ПИТАЊА ЗА 2.

КОЛОКВИЈУМ ИЗ ПРЕДМЕТА

УВОД У САОБРАЋАЈ И ТРАНСПОРТ

ТЕМА 5.1. ИНТЕГРАЦИЈА ТРАНСПОРТА

1. (1.) Шта подразумева интеграција у транспорту?

 Интеграција у транспорту подразумева повезивање различитих видова транспорта,

али и интеграцију са информационим и комуникационим технологијама.

2. (2.) Са аспекта структуре, шта су елементи интеграције транспорта?

3. (3.) Написати 4 нивоа интеграције према Међународном транспортном форуму

(Интернатионал Транспорт Форум - ИТФ).

• Повезивање физичких компонената – инфраструктуре ради смањења времена трансфера

са једног на други вид превоза

• Повезивање оперативних система – координирано планирање пружања услуга како би се

смањило време чекања

• Тарифно повезивање – омогућава корисницима да користе различите врсте превоза са

једном картом или уговором о превозу

• Повезивање информационих система које омогућава праћење, управљање и оптимално

функционисање транспортног система.

4. (4.) Објаснити разлику између мултимодалности и интермодалности транспорта.

 Уколико се транспорт робе врши стандардизованим транспортним јединицама које

омогућавају да се користе сукцесивно различити видови транспорта без руковања
робом приликом промене превозног средства, уз остварење уштеда, онда је то
ИНТЕРМОДАЛНИ транспорт.

5. (5.) Шта подразумева интра-модална интеграција?

Интра-модална интеграција, подразумева сарадњу компанија које пружају услуге истог

или различитог начина превоза у оквиру истог вида превоза.
***Учешће два или више видова транспорта у јединственом транспортном току се
дефинише као мултимодални, односно интермодални транспорт. Интермодални транспорт
је присутан и у путничком и у теретном транспорту.

6. (6.) Када може доћи до нарушавања интермодалности у транспорту?

 Интермодалност може бити нарушена ако је инфраструктура недовољно повезана

или ако су токови путника и робе на било којој деоници одвијају са застојима.

7. (7.) Написати дефинишите логистике.

 Логистика обухвата све системе и процесе који омогућавају кретање материјалних

и нематеријалних токова (проток материјала, људи, енергије и информација).

8. (8.) Које су 4 фазе логистике предузећа?

1. фаза - ЛОГИСТИКА НАБАВКЕ (маркетинг логистика)

2. фаза - ЛОГИСТИКА ПРОИЗВОДЊЕ

3. фаза - ЛОГИСТИКА ДИСТРИБУЦИЈЕ (маркетинг логистика)

4. фаза - ПОВРАТНА ЛОГИСТИКА

9. (9.) Објаснити outsourcing?

Outsourcing се може дефинисати као уговарање, односно препуштање дела или целих
послова (који нису основна делатност прдузећа), односно функција, другом предузећу на
начин да оно преузима и одговорност за послове које обавља и обавља те послове
квалутеније и економичније.

10. (10.) Које су фазе развоја логистичког партнерства?

1pl: индустријске, трговачке и др. Компаније којима логистика није основна делатност,
као власници и оператери у логистичком центру;

2pl: транспортна, шпедитерска предузећа у варијанти даваоца дела транспортне,

претоварне, складишне услуге;

3pl, 4pl, 5pl: специјализовани логистички провајдери као даваоци комплетне логистичке
услуге у варијантама.
11. (11.) Које су разлике између 3ПЛ, 4ПЛ и 5ПЛ?

Third party logistics– парцијални (непотпуни) логистички посредници (уговорна логистика)

Fourth party logistics – потпуни логистички посредници који своју активност заснивају у
целом ланцу снабдевања (оператори ланца снабдевања)

Fifth party logistics – савремени концепт посредништва, тренутно највиши ниво и често
укључује сложеније консултантске аранжмане и е-трговину (електронско пословање).

12. (12.) Који подсистеми чине основу логистичког система?

 РЕАЛИЗАЦИЈА ПОРУЏБИНЕ
 ЗАЛИХЕ
 СКЛАДИШТЕЊЕ
 ПАКОВАЊЕ
 ТРАНСПОРТ

13. (13.) Кроз која три типа активности се реализују процеси логистике?

 1.ПРОЦЕС НАБАВКЕ СИРОВИНА ИЛИ РЕПРОМАТЕРИЈАЛА И ЊИХОВО

СКЛАДИШТЕЊЕ
 2. ПРОЦЕС УПРАВЉАЊА И РАСПОЛАГАЊА МАТЕРИЈАЛОМ У ОКИРУ
САМОГ ТОКА ПРОИЗВОДЊЕ И
 3. ПРОЦЕС СКЛАДИШТЕЊА ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОДА И ЊИХОВА
ДИСТРИБУЦИЈА ДО КРАЈЊЕГ КОРИСНИКА.

ТЕМА 5.2. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ ЛОГИСТИКЕ

1. (14.) Објаснити повратну логистику.

Повратна логистика је процес планирања, реализације и контроле повратних токова
сировина, амбалаже, полупроизвода и финалних производа, од места производње,
дистрибуције или места коришћења и правилног одлагања (отпад).
2. (15.) Која су два основна проблема повратне логистике?

Основни проблем повратне логистике су трошкови који су већи него у случају

директне логистике (транспортни трошкови су већи због немогућности постизања
већег обима транспорта). Још један од проблема повратне логистике је решавање
проблема повратне логистике да трошкови и утицаји транспорта на животну средину
не угрозе бенефите који произилазе из рециклаже, поправке или поновне употребе.

3. (16.) Објаснити шта је CITY логистика.

City логистика обухвата све стратегије, технологије и сва решења логистике која дају
подршку свим учесницима и функцијама урбаног простора без обзира на њихову
величину и број, простор и границе, а у складу са њиховим појединачним и општим
интересима и циљевима.

4. (17.) Објаснити на шта је усмерен циљ CITY логистике.

Циљ CITY логистике усмерен је на:

 ефикасније одвијање свеукупног саобраћаја у граду смањењем броја теретних

возила што доводи до смањења загушења на градској уличној мрежи,
побољшања безбедности кретања, смањења времена путовања.
 економију и енергетску потрошња и
 екологију и квалитет живота у граду.

5. (18.) Објаснити урбани теретни транспорт.

Урбани теретни транспорт дефинисан је као транспорт робе широке потрошње

теретним (непутничким) возилом и углавном се ограничава на друмски вид саобраћаја,
који је доминантан. Већина података о урбаном теретном транспорту односи се на
возила носивости преко 3,5 t.

6. (19.) Ко су учесници у урбаном теретном транспорту?

 ПОШИЉАОЦИ И ПРИМАОЦИ - шаљу или примају робу и генерално захтевају

од превозника да максимизира ниво услуге
 ПРЕВОЗНИЦИ - они теже минимизирању трошкова сакупљања, односно
испоруке робе за клијенте, уз максимизирање добити.
 СТАНОВНИЦИ - људи који живе, раде и купују у граду. За њих су камиони
који улазе у локалне улице да би допремили неопходну робу непожељни.
 УПРАВА - циљ градске администрације је економски развој
града и повећање могућности запослења.
ТЕМА 5.3. ИНТЕГРАЦИЈА У ТЕРЕТНОМ ТРАНСПОРТУ

1. (20.) Шта је основна идеја интермодалног теретног транспорта?

Његова основна идеја је укрупњавање терета ради ефикаснијег дуголинијског

транспорта робе превозним средствима већег капацитета што је омогућило економско
повезивање делова света.

2. (21.) Шта је кључна компонента интермодалности теретног транспорта?

Кључна компонента интермодалности је стандардизована товарна јединица или

јединица интермодалног транспорта. То су најчешће контејнери, изменљиви
транспортни судови или прилагођени друмски скупови.

3. (22.) Објаснити шта је контејнер.

Контејнер је манипулативна транспортна опрема, најчешће у облику затворене посуде,

која служи за формирање крупних манипулативних јединица терета у циљу
рационализације манипулативних и складишних операција.

4. (23.) Које врсте контејнера постоје?

5. (24.) Која је унутрашња ширина свих контејнера?

6. (25.) Која је разлика између стандардног и ХЦ контејнера?

7. (26.) Које су три врсте ознака контејнера?

 Идентификационе,
 Експлоатационе и
 Остале ознаке.
7. (27.) Из која 4 елемента се састоји идентификациона ознака контејнера?

 Код власника,
 Код групе робе
 Серијски број и
 Контролни број.
 8. (28.) Која су два основна циља Међународне конвенције за безбедне контејнере
(ЦСЦ)?
 Одржавање високог нивоа безбедности људског живота у транспорту и
руковању контејнерима;
 Олакшати међународни транспорт контејнера обезбеђивањем јединствених
међународних безбедносних прописа.

10. (29.) Објаснити пословни оквир интермодалног танспорта.

11. (30.) На које компоненте се може поделити процес превоза у интермодалном

транспорту?

 Пред-превоз и пост-превоз (PPH) и

 Дуголинијски превоз.

12. (31.) Који је кључни фактор опредељења комбинацје превоза у интермодалном

транспорту?

Транспортни трошкови су кључни фактор опредељења y интермодални транспорт

генерално, као и за избор комбинације видова транспорта. Трошкови по тони превоза су
око 3 пута мањи поморским у односу на железнички транспорт, а око 35 пута мањи у
односу на друмски транспорт теретним возилима.

ТЕМА 5.4. ИНТЕГРАЦИЈА У ПУТНИЧКОМ ТРАНСПОРТУ

1. (32.) Шта подразумева концепт мултимодалности у сегменту превоза путника?

Концепт мултимодалности у сегменту превоза путника подразумева организациони

процес који омгућава путницима да ефикасно користе више начина превоза у току
једног путовања.

2. (33.) Разлика између интер-модалног и интра-модалног превоза путника?

3. (34.) Која су карактеристична својства транспортног процеса, и објаснити их?

• Начин приступа и власништво над возилом (јавни, приватни, за сопствене

потребе транспорт, наменски транспорт за посебне кориснике)
• Ниво колективности / обједињености: колективни превоз, индивидуални превоз
(у односу на превоз појединачног скупа)
• Временска / просторна расположивост услуге: према реду вожње и транспорт
„на захтев“.
• Просторни домет: указује на географско подручје које одређени вид транспорта
опслужује (локални, региoнални, национални, међународни, интерконтинентални).

4. (35.) Шта обухвата интеграција у транспорту путника?

5. (36.) Које су интеграције у транспорту путника и објаснити их?

• Физичка интеграција подразумева повезивање инфраструктуре, приближавањем

или изградњом заједничких терминала за два или више видова превоза.
• Оперативна интеграција односи се на координацију оператора транспорта са
циљем повезаног пружања услуга. То значи да се и за мултимодална путовања
успостављају редови вожње, односно да се реагује у реалном времену ако дође до
одступања.
• Информациона интеграција треба да омогући путницима све релевантне
информације у реалном времену (о редовима вожње, путним правцима,
могућностима трансфера, расположивости возила, цени превоза, стању на путевима
и сл.).
• Интеграција наплате реализује се успостављањем финансијских токова између
свих учeсника, различитих оператoра транспорта.

6. (37.) Објаснити Мааs модел: појам, кључни елементи, погодности, важне компоненте.

Maas почива на начелу да је мобилност пре свега кориснички оријентисана услуга.

Кључни елементи активности maas модела су:

• Персонализован принцип пружања услуге

• Једноставан систем плаћања
 • Динамичко управљање путовањем
• Планирање путовања омогућава да се понуде
• Најбоља решења узимајући у обзир све корисничке жеље

Погодности maas модела су :

• Разноврсност транспортних опција које укључују и јавни и приватни сектор

• Брзо отпочињање реализације превоза након успостављеног захтева корисника
• Брига о кориснику од почетка до краја путовања укључујући и крајњу етапу од
станице јавног превоза до крајњег одредишта.
Важна комонента Maas је: трансфер података о кретањима корисника (путника)
који Maas провајдер дистрибуира транспортним операторима.

ТЕМА 6. ТРАНСПОРТНО ТРЖИШТЕ

7. (38.) Шта је транспортно тржиште?

 Транспортно тржиште је тржиште које успоставља однос између пружаоца

транспортне услуге и корисника превоза.

9. (39.) Какав је однос транспортне понуде и транспортне потражње?

Транспортна понуда и потражња имају реципрочан, а истовремено и асиметричан

однос. Транспортни захтеви се не могу реализовати без одговарајуће транспортне
понуде, док понуда може да буде пројектована за одређени ниво захтева и без њихове
очекиване реализације.

10. (40.) Чиме се бави транспортна економика?

 Транспортна економика се бави изучавањем функција и односа понуде и

потражње, транспортних трошкова и формирањем цена у транспорту.

10. (41.) Нацртати типичне функције транспортне понуде и транспортне потражње?

11. (42.) Како се може мењати транспортна понуда?

  Транспортна понуда се може мењати физичким повећањем или смањењем
капацитета, али се ефекат повећања капацитета може остварити и рационалнијим
искоришћењем постојеће инфраструктуре и транспортних средстава.

11. (43.) Објаснити концепт генерализованих трошкова?

 Генерализовани трошкови транспорта могу се дефинисати као сума свих

монетарних и немонетарних трошкова превоза.

13. (44.) Објаснити и нацртати интеракцију транспортне понуде и транспортне потражње?

14. (45.) Како се мере утицаји различитих фактора на транспортну потражњу?

 Утицај различитих фактора на транспортну потражњу мери се еластичношћу

потражње.

15. (46.) Шта је еластичност транспортне потражње?

 Еластичност потражње за транспортом може се дефинисати као степен одзива

потражње на јединичну промену утицајних фактора.

16. (47.) Које врсте еластичности транспортне потражње се разматрају?

 Доходовна еластичност – представља еластичност тражње у односу на доходак

(како се мења потражња са променом прихода корисника)
 Ценовна еластичност – представља промену потражње за одређеном транспортном
услугом/опцијом са увећањем њене цене. Ниво еластичности зависи од
расположивости алтернативних опција, као и од сврхе транспорта.

17. (48.) Како се и на који начин регулише транспортно тржиште?

Транспортно тржиште карактерише конкурентност између различитих видова транспорта,

као и између пружаоца услуга у оквиру истог вида транспорта.

Одлуку о томе у којој мери и на који начин транспортно тржиште треба да буде
регулисано доносе:

• државе за сопствена национална тржишта,

• међународна тела и организације за међународни транспорт.