62. Opšti izraz za deformacijski rad. Betijeva i Maksvelova teorema.

F1, F2 statičke sile

11 broj opterećenja

broj položaja tačke čije pomeranje tražimo

F111 F222
AI    F112
2 2
F F
AII  2 22  1 11  F221
2 2
A A
I II

F111 F222 F F
  F112  2 22  1 11  F221
2 2 2 2

F112  F221

BETIJEVA TEOREMA:Ako na telo dejstvuju dva sistema sila 1 i 2 i ako se sa s1 označimo

pomeranje usled sistema 1, a sa s2 pomeranje usled sistema 2, tada je rad sistema 1 na pomeranjima
s2 jednak radu sistema 2 na pomeranjima s1 .
F111 F2 22
AI    F112
2 2
F F F F
AI  1 11  2 22  1 12  1 12
2 2 2 2
F F F F
AI  1 11  2 22  1 12  2 21
2 2 2 2
F F
AI  1  11  12   2  22  21 
2 2
F F
AI  1 1  2  2
2 2
F F  F n
F
A  1 1  2 2  ....  n n   i i
2 2 2 i 1 2
Ako dejstvuju jedinične sile
F1  1, F2  1
12  21  12   21 pomeranja usled jediničnog opterećenja
  ij   ji MAKSVELOVA TEOREMA

MAKSVELOVI UTICAJNI KOEFICIJENTI

MAKSVELOVA TEOREMA: Ako na telo deluju dve
jedinične sila F1  1, F2  1 , onda je pomeranje napadne
tačke sile F1 u pravcu sile F1 usled delovanje sile F2
jednako je pomeranju napadne tačke sile F2 u pravcu sile
F2 usled dejstva sile F1.

63. KASTILJANOVA TEOREMA

n
Fi  i n
Fi  i
A U 
i 1 2 i 1 2
A U

1  F111  F212  ....  Fn1n

i  F1 i1  F2 i 2  ....  Fn in
n
i   F j ij
j 1

Fi  i 1 n
n
1
U    Fi  F j ij   Fi F j ij
i 1 2 2 i 1 j 1 2 i, j
 j  F1 j1  F2 j 2  ....  Fn jn
 j
  ji
Fi
1 n
A U   Fii
2 i 1
U  U  F1 , F2 , ... Fi. ,... Fn 

l l l
1 N2 1 M x2 k FT 2
2 E 0 A 2 E 0 I x 2G 0 A
U dz, U dz, U dz

n F j j F11 F2 2 F
U ( Fi )      .....  n n
j 1 2 2 2 2
F11 F2 2 F F
U   ...  i i  ... n n
2 2 2 2
U F  F   F  F 
 1 1  2 2  ...  i  i i  ...  n n
Fi 2 Fi 2 Fi 2 2 Fi 2 Fi
n F 
U 
 i  j j ;  ij   ji
Fi 2 j 1 2 Fi
U i 1 n  1
   F j ij  i  i  i
Fi 2 2 j 1 2 2
U U
 i ;  Fj
Fi  j

Ako deformacijski rad izrazimo u funkciji sila koje napadaju na telo onda je izvod deformacijskog
rada po jednoj od sila jednak projekciji pomeranja napadne tačke sile na pravac sile.

Ako deformacijski rad izrazimo u funkciji pomeranja napadnih tačaka sila u pravcu tih sila
onda je izvod deformacijskog rada po jednom od pomeranja jednak odgovarajućoj sili.
PRIMER
1.
l l
1 N2 1 F2 F 2l
2 E 0 A 2 E 0 A
U dz  dz 
2 AE
U 2 Fl
   l
F 2 AE

2.

Fl 3
vB 
3EI x

l
1 M x2
2 E 0 I x
U dz; M x   F (l  z )

l
U F (l  z )3
l l
1 F Fl 3
2 EI x 0 F EI x 0
U F (l  z ) dz 
2 2
 (l  z ) dz  
2

EI x 3 0
3EI x

PRIMEDBA
dA  M t d
n
Fii m M t k k
U  U (F , M t )  A   
i 1 2 k 1 2
U
 i
M t
Primer:
l
1 Mt2
2G 0 I 0
U dz

l
M2 M 2l U Ml
2GI 0 0
U dz    B / A
2GI 0 M GI 0
Deformacijski rad kod krivih stapova

l
1 M x2
2 E 0 I x
U dz

l
1 M x2
2 E 0 I x
U ds


1 2 M x2
2 E  I x
U Rd
1

ds  Rd
s  R

64. PRIMENA KASTILJANOVE TEOREME NA PROBLEME AKSIJALNO

OPTEREĆENIH ŠTAPOVA I TORZIJE

1.
l  f

U
f 
F1

F ( z )
l
1 F ( z )2
2 E 0 A
U dz; F ( z )  F1 ; 1
F1
U 1 1 F ( z ) F ( z ) F a b
a b
1 1
  F ( z) dz   F ( z ) dz  1   
F1 E 0 A1 F1 E 0 A2 F1 E  A1 A2 

2.
U
B / A 
M1

M t 1  M1  M 2
M t 2   M 2
a

1 M t (1)  2 b

1 M t ( 2)  2

2G 0 I 01 2G 0 I 02
U dz  dz

b
 M t (1) M t ( 2)
U
  1
a a a
1 1 1 M1 MM 2 M2 a
 
M1 GI 01 0
M t (1)
M1
dz  
GI 02 0
M t ( 2 )
M1
dz    2 t(1
M t1(1) MM 2 )dz1dz  a
GI 01
01 0 GI 01GI 01

65. PRIMENA KASTILJANOVE TEOREME NA PROBLEME SAVIJANJA

Neka je dat statički određen sistem

opterećen na savijanje.

U  U ( F1 , F2 ,..., FK ,..., Fn , M j , q,...)

L L
1 M x2 1 k FT2
2 E 0 I x 2 G 0 A
U dz  dz

Zanemarićemo uticaj transverzalnih sila

L
1 M x2
2 E 0 I x
U dz

Primenom Kastiljanove teoreme dobijamo:

U   1 M x2  1   M x2 
L L

Fk Fk  2 E 0 I x    dz
K    dz  
 2 E 0 Fk  I x 
U 1 1 M x2 1 2M x M x 1 M M x
L L L
K   
Fk 2 E 0 I x Fk
dz  
2 E 0 I x Fk
dz   x
E 0 I x Fk
dz

1. Odrediti vertikalno pomeranje tačke B konzole date na slici.

Dato je:F, l, E, Ix

U 1 M x M x
L

F E 0 I x F
yB   dz

M x   F (l  z )  F ( z  l )
M x
 z l
F

1 F (z  l) 1 F ( z  l )2
l l l
F
yB  
E 0 Ix
( z  l ) dz  
E0 Ix
dz  
EI x 0
( z  l ) 2 dz

l
F  z3 z2 2  F  l3 l 2 2  Fl 3
l

 
F
yB  z  2lz  l dz 
2 2
  2l  l z     2l l l 
EI x 0
EI x  3 2  0 EI x  3 2  3EI x
2.

Dato: q, l, E, Ix
Naći: vC

ql X
FA  FB  
2 2
qz 2 l
M ( z )  FA z  ; 0 z
2 2
 U 
l
1 M ( z)2
2 E 0 I x
vC    U dz
 X  X  0
U M
l
1
  M
X EI x 0 X
dz
X 0
l/2
2
l/2
 ql X  qz 2  z 2  ql z3 q z 4  5 ql 4
vC 
EI x   
 2 2


z 
2 2
 dz X 0
EI x
 
 4 3 4 4 0
 
384 EI x
0

66. Primena Kastiljanove teorema na rešavanje statički neodređenih problema.

Posmatramo 3 puta statički neodređen problem. Primenićemo metod reakcije oslonaca kao statički
prekobrojne. Neka su X1, X 2 , X 3 statički prekobrojne.
Izabrani statički određen osnovni sistem opteretimo zadatim opterećenjem i izabranim statički
prekobrojnim.

U  U Fi , M j , q, X 1, X 2 , X 3 
Geometrijska ograničenja su:
v1  0, v2  0, v3  0
Dopunske jednačine dobijamo
primenom Kastiljanove teoreme:
U
vB  v1   0,
X 1
U
vK  v2   0,
X 2
U
vD  v3  0
X 3
Deformacijski rad je uvek kvadratna forma (uvek je pozitivan).
I drugi izvod po silama (statički prekobrojnim) će uvek biti pozitivan.
TEOREMA O MINIMUMU DEFORMACIJSKOG RADA:
U stvarnoj konfiguraciji statički neodređenih sistema deformacijski rad je u minimum s obzirom na
izabranu statički prekobrojnu veličinu.
67. UTICAJ TRANSVERZALNIH SILA NA UGIBE

Dato :F , l , E, I x , Ax , k
Naci :vC

F
M x ( z)  z; 0  z  l/2
2
F
FT 
2
F
FA  FB 
2

l l 2
1 M x ( z) 2 k FT
2 E 0 I x 2G 0 Ax
U dz  dz; I  I x , A  Ax

U
vC 
F

M x z FT 1
 ; 
F 2 F 2
 1 l/2 k
l/2 
U  2    FT 2 dz 
2
M x ( z ) dz
 2 EI 0 2GA 0 
U  1 l/2 M x ( z ) k
l/2
FT 
F
 2  x
M ( z )
F
dz 
GA 0
F T dz 
F 
 EI 0
 1 l/2 F z k
l/2
F1 
vC  2 
 EI 0 2 2
z dz  
GA 0 2 2 
dz 


 F z 3 
l/2
k F l  Fl 3 kFl
vC  2    

 4 EI 3  0 GA 4 2  48EI 4GA

Fl  12kEI 
3
Fl  12kEI  2(1   ) 
3
Fl 3  24kI (1   ) 
vC  1 2  1   48EI 1 
48EI  l GA  48EI  l 2 AE l2A 
68. PRIMENA KASTILJANOVE TEOREME NA AKSIJALNO
OPTEREĆENE ŠTAPOVA UZ TEMPERATURNU PROMENU
A U

l
1 F2
2 E 0 A( z )
U dz  F  t  l

l (t )    t  l

U
f 
F
l  l ( F )  l ( t )
l
Fl 1 F2 F 2l
2 E 0 A
l   t  l U dz  Fl t   Flt
AE 2 AE
U Fl
  lt
F AE