72. Stabilnost elastičnih tela. Izvijanje. Kritična sila.

Pod dejstvom spoljasnjeg opterećenja u gredi se javljaju naprezanja i deformacije, pri cemu se u
deformisanoj konfiguraciji uspostavlja ravnoteža izmedu spoljasnjih i unutrašnjih sila u gredi. Pri, tome
smo, prećutno, pretpostavljali da je deformisani ravnotežni oblik grede stabilan, tj. da mali poremecaj u
opterećenju izaziva malu dopunsku deformaciju koja iščezava sa uklanjanjem poremećaja. Na primjer, u
analizi aksijalnog naprezanja grednog nosaca smatrali smo da je pritisnuti ravnotežni polozaj grede
stabilan, tako da dodatna bočna sila F izaziva ugib koji nestaje nakon uklanjanja sile F, tj. greda se vraca
u prvobitni pravi ravnotezni položaj Može se, medutim, dogoditi da gredni nosač (kao i drugi
konstruktivni elementi, ploče, ljuske i sl.) budu takve geometrije i tako opterećeni da u deformisanoj
konfiguraciji zauzimaju nestabilan ravnotežni polozaj i da je dovoljan i najmanji poremećaj da izazove
trajno odstupanje od tog položaja, koje ostaje i nakon otklanjanja poremećaja. Gredni nosač pri tome
gubi svoju nosivost i funkciju, i dolazi do njegovog sloma. Ovo se, naravno, u proračunima konstrukcije
mora sprečiti, pa je naš zadatak da analiziramo problem stabilnosti grednog nosača.
Kritična sila je najmanja sila pri kojoj štap iz položaja stabilne ravnoteže prelazi u položaj nestabilne
ravnoteže.
Gubljenje stabilnosti pravolinijskog ravnotežnog položaja
pritisnutog štapa pri dejstvu kritične sile pritiska, tj.
prelazak štapa u savijeni ravnotežni oblik, nazivamo
izvijanje pritisnutog štapa (ili grednog nosaca).

Ojlerov metod stabilnosti:

Položaj ravnoteže je stabilan ukoliko uz dato opterećenje i granične uslove ne postoji i neki drugi,
njemu blizak položaj ravnoteže.
Položaj ravnoteže je nestabilan ukoliko uz dato opterećenje i granične uslove postoji i neki drugi, njemu
blizak položaj ravnoteže.
Dinamički metod
Energijski metod
73. IZRAČUNAVANJE KRITIČNE SILE IZVIJANJA ZA ŠTAP ZGLOBNO
OSLONJEN NA KRAJEVIMA

Mx
v   Ix  I
EI x
M  Fv
F
v   v
EI
F
v  v0
EI
F
k2 
EI

v  k 2v  0
v  C1 cos kz  C2 sin kz
GRANIČNI USLOVI
v(0)  0  C1  0
v  C2 sin kz
v(l )  0
v(l )  C2 sin kl  0
sin kl  0  kl  n ; n  1, 2,3,...

F 2
k 2l 2   2 
EI l 2
 2 EI
FCR 
l2
 2 EI min
I  I 2  I min Fcr 
l2
74. IZRAČUNAVANJE KRITIČNE SILE IZVIJANJA ZA ŠTAP UKLEŠTEN NA
JEDNOM, A SLOBODAN NA DRUGOM KRAJU

Mx
v   Ix  I
EI x
M   F ( f  v)
F
v  ( f  v)
EI
F
v  (v  f )  0
EI
F
k2 
EI

t v f t   v
t   k 2t  0
t  C1 cos kz  C2 sin kz
v  C1 cos kz  C2 sin kz  f
v  C1k sin kz  C2 k cos kz
GRANIČNI USLOVI
v(0)  0  C1   f
v(0)  0  C2  0
v(l )  f v  f (1  cos kl )  f


cos kl  0  kl  (2n  1) ; n  1, 2,3,....
2
2 F 2 2
k 2l 2  ; l 
4 EI 4
 2 EI  2 EI min
FCR  I  I 2  I min Fcr 
(2l ) 2 (2l ) 2
75. IZRAČUNAVANJE KRITIČNE SILE IZVIJANJA ZA ŠTAP UKLEŠTEN NA
OBA KRAJA

Mx
v   Ix  I
EI x
M  Fv  M k
F M
v   v k
EI EI
F M
v  (v  k )  0
EI F
F
k2 
EI

Mk
t v t   v
F
t   k 2t  0
t  C1 cos kz  C2 sin kz
Mk
v  C1 cos kz  C2 sin kz 
F
v  C1k sin kz  C2 k cos kz
GRANIČNI USLOVI
Mk
v(0)  0  C1  
F
v(0)  0  C2  0
M
v  k (1  cos kz )
F
Mk
v(l )  0  v(l )  (1  cos kl )  0
F
cos kl  1  kl  2n ; n  1, 2
F 2
k 2 l 2  4n 2 2 ; l  4 2
EI
 2 EI  2 EI min
FCR  2
I  I 2  I min Fcr  2
l l
   
2 2
76. IZRAČUNAVANJE KRITIČNE SILE IZVIJANJA ZA ŠTAP UKLEŠTEN NA
JEDNOM KRAJU, A ZGLOBNO VEZAN NA DRUGOM

Mx
v   M  Fv  Q (l  z )
EI x
Fv  Q(l  z )
v  
EI
Fv  Q(l  z )
v  0
EI
F  Q 
v   v  (l  z )   0
EI  F 
F
k2 
EI
Q
t  v  (l  z )
F
Q
vt (l  z )
F
t   k 2t  0
t  C1 cos kz  C2 sin kz
Q
v  C1 cos kz  C2 sin kz  (l  z )
F
Q
v  C1k sin kz  C2 k cos kz 
F
GRANI čNI USLOVI
Q Q
v(0)  0  0  C1  l  C1  l
F F
Q Q
v(0)  0  0  C2 k   C2  
F Fk
v(l )  0
Q Q Q
v l cos kz  sin kz  (l  z )
F Fk F
Q Q
v(l )  l cos kl  sin kl  0
F Fk
tgkl  kl jednacina se resava numericki
kl  4.493
F 2 
l   4.493 4, 493 
2

EI 2
2
 EI min
2
Fcr  2
 2 
 l
 2 
77. PRIMENA DEFORMACIJSKOG RADA NA ODREĐIVANJE KRITIČNE SILE PRI
IZVIJANJU

A U
l
1 M2
2 E 0 I
FCR    dz

M
v"    M  v" EI
EI
1 v"2 E 2 I 2
l l
dz   EI v" dz
1
FCR    
2
2E 0 I 20

  l  z*
z*
s  1  v'2 dz
0
z* l 
l  1  v'2 dz   1  v'2 dz
0 0
l l
l   1  v' dz   1  v' dz
2 2

0 l 
l l l l l

 1  v' dz   1  v' dz l   1  v' dz   dz    1  v'  1dz

2 2 2 2

l  0 0 0 0
 
b

 f ( x)dx  (b  a) f ( ); a  b
a
l  (l  )  
l
  1  v' ( )    1  v'  1dz
2 2

0
 
f ' (0) 1
f ( x)  1  x  f (0)  x  ...  1  x  ...
1! 2
 1 
l
 (v ' ) 2 
 1  (v' ) 2 ( )  ...   1   ...  1 dz
 2  0 2 
l
1
   (v' ) 2 dz
0
2
l l
FCR   v' ( z ) dz   EI v" dz
1 2 1 2
20 20
 l

 EI v" dz
2

FCR  0
l
REJLIJEV KOLIČNIK
 v' dz
2

78. KRITIČNI NAPON PRI IZVIJANJU. DIMENZIONISANJE.

 2 EI min
FCR 
lr 2
lr  l ; 2l ; 0.5l ; 0.71l 

FCR  2 EI min  E  imin 

2 2
 CR   
A Alr 2 lr 2
I min
 imin 2 
A
lr
 VITKOST ŠTAPA
imin
 2E
 CR 
2
 2E
 CR   P  CR  2

 CR (   p )   P
10 Oblast elastičnosti
 2 EI min
   p , FCR 
ls 2
FCR FCR
 CR  , F
A n

 2E
 CR d  2
 n

20 Oblast elastoplastičnosti 30 Oblast plastičnosti

  0 ,
0     p ,  CR   R , za krte maretijale
 CR  a  b ,  CR   M , za žilave materijale
FCR
FCR   CR A, F FCR   CR A, F
FCR
n n
 CR  CR
 CR d   CR d 
n n

OMEGA POSTUPAK

F
  CR d
A
 CR d
 , F  A
 CR d 
F 
 d
A
 d - dozvoljeni napon kod aksijalno opterećenih štapova
primeri iz zbirke rešenih zadataka „Otpornost materijala 1“ N. Radić

Peшење
n

пресек
 n

nstv

пресек

Peшење
 n

Peшење
 смемо

смемо