Топличка академија струковних студија

Одсек за медицинске студије

Семинарски рад

Предмет: Психологија

Тема:

НЕРВНИ СИСТЕМ: ЦЕНТРАЛНИ И ПЕРИФЕРНИ,

СИМПАТИЧКИ И ПАРАСИМПАТИЧКИ; ЊИХОВЕ
УЛОГЕ И ФУНКЦИЈЕ У ПСИХИЧКОМ
ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА

Професор: Студенти:

др Марина Костић, психолог Тамара Илић 55/23 СМС-01

Милица Вукадиновић 54/23 СМС-01

Светлана Анђелковић 37/23 СМС-01

Јована Милићевић 40/23 СМС-01

Немања Јовановић 83/23 СМС-01

Алекса Крстић 38/23 СМС-01

Мај 2024.године
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

САДРЖАЈ:

1. УВОД................................................................................................................................1
2. НЕРВНИ СИСТЕМ .........................................................................................................2
3. ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА У
ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА.........................................................2
3.1. Анатомија централног нервног система..................................................................2
4. ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА У
ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА ........................................................8
4.1. Анатомија периферног нервног система............Error: Reference source not found
5. СИМПАТИЧКИ НЕРВНИ СИСТЕМ ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА У
ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА.......................................................12
5.1 Анатомија симпатичког нервног система........................................................
6. ПАРАСИМПАТИЧКИ НЕРВНИ СИСТЕМ ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА У
ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА.......................................................12
6.1 Анатомија парасимпатичког нервног система……………………………….

7. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................13
8. ИЗВОРИ..........................................................................................................................14
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
1. Увод

 Нервни систем је један од најважнијих система у људском телу, одговоран

за контролу и координацију свих телесних функција. Он игра кључну
улогу у психофизичком функционисању човека, што подразумева процесе
као што су перцепција, мишљење, осећања и реакције.

 Улога нервног система у психофизичком функционисању човека је

неупитна. Кроз комплексне мреже нервних ћелија, нервни систем
омогућава човеку да реагује на околину, да учи, памти, осећа емоције и
размишља. Свака промена или оштећење нервног система може имати
значајан утицај на све аспекте живота појединца, што наглашава важност
правилне бриге о овом виталном систему.

 Симпатички и парасимпатички нервни систем су два дела аутономног

нервног система који играју кључну улогу у регулацији различитих
телесних функција, укључујући и психофизичко функционисање човека.
Ови системи делују супротно један другом, пружајући баланс и контролу
над различитим телесним процесима у зависности од тренутних потреба
организма.

 Улога ових система у психофизичком функционисању човека је изузетно

важна. Баланс између симпатичког и парасимпатичког нервног система
омогућава оптимално функционисање организма у различитим
ситуацијама.
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
2. НЕРВНИ СИСТЕМ

 Нервни систем можемо поделити на два главна дела: централни нервни

систем (ЦНС) и периферни нервни систем (ПНС).

 Централни нервни систем се састоји од мозга и кичмене мождине, док

периферни нервни систем обухвата све нерве који излазе из централног
нервног система и пружају се по целом телу. Периферни нервни систем
се, пак, дели на два главна дела: симпатички и парасимпатички нервни
систем.

 Функције нервног система су многоструке и сложене. Основне функције

укључују пренос информација, координацију покрета, контролу
организама, одржавање равнотеже и контролу телесне температуре.
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

3. ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА У

ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА

 Централни нервни систем је одговоран за обраду информација које долазе

из спољног окружења и из самог тела. Мозак, као његов главни део, игра
централну улогу у обради сензорних стимуланаса, креирању мисаоних
процеса, контроли покрета и емоција, као и у олакшавању комуникације
између различитих делова тела.

 Једна од најважнијих функција централног нервног система у психичком

функционисању човека је контрола емоција и стања савести. Мозак
регулише процесе као што су радост, туга, страв и задовољство,
стварајући комплексну мрежу електричних и хемијских сигнала који
утичу на наше психичко стање.

3.1. Анатомија централног нервног система

 Анатомија централног нервног система (ЦНС) је изузетно комплексна и

фасцинантна. Централни нервни систем чине мозак и кичмена мождина,
који играју кључну улогу у контроли и координацији свих функција тела.

 Мозак се састоји из неколико главних делова, укључујући велики мозак,

мали мозак, међумозак, и средњи мозак. Сваки од ових делова има
специфичне функције и одговоран је за различите аспекте мисаоних
процеса, координације покрета, регулације организама и одговора на
стимуле из околине.
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
 Кичмена мождина, са друге стране, се састоји из различитих делова који
контролишу рад различитих делова тела. Она је одговорна за пренос
информација између мозга и остатка тела и контролише рефлексе и
покрете.

 Централни нервни систем је заштићен са три слоја ткива који се зову

менинге или овојнице, а које штите мозак и кичмену мождину од повреда
и инфекција. Ови слојеви се састоје од тврде овојнице (дура матер),
паучинасте овојнице (арахноидеа) и меке овојнице (пиа матер).

 Централни нервни систем игра кључну улогу у решавању проблема,

памћењу и учењу. Мозак је одговоран за обраду информација, формирање
нових веза између неурона и стварање нових синаптичких веза, што
омогућава стално учење и адаптацију на нове околности.
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
 Различите области мозга, као што су кортикални делови и хипокампус,
играју кључну улогу у овим процесима. Кортикални делови су одговорни
за разумевање, говор, моторичке функције и друге когнитивне
способности.

 Централни нервни систем такође има значајан утицај на опште психичко

здравље. Неравнотежа у раду централног нервног система може довести
до различитих психичких стања као што су депресија, анксиозност,
шизофренија и други поремећаји.
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

4. ПЕРИФЕРНИ НЕРВНИ СИСТЕМ И ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА У

ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА

 Периферни нервни систем (ПНС) састоји се од свих нервних структура

које нису директно укључене у рад централног нервног система. Он
обухвата нерве који излазе из мозга и кичмене мождине, као и све нерве
који инервишу мишиће, органе и кожу.

 Периферни нервни систем има важну улогу у психичком функционисању

човека на различите начине. Прво, он је одговоран за пренос сензорних
информација из околине ка мозгу, омогућавајући нам да реагујемо на
Слика 2. Приказ
различите анатомске
стимуле каоподеле
што суплућа на режњеве
звукови, и сегменте.
мириси и додир. Овај процес је од
велике важности за наше опажање света око нас и за формирање наших
искустава.

4.1 Анатомија периферног нервног система

 Анатомија периферног нервног система обухвата структуре као што су

кранијални нерви, спинални нерви, аутономни нервни систем и сензорни
рецептори.

 Кранијални нерви су парови нервних влакана који излазе из мозга и служе

за контролу различитих делова главе, лица и врата. Има их укупно
дванаест парова, а сваки пар има своју специфичну функцију, укључујући
контролу мишића лица, окуломоторног нерва за контролу покрета ока и
тригеминалног нерва за осећај.

1
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
 Спинални нерви потичу из кичмене мождине и деле се у два основна
типа: дорзални корени који преносе сензорне информације ка централном
нервном систему и вентрални корени који преносе моторне информације
од централног нервног система ка мишићима и органима.

 Аутономни нервни систем (АНС) контролише функције тела које се

одвијају аутоматски, као што су рад срца, дишење, дигестивни процеси и
контрола телесне температуре.

 Сензорни рецептори су специјализовани органи који примају стимулансе

из околине и преносе информације ка централном нервном систему путем
периферног нервног система. Ови рецептори укључују визуелне,
аудитивне, олфакторне и густативне рецепторе, као и рецепторе за додир
и равнотежу.

 Периферни нервни систем је укључен у регулацију аутономних функција

тела, као што су рад срца, дигестивни процеси и регулација телесне
температуре. Овај аспект периферног нервног система има значајан утицај
на наше опште здравље и добробит.

 Утицај периферног нервног система на психичко здравље је такође велик.

Неравнотежа у раду периферног нервног система може довести до
различитих психичких стања као што су анксиозност, паника, аутономни
дисфункције и други психосоматични проблеми.

 У психичком функционисању човека, периферни нервни систем игра

важну улогу у регулацији физиолошких одговора на емоционалне
стимулусе. Симпатички нервни систем, који је део периферног нервног
система, активира се у стресним ситуацијама и подстиче брзе физиолошке
реакције као што су повећање брзине пулса и дисања, повећава будност и
2
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
подизање нивоа адреналина. Ове реакције су одговор на стрес и помажу у
преживљавању опасности.

 Парасимпатички нервни систем, други део периферног нервног система,

има улогу у регулацији релаксационих процеса. Он је активан када је
особа опуштена и у миру и помаже у одмарању, дигестивним процесима и
повећању општег осећаја благостања.

 Поремећаји у раду периферног нервног система могу довести до

различитих психичких проблема. На пример, дуготрајна активација
симпатичког нервног система може довести до хроничног стреса,
анксиозности и других психичких стања. С друге стране, проблеми са
парасимпатичким нервним системом могу довести до недостатка одмора
и релаксације.

3
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

5. СИМПАТИЧКИ НЕРВНИ СИСТЕМ ЊЕГОВА УЛОГА И ФУНКЦИЈА

У ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА

 Симпатички нервни систем је део периферног нервног система који је

одговоран за борбу или бежање од опасности.

 Он реагује на стресне ситуације и подстиће физиолошке промене у телу

које помажу у преживљавању.

 Када се активира, СНС изазива брзе физиолошке реакције као што су

повећане брзине пулса и дишења, повећана будност и подизање нивоа
адреналина.

5.1 Анатомија симпатичког нервног система

 Симпатички нервни систем се састоји од низа ганглија и нервних влакана

који су распоређени дуж кичмене мождине и излазе из централног
нервног система (ЦНС).

 Симпатички нерви се налазе у различитим деловима тела и контролишу

различите функције. На пример, симпатички нерви који инервишу срце
регулишу брзину и јачину срчаних конракција, док симпатички нерви
који инервишу бронхе регулишу дисање и вазоконстрикцију.

 Симпатички рецептори су структуре које детектују хемијске или физичке

стимуле и преносе ту информацију ка симпатичком нервном систему. Они
се налазе у различитим деловима тела и играју важну улогу у регулацији
одговора тела на стрес и стимуле из околине.

4
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
 У психичком функционисању човека, симпатички нервни систем игра
важну улогу у регулацији емоционалних одговора на стрес.

 Он може утицати на осећања страха, анксиозности и узбуђења. На

пример, када се особа налази у опасности или стресној ситуацији,
активирање симпатичког нервног система може изазвати осећање страха и
потребу за акцијом.

 Поремећаји у раду симпатичког нервног система могу довести до

различитих психичких проблема. На пример, хронична активација
симпатичког нервног система може довести до појаве анксиозности,
паничних напада или посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП).

 Симпатички нервни систем је део периферног нервног система који игра

кључну улогу у физиолошким одговорима на стрес.

 Када се особа налази у стресној ситуацији, симпатички нервни систем се

активира и подстиче брзе физиолошке реакције које му омогућавају да се
бори или бежи од опасности. Ове реакције укључују повећање брзине
пулса и дишења, повећање крвног притиска, расположивост глукозе за
енергију и подизање нивоа адреналина.

 У психичком функционисању човека, симпатички нервни систем има

велики утицај на управљање емоцијама. Када се активира у стресним
ситуацијама, он може да изазве интензивне емоционалне реакције као што
су страх, анксиозност и напетост. Ове емоционалне реакције су природни
одговори на претпостављену опасност и служе заштити и преживљавању.

 Један од начина да се контролише активност симпатичког нервног

система и управља стресом је кроз технике опуштања, медитацију и вежбе

5
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
дихања. Ове технике могу помоћи у смањењу напетости и стабилизацији
емоционалног одговора на стресне стимуле.

 На крају, симпатички нервни систем има значајну улогу у регулацији

физиолошких и емоционалних одговора на стресне ситуације. Разумевање
његове функције и утицаја на психичко здравље може помоћи у
ефикасном управљању стресом и подршци општем благостању и здрављу
у психичком плану.

6. ПАРАСИМПАТИЧКИ НЕРВНИ СИСТЕМ ЊЕГОВА УЛОГА И

ФУНКЦИЈА У ПСИХИЧКОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ ЧОВЕКА

 Парасимпатички нервни систем је део периферног нервног система који је

одговоран за активацију одморних и релаксационих одговора у телу. Када
је парасимпатички нервни систем активан, он подстиче одморне процесе
као што су спорије дишење и пулс, стабилизација крвног притиска и
повећана активност дигестивног система. Ове реакције су одговор на
мирно и неструкурисано стање, што је битно за опоравак тела и психичко
здравље.

 У психичком животу човека, парасимпатички нервни систем игра важну

улогу у управљању емоцијама и стањима опуштења. Када је активан, он
може да изазве стање мира, спокоја и удобности, што може помоћи у
смањењу нивоа стреса и анксиозности. Ово стање опуштења је битно за
одржавање психичке равнотеже и општег благостања.

 Дуготрајна активност парасимпатичког нервног система може имати

позитиван утицај на психичко здравље. Редовна практика техника
опуштања као што су медитација, јога и дубоко дисање може да помогне у

6
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије
стабилизацији парасимпатичког нервног система и подржавању здравог
психичког живота.

 Укратко, парасимпатички нервни систем има значајну улогу у регулацији

одморних процеса и емоционалне стабилности у психичком животу
човека. Разумевање његове функције и утицаја може помоћи у управљању
стресом и анксиозношћу, као и у подршци општем психичком здрављу и
благостању.

7
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

6.1 Анатомија парасимпатичког нервног система

 Парасимпатички нервни систем се састоји из неколико главних делова,

укључујући крајњи део кичмене мождине и крајњи део мозга. Главни
делови парасимпатичког нервног система укључују крајњи део кичмене
мождинее, крајњи део мозга, вагусни нерв и сакрални нервни систем. Ови
делови имају специфичне функције у контроли одмора, дигестивних
функција и општег здравља тела у стању опуштања.

 Крајњи део кичмене мождине је одговоран за контролу различитих

функција у органима карлице и долази из кичмене мождине. Он
контролише функције као што су мокрење, дефекација и сексуална
функција. Крајњи део мозга је одговоран за контролу функција у
органима горњег дела тела, укључујући срце, плућа и дигестивни систем.

 Вагусни нерв је главни нерв парасимпатичког нервног система и

контролише функције у органима горњег дела тела. Он контролише
функције као што су срчани ритам, дисање и дигестивни процеси.
Сакрални нервни систем контролише функције у органима пелвиса и
доприноси контроли мокрења, дефекације и сексуалне функције.

 Парасимпатички нервни систем такође игра важну улогу у регулацији

дигестивних процеса. Када се особа налази у опуштеном стању, ПНС
стимулише рад стомачног и цревног тракта, што олакшава пробаву и
апсорпцију хране. Ово је важно за опште здравље и благостање, јер
дигестивни систем игра кључну улогу у апсорпцији хранљивих материја и
енергије.

8
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

 Укупно, парасимпатички нервни систем има значајну улогу у психичком

животу човека кроз регулацију одмора, релаксације, дигестивних процеса
и смањење нивоа стреса и анксиозности. Разумевање његове функције и
значаја може бити од велике користи за подршку општем психичком
здрављу и благостању.

9
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

7. ЗАКЉУЧАК

 Нервни систем је неизоставан систем у човечјем телу који има виталну

улогу у психичком функционисању. Његова комплексна мрежа нервних
структура, укључујући централни и периферни нервни систем,
симпатички и парасимпатички нервни систем, играју кључну улогу у
контроли, координацији и регулацији различитих аспеката менталног
здравља и функционисања.

 Централни нервни систем обрађује информације, доноси одлуке и

координише одговоре тела на стимуле из околине. Периферни нервни
систем преноси ове информације између тела и централног нервног
система. Симпатички нервни систем регулише брзе и енергичне реакције
на стресне ситуације, док парасимпатички нервни систем стимулише
одмор и релаксацију.

 Поред ових основних функција, нервни систем игра и важну улогу у

регулацији емоција, стабилности расположења, когнитивних функција и
општег психичког благостања.

10
 Топличка академија струковних студија
Одсек за медицинске студије

8. ИЗВОРИ:

 Википедија: Нервни систем https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Нервни_систем

 Бионет школа: Нервни систем човека https://www.bionet-skola.com/w/Nervni_sistem_čoveka

 Хуманитас: Нервни систем https://www.humanitas.net/sr/wiki/anatomija/nervni-sistem/

Слика 5. Дијаграм плућне марамице

11