54.

STATIČKI NEODREĐENI PROBLEMI PRI SAVIJANJU NOSAČA I

RAMOVA

PROST ŠTAP prenosi samo sile u pravcu svoje ose.

GREDNI ŠTAP prenosi sile proizvoljnog pravca.
RAVAN NOSAČ je nosač čiji elementi zadovoljavaju uslov da se ravan opterećenja poklapa sa glavnom
ravni.

Štapovi se vezuju zglobno i kruto. Zglobna veza sprečeva relativno translatorno pomeranje. Kruta veza
sprečeve relativnu translaciju i rotaciju. Krutu vezu obrazuju kruti uglovi. Ako u vezi ima n štapova tada
postoji (n-1) kruti ugao.

ŠTAPOVI I KRUTI UGLOVI SU UNUTRAŠNJI ELEMENTI I ONI SPREČAVAJU RELATIVNA

POMERANJA TAČAKA NOSAČA.

Pomeranja tačaka nosača prema spoljašnjim telima sprečavaju oslonci i uklještenja.

OSLONAC sprečava pomeranje u jednom pravcu- to je pravac oslanjanja. Upravno na taj pravac nosač
može da se pomera. Zbog toga se oslonac naziva pokretno ležište. Ako se jedna tačka grednog nosača
oslanja na dva oslonca oni formiraju nepokretno ležište.

UKLEŠTENI PRESEK ŠTAPA sprečava samo obrtanje. U konstrukcijama ukleštenje dolazi zajedno sa
nepokretnim ležištem i naziva se uklešteno ležište.

OSLONCI I UKLEŠTENJA SU SPOLJAŠNJI ELEMENTI NOSAČA.

Tačke na krajevima štapa u kojima su štapovi međusobno vezani zovu se ČVOROVI nosača. Svaki štap
vezuje samo dva čvora.

LINIJSKI NOSAČI su oni sistemi štapova koji u granicama elastičnosti materijala mogu da spreče
pomeranja određenih tačaka u međusobnom i u odnosu na stalnu tačku u prostoru. Takav sistem je
KINEMATIČKI STABILAN, odnosno čvorovi se mogu pomerati ili obrtati samo ako se neki štap
deformiše ili ako se neko oslonac pomeri ili ukleštenje obrne.
Sistem štapova čiji čvorovi se mogu pomerati a da se ni jedan štap ne deformiše, ni jedno ukleštenje ne
obrne i ni jedan oslonac ne pomeri je KINEMATIČKI LABILAN (mehanizam).
Kriterijum za ocenu kinematičke stabilnosti izvodi se iz upoređenja broja nezavisnih komponenata
pomeranja i uslova koji ta pomeranja moraju zadovoljiti.

Broj pomeranja čvora u ravni je 2(u, v). Ako u sistemu imamo K čvorova broj pomeranja je 2K. Uslovi
kompatibilnosti pomeranja čvorova odnose se na geometriju deformacije nosača i predstavljaju veze
između pomeranja čvorova s jedne strane i deformacijskih veličina štapova, pomeranje oslonaca i
obrtanja ukleštenja sa druge strane.
Broj uslova kompatibilnosti Σ=zo+zš+zk+zu (zo-broj oslonaca, zš-broj štapova, zk- broj krutih uglova,
zu-broj ukleštenja)
Ako je Σ=2K sistem je kinamatički stabilan.
Ako je Σ>2K sistem je statički neodređen.
Σ-2K=n (statička neodređenost)
Ako je Σ<2K sistem je statički preodređen.
PRIMERI:

zo  4 
zu  2 
   11
zk  2 
zs  3 
K 4
  2 K  11  8  3

zo  3 
zu  1 
   14
zk  4 
zs  6 
K 6
  2 K  14  12  2
zo  6 
zu  1 
  9
zk  0 
zs  2 
K 3
  2K  9  6  3

zo  4 
zu  0 
   16
zk  6 
zs  6 
K 6
  2 K  16  12  4

zo  3 
zu  0 
   26
zk  12 
zs  11 
K 8
  2 K  26  16  10
55. METOD SILA

Zasniva se na određivanju statički određenog sistema uklanjanjem suvišnih veza.

Na mestu uklonjene veze dodaju se odgovarajuće statičke veličine ( sile i spregovi).
To su STATIČKI (PREKOBROJNE) NEPOZNATE.

Postupak rešavanja zadatka:

1. Ukloniti onoliko veza koliki je stepen statičke neodređenosti.
2. Na dobijenom osnovnom statički određenom sistemu uticaj uklonjenih veza zamenjujemo
silama (STATIČKI PREKOBROJNIM).
3. Za statički određen sistem treba odrediti pomeranja na mestu gde su uklonjene veze.
Pomeranja zavise od spoljašnjeg opterećenja i statički nepoznatih.
4. Odrediti kolika je vrednost pomeranja u zadatom sistemu (najčešće je nula). To su
GEOMETRIJSKI USLOVI DEFORMACIJE.
5. Statičke jednačine ravnoteže i geometrijski uslovi deformacija daju potreban broj
jednačina za određivanje otpora oslonaca i unutrašnjih sila.
PRIMER

Primer:

 Zi Z A  0
i

 Yi  ql  YA  YB  0
i

ql 2
 M A YBl  2
MA  0
i
1X staticki neodređen
vB  0
vB  vB ( q )  vB (YB )  0
ql 4
vB ( q ) 
8EI
Y l3
vB (YB )   B
3EI
4 3
ql Y l
 B 0
8 EI 3EI
3
YB  ql
8
5
YA  ql
8
ql 2 3 2 ql 2 ql 2
M A  YBl   ql  
2 8 2 8
A  0
 A   A( q )   A( M A )  0
ql 3
 A( q ) 
24 EI
M l
 A(YB )  A
3EI
3
ql M l
 A 0
24 EI 3EI
ql 2
MA  
8
56. KONTUNUALNI NOSAČI. JEDNAČINA TRI MOMENTA
(KLAPEJRONOVA JEDNAČINA)

Kontinualni nosač je nosač koji je oslonjen na više od dva oslonca.

Posmatraćemo kontinualni nosač na (n+1) osloncu (Slika (1)). Ovaj nosač je (n-1) puta statički
neodređen. Ako izaberemo reakcije unutrašnjih oslonaca za statički prekobrojne (Slika (2)) postupak
rešavanja zahteva određivanje rešenja (n-1) jednačine sa (n-1) nepoznatom, što je veoma zahtevno.

Zato biramo unutrašnje reakcije veze, momente nad osloncima, za statički prekobrojne veličine
(Slika (3)). Postavljamo parove tih momenata, a smerove usvajamo tako da odmah daju algebarsku
vrednost napadnih momenata na tim mestima. Na taj način dobijamo sistem n prostih greda
opterećenih zadatim opterećenjem i izabranim statički prekobrojnima.

Geometrijski uslov deformacije zahteva da elstične linije iznad

oslonaca levo i desno imaju zajedničku tangentu:   

Izdvojićemo dva polja  k  1, k  i  k , k  1 .

Momenat Mk-1 zamenjuje uticaj odstranjenog dela grede sa leve strane, a Momenat Mk+1 zamenjuje
uticaj odstranjenog dela grede sa desne strane.
-objašnjenje za oznake
Ako napišemo geometrijske uslove deformacije vidimo da za svaka dva polj oni zavise od 3 statički
nepoznate i zadatog opterećenja.
 M k lk 1 M k 1lk 1
k d   kS    k
3EI k 1 6 EI k 1
M k lk M k 1lk
k l    kS    k
3EI k 6 EI k

k d  k l

M k lk 1 M k 1lk 1 M l M l
 kS      kS  k k  k 1 k
3EI k 1 6 EI k 1 3EI k 6 EI k

 I  I
M k 1lk  2M k  lk  lk 1 k   M k 1lk 1 k  6 EI k  kS  kS 
 I k 1  I k 1

KLAPEJRONOVA JEDNAČINA
PRIMER:

Dato: q,F,l, E, I
Naći. reakcije oslonaca
Problem je jedanput statički neodređen.

 I  I
M k 1lk  2M k  lk  lk 1 k   M k 1lk 1 k  6 EI k  kS  kS 
 I k 1  I k 1
 l 3 2
M D  YA  ql
2 8
ql 2
f 
8
YC l
T (t0 )  YC  q  t0  0  t0  
q 4
l l l 1
M P  YC q  ql 2
4 4 8 32
57. METOD DEFORMACIJSKOG RADA

E=EK+П
EK je kinetička energija
П je potencijalna energija

Et  Et0  A
A je rad spoljašnjih sila

v 0  EK  0
EK t 0
 EK t  0
  0  A
0  0    A
UA
U je deformacijski rad
Rad spoljašnjih sila pri statičkom opretećenju elastičnog tela jednak je promeni potencijalne
energije0 deformacije.
Prilikom rasterećenja tela unutrašnje sila vrše rad na račun potencijalne energije deformacije.

dA  F  dr
dA  F  dr  cos ( F , dr )

 dA   F  dr
F  c
1 c  12
A c  d  
0 2
F1  c  1
c  1  1 F1  1
A 
2 2

Ako više sila dejstvuje na telo:

F1  1 F2  2 Fn  n n
F 
A   ...   i i
2 2 2 i 1 2
1 1
U    pn  x  u   pn  y  v   pn  z  wdAP    X  u  Y  v  Z  w  dV
2A   2V
P

Klapejronov stav: Rad statičke sile jednak je polovini vrednosti koji bi rad imao da je sila od početka
dejstva naneta u punom iznosu.
58. DEFORMACIJSKI RAD IZRAŽEN PREKO NORMALNIH I
TANGENCIJALNIH NAPONA. SPECIFIČNI DEFORMACIJSKI RAD.
Dato je linearno stanje napona.

UA
 xx 0 0
F 
A 1 1     0 0 0 
2
 0 0 0 

dx  dx    
dA   xx dydz   xx dydz x  xx x dxdydz  xx x dV
2 2 2 2
dx
x   dx   x dx
dx
 xx x
dA  dV
2
dU  dA
 xx x
dU  dV
2
 xx x
U  dV   u*dV
V
2 V

dU  xx x  xx  xx
2
u 
*
 u  *
x  u 
*
dV 2 E 2E

2
u  *
SPECIFIČAN DEFORMACIJSKI RAD
2E
IZRAŽEN U ZAVISNOSTI OD NORMALNIH NAPONA
UA
F 
A 1 1
2

  dz    
dA   zx dydx   zx dydx zx  zx zx dxdydz  zx zx dV
2 2 2 2
   xz dz
 zx zx
dA  dV
2
dU  dA
 zx zx
dU  dV
2
 zx zx
U  dV   u*dV
V
2 V

dU  zx zx  zx  zx 2
u*   u*   zx  u* 
dV 2 G 2G

2
u*  SPECIFIČAN DEFORMACIJSKI RAD
2G
IZRAŽEN U ZAVISNOSTI OD TANGENCIJALNIH NAPONA
 59.DEFORMACIJSKI RAD ZA SLUČAJ PROSTORNOG STANJA NAPONA

z,
z
zz  xx x
u* 
zy 2
zx xx
xy yz  zx zx
yy yx T xz
u* 
xz yy 2
yz yx
xx xy y
zy zx

zz
x

dU 
1
2
 xx x   yy y   zz z   xy xy   xz xz   yz yz  dV
1                 
  xx  xx  yy  zz    yy  yy  xx  zz    zz  zz  xx  yy    xy xy   xz xz   yz yz   dV
2  E E E   E E E   E E E  G G G
 1  2  xy2   xz2   yz2   dV
 xx   yy2   zz2  2  xx yy   xx zz   yy zz   
1
 
 2E 2G 

 xx   yy2   zz2  2  xx yy   xx zz   yy zz   

dU 1  2 1
u*    xy2   xz2   yz2 
dV 2 E  2G

1 1  2 2 
  xx   yy   zz  2  xx yy   xx zz   yy zz     xy   xz   yz   dV
1 2
dU  u*dV  U   u*dV  
2 2 2

V
2V E G 

60. DEFORMACIJSKI RAD KOD AKSIJALNO OPTEREĆENIH ŠTAPOVA I

KOD UVIJANJA

Deformacijski rad kod aksijalno opterećenih štapova

0 0 0 
 zz
F ( z)
 a    0 0 0 
A( z ) 0 0  zz 
  zz 2
u* 
2E
U   u*dV
V

 zz 2 Fa ( z )2
U  dV   dV
V
2E V 2 EA( z )2
dV  A( z)dz
Fa ( z )2
l l Fa ( z )
2
U  A( z )  dz  0 2EA( z)  dz
0 2 EA( z ) 2

Ako je Fa ( z)  const  F , A( z)  const  A

F 2l
U
2 AE

Deformacijski rad kod uvijanja

Smatramo da je na delu AB
moment uvijanja konstantan.

 2
Mt
u*    
2G I0

U   u*dV
V

1 2 1 M t2 2
2 V G 2 V GI o2
U dV   dV

dV  dAdz
L L L L
1 M2 1 M2 1 M2 1 M2 1 M t2
U   t2  2 dV    t2  2 dAdz   u2   2 dAdz   t2 I o dz 
2G 0 I o
dz
2 V GI o 2 0 A GI o 2 0 GI o A 2 0 GI o
I o    2 dA
A

Ako je Mt=const i I0=const

M t 2l
U 
2GI 0
61. DEFORMACIJSKI RAD KOD SAVIJANJA USLED MOMENATA
SAVIJANJA I USLED TRANSVERZALNIH SILA

Mx FS
 zz    y,  yz   zy    T xC
Ix I x b( y )

0 0 0 
 
   0 0  yz 
0  zy  zz 


 zz2  yz 2
u 
*
+
2 E 2G
1   zz2  yz 
2
1 FT2  S xC 
2
1 M x2 2
U     dV   2 y dV     dV
2 V  E G  2 V EI x 2 V G  I x b( y ) 

dV  dAdz
2
1 M2 1 F2  S 
U   x2 y 2 dV   T  xC  dV 
2 V EI x 2 V G  I x b( y ) 
2
FT2  S xC 
L L
1 M x2 2 1
2 0 A EI x2
y dAdz      dAdz
2 0 A G  I x b( y ) 
2
1 FT2  S xC 
L L
1 M x2
U   2  y dAdz  
2 0 G A  I xb( y ) 
 dAdz 
2

2 0 EI x A
2
1 F2  S 
L L
1 M2
  x2 I x dz   T   xC  dAdz
2 0 EI x 2 0 G A  I x b( y ) 
Ix   y 2 dA
A
2
k def  S xC 
A A  I xb( y ) 
   dA

k Timošenkov korekcioni faktor

krug k=1,1
pravougaonik k=1,2
L L
1 M x2 1 k FT2
2 E 0 I x 2 G 0 A
U dz  dz