Da li je od uslova ispravnosti džume namaza da bude obavljena u

mesdžidu u kojem se klanja pet vakata ili ne

Nema sumnje da ovo nije uslov ispravnosti džume namaza, i da

džuma ako se obavi, uz ispunjenje njenih uslova, i na otvorenom
mjestu ili nekoj hali i slično je ispravna. Evo i nekih jasnih dokaza
koji na to ukazuju.

Bejheki bilježi da je Poslanik ‫ ﷺ‬prilikom hidžre iz Mekke u

Medinu nakon izgradnje mesdžida u Kubau krenuo prema Medini.
Kada je stigao do mjesta Benu Salim, između Kubaa i Medine
nastupila je džuma pa je okupio ljude i klanjao džimu. To je prva
džuma koju je klanjao Poslanik ‫ﷺ‬.

Kaže šejh Hisamudin ‘Afaneh:

‫ ومنهم‬،‫ فمنهم من شرطه‬،‫اختلف الفقهاء في اشتراط المسجد الجامع إلقامة صالة الجمعة‬
‫ترك‬NN‫ة أن ت‬NN‫وليس مقصود الفقهاء الذين لم يشترطوا المسجد لصالة الجمع‬.‫من لم يشترطه‬
‫ل‬NN‫ب‬،‫رى‬N‫ات األخ‬NN‫ادق أو في القاع‬NN‫راح أو في الفن‬N‫االت األف‬NN‫الة في ص‬NN‫المساجد وتقام الص‬
‫ أو‬،‫ا‬NN‫جَد فيه‬NN‫تي ال مس‬NN‫المقصود أنه إذا لم يوجد مسجٌد فيصح أن ُتقام الجمعة في القرى ال‬
‫ فصالُة الجمعة تصُح في كل مكاٍن حصل فيه‬،‫فيما قارب البنيان من الصحراء ونحو ذلك‬
.‫ إذا تحققت شروُط وجوبها‬،‫اجتماع الناس‬

“Učenjaci su se razišli po pitanju uslovljavanja mesdžida za

uspostavljanje džume pa neki uslovljavaju neki ne. A oni koji to ne
uslovljavaju ne ciljaju time da se mesdžidi zapostave a da se
džuma uspostavlja u halama i objektima za proslave, hotelima i
drugim objektima već ako nema mesdžid onda se može džuma
obaviti i u selima gdje nema mesdžida i pustinjama koje su blizu
naseljenog mjesta, i slično tome. Džuma namaz je ispravna na
svakome mjestu gdje se ljudi okupe ako se ispune uslovi njene
obaveznosti.”
Rekao je Nevevi, rahimehullah:

‫والصحيح هو الجواز في موضعين أو أكثر بحسب الحاجة وعسر االجتماع به‬

-“Dozvoljeno je džumu klanjati na dva ili više mjesta u skladu sa

potrebama i poteškoći da se ljudi okupe (na jednom mjestu).” El-
Medžmu’ 4/586

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, je bio namjesnik Omera ibn

Hattaba, radijallahu anhu, u Bahrejnu pa ga je pitao hoćemo li
uspostaviti džume u selima Bahrejna. Pa mu je Omer rekao:
‫َج ِّم ُعوا َح ْيُث ُكْنُتْم‬

-„Uspostavite džume gdje god bili.“ (Bilježi ga Ibn Ebi Šejba u

Musannefu, 5068 od Ebu Hurejre, radijallahu anhu. Šejh Albani
kaže da je predaja vjerodostojna po uslovima Buharije i Muslima)

Bilježi Ibn Ebi Šejba sa vjerodostojnim lancem od Malika ibn

Enesa, rahimehullah, da je rekao:

» ‫«َك اَن َأْص َح اُب ُم َحَّمٍد [َص َّلى ُهللا َع َلْيِه َو َس َّلَم ] ِفي َهِذِه الِمَياِه َبْيَن َم َّك َة َو اْلَم ِد يَنِة ُيَج ِّم ُعوَن‬

„Ashabi Poslanika ‫ ﷺ‬su klanjali džumu u Mijahu, između

Mekke i Medine.“

Osnova u fikhu kod ibadeta koji su obavezni da nema šartova i

uslova osim onih koji su došli u Kur'anu i sunnetu. Tako za namaz
nema uslova osim onih koji su potvrđeni Kur'anom i sunnetom
npr: abdest, nastupanje namaskog vremena i slično. Ako neko dođe
i uslovi još nešto tražimo dokaz za taj uslov. Tako je i ovdje; gdje
je dokaz da treba da džuma bude uspostavljena u mesdžidu u
kojem se klanja pet vakti namaza?

Ibn Kudame u Mugniju spominje da za džumu nije uslov da bude

uopšte u nekome objektu već se može obaviti i na čistini, na
livadi... kijasi na bajram jer je džuma heftični bajram a kako se
bajram klanja na otvorenom prostoru isto tako i džuma može na
otvorenom.

Ka'b ibn Malik, radijallahu anhu, kada mu je otac oslijepio vodio

ga na džumu a kada bu čuo ezan počeo bi doviti za Es'ada ibn
Zuraru govoreći:

‫هو أول من جمعنا‬

-„On je prvi koji nas je okupio na džumi.“

To je bilo u pustinji Benu Bejada, pleme od Ensarija, blizu

Medine. Pa bi klanjali džumu u pustinji i to bilježi Kurtubi.

A Bejheki bilježi da je Poslanik ‫ ﷺ‬poslao Mus'aba ibn

Umejra, radijallahu anhu, u Medinu kao daiju i naredio mu da im
petkom klanja džumu a nisu imali mesdžid već su klanjali u kući
Sa'd ibn Hajseme.

Ahmed ibn Hanbel je osporio uslove koje su ljudi počeli

spominjati oko džume namaza pa kaže: „Mus'ab Ibn Umejr je
klanjao džumu skriven u kući Sa'd ibn Hajseme.“

Šejh Husejn ibn Mahluf kaže:

،‫جد‬N‫ا في المس‬N‫ة أداؤه‬N‫حة الجمع‬N‫ترط لص‬N‫ذهب الحنفية والشافعية والحنابلة إلى أنه ال يش‬
‫ا‬NN‫وز إقامته‬NN‫ل يج‬NN‫ ب‬،‫ان‬NN‫ وال يشترط لصحة الجمعة البني‬:‫قال ابن قدامة الحنبلي في المغني‬
‫ أسعد بن‬:‫ال‬NN‫ك ق‬NN‫ة ِلَم ا رواه كعب بن مال‬NN‫و حنيف‬NN‫ال أب‬NN‫ذا ق‬NN‫حراء وبه‬NN‫فيما َقاَرَبه من الص‬
.‫زرارة أول من جَم ع بنا‬

„Hanefije, Šafije i Hanbelije su stava da nije uslov da džuma bude

uspostavljena u mesdžidu. Rekao je Ibn Kudame od Hanbelija u
Mugniju: 'Građevina (mesdžid) nije uslov za ispravnost džume već
se ona može obaviti u pustinji blizu građevina. Ovo je i stav Ebu
Hanife prenoseći od Ka'ba ibn Malika da je rekao: Es'ad ibn Zurare
nas je prvi okupio na džumi namazu.'“

Nevevi, rahimehullah, kaže:

‫ة في‬N‫ون داخل‬N‫رط أن َتك‬N‫ ولكن تجوز في ساحة مكشوفة بش‬،‫وال يشترط إقامتها في مسجد‬
.‫القرية أو البلدة َم ْعُد ودة في ُخ َّطتها‬

-„Nije uslov da se uspostavi u mesdžidu već je dozvoljeno i na

otvorenom prostoru uz uslov da to bude u okrugu naseljenog
područja grada ili sela.“

Kaže Ibn Rušd, nakon što je naveo neke šarte koje su uslovili
učenjaci za valjanost džume, poput toga da bude u mesdžidu, uz
dozvolu vladara, u naseljenom mjestu, sa određenim brojem
klanjača i da ne bude više džuma u jednom mjestu: "U pravu je
onaj ko bi rekao: da su ove stvari, šartovi za isparavnost džume-
namaza, nebi bilo dozvoljeno Poslaniku ‫ ﷺ‬da ih prešuti i ne
pojasni, jer Uzvišeni kaže: "A tebi objavljujemo Kur’an da bi
objasnio ljudima ono što im se objavljuje" (Prijevod značenja An-
Nahl 44.), i kaže: "Mi tebi objavljujemo Knjigu da bi im objasnio
ono oko čega se razilaze." (Prijevod značenja An-Nahl 64.)."
(Bidajetul-mudžtehid ve nihajetulmuktesid 1/211.)

Rezime svega kazanog je: da su šarti džume nastupanje namaskog

vremena i klanjanje u džematu, te da je hutba vadžib, a za ostale
šartove nema dokaza koji ukazuju da su vadžib.

Kaže Imam Ševkani: "Džuma-namaz je poput ostalih namaza, ne

razlikuje se od njih, jer nam nije došlo nešto što upućuje da se
razlikuje od ostalih namaza. Ovim riječima se išareti na odgovor
na ono što neki kažu: da su šartovi obaveznosti džume-namaza
vladar (njegovo prisustvovanje ili dozvola), naseljeno mjesto i
određen broj (klanjača). Zaista, nema dokaza koji upućuju da su
ove stvari mustehab, a kamoli da su šartovi valjanosti džume-
namaza. Nego ako bi dva muškarca klanjali u džematu džumu-
namaz u mjestu u kojem nema nikog drugog osim njih dvojice,
obavili bi ono što im je obaveza. A ako bi jedan od njih održao
hutbu, uradili bi ono što je sunnet, a ako ostave hutbu pa ona je
samo sunnet (ispravnije mišljenje je da je hutba vadžib). A da
nema hadisa od Tarik ibn Šihaba, radijallahu anhu, u kojem je
došlo da je vadžib svakom muslimanu da klanja džumu u džematu
i da je Poslanik ‫ ﷺ‬nije klanjao u džematu, bilo bi pojedinačno
klanjanje džume ispravno poput ostalih namaza." (Ed- Derari el-
mudije str.125)

Ifet Zukorlić