DEMENCIJE

Demencije predstavijaju sekundarna ostecenja inteligencie u osoba u kojih je postojao

njen uspon ili se razvoj zavrsio, za razliku od primarne slabosti inteligencije - oligofrenije
( slaboumnosti)

Demencija je ludilo koje dolazi sa godinama kao posledica starosti (Vujaklija)

Dementne bolesnike je stari francuski psihijatar ESKIROL nazvao „ bogatasima koji su

osiromasili,, za razliku od oligofrenih bolesnika „koji su uvek bili siromasni „

*** INTELIGENCIJA je :
- sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog
- sposobnost snalaZenja u novim situacijama.

U mozgu nema posebnih centara inteligencije.

Izgleda da nije u pozitivnoj korelaciji ni sa velicinom mozga, niti sa njegovom tezinom,

ali se smatra da zavisi od broja medjuneuronskih spojnica odnosno broja sinapsi.

Inteligencija je vise urodjena nego stecena osobina.

POREMECAJI INTELIGENCIJE ili (Intelektualni deficiti) su :

1. Oligofrenija (primarna maloumnost) , mentalna retardacija

2. Demencija ( sekundarna maloumnost)

INCIDENCIJA demencija je 50 novih sl. na 100 000 stanovnika godisnje.

Prevalencija demencije iznosi 250 / 100 000 stanovnika.

UCESTALOST
1. Vise od 50% sl. Eini degenerativna demencija Alchajmerovog tipa (Alzheimer )
2. Druga po ucestalosti je VASKULARNA demencije ili multinfarktna demencija - MID-
oko 20 % svih demencija.
3. 10% su demencije mesanog tipa

(sastoje se od prva dva tipa demencije)

Etiolosko razmatranje demencija je znacajno jer se neke od njih mogu leciti dok su
druge nelecive
Lecivih demencija ima 20 - 30% i u njih spadaju:

- Hidrocefalus sa normalnim pritiskom

– Demencije kod hr. trovanja lekovima.
- Demencije zbog nedostatka vitamina i proteina.
- Demencije zbog endokrinoloskih poremecaja kao sto su bolesti tireoidne,paratiroidne i
adrenalnih zlezda
- Demencije kod nekih hiperlipoproteinemija.
- Demencije kod operabilnih TU,subduralnog hematoma,nekih zapaljenskih bolesti
CNSa kao sto su lues, neuroborelioza itd.

U nelecive demencije spadaju:

- Degenerativne. - Vaskularne
- Posttraumatske
- Epileptione
- Alkoholne i druge

Od pravih demencija treba razlikovati DEPRESIJU koja moze dati sliku demencije ali su
terapija i prognoza bitno razliciti.

DIJAGNOZA DEMENCIJA

Kada pred sobom imamo bolesnika sa zalbama da je postao zaboravan, pasivan, da

zapusta svakodnevne aktivnosti i liénu higijenu i izgled,pro moramo odgovoriti na
pitanje dali je to demencija ili ne.

Mini mental skor MMSE moze se lako dobiti jednostavnim testiranjem bolesnika.

Broj poena jednak ili manji od 24 ukazuje na demenciju.

*** Broj poena od 20 - 30 - Blaga demencija

0 oena od mogucih 30 ukazuje na umerenu demenciju.
0- 9 poena od mogucih 30 ukazuje na tesku demenciju
Veoma jednostavan i koristan test koji moze da sprovodi i lekar opste prakse je
nabrajanje meseci u godini ili dana u nedelji unazad.

Lakse dementan bolesnik nije u stanju da bez greske nabroji mesece unazad dok ih
unapred nabraja sa lakocom * automatski *
 Alchajmerova demencija G30

***Alchajmerova bolest je sporo progresivno, degenerativno oboljenje mozga,

nepoznatog uzroka,koje dovodi do intelektualnog propadanja, promena u
ponasanju ,a kasnije i do neuroloskih poremecaja.

Pocetak smetnji je obicno vezan za kasnije zivotno doba, a redje i za srednje zivotno
doba***P.

AB je opisao nemacki lekar Alois Alzheimer 1906 god analizom samo jedne
bolesnice stare 51 god. Od Alchajmerove bolesti ( AB) boluje 5 - 10 % svih osoba
starijih od 65 godina i cak 40 % osoba starijih od 85 god. AB pocinje u
HIPOKAMPUSU, delu slepoonog mozdanog reznja neophodnom za paméenje i
udenje kao i u ASOCIJATIVNIM ZONAMA NEOKORTEKSA najvisim oblastima
mozdane kore koje kontrolisu misjenje,orijentaciju u prostoru,govor i druge
funkcije***P.

Faktori rizika za A.B. su

1. Starost
2. Genetski uticaji (osoba koja ima srodnika prog stepena obolelog od AB i sama ce biti
u 4x vecem riziku da oboli od ove i inace ceste bolesti)
3. Status polimorfizma apolipoproteina E.
4. Zenski pol.
5. Manjak obrazovanja.
6. Traume glave. Najpoznatiji primer je demencija boksera dementia pugilistica)
7. Vaskularni faktori rizika ( povisen holesterol,hipertenzija,koronarna bolest,secerna
bolest tip II,insulinska rezistencija ...)
8. *** Pusenje
9. Povecan nivo homocisteina
10.Niska vrednost vit B12.
11. Prekomeran unos zasicenih masti i kalorija.
12. Postmenopauzalno uzimanje estrogena, progesterona.
13.Mozdani udar
Potencijalno zastitni faktori od razoja AB

1. Edukacija
2. Intelektualna aktivnost
3. Fizicka rekreativna aktivnost
4. Prehrana ribom i koriscenje nezasicenih masnih kiselina.
5. Umereno konzumiranje alkohola*** Brinar 447 st.

Patologija i patofiziologija AB

Mozak bolesnika sa AB je upadljivo atrofican. U mikroskopskom nalazu dominira

gubitak neurona posebno u frontalnom, parijetalnom i temporalnom reznju, ali
postoji misjenje da je kritica patoloska promena posebno na pocetku bolesti gubitak
sinapsi

KLINICKA SLIKA AB

Bolest pocinje neprimetno, sunjajuce,, i potom napreduje do neizbezne smrti u proseku

nakon 8 - 10 godina.
1.KOGNITIVNI POREMECAJI
Prve zalbe bol. se kao po pravil odnose na poremecaje pamcenja, posebno za
skorasnje dogadjaje (skori razgovor, susret koji se odigrao prethodnog dana,sta je
doruckovao itd...) dok je secanje za starije dogadjaje i dozivijaje ocuvano, mada sa
napredovanjem AB i ono biva osteceno.
Bolesnik zaboravlja dogovore, a sam se zali da ne moze da se seti imena.
Verbalna komunikacija i fluentnost govora su rano smanjene
Bolesnik ima teskoce u pronalazenju reci, a vremenom govor postaje afazican i u
zavrsnim fazama bolesnik od AB je mutistican.
Ostecenje vidno prostorne orijentacije ogleda se u zaturanju predmeta ili jos
drasticnije u nesnalazenju u prostoru u kome se krece decenijama, bolesnik se izgubi
pri rutinskom odlasku u prodavnicu u najblizem susedstvu, ne prepoznaje autobusku
stanicu na kojoj godinama silazi,pa tako nastavija voznju, u sopstvenom stanu nakon
nonog odlaska u toalet nije u stanju da se vrati u svoju sobu. Postepeno kognitivni
problemi pocinju da narusavaju organizaciju svakodnevnih zivotnih i radnih aktivnosti
npr upravijanje motornim vozilom,kucni poslovi sa tipicnim zaboravljanjem da se iskljuce
elektricni aparati, problemi u kupovini i finansijskim transakcijama zbog ostecenog
racunanja)
U srednjem stadijumu AB se razvijaju kortikalni poremecaji :

- Apraksija (teskoce sa oblacenjem ,licnom higijenom, upotrebom aparata ili alata,

uzimanjem obroka itd.)

- Afazija

- Agnozija (neprepoznavanje bliskih osoba pa cak i supruznika i dece)

2.PSIHIJATRIJSKI POREMECAJI

Depresija sa nesanicom (do 50% obolelih od AB) apatija, anksioznost mogu rano da se
ispolje i nisu u korelaciji sa tezinom kognitivnog osiromasenja

Od sumanutih ideja koje su obino paranoidno strukturisane ( potkradanje, neverstvo) i

uglavnom vidnih halucinacija pati svaki peti bolesnik.

Pojedini bolesnici ispoljavaju fenomen, stranca u kuci ,, uz cvrsto uverenje da neke

nepoznate osobe zive i krecu se po njihovom stanu Povremeno likove sa televizijskih
ekrana dozivijavaju kao stvarne i raspravijaju se sa njima.
Retki bolesnici ne prepoznaju ni sopstveni lik u ogledalu.

3. POREMECAJI PONASANJA obolelih od AB su tradicionalno opisivani kao

groteskno,pojacano ispoljavanje nekih premorbidnih osobina (tvrdicluk, agresivnost,
sakupljanje nepotrebnih predmeta,nemogucnost privatanja nove okoline,
aktivnosti i zadataka,nesposobnost istovremenog obavljanja vise mentalnih
aktivnosti, velika zamorijivost itd)

Bolesnici cesto poremete devno - noéni ritam spavanja sto je iserpljujuce za ukucane,
imaju potrebe da lutaju „ tzv nocna lutanja „ mogu da budu apaticni ili suprotno
dezinhibisanog ponasanja ( ukljucujuci i sexualnu dezinhibisanost) sa agitaciom kao
najtezim stanjem koje se nazalost javlja kod 70% bolesnika u kasnijim fazama
AB.
Oni tada ispoljavaju snazan psihomotorni nemir, tumaraju bez predaha, fizicki i verbalo
napadaju osobe u okolini itd.
U poslednjem stadijumu bolesti bolesnici su najcesce, vezani za krevet, u
generalizovanom rigoru,mutisticni i inkontinentni „ potpuna psihomotorna regresija,

Tada se javljaju i mioklonicki trzajevi i generalizovani EPI napadi.

smrt nastupa usled:

- infekcije
- sepse
- neishranjenosti
- poremecaja rada srca i
- embolije pluca.

***AB prolazi kroz tri stadijuma...

1. Rani ili amnesticki stadijum ( patoloska zaboravnost)

2. Srednji stadijum ili razvijena demencija kada su zahvaceni aspekti
intelekta i
3. Odmakla, teska demencija kad je bolesnik skoro potpuno zavisan od okoline.

Povremeni lucidni trenuci ,kada su mentalne sposobnosti nesto bolje nego inace ne
treba da zavaraju lekare niti da rodjacima daju lazne nade. U zavrsnoj fazi bolesnici su
nepokretni potpuno zavisni od okoline ,kao beba, a nekad zauzimaju sklupcani polozaj
kao ljudski zametak u materici ( tzv fetalni polozaj)

Bolest je u malom br. sl. nasledna.

Bolesnici sa naslednom AB obolevaju u ranijem zivotnom dobu i imaju brzi tok bolesti.
Govorni poremecaji su izrazeniji nego kod sporadicnih slucajeva.

IZMENE PONASANJA KOD OBOLELIH OD AB

Vrste izmena su razlicite i sledeca lista pokazuje njihovu pojavu po opadajucoj

ucestalosti,od najcescih prema redjim...

- ponavlja ista pitanja

- gubi, zatura ili krije stvari
- gubi interesovanje za svakodnevne aktivnosti
- budi se nocu bez jasnog razloga
- neosnovano optuzuje
- luta nocu po kuci
- zaluta van kuce
- odbija da jede
- jede prekomerno
- ne kontrolise mokrenje
- Prekomerno spava tokom dana
- Seta se gore dole
- Ponavija stalno istu aktivnost
- Vredja ,psuje
- Oblaci se neprikladno
- Smeje se ili place bez razloga.
- Pomera ruke ili noge u nemiru ili agitaciji
- Prazni fioke ili plakare tokom dana.
- Fizicki napada (udara, grize, grebe,sutira, pljuje...)
- Vristi bez razloga
- Pravi neodgovarajuce seksualne pokusaje.
- Nepristojno se otkriva
- Unistava imovinu ili odecu
- Ne zadrzava stolicu
- Baca hranu.

Psihoticna ispoljavanja kod AB

Smatra se da preko 90% bolesnika u nekom stadijumu oboljenja ima halucinacije i

sumanute ideje.
Osobe sa ovim simptomima obicno imaju i brze napredovanje bolesti Najcesce
sumanute ideje su ideje proganjanja i kradje, a najcesce halucinacije su vizuelne i nesto
redje slusne. Osobe koje jednom razviju ove simptome imaju veliku verovatnocu da ce
se ova simptomatologija ponavljati.

DIJAGNOZA AB
Prvo pravilo je da je AB klinicka dijagnoza!!!
Ne postoji ni jedan pojedinacni simptom ili znak u kl. slici koji je specifican za AB vec se
mora analizirati celina anamnestickih i klinickih podataka.

Drugo pravilo je da ne postoji ni jedan laboratorijski, neurofizioloski ili radioloski test ili
metod kojim se dg. AB moze sa sigurnoscu postaviti, pa je njihova uloga prenstveno u
iskljucivanju drugih dif. dijagnostickih mogucnosti.

U kl. sl. neuropsiholosko testiranje ima najveci znacaj.

CT pokazuje kortikalnu i subkortikalnu redukciju mozdanog parenhima ali vrednost
samo ovog nalaza kod starijih osoba, bez kl. znakova demencije nije velika.
CT se koristi da bi se iskljucili TU, infarkti i dr. promene koje mogu dati sliku demencije.

*** Definitivnu dijagnozu AB moguce je postaviti tek nakon smrti bolesnika ,nakon
obdukcije i eventualno biopsijom mozga.

PROGNOZA je losa Prosecno prezivijavanje iznosi 8 godina ( 1 - 20 god)

*** Bolest najcesce traje 8- 12 god od trenutka postavljanja dijagnoze,prosecno oko 8,5
god.

Neki autori dele AB prema skoru MMSE na rani (20-30) srednji (11- 19) i kasni (0-10)
stadijumAB***P
TERAPIJA AB
1) Neuroprotektivna Vitamin E i selegilin (inhibitor MAO-B)
Izgleda da odlazu razoj kasnijih faza AB, verovatno svojim antioksidativnim
delovanjem.
*** Inhibitor MAO -B je i rasagilin (azilect tabl od 1 mg ) ***

2) Simptomatska terapija

Uvedena je terapija inhibitorma holinesteraze posto su holinergicke strukture

najvise ostecene. Polazna ideje je da se smanji razgradnja acetil holina i produzi
negovo delovanje u nivou holinergickih sinapsi
kore mozga
Ovi inhibitori holinesteraze Donepezil (Yasnal, Aricept)
Rivastigmin (Exelon caps)
Galantamin (Reminyl)

U slucajevima blage do umerene AB,ovi lekovi uzrokuju umerene, ali merijive pozitivne
efekte na kognitivne funkcije, poremecaje ponasanja i funkcionalno stanje
bolesnika.
Inhibitori holinesteraze ne zaustavliaju napredovanje bolesti (radi se samo o
simptomatskoj terapiji) ali odlazu neophodnost institucionalizacije bolesnika i verovatno
smanjuju smrtnost.

Neke studije su pokazale povolino dejstvo kod bolesnika kojima su davani zajedno
(donepezil - aricept ) i memantin (ebixa) *** Brinar 451 st

Antagonist N metal-D- aspartatnih (NMDA) glutamatnih

receptora
Memantin (Ebixa tabl 10mg) Preporucen je za lecenje umerene do teske forme AB.

Memantin cuva mozdane celije od preteranih kolicina neurotransmiteta glutamata.

Primenjuje se prakticno u svim stadijumima bolesti

Pokazano je pozitivno dejstvo standardizovanog preparata GINKGO BILOBA EGb 761

(Tanakan 120mg dnevno, ti 3 ×40mg) na funkcionisanje intelekta i aktivnosti
svakodnevnog zivota.

Ovo je specijalni ekstrakt lisca biljke ginkgo biloba koja se vekovima koristi u
Istocnjackoj medicini.
Ovaj lek povolino utice na...
- demenciju ( AB i VD)
- smetnje krvotoka u mozgu
- smetnje krvotoka u extremitetima (suzenje krvnih sudova kod secerne bolesti) -
impotenciju
- culo vida i sluha
- izmene ponasanja
- depresiju
- stiti od stresa

U lecenju depresije se koriste ANTIDEPRESIVI bez ili sa malim antiholinergickim

efektom, dok se PSIHOTROPNI LEKOVI ( antipsihotici,anksiolitici i antikonvulzivna
sredstva) koriste u terapiji psihoza i stanja agitiranosti

Zastitnu funkciju imaju izvesne MENTALNE VEZBE

- Resavanje raznih enigmatskih zadataka i ukrstenih reci

- Razne tehnike upamcivanja ( mnemotehnika) kada se stvari koje treba upamtiti vezuju
za neke druge poznate stvari

-sastavljanje podsetnika sta sve treba uraditi ( listici, kalendari,rokovnici...)

- Izbegavanja prekomernog i produzenog stresa ,neraspolozenja i straha ima povoljno

dejstvo i na mozak i na organizam u celini.

- Redovno fizicko vezbanje ne samo da odrzava dobar tonus misica i krvnih sudova
nego smanjuje i psihicku napetost ,stres, strahove i depresiju

- Glavna grupa lekova koji se danas koriste su INHIBITORI HOLINESTERAZE .

- Ovi lekovi blokiraju enzim koji razgradjuje acetilholin, veoma vazan neurotransmiter
hemijska materija, molekul koji prenosi impulse izmedju nervnih celija) tako da nivoi
ovog molekula ostaju visi sto olaksava prenos informacija u mozgu i samim tim
poboljsava pamcenje i regulise ponasanje.

- Sada su u upotrebi praktico tri leka iz ove grupe: *

Donepezil (Arisept) dnevna doza 5- 10 mg *

Rivastigmin (Exelon) dnevna doza 8- 16 mg. *
Galantamin (Reminil) dnevna doza 6-12 mg
Ovi lekovi ne mogu da zaustave bolest ,ali mogu da znacajno pobolisaju kvalitet zivota
obolelih pa i njihovih najblizih.

U sl. blazih smenji mogu da se daju i anksiolitici kao sto je buspiron ili
benzodijazepini.
Benzodijazepini izazivaju zavisnost, sedaciju a nekad i paradoksalnu agitovanost, pa ih
ne trebe davati duze od nekoliko nedelja.

Od antidepresiva kod dementnih bolesnika se najcesce primenjuju:

- Venlafaksin (EfectinER kaps 37,5 mg, 75mg, 150 mg)

- Sertralin (Zoloft, Asentra, Sertina tabl 50 i 100 mg)

- Mirtazapin (Remeron tabl 30 mg,Mirzaten tabl 30 i 45 mg, Calixta tabl 30 mg)

- Escitalopram ( Cipralex tabl 5mg i tbl 10 mg )

Nesanica nije redak problem kod ovih bolesnika kao i nocna uznemirenost i inverzija
sna ( spavaju danju umesto nocu) Od lekova iz grupe hipnotika daje se zolpidem (5 - 10
mg uvece pred spavanje) i eszopiklon, 1 mg pred spavanje, eventualno 2mg ukoliko
manja doza nema efekta i ukoliko je duzina sna nedovolina. Takodje se daje i zopiklon
3,75 ili 7,5mg pred spavanja. Kad su promene ponasanja i raspolozenja hronicne ,moze
se posle primene vec pomenutih lekova pokusati sa primenom antiepileptika koji
stabilizuju raspolozenje i regulisu ponasanje. U tu shu se daju preparati valproiene
kiseline (250- 500 mg 3 x dnevno) ili Karbamazepina ( 100 - 400 mg 3x dnevno)

Naiznacajniji su nega i cuvanje ovih bolesnika.

VOZACKA SPOSOBNOST DEMENTNIH BOLESNIKA

Bolesnici sa srednje teskom demencijom ne bi smeli da voze automobile dok bi kod

onih sa blagom demencijom bila potrebna procena na svakih 6 meseci.

POSLOVNA SPOSOBNOST DEMENTNIH BOLESNIKA

U pocetnom stadijumu dementna osoba moze sama da donosi odluke,dok u kasnijim

stadijima osoba nije vise u stanju da proceni posedice svojih postupaka i da
kompetentno odlucuje o svom lecenju, financijskim stvarima ili o sopstvenoj nezi i
zbrinjavanju. Kad se proceni da oboleli nema vise poslovnu sposobnost neophodno je
odrediti staratelja.
Osoba je nesposobna ukoliko nije u stanju da razume informaciju koja je neophodna u
donosenju odluka o sopstvenoj imovini i sopstvenom zbrinjavanju ili ne moze da shvati
ocekivane posledice donosenja ili nedonosenja odluke bilo u pogledu imovine bilo u
pogledu sopstvenog zbrinjavanja***
Da li postoje preventivne mere?
Odgovor je svakako DA.
Sve ono sto steti mozgu utice negativno.
Najvaznije je blagovremeno i dosledno lecenje svih oboljenja u ranoj i sednjoj zivotnoj
dobi koja kasnije direktno ili indirektno mogu dovesti do ostecenja mozga:

- visok krvni pritisak

- dijabetes ( secerna bolest)
- povisene masnoce u krvi
- visak telesne tezine
- fizicka neaktivnost
- nikotinska zavisnost
Dakle lekovi mogu da ublaze tegobe ali ne i da sprece postepeno pogorsanje.

Primenom ovih mera mozete doprineti lecenju obolelih od AB

1. Unostiti dovoljnu kolicinu tenosti, najmanje 1,5 1. (sokovi, cajevi , voda) Kod starijih
osoba nedostatak vode dovodi do dehidratacije. zatvora i rasejanosti

2. Hraniti se raznovisno i konzumirati hranu bogatu biljnim vlaknima uz puno povrca i

voca

3. Zivotni prostor prilagoditi potrebama bolesnika.Na taj nacin obolela osoba moze duze
da se samostalno stara o sebi, a sprecavaju se i eventualna povredjivanja.

Na sta treba obratiti paznju

1. KUHINJA Sporeti sa sigurnosnim ventilima da bi se sprecilo pregrejavanje vode,

ploce za kuvanje ili curenje gasa.
2. KUPATILO Rucke na kadi u tus kabini i pored WC solje. Guma u kadi ili tus kabini
sprecava klizanja
3. HODNICI Vazna je dobra rasveta
4. STEPENISTE Dobro pricvrsceni rukohvati, tepisi koji sprecavaju klizanje.
5. PROZORI i VRATA Sigurnosne brave koje sprecavaju potpuno otvaranja prozora.
Ugradnja specijalnih brava na ulazna i balkonska vrata
6. BASTA Ogradite dvoriste a bastenske uredjaje sklonite na sigurno mesto

***AB nije smrtonosna vec nemilosdna. Osim ako nemaju tu srecu da ih spase upala
pluca pacijenti u osnovi BEZUMNI nastavljaju da zive do duboke starosti***Dipak Copra
PRIMERI iz prakse.

1. Zena stara 80 god izasla u dvoriste u spavacici iako je bilo hladno decembarsko
vece, ocekujuci da joj davno preminuli suprug i svekrva dodju na veceru. Prethodno je
uredno pripremila veceru i servirala sto za tri osobe ( decembar 2014 g)

2.Zena stara 65 god je zivu kokosku strpala u rernu u nameri da je ispece u cemu je
nazalost i uspela. Za komsijsku macku koja se odomacila u njenoj kuci misli da je dete
koje joj je povereno na cuvanje. Stavija je u krevet i pokriva carsavima. U poslednje
vreme su primetili da hlebom potpaljuje pec... decembar 2014 god)