku praksu. Potrebno je najpre obezbediti
prostor za neometan izlazak i ulazak u vozilo kada ono stoji na pakring mestu. Zatim treba
ostaviti prostor između vozila i zadnje ivice pakring mesta zbog toga što vozači ne mogu
dovoljno dobro da odmere rastojanje od svog vozila do prepreke koja se nalazi na zadnjoj
strani parking-mesta: obeležene ivice parkinga, drugog vozila, ograde, itd.

U procesu parkiranja, kada se vozilo kreće, postoji opasnost da vozač svojim vozilom
zakači susedno vozilo ili suprotno parkirano vozilo, pa je stoga potrebno ostaviti zaštitni
prostor prema tim vozilima.

TRAJNOST PARKIRANJA

Vozači, korisnici parkiranja, imaju različite potrebe boravka na mestu pakriranja. Neki
ostaju kratko, a neki dugo. Trajnost parkiranja zavisi od veličine grada, svrhe dolaska u grad i
mesta na kome se obavlja parkiranje.

Izučavanje vremena zadržavanja vozila na parkiralištu je značajno zbog izračunavanja

potrebnog kapaciteta parkinga i radi izračunavanja potreba i karakteristika korisnika
parkiranja.

Istraživanje karakteristika korisnika po njegovim zahtevima za određeno vreme

zadržavanja na parkingu pomaže da se pravilno i tačno odredi vreme ograničenog parkiranja u
određenim zonama.

7
 ULIČNO PARKIRANJE

U nedostatku mesta za parkiranje van ulice, ona postoje osnovni prostor na kome se
obavlja najveći broj svih parkiranja u gradu. Međutim, ulica, pre svega, služi za saobraćaj,
odnosno kretanje vozila, pa parkiranja predstavljaju ozbiljnu smetnju toj njenoj osnovnoj
nameni. To i jeste razlog sto su parkirana vozila uzročnici smanjenog kapaciteta ulica i pojava
čestih zastoja saobraćaja. Isto tako parkirana vozila mogu biti uznočnici saobraćajnih
nezgoda, naročito u slučaju male dece, koja ne mogu, zbog njihove visine, na vreme primetiti
vozači koji se kreću ulicom.

Otuda postoji težnja da se ulično parkiranje ograniči, a ponegde i zabrani. Međutim,

ako je već neophodno odreći se parkiranja na ulici, potrebno je obezbediti odgovarajući
prostor za parkiranje van ulice, jer potrebe za parkiranjem i dalje ostaju. Vozači najviše vole
da parkiraju na ulici, jer tako lako mogu doći najbliže svom cilju putovanja, uz najmanje
pešačenje. Pritom parkiranje obavljaju na najbrži i najlakši način.

Osim individualnih vozila, korisnici parkiranja na ulici su i taksi-vozila, teretni automobili i

autobusi. Za ova vozila potrebno je obezbediti dodatni prostor za parkiranje i zaustavljanje uz
ivičnjak na ulici. Zbog svega navedenog neophodno je ograničiti i zabraniti parkiranje na
ulici, i to, pre svega, radi normalnog odvijanja saobraćaja, ali i radi obezbeđenja utovarno-
istovarnih zona, ulaska u hotele, školskih ulica, pešačkih prolaza i drugo.

Parkiranja na ulici uz ivičnjak obavlja se pretežno uz ugao od 0°, odnosno paralelno

parkiranje. Tamo gde je širina ulice velika, a saobraćajni uslovi to dozvoljavaju, parkiranje je
moguće obavljati i pod drugim uglovima.

8
 U urbanističkom planiranju potrebe za parkirališnim površinama procenjuju se u
zavisnosti od stepena akcija gradskih sadržaja i stanja sistema javnog gradskog saobraćaja uz
istovremeno sagledavanje mogućnosti prostora. Osnovni nedostatak koji izaziva parkiranje na
ulici je smanjenje kapaciteta saobraćajnica zbog čega često nastaju zagušenja u saobraćaju.

Režim parkiranja:
 u centrima gradova postoje veliki zahtevi za parkiranjem tako da se raspoloživa mesta
moraju što bolje iskoristiti;
 uvodi se ograničenje vremena parkiranja i tako se postiže da je prostor za parkiranje
na raspolaganju većem broju korisnika.

Uvode se zone:
 gde je parkiranje zabranjeno;
 gde je parkiranje delimično dopušteno;
 gde je parkiranje vremenski ograničeno;
 pešačke zone.

Zavisno od zahteva za parkiranjem i intenziteta u saobraćaju mogu se uvoditi i

različite mere, npr. zabrana parkiranja u vreme određenih sati ili zabrana parkiranja na jednoj
strani ulice. Uvođenje nekog režima parkiranja tj. zabrane parkiranja i zaustavljanja mora biti
zasnovano na studijama i saobraćajnim istraživanjima.
Uvođenjem režima parkiranja ne samo da se zadovoljavaju zahtevi za parkiranjem već se i
smanjuje broj saobraćajnih nezgoda i povećava brzina vozila u saobraćajnom toku.

Vremenski ograničeno parkiranje:

 problem parkiranja se javlja pre svega, jer su zahtevi za parkiranjem veći od
raspoloživog prostora;
 parking mesta su pristupačna većem broju korisnika.
Trajnost zadržavanja na parking mestu se smanjuje kako se ide ka centru grada.

Kontrola vremena zadržavanja:

 parking časovnici;
 naplata uz pomoć kartice (postoji i elektronska kartica);
 naplata uz pomoć ljudi;
 naplata putem SMS-ova.

Parkiranje može biti:

 ulično;
 vanulično;
 blokovsko;
 parking garaže.

9
 ZAKLJUČAK

Za svaki veliki grad parkiranje je od velike važnosti, a često je jedan od najvećih

gradskih problema čije rešenje nije ni najmanje jednostavno. U stambenim naseljima,
parkiranje je otežano iz više razloga, a neobeležena parking mesta i preveliki broj vozila na
malim parking površinama, samo su neki od njih.

Za pravilno rešavanje problema parkiranja potrebno je proučiti karakteristike

parkiranja kojie bliže određuju problem parkiranja, ta karakteristike su:
 uzrok – razlog dolaska u posmatrano područje grada;
 koncentracija – broj vozila parkiranih na nekoj površini u gradu u nekom
periodu;
 trajnost parkiranja – vreme zadržavanja na mestu parkiranja
 obrt parkiranja – broj korisnika podeljen sa brojem parking mesta u nekom
posmatranom vremenskom intervalu;
 površina za parkiranje i pešačenje.

10