MEDICINSKA INFORMATIKA

1. Pojam medicinskog podatka

Podatak/podaci predstavlja/ju činjenicu/e, zapažanje/a. Evaluira/ju se da bi postao/li informacija/e. U medicini,
podatak predstavlja pojedinačno zapažanje (broj eritrocita odredjenog ispitanika u odredjeno vreme) ili skup
pojedinačnih zapažanja (merenje istog parametra kod ispitanika u različita vremena - telesna temperatura u toku tri
dana ili merenje različitih parametara u isto vreme - telesna masa, šećer u krvi, itd. ili kombinacija prethodna dva),
npr. Prikupljanje i interpretacija podataka zauzimaju centralno mesto u procesu zdravstvene zaštite upravo zbog
njihove neobične važnosti u procesu donošenja medicinskih odluka. Analizujući sve aktivnosti u zdravstvenoj zaštiti
nezaobilazni su prikupljanje, analizovanje i korišćenje podataka. Oni su osnova za klasifikovanje ili kategorizovanje
problema koje pacijent može imati, ili su osnova za identifikaciju podgrupa u populaciji pacijenata. Takoe, pored
navedenog, osnova su za odluke o neophodnosti dodatnih informacija ili za odluke o akcijama koje treba preduzeti da
bi problem sa kojim je pacijent suočen bio rešen, najčešće, izbor tretmana koji će najefikasnije dovesti do izlečenja.
2. Pojam medicinske informacije
Medicinskom informacijom nazivaju oni skupovi poruka, podataka i znanja koji su potrebni za rešavanje medicinskog
problema. Informacije se mogu stvarati, prenositi, skladištiti, pronalaziti, primati, kopirati obraivati, uništavati. Svaka
informacija sagledava se s obzirom na: cilj njenog stvaranjauticaj koji vrši na primaoca; oblast iz koje potiče;
strukturu i značaj; medijum; količinu; rezoluciju i preciznost.
3. Razlika između medicinskog podatka i medicinske informacije
Tokom predmeta i putem rezultata raznovrsnih ispitivanja doktor medicine dobija podatke o pacijentu. Iz tih podataka,
koriscenjem svog prethodnog znanja, procesom misljenja ili interpretacije podataka, doktor stice informacije o
pacijentu, na osnovu kojih preuzima dalje aktivnosti.
Zdravstvena zaštita je možda jedinstveni primer odnosa medicinskih podataka i vrlo različitih nivoa složenosti
informacija. Tako, recimo, magnetna rezonancija koristi promene na nivou jezgra atoma, hematologija je okrenuta
krvnim ćelijama,
4. Primarna i sekundarna medicinska informacija
Primarna zdravstvena informacija nastaje direktnim kontaktom pacijenta i lekara, pacijenta i medicinske sestre,
pacijenta i službenika u zdravstvenom osiguranju i sl. One nastaju u toku svakodnevnog rada u zdravstvenoj zaštiti.
Sekundarna zdravstvena informacija se izvodi agregiranjem primarnih zdravstvenih informacija. One su neophodne
zdravstvenim radnicima u njihovom svakodnevnom stručnom radu (npr.: informacije o urađenim dijagnostičkim i
terapijskim postupcima, za nadzor i evaluaciju programa zdravstvene zaštite od strane službenika u zdravstvenom
osiguranju za potrebe finansiranja zdravstvene zaštite, za analizu zdravstvenog stanja stanovništva i dr.);
5. Značaj stručne, medicinske informacije za prevenciju bolesti
6. Značaj medicinskih informacija za uspešan ishod lečenja pacijenta
Medicinske informacije su veoma bitne kako bi se postavila tacna dijagnoza i sto pre zapocelo sa lecenjem.
Veliki znacaj
7. Vrste medicinskih informacija (primarne, sekundarne i naučne)
Osnovni tipovi zdravstvenih informacija su:

- primarne zdravstvene informacije koje nastaju direktnim kontaktom pacijen- ta i lekara, pacijenta i medicinske
sestre, pacijenta i službenika u zdravstvenom osiguranju i sl.; one nastaju u toku svakodnevnog rada u zdravstvenoj
zaštiti; - sekundarne zdravstvene informacije se izvode agregiranjem primarnih zdravstvenih informacija. One su
neophodne zdravstvenim radnicima u njihovom svakodnevnom stručnom radu (npr.: informacije o urađenim
dijagnostičkim i terapijskim postupcima, za nadzor i evaluaciju programa zdravstvene zaštite od strane službenika u
zdravstvenom osiguranju za potrebe finansiranja zdravstvene zaštite, za analizu zdravstvenog stanja stanovništva i
dr.);
- naučne i stručne medicinske informacije koje nastaju od primarnih i sekundarnih kao i informacije iz drugih naučnih
disciplina i one predslavljaju osnovu za dalji razvoj i unapređenje medicine i zdravstvcnc zaštite.
8. Kada medicinski podatak postaje medicinska informacija
Medicinski podatak predstavlja zapazanje lekara o pacijentu. Na osnovu podataka koje iznese pacijent o svom stanju,
pregleda i dodatnih analiza, znanja i iskustva lekara, dobijamo informacije.
Podatak je deo informacije.Podatak nicemu ne sluzi, dok se ne slozi u razumljivu formu postupcima obrade podataka.
Za razliku od podatka koji se brzo zaboravi, informacija ostaje dugo u secanju.
9. Zdravstveni radnik u zdravstveno informacionom sistemu
Informatička pismenost i veštine zdravstvenih radnika
U ovom kontekstu, pod zdravstvenim radnicima podrazumevamo sve korisnike IKT u sistemu zdravstvene zaštite.
Treba imati u vidu da se najveći broj ovih kadrova sa računarom kao alatom za rad susreo samo letimično, i da se ne
može očekivati da bez dodatne obuke postigne punu produktivnost rada. Nedostatak samopouzdanja u ovoj kategoriji
kadrova se može prevazići samo fokusiranom i kvalitetnom obukom, kao i ocenom uspešnosti svakog pojedinca koji
obuku pohađa. Obuka je takođe pravo mesto da se detaljno upoznaju sa principima sigurnosne politike i pravilima
upotrebe sistema. U tom smislu se planska i pravovremena obuka zdravstvenih radnika za korišćenje IKT tehnologija
u svakodnevnom radu može smatrati operativnim ciljem.
10. Pojam zdravstveno informacionog sistema
Prema definiciji SZO "Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) je deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva
mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovodenje zdravstvene
zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu". Zdravstveni informacioni sistem može da se definiše i kao
"organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbedenja neophodnih podataka i informacija o
zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu". Cilj zdravstveno-informatičke
delatnosti (u zdravstvenom i medicinskom području) jeste organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene
službe na optimalan način, odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada, obezbeđenje tačne, potpune i
blagovremene informacije kao i smanjenje troškova zdravstvene zaštite.
11. Prednosti zdravstveno informacionog sistema u odnosu na tradicionalni zdravstveni sistem
Prednost zdravstveno informacionog sistema je prvenstveno u vodjenju i cuvanju medicinske dokumentacije.
Tradicionalna medicinska dokumentacija uglavno sadrz samo zapise lekara. Ona uglavnom predstavlja podatke koj se
mogu samo iskazati brojevima i slovima izuzev snimaka i biosignala. Netekstualni podaci, a posebno snimci se mogu
dobiti samo na zahtevjer se nalaze kod pacijenta ili u arhivi u zdravstvenoj ustanovi, izdvojenom od mesta gde se
lecenja obavljaju. Prema tome, medicinska dokumentacija se ne nalazi na jednom mestu. Rukopisi mogu da budu
necitki i da se tesko citaju, a podaci nekompletni. Uvodjenjem zdravstveno informacionog sistema povezuje se ceo
zdravstveni sistem. Smanjuje se vreme potrebno za donosenje dijagnoze, smanjuje se verovatnoca za gubitak ili
nedostatak dokumentacije. Apoteke su umrezene sa primarnom zdravstvenom zastitom, pa secepti za dalju terapiju
izdaju elektronskim putem. Bolnicke apoteke, kao i laboratorije su umrezene. Rezultati analiza se cuvaju u bazama
podataka, pa je moguce imati uvid u sve prethodne analize. Pregledi se zakazuju u primarnoj zdravstvenoj zastiti, gde
se zahvaljujuci ZIS-u ima uvid u dostupnost termina za preglede i potrebne analize i u drzim zdravstvenim
ustanovama. Moguce je predvideti vreme dobijanja misljenja od lekara u sekundarnoj zdravstvenoj zastiti.
12. Primena računara u medicinskim laboratorijama
Laboratorije su povezane sa celim zdravstvenim sistemom. Uvodjenjem racunara u laboratorije smanjuje se
administrativni posao koji je u tradicionalnom zdravstvenom sistemu podrazumevao prepisivanje rezultata rucno.
Samim tim smanjene su i greske prilikom prepisivanja. Dolazilo je do gubljenja rezultata od strane pacijenata. Sada,
zahvaljujuci racunarima i velikoj bazi podataka, rezultati su arhivirani. Lekari imaju uvid u rezultate koji su im
neophodni kako bi uspostavili dijagnozu. U laboratoriijama se vide uputi, analize koje potrebne, osnov osiguranja
pacijenta...
13. Primena računara u ordinaciji
Zahvaljujuci kompjuterskom medicinskom kartonu, lekar ima uvid u kompletne preglede pacijenta, njegove analize i
dalja istrazivanja koja su neophodna za uspesan ishod lecenja. Cak i ako se pacijent nadje u drugom delu sveta, drugi
lekar zahvaljujuci zisu bi trebalo da ima uvid u pacijentovo zdravstveno stanje. Lekar skracuje vreme donosenja
odluka, jer poseduje elektronski pisane podatke o pacijentu, umesto necitkih izvestaja lekara iz sekundarne
zdravstvene zastite, ima u vid u laboratorijske analize i druge pretrage. Recepti se izdaju elektronski.
14. Primena računara u apoteci
U veledrogerijama i apotekama podržani su sledeći procesi: nabavka i distribucija ljekova, izdavanje lekova i drugi
procesi iz domena apotekarskog poslovanja uz kreiranje svih potrebnih dokumenata.
U okviru farmaceutske delatnosi funkcioniše i informacioni sistem privatnih apoteka koji omogućava nihovo
povezivanje i razmenu podataka sa SIZ-om u dijelu izdavanja ljekova i realizacije recepata, kao i automatski prenos,
kontrolu i knjiženje faktura u IS Fonda.
15. Primena računara u fondovima zdravstvenog sistema
16. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstveno informacionom sistemu
Bezbednost ili sigurnost podataka je rezultat primene mera u cilju zastite podataka od nezeljenih dogadjaja, odnosno
onih koji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija i ostalog sto definise zdravstveno stanje pacijenta.
Zastita podataka predstavljena je hardversko softverskim mehanizmom za cuvanje podataka od nezeljenih promena ili
neovlascenog pristupa.
Vođenje, prikupljanje i obrada podataka iz zdravstvene dokumentacije i evidencija vrši se u skladu sa zakonom kojim
se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica, kao i nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni
saradnik i drugo ovlašćeno lice, koji vode medicinsku dokumentaciju i evidencije u skladu sa ovim zakonom, kao i
propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, dužni su da čuvaju medicinsku dokumentaciju i evidencije pacijenata
od neovlašćenog pristupa, uvida, kopiranja i zloupotrebe, nezavisno od oblika u kome su podaci iz medicinske
dokumentacije sačuvani (papir, mikrofilm, optički i laser diskovi, magnetni mediji, elektronski zapisi i dr.).
Bezbednost i sigurnost podataka
Zdravstvene ustanove, privatna praksa i druga pravna lica dužni su da uspostave i održavaju sistem bezbednosti koji
obuhvata mere za obezbeđenje sigurnosti podataka koje one poseduju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se
uređuje zaštita podataka o ličnosti.
17. Virtuelna endoskopija-primena
Ona se zasniva na korišćenju kompjuterizovanih metoda vizualizacije dijagnostičkih nalaza i koristi se za ispitivanje
unutrašnje strukture ljudskih organa. Ova metoda ima velike prednosti nad klasičnom fiber-optičkom endoskopijom
jer je pre svega neinvazivna (opasnost od infekcija svedena je na minimum), ima visok stepen pouzdanosti i pacijenti
je rado prihvataju. Vizualizacije određenih organa i njihovih poremećaja krajnje su realistične i trodimenzionalne.
Iako možda izgleda zastrašujuće, to pruža potpuno nove uvide u funkcionisanje ljudskog tela. Sve ovo bilo bi potpuno
nemoguće bez savremenih računara.
18. Ultrazvuk—primena
Ultrazvuk ima veoma rasprostranjenu primenu u medicinskoj dijagnostici uz pomocu koga se mogu veoma bezbolno i
neskodljivo dijagnostifikovati razna oboljenja.Primena ultrazvuka u kardiologiji, gastroenterologiji, urologiji,,
endokrinologiji, ginekologiji, onkologiji, reumatologiji, ortopediji itd, mnogo olaksava postavljanje dijagnoze.
Primena dopler tehnike, pomocu koje se mere brzine protoka krvi kroz arterijske i venske krvne sudove i supljine srca,
omogucava rano postavljanje dijagnoze ishranjenosti odgovarajucih organa. Koristi se i u oftamologiji za merenje
dimenzija elemenata oka. Na osnovu dobijenih parametara i odgovarajuceg softvera moze se utvrditi odgovarajuca
dioptrija za eventualnu korekciju oka.
19. PET skeneri-primena
Pozitron emisiona tomografija (PET) je jedna od najvažnijih imidžing dijagnostičkih procedura koja se pretežno
koristi u onkologiji, neurologiji i kod kardiovaskularnih bolesti. Trenutno je PET najefikasniji metod u otkrivanju
recidiva raka sa značajnim prednostima u odnosu na CT i MR PET snimak prikazuje hemiju organa i tkiva.
Radiofarmaci, kao na primer FDG (fluorodeoksiglukoza), koga čine šećer (glukoza) i radionukleid (radioaktivni
element) koji zrači se ubrizgaju u pacijenta, a emisija radioaktivnog zračenja se meri PET skenerom.
PET se smatra efikasnim načinom identifikovanja prisustva raka, raširenosti raka, odgovor na terapiju raka i stepen
izlečenja. PET se koristi u otkrivanju sledećih vrsta raka: pluća, glava i vrat, debelo crevo, ezofagus, limfomi,
melanomi, dojka, štitasta žlezda, grlić materice, pankreas, mozak, kao i drugih manje čestih vrsta raka. • Rano
otkrivanje: Zbog činjenice da PET meri biohemijsku aktivnost, on može precizno da okarakteriše tumor, da li je
benigan ili maligan i na taj način da omogući da se izbegne nepotrebna hirurška biopsija ukoliko je PET snimak
negativan. S druge strane, PET skenira celo telo, pa tako može otkriti udaljene metastaze i na taj način dovesti do
izmene terapije u pojedinim slučajevima od hirurške intervencije preko radioterapije do hemioterapije.
PET u neurologiji Mogućnost PET-a da meri metaboličku aktivnost ima značajnu implikaciju na dijagnostikovanje
Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, epilepsije i druga neurološka stanja, budući da PET uživo prikazuje
oblasti mozga koje se po aktivnosti razlikuju od normalnih.
PET kod kardiovaskularnih bolesti Merenjem protoka krvi (perfuzije) kao i nivoa metabolizma u srcu, koristeći PET
skener lekari mogu tačno odrediti delove sa smanjenim protokom krvi, kao što su delovi sa zagušenjima, i jasno
razlikovati mišić sa normalnom funkcijom od oštećenog mišića koji ima neadekvatan protok krvi (miokardialna
vijabilnost). Ova informacija je posebno bitna za pacijente koji su već imali miokardijalne infarkte (srčani udar), i koji
se razmatraju za primenu procedura kao što su angioplastija ili ugrađivanja bajpasa na koronarnu arteriju
20. Magnetna rezonanca-primena
Magnetna rezonanca je savremena, bezbolna i neinvazivna radiološka dijagnostička metoda gde se za dobijanje slike
ne koristi rendgensko zračenje već jako magnetno polje i radiotalasi. Do sada, prema raspoloživim činjenicama,
magnetna rezonanca nije pokazala štetne biomedicinske efekte po ljudski organizam, pa se može primjenjivati kod
svih starosnih dobi i ponavljati više puta. Iako se radi o veoma pouzdanoj i preciznoj metodi, nekada ipak nije
moguće postaviti konačnu dijagnozu.
Koristi se u cilju otkrivanja zdravstvenih problema kao što je postojanje tumora, krvarenja, povrede, bolesti krvnih
sudova ili infekcije. Magnetna rezonanca se takođe može raditi u cilju dobijanja dodatnih informacija o
zdravstvenom problemu koji je viđen rentgenskim, ultrazvučnim ili skenerskim snimanjem. Kontrastno sredstvo se
može koristiti u cilju jasnijeg prikazivanja abnormalnog tkiva.
21. Kompjuterizovana tomografija (CT) – primena
Kompjuterizovana tomografija (CT) je skenerska dijagnostika koja omogućava pravljenje serije snimaka kostiju,
krvnih sudova i mekog tkiva iz različitih uglova ili preseka uz pomoć x zraka. CT je brza, bezbolna, neinvazivna i
precizna metoda. Skenerska dijagnostika pruža više informacija od rentgenske. CT abdomena (trbuha) i male karlice
je imidžing tehnika koja omogućava otkrivanje različitih bolesti unutrašnjih organa i često se koristi u otkrivanju
uzroka nerazjašnjenog bola u trbuhu. U hitnim slučajevima se uz pomoć skenera mogu otkriti povrede unutrašnjih
organa i krvarenje. Cela procedura traje oko 30 minuta.
• Ova procedura se koristi u cilju otkrivanja uzroka bola u trbuhu i maloj karlici i različitih bolesti unutrašnjih organa:
infekcije (apendicitisa), inflamatorne bolesti creva (Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa), pankreatitisa, ciroze jetre,
karcinoma jetre, bubrega, pankreasa, jajnika, mokraćne bešike ili limfoma, kamena u bubregu ili mokraćnoj bešici,
aneurzime abdominalne aorte, povreda unutrašnjih organa (slezine, jetre, bubrega ili drugih unutrašnjih organa).
• CT se takođe koristi kao pomoćno dijagnostičko sredstvo u vođenju biopsije, prilikom izvođenja različitih
minimalno invazivnih hirurških procedura, u cilju planiranja različitih operacija, u cilju određivanja stadijuma,
planiranja i adekvatnog sprovođenja zračne terapije i praćenja efekata hemioterapije.
22. Pojam telemedicine
Telemedicina je sistem objedinjene zdravstvene zastite gde udaljeni centri ucestvuju u resavanju raznih medicinskih
problema koji se odnose na lokalno mesto. To je umrezavanje tehnickih i ljudskih resursa u medicini – „medicina na
daljinu“. Telemedicina nije moguca bez specijalnih uredjaja. Racunara koji obradjuju podatke iz tih uredjaja i
visokoobrazovanih ljudikoji rukuju uredjajima i tumace podatke i slike.
23. Teledijagnostika
Teledijagnostika - postavljanje dijagnoze pacijentu od strane lekara koji nema direktan kontakt sa pacijentom, a uz
pomoć medicinskih informacija (nalaza, slika, video snimaka...),
24. Telemonitoring (telenadzor)
Telemonitoring - daljinsko praćenje fizioloških parametara pacijenata, najčešće kod hroničnih pacijenata koji ne
zahtevaju stalan bolnički nadzor.