АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

Цара Душана 254

СЕМИНАРСКИ РАД

ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У РАДНО ТЕРАПИЈСКОМ ПРОЦЕСУ ОБОЛЕЛИХ ОД

РЕУМАТСКИХ БОЛЕСТИ

Ментор: Студент:
Мр. Сања Станисављевић Богдан Вучетић РТ 59/23

Децембар 2023.
 Садржај:

1. Увод.................................................................................................................3
2. Развој самосталности и адаптација оболелих од реуматских болести у
радно терапијским интервенцијама............................................................ 4
3. Едукација и образовање о реуматским болестима.....................................5
4. Физичка активност и рехабилитација..........................................................7
5. Социјална подршка и групна терапија............................. ...........................9
6. Закључак…...................................................................................................10
7. Литература…................................................................................................11

2
 Увод

Реуматске болести представљају широк спектар здравствених проблема

који укључују различите облике артритиса и остале болести зглобова.
Оболели од реуматских болести сусрећу се са изазовима у свакодневном
животу, укључујући и ограничења у обављању радних задатака. Радно
терапијске интервенције имају значајну улогу у олакшавању ових изазова и
повраћању функционалности.

3
 Развој самосталности и адаптација оболелих од реуматских болести у радно
терапијским интервенцијама

 Оцена функционалних способности:

Први корак у развоју самосталности и адаптацији у радно терапијским

интервенцијама је детаљна оцена функционалности оболелих. Терапеути,
кроз тестове и анализу, стичу увид у ограничења у покретљивости, снази и
другим аспектима живота.

 Прилагођени план вежбања и терапије:

На основу оцене, формира се посебан план вежбања и терапије, укључујући

специфичне вежбе за јачање мишића, координацију и покретљивост зглобова.
Овакав подход потиче активно учешће пацијената у свом опоравку.

 Подршка у свакодневним активностима:

Радна терапија укључује области као што су облачење, купање и припрема

оброка. Пацијенти се уче модификацијама и техникама за олакшавање ових
активности и подстицање самосталности.

 Технике за управљање болом и стомачним проблемима:

Пацијенти са реуматским болестима уче технике управљања болом,

укључујући релаксацију и дисање. Такође, добијају савете за савладавање
стомачних симптома кроз правилну исхрану и хидратацију.

 Подршка у активностима и независности у заједници:

Развијање независности и прилагођавање укључује подстицање пацијената на

учешће у заједници. Радна терапија организује групне активности и изазове
који промовишу социјализацију и изградњу самопоуздања. Пацијенте се
подстиче да се придруже заједничким догађајима и посебно прилагођеним
активностима.

4
 Едукација и образовање о реуматским болестима

 Индивидуализовано образовање:

Индивидуализовано образовање о реуматским болестима подразумева

персонализовани приступ информацијама и саветима, усмерен на потребе
сваког појединца са реуматским обољењем. Овај приступ омогућава тачне и
релевантне информације о симптомима и лечењу, прилагођене конкретним
условима сваког пацијента, подстичући их на активно учешће у свом лечењу.

 Разумевање болести:

Разумевање болести обухвата истраживање узрока, прогресије и ефеката

болести на тело, укључујући физичке, психолошке и социјалне аспекте. Ово
знање омогућава боље приступе превенцији и лечењу, циљајући на повећање
општег здравља.

 Последице и информације:

Пацијентима се пружају реалне информације о могућим последицама

реуматских болести и прогнози стања. Образовање обухвата и разговор о
томе како реуматске болести могу утицати на свакодневни живот,
родитељство, рад и општи квалитет живота.

 Савети:

Едукација такође обухвата савете за самостално управљање. Пацијенти уче

практичне вештине које им помажу да ефикасно контролишу своје
здравствено стање у свакодневном животу, укључујући технике самомасаже,
вежбе за подстицање покретљивости и стратегије за превазилажење бола.

 Улога породице и околине:

Образовање такође наглашава важност породице и околине у подршци

оболелима. Породице се упућују како да пружају емоционалну и практичну
подршку, и како да се успешно адаптирају на потребе оболелог.

5
Физичка активност и рехабилитација у радно терапијским интервенцијама за
оболеле од реуматских болести

 Процена физичког стања и функционалности:

Рад на физичкој активности и рехабилитацији код особа с реуматским

болестима почиње детаљном проценом њиховог физичког стања и
функционалности. Тим терапеута, укључујући радне терапеуте и
физиотерапеуте, анализира снагу, покретљивост и опсег покрета како би
осмислио персонализовани план активности и рехабилитације.

 Аеробне вежбе за опште здравље:

Физичка активност у рехабилитацији укључује аеробне вежбе које

подржавају здрав кардиоваскуларни систем. Ходачке, бициклирање и
пливање су примери активности које се могу прилагодити индивидуалним
потребама и способностима пацијент

 Персонализовано вежбање:

На основу процене, прави се персонализовани план вежбања усмерен на

јачање мишића, побољшање стабилности и покретљивости зглобова. План
обухвата прогресивне вежбе прилагођене индивидуалним потребама и
способностима пацијента.

 Функционално вежбање за свакодневне активности:

Циљ функционалног вежбања је унапређење вештина пацијената у обављању

активности неопходних за свакодневни живот. То укључује вежбе које
симулирају покрете из једне позиције у другу, као и вежбе подизања и
ношења предмета.

 Хидротерапија:

Водени тренинг, као што су пливање и водене аеробик вежбе, пружа облик
рехабилитације који олакшава покрете и смањује притисак на зглобове.

7
  Технике релаксације и истезања:

Релаксација и истезање играју значајну улогу у рехабилитацији особа са

реуматским болестима. Ове технике помажу у смањењу напетости у
мишићима, чиме се уклања дискомфорт и подстиче опуштање тела.
Истовремено, побољшавају покретљивост зглобова, што има значајан утицај
на општи статус функционалности и квалитета живота. Ове корисне праксе
такође могу допринети повећању флексибилности и спречавању стварања
зглобних ограничења. Укључивање ових техника у рутину рехабилитације
обогаћује процес опоравка и подржава одржавање оптималног здравља.

 Баланс и координација:

За особе које болују од реуматских болести, често суочене с проблемима у

балансу и координацији, вежбе усмерене на ове аспекте су од изузетне
важности. Вежбе које подстичу баланс и координацију могу значајно
допринети спречавању падова и повреда. Осим тога, ове вежбе помажу у
побољшању укупне стабилности и самосталности у свакодневним
активностима.

 Постепено повећавање интензитета:

Рехабилитацијски план укључује постепено повећавање интензитета вежби

када пацијент постаје способан. Ова стратегија је суштински аспект у
прогресивном опоравку, што омогућава постепено усвајање изазовнијих
вежби и подстицање физичког напретка. Кроз овај процес, пацијенти постижу
максималне функционалне капацитете, подстичући телесну снагу,
издржљивост и укупну физичку форму. Ово је неопходан корак у постизању
оптималног здравља и повратку на што ближи нормалан живот.

8
Социјална подршка и групна терапија у радно терапијским интервенцијама за
оболеле од реуматске болести

 Формирање социјалних мрежа:

Социјална подршка у радно терапијским интервенцијама почиње стварањем и

учвршћивањем социјалних мрежа оболелих. Радни терапеути организују
специјализоване групне активности и разговоре који помажу пацијентима да
изграде везе са другима који деле слична искуства.

 Групна терапија:

Групна терапија служи за подизање свести и едукацију о реуматским

болестима. Сесије укључују образовне елементе о болестима, новинама у
терапији и стратегијама за савладавање емоционалних и физичких
изазова.Подизање свести и едукација кроз групу:

 Емпатија и солидарност:

Емпатија и солидарност су од кључног значаја у здравственој неги. Емпатија

изражава разумевање и бригу, доприносећи психолошком благостању
пацијената. Солидарност се огледа у посвећивању помоћи и подршке
оболелима, што обликује подржавајуће окружење за изазове здравствене
борбе.

 Психосоцијална подршка за управљање емоционалним изазовима:

Групна терапија пружа социјалну и психосоцијалну подршку у управљању

емоционалним изазовима. Радна терапија нуди алате за справљање стреса,
анксиозности и депресије, које могу произаћи из реуматских болести.

9
 ЗАКЉУЧАК

У закљчку, интервенције у радно терапијском процесу за оболеле од

реуматских болести представљају неопходан и суштински део холистичког
приступа у борби против ових хроничних обољења.

Кроз индивидуализоване и целовите терапијске стратегије, оболелим се

пружају средства и вештине за подизање квалитета њиховог живота.

Фокус на физичкој активности, рехабилитацији и едукацији омогућава

оболелима да постигну већу функционалност, адаптацију и самосталност у
свакодневном животу.

Кроз примењене технике релаксације, баланса, истезања и друге, подстиче се

ублажавање симптома и унапређење општег благостања.

Радно терапијске интервенције представљају важан корак у постизању

оптималног функционисања и животне радости за оболеле од реуматских
болести.

10
 Литература:

„Здравствено васпитање“ Проф. Др сци. Дивна Кекуш

„Превенција бољести и унапређење здрављa“ Миодраг Петровић

"Foundations of Health Promotion" Jennie Naidoo, Jane Wills

PubMed

Google Scholar

ScienceDirect

11