17

4134
74134
d

14131
4154

Slovanská knihovna

SLOVANSKÁ KNIHOVNA
* 3186187930*
ZAPISNIK SABORA

trojedne kraljevine

Dalmatinske , Hèrvatske i

Slavonske
119373

5. i slědećih měseca lipnja i sèrpja danah

godine 1848 dèržanog .

U ZAGREBU ,

tiskom bratje Županah , knjigotiskarah í knjigotáržacah

1848.
 A
TV
ZAHRAM

RS
MINISTER
SLOVANS
KIIHOVNA

ZE
FRA

7
$
 Godine 1848. 5. i sledećih danah měseca lipnja i sèrpnja u
Zagrebu najprie na piaci svete Katarine , pošlė pako u kazalištnoj
dvorani pod predsědničtvom preuzvišenoga gospodina barona Jo
sipa Jelačića Buziuskoga , bana od Dalmacie , Hèrvatske i Slavo
nie, c . kr. feldmaršallajtoanta , tajnog savětnika i komornika , istih
kraljevinah verhovnog kapetana, dviuh pěšačkih regimentah banskih
vlastnika , i baoskog stola predsednika dèržanog sabora .

Čini .
ČLANAK I.
O uměštjenju bana.
Budući da se je sila naroda iz da
lekih i bližnjih krajevah domovine
sakupila , za da dionikom može biti
narodne svečanosti uměštjenja bana ,
da gleda zvězdu preporodjeoja i pra
ve slobode svoje , a inače dosta pro-
strana kazalištna dvorana za toliki
narod odviš bila bi tesna , odre
djena bi za tu svěrhu piaca svete
Katarine, gdě sakupljene zastupnike
naroda, duhovne častnike i velikaše
presvětli g . varaždinske županie ver-
hovni župan Mirko Lentulaj u krat
kom govoru pozdravi , i polag sta
rodavnog običaja kao najstarii věr-
hovni župan sědnicu otvori.
Poslě toga čitano biaše vlastilom
rukom kralja podpisano naimenova
nje preuzvišenoga & barona Josipa
Jelačića za baba trojedne kraljevine
koje u prevodu ovako glasi :
,,Ferdinand itd. Častni, poštovani
itd . - Buduć da smo čast bana
kraljevinah naših Dalmacie , Hèrvat.
ske i Slavonie izpražnjenu ostav
kom velmožnoga grofa Franje Ha
lera , milostivno podělili našemu vēr.
nomu i milomu baronu Josipu Jela-
čiću , u našoj c. kr. vojsci pukovni
ku, na obitni dokaz naše kraljevske
naklonosti, koju zahtevaju zasluge
njegove , osobite i znamenite službe
i naše kraljevsko zvanje, směrajuće
samo na obće déržave dobro i ko
rist , i ujedno ga na čast našega ge- je preuzvišenoga pospodina bana.
( Zakonski članci sabora troj. kraljev . )
neral - majora uzvisili, i častju pra
voga tajnoga savetnika ukrasili : za
to to vašim věrnostim ovime javlja
mo i milostivno zapovědamo , da ne
propustite rečenoga barona Josipa
Jelačića, za kojega uměštjenje u
nazočnosti vaših věrnostih osobito
smo odredili našega takodjer věrno
ga , nam iskreno miloga, častnoga
Jurja Haulika , zagrebačkoga bisku
pa, za pravog i zakonitog rečenih
kraljevinah bana priznati, dužnu mu
čast izkazivati , iu svih na bansko
zvanje spadajućih stvarih i poslo
vih njemu poslušni i podložni biti,
i u svestranom promicanju obćega
blagostanja i previsnje službe za
jedno věčati, pomnjivo ga poma
gati , i sveudilj' se š njim savěto
vati , koji u ostalom iid . Dato u
Beču 23. ožujka 1848. Ferdinand m .
p . Ladislav Szögyeny."
Zatim naimenovao je presvětli g .
predsednik uz želju paroda zastup
nikah jedan odbor pod čeoničtvom
presvěiloga gospodina biskupa beo
gradskoga Josipa Šrota , da světej
sega gospodina palriarhu Josipa
Rajačića, u sredinu naroda pozove
i dovede , za da preuzvišenoga go
spodna bana , kako je predtečno
opredeljeño bilo, na bauski stolac
umesti i zakune.
Suzhitjenim serdcem primili su
gg . zastupnici naroda světejšeg gos.
podina pairiarku , i na radost njiho
vu ništ nije više falilo , nege pribit
1
 - 4
Iskrenu radost ovu izruniti žele
éi gg. zastupnici naroda odabrali su
ci odbora , pod čeoničtvom pres
větloga g . biskupa senjskoga Mirka
Ožegovića , drugoga ped čeonič
tvom presv. gosp. pakračkoga vladi.
ke Kragujevića, a tretjeg pod čeo
ničtvom presv. gospodina karlo
vačkoga vladike Eugenia Joano
vića , da preuzvišenoga gospodina
bana ovog ljubimca naroda , u krilo
naroda dovedu .
Uz gromki živio , uz miloglasnu
muziku , uz pucnjavu topovah dodje
preuzviệani g. ban u sredinu sa
kupljenog naroda , stupi na začelje
stola , i pozdravi narod slēdećim u
sèrdce dirajućim govorom :
Gospodo zastupnici naroda , mila
bratjo !
Ponosio sam se uvěk , što me je
hérvatska majka u hérvatskoj do
movini rodila , . nu zora slastih
života moga tek onda mi svanu , kad
me je mili glas naroda u sredinu
svoju kao bana pozvao , i najmilo-
stiynii vladalac naš sretnuvši se sa
željom naroda za bana naimenovao .
Nije mene usrećilo odlikovanje,
što mi je tako sjajna čast u dio
pala, ne, ne, -mene je usrećilo pově.
renje národa , mene je usrčćila slast,
da je narodu narodoi ban poděljen.
Evo sam mili narode ! dušom i
tēlom tvoj ban , primi me u bratin-
ski naručaj tvoj , i budi uvěren , da
ću jedino za domovinu i kralja zi
viti i umreti.
Podeljenje časti moje objavio sam
jurve tebi narode! sada molim , da
se takovo ovdi u skupštini narodnoj
proglasi, i da se ja ovdi, što jedva
čekam , narodu i kralju zakunem .
Sad se je još jedanput pročitalo
najvišje naimenovanje, zatim se po
stavi razpelo i dvě goreće svěće
pred světlog bana , koi dignuvši tri
pèrsta u vis za světejšem patriar
hom izreče sledeću po posebnom
odboru pa temelju stare banske pri
sege izradjenu i po saboru odo
brenu prisegu :
„ Ja Josip Jelačić, ban kraljevinab
Dalmacie , Hèrvatske i Slavonie ,
prisižem na živoga Boga , blaženu
děvu bogorodicu Mariu i sve svete
i izabrate božje, te tvèrdu véru za
dajem, i obećajem prejasnome, pre
moćnome i nepredobiinome princi
pu Ferdinandy I. , caru od Austrie ,
od Ungarie, Česke ovoga imena V. ,
Dalmacie, Hervatske i Slavonie kra
lju apostolskomu , naslednome der
žave principu i gospodinu našemu
premilostivnomu : da ću njegovomu
posvetjenomu carsko - kraljevskomu
veličanstvu yazda věran , poslušan i
oddan biti, njegovih baštinikah i
naslēdvikah čast, dostojanstvo i ko
rist vazda paziti i promicat na
stojati , sietu pak po mogućnosti od
vratjati . Uostalom za njegovim
veličanstvom hoću po svetoj duž
nosti mojoj kao iskreni domovine
ove sin i kraljevinah Dalmacie, Her
vatske i Slavonie ban , ove kralje
vine i vas narod , koi u njih prebi
va, u njegovoj slobodi i njegovih
pravicah , zatim ustav zemaljah ovih ,
kao što i moram , u svakoj prilici
bez ikakvoga obzira proti svakom
nasilju , nepravdi i uvredi , i proti
svakom nepriatelju krepko braniti ,
štitit i čuvati. Izvan toga ću za
kone dèržavne obdérzavati , i svim
koji bi preda mnom pravdu Tražili,
kao i u svakom poslu , koi će na
moju dužnost spadati , negledeći na
osobu, bogata i siromaka, kao ni na
razsku stališa ili věre , i zametnuy
ši molbe, mite ( darove ) , nagnutje,
strah , mèržnju , ljubav i dopadnutje,
kako ' kako po Bogu i pravdi nje
govoj pronadjem , da činiti moram ,
pravedan i istinit sud i po moguć
nosti mojoj učiniti , i kako sto sada
nijednomu tajnomu družtvu ili po
bratinetvn , niti medju granicama der
žavah njegovoga carskog veličan
stva, niti izvan njih nepripadam , lako
niti od sada u buduće u kakovo god
takovo tajno družtvo pod kojom
god izlikom opustiti se neću - tako
mi Bog pomogao , blažena děva a
ria i svi svetii izabrani božji. "
Posle dovèrsene zakletve bi svetli

g. ban uz gromki živio i pucnjavu
topovah triput a vis dignut, - za
time predstavi se uměštjeni světli ban
narodu sledećim krasnim govorom :
U ovoj prisegi izražena su sva
odnošenja moja prama kralju i vama
vrednim dičnog naroda zastupnikom ,
i po vami pram čitavom narodu.
Sveta su meni prisegom postala
odnošenja ova , ali sveta su mi bila
i biti će mi uvěk po sladkom i věr
nom čuljenju , koje neugasivo gojim :
za domovinu moju .
Sveobće blago novieg vremena :
sloboda , prispila je i za našu do
movinu.
Čim da vam javim veselje , radost,
da reknem razkoš sèrdca moga , što
je baš meni srčća ia u dio pala , da
vam mogu kao zastupnikom naroda
pervi navestiti reč od slobode.
Domovina nasa imala je junačkih
i slavnih banovah , pripoznala je to
dogodovština – pripoznajem to isto
ja - ou da li je ikoi ban bio sretnii
od mene ? ó tome dvojim , jerbo sam
ja u izkazanoj mi ljubavi od naroda
boga od najsretnih -- sretnii !
Evo bratjo ! sloboda ja postala isti
jom , i da je već svojina naša, tko mo
že sumnjati ? -- Ta vivi ste dokaz živi ,,
dokaz živi
vi znak čversti , ovog blaga bo-
žanskog
Slobode glas sakupi ovdě zastu
puike naroda, ko što možebiti nikad
piadědovi vaši sakupljeni bili nis .
Niste vi više ovdě zastupnici.samo
vasi niste braniteljipoveljenih sta
lish nc -- vi ste slobodni muževi, slo
botni zastupnici slobodnog i dičnog
nanda .
Lti onaj glas od slobode pozva i
vas zastupnike junačke krajine na
še : Zdravibili u ko !u věrne bratje
svole , blagoslov vam bio , od
svenogućeg Boga ! neka vas i nas
vod zajedno bratski skopčane , da
zadiću našu sretno razrešimo za
domovinu našu .
Nsta vremenah onih , u kih ste
nas vi sami branili silnom svojom
destičom , sad smo i mi branitelji i
5
čuvari , i neka dodje pogibelj, sav
će bit narod jedna ruka , jedno serdce
i jedan golemi nepobědjivi junak, u
vrėme pako blagog mira nasladjivat
ćemo se uživanjem jedoakih der
žavljanskih pravah .
Zadaća naša jest veličanstvena :
ako ju , věšto razrešimo , učinit će
mo narodu našemu čast i slavu,
Stèrmenita staza vodi k cilju to
mu , ali makar još tako gorka i tez
ka bila, mi moramo da njom udari.
mo, za da čast i slavu naroda uz
dignemo, jerbo upravo u om stoji
sadèržaj sviuh svojstvah, koja na
značuju glavne biljege sastojanja
narodnoga. Zato ste ovdi sakuplje
ni , - savetujte ! - al pozorno, i
sa svom sèrdca i uma snagom , jer
budite uvereni , da od rešenja sa
dašnjih naših okolnostih zajedno i
budućnost naša zavisi ..
Odnošenje naše pram milostiv
nom i dobrom kralju našem i viso
koj obitelji njegovoj -- zatim raz
měrje medju Ugarskom i nami, glav
ni su kano življi narodnog i poli
tičkog života nasega .
Bratjo ! neporušiva věrnost pra
ma kralju našemu krěpost je kao
od věka narodu našemu prirodjena,
krepost věrnosti ove i nas odušava
pridajmo bratjo krasnoj poslovi.
ci sadašnjeg věka : „ sloboda, jed
nakost i bratinstvo" zlatom pisane,
i u serdce ukorenjene reči „ věr
nost vladaocu našem !“
Odnošenje naše pram Ugarskoj
ima tri strane , naimo kako biaše
prie , kako stoji sada , i kako da bu
de u buduće .
Kako biaše , to spada u dogo
dovštinu, kako da bude u buduće,
posao je sabora našega, i zato niti
nemogu, niti neću, da u tom obziru
obsirnie govorim , i da se s mojim
osobnim mněnjem predpostavljam
pretresivanju saborskom ; ali budu
či , da je po željah naroda, koje su
i moje želje, savez sa krunom u
garskom izrečen , koja kruna jest i
naše domovine kruna, jer ukrasuje
 6
glave onih kraljevah, koji su vla
dali i vladaju nad hérvatskom , sla
vonskom i dalmatinskom zemljom :
zato dužan sam vas pozvati i
upomenuti, da glede naših odno-
senjah naprama Madjarom takova
si uzmemo načela, usled kojih uz
dèržat će se savez s rečenom kru
nom ugarskom , tim věndar načinom ,
da jeduakost pravah, i slobodno raz
vijanje narodnosti svim narodom ,
koji živu pod ugarskom krunom ,
prosto i nezaprečeno ostane .
Ali bratjo ! nećemo mi mértvomu
samo zlatu od krune privezani biti ,
on koi krunu nosi, neka bude
živi uvět aveza toga , i zato
hoćemo , da u buduće savez iaj sa
mo tako traje , da kruna ugarska
skopčana ostane sa visokom dina
stiom našom u smislu sankcie prag .
matičke .
Ustanovljenje našeg razměrja
pram Ugarskoj opredělit će nam
pravac za pretresivanja naša sabor
ska , ne samo u smislu zakonotvor
nom, nego takodjer u obziru unu
tarnjeg upravljanja našeg.
Bratjo ! na temelju slobode , jed
nakosti i bratinstva osnivaju i osni.
vati se imadu sva odnošenja me
dju vladom i narodom , medju der
žavom i dèržavom , medju varodom
i parodom , --- to zahteva silni duh
vremena, u kome čovečnost k sa
veršenosti teži .
Na ovaj temelj stavit ćemo i mi
naše odnošenje prama Madjarom ,
jerbo nemožemo uvěk proti njima
nepriateljski oboružani stajati; osam .
stogodišnji bratski i susedni savez
jamči nain zato, da ćemo vladajuće
medju nama razpre priateljskom ru
kom urediti moći .
U nesretnom ipak slučaju onom ,
ako bi se Madjari proti nami i na
šire suplemenikom u Ugarskoj i na
dalje ne kao bratja, već kao potla
čitelji ukazali, neka zadu , da smo
kazali , da jo jur izteklo vreme , da
jedan narod nad drugim gospoduje,
pripravni njima s mačem u ruci do
dèržeć se rečiuh dičnog domovine
naše bana Ivana Erdödia , Regnum
Regno non praescribit leges."
Na stranu dakle ' sa samosiljem
Madjarah - mi ga nismo priznali
prie 15. ožujka - a posle ožuj
skog prevrala slomili smo ga i 1
ništili ,' -- i time u sadašnji nas po
ložaj proti Madjarom došli. Proti
njihovom gospodovanju zvat ćemo
se i nadalje osigurati, i buduć da
se mi možemo samo takovoj vladi
podložiti , koja polag glavnih nače
lah starodavnog ustava našega nas
upravlja u suglasju kraljevske mo
ći , zato niti smo se hotěli, niti
smo se mogli sadašnjoj madjarskoj
vladi podčinili, jer ova ne samo da
nestoji u nikakvom zakonitom od
nošenju s vlastju kraljevskom
već je sasvime kralja od sebe svoj
voljno zavisnog učinila, ter tako
načelo monarhičko u temelju uz
dermala .
Neću se ja u pretresivanje proti
osobi mojoj i meni poverenih derza
vah nezakonito izaslane komisie
obširno upuštati - nehajem ja za
ona sumnjičenja, kao da smo proti
kralja, proti célokupnosti po sank
tii pragmatičkoj sjedinjenih dèrža
vah čitave monarhie , i da vas i
kralja severnom kolosu izdati na
meravam : to su stare pesme , koje
ja kao gole světu poznate laži od
nas odbijam , naši čini će za nas
govorili .
Što se pake tiče sumnjičenja pan
slavističkih naših teženjah , hoćepo
očito izpovědati, da se sva simpa
thia i ljubav pram suplemenilom
našim slavjanskim proteže jedino
na narode, nipošto pako na vlade
njihove, jerbo u toj sveobcoj za
jemnoj ljubavi nalazimo najjičje
jamstvo narodnog života našeg
Zakone , koje su stališi i relovi
na minulom saboru ugarskom i pri
druženih kraljevinah učinili, i koje
će bivši naši slave vrědni poklsari
predložiti, ostavljam pretresivanji sa
kupljenih ovdě zastupnikah narocih .
 7
Jedno je što mome serdcu bolest
zadaje , to, što branju našu Dalma
tince'u srėdini nasoj nevidimo,
nu nadam se u rodoljubje njihovo,
da će svu snaga svoju upotrebiti ,
da se starodavni savez nas, koi sa
da samo po naslovu obstoji, u isti-
nu pretvori .
Napominjem vam napokon jošte
i one naredbe moje , koje sam ja u
miloj domovini, kao samoj sebi o
stavljenoj za uzdèržanje toli potreb-
nog mira i reda privremeno učinio .
-Neću ih potanko razlagati , po
znate su vam prosudite ih du
hom domoljubja vašeg, i izrecite
vérhu njih odluku vašu. Ako budu
zaslužile odobrenje naroda – vě
rujte mi , da ću time zadobiti naj-
sladju nagradu dělovanja moga -
věrujte i to, da se u meni prevarili
niste , věrujte , da ću do věk věka
za domovinu i kralja živiti i umreti .
Krasni ovaj i pun domoljubja go
vor zaglavio je gromki živio , i svět .
li ban bi opet triput u vis dignut.
Njemu odzdravi u ime sakuplje-
nog naroda světejši patriarh slē
dećim govorom :
Preuzvišeni g. bane , mila diko i
nadeždo naša ! Od davnih vreme
nah nije nijedan glas tako milo u
sèrdce naroda našega udario, kao
onaj glas , da Te je cvět naroda
našega za svog bana , za svoga vo
dju u sadašnjem burnom vremenu
znamenovao , a premilostivi vlada-
telj naš odabrao , paimenovao i po-
tvérdio . Od sinjega mora do kar-
patskih gorah , i dalje po svemu
Slavenstvu zaorio je jedan glas, je-
dan klik
„ Da živi naš predobri kralj
Ferdinand ! da živi nas'ban Jelačić !
U istinu velik i znamenit je do-
gadjaj ovaj , jer u njem leže najlep-
se nade naše, u njem leži dobra
sréća i krasna budućnost jugosla-
venskih narodah , -- potomak slav-
nih predkovah iz čisie slavjanske
kèrvi, odgojen i napojen mlékom ve
like matere Slave , od děrinstva do
sad pod oružjem i legao i ustao,
kako vojskom , tako i narodom mu
dro upravljao , nemožeš nam nejam
čiti , da ćes ovo na te danas nalo
ženo veliko i ogromno brěme ona
ko , kako si sad Bogu, kralju , na
rodu i deržavuom ustavu svečano
prisegao , věrno i savěstno kroz sve
dane života tvoga , koi neka bude
mnogolětan , nositi , prestolje kralja
našega i njegove presvětle obiteli,
milu domovinu našu , junački narod
naš , sladku narodnost našu, svete
cerkve naše, sladku slobodu naro
da našega , krepkom tvojom miši
com do poslědnje kaplje kérvi pro .
ti svakoga i unutarnjega, i vanjsko
ga neprialelja junački braniti i štititi ,
da ćeš svakom jednaka pravicu
krojiti ; da ćeš o prosveljenju pu
ka, i o svakom njegovom napredku,
i poboljšanju duševnog i tělesnog
stanja, kao dobri i brižljivi otac
věrno, i bez umora brigu nositi .
Ovo su sladke naše nade , ovo
su sveta obećanja ( voja . Daj Bože,
da nam se izpune , Daj Bože,
da ih ti preuzvišeni naš Bane, mi
la kèrvi naša , i dična glavo saver
seno, i slavno obistiniš !!
Dat će Bog ! jer je ovo sve nje
gova sveta volja , a volja božja mo
ra biti istina, mora biti izpunjena !
Mi ćemo svi pred njim na kolena
padati, i od njegova miloserdja pro
siti , da izlije na ' te svoje božan
stvene dare , da te umudri svojom
premudrostju, da ti uděli svoje sa
věte da ukrėpi tvoju junačku mi
šicu , da te pokrije štitom svemo
guće svoje desnice, da uvenča mi
lu glavu tvoju neuhvelim věncem
slave i poběde !!! Stogod počinjao,
Što radio budeš, u ime Boga radi ,
jer tko na ovom temelju zidje ; na
ivèrdoj steni zidje, dobro zidje ; bra
ni smělo pravdu iistinu , brani 'svět
lu kuću austriansku , brani obée ; bla
go naše: sladku slobodu naroda,
milu narodnost našu , čast i slavu
trojedne kraljevine; brani velim 0
va dragocena blaga hrabro, odvaž
no, i nesumnjaj nikada o dobrom

uspěhu, jer je s tobom pravda , s to
bom je junački narod, s tobom je
svemogući Bog !!
Da živi pas preuzvišeni Ban , na
ša dika i junački ponos.
Serdačni govor světejšeg g. pa
triarhe sledio je dugotrajni gromo
viti „ živio !" i zatim budu svetli
Ban i Patriarha od uzhitjenoga na
roda u znak iskrene ljubavi, i neo
graničenog strahopočitanja na ru
kama u cerkvu svetoga Marka od
nešeni, gde je presvěili g. biskup
senjski Mirko Ožegović na slavu i
diku Boga oca misu u narodnom
jeziku odpojio. Konačno odoše svi
skupa 'u iztočnu cerkvu , da se i ta
mo svemogućemu zahvale na toj
milosti , što im je takovog oca u
dělio . i světu pokažu, da su bratja
zapadne i iztočne cerkve jedno sèrd
ce i jedna duša .
I tako bi doveršen čin svečanog
uměšljenja preuzvišenog gospodina
bana. Slava mu věk do věka !
ČLANAK II.
o izboru verhovnog kapetana kra
ljevinah ovih.
Narodu trojedne kraljevine po
starodavnim zakonima i starom obi
čaju pripada pravo izabrati si svo
ga verhovnoga kapetana, - pravom
ovim od stoletjah nije se narod s
tolikom radostju poslužio , gde si
može izbrati za kapetana muža , u
kojeg domoljubje, mudrost i krepku
desnicu sve svoje i domovine nade
s punim pravom položiti može , muž
taj je světli g. ban Josip Jelačić,
kojeg je narod jednodušnim uzkli-
kom za verhovnog kapetana trojed-
ne kraljevine izabrao i imenovao.
CLANAK III .
O odobrenju i potverdenju priorēme-
nih banskih naredbah .
Sabor ovaj sa blagodarnosti
serdačnom zahvalnosti opominjući
se sviuh naredbah, koje je světli
8
ban kraljevinah ovih baron Josip
Jelačić prie uměstjenja svojeg uči
nio , i uvažavajući njihovu neobhod.
nu potrebu , vrednost i korist za do
movinu , priznaje sve za svoje , i po .
sve ih odobrava i potvèrdjuje .
ČLANAK iv.
o izboru privrčmenog prabilježnika .
Budući da je uredni prabilježnik
Nikola Mikšić prigodom sabora 0
voga sfalio , prinudjen je bio sabor
ovaj izabrati privrěmenog prabiljež
nika, koi će kroz tečaj saborskih
sědnicah pero voditi , – i zato iza
brao je narod jednodušno za pri
vremenog prabilježnika Franju Zi
grovića velikog bilježnika križevač
ke županie, koi takodjer odmah me
sto prabilježojka u saboru zauze.
CLANAK V.
O zahvalnici na milostivog kralja i
predstavki glede Dalmacie i vojnog
verhovnog zaporednictva banskog u
Dalmacii i Slavonii.
Pošto je nj. c. kr . veličanstvo
naimenovanjem g. Josipa barona Je
lačića Bužimskoga za bana trojedno
kraljevine: jednu od najvećih i naj
vrućih željah naroda jugoslavjan
skog otčinskom svojom milosti iz
punio, tako sabor ovaj zaključi , da
se jedna zahvalnica na njih c . kr .
veličanstvo sa izraženjem istinite
sinovue blagodarnosti upravi i zajed .
no izjavi, da je sabor sve od svět
loga bana do sad učinjene naredbe
i korake za potrěbite i nuždne ih
priznavši , odobrio , i za svoje pri
znao , - nadalje , da se nj. veličat
sto umoli, da i po zakonima i hi
storii, i po srodstvu kraljevinam
Hérvatskoj i Slavonii pripadajuću
kraljevinu Dalmatinsku, istim kralje
vinam kao njihov celokupni od ně
gda dio reinkorporira , i tako ju pod
i vlast bana, koi je zajedno i ban od
Dalmacie, stav;; - konačno, da se
istome banu k‘ao verhovnoj pogla
 vici Irojedne kraljevine verhovno
zapovědničtvo nad vojskom iu Sla-
vonji i Dalmacii , kako i u Hervat
skoj polag starodavnih pravah opet
poděli .
ČLANAK 11.
O pozivu i proglasu na bratju Dal
matince.
Sa žalostjo opazivši sabor gvaj,
da dočim su ovi sabor bratja Česi ,
Sèrblji
pljeni inarod
Slovenci posérili-, slavonski
hèrvatsko i saku
po svojim poslanicima pozdravili, od
bratje Dalmatinah , akoprem pozva
nih, na ovom saboru niti jedna se
duša ukazala i pojavila nije, za
ključi i opet na nje izdati jedan
bratinski proglas, i pozvati ih, da
kao cēloviti dio trojedne kraljevine
sye sile upotrebe , da se što prie
S braijon hèrvatsko - slavonskom
slože i stope .
ČLANAK VII .
O savezu vojvodovine sèrbske sa tro
jednom kraljevinom .
Želje i zahtěvanja serbskog
novoustrojenoj vojvodovini sèrbskoj
živećeg naroda po jednom pod pred-
vodjenjem pj, svet . g. patriarha Jos .
Rajačića izaslanom serbskom odbo.
ru saboru ovom saobćena i u tom sa
slojeća , da trojedna kraljevina ova u
tesni politični na temelju slobode i
savèršene jednakosti osuovani, voj-
vodovinu Serbsku sa trojednom u je-
dno čversto dèržavno tělo stapljaju
éi savez stupivsi , i serbske želje i
zahtevanja, naima : potvèrdjenje voj
vodovine Sèrbske i Srema s granicom ,
Baranje, Bačke s bečejskim dištrik
tom i sajkaškim balaliunom , i Ba
nata granicom i distriktom kikind-
skim sastojeće, polverdjenje patri-
arhe i vojvode , priznanje nezavis
nosti i slobode naroda serbskog , 0
bezbědjenje vlaske narodne samo
stalnosti, i ostala izkanja ujina za
svoje želje prizna, i tako ih ukup-
no svuda podupire i u život uvesti
trudi se, našavši u sèrdcima na
roda hèrvatsko - slavonskog najser
dačnii i najistinitii odjek , i pobu
divši osětjanje, da je savez taj i
medjusoboa tverda i neporušna slo
ga za postignutje velikog oprede
ljenja naroda trojedne kraljevine
posve nuždna i potrebna.
S toga sabor ovaj trojedne kra
ljevine po smislu 4. točke zapisni
ka sèrbskog narodnog sabora od 1/1s
i "/15 svibnja ( maja ) i. g. savez tro
jedne kraljevine sa vojvodinom serb.
skom iz Srema s granicom , Baranje,
Bačke s bečejskim dištriktom i saj.
kaskim batalıunom , i Banata s grani
com distriktom kikindskim sastoje
com , na temelju slobode i savèrsene
jednakosti osnovani prima, sveželje
naroda serbskog za svoje sobstve
ne priznaje, - čega radi će ih i
kod prestolja njih. veličanstva i na
svakom mestu podupirati i u život
uvesti truditi se.
Nadalje će se odrediti jedan od -
bor, koi će po priměru serbskog u
5. točki pomenutog zapisnika od
serbskog narodnog subura izaslanog
u odbora , ustav medjusobnih odnose
njah vojvodovine pram trojedne kra
ljevine izraditi i saburu ovom za o
dobrenje podněti.
ČLANAK VIII .
O imenonanju odbora za izpitivanje
věrodajnih pisamah od narodnih za
stupnikah, i izradjenje osnovah bu
dućeg pos: ojanja i odnošenja sproću
Ugarske i Austrie.
Za popisanje, izpitivanje, kao i
uredjenje věrodajnih pisamah od
parodnih zastupnikah , kao takodjer
za izradjenje odnošenjah sproću U.
garske i Austrie, imenovao je preu
zvišeni .. ban sledeću gospodu ,
najme :
Za predsednika g . Mirka Lentulaja.
Za ostale pako članove : gg . A
damović Nikolu , Arnolda Ivana,
Blažekovića Živka , Bogdanovića
Stěpana, Bunjevca Josipa, Bunjika

Josipa , Bužana Hermana , Čegela l
vana , Civića Simu, gr. Draškovića
Jayka, Ergotića Peru , Gaja Ljude
vita ,Georgievića Mojsiu ,Gjurgjevića
Todora , Halu Josipa , Horvata Pe
tra , Ilića Sebastiana , Joanovića Eu .
gena , Josipovića Stepana, Katkića
Stěpana , Kérležu Josipa , Klarića
Šimu, Klobučarića Dragutiva, Ke-
menda Martina, Košćeca Mihalja,
Kraljevića Miroslava, kružića Fra-
nju , Kukovića Janka, Kukuljevića
Ivana, Kuševića Svetozara, Lazića.
Gavru , Maljevca Petra , Matića Pe .
tra, Mažuranića Ivana, Maurovića
Antuna, Němčića Antuna, Novaka
Franju, Novića Jurja, Ožegovića
Metella , gr. Pejačevića Petra , Pe
trovića Pavu, Sabljara Matiu , Šan- .
dora Mirka, gr. Sermage- a Otona,
Slepčevića Vasiliu , Smičiklasa Ga
vrilu, Stojčevića Janka, Vranjicana
Ambroza, Vukmanića Matu , Vuko-
tinovića Ljudevita, Vukovića Matu ,
Vukovića Dimitru , Zidarića Ivana i
Zigrovića Franju.
ČLANAK IX .
O izvěsiju poklisarah na ugarskom
saboru.
GG. Herman Bužan, Metell Ože.. nja slavjanske svoje narodnosti po
gović i Josip Bunjik bivši poklisari
kraljevivah ovih na poslednjem ugar
skom saboru , podneli su saboru 0
vom svoje izvestje verhu delova
njah saborskih , ' - koje bi u saboru
javno pročitano , i kako bi sabor
preimenovanim poklisarom svoje za
dovoljstvo , hvalu i pohvalu za nji
hovo muževno i dostojno postu
panje i revno branjenje narodnosti,
pravah i slobode orih kraljevinah
proti uasilju i mavalam Madjarah ua
minulom Ugarskom saboru u zapis
nik radi věčn e uspo mene stavi ti od
lučio , - zajedno ' bi isto izvěstje
déržavnom odboru za izradjenje os .
nove odnošenjab sproću Ugarske i
Austrie člankom 8. izaslanom pre
dano, da ga u svom delovanju u
potrebi.
10
ČLANAK X.
uzajemnosti slavjanskoj, i izboru
poklisarah na slavja nski congress i
česk i sabo r.
Na bratinski poziv bratje Čebah,
koji sabor ovaj po svojimi poslanici
Dušanu Lamblu i Jaromiru Erbenu
pozdraviše , za pokazati uzajemu lju
bay, sabor ov odluči, poslati tako
djer od straue naroda hèrvatsko
slavonskoga poslanike na sabor če .
ski , koi bi se imao u Zlatnom Pra
gu obdéržavati, i kao takove opu
novlasti gg. Dragutina Kušlana,
Maksimiliana Pricu , Josipa Prausa
i Stanka Vraza , koji se za sada i
onako u Pragu na slavjanskom kon.
gressu kao poklisari nalaze.
Nadalje narod po , Hèrvatskoj i
Slavonii svu svoju sreću i nesreću
stavlja u nesreću i sreću drugih
slavjanskih plemenah pod austrijskim
žezlom živućih, želeć sa svimi jed
pu sudbinu déliti , i ne nože , da mir
nim sèrdcem gleda, kako mu tudji
nac gdě drugdė brata slavjanskoga
ugnjetava - i zato medju uvěle mo.
gućeg kakovog pomirenja s Madja
rima sabor ovaj staviti odlučio je ,
da se svi radi branjenja i promica
zatvoreni Slavjani odmah izpuste , i
oni, kojih se imena znadu , po imen
ce u čislu uvětah navedu , - radi
česa dat je shodni nalog odboru
člankom VIII, izaslanom , koi osno
vu odnošenja sproću Ugarskoj iz
raditi ima.
ČLANAK XI .
O osnovi odnošenja sproću Ugarske
i Austrie po odboru člankom VIII.
izaslanom podnešenoj.
Na pred log odbora člankom VIII .
ovog sabora izaslanog, sabor ovaj
želeći célokupnost austrijske mo
narhie uzdèržati, slobodu naroda
svog političnimi garanciami osigu
rati, razcepljene udove njegove u
jedoo skopčali, i u prijateljskom sa
 11

vezu sa ugarskim pucima i nadalje ovih ticali , izključivo se u naro

ostati, zaklučio je u jednoj pred nom ovih kraljevinah jeziku izdaju .
stavki nj. veličanstvu sledeće želje 5) Svi predmeti, koji se unutar
i zahtěvanja naroda trojedne kra- njih zemaljah ovih poslovah tiču ,
ljevine predložiti , i naime : neka spadaju u okrug ' sabora ovih
1 ) Budući da trojedne, kralje- kraljevinah , -- a glede onih posalah ,
vine kao déržave od uvěk i od U- koji se tiču skupnoga odoošenja kra
garske nezavisne sadašnju vladu ljevinah ovih prama ukupnoj mo
ugareku priznati niti mogu niti ho- narhii, neka se podveržeju kralje
će , zato sve odluke po ministeriu vine ove zaključkom središnjega
ugarskom s uvrědom pravah ovih sabora, kojemu će i srědišnji mini
kraljevinah i porugom banske časti sterij glede naredbah svojih pod od .
izdate, da se uuiste, - sadašnja govorom biti.
pako privrěmena trojedne kraljevi 6 ) Da se kraljevina Dalmatinska
ne vlada potvèrdi , — za buduće pa kao celoviti- dio sa trojednom kra
ko, da se pod predsědom bana za ljevinom sjedini , -- a ostale jugoslay
ove kraljevine pod imenom » dèrža- janske pokrajine monarhie austrij
vnoga věća « iz više věćnikah, taj- ske , kao što je covoustrojena sèrb
nikah i ostalih potrebitih osobah ska, zatim dolnja Štajerska, Korus
sastavljeno i saboru ovom odgo- ka , Istria i Gorica da se u bližnji
vorno vladanje ustroji, kojega věć. savez s ovima kraljevinama metnu .
nike imenovat bi imalo na predlog 7 ) Priateljski savez sa ugarskimi
su bana nj. veličanstvo , a ostale čla- puci u smislu pragmatičke sankcie
nove sám bi ban nameštao . i na temelju slobode , jednakosti i
2) Za financie, bojua i tèrgovač . bratinstva neka se i na dalje uz
Fka děla , da se ustroji jedan ukup- dèrži – ali kako da se to proizve
ni odgovorni ministerij za čitavu de , želi narod trojedne kraljevine
monarhiu . Kod istog pak ministe tek onda odrediti, kad mu se pra
rija da za zastupanje interesaho vedne želje od nj. kr. veličanstva
vih kraljevinah bude od nj. kr . ve izpune, i kada pravo odnošenje U
ličanstva naimenovan dèržavni, sa garske pram célokupnoj Austrii jas
boru kraljevinah ovih s potrebitim nie poznato bude .
brojem pomoćnih osobah jedan od 8) Sve politične déržavne čast
govorni věénik , koi bi sve naredbe nike, kojih naimenovanje jedino u
centralnog ministeria, koje bi se vlasti nj. kr.veličanstva stoji ne
kraljevinah ovih ticale, protubilje- ka ban sad samo privremeno nai
žio . menuje, i njih . veličanstvu potvèr
3 ) Deržavno veće ovih kraljevi djenja radi podnese.
nah, da vlada u duhu ustavne slo 9) Dok se nov sudbeni red neuve
bode svomkolikom krajinom ovih de, neka se prizivanje parnicah iz
zemaljah u svakom poslu , koi nije ovih kraljevinah na prizivne sude
strogo i čisto vojnički , u kom bii u Ugarskoj nedopusta.
sto samo od centralnog ministeria 10 ) Za promicanje izpunjenja že
zavisila, - zapovědničivo pak nad ljah trojedne kraljevine, izabran je
svom vojenom silom ovih kraljevi- jednoglasno g. baron Franjo Kul
nah po starodavnom pravu i običa mer, neka se kao zastupnik dèrža
ju nek bude svagda pověreno banu . vah ovih kod prestolja bj. kr. veli
4 ) Službeni jezik u svemkolikom čanstva primi .
javnom životu bez svake iznimke 11 ) Da narod trojedoe kraljevine
u trojednoj kraljevini da bude na požežku , věrovitičku i sremsku žu.
rodni tako, da i oni središnjega papiu , kao i graničarske regimente ,
vladanja dopisi, koji bi se zemaljah gradišku, brodsku i varadinsku, pod
( Zakonski članci sabora troj. kraljeo . )

imenom dolnje Slavonie, poznate, -
nemanje i kotare, rečki, bakarski i
primorski ili vinodolski smatra kao
celoviti dio trojedne kraljevine, i da
će ih kao svoje suprot svakom ma
kar kojega protivnika nasèrtanju
krepko čuvati i braniti .
Buduć da je nj. preuzvišenost g .
ban preduzeo njih veličanstvo osob
no posetiti , da u važnom i pogibel-
nom domovine ove položaju lěk po .
traži, umolio ga je sabor ovaj , da
-
gorenapomenute želje naroda sa pri
verženim sebi odborom nj . veličan-
.
stvu osobno podněti izvoli , -- što je
nj. preuzvišenost g . ban dragovoljno
učiniti i obećao i jasno izpuvědao,
da on želje naroda uvěk kao svoje
smatra i štuje , i da će ih kao do
sad i u buduće tako kao svoje nj.
veličanstvu preporučiti , i svagdě i
u svako doba sa svom silom svojom
podupirati .
Za pokazati pako dělom , da se
trojedne kraljevine ukupnoj dèržavi
ozbiljno prislanjaju, i da se izpu-
njenje željah naroda trojedne kralje-
vine u obziru užjeg saveza sa cěm
lokupnom austrijskom monarhiom
laglje postići može, izabrani su jed
nodušno u saboru gg. Ljudevit Vu
kotinović, Ivan Kukuljević; Mojsia
Georgiević i Josip Žuvić za pokli
sare na bližnji sabor ukupne austrij
ske monarhie, da tamo želje i inte
res ovih kraljevinah u smislu glav-
nih po saboru ovom izrečenib nače
lah - zastupaju .
Zajedno je sabor istim sada iza-
branim poklisarom opredělio svakom
6 for. sr . va dan izvan putnih troš-
kovah , o kojim će u svoje vreme
posebni račun podněti, i zato bi dère
žavnoj peneznici u tom poslu dát
shodni nalog.
ČLANAK XII.
O podnešenom delu verifikacialnom .
Usled dela od odbora člankom VIII .
za izpitivanje i popisanje věrodajnih
pisamab od strane zastupnikah na
12
rodnih izaslanog i po njemu učinje
vog predloga zaključio je sabor ovaj:
1 ) Da se zastupnici iz Siska , Da
ruvara i Pakraca, iz Cvetkovića ,
Draganića i Petrovine, kojim je po
njinom zahtevanju véće bansko to
pravo poslē izdanog banskog pozi
va podelilo, kao zakoniti smatraju.
2) Da zastupnici, koji još dosad
svojih věrodajnih pisamah predali
nisu , bilježniku saborskom predadu,
uslěd čega su Pavao Petrović rum
ski – Stepan Koos i Josip Krilčić
turopoljski zastupnici odmah svoja
věrodajna pisma predali .
3 ) Buduć da Belovar i Karlobag
više od 3000 stanovnikah broje, ista
města po dva , --- a Bakar sa kota
rom bakarskim više od 8000 stanov.
nikah brojeći u město pozvane tro
jice četiri, — vinodolski pak kotar
više od 5000 stanovnikah imajući , u
město dvojice tri poslanika po izre
čenom u 4. paragrafı izdane iz vě
ća banskog o pozivanju i zastupanju
sabora našeg baredbo měrilu poslati
pravo imaju - i tako se njimi u tom
broju došavši zastupnici kao zako
niti smatraju .
5 ) Budući da nijedno poglavarstvo
neima vlasti ukidati pravo izbora na
rodu , po izdanoj iz banskog věča o
zastupanju u saboru trojedne kralje
vine naredbi dano, tako se poslana
od strane doljnje Osečke varoši 0
ba poslanika kao zakonita priznaju .
Odluka pak osečkog poglavarsva ,
kojom se pošiljanje narodnih za
stupnikah obustavlja kao nezakonita
unistava se i naredjuje, da gor
nja varoš u zajedini sa gradom o
stala dva zastupnika pošalju. -- Ko
je naredbe izvèršenje g. banskom
komisaru gr. Albertu Nugentu uz
saobćenje ove odluke i protestacie
oséčkih dolnjo - varoških gradjanah
palaže s tim , da izvěstivši narod o
ovoj saborskoj odluci izbor zastup
nikah odredi i preduzme.
6 ) Slavni grad Rěka sa kotarom ,
kaptol rečki i vojnička obština Pe
trovaradin , koje ovdě zastupljene
 13
nisu, da se odmah pozovu , da po
izdanoj naredbi banskog věća opre-
déljen in broj zástupnikah pošalju
i uzrok dadu , zašto to već dosad
učinili nisu.
ČLANAK XIII .
o zadèržanju vojske kod kuće.
Budući da od reda i mira u do
momovini u sadašnjim okolnostima
zavisi uzdèržanje celokupnosti mo
narhie austrijske, a 'mir i poredak
kraj nepriateljskog duha madjar-
skog ministeria pram trojednoj kra
Sjevini nadalje uzdèržali se nebi
mogao , kad bi se i ova još doma
o alazeća vojska graničarska iz zem
lje krenula, - zaklučio je sabor 0
vaj nj . c . kr. veličanstvo u jednoj
posebnoj predstavki umoliti, da se
više vojske iz domovine naše , koja
je po sorazměrju i onako već za tali-
anski rat više nego ikoja druga der-
žava , akoprem mnogo veća , vojnič .
tva dala ,kretalo nebi, nego da se i ona
parodna domaća vojska nadvojvode
Leopolda , koja se sada u Ugarskoj
kao posadka nalazi, u domovinu što
prie povrati.
ČLANAK XIV.
O predupredjenju lažljivih glasovah,
kao da rimokatoličanskoj cerkvi ka
kta opasnost preti.
Pošto se po ustmenom , dostavěr
uom izvěstju mnogih narodnih za
stupnikah i samih rimokatoličanskih
sveštenikah doznalo , da muogi zlo
radi i opaki ljudi po narodu glasove
raznose, da je sveta rimokatoličan-
ska věra i cerkva u opasnosti , i da
se osobito od istočne cerkve bojati,
da joj kakva vrěda neučini, sto se
takodjer mnogi sveštenici ſu cerk
vama javno potvèrdjivati usudjuju,
- sabor ovaj znajući, da je věra
već i po samoj prirodi svetinje svoje
taka osětljivost, da ni najmanjeg
dusmanskog dodira tèrpěti nemože,
i da bi se tako narod rimokatolic
čanske věre, koi se po istinitoj svo
joj sa unatàrnje uverenje, kao na
najtvèrdjem temelju osnovanoj lju
bavi svojoj cerkvi priveržen , lahko
uznemirili, i sa rodjenom bratjom
svojom iztočne cerkve zavaditi , ter
tako na žalost i propast obću naro“
da trojedne kraljevine medjusobnu
ljubav i slogu porušiti mogao , ako
bi lažljivim tim prorocima za ru
kom pošlo svět za sobom povući ;
- s toga narodni sabor ovaj za pred
upredjenje tog zla odlučio je svim
domaćim biskupima rimokatoličke
věre naložiti , da okružna pisma svu
da po svim parokiama odmah s tim
nalogom razšalju, da duhovnici pod
najstrožiim odgovorom svuda i od
mah narod o netemeljitosti tih laž
nih glasovah , kojim nepriatelj do
morodne sloge i jakosti neslogu i
razdor medju narod siju , i črez to
propast naroda pripravljaju, izvěste ,
i ujedno narod poduče, da svetoj
rimokatoličanskoj věri nikakva opa
sposti neprěti, niti prětiti može, jer
je ona na tvèrdom temelju , temelju i.
stine Isukerstove i ljubavi čovečan
ske osnovana , i da u tom duhu vě.
re katoličanske , u duhu ljubavi sa
bratjom iztočne cerkve u slozi i
sporazumljenju o utvèrdjenju slobo .
de i uveličenju slave domovine ra
de i děluju .
ČLANAK XV.
Odèržavnim odborima.
Radi unapredjenja i uskorenja dě
lah saborskih izašilju se od strane
sabora sledeći dèržavni odbori za
izradjenje naznačenih in predlogaḥ
i naime :
Odbor 1. Za izradjenje osnove
buduće vlade trojedne kraljevine ,
za uredjenje sabora i zastupanja
onaj isti odbor, koi je člankom VIII.
sabora ovog naimenovan , i na dalje
izašilja se.
Odbor 2. izradit će najpotrebitie
popravke zakonika gradjanskoga,
měnbenoga i zaglavnoga, naznačit
 14
će pajpotrebitie popravke postupanja
sudbenoga i uredjena sudovah,
pod predsědom g. Janka Kukovića, i
sastoji iz sledećih članovah :
GG. Klobučarić Dragutin, Bara
bas Marko , Čepulić Avelin , Egers-
dorfer Joso , Gvozdanović Janko,
Jakovčić Pavo , Janda Josip , Kovač
Pavo , Krestić Marko , Martinić Ivan ,
Matić Petar , Mikulić Josip, Obra
dović Iyau , Sarajkić Jure, Stručić
Gjuro, Segerc Martin, Verbančić Sla
voljub, Zerjavić Ferdo .
Odbor 3. predložit će mnenje svo
je o finauciah, o šlibri , vadalje 0
ièrgovini, željeznicah i obertnosti.
Članovi istog odbora jesu : pred- '
sednik gosp . Vranjicanj Ambroz,gg.
Cerni Andria, Ganzer Franjo, Ilić
Stěpan, Kilvani Franjo, Ključec Iv.,
Kovačević , Lazarević, Medanić Ju
raj, Obradović Trifun, Peržić Janko,
Petrović Ivan , Piškorac Makso, Ru-
bido Antun , Sriga Lovro, Stanisa-
vljević Danilo, Žuvić Joso .
Odbor 4, imat će predložiti pred-
met o ukinutju dacah urbarialskih i
poljodělstvu pod predsedom g . Her
mana Bužana .
:
Clanovni su sledeći : GG. Andrasi
Miroslav , Babić Tito , Boruemisa Ju .
raj, Bunjevac , Josip, Bunjik Josip ,
Car Stěpan , Cačković Josip, Cucu-
lić Tomislav, Furlić Tomo , Gjurgje .
vić Todor, Halper Nikola , Jelačić
Kazimir, Karolji Ljudevit, grof Kor-
beron , Lendvaj Juraj , Lentulaj Ben
ko, Mandić Tomo , Marinković Jo
van, Novak Franjo , Nović Jovo ,
Pisačić Juraj, Pisačić Franjo, Pre
šern Sišman, Raškaj Josip, Spun
Miroslav, Sukić Adam , Vidaković
Adam , gr. Vojkfi Šišmau , Vulako-
vić Slavoljub, Zidarić Ivan .
Odbor 5. Pod predsědom .. Ože .
govića Mirka za izradjenje najpo-
trebitih popravakah u školah nau
cih i věrozakonih, sastoji pako iz
sledećih članovah :
1
GG , Brocis Aleksa , Broz Mavro ,
Francul Franjo, Goleš Janko , Gre-
gorić Eduard, Jezdimirović Dimitria,
Matešac Pavao , Matiašević Franjo,
Mažuranić Antun, Milutinović Uroš,
Mračić Slavoljub , Pavlešić Ivan,
Petrović Luka , Sarkotić Stepan ,
Slavnić Marko , Starčević Simon,
Stojačković Skender, Stojanović
Simon, Topalović Mato.
Odbor 6. Za izradjenje osnove
za obranu domovine, a osobito za
kona narodne straže , predsědnik
g. Mudrovčić , ostali članovi :
GG . Arapički Petar , Bah Gjuro,
Bilčević Franjo , Fridrih Antun. Ga
lac Dragutin , Hac Pavao , Mazić
Maksim , Mračić Slavojub, Pavlec
Josip, Petrović Mato, Radojčić So
fronio, Somogji Viktor, Zdenčaj San
dor.
Odbor 7. Za uredjenje županiah .
Predsednik g. Bunjik Josip: Članovi:
GG . gr. Vojkfi Šišman , Cegel Jan
ko, Rubido Antun , Žerjavić Ferdi
pand , Očić Petar, Gjurgjević Todor,
Egersdorfer Josip, Nemčić Antun,
Maljevac Petar, Šandor Mirko , Bla
žeković Živko, Petrović Pavao ,
Horvat Petar, Car Stěpan .
Odbor 8. Za uredjenje krajine.
Predsednik g . S. Ilić arhimandrit.
Clanovi :
GG . Baltić Mojsia, Gaj Ljudevit,
Lovrić Franjo , Opačić Filip, Peja
ković Stepan, Pukšec Josip , Ternski
Ivan, Todorović , Utiešenović Ognjo
slavi i svi ostali zastupnici krajine,
koji nisu u drugih odborih .
ČLANAK XVI.
O izvanrednoj saborskoj sědnici.
Dok se je preuzvišeni g. ban u
Inspruku sa pridruženim odborom
bavio , da lék razcviljenoj i boluju
ćoj domovini kod prestolja najmilo
stivieg vladara potraži, pojavili su
se takovi važni i za domovinu po
gibelni dogadjaji, koje zastupnici
naroda do povratką njih . preuzviše
nosti gosp. bana bez očevidne po
gibeli domovine odgoditi nisn mo
gb , niti smeli , sakupili su
pod predsedničtvom presvětloga g .
Mirka Lentulaja, komu je preuzv. g .
 15

ban prie odlazka svoga upravljanje Usled izdajskih, i svako čuvstvo

domovine pověrio, dana 21. lipnja t . čověčansko ovrědjajućih dogadjajah
g . a kazališnoj dvorani, i učinili su ovih, zaključeno bi u istoj izvan
kako dotični posebno izradjeni zapis-
nik kaže , sledeće zaključke i nared
be, i naime :
a ) Uslěd službenog pisma sèrb
sko- narodnog odbora od 517. lipnja se světlom i čestitom od nepriate
( juna ) t . g . br. 327 iz Karlovacahljah podlo i posve netemeljito opad
na ovdašnji upravlajući nutom banu ne samo odmah sve
odbor poslanog , kojim bratja Sèrblji
želoći sve vażnie dogadjaje s naro
dom trojedne kraljevine saobćavati,
o napadu zapovědajućeg generala
Hrabovskoga o svojoj pobědi , kao i
učinjenom u tom poslu koraku kod
nj. veličanstva izvěstjuju, ujedno
moleći, da bi se i trojedna kralje-
vina potrudila kod nj. veličanstva, i
shodnim mestima njinim ranam léka
poiskati , - bi zaklučeno , - odboru
sèrbskom sve naroda ovog korake
radi medjusobnog sporazumljenja
saobčavati, žalost 0 postupanju
Hrabovskog, a radost o pobědi nad
njime izjaviti, i zajedno ih izvěstiti,
da se je već sabor ovaj na pèr-
vi glas, kojeg je privatnim pu
lem o žalostnom dogadjaju karlo-
vačkom dobio , na njih . veličanstvo
muževno i odvažno obratio .
b ) Drugi predmet pretresivanja u
izvanrednoj sednici bi službeno pi-
smo istog serbskog odbora kario
vačkog od 18. lipnja (juna) t. g.
br. 333 na upravljajući ovdašnji od
bor dèržavni poslan, u kojem isti
odbor saobćuje jedan manifest s
podpisom nj . c . kr . veličanstva na
graničare u Insbruku 10. lipnja t.g.
izdan , u kojem rasloženo stoji, da
je preuzvišeni g. ban svih svojih
dostojanstvah lišen , i zapovědničto
nad granicom generalu Hrabovskomu
predano, - o istom manifestu osvě-
dočio se je narod trojedne kralje-
vine iz bečkih novinah i iz stafete
obustavljene, koju je bivši turopolj
ski župan Antiin Jozipović na nég
dašnjeg zagrebačke županie sudca
Franju Pogledića s manifesti tako
vimi, da ih razglasi , poslao,
rednoj sednici , da se na nj. ve .
ličanstvo odmah po jednom skoro
teči jedan ultimat pošalje, u kom da
se odvažno i muževno zahteva, da
njegove časti i vlasti povrate , ne
go da mu se i zapovědničtvo nad
celom vojskom Slavonie i Hèrvat
ske poděli, i da nj. veličanstvo na
predložena mu od strane sabora
zahtěvanja pojedince udje, i odmah
ih ispuni, dalje bi opredeljeno ,
da se na primer serbskih poslani
kah u Zagreb poslanih radi medju
sobnog sporazumljenja, i od strane
naroda bervatsko - slavonskog jedna
osoba kod odbora serbskog nai
menuje.
Budući da domovina na taj ne
sretni slučaj, kad bi se glas o
smetnutju světlog bana potvèrdio,
bez upravljajuće glave bi ostala,
naimenovan je u istoj izvanrednoj
sědnici jedan vladajući odbor, kome
se podpupa vlast i diktatura daje ,
da svima dělima kao verhovoa ze
sva
maljska vlada upravlja , i za
svoja dēla saboru odgovorna bude .
Svi ovi zaključki izvanredne sěd .
nice bjahu na novo preduzeti pod
predsedničtvom preuzvišenoga g.
der
bana u urednoj 26. lipnja t . g .
žanoj sědnici , koje zaključke
zastupnici naroda i nadalje odobrili ,
za svoje priznali , podvérdili i ujed .
no izjavili jesu , da ako bi se baš
nesretno razglašeno smetputje svět
loga bana i obistinilo bilo , narod
hérvatsko - slavonski volio bi prie
izčeznuti, nego ljubimca svoga, s
kojim život naroda najužje je skop
čan , u bedi ostaviti .
ČLANAK XVII.
O manifestu na sve austriansko
slavenske grane.
Da bi se oni, koji su po opada
 16
nju nepriateljah trojedne kraljevine,
děla narodabèrvatsko- slavonskog
osudjivali ,' i Bog zna kako opasna
za austrijsku monarkiu teženja u
činma naroda bérvatsko - slavonskog
viděli , koliko o netemeljitosti i pod
losti tih opadanjah, toliko o pravom
stanju i pravdi stvari paroda trojed
ne kraljevine uputili i uvěrili, a pa-
kostni dušmani posramivši se od
hudih svojih světlostju istine obo
renih lažih, prestali narod bervata
sko- slavonski u silu boga prod svě
tom - gèrditi, odredio je sabor ovaj
izdati jedan manifest, kojim će se
objaviti svetu , da trojedne kraljevi-
de ništa drugo netraže , nego što
im po prirodnom i historičnom pra-
vu pripada t. J. narodnu slobodu i
célokupnost monarkie austrijske .
ČLANAK XVIII.
O privrěmenom naměstniku banskom
i privremenoj upravljajućoj vlasti.
Za vrěme odsutnosti nj . preuzvi- stina učini .
senosti gosp . bana naimenovan je
g. Mirko Lentulaj, varaždinske žu
panie verhovni zupart , za naměst-
nika banske vlasti, koji u zajedini vodinu razprostre.
sa velikim člankom VIII . izaslanim
odborom podpanu moć i vlast ina,
sva děla kraljevinah ovih upravljati,
i onaka pitanja u nuždnom slučaju
rešiti, kojih bi rěšenje inače jedi
no od sabora ili g. bana zavisilo.
CLANAK XIX.
posredovanju nj. c. kr , visosli nad
vojvode Ivana.
Na izvestje preuzvišenoga g. ba
na o uspěhu odbora, od strane sa-,
bora ovog nj. veličanstvu za pred
Joženje i potvèrdjenje saborskih za
ključakah i željah u trojednoj kra-
ljevini i vojvodini Sèrbskoj živućeg
naroda izaslanog, kako je nj. veli-
čanstvo primivši svečano odbor
na veliku i neočekivanu žalost do
movine ove izjavilo, da isti odbor
kao zakonit priznati nemuže, pošto
je od sabora izaslan, koi je nj. ve
ličanstvo kao nezakonit razpustit
odredilo, i da je isto za posrednika
izmedju trojedne kraljevine i Ugar
ske nadvojvodu Ivana naimenovalo
odlučio je sabor ovaj njegovoj c.
kr. visosti nadvojvodi Ivanu sledu
juća uslovja staviti, bez kojih uslov
jah izpunjenja narod trojedne kra
ljevine od njegovog visokog posre
dovanja upotrebljenja učiniti, i u
ugovaranje s Ugarskom ili s osta
lim austrijskim zemljama nikako se
upuštati nemože , —'i naime :
1. Da se oni zů ceo narod hér
vatsko - slavonski i obéeljubljenog i
štovanog bana puni vezaslužene i
vajgore uvrede manifesti od 10. i
16. lipnja ( juna ) t. g. kao i svi od
strane ngarskog ministeria proti ba
nu izdani rescripti bezuslovno, i
onim istim putem opozovu , kojim
su u život stupili, i tako světlomu
hani, kao verhovnom poglavici slo
zadovolj
bodnog naroda svečano
2. Da se posrědovanje nj. c . kr.
visosti i na Serbsku sa trojednom
kraljevinom u savez stupivšu voj
3. Da se zakonitost ovog sabora,
koja se i u istom kraljevskom re
scriptu. od 23. rujna god . 1845 .
osniva - nadalje nenapada.
4. Da se na želje od sabora
ovog 8. 9. i 10. lipnja 1848 tako i
od sèrbskog narodnog sabora od
119. i 15. svibnja t . g. , koga se
zakonitost takodjer priznati ima, na
nj. veličanstvo upravljene, kraljev
ska odluka izda, i tako put ugo
voru i pomirenju otvori .
5. Da se naredba učini, da do
resultata ovog posredovanja nijed
na strana drugu napadati nesmie ,
i da se odmah sva madjarska voj
ska iz ovih kraljevinah ukloni, a u
Ugarskoj nalazeća se narodna re
gimenta nadvojvode Leopolda
domovinu povrati .
6. Da se vojojčtvo u trojednoj
kraljevini nalazeće se, u koliko je
 17
dosad pod vlast ugarskog ministe
ria stavljeno bilo , od iste vlasti
-
oslobodi, i pod sveobći austrijski
ministerij ratni stavi, i od istog
uzdèržava.
Izradjenje dotične representacie ,
kao i daljih uvětah , pod kojimi po
mirenje s Madjarima preduzeti bi
se moglo , pověrio je sabor velikom
odboru člankom VIII . iz sabora
ovog pod predsědom gosp . Mirka
Lentulaja izaslanom .
Medjutime prispie na preuzviše-
nog g. bana od prejasnog nadvoj-.
vode Ivana ručno pismo, u kojem
prejasni nadvojvoda uz priloženo
ručno pismo nj. veličanstva, g . ba
nu službeno javlja, da je za po-
sredstvenika izmedju trojedne kra
i
ljevine i Ugarske naimenovan, po
zivajući světloga bana , da dodje u
Beč i sve shodne naredbe učini, da
se posao pomirenja što prie i si
gurnie preduzeti može, - previšji
dopisi ovi na veliku utěhu služe
trojednoj kraljevini, jerbo kao po-
slē pogèrdoog onog proti svetlom
banu od 10 lipnja i. g. izdatog ma
nifesta izaslani, za dokaz služe, da
isti manifest voljom nj. veličanstva
proizišao nije, i kao pletka nepria
teljah kraljevinah ovih smatrati se
mora , - i zato sabor ovaj prie to
ga na posrědovanje privolivši s tim
pripravoieg se je izkazao na po-
mirenje - kod uvětah ipak gore
navedenih dočim posrednim tako-
vim lekom zadovoljiti se nemože ,
i na dalje ostaje, i izvan onih jošte
sledeće učini zaključke, koji se ta
kodjer u odredjenoj na prejasnog
padvojvodu representacii navesti
imadu, i naime :
a ) Da se tečaj obavljanja jav-
nih poslovah unutar granicah ovih
kraljevinah obustavio nebi, ne
ka se potrebiti savez medju pre
stoljem i světlim banom , kao neo
graničenom punovlastju od naroda
providjenom verhovnom zemeljah
ovih poglavicom , uzderži.
b ) Da se potraži previšje opu-
novlastjenje světloga bana za po
dignutje hèrvatsko - slavonskog der
žavnog veća , koje jut dosad pri
vrěmeno deržavne poslove upravlja.
Da se pozovu na dogovara
nje i zastupüici Dalmacie , koja je
céloviti dio trojedne kraljevine.
č . Da se narod madjarski putem
sabora svojeg za posrědovanje iz
javi , koje bi se od strane Madjarah
pod čeoničtvom uj . c . kr. visosti pala
tina , kao od strane trojedne kralje
vine pod čeoničivom světloga bana
na neutralnom městu preduzeti
imalo.
c ) Da madjarska stranka odu
stane od svakoga progonjenja Slav.
janah u Ugarskoj, osobito pako da
se odmah izpuste izpod zatvora
svi oni , koji su sbóg slavjanstva
pozatvoreni .
Odbor, kome je izradjenje repre
sentacie u poslu pomirenja s Ma
djarima pověreno bilo , podneo je
representaciu, koju je sabor odo
brio , i nj. c . kr. visosti nadvojvodi
Ivanu podněti odlučio.
CLANAK XX .
O pogodbami s Ugarskom .
Buduć da su kraljevine ove pri
mile posredničivo nj. c . kr. visosti
nadvojvode Ivana izmed njih i kra
ljevine Ugarske , imajućega po na
logu kraljevskom medjusobno spo
razumljenje uvesti.
Smatrajući na veliku važnost to
ga predmeta, o kom možda visi
sva bližnja budućnost ove domovi
ne , i koi se toga radi , kako ga je
odbor člankom VIII. za izradjenje
uvětah izaslan , saboru podneo , u
podpunoj i javnoj sědnici saborskoj
po tanko podnipošto nemože pre
tresivati .
I smišljajući na to , da ako se
ono podpunoma izpuni, što su ove
kraljevine u representacii svojoj,
podnešenoj nj. c. kr. visosti nad
vojvodi Ivanu, u tom posredovanja
poslu već prie zahtevale , potrebit
 18
je svakako i na dalje jedan odbor,
koi če pod predvoditeljstvom svět-
loga bana, a u družtvu sa zastup
nici naroda sèrbskoga, zahtěvanja
ovih kraljevinah i vojvodine Serb-
ske srědstvom hvaljenoga nadvoj-
vode Ivana ugarskom narodu pri-
obéiti .
Sabor trojedne kraljevine za
ključio je :
S 1. Světli ban, kao glava ovih
kraljevinab, u koga one sve svoje
neograničeno pouzdanje položiše,
imenovat će i sebi pridružiti jedan
odbor, koji će pod njegovim pred-
sědništvom izraditi zahtevanja ovih
kraljevinah, u pogledu budućeg po
ložaja njihova prama Ugarskoj i
Austrii.
S 2. U poslu tom dèržat se ima
rečeni odbor sledećih načelah :
a ) Nek se na svaki način po
vrati i uzdèrži ukupne monarhie
austrijske jedinstvo, i nek se uve
du institucie političke , kao poru
čanstvo tomu.
Sadašnji dakle dualizam vladah
ima se koncentrirati u jednom je-
dinom vladanju , i kongressu cen
tralnom , kao simbolu i nosiocu je
dinstva .
6 ) Nek se ište sloboda i jedna-
kost svih pod krunom ugarskom
živućih narodah i jezikah, a osobi-
to jezika i narodnosti trojedne kra
ljevine , i nek se ištu institucie po
litičke kao poručanstvo tomu,
pod instituciami timi u pogledu kra-
ljevinah ovih i vojvodine Sèrbske
razuměva sabor iznad svega vlasti,
tu administraciu i zakonotvorstvo
za trojedou kraljevinu.
$ 3. Ako se ono izpuni , što su
kraljevine ove već prie od hvalje-
noga nadvojvode Ivana zaiskale,
upustit će se gori odredjepi odbor ,
pod predvoditeljstvom g . bana, po-
sredovanjem opunovjaštjenoga pre
jasnoga posrednika s punovlastnici
naroda ugarskoga u dogovore tako ,
da prie nego ikoju točku zahtěva-
njah svojih narodu ugarskom pred-
,
loži , od zastupnikah naroda ugar
skoga zaište nek prizna:
a ) Da se odbor taj upušta u do
govore ne samo kao hérvatski na
rod, nego kao kraljevina hervatsko .
slavonsko - dalmatinska i sjediojena
s njom vojvodina Serbska.
Da se upušta u dogovor kao
narod slobodan i od ugarske kra
ljevine nezavisan .
U smislu ovih načelah izradit će
gori rečeni odbor pod predsědnič
tvom g . bana uvěte odnošenja tro
jedno kraljevine prema l'garskoj i
Austrii , i predložit će je posredo
vanjem prejasnoga nadvojvode Iva
na poklisarom naroda ugarskoga ,
- u kojem svemkolikom poslu dajo
se g. banu , i po njemu odboru pu
novlastje podpuno , da u ime kralje
vioah ovih s narodom ugarskim, i
ako potrebno bude , & vladanjem
austrijskim dogovarati se, i gore
rečeni posao k podpunoj sversi pri
vesti može.
ČLANAK XXI .
O poděljenoj presvětlom banu izvan
rednoj neograničenoj vlasti.
Narod hervatsko- slavonski sa
žalostju uvidivši, da je vlast nj . c .
kr. veličanstva milostivog kralja
kroz nesretne i sebi nepriateljne
okolnosti tako ograničena, da milo
stivi vladar po svom sproću sviuh
svojih narodah jednakom ljubavi
plamtećem serdcu i unutarnjem na
gonu na obću i jednaku njenu sre
ču delati nemože, i preteća ' narodu
trojedne krejjevine opasnost i pri
rodoi nagon sobstvenog uzdèržanja
zahteva , da se za predupredjenje
nereda í bune u domovini i zlih po
slědicah , koje bi za célo austrijsko
carstvo proizteći mogle, da se ver
hovoa zemaljska vlast koncentrira ,
imajući ujedno neograničeno po
uzdanje u sèrdce i dušu, volju i
namēru , krepost i veštinu svog
světlog baua, odlučio je njemu sre
ću svoju pověriti, i privremeno iz
 19

vanrednu neograničenu vlast i puno $ 2. Pitanje pako territorialno ,

moć predati, kojoj se sve vojne i kao i druge tegobe istog grada
gradjanske oblasti u čitavoj domo- proti vlasti bojnoj, do dojdućeg sa
vini bezuslovno pokoriti imadu . bora odgoditi u nepovoljnih sadaš
njih okolnostih za shodno našao
ČLANAK XXII.
je sabor.
Odèržavnom zajmu.
ČLANAK XXIV.
U izvanrednih domovine okolno
stih opunovlastio je narod hervat O preduzimanju sviuh dělah u xa
jedini sa vojvodinom Serbskom .
sko- slavonski preuzvišenog g. bana,
da za olakšati parodu pošenje nov . Na saobćeni od grofa Alberta
čanog tereta, koi bi se od vremena do
vrěmena polag okolnostih ponoviti i- Nugenta list 3/15 lipnja (juna) t. g.
iz Karlovacah od serbskog naroda
mao, jedan miliun forintih u srebru s
kojegoder strane moguće bude, pod nog odbora na sabor ovaj uprav
garanciom dèržavnom uzajmi, 'koju jen, u kom serbski narodni odbor
garanciu sabor ovaju ime naroda, napominjuć savez izmedj trojedne
kraljevine i vojvodine Sèrbske, koi
kojega zastupa, na se uzima, i
sebe obvežuje , da će dug taj za 10 je već s obe strane primljen , i jav.
godinah iz dohodakah svojih der- ljajuć, da je serbski narod već na
padnut, zahteva, da se grof Albert
žavnih izplatiti.
Nugent dole izašalje, da stanje na
ČLANAK XXIII. roda serbskog izloži, i o načinu , što
sada činiti i kako se braniti valja,
O gradu Senju .
posavetuje se , – kao i na ustme
Zastupnici grada Senja poziva no izvěstje i predlog istog grofa
juć se na stare kraljevske povelje odlučio je sabor trojedne kraljevine
zakonom 77. 1681 potvèrdjene, kao na temelju primljenog s obe strane
i mnoge druge zakone , po kojih se saveza i iskrene bratske ljubavi po
isti grad u sva svoja starodavna stupajući , vojvodini Serbskoj u
prava i sloboštine kao slobodan i svako doba za postignutje njenih
kr. grad uměstja - mole , da se željah i fizično i moralno u pomoć
istom gradu nezgodom kasnieg vrė. priteći, i sve korake , koji bi se u
mena iz istih pravah izpadnuvšem , smotrenju postojanja i utvèrdjenje
stara i zakonita prava odmah po- trojedne kraljevine i vojvodine Serb
děle. ske i odnošenja ovih medju sobom
Na temelju dakle poveljah kra- sajuženih zemaljah sproću Austrie
ljevskih i dèržavnih zakonah osno i Ugarske preduzeti imali , jedino u
vanu istog grada molbu uvažavaju- zajedini i sporazumljenju s bratjom
ci i sabor ovaj, uvažavajuć i to , da sèrbskom preduzimati .
je zakonitost molbe ove jur vise
putah priznao, i dèržavnom saboru ČLANAK XXV.
za izvèršenje po poslanicima svoji O obaljenoj ceni soli.
mi podneo, - odredio je :
S 1. Da se grad Senj u smislu Odbor poslove financialne uprav
čl. 128. 1715, 56. 1741 , 60. 1790 i ljajući predložio je, da se cěna soli
11. 1802 u starodavna svoja prava u domovini na nižje stavi, - razlozi
uměsti, i medju druge slobodne i kr. po istom odboru pavedeni, i naime
gradove uversti, i jedino u vojnom da od onog vremena, što je pre
odaošenju od vlasti bojne, koja u světli kralj, vlastoručnom odlukom
civilnom pogledu odmah prestaje , — od 23. travnja t. g. izdanom , cěnu
zavisna bude. soli u Dalmacii obaliti blagoizvolio,
( Zakonski članci sabora troj. kraljeo . ) 3
 20
čitava skoro gornja vojoa krajina
pa štetu domaćih solarah sol iz Dal
macie pribavlja , i da bi se u sadaš.
njem uzbunjenom vremenu narod ,
videći manju cěnu soli u susědnoj
Dalmacii, kao déržavi jednog i istog
vladara , uznemiriti mogao, lako su
temeljiti, da sabor uvažavajuć za
jedno pravednost molbah dèržavlja-
nah sa sviuh stranah sebi podnetih ,
uvažavajući nadalje, da kroz uvoz
inostrane soli , novci u druge po
krajine izlaze , s droge pako strane,
da će se usled polakšanja cěne
soli veći quantum soli u obće pro
davati , i tako onaj deficit naknadjen
biti , kog bi manja cēna soli pouzro .
čiti mogla , za shodno je iznašao ,
da se :
$ 1. Cěna soli u Primorju hér-
vatskom polag razmerja polakšane
céne soli u Dalmacii odmah privre-
meno obali .
S 2. Uslēd odluke ove, koja će
se po dotičnih oblastih odmah pro
glasiti, obaljena je cena bele soli
za 1 f. 23 kr., a cerna za 1 f. 43 kr .
U srebru .
S 3. Polag takovog razměrja bit
će cent bele soli : u Bakru 3 f.
16 kr., u Senju 3 f. 7 kr. Cérne
pako soli cent : u Bakru 2 f. 12 kr.,
u Senju i Karlobagu 2 f. 7 kr . u sr .
S 4. Da se pako svakom nedo
statku doskoči , koi iz uzkratjenog
iz Ugarske uvoza kamenite soli
proiziti bi mogao ; odredjeno je, da
soli morske prodaja nesamo u Pri
morju hèrvatskom , več i u čitavoj
Hèrvatskoj i Slavonii u buduće slo
bodna bude.
S 5. Isto tako odobrava se ра .
redba odbora financialnoga u tom
učinjena, da se u buduće po do
maćih solarah sol sicilianska priba
viti i u cēloj domovini slobodno pro.
davati može .
CLANAK XXVI..
O ustavu krajiskom i polasticah
Krajine.
Ustav krajiški.
Uvod .
Sabor trojedne kraljevine pretre
savši buduća odnošenja vojničke
krajine naprama ostaloj domovini
uvidio je, da za sada i do mirnieh
vremenah nije doba za radikalne
reforme krajiške i udlučio je , da
vojnička krajina stupivši kao i osta
le pokraine svega carstva austri
anskoga va ustavni temelj sa tro
jednom kraljevinom Hèrvatskom ,
Slavoniom i Dalmaciom za sada
samo po načelu polasticah uredi
se, i da se zato iz njezine dosa
dašnje sisteme samo sve ono iz
ostavi , što se s ustavnimi načeli i
potreboćom polasticah neslaže .
Ovaj zakon dakle po izrečenom
načelu polasticah izradjen ima se
kao prelazi na ustavni temelj do
obćeg uredjenja cěle domovine u
mirnje vreme smatrati , po njemu
Krajina upravljati i tako u svom
posebnom svojstvu samo u orga
nični savez sa provincialom pod
verhovnim praviteljstvom ovih kra
ljevinah stupiti .
1.
Obče naredbe.
S 1.
Vojnička krajina ostaje narazdru
živi dio trojedne kraljevine hervat
ske, slavonske i dalmatinske .
2.
Ustav istih kraljeviuah proteže
se i na svu vojničku krajinu , u
koliko ga neograničava sledeći iz
posebnog svojstva krajinskog za
voda iztečeni zakon .
$ 3.
Jezik narodni uvodi se u sve jay
ne, izvanjske i unutarnje poslove
i učione.
 21
S 4.
Za vreme dok se u trojednoj
kraljevini zakonici nesatvore , ima
du se u Krajini sledeći zakopi
upotrěbljivati :
a ) Allgemeines bürgerliches Ge
setzbuch des österreichischen Kai
serstaates vom Jahre 1811 1. Jupi.
6 ) Das Gesetzbuch über Ver
brechen und schwere Policei- Ue
bertretungen in den Erbländern .
c) Die allgemeine österreichische
Gerichtsordnung und sumarisches
Verfahren .
S 5.
Zakoni , koji se krajine vojničke
tiču , mogu se samo pa sveobćem
saboru Trojedne kraljevine satvoriti.
Sve dosadašnje instruktivneured:
be krajiške, u koliko se sa ustav
nimi načeli , i ovim zakonom 'ne
slažu , ukidaju se .
11 .
Posebna prava i dužnosti krajiških
žiteljah.
a ) O pravu na negibivi imetak .
S 6.
Sav imetak krajiških žiteljah jest
njihova pravà svojina, i po tomu
prestaje dosadašnje pravo verhov
nog vlasteostva .
S 7.
Tko se god ovim zakonom pod
vergne ili tko je njima već od prie
podložen , imade pravo negibivi
imetak steći.
$ 8.
Inostrancem , koji u krajini pravo
tèrgovati i fabrike zavoditi steku,
dopušteno je sgradišta ( města ) za
magazine i fabrike tu nabaviti.
U primorju krajiškom mogu i gra-
djani obližnjih městah vinograde
posedovati.
$ 9.
Za obće potrebe dužan je svaki
vlastnik zemljišta u krajini za - pri
mērpu naknadu ustupiti .
10 .
Za ukloniti osiromašenje uredjuje
se , da svaka kuća do tri rali zem
lje kao podkućnicu upisati ima , koja
se bez zamene omaljiti, ni bez
kuće prodati nesmě.
$ 11 .
Ova podkućnica more . se samo
sudbenim putem najprie založiti,
onda tekar u najam dati , i ako se
dug inače pamiriti nemože s kućom
prodati..
S 12 .
Občinski pašnici vlastiti su ime
tak občinah . Mogu se s prívolje
njem cele občine na korist občin
ske blagajnice prodati , u najam dati,
ili potrěbniem pokloniti, kako tako
djer i drugim obćinama za napa
sanje blaga ustupiti.
S 13.
Šume krajiške: su déržavno dobro
vojničke krajine s tim uvětom, da
nikakova špekulacia bez dozvolje
nja občinah ( kao supošědovateljah )
dopustiti se nemože . Iz ovih kra
jišnici po starom običaju imadu
pravo, za kućnu porabu bezplatno
gradju, daske i dèrva' dobivati , i u
njima izim branjenicah , koje će se
s privoljenjem občinah odrediti, svoju
marvu pasti i žiriti.
S 14 .
Svaki ugovor u prodaji, zaměni ,
prikazu , založtvu , naimanju i obte
retjenju zemljišta mora se pred
okružnim poglavarstvom učiniti,
utvérditi i zajedno u zemljištne knji
ge upisati.
Ugovori bez toga ' potvèrdjenja
pred sudom nikakve valjanosti ima.
ti neće .
S 15.
Kod prodaje zemaljah iz ruke
imadu medjasi kroz osam danah
pravo,
pr istuu zemlju za pogodjenu
avo, ist
cěnu prekupiti . Okružno poglavar
stvo ima kad je više medjasah po
razmerju družtva i zemljišta odlučiti.
S 16 .
Založenje gibivog i negibivog
imetka pod pogodbom, da založena
stvar u ime duga ostane, neima vad
ljanosti,
S 17.
Za kućansko gospodarstvo po
trebiti alat i blago imade se sma
trati kao i pokućnica.
S 18 .
Kad se voćar ili vinograd na no
vo zasadi, ima se to radi poveća
nja poreza dotičnom poglavarstvu
prijaviti.
S 19 .
Družina kućanska izim sluguh
ima na kućanski imetak i svu bu-
duću kućansku stečevinu jednako
pravo , i prema kući jednake do
źnosti .
Kada koi član iz kuće iztupi nje
govo pravo prelazi na sve ine
kućane.
S 20 .
Kad sva družina jedne kuće iz
umre , i oporuke ili testamenta nebi
bilo , tada nastoje bez razlike spola
obće pravo naslědbeno za rodbinu
zadnjeg posedatelja . Nu slednici
mogu imelak pod pogodbom S 7.
zadèržati inače moraju ga se za dvě
godine lišiti. Gibivi imetak mogu
bezuvětno -zadèržati .
' S 21 .
Samo poslednji član takove kućan
ske družine more negibivi imetak
testirati ( oporučiti ) .
$ 22.
Kad osobah bilo nebi , koje na
sledstvo ( baštinu ) po pravu na
sledbenom primiti imaju , i kad opo:
ruke (testamenta ) nebi bilo , tada se
imetak po obćem pravu na dèržav.
nu korist okreputi ima.
$ 23.
Razpre zemljišne imadu uredna
sudista po ovom posebnom ustavu ,
a gdě ovaj prepisa nebi imao , po
občem gradjanskom pravu suditi .
b ) O pravu na lèrgovinu , obèrtnost
i znanstveno izobraženje.
S24 .
Krajiški žitelji imadu pravo bez
ušterba vojničke službe tergovini ,
obèrtnosti , zanatom i umětnosti po
dati se .
S 25.
Cehovne povelje ukidaju se,
26 .
Pravo tèrgovanja poděljuje se po
obćem tergovnom zakonu,
27.
Krajiška mladež ima bez iznimbe
pravo nižje i višje nauke učiti.
c ) O družini kućanskoj ,
S 28.
Patriarhalni družtveni život kra
jiškog naroda kao historički narod
ni običaj slavjanski stavlja se pod
zaštitu zakonsku .
S 29.
Kao družina kućauska smatraju
se 'sve osobe, koje su na kuću
upisane i dužnosti kućanske ne kao
sluge izpunjavaju, bile si te osobe
u roda ili u kuću upisani prihodnici .
S 30.
Za mir , poredak , slogu i věro
zakonsku čudorednost medju ku
canskom družinom uzderzati , jina
najstarii ili drugi tomu sposoboi čo .
věk u kući , po vlastitom kod po
glavarstva javljenom izboru družine,
njezin gospodar biti , koi kućanskim
dobrom upravljati ima. Gospoda
rova ili druga u kući najstaria zato
sposobna žena neka bude planinka
ili majarica.
S 31 .
Kod kupovanja, prodavanja, za
měne, naimljenja , založiva ili oble
retjenja zemlje kao takodjer kod
svakoga važnoga posla , koi se cele
družine ili kućanskog imetka tiče,
mora gospodar privoljenje svakog
člana družine, koi je 17. godinų na
vèršio, inati i pred poglavarstvom
osvědočiti . Bez gospodarova do
zvoljenja nemore nijedno družinče
kućanskim imetkom upravljati .
S 32.
Nijedan kućanin nesmě posebno
zemljište imati.
S 33 .
Nijedan kućanin bez dozvoljenja
gospodara va zaslugu ići nesmě, a
kad kuća zahteva , mora od zasluge
tretjinu u kuću dati.
S 34,
Sve što pojedini kućani pravičnim
putem ili posebnom zaslugom bez
ušterba kuće , kanoti novac , glasni •
cu , alati , blago , sgrade i drugi gi-
bivi imetak steku , svojira je nji
hova posebična
S 35 .
Dioba družine ima se dopustiti :
1) Ako većina družine obojeg
spola od navèršene 13. godine 10
mu privoli .
2 ) Ako svaka strana najmanje
3 rali zemlje ima u koliko poman
kanje zemljišta u primorju, iuda će tamo primljen biti .
drugih krajevih 10 dopusta, gdě
inače i na manja zemljišta dioba se
dopustiti može .
3 ) Mora se u na pred sav ime
tak po volji kućanah poděliti , i ski negibivi imetak .
zemlja pred poglavarstvom one
djašiti.
Ako se u tom složiti nebi mogli,
imadu se pet obće poznatih pošte-
nih ljudih za posredovnike izabra
ti , što oni odluče, onome se poko
riti ima .
4 ) Da se nove kuće s dovolje
njem občinah na opredeljenom mě .
stu načine .
Da se dio za oficire i činovnike
samo na njihovu glavu, koi iz ku-
će služe, kod jedne ili druge stra
pe opredeli .
S 36.
Kod svake takove diobe imade
se u sědnici kod kumpanijskog po
glavarstva pismeni ugovor načiniti,
od sve družine podpisati , od kum
panijskog poglavarstva potvèrditi i
u zemljištou knjigu upisati .
S 37.
Gdě je potrebito , mogu se i
stranjske pojedine osobe ili obitelji
u kuću primiti i kao družina upi-
sati , ako dužoosti krajiške na se
primaju , samo mora svaki inostra
ni od svoga gospodarstva odpust
imati . Potvèrdjenje ovakovog upi
sa zavisi od regimentskog pravi
teljskog veća .
$ 38.
Svaki krajišnik more iz jedne
kuće u drugu bez zapreke s priyo
ljenjem obodviúh družinah i s do
zvoljenjem okružnog poglavarstva
pieći i tamo se upisati.
S 39.
Tko posve iz krajine odseliti se
želi , more mu to upraviteljsko vě
regimentsko pod tom pogodbom
dopustiti , ako je svoju kapitulaciu
odslužio , ili ako 10 bez usterba
.
dužnosti vojničke u urednoj vojsci
biti more, i ako od one strane, gdě
se naseliti želi , svědočbu donese,
S40.
Krašnički žitelji, koji iz svoje
kuće u drugu , ili posve iz krajine
odlaze, neimadu prava na kućan
S41
Kod udaje nije kuća dužna izim
ruha i svadbarine druge troškove
činiti .
c ) O vojničkoj dužnosti .
S42 .
Svi krajiški ikakov negibivi ime .
tak posėdujući mužki žitelji u obće ,
koji su kadri oružje nositi, i u dru
goj kakovoj javnoj službi nestoje ,
podvèrženi su vojničkoj službi .
S43 .
Svi takovi za vojevanje sposob
ni mužki žitelji krajiški, děle se
u dva razreda.
U pèrvi razred spada uredoa
krajišnička vojska, koja kod kuće
i na kordunu službu obavljati i
ako sabor trojedne kraljevine na
to pristane i izvan domovine poći
ima , sto pako u jednom razmerju
sa vojničivom inih pokrajinah au
strianske carevine polag broja ži
ieljah kao kontingent opreděliti
se bude .
U drugi razrad spada narodna
obrana , koja će se po obćem za
konu ustrojiti.
S 44 .
U urednu vojsku uzimat će se
sposobni momci od 18. do 34.
godine.
Za narodnu obranu pako dužan
 24

je svaki sposebni momak od 20. Inače imade im se po sveobćem

do 50. godine, ako'u urednoj vojsci
nesluži , zapisati se i kad uztreba
oružjem služiti.
S45.
Kapitulacia za urednoga vojnika
u vreme mira jest četiri godine.
S 46.
Svi za urednu vojsku sposobni
momci imadu se u četiri razreda ,
pervi razred od naveršene 18. do
paversene 22. drugi od 22. do 26. ,
treći od 26. - 30., četverti od 30.
- 34. godine upisati , a za urednu
vojsku pod dotičnim odborom re
gimentskog i kumpanijskog pravi
teljskog věča najprie iz pervog,
zatim drugog, trećeg, te četvertog
razreda javoo na kocke vaditi .
/
zakony suditi.
c ) Oraboti.
S 54.
Dosadašnja carska rabota sa
svim ukida se. Potrebita sredstva
za javna děla kao graditeljski fond,
imat će se iz obćih dohodakah mě .
sto rabote opredeliti.
S55.
Potrébite dělače na posebnu ko
rist občine , ili za podporu osiroma .
šepih njezinih članovah opredelji
vat će obćine same .
d) O porezu zemljišpom .
S 56.
Za unutarnje potreboće krajine

S 47. ima se od svake rali zemlje po

Svaki more město sebe zaměni 1600 Ohvatih bez iznimke stalisa
ka staviti , zaměpik taj morao je po slėdujućem raměrju davak pla
već kapitulaciu odslužiti . titi , u srebru .
S48 . Od ora Od | Odvo
Uredna vojska krajiška nemore nice i kol vino - llcara i
šanice llgradal vèrtov.
se bez dozvoljenja sabora trojedne
kraljevine umnožiti. 1.12.13.
bez razlike
$ 49. razreda
Na kordunu , na muštri i na sva U ličkoj, otočkoj, krajcar.||for.ſkr.|| kr.
koj službi, dobiva krajiški vojnik ogulinskoj i slunj
platju i město porcie kruha obični skoj krajini . 2016 |12 | 1 30
rclutum u novcu . U varaždinskojkra .
S 50. jini . 30 26 20|| 1 301 40
Svaki vojnik dobiva od strane U banovačkoj kra
dèržave say mundur, oružje , mu jini . 27022016 1 30 35
niciu i sve što k tomu spada . U gradiškoj regi
$ 51 . menti 28 |24 |18 || 1 30 40
Pod uvětom S 49. imadu se po U brodskoj i petro
trebiti krajiški vojnici pa 14 danah varadinskoj kraji.
na kordunu u službu upravljati, da ni 30 26/20 || 1 30 40
ostali boljim uspěhom sa gospo
darstvom baviti se mogu . S 57.
S 52. Svi oni, koji u krajini zemljišta
Kada vojnik od narodne obrane posėduju , te tako vojničke dužno
službu uredne vojske u nuždi obav sti neizpunjavaju, incadu od svake
lja , imade kao i ovaj platju i relu rali zemlje trostruki porez i od sva
tum za kruh . ke kuće posebni danak na svaku
S 53. tisuću forintih vrednosti, po jedau
Kad krajišnici" u službi vojničkoj forint platjati.
stojeći proti vojničkim prepisom $ 58.
što skrive, neka im se po vojnič Pustoseline , koje si nitko nebi
kom zaglavnom zakoniku sudi . htio pripisati imadu se ako je mo
 25
guće, na děržavnu korist ú najam
dati .
S 59 .
Kad se koja platna zemlja po
vodnjom ili drugom kakvom nepo
godom posve obatali , da više uz
ploditi nemože , more regimentsko
věće dopustiti, da se takova zem
lja iz platjepicah izvadi .
dj ) o porezu za obèrtnost i obrambu .
60 .
Tko u Krajini korist donoseći za
nat kak ov vodi, i obrambu zakonah
uživa , dužan je prilični porez u
krajišku kasu dati.
S 61 .
Najmanji tergovački porez bit će
20 for. najmanji kramarski u Sla
vonii od 12 for. u Hérvatskoj od
6 for. sr. na godinu. Povećanje
tih porezah prinadleži dotićoom od
boru , kog će regim. poglavarstvo
na popis naroda svake godine iza
slali, i koi po predlogu okružnog
věća, u koje takodjer i prisežnici
po S 76. spadaju , i po městnoj
okolnosti porez opredeljivati ima.
S 62.
Ko više zanatah ili uz zanat
tergovinu vodi, ima od svake ver
sti posebni porez platjati .
S 63.
Od tergovine sa solju neplatja
se oikakov porez .
S 64.
Krajiške obitelji, koje zanate
nevode i nikakva zemljista nepo
sēduju, imadu za zakonsku zaštitu
četiri forinta , a inostrani slogani ,
koji nisu rodjeni krajišnici, po je-
dan forint na godinu platjati.
S 65.
Od mlinovah, koji na ujain ili za
platju melju, plaća, se od svakog
vitla slēdeći porez :
a ) Kad cele godine mleti može :
od mlina na ladji ( kladi ) . 12 for. -- kr .
reci . . 12
) » potoku . 6 za krajiške poslove po veličini služ .
žličnjakah . be naimenovati,
o.
suvače 4 70 .
stupe i pilane ( žage) 4 30
6) Kad samo kad i kad mlěli može :
for .
od žličnjakah
svake druge versti 3 ,
$ 66 .
Oni krajiški žitelji, koji od svojih
glavnicah živu , a zanate i tergovinu
nevode i zemaljah neimadu , plaća
ju pored poreza za obranu posebni
porez na svaku stotinu po forint
na godinu .
III.
Upraviteljstvo
Uvod .
Po istom gore navedenom naee
s u krajiskom uredjenju za
lu , da se
sad samo one točke , koje se s ver
hovnim načelom ustavnim i nače
lom polakšanja krajiškoga stališa
neslažu ukinu , a druge shodne
uredbe uvedu, učinjene su po smislu
njih . veličanstvu potverdjenja radi
podnešenog gore navedenog sabor
skog članka někoje promene i što
se praviteljstva krajiškog tiče , koje
dakle na slēdeći način u ustavnom
duhu obavljati se ima .
S67.
Urednoj vojsci od regimenta kao
i dosad zapověda oberstar ili nje
gov naměstnik ,
S 68 .
Uredna pako vojska i narodna
obrana sviuh regimentah stoji pod
verhovnim zapovědničtvons bana ;
koi sve oficire do štopskih na pred
log od sviuh stopskih oficirah pod
pisan naimenuje , a za stopove spo
sobne osobe nj. veličaustvu predlaže .
$ 69.
Upravljanje krajine spadat će
odsele na odgovorno děržavno vě
će trojedne kraljevine.
kod tog déržavnog věča imadu
se sposobni ljudi, koji su u krajini
služili i tamošnja obstojateljstva
dobro poznadu , u svakom odseku
Političko ekonomičko upravlja
 26
nje svakog regimentskog kotara
spada na regimentsko praviteljsko
veće pod predsedničtvom oberstara.
$ 71 .
Regimentsko praviteljsko věće
sastoji iz predsednika i četiri ver
hovnom praviteljstvu odgovorna sa
větnika.
S 72 .
Svaki savetnik ima svoj odsěk :
1. vodit će političke ,
2. pěnézne,
3. sudbene , a
4 poslove graditeljstva .
S73 .
Regimevtskom praviteljskom věću
pridodat će se pomoć:
a ) kod političkog odseka :
1 tajnik , 1 nadziralelj -šumah ,
1 léčnik za ljude, a drugi za mar
vu i l babica .
6) kod pěneznog odseka :
1 tajnik i 3 područnika (asistenta) .
c ) kod sudbenog odseka :
2 sudca, 1 aktuar i 1 profoz.
č ) kod graditeljstva :
1 inžinir i 1 palir.
c ) u obćoj pisaroi :
1 protokolist, 6 pisarah i 4 po
služitelja.
Poslužitelje i pisare imenuje si
regimentsko vēće samo , sve ine či
novnike kod verhovnog i regiment
skog praviteljstva naimenovat će ' panijsko věče , u drugoj regiment
od domaćih u krajini služećih oso
bah polag sposobnosti na izpitu po
kazanoj verhovno odgovorno pra-
viteljstvo.
S 74 .
U okružju kumpanijskom zapo
věda urednoj vojsci kapetan ili nje
gov naměstnik .
S 75 .
Sva' sela kumpanijskog okružja
čine jedou celokupnu občinu.
S 76 .
Političko ekonomičko upravlja-
nje okružja vodit će okružno ve
će kumpanijsko, koje pod pred
sědničtvom kapetana ili njegovom
nebitju samoga upravitelja, iz upra
vitelja , pet po narodu izabranih
prisežnih starešinah i jednog po
moćnika kao bilježnika, koi upia.
vitelja u njegovom odsustvu za
stupati ima, sastoji.
Onomu okružuomu věću prido
dati će se 1 ranarnik , 1 babica i
1 pisar, a za poslove policajne se
dam momakah .
§ 77 .
Prisežnie starešine imadu se sva
ke tretje godine pod predsednič
tvom poslanika regimentskog pra
viteljskog yeća, ako se mogu iz
pismenih , a inače poštenih ljudih
birati . Pisara i rečene policajne
momke imenovat će si okružno
věće samo, pravitelja i bilježnika
naimenuje verhovno praviteljstvo
od domaćih u Krajini služećih oso
bah , kako takodjer i ranarnika , a
babicu praviteljsko vēće regimeat
sko .
Nadziranje svakog posebnog sela
vodit će seoske starešine, koje će
si gospodari svakog sela izabirati.
Svako selo, koje ima do 500 du
sah bira jednog, koje ima više ili
1000 dušah bira 2 stsarešine, i tako
na svako 500 dušah po jednog sta
rešinu.
S 78.
Sve političko - ekonomičke odlu
ke u pèrvoj instancij ovèrsuje kum
sko praviteljsko veće , a u tretjoj
verhovno odgovorno praviteljstvo
trojedne kraljevine.
$ 79.
Parnice gradjanske i zaglavne
vodit će se pod sudovim , koji se
u obće po načelu porotah jednako
u trojednoj kraljevini urediti imadu .
S 80 .
Uredna vojska nek zadèrži na
dalje svoj vojeni sud , koi će po
zakoniku ukupne vojske austrij
ske suditi se.
IV.
Usled prošnjah krajiških po do
tičnih zastupnikah krajiških sabo
ru podnesenih učinjeni su nadalje
posebni sledeći zaključci.

8. 1 .
Uslěd $ 13. novog ustava krajiškog
prosto je krajišnikom gorski kesten
u dèržavnoj šumi bezplatno kupiti,
izim branjenicah bujad kositi i ro
viti.
S. 2.
Proplanci u šumah smatraju se kao
suma ista , i zato na njima paša, ko-
senje i rov bujadi bezplatno se do-
zvoljava.
S. 3.
Izvoženje ležećih dèrvah iz šumah
dozvoljava se za svaki dan u nedělji.
$ . 4.
Sěčenje bukove gradje i lěti se
dopušta .
S. 5.
Marva nekrajišnikah nipošto se
bez dozvoljenja občinah u sume ni
občinske pasince krajišničke na pašu
puštati nesmije.
$. 6 .
Krajišnici mogu s privoljenjem
občinah i regimentskog poglavarstva ,
gdě to okolnosti nužduo čine , sta-
nove graditi i imati .
$. 7 .
Ičkerzeni okrajci šumski izvan
hunkah , mogu se krajišnikom pri
pisati
S. 8.
Lugari nesmiju bez dovoljnog uzro-
ka poradi šumskoga kvara , kad im
se svidi , kuće preiskavati.
S. 9 .
Pečeti ( cedulje) na pašu i žiro
vinu ukidaju se .
$. 10.
Na vlastitoj zemlji mogu krajišnici
šume podizati.
S. 11 .
Ženitbe se imadu krajišniku , ne
kao dosad, već kod okružnog kum
panijskog poglavarstva dopuštati.
S. 12.
Cěna morske soli obaljena je po
sebnim člankom saborskim XXV, na
cěnu kako je u Dalmacii.
$. 13.
Predprege ( Vorspann ) imadu se
u arendu dati,
dangubu , koi je kvar učinio.
( Zakonski članci sabora troj. kraljeo . )
27
$ . 14.
Sečenje i izvoženje dèrvali za ofi
cire i činovnike , svetjenike , škole,
pisarne, straže itd. neka se u aren
du dade,
$ . 15 .
Krajišnici nisu ni za plaću dužni ,
pod moraš na javno dělo kakovo
ići; nego sve, što se je dosad car
skom rabotom dělalo, imade se ime .
nice privatnim osobam pověriti , koje
će dělo za pogodjenu plaću iz der
žavne kase ( graditeljskog fonda )
učiniti.
S. 16 .
Pravo bezplatnoga dèrvarenja , pa
še, žirovine, proteže se na sve sta
novnike u krajini.
.
$ . 17.
Krajišnici mogu bez obične pratnje
vojničke na kordunu na svoje zem
lje ići .
$ . 18.
Občinski magazini , gdě to občine
zahtěvaju , mogu se ukinuti, žito i
magazini prodati i iz tih novacah
shodne fundacie po želji občinah
tumačiti.
$ . 19 .
Měrne zemlje slunjskih krajišni
kah na kordunu nek im se kao pra
vedna stečevina predadu i porezu
podvergnu,
S. 20.
Tamničare ( restante) , koji pod
sudom stoje, neka hrani dèržava.
S. 21 .
Žitni dugovi , koje su siromašni
krajišnici dužni, nek im se poklone:.
$. 22 ,
Dugovi, koje je Francezka za kra
jiške žitelje Austrii predala, nek se
dèržavnom věću pověre , da ih ono
onim , kojim spadaju , izplati.
$ . 23 .
Naknade već ustanovljene za po
žare od Turske strane uzročene,
nek se priličnim putem izposluju.
$ . 24 .
Cěniocu kvarovah nek plati onaj
4

$. 25 .
Služeći krajišnici nek nadalje o
trošku dèržavnom lěke dobivaju.
S. 26 .
U službi nemoćni ( invalidi ) postav.
šim krajišnikom i podoficirom , koji
su dugo služili , neka se priměrna
podpora rade .
$ . 27 .
Svi siromašni krajišnici imadu pra-
vo u toplicah perve banovačke re
gimente bezplatno u obćinskom ku
palištu se kupati.
S. 28.
Straženje na kordunu ima se bolje
urediti , i gdě je moguće broj poštah
umaliti .
$ . 29 .
Krajiški kapitali (Grenzvermö
gens-, Grenzbildungs- , Religions-,
Arbeits- und sonstige Fonds) neka
se našem domaćem déržavnom věču
na upravljanje predadu , tako isto da
se u Beču ležeće občinske i cerkvene
glavnice izplate , i našoj domovini
na kamate dadu.
S. 30 .
Izpisane zemlje nek onaj, tko ih
je izpustio, opet si pripisati dati može.
$ . 31
Izplatjenje mondura , kog su kra-
jišnici sami nabavili , i u Italiu -po-
něli , nek se po bečkom ministeriu
što skorie izposluje,
S. 32.
Mérenje zemaljsko ( kataster) ima
se što prie moguće bude učiniti.
$. 33 .
Krajina magjarskoga ministeria
nepriznaje , ni priznati hoće.
Tako ustav krajiški, kao i posebni
gore navedeni zaključci podnešeni
su posebno putem representacie oj.
c . kr. veličanstvu za potvėrdjenje,
doh věndar očekivano potver
djenje stigne, po kreposti izrečenog
po saboru načela pověrena je vlast
světlomu banu , da posebnom zapo
vědju odmah u život uvesti učini sve
one od gore izbrojenih polasticah,
što se bez temeljnog uzdermanja
krajiške sisteme uvesti može , bú
28
dući da je sabor radikalne reforme
do mirniih vremenah odgoditi od
lučio .
O dalnjih poteškoćah Krajine na
stavit će sabor věčanje svoje, nai
me o školah , harmicah , plaćanju
svega svesteničtva, o sudištih , že
nitbe oficirah i činovnikah bez kau
cie , o šumskom gospodarstvu itd.
odmah kako dotični odbori operate
svoje sastave , i sabor ovaj se opet
sazove.
ČLANAK XXVII.
O ukinulju urbara i urbarskih službah,
$. 1 .
Sve urbarske dosadašnje službe
i daće prestaju za uvěk . Isto tako
izjavlja se nezavisnost tako pojedi
nih podajnikah (kmetah ) kano i či
tavih občinah od dosadašnje oblasti
vlasteoske (gospodske , spaijnske ).
$ . 2.
Krepost i valjanost banske povelje
( diplome ) , kojom bi ukinutje ur
barskih službah i daćah i cerkve
noga desetka predtečno osigurano,
potvèrdjuje se zakonom ovim .
$. 3.
Svaki dosadašnji kmet jest neo
graničeni vlastnik svoje urbarske
zemlje, i možc je u cělo ili na ko
made zaměniti , založiti ili prodati .
S. 4 .
Tako nazvana manja kraljevska
prava ( jura regalia ) naime: kerčma
renje , lovina, ribaria, ptičaria i me
sarenje neće od sada uživati samo
vlasteli (gospoda zemaljska, spaije )
zato :
a ) Dosadašnje pravo kèrčmarenja
od Miholja do Gjurgjeva zadèržat će
i u buduće svaka občina ; osim toga
moći će svaka občina i od Gjur
gjava do Miholja isto pravo na jed
nom městu uživati.
b ) Po pravu kèrčmarenja razu
měva se točenje svake versti pitja ,
naime : vina , piva i rakie . Pravo ovo
pripada samo čitavoj občini zaje
dniki, a obćina imat će ga u na
jam ( iz arende) dati na korist ob
činske pěneznice.
 C 29
c ) Ribaria , ptičaria i mesarenje
dozvoljuje se svakomu na njegovoj
zemlji ili gruntu .
c) Lovina je takodjer svakomu
slobodna, samo ne u šumi izključivo
vlasteoskoji liti alodialskoj.
S. 5.
Deržava jamči vlastelom , da će
dobiti naknadu za ove urbarske
službe i daće kao i za štetu , koju
imadu, što se je pravo kèrčmarenja
na občine proteglo. Posebni dèrža
vni odbor opredělit će način i izvor
ove naknade, i podnět će svoje dělo
bližnjemu saboru.
S. 6 .
Svaka občina i svaki stanovnik
jezin ima pravo na svom zemljištu
bez svake daće rakiu peći , opeke
( cigle ) , vapno ( kreč ) žgati ' i mline
svake versti i pilane ( žage) u smislu
obstojećih zakonah graditi i pose
dovati. Ako bi se ponašlo , da je
koi mlin bližnjim zemljam na štetu ,
to će ga samo dotična oblast (ju-
risdictio ), a ne vlastelin (spaija )
ukinuti moći.
ČLANAK XXVIII.
O dèrvarenju , paši i žirovini.
S. 1 .
U onih městih , gdě se urbarsko
uredjenje ili oděljenje paše jošte do
sada izvèrsilo nije , zadèržava se
glede dèrvarenja i paše dosadašnji
običaj i nadalje.
S. 2 .
U městih , gdě je oděljenje paše
i urbarsko uredjenje ( regulacia ) me
dju vlastelinom i bivšimi njegovimi
podajnici putem pogodbe ili urbarske
parnice već i činom dovèršeno, ta
kovo oděljenje ili uredjenje nemože
se više razrěšiti.
S. 3.
U onih městih , gdě je obstojeća
radi uredjenja ili oděljenja paše
medju vlastelinom i bivšimi njego-
evimi podanici parnica ( pravda) pri-
proglašenja ovog zakona konačnom
odsudom zaglavljena, a takova ko
načna odsuda od pregleda pozivnog ,
apelacionalnog ili od sudbenog iz
vèršenja (exekucie) zavisi , ta
kove će parnice banski stol pregle
dati , a izrečenu odsudu dotični
podžupan izvèršiti. Ako bi se ta
kova parnica putem mirnog porav
nanja medju strankama dokončala,
onda će takovo poravnanje tako
djer podžupan izvèršiti morati .
$ . 4.
Parnice radi urbarskog uredjenja
i odeljenja paše , koje u vreme pro
glašenja ovoga zakona već teku, ali
konačnom odsudom zaglavljene nisu
- ili koje bi tko liotio poslė progla
šenja ovog zakona započeti – imaju
se pred sud podžupanski preneti,
ili dotično pred njim podići. Nu sud
ovaj ima u svakom slučaju najprie
pokušati, nebi li se stranke mirno
poravnale .
$ . 5.
U onih mestih , gdě dosadašnji
podajnici u šumah vlastelina po na
redbi urbarskog zakona dèrvarenje,
žirovinu , sabiranje šišakah (gubača)
ili makar kakovú drugu korist uži
vaju , te u ovom obziru odděljenu
stranu šume neimaju mogu za
odděljenje uživanja dervarenja , ži
rovine, sisakah i drugih koristih ili
vlasteli ili pako bivši njegovi poda
nici osobitu parnicu pred sudištem
podžupana podići , - kojemu se stro
go palaže , da i u takovoj parnici
najprie pokuša stranke mirnim putem
poravnati.
S. 6 .
Pomenute u $ . 3 i 4 ; parnice imaju
se po sudištu varmedjskom (sedrii
)
i banskom stolu prie izvèršenja od
sude pregledati.
S. 7.
Sve ostale parnice , koje su radi
urbarskih tužbah, radi urbarske slo
žbe ili desetine u vreme progla
senja ovog zakona tekle , ovim se
ukidaju.
S. 8 .
U ostalom 21. zakonski članak go
dine 1807. ovim se opet potvèrdjuje,
i varmedjam se i nadalje strogo na

laže , da nastoje o uzdèržanju šu-
mah u dobrom stanju,
$. 9 .
Odbor upravljajući ima glede
uspěšpieg obradjivanja i uzderžava
nja šumah bližnjemu deržavnomu
saboru potanku zakonsku osnovu
predložiti.
S. 10.
Za Slavoniu po imence za župa
nie, požežku, verovitičku i srěmsku,
koje su se od něgda svojom urbar
skom uredbom od Hèrvatske razli
kovale , odredjuje se na pose :
a nadalje onaj, koi je dosad vladao,
a ) Gdě regulacia urbarska dover.
sena nije , ondě je slobodno pasti
vlastelinu ( spaiji) na zemljah po
dajničkib , a bivšim podanikom na ' porezanja privrěmeno jedan odbor .
zemljah i šumah spaijnskih , u smi
sla poljskog zakona članka IX. 1840. skupštini izabrati i zakleti , - dok
6 ) U městih gde je paša već po
zakonu uredjena , zadèržava se i u
buduće dosadašnji običaj.
c ) Dok se dèrvarenje zakonom
konačno neopreděli, dobivat će svaki
bivši podložnik u šumah , u kojih je
dosad urbarske koristi uživao , na
priličnom městu dèrva za potrebu
domaću , za krov , i za plotove ,
nu za plotove dobivat će ležeća der
va svake versti, i stojeće osim hra
stovog i bukovog.
( ) Gde su bivši podložnici žiro-
vinu u šumah spaijnskih do sada
imali , tu će ju iu naprědak do bu-
duće regulacio uživati i to dovoljno
osam nedeljah danah bez svake daće ,
al nipošto za tergovinu i spekulaciu,
već samo za domaću potrebu, koju
će dotični varmedjski sudac opredeliti,
Gore navedene članke XXVII, i
XXVIII, radi previšjeg potserdjenja
podnio je sabor ovaj njih. veličan
stvu putem representacie , nu za
30
jedno takove kao dosledne i narav
ne poslědice najnovieg ukinutja ur
bara odmah u život uvesti i po der.
žavi proglasiti u nadi najvišjeg odo.
brenja zaključio je isti sabor.
ČLANAK XXIX .
O nosenju občinskih teretah.
S 1.
Nošenje občinskih teretah proteže
se na sve déržavljane bez razlike
roda i stališa.
S 2.
Ključ pcrezanja (podeljenja štibre)
za dosadašnje stibraše ostat će i
za one pako , koji su dosad od
poreza prosti bili , izradit će ključ
kog će zastupnici narodni u velikoj
se obéi ključ po saboru neopredeli .
S 3.
Porezanje po takovom ključu za .
početi će se s pèrvim danom měse
ca studena (novembra ) godine 1848 .
ČLANAK Xxx .
O naredbi, da se vlastelinu dug od
povedati nemože.
Takovim zemaljskim gospodarom ,
kojih posėdovanju prie proglasenja
najnovieg članka urbarskog urbar
stvo pripadalo je , izvan měnicah
(Wechsel) iz odnošenja tèrgovačkog
proiztičućih , do buduće zakonske
naredbe , nikakov drugi dug odpo
vědati se nemože, i samo za doba
neplaćene zakonske kamate mogu
se od njih sudbenim putem potre
bovati .
CLANAK XXXI.
O odboru u poslu pomirenja s Ugar
skom izaslanog.
Sravnanje razprah s Ugarskom
krēpostju članka XX . ovog sabora
 31
pověreno je presvětlomu g. banu i
priverženom njemu odboru , kojeg
članove naimenovati sabor izručio
je hvaljenomu presvětlomu banu, —
usled toga naimenovani su po g.
banu sledeći članovi :
GG, baron Ljudevit Bedeković.
baron Franjo Kulmer,
grof Albert Nugent,
grof Hugo Eltz,
grof Petar Pejačević,
Motell Ožegović,
Josip Bunjik ,
Dimitria Vuković,
Franjo Žigrović,
Ivan Mažuranić,
Matia Vuković kanonik,
Proto Lončarević,
Kapetan Pukšec,
Ivan Suplikac,
Ambroz Vranjicanj,
Ivan Kukuljević ,
Ljudevit Vukotinović,
Mojsia, Georgiević,
Josip Žuvić .
. koji su dosad od poreza urednog
CLANAK XXXII.
O izvanrednoj novčanoj pomoći.
Časovi pogibeli , koja otačbini od
dana do dana sve većma prěti, izi
skuju , da narod svu snagu svoju
razvije, - akoprem narodu, koi za
svoju slavu i narodno obstojanje vo
juje , neograničeno pripada pravo,
sva moguća sredstva upotrebiti , da
najsvetiu tu svěrhu postigne , ipak
prie srědstva takova , koja ljubav i
, narodno prama miloj
oduševljenje
otačbi ni pruža , upotrebiti želi , i tek
onda , ako bi ovaj najplemenitii iz
vor déržavne pomoći u dalnje vreme
nedostatan bio, ona će sredstva po
kušati , koja prirodjena dužnost sva-
kome domovine sinu bezuvětno na .
lažo .
Ljubav dakle domovine neka bude
pèrvi izvor pomoći , koju će narod
na žèrtvenik domovine položiti ,
pomoć zahteva olačhina , za da se
uzdèrži upravljanje dèržavnih poslo .
vah , naime obskerbljenje vojske,
koja sada već blizu do 200,000 for.
u srebru svakog meseca zahteva .
Na temelju dakle snage narodne
i ljubavi prama domovini zaključio
i odredio je sabor ovaj:
1 ) Da se u ovo vreme obće
pogibeli izvanredna novčana pomoć
od naroda potraži .
2 ) Pomoć ova sastojat će u 254,250
for. u srebru , i izpisat će se polag
portah tako , da se na svaku porlu
1000 for. nametne.
3) Buduć da su podajnici tako
nazvani seljaci za ovu godinu porez
jurve izplatili , nit u uzbunjeno ovo
doba bez stražnje nužde nove te
rete njima, koji sadašnji interes na
rodni ozbiljno prosuditi nemogu , na
ložiti , ne samo nespasonosno , veće
opasno bi bilo, - neka se novčana
ova pomoć prie svega onim naloži,
prosti jedino troškove saborske no
sili , kao takodjer gradjanom varo
škim , kod kojih je i veće imućtvo
i veći dèržavni interes.
4 ) Podajnici ipak t . j . seljaci neka
se pozovu, da od pojedine kuće u
ime iste pomoći pojedini forint bez
svakog silovanja dobrovoljno prinesu .
5) Porez vojnički , na koliko iz
platjen nebi bio , neka se u račun
uzme one sume , koja bi se polag
portah u županiah , i varoših izpisati
morala s tim vendar dodatkom :
6) Da se porez vojnički na toliko
upotrebi, za da se suma, koja bi se
polag portah sakupiti imala , s tim
laglje i bèrže sabere .
7 ) Takov věndar porez vojnički
i nadalje kao dug dèržavue pzec
nice voditi se bude imao , buduć
da jur ' dosad izvan ove nove novča
ne pomoći svoje posebno oprede
ljenje imade, - s druge pako strane
mnoge izmedju oblastih takov po
 32

rez jurve većom stranom izplatile Zastupnici naroda o sredstvih nov

jesu.
8) Novčana pomoć , koju će ži
teljstvo sada platiti , uzet će mu se
u račun poreza dojduće gudiue.
9 ) Novčana pomoć ova imade se
po dotičnima oblastima bez odvlake
po jednom zakletnom iz obće pově
repje posedujućih sugradjanalı sa
stojećem odboru razpisati , i do 4
nedělje u jednoj, a do 4 druge oe
dělje u drugoj polovini pod strogim
odgovorom poglavarstva bez osobi-
tih troškovah dèržavnoj pěpeznici u
Zagreb predati , - u ostalom kako
se pomoć ta naime u kakovom raz
merju izpisati može , razboritosti i
pravednosti oblastih ostavlja se .
čanih i način , kako bi se najber
že pribaviti mogla , savetujvći, ava.
žavajuć zajedno, da izvori novčani,
sveudilj tekućim svagdašnjim tro
škovom ozbiljoo neodgovaraju , za
da u vremenu domovini u pomoć pri
skoče , jedoodušno zaključili jesu,
da se u svakoj oblasti jedan osred
pji comitée imenuje , koi će jače
glavničare pozvati , de novce svoje
da spasenje domovine pod garan
ciom narodnom u zajam dadu ; 8
druge pako strane u pobožnom uzhi
tjenju za narod i dom dobrovoljne
prineske po čitavoj domovini sabi- ,
rati odlučili, nu zajedno takove od
mab toli u gotovom novcu , toli u
dragocěnih stvarih i hrani na žer
tvenik domovine položili jesu ,

Deržavljani, za time oni , koji su
u opasno ovo doba domovinu pe
verno ostavili , ili pako izvan domo .
vine bez dèržave koristi živu
neka se dvostručno pod porez metnu .
10) Na koliko su po kojem iz
medju rodoljubah dobrovoljni prines-
ci jurve učinjeni, imadu se u račun
nove ove pomoći uzeti onim , koji
su takove učinili .
a
plemeniti i velikodušni priměr ovaj
uzplamtio je i slušatelstvo, i ostalo
ovdašnje žiteljstvo na toliko , da u
kratko vreme više hiljadah u novcu i
vrednosti sakupljeno biaše – Čin
taj domorodni priobéit će se sa ime
noslovom darovateljah svim obla .
stim kraljevinah ovih , za da se i
ostalo domorodno žiteljstvo u njeg
uglcdati i olačbini u pomoć prisko
čiti može.

11 ) Polag broja dakle portah ima Nada se napokon tverdo sabor

de platiti i naime : ovaj , da će i poveljene občine i štop
port. for. ska města , koji žiteljstvo pod oru
Požežka župania od 27/2 27,500 žjem nestoji , iz prirodjone ljubavi i
Požega varoš 1 1000
Věrovitička županja parodnog oduševljenja pram otačbini
40 40,000 dobrovoljne darove polag mogućno
Osek grad 51/2 5500
O- 40 % sti na žertvenik domovine prinėti.
Srěmska župania " 40,500
Zagrebačka - 66 66.000
Varaždinska - - 31 %. 31,250 CLANAK XXXIII.
Križevačka 226 22,250
Zagreb grad 3 3000 0 tegobah i zahtevanjih pojedinih
Varaždin - 2/2 2500 oblastih ,
Križevci / 875
Koprivnica grad 2000 Tegobe i zahtěvanja pojedinih obla.
Karlovac 4000
Bakar 2000 stih , koje su dotični zastupnici sa
2 boru podneli , izručio je sabor veli
Rěka , 4 4000 kom odboru člankom VIII. izasla
Vinodol 19 % 1875 nom s nalogom , da takove izvidi , u
ukupno 254 % 254,250 jedoo tělo sastavi i radi konačnog
 33

pretresivanja bližnjemu saboru pod- ' želile , - takove presvětlomu banu

nese .
ČLANAK XXXIV .
O uredjenju županiuh i varoših, kao
i poveljenih krajiških občinah.
Priznao je sabor , da se županie ,
varoši i poveljene krajiške občine
radikalno urediti'moraju — uredjenje
ipak do mirnih vremenah odgoditi
je morao, al da zajedno put k ure
djenju predtečno prokérči, osnovu
uredjenja izraditi i bližnjem saboru
podněti, pověrio je dotičnom odboru
člankom XV . sabora ovog izasla
nom ; - na koliko věndar medju-
time pojedine oblasti u pogledu ob
nove , umnožanja službah i drugih
u isto uredjenje zasěcajućih pitanjih
na temelju pučnog zastupanja pri-
vrěmene kakove promene učiniti bi
podneti imadu , koi će moćju član
kom XXI. njemu podeljene izvan
redne neograničene vlasti takove
privremeno opredeliti .
ČLANAK XXXV .
O odgodjenju sabora.
Presvětli g. ban uvažavajući volju
naroda, koi je zaključio, da se prie
razići neće , dok mu se pravedne
njegove želje po najvišjem městu
neodobre, sabor ovaj uz jedoodušnu
želju zastupnikah narodnih za per
manent je proglasio, - nu s druge
strane uvažavajuć i to, da spasenje
domovine u ovo doba više od fizič
nog, nego od moralnog lẽka zavisi ,
- odgodio je uz ljubezni i otčinski
pozdrav na celi narod sabor ovaj
do sretnjih vremenah.

Proglašeno po

Franji Žigroviću .
privěmenom prabilježniku kraljevinah Dalmacie
Hèrvatske i Slavopie .
2

24. V. 1929
回回