FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

UNIVERZITET “UNION NIKOLA TESLA”

KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE

(Seminarski rad iz Krivičnog prava)

Profesor, Student,
Zvezdan Radojković Anastasija Anđelković,
I0693-22

Trstenik, Januar, 2024.

SADRŽAJ
1
1. UVOD.........................................................................................................3
2. KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE....................................................3
2.1 Krađa.........................................................................................................3
2.2 Teška krađa................................................................................................4
2.3 Razbojnička krađa......................................................................................5
2.4 Razbojništvo...............................................................................................7
2.5 Prevara........................................................................................................7
2.6 Utaja............................................................................................................9
2.7 Iznuda..........................................................................................................9
2.8 Prikrivanje..................................................................................................11
2.9 Uništenje tuđe stvari..................................................................................11
2.10 Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.......................................................12
3. ZAKLJUČAK...............................................................................................13
LITERATURA..................................................................................................14

2
1.UVOD
Krivična dela protiv imovine predstavljaju dvadeset prvu od trideset šest glava Krivičnog
zakonika Republike Srbije i nalaze se u posebnom delu zakonika. Krivična dela protiv imovine
spadaju u klasična krivčna dela jer su nastala sa nastankom privatne svojine. Zaštitni objekt jeste
imovina, a modaliteti napada na imovinu se razlikuju kod pojedinih krivičnih dela. Imovina se
inače štiti pre svega drugim granama prava, kao što je građansko pravo, tako da je i ovde
krivičnopravna zaštita supsidijarna, njoj se pribegava samo u onim slučajevima napada na
imovinu kada se normama drugih grana prava imovini ne može obezbediti adekvatna zaštita.
Pronevera jeste imovinsko krivično delo, ali je svrstana u glavu krivičnih dela protiv službene
dužnosti jer je zakonodavac procenio da je to primarni zaštitni objekt kod te inkriminacije.
Karakteristika većine krivičnih dela protiv imovine jeste da se ona vrše u nameri pribavljanja
protivpravne imovinske koristi. Kod manjeg broja krivičnih dela ta namera ne postoji, a kod
nekih postoji tzv. krađa upotrebe, odnosno nema namere prisvajanja kod učinioca, već samo
namera da se stvar upotrebi. Jedana od najčešćih podela krivičnih dela protiv imovine jeste
prema objektu radnje na krivična dela kod kojih je taj objekt tuđa pokretna stvar i krivična dela
čiji objekt radnje su imovinska prava i interesi. S obzirom da je privatna imovina lično dobro
kojim titular u načelu slobodno raspolaže, kod nekih krivičnih dela gde to ne zahteva opšti
interes, propisano je da krivično gonjenje zavisi od oštećenog.
Kriminalitet nasilja obuhvata široki spektar kriminalnog ponašanja, a tu svakako spadaju i
krivična dela uperena protiv imovine, gde se kao sastavni element bića krivičnog dela ili način
izvršenja javlja nasilje. U ta dela spadaju: razbojnička krađa (član 205 KZ), ucena (član 2015
KZ), iznuda (član 214KZ), razbojništvo (član206 KZ), ali i kvalifikovani oblik dela neovlašćeno
korišćenje tuđeg vozila(član213 KZ). Pored toga što se ova krivična dela vrše često, značajna su
i zbog toga što predstavljaju veliku društvenu opasnost, jer se vrše upotrebom nasilja. Nasilje se
često vrši nepotrebno ili prekomerno za postizanje cilja. Nasilje i imovinski delikti su bili oduvek
prisutni, ali i međusobno povezani.

2.KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE

2.1 Krađa

Krivično delo krađe ima 3 oblika:

 Običnu krađu
 Tešku krađu
 Sitno delo krađe

3
Smatra se da je oduzimanje dvostrano onda kada je došlo do prekida tuđeg pritezanja i
zasnivanja pritezanja nad pokretnom stvari od strane izvršioca. Nije potrebno da se stvar oduzme
od vlasnika, pa ni od držaoca, dovoljno je da postoji samo faktička vlast nad predmetom. Osim
ovog shvatanja što predstavlja teoriju aprehenzije, postoje i druga shvatanja, odnosno teorije u
vezi sa pojmom oduzimanja.
Objekat krađe je pokretna stvar. To znači da moraju biti ispunjena 3 uslova:
 Da se radi o stvari
 Da je stvar pokretna
 Da je stvar tuđa

Objekt radnje mogu biti i one stvari čiji je promet, pa i samo držanje zabranjeno. To mogu biti
opojne droge, oruzije, eksploziv i drugo u tom slučaju će, po pravilu postojati sticaj krivičnog
dela krađe sa odgovarajućim krivičnim delom. Kada su u pitanju opojne droge, za razgraničenje
u odnosu na tešku krađu merodavna je njigova vrednost na ilegalnom tržistu. Neophodno je da
postoji namera da se prisvajanjem tuđe stvari sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska
korist. Na subjektivnom planu mora postojati umišljaj i namera. Ukoliko nedostaje namera,
radiće se o krivičnom delu oduzimanja tuđe stvari.
Pokušaj krađe je moguć, a po izričitom stavu zakonodavca on je i kažnjiv. On se sastoji u
pokušaju uspostavljanja svog pritezanja. Delo je završeno kada je učinio uspostavljenu takvu
faktičku vlast na stvari koje mu omogućavaju slobodno korišćenje i raspolaganje. Kada su u
pitanju krađe iz samoposluge, robnih kuća i drugih prodavnica, obilaženje registra u slučaju da se
roba iznese iz prodavnica, a ne plati, kada je učinio primerak od strane osoblja prodavnica,
zadržan ipripremljen u odnošenju te robe koja je ostala u pritežanju vlasnika, krivično delo nije
dovršeno već je ostalo u pokušaju. Sankcija propisana za ovo krivično delo je novčana kazna ili
zatvor do tri godine. Ako se radi o tome da se tuđa pokretna stvar oduzima samo radi
privremenog korišćenja koje ne umanjuje vrednost stvari, neće se raditi o krađi.

2.2 Teška krađa

Krivično delo krađe prerasta u tešku krađu, ukoliko je karađa izvršena pod nekom od
kvalifikatornih okolnosti. Te okolnosti se odnose na:
o Način izvršenja krađe
o Vreme izvršenja krađe
o Vrstu i vrednost ukradenih stvari

4
Teška krađa ima više osnovnih i jedan teži oblik ispoljavanja. Kazna propisana za sve oblike
osnovnog vida ispoljavanja tog dela je zatvor od jedne do osam godina, a za teže oblike
ispoljavanja kazna je zatvor od dve do deset godina.

Osnovni oblik:
 Obijanje - podrazumeva nasilno prodiranje u zatvorene prostora, odnosno upotrebu
fizičke sile.
 Provaljivanje - smatra se ulaženje ili otvaranje zatvorenog prostora bez fizičkog
oštećenja uređaja za zatvranje, odnosno delova zatvorenog prostora.
 Savlađivanje mehaničkih ili elektronskih prepreka
 Savlađivanje većih prepreka

Teži oblik ispoljavanja krivičnog dela teške krađe postoji u slučajevima:

o Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i pet stotina hiljada dinara,
o Ako je kraj izvršen od strane organizovane kriminalne grupe,
o Kada je krađa izvršena na naročito opasan način ili naročito drzak način,
o Kada je krađa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružije ili opasno oruđe radi
napada ili odbrane,
o Kada je krađa izvršena za vreme požara, poplava, zemljotresa,
o Kada se krađa vrši iskorišćavanjem bespomočnosti ili drugog teškog stanja nekog lica radi
vršenja krađe,
o Kada je krađa izvršena u odnosu na kulturno dobro, dobro koje uživa prethodnu zaštitu.

U slučaju da je učinilac u bliskom odnosu sa oštećenim, krivično gonjenje se preduzima po

privatnoj tužbi.

2.3 Razbojnička krađa

Krivično delo razbojničke krađe predstavlja složeno krivično delo koje se sastoji iz krađe i
prinude. Razbojnička krađa postoji kada je učinilac dela zatečen na delu krađe, pa u nameri da
zadrži ukradenu stvar upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život
i telo.

5
Objekt zaštite kod razbojničke krađe takođe je imovina, a objekt napada je tuđa pokretna stvar.
Zbog toga je i ovo delo sistematizovano u grupi krivičnih dela protiv imovine. Za postojanje
krivičnog dela razbojničke krađe, neophodni su i sledeći uslovi:
o da je učinilac zatečen na delu,
o da je upotrebio silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo
o da je silu ili pretnju upotrebio u nameri da ukradenu stvar zadrži.

U pogledu mesta izvršenja dela izvršilac je zatečen onda kada se još nalazi na mestu izvršenja, ili
dok odnosi ukradenu stvar. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u upotrebi sile ili
pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo u nameri da se ukradena stvar zadrži. Sila i
pretnja se upotrebljavaju u nameri da se ukradena stvar zadrži, što znači da razbojnička krađa
postoji u onom slučaju kada izvršilac nije uspeo da zadrži ukradenu stvar. Pod silom se
podrazumeva upotreba fizičke, mehaničke ili druge snage, kao i primena hipnoze i omamljujućih
sredstava, sa ciljem da se neko lice prinudi na preduzimanje neke aktivne radnje (činjenje),
uzdržavanje od takve radnje (nečinjenje) ili pak, da trpi neko stanje koje njemu i njegovim
interesima ne odgovara. Sila je, dakle, sredstvo fizičkog ili psihičkog onesposobljavanja za
pružanje eventualnog otpora nekog lica. To onesposobljavanje se uvek vrši mimo volje lica
prema kome se ona primenjuje.
Pretnja je drugi i najčešće lakši oblik manifestovanja i ostvarivanja prinude. Pretnja predstavlja
stavljanje u izgled određenog zla licu kojem se preti, a da pritome ostvarivanje tog zla na bilo
koji način zavisi od volje lica koje preti. Zlo mora tek da se dogodi, tj. reč je o nekom budućem
zlu. Dovoljno je da lice koje preti predstavi licu kome preti da ostvarivanje zla zavisi od
njegovog uticaja. Ukoliko to nije slučaj, tj. ako se radi o opomeni kod koje lice koje stavlja u
izgled drugom licu neko zlo čije ostvarivanje ne zavisi od njega, neće postojati pretnja. Samo
zastrašivanje nekog lica stavljanjem u izgled nekog zla koje se može dogoditi, a da pritome lice
koje vrši zastrašivanje to zlo ni implicitno ne dovodi u vezu sa sobom, samo po sebi nije
inkriminisano. Pretnja kao vid prinude mora biti ostvariva, odnosno mora da izgleda kao da je
ostvariva.

Razbojnička krađa poznaje tri oblika krađe:

-Prvi teži oblik predviđen je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji onda kada je
vrednost ukradene stvari prelazila iznos od 1 500 000dinara. Kazna zatvora od 2 do 12 godina.
-Drugi teži oblik – kada je krađa učinjena od strane grupe i u drugom slučaju da je teška telesna
povreda naneta pri izvršenjeu, kao i da postoji umišljaj.
-Najteži oblik uveden je Zakonom o izmenama i dopunama KZ. On postoji u slučaju da je delo
učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe.

6
 2.4 Razbojništvo
Razbojništvo je jedno od osnovnih, najtežih i najznačajnijih krivičnih dela protiv imovine, i to od
najstarijih vremena, pa do danas. Isto tako, razbojništvo zauzima istaknuto mesto u strukturi
imovinskih krivičnih dela u svim savremenim krivičnim zakonodavstvima. Takođe je i složeno
krivično delo sastavljeno iz krivičnih dela prinude i krivičnog dela krađe, tj. to je krađa koja se
vrši upotrebom prinude. „Prinuda se javlja u dva oblika -upotrebom sile ili pretnje da će se
neposredno napasti na život ili telo. Radnjom izvršenja ovog krivičnog dela smatra se
oduzimanje tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje. Sila mora biti usmerena protiv nekog
lica, pre svega, vlasnika stvari, ali može i prema drugom licu. Pretnja je kvalifikovana tj. preti se
neposredno napadom na život ili telo. Ukoliko se preti da će se kasnije napasti na život ili telo, ili
se preti nekim drugim zlom, neće postojati radnja izvršenja krivičnog dela razbojništva. Za
postojanje krivičnog dela razbojništva neophodan je umišljaj koji obuhvata svest da se
upotrebom prinude oduzima tuđa pokretna stvar.
Najteži oblik razbojništva podrazumeva da je delo učinjeno od strane organizovane kriminalne
grupe. Najteži oblik razbojništva podrazumeva da je delo učinjeno od strane organizovane
kriminalne grupe. Krivično delo razbojništva je u nekim slučajevima teško razgraničiti od
krivičnog dela iznude i teške krađe izvršene na naročito drzak način. Problem razgraničenja u
odnosu na ovaj oblik teške krađe postoji u slučajevima kada se stvar (najčešće tašna) istrgne iz
ruke, ili sa ramena pasivnog subjekta jer tu dolazi do primene fizičke snage odnosno sile.
Argument da u tom slučaju ne postoji razbojništvo, već ovaj oblik teške krađe zato što se tu sila
primenjuje u odnosu na stvar, a ne u odnosu na lice nije sasvim ubedljiv. Sila se upotrebljava da
bi se stvar oduzela od pasivnog subjekta. Ipak, to nije razbojništvo, već teška krađa zato što se
koristi iznenađenje pasivnog subjekta i zato što se sila ne primenjuje da bi se savladao aktuelni ili
očekivani otpor. Uslov je da je izvršilac stvar istrgao od pasivnog subjekta, da je to trajalo veoma
kratko vreme tako da pasivni subjekt nije ni mogao da pruži otpor, kao i da se izvršilac brzo
udaljio sa mesta izvršenja. Manje-više te kriterijume koristi i naša sudska praksa kada se
opredeljuje za tešku krađu izvršenu na naročito drzak način, a ne za razbojništvo (vid. gore kod
teške krađe). Ako bi makar i za kratko vreme došlo do otpora pasivnog subjekta, odnosno do
otimanja stvari i primene sile jačeg intenziteta koja bi, na primer, dovela do kidanja kaiša tašne
koja se nosi preko ramena, guranja pasivnog subjekta i sl. slučaj bi trebalo kvalifikovati kao
razbojništvo. Predviđena kazna zatvora je od dve do deset godina.

2.5 Prevara
Krivično delo prevare iz člana 208. KZS smatra se deliktom protiv imovine uopšte, zbog čega je
i uvrstano u grupi krivičnih dela protiv imovine. Kao i druga krivična dela iz ove grupe, izvršilac
prevare može biti svako lice, a u pogledu vinosti neophodan je umišljaj. Objekat radnje kod
prevare je imovina nekog lica, bez obzira na to da li je reč o pokretnoj ili nepokretnoj imovini.
Kod osnovnog i težih oblika ispoljavanja umišljaj izvršioca mora biti pojačan i namerom da se

7
sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, ali se kod lakšeg oblika ispoljavanja
prevara vrši samo sa namerom da se pasivni subjekt ošteti. Radnja izvršenja osnovnog oblika
sastoji se u navođenju nekog lica da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.
Navođenje se vrši na dva načina:
o Dovođenjem u zabludu lica lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenice
o Održavanjem u zabludi
Dovođenje u zabludu jeste stvaranje pogrešne predstave o nekim činjenicama. Održavanje u
zabludi postostoji onda kada pasivan subjekt već ima pogrešnu predstavu o nekoj činjenici, a
izvršilac ga svojim izjavama, ili na drugi način održava u zabludi. Lakši oblik prevare je prevara
u nameri da se drugi oštete. Kod ovog oblika prevare izostaje koristoljubiva namera, ali je i on
negativno motivisan, budući da se prevarne radnje preduzimaju isključivo u nameri da se drugom
nanese šteta.
Teži oblik prevare postoji u slučaju kada se izvrši kako osnovnog tako i lakšeg oblika
ispoljavanja prevare pribavljena protivpravna imovinska korist ili je prouzrokovana šteta u
iznosu od preko četiri stotine pedeset hiljada dinara.
Najteži oblik prevladava u slučaju kada se izvrši kako osnovni oblik ispoljavanja prevare
pribavljena protivpravna imovinska korist ili je napravljena šteta u iznosu od preko milion i pet
stotina hiljada dinara. ,,Sankcija propisana za osnovni oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela je
zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna, za lakši oblik zatvora do šest meseci i nova
kazna, za teži oblik zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna, a za najteži oblik zatvora
od dve do deset godina i novčana kazna. Zaključuje se da su kod dela iz člana 208 KZ kazna
zatvora i novčana kazna uvek propisane kumulativno.
U smislu člana 222 KZS, gonjenje za prevaru preduzima po privatnoj tužbi u slučaju da je
učinjeno prema bračnom drugom, licu sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici,
srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili nekim drugim licima
sa kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu. U ostalim slučajevima za prevaru se goni po
službenoj dužnosti. Ako iznos štete učinjen prevarom ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, i ako
je učinio išao za tim da prouzrokuje malu štetu, postojaće krivično delo sitne prevare iz člana
210 KZS. Kao i za sitnu krađu ili utaju.1

1
Dr Milan Milošević, dr Momčilo Sekulić, “Krivično pravo”, Fakultet za poslovne studije i parvo, Univerziteta
“Union- Nikola Tesla” u Beogradu, 2019.

8
 2.6 Utaja
Kod krivičog dela utaje nesporno se štiti isključivo svojina, dok kod krađe ima mišljenja da se
pored svojine, zaštita pruža i pritezanju. Radnja izvršenja se sastoji u prisvajanju tuđe pokretne
stvari koja je poverena izvršiocu. Stvar je poverena nekom licu onda kada se nalazi u njegovom
pritezanju po nekom pravnom osnovu koji ne vodi sticanju svojine. Prisvajanje postoji onda kada
izvršilac počne da se ponaša kao vlasnik prema poverenoj stvari. Za prisvajanje je neophodno da
postoji volja da se stvar prisvoji koja se manifestovala kroz neku radnju. „Objekt krivičnog dela
je tuđa pokretna stvar u vezi sa čim važi uglavnom isto što i za objekt krivičnog dela krađe, s tim
što se izvesne razlike, zbog različite radnje izvršenja, mogu javiti u pogledu vrste pokretne stvari.
Tako, na primer, sporno je da li generička stvar, tj. stvar određena po rodu i vrsti, može biti
predmet utaje, što je inače kod krađe nesporno. Naime, po pravilu, utaja neće postojati ukoliko
umesto takve poverene stvari lice kome je stvar poverena vrati drugu stvar koja je iste količine i
kvaliteta. Samo izuzetno, ako je na taj način to lice došlo do protivpravne imovinske koristi, a od
vlasnika ili držaoca je posebno zahtevano da se vrati ista stvar (pod uslovom da se to može
dokazati), moglo bi se raditi o utaji. Propisana kazna za osnovni oblik jeste zatvor do dve godine
i novčana kazna kumulativno.“ 2
Teži oblik utaje postoji i s obzirom na vrednost utajenih stvari, tj. kada ta vrednost prelazi iznos
od četiristopedeset hiljada dinara. Kazna je zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna.
Lakši oblik utaje postoji u sledeća dva slučaja: utaja stvari koja je nađena i utaja stvari do koje
se slučajno došlo. Za lakši oblik utaje propisana je novčana kazna ili zatvor do jedne godine.
Za najteži oblik utaje predviđena je kazna zatvor od jedne do osam godina i novčana kazna.
Za sve oblike utaje neophodan je umišljaj, kao i namera da se sebi ili drugom pribavi
protivpravna imovinska korist.

2.7 Iznuda
Ovo krivično delo ima pet oblika: osnovni, tri teža i najteži oblik. Radnja izvršenja osnovnog
oblika sastoji se u prinuđavanju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili
tuđe imovine. Prinuda se sastoji u upotrebi sile ili pretnje za čije je postojanje dovoljno da su
ispunjeni uslovi za pojam pretnje u krivičnopravnom smislu. Ozbiljnost pretnje se procenjuje sa
subjektivnog stanovišta, odnosno presudno je da li je pasivni subjekt pretnju shvatio kao
ozbiljnu. U pogledu radnje izvršenja krivično delo iznude ima sličnosti sa krivičnim delom
razbojništva, a u pogledu posledice sa krivičnim delom prevare. Pokušaj krivičnog dela postoji
onda kada je primenjena prinuda (sila ili pretnja) u cilju da se pasivni subjekt prinudi da nešto
učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, a uz postojanje namere pribavljanja imovinske
koristi. Pokušaj postoji kada izvršilac telefonom preti pasivnom subjektu da će ga ubiti ili nešto
slično ako ne uradi ono što mu je rečeno. U pogledu subjektivnih obeležja krivičnog dela
2
Zoran Stojanović, Nastaša Delić, „Krivično pravo-posebni deo“, Beograd, 2019.

9
potreban je umišljaj, kao i namera pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi.
Propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina. Teži oblik krivičnog dela postoji onda kada
je izvršenjem dela pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu koji prelazi četiristo
pedesethiljada dinara. Kazna je zatvor od dve do deset godina.
Još teži oblik postoji ukoliko ta korist prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Kazna
zatvora od tri do dvanaest godina. Zatim postoji još jedan teži oblik koji postoji u dva slučaja.
Prvi je bavljenjem iznudom. Nije dovoljno da je iznuda samojednom izvršena, čak ni onda kada
se nesumnjivo može utvrditi namera da se delo ponavlja. Za ovaj oblik propisana je kazna zatvor
od pet do petnaest godina.
Najteži oblik postoji u slučaju ako je delo učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, a
propisana je kazna zatvora od najmanje pet godina.
Ucena predstavlja poseban oblik iznude. Objekat zaštite je dvojako određen i kao pokretna i
nepokretna imovina i sloboda odlučivanja u pogledu raspolaganja imovinom. Izvršilac može biti
bilo koje lice. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u prisiljavanju drugog na neku
delatnost koja je štetna za njegovu ili tuđu imovinu. 3Prinuda se sastoji u upotrebi pretnje da će
se protiv pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi moglo da škodi njihovoj
časti kao i ugledu. Pretnja po svojoj prirodi i kvalitetu mora biti takva da je podobna da kod
drugog izazove ili učvrsti odluku za preduzimanje radnji koje su štetne za pasivnog subjekta ili
za imovinu treće osobe. Pretnja može biti učinjena na razne načine: pismeno, usmeno, putem
telefona i slično. Posledica krivičnog dela ogleda se u činjenju ili nečinjenju pasivnog subjekta
na štetu svoje ili tuđe imovine. Šteta mora da nastupi jer nije dovoljno samo da je imovina tim
činjenjem ili nečinjenjem ugrožena. Radnja izvršenja osnovnog oblika ovog dela sastoji se u
prinuđavanju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Za ovaj
oblik dela propisana je kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina.
Delo ima četiri teža oblika. U stavu 2 člana 215 Krivičnog zakonika, propisan je prvi teži oblik
krivičnog dela ucene, koji postoji ako je izvršenjem osnovnog oblika krivičnog dela ucene iz
stava 1 pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četiristopedeset hiljada dinara.
Zaprećena kazna za ovaj oblik dela je kazna zatvora u rasponu od jedne do osam godina.
Drugi teži oblik dela propisan u stavu 3 člana 215 Krivičnog zakonika, za koji je propisana kazna
zatvora od dve do deset godina, postoji ako je delom iz stava 1 pribavljena imovinska korist koja
prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.
Treći teži oblik krivičnog dela ucene, propisan je stavom 4 člana 215 Krivičnog zakonika, a
postoji u dva slučaja. Najteži oblik krivičnog dela ucene, za koji je propisana kazna zatvora od
pet do petnaest godina, propisan u stavu 5, postoji kada je krivično delo ucene učinjeno u sastavu
organizovane kriminalne grupe.

2.8 Prikrivanje

3
Simić I: Krivični zakonik-praktična primena, Službeni glasnik, Beograd, 2007, str. 244

10
Ovim krivičnim delo se ne štiti samo imovina, već i neka kriviča dela protiv pravosuđa. Krivično
delo ima tri oblika, osnovni, lakši i teži. Radnja izvršenja osnovnog oblika sastoji se u
prikrivanju, proturanju, kupovini, primanju u zalogu ili pribavljanju na drugi način stvari koja je
pribavljena krivičnim delom ili onoga što je za tu stvar dobijeno prodajom ili zamenom. Izvršilac
ovog krivičnog dela ne može biti lice koje je stvar pribavilo krivičnim delom. Izvršilac
prikrivanja ne može biti ni saizvršilac prethodnog dela. Međutim, veoma je sporno pitanje da li
izvršilac prikrivanja mogu biti pomagač i podstrekač u prethodnom delu. U vezi sa tim postoje tri
shvatanja. Prema jednom oni to mogu (postojao bi sticaj između saučesništva u prethodnom delu
i prikrivanja), prema drugom shvatanju oni ne mogu biti izvršioci prikrivanja (sticaj je prividan),
dok treće shvatanje nastoji da izdiferencira slučajeve u kojima mogu biti izvršioci prikrivanja i
slučajeve u kojima je prikrivanje konzumirano saučesništvom u prethodnom delu. U pogledu
objekta radnje, tj. stvari pribavljene krivičnim delom, sporna su dva pitanja.
Prvo je da li to mogu biti samo pokretne, ili i nepokretne stvari. Iako je u praksi uglavnom reč o
pokretnim stvarima, odredba ovog člana ne isključuje nepokretne stvari.
Drugo sporno pitanje jeste da li stvar može biti pribavljena bilo kojim krivičnim delom, ili samo
onim koje za cilj ima pribavljanje imovinske koristi, odnosno još restriktivnije, samo prethodnim
krivičnim delima iz ove glave. U vezi sa objektom radnje, postavlja se i pitanje da li to mogu biti
stvari koje su dobijene u zamenu za one koje su pribavljene krivičnim delom, one koje su
prerađene i sl. U stranoj teoriji i sudskoj praksi, u zemljama u kojima to pitanje nije izričito
zakonom regulisano, na njega se negativno odgovara. Dok naš zakonodavac krivično delo
eksplicitno rešava situaciju kada se stvar proda ili zameni. Za postojanje krivičnog dela potreban
je umišljaj i znanje izvršioca da je stvar pribavljena krivičnim delom, ili znanje o onome što je za
tu stvar dobijeno prodajom ili zamenom. Nije nužno da izvršilac zna kojim je krivičnim delom
stvar pribavljena.
Lakši oblik postoji onda kada učinilac nije znao da je stvar pribavljena krivičnim delom, ali je to
mogao i bio dužan da zna. Radi se o nesvesnom nehatu. Propisana kazna za lakši oblik je
novčana kazna ili zatvor do jedne godine.
U okviru težeg oblika predviđeno je više kvalifikatornih okolnosti: ako se učinilac bavi
vršenjem krivičnog dela prikrivanja, ako je delo izvršeno od strane grupe ili prikrivena stvar
predstavlja kulturno dobro od izuzetnog ili velikog značaja, odnosno dobro koje uživa prethodnu
zaštitu, kao i u slučaju kada vrednost stvari koje se prikrivaju prelazi iznos od milion i petsto
hiljada dinara. Teži oblik zaprećen je zatvorom od šest meseci do pet godina.

2.9 Uništenje tuđe stvari

Propisivanjem ovog krivičnog dela štiti se imovina tako što se stvarima pruža zaštita od njihovog
fizičkog oštećenja ili uništenja. Ovo krivično delo ima osnovni i dva teža oblika.
Radnja izvršenja osnovnog oblika ima tri oblika:

11
o oštećenje tuđe stvari
o uništenje tuđe stvari
o činjenje neupotrebljivom tuđe stvari.
Oštećenje postoji kada su svojstva stvari delimično promenjena u negativnom tj. tako da se
trajno menja njen izgled, umanjuje upotrebna vrednost i dr. Radnja se može ostvariti i
nečinjenjem. Pošto je u pitanju nepravo delo nečinjenja, izvršilac može biti samo lice koje ima
položaj garanta. Ukoliko je stvar nekome poverena na čuvanje a on ne preduzme mere (u
zavisnosti od vrste stvari), pa usled toga dođe do oštećenja ili uništenja te stvari, ukoliko je
ostvaren i subjektivni element, postojaće ovo delo. Tako, ako usled nepreduzimanja mera za
adekvatno čuvanje lekova koji su povereni izvršiocu dođe do toga da oni postanu neupotrebljivi,
postoji ovo krivično delo. Objekt krivičnog dela može biti ne samo pokretna, nego i nepokretna
stvar. Kada je nepokretna stvar, radnja izvršenja se može preduzeti i u odnosu na deo te stvari.
Subjektivna strana krivičnog dela podrazumeva umišljaj. ovo krivično delo ne može postojati
ukoliko se stvar uništi, ošteti, ili učini neupotrebljivom iz nehata. Pronisana kazna za osnovni
oblik je novčana kazna ili zatvor do šest meseci.
Teži oblik postoji onda kada šteta prouzrokovana oštećenjem tuđe stvari prelazi iznos od
četiristo pedeset hiljada dinara (novčana kazna ili zatvor do dve godine), a najteži oblik kada
šteta prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.
Najteži oblik postoji i onda kada je delo izvršeno u odnosu na posebnu vrstu stvari, a to je
kulturno dobro i zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, kao i prema dobru koje uživa
prethodnu zaštitu. 3a najteži oblik predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ako
je stvar koja je objekt ovog krivičnog dela u privatnoj svojini, gonjenjese za sva tri oblika
preduzima po privatnoj tužbi.

2.10 Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila

Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila je specifično imovinsko krivično delo kod koga se učinilac
dela pri preduzimanju radnje izvršenja nije rukovodio koristoljubljem ili namerom pribavljanja
protivpravne imovinske koristi. Krivično delo ima dva oblika: osnovni i teži. Iako u osnovnom
obliku nema elemente prinude, neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213 st. 2 se vrši
primenom sile ili pretnje. Dakle teži oblik ovog dela koji sadrži element prinude postoji ako je:
o osnovno delo učinjeno provaljivanjem ili obijanjem motornog vozila ili
o osnovno delo učinjeno upotrebom sile ili pretnje.

Prinuda se može javiti u dva oblika i to kao: primena sile ili pretnje o čemu je u ranijem
izlaganju bilo više reči. Po načinu i sredstvu preduzimanja radnje izvršenja, mestu i vremenu

12
preduzimanja prinude kao i cilju za čije ostvarenje je prinuda upravljena, ovo delo je blisko
krivičnom delu razbojništva. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od šest meseci do pet
godina i novčana kazna. Objekt radnje jeste tuđe motorno vozilo. Izvršilac ovog dela može biti
svako lice. Ako je ovo delo izvršeno prema bračnom drugu, licu sa kojim učinilac živi u trajnoj
bračnoj zajednici, srodniku po krvi u prvoj liniji, brat ili sestra, usvojiocu ili usvojeiku ili drugim
licima sa kojima učinilac živi u zajedničko domaćinstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj
tužbi. Na subjektivnom planu se zahteva postojanje umišljaja, koji treba da obuhvati svest o tome
da se tuđe motorno vozilo koristi bez pristanka ovlašćenog lica.

3. ZAKLJUČAK
Ovo dela spadaju u klasična krivična dela. Zaštitni objekt jeste imovina. Imovina se definiše kao
skup imovinskih prava i obaveza fizičkog i pravnog lica. Imovina ima veoma važnu ulogu u
društvu, zaštićena je Ustavom Republike Srbije. Ako dođe do povrede ili ugrožavanja imovine
uključuje se i krivičnopravna zaštita koja je ovde supsidijarnog karaktera. Karakteristika većine
krivičnih dela protiv imovine jeste da se ona vrše u nameri pribavljanja protivpravne imovinske
koristi, kao i da žrtva može biti bilo koje lice. Kod nekih dela nemara ne postoji, a kod nekih
ipak postoji tzv. krađa upotrebe. Za neka krivična dela protiv imovine gonjenje se preduzima po
privatnoj tužbi. Velik je broj ovih krivičnih dela verovatno zbog lošeg materijalnog stanja.
Takođe se nasilje ispoljava kroz ova krivična dela na veoma brutalan način. Država bi morala da
preduzme sve neophodne mere da se broj ovih krivičnih dela smanji. Državni organi moraju
adekvatnije da reaguju, pronađu učinioce i izvedu ih pred lice pravde u najbržem mogućem roku.
Kako bi se povećala svest drugih mogućih potencijalnih izvršioca.

13
LITERATURA
1.Stojanović Zoran, Delić Nataša, „Krivično pravo - posevni deo“, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2019
2.Sitna krađa, utaja i prevara (210 KZ), Milica Mitrović, stručni saradnik Osnovnog suda u
Beogradu
3.http://www.prafak.ni.ac.rs/files/master-radovi/16.-ZMR-Predrag-Dimitrijevic.pdf

14