Предмет: Учење у раном детињству

Професор: Љиљана Станков

Девојчицу, узраста 3 године, мајка доводи у вртић иако се дете противи.
Журећи на посао само "предаје" дете васпитачу и одлази. Дете плаче и стално
пита-кадa ће мама доћи?
НЕПОСРЕДНО НАКОН ДОГАЂАЈА: Проблем оваквог типа се обично решава
боравком детета у крилу васпитача, тј. "Тешењем" детета. Како би се детету заиста
помогло и како би се проблем решио, потребно је узети у обзир пар чињеница:
- Да ли мајка увек оставља дете у журби?
- Да ли је дете самохраног родитеља?
- Да ли је дете ишло у јаслице и уколико није, колико је трајала адаптација у
вртићу?
У оваквој ситуацији неопходно је успоставити узајамно поверење детета, најпре са
мајком, а потом и са васпитачима.
Колегиница је у једној од претходних генерација имала ситуацију где је адаптација
детета била веома тешка. Мајка девојчице је била самохрани родитељ са додатним
послом поред редовног, како би детету обезбедила све што му је неопходно.
Девојчицу је гајила бака. Мајка је девојчицу уписала у вртић како би боравила са
вршњацима. Без икаквог објашњења почела је да доводи девојчицу у вртић,
одвајајући је од баке и њиховог свакодневног ритма. Дете није имало поверења и
мислило је да ће га мајка заувек оставити у вртићу, тј. да неће доћи по њу иако је то
обећавала. Дете се осећало несигурно и није желело никакав контакт са вршњацима
и васпитачима.
Након разговора са стручном службом, као и са мајком која је била свесна проблема
и одлучна да помогне, постигнут је договор да она борави испред зграде током
договореног временског периода.
На почетку је боравак трајао пола сата, а затим, у зависности од дететовог напредка,
временски интервал се повећавао. Дете је имало прилику да се увери да га мајка чека
кад год је имало потребу. У међувремену се и у групи радило на грађењу поверења
новог детета са осталом децом.
Иако је процес трајао дуже време, дете је осетило да може да има поверења у
васпитаче. Стручна служба је била укључена докле год је било потребе и
обавештавана о сваком виду напредка.
Неопходно је додати и да су искреност и посвећеност родитеља веома важне у
решавању оваквих ситуација.
Новоуписано дете руши дворац који су друга деца управо направила, играјући се
конструкторима.

Разговарати са девојчицом о томе да ли су се другари трудити и да није лепо да се

дворац руши, а игра прекине.

Разговарати са децом да у игру укључе нову девојчицу. Дати (као васпитач) идеју
шта би могли заједно направити или шта би они желели да направе. Васпитач би
могао да се укључи на почетку у саму игру.

Колегинице из групе би обавестила о догађају и заједно би се договориле да се ново

дете осећа увек добродошло и укључено у игру.

Строго би у будућим данима требало водити рачуна да девојчица буде увек

укључена у заједнички игру. Организовати што више игара где је потребно да деца
сарађују између себе. Нова девојчица би могла бирати неке игре.

2. Новоуписано дете руши дворац који су друга деца управо

направила, играјући се конструкторима.

а) Непосредно након догађаја: с обзиром да је период адаптације на

вртићке услове код сваког детета другачији, васпитач ће издвојити дете
које је тек уписано и које је срушило доворац, те поразговарати са њим.
Разговор ће васпитач усмерити на то да открије шта детету смета, да ли
га нешто мучи, као и које су то активности које дете има код куће, а у
вртићу нема и недостају му. Васпитач ће детету јасно ставити до знања
да је он ту за њега, да може да му се обрати за помоћ, те да ће
организовати активности које њему недостају и којима је претходно код
куће највише посвећивао пажњу. Разговор треба да буде усмерен и на
разумевање дететове ситуације: нов је у групи, први пут је у вртићу,
први пут се одваја од родитеља, не зна како да се укључи у игру, стид га
је, срамота, љут је, незадовољан... Васпитач ће објаснити да разуме да
није лако бити нов у групи и да је сигуран да ће другари желети да се
играју заједно, ако договоре нека правила и расподеле задужења у игри.
Васпитач ће предложити осталој деци да организују једну игру,
активност, у којој ће нови другар показати шта то све лепо он/она уме да
ради. Такође, осталу децу ће васпитач подсетити их да су и они некада
били нови у вртићу и да су им други другари помагали свакодневно да
заволе вртић.

б) У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ: васпитач ће обавестити и родитеље, како

би били упознати са тим да се дете мало теже адаптира на ново
окружење и покаушава да на неки начин испољи своје незадовољство.
Васпитач ће у наредном периоду организовати активности у којима ће
подстаћи децу да пронађу што више сличности међу собом, те да
прихвате једни друге и помогну једни другима да у вртићким условима
функционишу као група и заједно постижу успехе. Како процес
адаптације може да траје дуже од предвиђеног времена, а свесни смо и
да се током целе године деца уписују у вртић, васпитач ће свакодневно,
у разноврсним ситуацијама и активностима, говорити деци да сличност
не значи једнакост. Напротив, по много чему смо и различити, и те
разлике управо чине свако дете и свакога од нас јединственим, а групу
интересантнијом и богатијом. Васпитач ће деци објашњавати деци да
ниједна особа није потпуно идентична.
Такође, у наредном периоду васпитач ће са осталим колегама и
стручним сарадницима радити на лакшој и безболнијој адаптацији у
групу.