1.

Разлика између епистемоличких и неепистемичких вредности

2. Епистемолошке вредности – указују на истиниту, то је важно за науку
3. И није јасно шта су епистемолошке вредности – емпиријска адекватност неки би рекли,
коректно описује теорија шта посматрамо, даје добра предвиђања
4. Унутрашња доследност такође
5. Једноставност такође
6. Уједињујућа моћ итд
7. Научници теже да развију теорије које имају ове карактеристике
8. То су епистемолошке карактеристике вредности
9. Питање – неепистемолошке вредности, етичке, политичке, естетичке
10. Једнокост људи, моралне вердности не би требало да се тичу биолошких теорија ...
11. Ипак, има ли утицаја неки социјални вредности на науку?
12. Нпр питање које поље науке ће бити истражено – да ли студијама микробиологије у
односу ан астрономију, због лека нам је то потребније
13. То побољшава људски живот
14. Друго – етичка ограничења у томе како ћемо прикупљати податке, сведочанство
15. Медицинска тестирања на нељудским животињама или пристанка људи да учествују негде
16. Ограничени су
17. Треће – шта радимо са научним резултатима, наука нам каже како се прави нуклеарна
бомба, да ли идемо, да је конструишемо
18. Спољашње је ово науци, ове друштвене науке
19. Даље
20. Разлика између контекста открића и оправдања
21. Овај први – није битно како је дошло до идеје
22. Кекуле
23. Исто тако – контекст примене, шта радимо са тим резултатима
24. Даље
25. Да научници ТРЕБА ДА ЕЛИМИНИШУ УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ ВРЕДНОСТИ У КОНТЕКСТУ
ОПРАВДАЊА
26. Често – друштвене вредности суде о научним теоријама, и то је имало последице
27. Совјетска истраживање дарвин и мендел су били неускладиви са марксистичком
идеологијом, и биолози су убијани и протеривани
28. Лисенкова теорија не погрешна
29. Ричард Раднр
30. Кључно – одбацује или прихвата хипотезу
31. Ниједна хипотеза није коначно верификована или оповргнута са сигурношћу
32. Имамо индуктивни ризик, што значи да узимамо ризик да будемо у криву
33. Па научници морају да одлуче кад су сведочанства довољно јаки
34. Тад је прихватамо, али кад су?
35. То зависи од важности коју придајемо прављењу грешака у привхатању или одбацивању
хипотеза
36. А то ће укључити позивање на друштвене и етичке вредности
37. Нпр
38. Истражујемо нови лек за релативно благу болест за коју постоје други успешни третмани
39. И наша хипотеза је да неки отровни састојак није присутан у смртносној количини
40. Пре него што је прихватимо, морамо да је добро проверити, цена је велика
41. Смрт или живот човека
42. Требају нам велики докази
43. А сад прет
44. Истражујемо лек за беснило, фатално кад се појаве симптоми и тренутно не постоји
поуздан третман
45. Ако се појаве симптоми, нема лечења, иако има вакције пре симптома
46. Ако имам лек који лечи беснило, ради ан живоптињама нпр
47. И имам хипотезу да отровни састојак Х није присутан у смртносној количини, то ће бити
потребан прилично низак праг доказивања примене лека
48. Немам ништа да изгубим, јкедина алтернатива за пацијента је смрт
49. Тако да имамо следећу ситуацију
50. Ако је Х истинито и прихватимо је +15
51. Ако је лажно и одбацимо – 0
52. Ако је лажна а прихватимо -1
53. Ако је одбацимо и тачна -15
54. Овде прихватамо хипотезу и са мало сведочанстава
55. ОВО ЈЕ КОНТЕКСТ НАУЧНОГ ОПРАВДАВАЊА – ПРЕ СВЕГА КОЛИКО ЈЕ ДОВОЉНО
56. ДА ЛИ СУ СВЕДОЧАСТВА ДОВОЉНО ЈАКА ЗАВИСИ ОД ЕТИЧКОГ СМИСЛА ДА СЕ НАПРАВИ
ГРЕШКА У ПРИХВАТАЊУ ИЛИ ОДБАЦИВАЊУ ЗАКЉУЧКА
57. НАУЧНИК ДОНОСИ НЕ-ЕПИСТЕМОЛОШКЕ ВРЕДНСТИ