HOSE SILVA i Filip Mil

SILVA METOD KONTROLE UMA

-esto izdanje -

SILVA METOD Beograd, 1995.

UVOD
Sada se uputate u ivotnu pustolovinu koja vas moe najvie preobraziti. Svaki rezultat koji
postignete promenie va pogled na vas i na svet u kome ste roeni. S vaim novim moima doi e i
odgovornost da ih upotrebljavate "za dobrobit oveanstva" -izraz Kontrole uma. Na drugi nain ih ne
moete upotrebiti, to ete uskoro videti.
Planer zaduen za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije ostavivi za stolom
sekretaricu samu i zabrinutu. Crtei za predloeni oping centar su nestali, a sastanak sa gradskim
funkcionerima zakazan je za kraj iste nedelje. Posao se gubio i za manje stvari, ali planera kao da nije
doticalo ono to bi kod drugih efova izazvalo oluju besa prema sekretarici.
Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oi i potpuno se smirio. Svako bi pomislio kako nastoji da se
pribere pre nego to se suoi s propau.
Deset minuta kasnije otvorio je oi, polako ustao i otiao do svoje sekretarice. "Mislim da sam ih
naao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj raun trokova za proli etvrtak kada sam bio u Hartfordu. U
kom sam restoranu veerao?"
Telefonom je pozvao taj restoran. Crtei su bili tamo.
Gradski planer bio je obuen u Silva metodi Kontrole uma uz iju pomo je u sebi mogao da probudi
ono to su za veinu neupotrebljene sposobnosti uma. Jedna od stvari koje je nauio bila je kako da
povrati seanja koja su se sakrila tamo gde ih neobueni um ne moe pronai.
Ove probuene sposobnosti ine uda za vie od 500.000 mukaraca i ena koji su pohaali kurs.
1

ta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta? Sutinu otkrivamo u izvetaju
drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma:
"Jue sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva sata trebalo je da stignem na avion za
Njujork, a nigde nisam mogao da naem svoju avionsku kartu. Skoro itav sat smo nas troje pretraivali
apartman u kome sam odseo. Gledali smo ispod tepiha, iza friidera -svuda. ak sam tri puta raspakivao
i ponovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam naao. Konano sam odluio da naem neki miran kutak i
uem u svoj nivo. Samo to sam se naao u njemu, mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam
je stvarno gledao. Sudei po onome to sam mogao videti na svom "nivou", nalazila se na dnu plakara
gurnuta meu knjige gde se jedva mogla spaziti. Pojurio sam prema plakaru i karta je bila tamo, kao to
sam i zamislio."
1
Ovaj podatak potie iz 1977. godine. Danas se sa sigurnou moe rei da je taj broj vei od 9 miliona.
Ovo zvui neverovatno onima koji nisu vebali Kontrolu uma, ali kada doete do svih ovih poglavlja
Hosea Silve, utemeljivaa Kontrole uma, saznaete o jo udesnijim moima vaeg uma. Moda najvie od
svega zapanjuje kako lako i brzo moete da uite.
Gospodin Silva je vei deo svog zrelog doba posvetio istraivanju emu se sve moe poduiti na um.
Ishod je kurs od 40 do 48 sati koji moe da obui svakoga da se seti onoga to izgleda zaboravljeno, da
obuzda bol, da ubrza isceljivanje, da se oslobodi neeljenih navika, da aktivira intuiciju tako da esto
ulo postane stvaralaki deo svakodnevnog ivota kojim se reavaju problemi. Uz sve ovo stiemo vedar
unutranji mir i spokojan optimizam zasnovan na dokazu iz prve ruke da svojim ivotom upravljamo vie
nego to smo to ikada zamiljali da moemo.
 Sada, prvi put putem pisane rei, moete nauiti da ono to se ui na kursu sprovedete u praksi.
Gospodin Silva je slobodno pozajmljivao i od istonih i od zapadnih uenja, ali krajnji proizvod je u
sutini ameriki. Kurs je, kao i njegov osniva, potpuno praktian. Sve emu vas ui zamiljeno je tako da
vam pomogne da ivite radosnije i delotvornije, ovde i sada.
Dok napredujete od vebanja do vebanja u poglavljima gospodina Silve, nizaete uspeh za uspehom
ime ete ojaati svoje samopouzdanje i biete spremni za dostignua koja, pod pretpostavkom da niste
upoznati sa Kontrolom uma, sada smatrate nemoguim. Ali, postoji nauni dokaz da je va um sposoban
za uda. Osim toga, tu su i uspena iskustva vie od pola miliona ljudi ije je ivote izmenila Kontrola uma.
Zamislite da upotrebljavate um da biste popravili svoj vid. "Dok sam pohaala prvi kurs Silva
metoda Kontrole uma, poela sam da primeujem da mi se vid menja -postaje bolji. Pre toga, nosila sam
naoare u detinjstvu tokom deset godina (dok nisam diplomirala) a onda sam ponovo poela da ih nosim
u tridesetosmoj godini. Uvek mi je levo oko bilo skoro tri puta slabije od desnog.
Moje prve naoare (1945. godine) bile su naoare za itanje, ali '48. ili '49. poela sam da nosim
bifokalne naoare -stalno ih zamenjujui jaim. Posle kursa, s obzirom na to da do tada nisam mogla da
itam bez naoara, primetila sam da mi se vid znatno popravio. Poto mi se vid ubrzano popravljao,
odugovlaila sam sa odlaskom na kontrolu koliko sam god mogla. Vid mi se toliko popravio da sam se
ak vratila na naoare koje sam nosila pre dvadeset godina.
Kada mi je lokalni optiar pregledao oi, sloio se da bi mi, dok ne stignu nova stakla, stari par
naoara vie koristio od onih koje sam prethodno nosila.
Ovo vam sada moe izgledati tajanstveno, ali kada proitate deseto poglavlje videete tano kako
diplomirani polaznici kursa stavljaju um u poziciju da upravlja telom da bi ubrzali prirodno isceljenje.
Tehnika je zadivljujue jednostavna, kao to ete videti iz pisma ene koja je za etiri meseca izgubila
dvanaest neeljenih kilograma:
"Prvo sam vizuelizirala tamni ram u kom sam videla sto krcat sladoledom, kolaima, itd. -svim
onim to sam znala da goji. Precrtala sam sto velikim crvenim X i samu sebe videla u ogledalu koje me
je uinilo vrlo debelom (poput onih ogledala koja moete nai u vaarskim kuama zabave). Zatim sam
vizuelizirala prizor zasut zlatnim svetlom: sto na kome su se nalazile namirnice sa visokim sadrajem
proteina -tunjevina, jaja, meso bez masnoe. Oznaila sam ovaj prizor velikom zlatnom kvaicom i u
ogledalu zamislila sebe visoku i vitku. Mentalno sam rekla sebi da elim sa stola samo namirnice
prepune proteinima. Takoe sam ula kako mi svi moji prijatelji govore da fantastino izgledam i videla
sam da se to dogaa tano odreenog datuma. (Ovo je bio najznaajniji korak, jer sam sebi postavila cilj.) I
uspela sam! Poto sam pre bila uporni korisnik dijeta, sada smatram da je ovo jedini metod koji je dao
rezultate."
Kontrola uma znai zalaziti u duboki meditativni nivo gde moete uvebati va um da preuzme
upravljanje upotrebljavajui sopstveni jezik slika pojaanih reima, postiui sve udesnije rezultate i gde su
beskrajne mogunosti za osobu koja stalno veba.
Kao to vidite, ovo nije obina knjiga. Ona vas laganim tempom uvodi u meditaciju, zatim u mnoge
naine na koje meditaciju moete koristiti sve dok ne dostignete i konani stadijum kada ete moi da
rutinski inite ono i za ta veina ljudi vrsto veruje da je nemogue.
To je knjiga u knjizi. Okvirna knjiga -koju ine prvo, drugo i poglavlja od sedamnaestog do
dvadesetog i iji je autor Filip Mil -opisuje skoro eksplozivan rast Kontrole uma i nain na koji je ona
koristila hiljadama diplomiranih polaznika. U unutranjoj knjizi gospodin Silva zajedno sa vama
prolazi mnoge tehnike koje se ue na asovima Kontrole uma. Poto su ti asovi grupna iskustva, a vode
ih obueni predavai, do rezultata se dolazi bre i spektakularnije nego to ete ih postii radei sami.
Meutim, ako paljivo sledite uputstva gospodina Silve i radite vebe, rezultati e skoro sigurno promeniti
va ivot nabolje -ne tako brzo, ali sasvim sigurno.
Postoji specijalan nain za itanje ove knjige: prvo je proitajte onako kako biste itali bilo koju drugu
knjigu, od poetka do kraja. Meutim, u toku prvog itanja nemojte poeti da radite ni jednu od vebi.
Zatim ponovo proitajte poglavlja od treeg do etrnaestog da biste dobili to jasniju, sveobuhvatnu sliku
o putevima koje uskoro treba da preete. Posle ovoga vratite se na tree poglavlje i radite nekoliko
nedelja vebe koje su tu date - i to samo te vebe. Kad osetite da ste spremni za dalje preite na etvrto
poglavlje i tako redom.
 Kad stignete do etrnaestog poglavlja biete ve iskusni praktiar u veem delu onoga to su nauili oni
koji su zavrili kurs Kontrole uma. Da biste dalje obogatili vae iskustvo moda ete eleti da oformite
malu grupu prijatelja koji su uvebavali iste vebe. Trinaesto poglavlje vam objanjava kako ete to uiniti.
PRVO POGLAVLJE
KAKO DA VIŠE KORISTITE SVOJ UM NA POSEBAN NAČIN
Zamislite da ste doli u neposredan, operativni kontakt sa sveproimajuom Viom Inteligencijom i da
u trenutku uzviene radosti spoznajete da je ona na vaoj strani.
Zamislite, takoe, da ste taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja svog ivota vie nikada
ne morate oseati bespomono, van domaaja neega to ste uvek slutili da je tu, ali nikada niste mogli
sasvim da dosegnete -mudrost koja pomae, blesak proniknua kada vam je potreban, oseaj
blagonaklone mone prisutnosti. Kakvo bi to bilo oseanje?
To bi bilo vrhunsko iskustvo koje se ne bi suvie razlikovalo -moda se uopte ne bi razlikovalo - od
duhovnog ushienja.
Takav je oseaj posle etvorodnevnog vebanja Silva Kontrole uma. Do sada ga je upoznalo vie od
pola miliona ljudi , jer su ga iskusili kroz vebu na kursu. I to se vie privikavaju na upotrebu metoda
2

koji stvaraju taj oseaj, oni mirno i samopouzdano koriste nove moi i energije, njihov ivot se obogauje,
postaju zdraviji i rastereeniji od problema.
Ukratko, Hose Silva e objasniti neke od ovih metoda tako da i sami moete poeti da ih
upotrebljavate. Pogledajmo prvo ta se deava na poetnom asu.
Poinje se sa uvodnim predavanjem koje traje oko sat i dvadeset minuta. Predava definie Kontrolu
uma i istie glavne crte dvadesetogodinjih istraivanja koja su dovela do razvoja ovog metoda.
Zatim ukratko opisuje kako e polaznici kursa moi da primene ono to naue da bi poboljali svoje
zdravstveno stanje, reavali svakodnevne probleme, lake uili i produbljivali duhovnu svesnost. Sledi
pauza od dvadeset minuta.
Za vreme pauze polaznici se upoznaju. Njihovo poreklo i predznanje je aroliko: doktori,
sekretarice, uitelji, taksisti, domaice, aci srednjih kola i studenti, psihijatri, lideri verskih sekti,
penzioneri - to je tipian sastav.
Posle pauze, drugi deo od sat i dvadeset minuta poinje pitanjima i odgovorima, a zatim se prelazi
na prva vebanja koja e dovesti do meditativnog nivoa uma. Predava objanjava da je to stanje duboke
relaksacije, dublje nego u snu, ali praeno posebnom vrstom svesnosti. To je u stvari izmenjeno stanje
svesti koje se koristi u skoro svakoj meditativnoj disciplini i u intenzivnoj molitvi.
Ne koriste se nikakva opojna sredstva niti biofidbek aparati. Predavai Kontrole uma govore o
3

ulasku u ovo stanje kao o "odlasku na va nivo" ili, ponekad, o "ulaenju u Alfu". U tridesetominutnoj
vebi oni polagano uvode polaznike u to
2
Vidi napomenu broj 1 (prim. prev.)
3
Tehnika uspostavljanja kontrole nad izvesnim emocionalnim stanjima uz pomo elektronskih ureaja. (pr. prev.)
5
stanje, dajui uputstva jednostavnim jezikom. U stvari, cela Kontrola uma je na jednostavnom
jeziku: nema naunikog argona ni rei s dalekog istoka.
Moe se rei da su neki polaznici i pre dolaska na kurs nauili da meditiraju, neki koristei metode za
ije je uenje neophodno nekoliko nedelja, drugi posle nekoliko meseci istrajnih napora. Oni su
zadivljeni jednostavnom vebom koja traje samo trideset minuta.
Jedna od prvih reenica koje polaznici uju jeste: "Sada uite da vie koristite svoj um i da to radite na
poseban nain." Jednostavna reenica koju na poetku uju i utisnu u svoju svest. Njeno puno znaenje je u
najmanju ruku zaprepaujue. Svako -bez izuzetka -ima um koji se lako moe obuiti da razvija moi u ije
postojanje poetnici otvoreno sumnjaju. Tek kada stvarno iskuse ove moi, poveruju da ih imaju.
Sledee to se kae polaznicima jeste: "Projektujte se mentalno na vae idealno mesto za relaksaciju" -
prijatna, smirujua, izuzetno jasna i slikovita veba koja ojaava imaginaciju i vodi u dublju oputenost.
Da kaemo neto o meditaciji: u svakodnevnom govoru to znai o neemu razmiljati. Ako za trenutak
ovu knjigu odloite na stranu i ponete da razmiljate ta biste sutra za ruak, vi meditirate.
Ali, u raznim meditativnim disciplinama ova re ima preciznije znaenje koje se odnosi na nivo
uma. U nekim disciplinama je dostizanje tog nivoa, osloboenje uma svake svesne misli, samo sebi
svrha. Ovo stvara prijatnu smirenost i dugim putem vodi ka ublaavanju i spreavanju oboljenja
prouzrokovanih napetou, to su dokazale bezbrojne studije.
Meutim, to je pasivna meditacija. Kontrola uma ide mnogo dalje. Ona ui polaznika da upotrebi
ovaj nivo uma za reavanje problema, kako onih manjih, tako i onih koji ga izuzetno optereuju. To je
dinamika meditacija; njena snaga je zaista spektakularna.
O Alfi se u poslednje vreme sve vie uje. To je jedan od oblika modanih talasa, vrsta elektrine
energije koju proizvodi mozak i koja moe biti izmerena elektroencefalografom (EEG). Pulsiranje ove
energije meri se u ciklima u sekundi (CPS) . Generalno, oko etrnaest CPS i iznad, zovu se Beta talasi;
4

oko sedam do etrnaest su Alfa; etiri do sedam Teta i etiri i ispod toga su Delta talasi.
Kada ste potpuno budni, radei i postiui rezultate u svetu svoje radne svakodnevice, vi ste na Beti
ili na "spoljanjem svesnom nivou" -da upotrebimo terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u
trenutku kada samo to niste zaspali ili se budite a jo se niste potpuno probudili, vi ste na Alfi. Ljudi
koji se bave Kontrolom uma to nazivaju "unutranji svesni nivo". Kada ste u snu, naizmenino ste u
Alfi, Teti ili Delti, a ne samo u Alfi kako mnogi misle. Uvebavanjem Kontrole uma moete svojevoljno
ui u Alfa nivo a ipak zadrati potpunu prisebnost. Moda se pitate kakav je oseaj biti u ovim razliitim
nivoima svesti.
4
Ciklusi u sekundi ili herci (Hz), (prim. prev.)
Nalaziti se u Beti ili biti potpuno budan, ne stvara nikakav naroit oseaj. Moete biti puni poverenja
ili strahovati, moete vredno raditi ili lenstvovati, biti neim obuzeti ili besposliiti. U Beti su mogunosti
beskrajne.
Na dubljim nivoima svesti, za veinu ljudi, mogunosti su ograniene. ivot ih je nauio da funkcioniu
u Beti, a ne u Alfi ili Teti. Na ovim dubljim nivoima ogranieni su uglavnom na sanjarenje, budnu
snenost ili sam san. Ali, vebanjem Kontrole uma korisne mogunosti poinju beskrajno da se
umnoavaju.
Kako je pisao Hari Mek Najt, jedan od direktora Silva Kontrole uma, "Alfa dimenzija ima
kompletne ulne sposobnosti, kao i Beta". Drugim reima, u Alfi moemo raditi drugaije stvari od onih
koje moemo u Beti.
Ovo je kljuna zamisao u Kontroli uma: kada se jednom upoznate sa ovim ulnim sposobnostima i
nauite da ih upotrebljavate, u veoj meri ete upotrebljavati va um na poseban nain. U stvari,
funkcionisaete jasnovido kad god to poelite, stupajui u dodir sa Viom Inteligencijom.
5

Mnogi ljudi poseu za Kontrolom uma kao za nainom da se opuste, da prekinu nesanicu, da se
oslobode glavobolje ili da naue da rade ono to iziskuje velike napore volje, kao to je prestanak puenja,
gubitak teine, poboljanje pamenja, efikasnije uenje. To je ono zbog ega veina dolazi, ali naue mnogo,
mnogo vie.
Oni naue da su pet ula -dodir, ukus, miris, sluh i vid -samo deo ula s kojima su roeni. Postoje i
druga, nazovimo ih ula ili moi, koja su bila poznata samo nadarenoj nekolicini i misticima koji su se
povukli iz aktivnog sveta i razvijali ih itavog ivota. Cilj Kontrole uma jeste da nas naui da probudimo
ove moi.
ta ovo buenje moe znaiti dobro je opisala Nadin Berten, modni urednik lista "Mademoiselle", u
martovskom izdanju iz 1972. godine:
"Kultura droga moe da zadri svoje pilule, prakove i injekcije koji proiruju svest. Ja u uzeti ono to
vodi u sr stvari. Kontrola uma zaista proiruje vau svest. Ona vas ui KAKO da je proirite. Njen naziv je
vrlo prikladan zato to, za razliku od droge ili hipnoze, vi imate kontrolu. Proirenje svesti,
samospoznaja i pomaganje drugima pomou Kontrole uma ogranieno je samo vaim sopstvenim
ogranienjima. SVE je mogue. "ujete da se to deava drugima. I iznenada vidite da se to deava i vama."
5
Jasnovidost je sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki problem. (prim. prev.)
7
DRUGO POGLAVLJE
UPOZNAJTE HOSEA
Hose Silva je roen 11. avgusta 1914. godine u Laredu, Teksas. Kada je imao etiri godine umro mu
je otac. Majka mu se ubrzo preudala, a on, njegova starija sestra i mlai brat otili su da ive kod svoje
bake. Dve godine kasnije on postaje hranilac porodice prodajui novine, istei cipele i radei raznovrsne
poslove. Tokom veeri gledao je kako sestra i brat rade domae zadatke, a oni su mu pomagali da naui
da ita i pie. Nikada nije iao u kolu, osim da poduava druge.
Hoseov beg iz nematine poeo je jednog dana dok je ekao kod berberina da na njega doe red.
Potraio je neto za itanje. Dopala mu je u ruke lekcija dopisnog kursa o tome kako se popravljaju radio
prijemnici. Hose je zamolio berberina da mu je pozajmi, ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod
uslovom da Hose pod berberinovim imenom ispuni testove na poleini. Svake nedelje Hose bi platio
jedan dolar, proitao lekciju i ispunio testove.
Uskoro je diploma visila u berbernici dok je Hose, u svojoj petnaestoj godini, popravljao radio
prijemnike irom grada. Kako su godine prolazile, toliko je razgranao posao da je postao jedan od
najboljih u toj oblasti, obezbeujui novac za kolovanje brata i sestre, sredstva za svoju enidbu, kao i
nekih pola miliona dolara za finansiranje dvadesetogodinjeg istraivanja iz kog se razvila Kontrola
uma.
Jedan drugi ovek, sa diplomama mnogo savesnije steenim od berberinove, sasvim sluajno je
podstakao ovo istraivanje. Bio je to psihijatar zaduen da ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviakih
jedinica tokom II svetskog rata.
"Mokrite li u krevetu?" Hose se zabezeknuo.
"Volite li ene?" Hose, otac troje dece i predodreen da ih jednog dana ima desetoro, prenerazio se.
"Ovaj ovek", mislio je, "sigurno zna vie o ljudskom umu nego to berberin zna
o radio aparatima. emu takva glupa pitanja?"
To je bio taj zapanjujui trenutak koji je naterao Hosea na Odiseju naunog istraivanja zahvaljujui
kojem je, bez diploma i sertifikata, postao jedan od najkreativnijih uenika svog doba. Frojd, Jung i
Adler su, svojim pisanim delima, postali njegovi rani uitelji.
Glupa pitanja dobila su dublja znaenja, a Hose je uskoro bio spreman da postavi i sopstveno
pitanje: da li je mogue da se, upotrebljavajui hipnozu, pobolja sposobnost uenja, ustvari povea IQ?
Tada se verovalo da je IQ (koeficijent inteligencije) neto s ime se raamo, ali Hose nije bio toliko
siguran u to.
Ovo pitanje moralo je da saeka dok je izuavao viu elektroniku da bi postao instruktor u Izviakim
trupama. Kada je izaao iz Armije, potroivi uteevinu i sa samo 200 dolara u depu, poeo je polako da
obnavlja svoj posao. Istovremeno je, s pola radnog vremena, preuzeo posao predavaa na Laredo
Junior Koledu, gde je
nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zaduenje da oformi kolsku laboratoriju za elektroniku.
Pet godina kasnije, kada se pojavila televizija, posao u servisu za opravke poeo je da cveta i Hose
je prekinuo karijeru predavaa. Njegov servis je ponovo postao najbolji u gradu. Radni dan mu je
trajao do devet uvee, veerao bi, pomogao da se deca stave u krevet i kad bi kua potpuno utihnula tri
sata bi posvetio uenju. Njegova izuavanja odvela su ga dalje u hipnozu.
Ono to je nauio o hipnozi i ono to je znao o elektronici, zajedno sa slabim ocenama u knjiicama
njegove dece, vratilo ga je na pitanje koje je jo ranije postavio -da li sposobnost uenja, IQ, moe da se
pobolja nekim mentalnim vebama?
Hoseu je ve bilo poznato da mozak stvara elektricitet - svojevremeno je proitao da su poetkom
stolea eksperimentima otkriveni Alfa talasi. Kako je radio na podruju elektrotehnike znao je da je
idealno elektrino kolo ono sa najmanjim otporom, ili impedansom, zato to najvie koristi svoju
elektrinu energiju. Da li bi i mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila impedansa? I da li njegova
impedansa moe da se smanji?
Hose je poeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je neto to je mnogima
izgledalo paradoksalno: ustanovio je da je mozak energetski jai kad je manje aktivan. Na niim
frekvencijama mozak je primao i skladitio vie informacija. Sutinski problem je bio kako um odrati
budnim na ovim frekvencijama koje su vie povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktinom
aktivnou.
Hipnoza je omoguavala onu meru prijemivosti uma koju je Hose traio, a ne onu vrstu nezavisne
misli koja vodi razmiljanju o stvarima kako bi se one razumele. Imati glavu punu zapamenih injenica
nije dovoljno; takoe je neophodno i razumevanje i shvatanje njihove sutine.
Hose je ubrzo napustio hipnozu i poeo da eksperimentie s vebama mentalnog treninga kojima se
umiruje mozak, ali tako da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to
vodilo poboljanju pamenja kombinovanog sa razumevanjem, a time i viim IQ postignuima.
Vebe iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su oputenu usredsreenost i jasnu mentalnu
vizuelizaciju kao nain da se dostignu nii nivoi svesti. Kada su dostignuti, ovi nivoi su se za uenje
pokazali kao efikasniji od Beta nivoa. Dokaz su bile znatno poboljane ocene njegove dece u
trogodinjem periodu u kojem je Hose nastavio sa usavravanjem svojih tehnika.
Hose je tada prvi put postigao izuzetno znaajan uspeh, to su druga istraivanja, naroito ona sa bio
povratnom spregom, do sada potvrdila. On je bio prvi koji je dokazao da moemo nauiti da svesno
funkcioniemo na Alfa i Teta modanim frekvencijama.
Jo jedno i podjednako zapanjujue "prvi put" bilo je na vidiku.
Jedne veeri, Hoseova erka je ula u svoj "nivo" (da upotrebimo sadanju terminologiju Kontrole
uma), a Hose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmetima koje je uila. im bi odgovorila na jedno
pitanje, on bi u mislima uobliio sledee. To je bio uobiajeni postupak i do tada se ta veba nije
razlikovala od stotine prethodnih. Iznenada, postupak se izmenio. Ona je odgovorila na pitanje koje
njen otac jo nije postavio. Zatim na jo jedno. I jo jedno. Ona mu je itala misli!
To je bilo jo 1953. godine, kada je ESP , postajala vaan predmet naunih istraivanja, u velikoj meri
6

zahvaljujui objavljenim radovima Dr. J. B. Rajna (Dr. J.

B. Rhine) sa Djuk Univerziteta. Hose je pismom obavestio Dr. Rajna da je obuio svoju kerku da
primenjuje ESP i primio je odgovor koji ga je razoarao. Dr. Rajn je nagovestio da je devojka moda od
poetka bila obdarena. Ukoliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre poetka obuke ne postoji nain da
se to dokae.
U meuvremenu, Hoseovi susedi su primetili da su se njegova deca izuzetno popravila u koli. U
poetku njegovih eksperimenata bili su oprezni i zabrinuti zbog istraivanja nepoznatog koje je moda
zatieno moima u koje je bolje ne uplitati se. Meutim, uspeh oveka koji radi sa sopstvenom decom ne
moe se zanemariti. Da li bi Hose obuavao i njihovu decu?
Posle pisma Dr. Rajna bilo je to upravo ono to je Hoseu bilo potrebno. Ako se to to je postigao s
jednim detetom moe postii i sa drugom decom, dobio bi neku vrstu ponovljivih eksperimenata koji su
osnov za nauni metod.
U sledeih deset godina uvebao je tridesetdevetoro dece iz Lareda, ak i sa boljim rezultatima jer je
sa svakim detetom pomalo usavravao svoje tehnike. Tako je postigao jo jedno "prvo": razvio je prvi
metod u istoriji koji moe bilo koga obuiti da koristi ESP, a za dokaz je imao 39 ponovljenih
eksperimenata. Sada je trebalo usavriti metod.
U sledee tri godine Hose je razvio kurs za obuku koja je danas standardna. Zahteva samo 40 ili 48
asova i efikasna je i kod dece i kod odraslih. Do sada je proverena u oko 500.000 "eksperimenata",
7

dakle u obimu ponovljivosti koji nijedan nepristrasan naunik ne moe da omalovai.

Ove duge godine istraivanja finansirao je Hoseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. Nije
bilo mogue dobiti nijedan univerzitetski, vladin ili fondacijski kredit za takvo polje istraivanja. Danas
je Organizacija Kontrole uma porodini posao u usponu, sa profitom koji je uglavnom uloen u dalja
istraivanja i za podrku ubrzanom rastu. U svih pedeset drava SAD postoje predavai ili centri Kontrole
uma kao i u tridesetetiri zemlje izvan SAD.
8

Uz sav taj uspeh Hose nije postao slavna linost, guru ili duhovni voa sa sledbenicima ili
pristalicama. On je obian ovek jednostavnog ophoenja, sa jedva primetnim meksikim akcentom u
govoru. Snane je grae, zdepast, blagog lica koje se lako i esto osmehuje.
6
ESP - Extra Sensory Perception, vanulno opaanje. (prim.prev.) Vidi napomenu broj 1. Prema poslednjim
7 8

informacijama Silva metod je prisutan u 100 zemalja sveta. (prim. prev.)

Svako ko upita Hosea ta je za njega znaio uspeh, dobie odgovor u bujici pria
o uspesima. Nekoliko primera:
Bostonskom asopisu "Herald American" jedna ena je uputila pismo sa molbom da pomognu
njenom muu koga mue migrenske glavobolje. Novine su objavile njeno pismo, a sledeeg dana jo
jedno pismo u kome je neko drugi traio nain za kontrolu takvih glavobolja.
Jedna lekarka je proitala ta pisma i napisala je da je i ona imala migrenske glavobolje celog ivota.
Otila je na Kontrolu uma i od tada se nisu ponovile. "I verovali ili ne, sledee uvodno predavanje je
bilo prepuno. Doao je izuzetno veliki broj ljudi."
Drugi lekar, poznati psihijatar, savetuje sve svoje pacijente da se obue u Kontroli uma jer im to
omoguava da proniknu u sebe, to bi u nekim sluajevima zahtevalo dvogodinju terapiju.
Cela jedna marketing kompanija je osnovana kao kooperativa. Osnivai su bili diplomirani
polaznici Kontrole uma koji su upotrebili ono to su nauili da bi pronali nove proizvode i razvili naine
za njihovo plasiranje. U treoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest proizvoda na tritu.
oveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva meseca da stvori kampanju za nove
klijente - to je prosek u njegovoj oblasti. Sada, pomou Kontrole uma, osnovne ideje mu dolaze za
dvadesetak minuta a preostali deo posla je gotov za dve nedelje.
etrnaest igraa tima "Chicago White Sox" obuili su se u Kontroli uma. Svi njihovi pojedinani
proseci su se popravili, a mnogi u gotovo neverovatnoj meri.
Jednoj punijoj eni mu je predloio da proba Kontrolu uma jer su sve vrste njenih dijeta bile
bezuspene. Pristala je pod uslovom da i on ide. Za est nedelja izgubila je devet kilograma; on je
prestao da pui.
Profesor na farmaceutskom koledu obuava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. "Njihove
ocene iz svih predmeta su bolje uz manje uenja, a oni su oputeniji ... Svi ve znaju kako da koriste
svoju imaginaciju. Ja samo podstiem svoje studente da je jo vie koriste. Pokazujem im da imaginacija
ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu koristiti."
Mada se Hose lako nasmei kada uje: "Hose, izmenio si mi ivot", osmeh mu zakratko iezne kada
kae: "Ne, to nisam uinio ja. Vi ste to uinili, va sopstveni um."
Od sledeeg poglavlja, Hose e vam lino pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izmenili svoj
ivot.
TREE POGLAVLJE
KAKO SE MEDITIRA
(Napomena: ova i ostala poglavlja zakljuno sa esnaestim iji je autor Hose Silva, mogu vrlo lako biti neka od najvanijih
koja ste ikad proitali. Hose e vas uiti osnovnim elementima njegovog kursa: Silva Metod Kontrole Uma. Da biste imali
potpunu korist od itanja ovih poglavlja, obratite panju na nain kako treba da ih itate. O tome je bilo rei u Uvodu.)
Pomoi u vam da nauite da meditirate. Kada to nauite biete na nivou uma gde ete moi da
oslobodite svoju imaginaciju i da reavate probleme. Ali, za sada emo se zadrati samo na meditaciji,
kasnije emo prei na reavanje problema.
Ovde u upotrebiti neznatno drugaiji metod, znatno sporiji od onog koji se koristi na kursevima
Kontrole uma, jer ete uiti bez pomoi obuenog lica (instruktora). To vam nee initi nikakvih potekoa.
Ako nauite samo da meditirate i na tome se zaustavite, i u tom sluaju ete reavati probleme. Neto
lepo se deava prilikom meditiranja, a ta lepota kojunalazite je smirivanje. to vie meditirate, idete
dublje u sebe i sve je jae vae oseanje unutranjeg mira i to toliko da nita to vam se deava u ivotu nee
moi da ga razbije.
I vae telo e od toga imati koristi. Prvo ete otkriti da za vreme meditiranja ne mislite na brige i da
nemate oseaj krivice. Jedna od lepota meditiranja na Alfa nivou jeste to to oseaj krivice i ljutnje ne
moete poneti sa sobom. Ako se ova oseanja nametnu, jednostavno ete iskoiti iz meditativnog nivoa.
Kako vreme prolazi, ono e se sve vie udaljavati dok jednog dana zauvek ne nestane. To znai da e se
neutralizovati one aktivnosti uma koje vode nae telo u bolest. Telo je stvoreno da bude zdravo.
Ugraeni su mu sopstveni mehanizmi izleenja. Ovi mehanizmi su blokirani umom koji nije obuen da se
kontrolie. Meditacija je prvi korak u Kontroli uma; ona e sama po sebi daleko otii u oslobaanju
samoisceliteljskih moi tela vraajui mu energiju koju je ranije troilo na napetost. 9

Evo ta sve treba da uinite da biste postigli Alfa ili meditativni nivo uma:
Kada se ujutru probudite, ako je neophodno, otiite u kupatilo, zatim se vratite u krevet. Navijte sat
tako da zvoni petnaest minuta kasnije za sluaj da skliznete u san tokom vebe. Zatvorite oi i gledajte
navie, ispod kapaka, pod uglom od 20 stepeni. Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ovakva pozicija
oiju podstai e mozak da stvori Alfu.
A sada polako, u intervalima od oko dve sekunde, odbrojavajte unazad od sto prema jedan. Dok
brojite, mislite na to i ve ete prvi put dospeti u Alfu.
Na asovima Kontrole uma polaznici izraavaju razliite reakcije na svoje prvo iskustvo, od "To je
bilo lepo", do "Nita nisam osetio". Razlika nije toliko u tome ta im se dogodilo, ve, pre svega, koliko
im je bio blizak ovaj nivo uma. On e manje-vie svima biti poznat, jer kada se ujutru probudimo, esto
smo za trenutak u Alfi.
9
O ovim sluajevima itaete u sledeim poglavljima. (prim. aut.)
Da bismo preli iz Tete, nivoa sna, u Betu, budni nivo, moramo proi kroz Alfu gde se esto zadrimo
tokom naih ranih jutarnjih aktivnosti.
Ako tokom prve vebe ne osetite da se neto dogodilo, to jednostavno znai da ste ranije vie puta bili
u Alfi a da toga niste bili ba svesni. Jednostavno se opustite, ne ispitujte to i nastavite sa vebama.
Iako ete biti u Alfi prilikom prvog pokuaja ukoliko se koncentriete, ipak e vam biti potrebno
sedam nedelja prakse da biste sili na nie nivoe Alfe, a zatim na Tetu. Koristite metod brojanja od sto
do jedan za jutarnje vebe tokom deset dana. Zatim odbrojavajte samo od pedeset do jedan, od
dvadesetpet do jedan, zatim od deset do jedan i konano od pet do jedan, deset jutara za svako od ovih
brojanja.
Za izlazak iz Alfa nivoa od samog poetka koristite samo jedan metod. To e vam omoguiti vei
stepen kontrole protiv spontanog izlaska.
Metod koji koristimo u Kontroli uma jeste da kaemo mentalno: "Dok odbrojavam od 1 do 5
polako u izlaziti, biu potpuno budan i oseau se bolje nego ranije. Jedan -dva -pripremi se da otvori oi
-tri -otvori oi -etiri -pet -oi su mi otvorene, potpuno sam budan, oseam se bolje nego ranije."
Uspostaviete dva rutinska postupka, jedan za ulazak u va nivo, drugi za izlazak iz njega. Ako
promenite postupak, moraete da nauite da koristite vau novu verziju kao to ste nauili da koristite prvu.
To je beskoristan posao.
Kada nauite da ujutru dostignete va nivo metodom od pet do jedan, spremni ste da odete na va
nivo u bilo koje doba dana koje izaberete. Sve to e vam biti potrebno jeste deset ili petnaest slobodnih
minuta. Poto ete na va nivo ulaziti iz Bete pre nego iz laganog nivoa Alfe, bie neophodno malo
dodatnih vebi.
Sedite na udobnu stolicu ili krevet sa bosim stopalima na podu. Pustite da vam ruke slobodno lee
u krilu. Ako vam vie odgovara sedite prekrtenih nogu, u lotos poziciji. Drite glavu u ravnotei, ne
dozvolite da padne. Sada se prvo usredsredite na jedan deo tela, zatim na drugi, da biste ga svesno
opustili. Ponite s levim stopalom, zatim celom levom nogom, preite na desno stopalo i nastavite tako
dok ne stignete do grla, lica, oiju i konano do koe na glavi. Kada prvi put to uradite, biete zapanjeni
koliko je vae telo bilo napeto.
Sada izaberite taku na plafonu ili suprotnom zidu, na oko 45 stepeni iznad ravni pogleda. Gledajte
u tu taku dok ne osetite da su vam oni kapci oteali i pustite ih da se zatvore. Ponite odbrojavanje od
pedeset prema jedan. Radite to deset dana, zatim od deset do jedan sledeih deset dana a od tada brojte
od pet do jedan. Poto ove vebe vie nee vaiti samo za jutra, uspostavite ustaljeni postupak meditiranja
dva ili tri puta dnevno, po petnaestak minuta.
A ta ete kada stignete na va nivo? O emu ete razmiljati?
Od samog poetka, od prvog trenutka kada stignete na va nivo meditacije, vebajte vizuelizaciju.
Ona je osnov Kontrole uma. to bolje nauite da vizuelizirate, monije e biti vae iskustvo sa Kontrolom
uma.
Pre svega treba napraviti orue za vizuelizaciju, mentalni ekran. On treba da bude kao veliko
bioskopsko platno, ali koje nee ispuniti potpuno vau mentalnu
viziju. Nemojte ga zamisliti iza vaih onih kapaka, ve oko dva metra ispred vas. Sve ono na ta elite
da se koncentriete projektovaete na ovom ekranu koji ete kasnije moi da koristite i u druge svrhe.
Poto ste u svom umu stvorili ovaj ekran, projektujte na njemu neto poznato i jednostavno, poput
pomorande ili jabuke. Kad god uete u svoj nivo zadrite samo jednu sliku; sledei put je moete
promeniti. Usredsredite se na to da je predstavite to vernije -u tri dimenzije, sa svim bojama i
detaljima. Nemojte ni o emu drugom razmiljati.
Kae se da je mozak kao pijani majmun; tetura se tamo-amo od jedne do druge stvari. Iznenaujue
je koliko malo vladamo svojim mozgom -uprkos tome to ponekad obavi za nas vrlo lep posao, u
drugim sluajevima nam radi iza lea: izdajniki stvara glavobolju, povrh svega osip i ir. Mozak je
izuzetno moan, isuvie moan da bismo dozvolili da bude izvan kontrole. Kada nauimo da upotrebimo
um da bismo ga uvebali, radie za nas neke zapanjujue stvari, kao to ete uskoro videti.
 U meuvremenu, budite strpljivi s ovom jednostavnom vebom. Upotrebljavajui svoj um,
uvebavajte mozak da mirno ode na Alfu i da se posveti iskljuivo tome da jednu sliku uini to jasnijom.
U poetku, ako vam se nameu neke druge misli, neno mu oprostite. Polako ih odstranite i vratite se
nekom bliskom predmetu. Nervoza ili napetost e vas izbaciti iz Alfe.
Ovo je dakle meditacija koja je u irokoj upotrebi u celom svetu. Ako radite samo ovo i nita vie,
doiveete ono to je Vilijam Vodsvort nazvao "Srena smirenost due" i vie, dubok i trajan unutranji mir.
Ovo e postati uzbudljivo iskustvo kada dosegnete dublje nivoe uma; tada ete to prihvatiti kao
normalno i uzbuenje e nestati. Kada se to dogodi mnogi odustanu. Oni zaboravljaju da ovo nije "izlet"
koji je sam sebi svrha, ve prvi korak u neemu to vrlo lako moe postati najvanije putovanje na koje su
ikada krenuli.
ETVRTO POGLAVLJE
DINAMIČKA MEDITACIJA
Pasivna meditacija o kojoj ste upravo itali (a nadam se da ete je ubrzo i iskusiti) moe se postii i na
druge naine. Umesto na vizuelnu sliku, moete se koncentrisati na zvuk kao to je ommm... ili onnn...
ili amennn..., iskazan naglas ili mentalno, ili na oseaj sopstvenog disanja. Moete se usredsrediti na
energetsku taku svog tela ili na udarce bubnja i igru ili moete sluati zvune gregorijanske korale dok
posmatrate poznato izvoenje religijskog rituala. Svi ovi metodi kao i neke njihove kombinacije dovee
vas do smirenog meditativnog nivoa svesti.
Vie volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na poetku zahteva koncentraciju, a
koncentracija je klju uspeha. Kada vie puta stignete na va nivo ovim metodom, on e u vaoj svesti biti
povezan sa uspenim rezultatima i proces e se sve vie automatizovati.
Svaki uspean rezultat u Kontroli uma postaje ono to nazivamo "reperna taka" -mi se svesno ili
nesvesno vraamo na sopstveno iskustvo, ponavljamo ga, a zatim odatle idemo dalje.
Kada dostignete meditativni nivo nije dovoljno tu ostati i ekati da se neto dogodi. To je prijatno i
smirujue i doprinosi dobrom zdravlju, ali to su skromna dostignua u odnosu na ona koja su mogua.
Idite dalje od ove pasivne meditacije, uvebajte va um za organizovane dinamike aktivnosti - za koje
je, kako verujem, i stvoren - i rezultati e vas zapanjiti.
Ukazujem na ovo jer sada je trenutak da idemo dalje od tehnike pasivne meditacije o kojoj ste
upravo itali i da nauimo da dinamiki koristimo meditaciju za reavanje nekih problema. Sada ete videti
zbog ega je jednostavna veba vizueliziranja jabuke na mentalnom ekranu, ili bilo ega to ste izabrali,
toliko vana.
Sada, pre nego to odete na va nivo, pomislite na neto prijatno -bez obzira koliko trivijalno -to se
dogodilo jue ili danas. Podsetite se na to, a zatim zaite duboko u svoj nivo i ceo dogaaj projektujte na
svoj mentalni ekran. Kakvi su bili prizori, mirisi, zvukovi i vaa oseanja u tom trenutku? Svi detalji.
Iznenadie vas razlika koja postoji izmeu vaeg Beta i Alfa seanja na isti dogaaj. Razlika je skoro ista
kao i razlika izmeu rei "plivanje" i plivanja samog.
U emu je vrednost ovoga? Prvo, to je stepenik na putu ka neem veem, i drugo, korisno je samo po
sebi. Evo kako to moete upotrebiti:
Pomislite na neto to vam pripada -recimo na kljueve od kola koji nisu izgubljeni, ali svakako bi ih
trebalo malo potraiti da bi se otkrilo gde su. Da li su ostali u kancelariji, u vaem depu ili u kolima?
Ako niste sigurni, uite u va nivo, setite se kada ste ih poslednji put imali u rukama i ponovo proivite
taj trenutak. Sada produite dalje u vremenu i nai ete ih ako su tamo gde ste ih ostavili. (Ako ih
je neko uzeo, imaete da reite drukiju vrstu problema, to zahteva mnogo napredniju tehniku.)
Zamislite studenta koji se sea svog profesora kako govori da e ispit biti ove srede - ili je moda
rekao sledee srede? On to sam moe raistiti u Alfi.
Ovo su tipini, mali svakodnevni problemi koje ova jednostavna meditativna tehnika moe reiti.
A sada krupnim koracima kreemo napred. Povezaemo neki stvarni dogaaj sa eljenim koji ste
zamislili -i videemo ta se deava sa zamiljenim dogaajem. Ako postupate u skladu s nekim vrlo
jednostavnim zakonima, dogaaj koji ste zamislili postae stvaran.
Zakon 1: Morate eleti da se dogaaj ostvari. "Prva osoba koju u sutra videti na trotoaru brisae nos"
- ovo je projekat tako bezvredan za rad da e ga va um odbiti i verovatno neete u njemu imati uspeha.
Va ef e biti ljubazniji, izvesni kupac e biti prijemiviji za ono to prodajete, nai ete zadovoljstvo u
dunosti koju obino smatrate neprijatnom - ovo su situacije koje mogu sadravati znatnu koliinu elje.
Zakon 2: Morate verovati da je mogue da se dogaaj ostvari. Ako je va kupac ve pretrpan onim to
prodajete, razumno je verovati da nee eleti da kupuje; ako ne moete poverovati da e se odreeni dogaaj
ostvariti, va um e se tome suprotstaviti.
Zakon 3: Morate oekivati da se dogaaj ostvari. Ovo je suptilan zakon. Prva dva su jednostavna i
pasivna -ovaj trei uvodi malo dinamike. Mogue je eleti da seneto dogodi, verovati da je to izvodljivo,
a ipak ne oekivati da se to dogodi. elite da va ef sutra bude prijatan, znate da on to moe biti, ipak
moete biti skloni da to ne oekujete. Na ovom mestu se pojavljuju Kontrola uma i delotvorna
vizuelizacija, kao to emo odmah videti.
Zakon 4: Vi ne moete stvoriti problem. Ne da ne smete, ve ne moete. Ovo je osnovni
sveproimajui zakon. "Zar ne bi bilo sjajno kada bih mogao uiniti da moj ef napravi budalu od sebe
tako da ga otpuste, a ja dobijem njegov posao?" Dok dinamiki radite u Alfi u dodiru ste sa Viom
Inteligencijom, a iz perspektive Vie Inteligencije to uopte ne bi bilo sjajno. Vi moete uticati na to da
va ef dobije otkaz, ali u tome ete biti potpuno sami - i u Beti. U Alfi se to jednostavno ne moe.
Ako na meditativnom nivou pokuate da se spojite s nekom vrstom inteligencije koja e vam pomoi
u zloj nameri, to e biti isto toliko bezuspeno kao kada biste na radio aparatu pokuali da naete stanicu
koja ne postoji.
Neki me optuuju da sam u ovom sluaju Polijana. Hiljade ljudi se blagonaklono osmehivalo dok
10

sam govorio da je savreno nemogue nanositi zlo u Alfi dok to sami nisu saznali. Postoji mnogo zla na
ovoj planeti a ljudi su krivi za
Polijana (Pollyanna) -junakinja istoimenog romana (1913) E. Porter, osoba neukrotivog optimizma s tenjom da u
10

svemu nae dobro. (prim. prev.)

16
vei deo onog to bi im inae pripalo. Ovo je uraeno u Beti a ne u Alfi ili Teti, a verovatno ni u Delti.
Moje istraivanje je to pokazalo.
Nikada ne preporuujem da se gubi vreme, ali ako ba morate to sebi da dokaete, uite u va nivo i
pokuajte da nekome prouzrokujete glavobolju. Ako to vizuelizirate, slikovito koliko je neophodno da
bi se bilo ta postiglo, dogodie se jedan ili oba sledea sluaja: vi ete, a ne nameravana rtva, dobiti
glavobolju, ili ete izai iz Alfe.
Ovo nije odgovor na sva pitanja koja moete imati u vezi sa umnim potencijalima dobra i zla. O
tome e kasnije biti vie rei. Za sada izaberite dogaaj koji reava neki problem, onaj koji elite i verujete
da moe da se dogodi, a koji ete pomou vebe koja sledi, nauiti da oekujete.
Evo ta treba uraditi:
Izaberite stvarni problem s kojim ste suoeni i koji se jo nije razreio. Za ilustraciju, recimo da je va
ef u poslednje vreme loe volje. Postoje tri koraka koja morate napraviti kada stignete na va nivo:
Korak 1: Na vaem mentalnom ekranu podrobno oivite skoranji dogaaj koji je u vezi sa
problemom. Proivite ga za trenutak.
Korak 2: Ovaj prizor lagano sklonite sa ekrana udesno. Neka na ekran uplovi drugi prizor koji e
se dogoditi sutra. U ovom prizoru svi oko efa su veseli, a on je upravo dobio dobre vesti. Sada je
oigledno bolje raspoloen. Ako tano znate ta je bio uzrok problema, vizuelizirajte reenje na delu.
Vizuelizirajte ga podjednako slikovito kao i problem.
Korak 3: Sada sklonite ovaj prizor sa ekrana udesno i zamenite ga drugim, s levestrane. ef je sada
srean, krajnje prijatan kao to znate da moe da bude. Doivite ovaj prizor tako jasno kao da se zaista
dogodio. Ostanite izvesno vreme u njemu, osetite ga u potpunosti.
Sada, kada se odbroji do 5 biete potpuno budni i oseaete se bolje nego ranije. Moete biti sigurni
da ste svoje snage upravo pokrenuli u pravcu ostvarenja dogaaja koji elite.
Da li e to uvek uspeti, stalno, bezuslovno?
Ne.
Meutim, evo ta ete doiveti ako budete istrajni: jedna od vaih prvih meditacija za reavanje
problema e uspeti. Kad uspe, ko moe rei da to nije bila koincidencija? Najzad, i dogaaj koji ste
izabrali morao je da bude dovoljno verovatan da biste poverovali da moe da se ostvari. Zatim e uspeti
i drugi i trei put. "Koincidencije" e se nizati. Ako prestanete da radite vebe Kontrole uma bie sve
manje koincidencija. Vratite im se ponovo i koincidencije e se ponovo umnoavati.
tavie, kako vaa vetina postepeno raste, primetiete da ete biti u stanju da verujete i oekujete
dogaaje koji su sve manje verovatni. Vremenom, uz praksu, sve e vas vie zapanjivati rezultati koje
postiete.
Rad na svakom problemu ponite s kratkim proivljavanjem najboljeg prethodog uspeha. Kada se
pojavi jo bolji uspeh odbacite prethodni i upotrebite bolji kao repernu taku. Tako ete biti "sve bolji i
bolji" -da upotrebimo izraz koji za sve nas u Kontroli uma ima naroito bogato znaenje.
Tim Masters, student koleda i taksista u Fortliju, Nju Dersi, koristi za meditaciju vreme izmeu
vonji. Kada je lokalni posao slab, on na svoj mentalni ekran stavlja reenje -osobu sa koferima koja eli
da ide na Aerodrom Kenedi. "Prvih nekoliko puta sam pokuavao i... nita. A onda se dogodilo -naiao je
ovek sa koferima koji ide na Aerodrom Kenedi. Sledei put sam stavio ovog oveka na mentalni ekran,
dobio onaj oseaj koji se dobija kada vam stvari idu od ruke i pojavio se drugi ovek za Aerodrom
Kenedi. Uspelo je! To je kao serija dobitaka koja se ne prekida.
Pre nego to preemo na druge vebe i tehnike, dozvolite mi da ukaem na neto to se verovatno i sami
pitate: Zato prizore pomeramo na naem mentalnom ekranu s leva nadesno? Na ovo pitanje u ovde
samo da ukaem, jer e kasnije biti mnogo vie rei o tome.
Moja istraivanja su pokazala da se na dubljim nivoima svesti protok vremena osea kao kretanje s
leva nadesno. Drugim reima, budunost opaamo s leve, a prolost s nae desne strane. Privlai nas da u to
uemo sada, ali postoje druge stvari koje treba prethodno uraditi.
PETO POGLAVLJE
POBOLJŠANJE MEMORIJE
Tehnike memorisanja koje se ue u Kontroli uma mogu smanjiti nau potrebu za korienjem
telefonskih imenika i ostaviti izuzetno snaan utisak na nae prijatelje. Ali, ako mi je neophodan neki
broj telefona, potraiu ga. Moda neki od diplomiranih polaznika Kontrole uma zaista koriste svoju
vetinu za pamenje telefonskih brojeva, ali kao to sam rekao u prethodnom poglavlju, da bi neto
funkcionisalo vana je elja, a moja elja da pamtim telefonske brojeve nije nimalo jaka. Kada bih morao
da proem ceo grad kad god mi je potreban neki telefonski broj, elja bi se pojavila.
U sutini nema smisla koristiti tehnike Kontrole uma radi neega to nije vano, zbog trilogije: elja,
verovanje i oekivanje. Koliko je meu nama onih koji imaju pamenje efikasno u meri u kojoj bi eleli?
Vae se moda ve popravlja na neoekivan nain ako ste ovladali tehnikama opisanim u prethodna dva
poglavlja. Vaa nova sposobnost da vizuelizirate i oivite prole dogaaje dok ste u Alfi ima odreenu
prevlast nad Betom, tako da va um moe za vas da radi na neki novi nain bez posebnog napora. Ipak, i
tu ima prostora za poboljanje.
Na asovima Kontrole uma sreemo se s posebnom vebom vizuelizacije. U ovoj vebi predava
ispisuje na tabli brojeve od jedan do trideset, zatim polaznici izvikuju imena predmeta - grudva snega,
klizaljka, ep za uvo - to god im padne na pamet. Svaku re ispisuje pored odreenog broja, okree se od
table i navodi ih po redosledu; polaznici izgovaraju bilo koju od tih rei, a predava daje odgovarajui
broj.
To nije vaarski trik, ve lekcija iz vizuelizacije. Predava je ve memorisao re uz svaki broj; tako
svaki broj izaziva vizuelnu sliku sebi odgovarajue rei; ove slike nazivamo "memorijske kuke". Kada
polaznik izgovori re, predava je na upadljiv ili matovit nain zdruuje sa slikom koju je povezao s
brojem uz tu re. Memorijska kuka za broj deset je "tas"; ako polaznik predloi "grudvu snega" kao
desetu re, slika koja proizilazi moe biti grudva snega na jednom tasu vage. Ovo nije teko za um koji je
uvebao vizuelizaciju.
Polaznici poinju da ue Memorijske kuke na svom nivou dok ih predava lagano ponavlja. Kasnije,
kada se potrude da ih zapamte u Beti, posao je laki, jer im rei izgledaju poznate.
U ovoj knjizi moram da izostavim memorijske kuke jer bi suvie vremena i prostora bilo potrebno
da biste ih nauili. Ve raspolaete monom tehnikom da istovremeno poboljate vau vizuelizaciju i
memoriju: mentalni ekran.
Sve to verujete da ste zaboravili povezano je s nekim dogaajem - ako je to ime, dogaaj je vreme
kada ste ga uli ili proitali. Sve to je potrebno da uradite kada
nauite da radite s vaim mentalnim ekranom jeste da vizuelizirate prohujale okolnosti u vezi sa
dogaajem koji mislite da ste zaboravili, i on e se pojaviti.
Kaem "dogaaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uopte niste zaboravili. Vi ga se
jednostavno ne seate. U tome je znaajna razlika.
Svet reklame nudi nam poznatu ilustraciju razlike izmeu pamenja i priseanja. Svi gledamo
televizijske reklame. Toliko ih je i tako su kratke, da kada bi neko traio od nas da navedemo pet ili
deset koje smo videli tokom protekle nedelje, mogli bismo da navedemo najvie tri ili etiri.
Reklame utiu na prodaju prvenstveno tako to nas teraju da podsvesno zapamtimo proizvod.
Moe se sumnjati u to da ikada ita zaista zaboravljamo. U naem mozgu se sasvih strana skupljaju
slike najbeznaajnijih dogaaja. to je slika jasnija i za nas znaajnija, lake je se priseamo.
Elektroda koja lagano dodiruje tkivo mozga tokom operacije verovatno e pokrenuti seanje na neki
davno "zaboravljeni" dogaaj u svim njegovim detaljima tako da e zvuci, mirisi i prizori biti ponovo
doivljeni. Naravno, ovde je dodirnut mozak, ne um. Koliko god da su stvarna ova trenutna razotkria
prolosti koje mozak prua pacijentovoj svesti, on e znati -neto mu to govori -da ih ne proivljava
ponovo u stvarnosti. To je delo uma -nadpromatraa, tumaa -a nikad ga nijedna elektroda nije dotakla.
Za razliku od vrha naeg nosa, um se ne nalazi na nekom odreenom mestu.
Da se vratimo pamenju. Negde, hiljadama kilometara daleko od mesta na kome sedite, jedan je
list opao sa grane. Vi taj dogaaj neete zapamtiti niti ga se moete setiti, jer ga niste doiveli, niti je on za
vas znaajan. Meutim, na mozak belei daleko vie dogaaja no to smo svesni.
Dok sedite i itate ovu knjigu prolazite kroz hiljade iskustava kojih niste svesni. U meri u kojoj se
sada koncentriete, niste ih svesni. Tu su zvuci i mirisi, prizori koje hvatate kutkom oka, moda mala
nelagodnost zbog tesne cipele, dodir vaeg tela sa stolicom -nabrajanju kao da nema kraja. Oseamo ove
nadraaje ali nismo svesni da ih oseamo to izgleda kao protivurenost sve dok ne uzmemo u obzir sluaj
ene pod totalnom anestezijom.
Tokom trudnoe ova je ena sa svojim lekarem razvila izvanredan odnos. Spajali su ih prijateljstvo i
poverenje. Stiglo je i vreme njenog poroda i ona je, proavi rutinski totalnu anesteziju, donela na svet
zdravu bebu. Kasnije, kada ju je njen lekar posetio u bolesnikoj sobi bila je udno udaljena, ak i
neprijateljski raspoloena prema njemu. Ni ona ni on nisu mogli da pronau objanjenje za njen
promenjen stav iako su to arko eleli. Odluili su da hipnozom pokuaju da otkriju neko skriveno seanje
koje bi moglo da objasni iznenadnu promenu u njenom ponaanju.
Pod hipnozom voena je unazad kroz vreme, od njenog najskorijeg iskustva sa lekarom ka
prethodnim. Nisu morali otii daleko. U dubokom transu, umesto da preskoi period kada je bez svesti
leala u sobi za poroaje, setila se svega to su
doktor i sestre za to vreme govorili. Ono to su govorili u prisustvu pacijenta pod anestezijom
ponekad je bilo kliniki uslovljeno, ponekad smeno, a s vremena na vreme izraavali su dosadnu
nestrpljivost zbog sporog poroaja. Ona je bila stvar, a ne osoba; nisu se obazirali na njena oseanja. Na
kraju krajeva, bila je bez svesti, zar ne?
Pitam se da li se ikada moe biti bez svesti. Ili moemo ili ne moemo da se setimo onoga to smo
doiveli, ali uvek neto doivljavamo i sve doivljeno ostavlja seanja vrsto utisnuta u mozgu.
Da li to znai da ete pomou tehnika pamenja koje ete uskoro nauiti, biti u stanju da se za deset
godina setite broja ove stranice? Iako niste obratili panju na njega, on je tu; moda ste ga opazili
takorei krajikom oka -ali, verovatnije je da niste jer vam to nije, i nikada vam nee ni biti vano.
Meutim, moete li se setiti imena one privlane osobe koju ste sreli na veeri prethodne nedelje?
Kada ste to ime prvi put uli, to je bio dogaaj. Potrebno je samo da na vaem mentalnom ekranu oivite
okruenje dogaaja, kako sam objasnio i ponovo ete uti ime. Opustite se, uite u va nivo, stvorite ekran,
doivite taj dogaaj. Ovo zahteva petnaest ili dvadeset minuta, a postoji i drugi nain, ili vrsta metoda za
hitne sluajeve koji e vas trenutno odvesti na nivo uma na kojem ete se lake setiti informacija.
Ovaj metod sadri jednostavan pokretaki mehanizam koji, kada ga zaista usvojite, pri korienju daje
sve bolje rezultate. Da bi postao potpuno va, potrebno vam je nekoliko vebi meditacije kako biste
potpuno prihvatili postupak. Evo koliko je to jednostavno: samo spojte palac, kaiprst i srednji prst
jedne ruke i va e se um trenutno prebaciti na dublji nivo. Pokuate li odmah, nita se nee desiti - to jo
uvek nije pokretaki mehanizam. Da bi to postao, uite u va nivo i kaite (u sebi ili poluglasno): "Kad
god ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrhom, trenutno u dostii ovaj nivo uma da
bih postigao sve to poelim."
inite to svakog dana u toku jedne nedelje, i uvek koristite iste rei. Uskoro e se u vaem umu stvoriti
vrsta veza izmeu spajanja ta tri prsta i trenutnog postizanja efektivnog meditacionog nivoa. Ubrzo
potom, doi e dan kada ete pokuati da se neeg prisetite -neijeg imena, na primer -ali neete uspeti. to se
vie budete trudili ono e vam tvrdoglavije izmicati. Volja ne samo da je beskorisna, ve predstavlja
smetnju. Sada se opustite. Budite svesni toga da pamtite i da znate nain da pokrenete seanje.
Uiteljica etvrtog razreda u Denveru upotrebljava mentalni ekran i tehniku tri prsta da bi ake
poduila spelovanju. Prelazi oko dvadeset rei nedeljno. Da bi ispitala uenike, umesto da ide od rei do
rei i pita ih kako se speluju, trai od njih da ispiu sve rei koje su uili te nedelje. Oni pamte rei i nain na
koji se speluju spojivi prste dok ih gledaju na mentalnom ekranu. "Sporijima je potrebno oko petnaest
minuta da urade test", izjavila je uiteljica.
Koristei se istom tehnikom, poduava uenike etvrtog razreda tablici mnoenja sve do broja 12, i to
do novembra iako je za ovo obino potrebna cela kolska godina.
Tim Masters, student koleda, voza taksija spomenut u prethodnom poglavlju, esto ima putnike
koji ele da ih odveze na adrese u susednim gradovima u kojima je on bio tako davno da je zaboravio
kako se tamo stie. Retko koji uurbani putnik moe da shvati njegovo meditiranje pre nego to krenu, ali
pomou tehnike tri prsta on "ponovo doivljava" svoju poslednju vonju u tom pravcu.
Pre nego to je pohaao Kontrolu uma, Timove ocene na Institutu za tehnologiju u Njujorku bile su
sve B i jedna A. "Sada su sve A i jedna B", kae on. Kada ui, koristi Brzo uenje -o ovome e biti rei u
sledeem poglavlju -a ispite polae koristei se tehnikom tri prsta.
Postoje i druge upotrebe za tehniku tri prsta o emu ete itati kasnije. Mi je koristimo na nekoliko
neuobiajenih naina. Ona je vekovima bila vezana za druge meditativne discipline. Kada sledei put
vidite sliku ili skulpturu osobe sa Dalekog Istoka -jogija, moda dok prekrtenih nogu sedi u meditaciji -
obratite panju da su njegova tri prsta na rukama slino spojena.
ESTO POGLAVLJE
BRZO UČENJE
Kada nauite tehnike pamenja iz prethodnog poglavlja ve ste dosta odmakli na putu ka Brzom
uenju. Ukratko, evo kako ete napredovati. Nauiete da uete u nivo meditacije, a zatim ete na tom nivou
stvoriti mentalni ekran koji se koristi u razliite svrhe. Jedna od njih je da dobavite podatke. Zatim ete,
kao preicu, nauiti tehniku tri prsta, da biste se, izmeu ostalog, trenutno neega setili. Kada ovo
postignete, biete spremni da stiete informacije na nove naine koji e olakati seanje. Podjednako je vano
da ovi novi naini uenja nee samo olakati seanje nego e istovremeno ubrzati i produbiti vae
razumevanje onoga to uite.
Postoje dve tehnike uenja; ponimo sa jednostavnijom, to ne znai da je laka.
Kada potpuno ovladate tehnikom tri prsta tako da moete trenutno dostii svoj nivo i na njemu
svesno delovati, moete se njome koristiti dok sluate predavanje ili itate knjigu. Ovo e izuzetno
unaprediti koncentraciju, a informacija e se jasnije utisnuti. Kasnije, lake ete je se setiti na Beta nivou,
a jo lake ako ste u Alfa nivou. Student koji polae pismeni ispit sa skupljena tri prsta gotovo da moe da
vidi knjigu iz koje je uio ili da uje svog profesora kako govori lekciju na asu.
Druga tehnika nije tako jednostavna, ali za nju ete biti ranije spremni tokom vebanja Kontrole
uma. Ona ima svu efikasnost uenja na Alfa nivou kao i dodatno pojaanje uenja u Beti. Za ovu tehniku
bie vam potreban kasetofon.
Pretpostavimo da treba da nauite sloeno poglavlje iz nekog udbenika; nije dovoljno samo da ga
zapamtite ve i da ga razumete. Na prvom koraku, nemojte ulaziti u Alfu, ve ostanite na spoljanjem
svesnom, Beta nivou. Glasno proitajte poglavlje u kasetofon. Zatim uite u va nivo, pustite kasetofon i
koncentriite se na sopstveni glas koji govori o materiji.
U poetnom stadijumu Kontrole uma, naroito ako niste dovoljno naviknuti na kasetofon koji
upotrebljavate, moe vam se desiti da skliznete u Betu kada pritisnete dugme za reprodukciju i osetite
da vam zvuk sa trake oteava povratak na Alfa nivo. Za vreme za koje vam je potrebno da ponovo uete
u Alfu propustiete deo ili celu lekciju. to se vie veba, mogunost da se ovo dogodi je manja. Evo
nekoliko saveta:
Uite u va nivo ve drei prst na dugmetu magnetofona. To e vam omoguiti da ne morate da ga traite
otvorenih oiju.
Neka vam neko drugi pritisne dugme za reprodukciju kada mu date znak.
Upotrebite tehniku tri prsta da ubrzate va ponovni ulazak u Alfu.
Problem moe izgledati ozbiljniji nego to jeste. U stvari, ovo moe biti znak vaeg napretka. Vebom,
Alfa nivo se sam po sebi osea drugaije. Sve vie e se
doivljavati kao Beta, jer ete uiti da ga svesno upotrebljavate. Biti sasvim budan s punom svesnom
aktivnou dok ste u Alfi, posebno je svojstvo Kontrole uma.
Kada tokom daljeg vebanja povratite oseaj koji ste ranije imali dok ste bili u Alfi, vi zapravo
zalazite u dublji, moda Teta nivo. Na asovima Kontrole uma esto sam viao polaznike kako na
dubokom nivou stvarno rade otvorenih oiju, potpuno budni kao to ste vi sada, jasno govore,
postavljaju pitanja i daju odgovore, priaju viceve.
Vratimo se na snimanje: radi dodatnog pojaanja efekta, pustite da proe neko vreme, nekoliko dana
ako je mogue, zatim ponovo proitajte materiju na Beta nivou i sasluajte reprodukciju u Alfi. Sada ete
informaciju potpuno usvojiti.
Ako uei Kontrolu uma iz ove knjige radite sa drugima, moete razmeniti kasete i napraviti "podelu
rada" da biste utedeli vreme. Ovo je u redu, iako postoji mala prednost ako se slua sopstveni glas.
Brzo uenje i tehnika tri prsta pokazali su se kao vrlo znaajne tehnike za utedu vremena kod
polaznika Kontrole uma na mnogim poljima -u prodaji (naroito kod prodaje osiguranja), na studijama,
poduavanju, pravima, glumi, da nabrojimo samo neke.
Uspeni kanadski agent za ivotno osiguranje vie ne razdrauje svoje klijente prevrui papire po
svojoj torbi da bi naao odgovore na njihova pitanja o sloenim problemima imovnog stanja i poreza.
Zahvaljujui brzom uenju i tehnici tri prsta izuzetno veliki obim sreenih podataka koji su mu potrebni
nalazi mu se na vrhu jezika.
Advokat iz Detroita se "oslobodio" zabeleki dok ukratko izlae sloen sluaj poroti. On snima svoje
izlaganje i slua ga u Alfi prethodne noi i ponovo rano sledeeg jutra. Kasnije, dok pun samopouzdanja
stoji pred porotnicima, komunicira s njima umirujuim pogledom. Ishod je da govori mnogo
ubedljivije nego da je gledao u beleke, a ta radi s tri prsta leve ruke niko ne primeuje.
Zabavlja iz njujorkog nonog kluba menja svoj program svakog dana; on "komentarie" vesti. Sat
pre nastupa slua traku sa svojim glasom i spreman je za dvadeset minuta izuzetnog "spontanog"
humora. "Nekada sam drao paleve nadajui se najboljem. Sada skupim tri prsta i znam ta e se desiti -
puno smeha."
Brzo uenje i tehnika tri prsta su naravno idealni za studente -to je jedan od razloga zbog kojih se
Kontrola uma dosada poduavala u dvadesetetiri koleda i univerziteta, esnaest srednjih i osam
osnovnih kola. Zahvaljujui ovim tehnikama hiljade studenata provodi manje vremena uei, a vie naue.
SEDMO POGLAVLJE
KREATIVAN SAN
Koliko smo slobodni dok sanjamo! Vremenske prepreke, ogranienja prostora, zakoni logike,
prinude svesti - sve je izbrisano i mi smo bogovi sopstvenih prolaznih kreacija. Poto je ono to
stvaramo samo nae, Frojd je najvei znaaj dao naim snovima. Kao da je eleo da kae: "Ako shvatite ono
to ovek sanja, shvatiete i samog oveka."
I mi, u Kontroli uma vrlo ozbiljno shvatamo snove, ali na drugaiji nain, jer uimo da
upotrebljavamo um na razliite naine. Frojd se bavio snovima koji nastaju spontano. Kontrola uma se
njima ne bavi. Nas zanima namerno stvaranje snova da bismo reili odreene probleme. Zbog toga to
unapred programiramo sadraj, tumaimo snove drugaije i sa spektakularnim rezultatima. Iako ovo
ograniava spontanost naih preivljavanja tokom sna, postiemo znaajnu slobodu: vie upravljamo
sopstvenim ivotom.
Kada tumaimo san koji smo prethodno programirali, uz uvid u patologiju nae psihe, nalazimo i
reenja za svakodnevne probleme.
Postoje tri koraka do Kontrole snova, koju mi predajemo, a svi podrazumevaju meditativni nivo
uma.
Prvi je da nauimo da se setimo sna. Mnogi kau: "Ja uopte ne sanjam", ali to nikada nije tano. Mi
se moda ne seamo naih snova, ali svi sanjamo! Oduzmimo sebi snove i za nekoliko dana mentalne i
emocionalne nevolje su na pomolu.
Jo 1949. godine, kada sam poeo da istraujem moguu upotrebu snova u reavanju problema, uopte
nisam bio siguran ta u pronai. uo sam, kao i vi verovatno, mnoge prie o predskazivanjima dogaaja u
snovima. Cezara su, kao to znamo, u snu upozorili na "Martovske ide", i to na sam dan ubistva. I
Abrahamu Linkolnu je u snu predskazano njegovo ubistvo. Ako su ti snovi, kao i mnogi slini, bili
neponovljive sluajnosti, onda sam gubio vreme.
U jednom trenutku obuzelo me je snano uverenje da u stvari gubim vreme. Izuavao sam
psihologiju -Frojda, Adlera, Junga -oko etiri godine i poelo je da mi se ini da to je vie prouavam,
manje znam. Bilo je oko dva sata ujutru kada sam bacio knjigu na pod i legao da spavam sa odlukom
da vie ne gubim vreme na beskorisne projekte kao to je izuavanje velikana psihologije koji se ak
meusobno nisu slagali. Od sada u se baviti samo svojom elektronikom; zapostavljao sam je i
ponestalo je novca.
Otprilike dva sata kasnije probudio me je san. To nije bila serija dogaaja, kao to se u veini snova
deava, nego samo svetlost. Podruje moje vizije iz sna bilo je ispunjeno podnevnom sunanom svetlou,
zlatnom, jarkom. Otvorio sam oi -u mojoj sobi bio je mrak. Zatvorio sam oi i opet video svetlo. Ovo
sam ponovio nekoliko puta: otvorim oi, mrano; zatvorim oi, svetlo. Treeg ili etvrtog puta,
kada su mi oi bile zatvorene, video sam tri broja: 3 -7 -3; onda jo jedan skup brojeva: 3 - 4 - 3. I
sledei put prvi skup brojeva se ponovio a posle toga i drugi.
Manje me je zanimala serija od est brojeva nego svetlo koje je postepeno poelo da bledi i nestaje.
Pitao sam se da nije mom ivotu doao kraj, kao elektrinoj sijalici, u iznenadnom blesku. Kada sam
shvatio da ne umirem, poeleo sam da vratim svetlo i da ga prouim. Promenio sam disanje, poloaj u
krevetu, nivo svesti, ali nita nije vredelo. Svetlo je i dalje bledelo. Sve ukupno, svetlo je trajalo oko
pet minuta.
Moda su brojevi imali neko znaenje? Ostatak noi leao sam budan pokuavajui da se setim
telefonskih brojeva, adresa, brojeva dozvola - bilo ega to bi tim brojevima dalo znaenje.
Danas imam efikasan nain za odgonetanje znaenja snova, ali tada sam jo uvek bio u poetnoj fazi
istraivanja. Sledeeg dana, veoma umoran posle samo dva sata spavanja, i dalje sam pokuavao da
poveem brojeve sa neim to sam ve znao.
Sada moram da nabrojim neke obine dogaaje koji su doveli do otkrivanja misterije a tako i do
znaajnog dela kursa Kontrole uma.
Petnaest minuta pre zatvaranja moje radnje, doao mi je prijatelj i predloio da odemo negde na
kafu. Dok me je ekao, dola je moja ena i rekla: "Kad ve izlazi na kafu, to ne svratite na meksiku
stranu i ne uzmete mi malo alkohola?" Blizu mosta postojala je radnja u kojoj je alkohol bio jeftiniji.
Putem sam prijatelju ispriao san i tada mi je na pamet pala ideja: moda je to to sam video u snu
broj lutrijskog tiketa? Provezli smo se pored sedita meksike lutrije, ali radno vreme je isteklo i roletne
su ve bile sputene. Nije vano, ionako je to bila luckasta ideja, i odvezli smo se jo jedan blok da
kupimo alkohol za moju enu.
Dok je prodava pakovao alkohol, prijatelj me je pozvao s drugog kraja prodavnice: "Koji ono bee
broj koji si traio?"
"Tri - sedam - tri, tri - etiri - tri", rekoh.
"Doi da vidi".
Tu je bila polovina loza sa brojem 3 - 4 - 3.
Po celom Meksiku svaka od stotine hiljada prodavnica kao to je ova mala radnja, dobija lozove sa
ista tri prva broja svakog meseca. Ova prodavnica je jedina u celoj zemlji prodavala broj 343. Broj
373 je prodat u Meksiko Sitiju.
Nekoliko nedelja kasnije saznao sam da je moja polovina loza, prvog koji sam ikada kupio,
izvukla 10.000 dolara koji su mi bili preko potrebni. Onako ushien, pogledao sam ovom poklonjenom
konju paljivo u zube a ono to sam naao bilo je mnogo znaajnije od samog poklona! Bio je to temelj
vrstog uverenja da moja prouavanja imaju vrednost. Nekako sam uspostavio kontakt sa Viom
Inteligencijom. Moda sam i mnogo puta ranije ostvarivao kontakt, a da nisam znao; ovoga puta sam to
znao.
Razmotrite broj naizgled sluajnih dogaaja koji su do ovoga doveli. U trenutku oajanja, sanjao sam
broj na tako zaprepaujui nain -sa svetlom -da sam morao da ga se setim. Zatim je svratio moj prijatelj
da me pozove na kafu, iako umoran, pristao sam. Naila je moja ena i zamolila me da joj donesem
alkohol, to me je odvelo na jedino mesto u celom Meksiku gde se prodavao ba taj loz.
Svako ko misli da je sve ovo puka koincidencija bio bi stavljen na muke ako bi trebalo da objasni
zadivljujuu injenicu, koja se moe lako proveriti: etiri polaznika kursa Kontrole uma u SAD dobili su
na lutriji, upotrebljavajui razliite tehnike koje sam kasnije razvio. To su Regina M. Forneker, iz
Rokfora, Ilinois, koja je dobila 300.000 dolara; Dejvid Siki, iz ikaga, koji je dobio 300.000 dolara;
Frensis Meloni, ikago, koja je dobila 50.000 dolara i Don Fleming, Bufalo, Njujork, koji je dobio
50.000 dolara.
Nemamo nita protiv rei "koincidencija" u Kontroli uma; u stvari, mi joj dajemo posebno znaenje.
Kada niz teko objanjivih dogaaja dovede do konstruktivnog rezultata mi to nazivamo koincidencijom.
Kada dovedu do destruktivnog rezultata mi to nazivamo nezgodom. U Kontroli uma uimo kako da
izazovemo koincidencije. "To je samo koincidencija" izraz je koji mi ne koristimo.
San kojim sam dobio na lutriji ubedio me je u postojanje Vie Inteligencije i njene mogunosti da
komunicira sa mnom. Kako danas gledam na to to je uinila dok sam spavao duboko uznemiren u vezi
sa svojim ivotnim delom nije toliko znaajno. Hiljade drugih su dobili informaciju u snovima nekim
paranormalnim putem, kada su bili oajni ili u opasnosti ili na prekretnici svog ivota. Mnogi takvi
snovi su zabeleeni u Bibliji. Ipak, u to vreme, injenica da se to meni desilo, u najmanju ruku je
izgledala kao udo.
Seam se da je Frojd rekao da san stvara povoljne uslove za telepatiju. Moj san me je nagnao da
odem dalje i kaem da san stvara povoljne uslove za prijem informacija od Vie Inteligencije. Potom
sam otiao jo dalje i upitao se da li moramo sedeti skrtenih ruku i pasivno ekati da telefon zazvoni. Zar
ne bismo mogli sami da okrenemo broj i da na sopstvenu inicijativu komuniciramo sa Viom
Inteligencijom? Kao religiozna osoba smatrao sam da, ako kroz molitvu moemo dosei Boga, sasvim
sigurno moemo stvoriti metod za dosezanje Vie Inteligencije. (Kasnije, u petnaestom poglavlju gde
govorim o Bogu i Vioj Inteligenciji, videete da govorim o dva razliita pojma.)
***
Tako su moji eksperimenti pokazali da moemo dosei Viu Inteligenciju na nekoliko naina. Jedan
od njih je Kontrola snova, to je jednostavno i lako za uenje.
Ne moete raunati na jarka svetla koja e vam pomoi da se setite snova, ali se moete osloniti na
ukupno dejstvo samoprogramiranja da ih zapamtite dok ste navaem nivou. Dok meditirate, pre nego
to poete na spavanje, recite: "elim da
zapamtim jedan san. Zapamtiu ga." Sada poite na spavanje sa olovkom i papirom pored kreveta.
Kada se probudite, bilo u toku noi ili ujutru, zapiite ono to ste zapamtili od sna. Vebajte to iz noi u no
i vae seanje e biti sve jasnije i potpunije. Kada budete zadovoljni stepenom usavrenosti vae vetine,
spremni ste za drugi korak:
Za vreme meditacije, pre nego to poete na spavanje, razmotrite problem koji je mogue reiti uz
informaciju ili savet. Budite sigurni da vam je zaista stalo da ga reite; glupa pitanja izazivaju glupe
odgovore. Sada se programirajte sledeim reima: "elim da imam san koji e sadravati informaciju kako
da reim problem koji imam na umu. Sanjau takav san, zapamtiu ga i razumeti."
Kada se probudite tokom noi ili ujutru, ispitajte san kojeg se najjasnije seate i potraite njegovo
znaenje.
Kao to sam ranije napomenuo, na metod tumaenja snova mora biti razliit od frojdovskog zato to
mi namerno stvaramo snove. Stoga, ako poznajete Frojdov nain tumaenja snova, zaboravite ga za
svrhe Kontrole uma.
Zamislite ta bi Frojd izvukao iz ovog sna: ovek u dungli opkoljen je divljacima koji mu se pretei
pribliavaju; njihova koplja se diu i sputaju. Svako koplje ima rupu pri vrhu. Kada se probudio, shvatio
je san kao odgovor na problem koji je imao: kako da napravi mainu za ivenje. Mogao je postii da se
igla die i sputa, ali ne i da ije -sve dok mu san nije rekao da stavi otvor pri vrhu. ovek se zvao Elias
Houv i izumeo je prvu upotrebljivu mainu za ivenje.
Jedan polaznik Kontrole uma smatra da mu je upravo metod Kontrole snova spasao ivot. Vee pred
sedmodnevno putovanje motorom programirao je san tako da ga upozori na bilo koju opasnost s
kojom se moe suoiti. Veina prethodnih duih putovanja bila je obeleena malim neugodnostima -
jednom se ispumpala guma, drugi put je bilo prljavtine u gorivu, a na poslednjem putovanju
neoekivano je pao sneg.
Sanjao je da se nalazi u kui svoga prijatelja. Za veerom su ga posluili inijom prepunom sirove
boranije dok su svi ostali uivali u ukusnom ki-lorenu. Da li je to znailo da na putu treba da izbegava
da jede sirovu boraniju? S obzirom da nije voleo boraniju, a naroito ne sirovu, nije od toga postojala
opasnost. Da li je to znailo da vie nije dobrodoao u kui svog prijatelja? Ne, bio je siguran u njihovo
prijateljstvo; sem toga to nije imalo nikakve veze sa njegovim putovanjem motorom.
Dva dana kasnije, u zoru, urio je njujorkim autoputem. Bilo je lepo jutro, autoput je bio u odlinom
stanju i nije bilo drugih vozila sem jednog malog kamiona ispred njega.
Kada se pribliio kamionu primetio je da je natovaren mericama boranije. Priseajui se sna, usporio
je sa 65 na 25 milja na sat; tada, dok je prolazio kroz zavoj brzinom od 15 milja na sat, zadnji toak je
proklizao u krivini -na boraniji koja se prosula iz kamiona! Pri veoj brzini ovo proklizavanje bi bilo
ozbiljno, verovatno fatalno.
Samo vi moete protumaili snove koje ste odluili da sanjate. Ako se valjano unapred
samoprogramirate da razumete vae snove, naslutiete njihovo znaenje. Slutnja je obino nain na koji naa
bezglasna podsvest komunicira sa nama. Vebom ete imati sve vie poverenja u te programirane
"slutnje".
Rei koje sam vam preporuio da upotrebite za samoprogramiranje su one koje se koriste na
asovima Kontrole uma. I druge rei e biti delotvorne, ali ako ikada budete pohaali kurs Kontrole uma,
biete ve unapred pripremljeni i imaete bogatije iskustvo ako ste prethodno ve ugradili tane rei dok ste
u Alfi.
Ako budete strpljivi s Kontrolom snova i ako budete vebali, otkriete jedan od neprocenjivih
mentalnih izvora. Prirodno, neete oekivati da postanete jedan od dobitnika na lutriji; u prirodi lutrije je
vrlo mali broj dobitnika, ali je u prirodi ivota da svako moe dobiti mnogo vie no to lutrija moe da
ponudi.
OSMO POGLAVLJE
VAŠE REČI IMAJU MOĆ
U uvodu je bilo preporueno da ne primenjujete bilo koju od ovih vebi posle prvog itanja. Sledea je
izuzetak; probajte je odmah. Upotrebite svu svoju matu da biste je izveli.
Da vidimo ta ovo obuhvata:
Zamislite da stojite u kuhinji drei limun koji ste upravo uzeli iz friidera. Oseate hladno u ruci.
Pogledajte njegovu spoljanjost, njegovu utu koru. Ona je votano uta i prelazi u male zelene vrhove na
oba kraja. Stisnite ga malo i osetite njegovu vrstinu i teinu.
Prinesite limun nozdrvama i pomiriite ga. Nita ne mirie kao limun, zar ne? Prereite limun na pola
i pomiriite ga. Miris je jai. Dobro zagrizite limun i pustite da vam se sok razlije po ustima. Takoe nita
nema takav ukus kao limun, zar ne?
U ovom trenutku, ako ste sve dobro zamislili, poi e vam voda iz usta.
Da vidimo ta ovo obuhvata.
Rei, "samo" rei, uticale su na vae pljuvane lezde. Rei ak nisu odraavale stvarnost, ve neto to ste
zamiljali. Dok ste itali ove rei o limunu govorili ste vaem mozgu da imate limun mada vam to nije
bila namera. Va mozak je to shvatio ozbiljno i javio je pljuvanim lezdama: "Ovaj ovek grize limun.
Pourite, isperiteusta." lezde su posluale.
Mnogi od nas misle da rei koje upotrebljavamo odraavaju znaenja i da to to one znae moe biti
dobro ili loe, istinito ili lano, snano ili slabo. Tano, ali to je samo polovina istine. Rei ne samo da
odraavaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao to smo videli na ovom sluaju.
Mozak nije tanani tuma naih namera -on prima i skladiti informacije i nadlean je za nae telo.
Kaite mu neto kao: "Ja sada jedem limun" i on e prionuti na posao.
Sada je vreme za neto to u Kontroli uma zovemo "mentalno proiavanje". Za ovo ne postoji veba,
samo odlunost da povedemo rauna o reima koje emo koristiti da bismo pokrenuli na mozak na akciju.
Veba koju smo radili bila je neutralna - fiziki nije delovala ni dobro ni loe. Ali i dobro i zlo mogu
proizai iz rei koje upotrebljavamo.
 Mnoga deca igraju jednu malu igru za vreme jela -opisuju hranu koju jedu najgadnijim izrazima:
puter je kaa od buba, da izaberem jedan manje ivopisan izraz kojeg se seam. Cilj igre jeste pretvarati
se da ti nije muka pri tom novom
pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko granica njegovih mogunosti da se pretvara. To
esto uspeva i ponekom apetit iznenada nestane.
I kad odrastemo, esto igramo istu igru. Unitavamo svoju glad za ivotom negativnim reima, a rei,
dobijajui na snazi ponavljanjem, zauzvrat stvaraju negativan ivot, za kojim naa glad prestaje.
"Kako si?"
"Ah - ne mogu da se poalim" ili "Ne vredi da se alim" ili "Ne ba tako loe."
Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprati sudove? Da li je
"velika glavobolja" sravniti sopstveni tekui raun? Da li vam je ve "muka" od ovog vremena? Uveren
sam da mnogi lekari vei deo svojih prihoda duguju reima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije
tanani tuma. On kae: "Ovaj ovek trai glavobolju. U redu. Stie jedna glavobolja."
Naravno, bol ne stie odmah im izustimo neto to ima takvo znaenje. Telu je svojstveno dobro
zdravstveno stanje i svi telesni procesi su usmereni ka postizanju zdravlja. Ipak, vremenom, sa
dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane, ono isporuuje upravo onu bolest koju smo naruili.
Dve stvari pojaavaju snagu rei koje smo upotrebili: na nivo svesti i stepen emocionalne
angaovanosti u onome to smo rekli.
"Boe moj, kako to boli!" reeno sa ubeenjem prua toplo gostoprimstvo bolu. "Ja ovde ne mogu nita
da uradim!" izreeno s dubokim uverenjem postaje istina koja daje izgled stvarnosti tom oseaju.
Kontrola uma prua efikasnu odbranu protiv naih sopstvenih loih navika. U Alfi i Teti nae rei
imaju znatno uveanu mo. U prethodnim poglavljima videli ste kako se sa iznenaujue obinim reima
mogu programirati snovi i kako se mo prelaska u Alfu moe s rei preneti na vaa tri prsta.
Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi ine. On je poznat
po reenici koja danas izaziva smeh ba kao poenta vica: "Svakog dana, u svakom pogledu, meni je sve
bolje i bolje." Ove rei su izleile hiljade ljudi od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva ala;
potujem ih i pozdravljam Dr. Kuea s potovanjem i zahvalnou, jer sam nauio lekciju neprocenjive
vrednosti iz njegove knjige "Kako gospodariti sobom". 11

Skoro trideset godina Dr. Kue je bio hemiar u svom rodnom gradu, Troju, u Francuskoj. Nakon
izuavanja i eksperimenata sa hipnozom razvio je sopstvenu psihoterapiju koja se bazirala na
autosugestiji. Godine 1910. otvorio je besplatnu kliniku u Nansiju u kojoj je uspeno leio hiljade
pacijenata, neke od reume, tekih glavobolja, astme, paralize nekog ekstremiteta, druge od mucanja,
nabreklih rana, fibroznih vlaknastih tumora i ireva -zapanjujua raznovrsnost oboljenja. Nikada nikog
nije sam izleio, govorio im je i uio ih da sami sebe izlee. Nema nikakve sumnje da je dolazilo do
izleenja - o tome postoji dokumentacija - ali Kueov metod
11
Emil Kue "Kako gospodariti sobom", Beograd, 1983. (Emil Coue "Self-Mastery Through Autosuggestion", New York:
S. Weiser, 1974).
je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1926. godine. Da je ovaj metod bio komplikovan tako
da je samo mali broj specijalista mogao da naui kako se koristi, moda bi preiveo i do danas bio u
upotrebi. Meutim, to je jednostavan metod. Svako moe da ga naui. Njegova sutina je u Kontroli uma.
Dva su osnovna principa:
1. U jednom trenutku moemo misliti samo o jednoj stvari, i
2. Kada se koncentriemo na misao, ona postaje stvarnost jer je nae telo pretvara u akciju.
Imajui to u vidu, ako elite da pokrenete procese izleenja vaeg tela koji su moda blokirani
negativnim mislima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte dvadeset puta uzastopce: "Svakog dana, u
svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje." Radite to dva puta dnevno i vi ve koristite Kueov metod.
Poto su moja istraivanja pokazala da je uinak rei uveliko pojaan na meditativnim nivoima svesti,
izvrio sam odreeno prilagoavanje ovog metoda. Na Alfa i Teta nivou govorimo sledee: "Svakog
dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji." Ovo kaemo samo jednom za vreme
meditacije. Takoe kaemo
i: "Negativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bilo kom nivou
uma", takoe pod uticajem Dr. Kuea.
Samo ove dve reenice proizvele su upeatljiv broj konkretnih rezultata. Veoma je zanimljivo
iskustvo jednog vojnika koga su iznenada poslali u Indokinu, odmah posle prvog dana kursa Kontrole
uma. On je zapamtio kako da meditira i zapamtio je ove dve reenice.
Dodeljen je jedinici u kojoj je narednik bio alkoholiar estokog temperamenta i koji je novajliju
izdvojio da bi ga posebno maltretirao. Za nekoliko nedelja vojnika su nou poeli da bude napadi kalja,
a zatim i astme koju nikada pre nije imao. Iscrpno medicinsko istraivanje pokazalo je da je bio
potpuno zdrav. Istovremeno se sve vie zamarao; poeo je sve loije da obavlja svoje zadatke, tako da je
privlaio sve neprijatniju panju svog narednika.
Ostali u njegovoj jedinici odali su se drogi, a on se okrenuo Kontroli uma i ovim dvema
reenicama. Sreom, bio je u mogunosti da meditira tri puta dnevno.
"Za tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Radio bih ono to je naredio, ali nita to bi rekao
nije me doticalo. U roku od nedelju dana prestao sam da kaljem a moja astma je nestala."
Da mi je ovo rekao neko ko je zavrio kurs Kontrole uma bio bih zadovoljan, kao to sam to uvek
kod uspenih sluajeva, ali ne bih bio impresioniran. U Kontroli uma brojne su tehnike samoizleenja
snanijeg dejstva i u sledeim poglavljima pomoi u vam da ih nauite. Ono to iskustvo ovog oveka ini
posebno zanimljivim jeste da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika, ve je koristio samo dve
reenice koje je nauio prvog dana kursa.
Rei su zadivljujue mone ak i na mnogo dubljim nivoima uma od onih koje upotrebljavamo u
Kontroli uma. Medicinska sestra anestetiar (i predava Kontrole uma) u Oklahomi, gospoa Din Mejbri,
upotrebljava ovo znanje da pomogne
svojim pacijentima. im stignu "dole" -u duboku anesteziju -ona im na uvo apue uputstva koja
mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje, a u nekim sluajevima i da im spasu ivot.
Za vreme operacije tokom koje se normalno oekuje izuzetno obilno krvarenje, hirurg je bio
zadivljen: bio je samo tanak mlaz. Ga Mejbri je aputala: "Kai svom telu da ne krvari." Ovo je uradila
pre prvog reza a zatim svakih deset minuta tokom operacije.
Prilikom druge operacije aputala je pacijentkinji: "Kada se probudi, oseae da te svi vole i volee
sama sebe." Hirurg je posebno brinuo o ovoj pacijentkinji. Bila je napeta, stalno se alila i svaki bol jo
je izazivao zle slutnje -stav koji je mogao da uspori oporavak. Kasnije, kada se probudila iz anestezije,
imala je novi izraz lica; a tri meseca kasnije hirurg je rekao gi Mejbri da se ova, nekada anksiozna
pacijentkinja, "preobrazila". Opustila se i postala optimista tako da se brzo oporavila od operacije.
Delo ge Mejbri ilustruje tri injenice koje predajemo u Kontroli uma: prvo, rei imaju naroitu mo na
dubokim nivoima svesti; drugo, um ima mnogo vru komandu nad telom nego to se misli; i tree, kao to
sam naglasio u petom poglavlju, mi smo uvek svesni.
Koliko roditelja ustro upada u sobu u kojoj dete spava, brzo poprave pokriva i izau, a malo
utroenog vremena za nekoliko pozitivnih rei ljubavi detetu bi omoguilo da se osea sigurnije i
smirenije tokom dana?
Mnogi od onih koji su pohaali kurs Kontrole uma izvetavaju me o poboljanju svog zdravstvenog
stanja, neki put i pre nego to zavre kurs, tako da sam se jednom naao vrlo blizu negativne situacije da
imam problema sa lekarima iz svog rodnog grada. Neki pacijenti su ispriali svojim lekarima da smo ih
izleili i lekari su se alili okrunom tuiocu. Istragom je ustanovljeno da se nismo bavili medicinom, ega
su se doktori bojali. Sreom to to Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno stanje nije nezakonito,
inae danas ne bi postojala organizacija Kontrole uma.
DEVETO POGLAVLJE
MOĆ IMAGINACIJE
Da bi snaga volje stigla do svog cilja, potrebno je da prvo savlada neprijatelja. Ona pokuava da
bude vrsta, i kao i mnogi koji to pokuavaju, postaje meka kao pena od laga kada stvari ne idu kako
treba. Postoji umereniji, laki nain da se otklone loe navike -imaginacija. Imaginacija direktno grabi ka
cilju; ona postie sve to eli.
Zbog toga sam u ranijim poglavljima toliko insistirao na vaem izuavanju slikovite i jasne
vizuelizacije na dubokim nivoima svesti. Ako svoju imaginaciju podstaknete verovanjem, eljom i
oekivanjem, i ako je nauite da vizuelizira vae ciljeve tako da ih vidite, oseate, ujete, okusite i
dodirnete, postii ete ono to elite.
"Kada se sukobe snaga volje i imaginacija, imaginacija uvek pobeuje", pisao je Emil Kue.
 Ako samo mislite da elite da se oslobodite neke loe navike, verovatno se zavaravate. Da ste zaista
eleli da je se oslobodite, ona bi nestala sama po sebi. Ono to bi trebalo da elite vie od samog
uklanjanja loe navike jeste dobrobit koju postiete njenim uklanjanjem. Kada nauite da dovoljno snano
elite tu dobrobit, oslobodiete se "neeljene" navike.
Ako razmiljate o svojoj navici i samo vrsto reavate da je se oslobodite, to vas moe jo jae vezati za
nju. To pomalo lii na vrstu reenost da zaspite; ona sama je dovoljna da vas odri budnim.
Da vidimo sada ta se moe uiniti da sve ovo okrenete u svoju korist. Kao primer uzeu dve navike
koje oni koji su pohaali Kontrolu uma najuspenije prevazilaze: prekomerno uzimanje hrane i puenje.
Ako elite da smanjite teinu, prvi korak je pronalaenje uzroka problema na spoljanjem nivou.
Da li je va problem preveliko uzimanje hrane, nedovoljna fizika aktivnost, ili oboje?
Vrlo je mogue da va problem nije prekomerno uzimanje hrane ve nepravilna ishrana. Dijeta koja
podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za vae pojedinane potrebe, mogla bi biti reenje. Va doktor bi
to trebalo da zna.
Zato elite da oslabite? Da li ste toliko gojazni da vam je zdravlje narueno ili samo smatrate da
biste vitkiji bili privlaniji? Oba sluaja su dobar razlog za mravljenje, ali morate unapred znati ta
mravljenjem elite da postignete.
Ako ve imate pravilno usklaenu ishranu u skromnim koliinama, ako vebate koliko stvarno moete i
samo ste malo puniji, moj bi savet bio - ukoliko va lekar ne kae suprotno -da se pomirite s tim. Ja inim
isto. Alternativa predstavlja jedno
nepotrebno naruavanje sklada. Sem toga, verovatno u vaem ivotu postoje vei problemi i vanije
situacije oko kojih treba da angaujete svoju Kontrolu uma.
Ako ste sigurni da zaista elite da izgubite na teini a znate zato, va sledei korak jeste analiziranje
svih dobrobiti koje ete postii -ne uoptenih kao na primer "izgledau bolje", ve konkretnih koje, ako je
mogue, ukljuuju svih pet ula. Primeri:
Vid: Naite svoju fotografiju na kojoj ste vitki koliko biste sada eleli da budete.
Dodir: Zamislite kako e vam, kada ponovo budete vitki, ruke, bedra i stomak biti glatki kada ih
dodirnete.
Ukus: Zamislite ukuse hrane koja e biti zastupljena u vaoj novoj dijeti.
Miris: Zamislite miris hrane koju ete jesti.
Sluh: Zamislite ta e oni do ijeg vam je miljenja stalo rei o vaem uspenom smanjenju teine.
Ni svih pet ula nije dovoljno za potpunu vizuelizaciju. Emocije su takoe vane.
Zamislite kako ete biti puni poleta i pouzdanja kada budete vitki koliko elite.
Imajui sve ovo vrsto na umu, uite u va nivo. Stvorite mentalni ekran i vizuelizirajte se kakvi ste
sada. Neka ta slika zatim nestane, a s leve strane (koja predstavlja budunost) neka se na ekranu pojavi
vaa slika (moda stara fotografija) na kojoj izgledate kako biste na kraju eleli i kakvi ete biti kada
dijeta uspe.
Dok u mislima posmatrate svoj novi izgled, unesite se i zamislite, sa to veim brojem detalja,
kakav je oseaj biti tako vitak. Kakav e biti oseaj kada se sagnete da veete pertle na cipelama? Kakav
kada se penjete uz stepenice? Kakav kada obuete odeu koja vam je sada pretesna? Kakav kada etate
plaom u kupaem kostimu? Ne urite i osetite sve ovo. Osetite sa svih pet ula, jedno po jedno, kao toje
ve objanjeno. ta ete oseati prema samom sebi zato to ste postigli ovaj cilj?
Sada, u mislima proite vau novu dijetu -ne samo ta ete jesti, ve i koliko -odaberite i neku
grickalicu izmeu obroka, sveu argarepu ili neto slino. Recite sebi da je ovo prava koliina hrane
potrebna vaem organizmu i da neete imati bolove izazvane glau kao opomenu da vam treba jo.
Ovo je kraj vaeg meditiranja. Ponavljajte ga dva puta dnevno.
Pazite da se nijednom u toku meditacije ne pojave slike ili misli o hrani koju ne bi trebalo da
jedete. Jedete je suvie jer je volite; i sama pomisao na nju vau imaginaciju e odvui u neeljenom
pravcu.
Sledee rei holivudske glumice Aleksis Smit bile su citirane u asopisu "Mercury News" iz San
Hosea (13. oktobra 1974.): "Pozitivan stav daje vrlo dobre rezultate u dijeti mravljenja. Nikada
nemojte ni pomisliti na ono ega se odriete, ve se usredsredite na ono to dobijate." esto joj govore da
mnogo bolje izgleda sada nego u filmovima snimljenim za Vorner Braders koji se tek sada prikazuju
na TV. Ona mnogo pripisuje Kontroli uma. Navode se njene rei: "Velika razlika je u tome to sam sada
psiholoki i emocionalno smirenija i vie upravljam sama sobom."
U programu za smanjenje teine vano je da odaberete razuman cilj, inae ete unititi verovanje u
ostvarenje svog projekta. Ako imate 20 kilograma vika, nijerazlono verovati da ete sledee nedelje
izgledati kao Odri Hepbern ili Mark pic. Malo e vam pomoi ovakva vizuelizacija.
Poznate telesne poruke jo e se nekoliko dana po neki put probijati da vas podsete na slast koju
pruaju slatkii. U toku dnevne aktivnosti, kada nemate mogunosti za meditaciju, duboko udahnite
vazduh, skupite tri prsta i podsetite se istim reima koje ste upotrebljavali u meditaciji da je vaa dijeta
sve to je potrebno vaem telu i da neete imati bolove od gladi. Mogao bi vam koristiti jedan kratak
pogled na sopstvenu staru fotografiju na kojoj izgledate kako biste ponovo eleli.
Kako napredujete sa Kontrolom uma u ovoj i u drugim oblastima, vae celokupno mentalno stanje
e se popraviti to e, zauzvrat, znaajno doprineti boljem funkcionisanju vaeg tela. Uz malo mentalnog
podstreka, ono e dobrovoljno traiti svoju odgovarajuu teinu.
Postoje brojne varijacije ove tehnike koje moete upotrebiti. One vam se mogu dogoditi tokom
meditacije. Jedan ovek, fabriki radnik u Oklahomi, govorio je sebiza vreme svojih meditacija: "eleu i
jeu samo onu hranu koja je dobra za moje telo." Odjednom je shvatio da ga sve vie zanimaju salate i
sokovi od povra a sve manje visoko kalorina hrana. Rezultat: izgubio je 18 kilograma za etiri meseca.
Jedna ena iz Ejmsa, Ajova, upotrebljavala je istu tehniku. Nekoliko dana kasnije kupila je krofne -
tri za svoju decu i tri za njihove prijatelje. "Potpuno sam zaboravila da kupim neku i za sebe. Skoro
sam zaplakala. Kontrola uma je delovala!"
Farmer iz Mejzn Sitija, Ajova, kupio je odelo od 150 dolara koje mu je, najblae reeno, vrlo loe
stajalo. Niti je mogao da navue nogavice pantalona, niti da zakopa sako. "Prodava je mislio da sam
lud", rekao je farmer. Ali, pomou tehnike mentalnog ekrana izgubio je 20 kilograma za etiri meseca i
"sada odelo izgleda kao da je skrojeno za mene".
Nisu svi rezultati ovako spektakularni -u stvari, nije ni potrebno da budu. Meutim, Karolina de
Sandr iz Denvera i Dim Vilijams koji vode aktivnosti Kontrole uma u oblasti Kolorada, uveli su jedan
eksperimentalan program koji pokazuje pouzdanost tehnika Kontrole uma za one koji zaista ele da
smanje teinu.
Ona je organizovala seminar za 25 diplomiranih polaznika Kontrole uma koji su se sastajali
jednom nedeljno tokom jednog meseca. Meu petnaestoricom koji su prisustvovali ovim sastancima
prosean gubitak teine bio je neto iznad 2,2 kilograma. Svi su smrali!
Mesec dana kasnije, provera je pokazala da je od njih petnaest sedmoro nastavilo da smanjuje
teinu a osmoro je ostalo na istoj teini. Niko se nije ugojio!
Za njih ovo nije bilo samo bezbolno, ve i iskustvo puno radosti, izvetava Karolina. Ne samo da su
smanjili teinu bez ikakvih bolova od gladi ili bilo kakve druge neugodnosti, ve su i uvrstili mnoge
tehnike koje se upotrebljavaju u Kontroli uma.
Prosean gubitak teine bio je na nivou onog koji bi postigli da su koristili jedan od uspenijih
kurseva za smanjenje teine. I sama Karolina je godinu i po dana bilapredava na jednom takvom kursu,
a bila je i asistent direktora ishrane u vedskom medicinskom centru u Denveru - ona poznaje pravilnu
ishranu i odravanje teine.
Ona planira da nastavi sa ovim seminarem i da otpone s drugim, za puae.
Puenje je toliko ozbiljna navika da je, ako ste pua, upravo sada vreme da postanete bivi pua. Kao i
kod smanjenja teine, ovo emo raditi laganim tempom, dajui vaem telu dovoljno vremena da naui da se
pokorava potpuno novoj vrsti uputstava vaeg uma.
Nema potrebe da na spoljanjem nivou preispitujemo zato bi trebalo da prestanete s puenjem;
melanholini razlozi su dovoljno poznati. Ono to vam je neophodno jeste spisak dobrobiti koje ete
kasnije uiniti toliko jasnim da ete zaista eleti da prestanete s puenjem.
Biete mnogo vitalniji; vaa fizika ula bie izotrenija; punije ete oseati ivot. Vi znate bolje od mene,
nepuaa, ta ete postii.
Uite u va nivo da biste se, na vaem mentalnom ekranu, videli u situaciji u kojoj uobiajeno palite
svoju prvu cigaretu u toku dana. Vizuelizirajte se, sasvim oputeno, od tog trenutka pa do isteka jednog
sata, kako radite sve ono to inae radite, izuzev puenja. Ako je, na primer, 7:30 do 8:30 ujutru, kaite
sebi: "Sada jesam i ostau bivi pua od 7:30 do 8:30 asova. Uivam u tome to sam bivi pua u toku ovog
sata. To je lako i ja sam se na to navikao."
Nastavite ovu vebu sve do trenutka kada ste na spoljanjem nivou zaista potpuno smireni u svom
prvom satu nezavisnosti od cigareta. Sada je na redu sledei sat, pa trei, i tako dalje. Neka to ide polako
-preterana urba moe vas dovesti do kanjavanja tela, to nije u redu poto je prvo va um, a ne vae telo,
stvorio tu naviku. Dozvolite vaem umu da putem imaginacije obavi posao.
Nekoliko saveta kako da ubrzate dolazak dana kada ete biti potpuno osloboeni jedne rune navike:
esto menjajte vrstu cigareta koje puite. U vreme dok jo niste postali bivi pua, kad god posegnete
za cigaretom, zapitajte se: "Da li sada zaista elim ovu cigaretu?" Sa iznenaujuom uestalou javlja se
odgovor: Ne. Saekajte dok je zaista ne poelite.
Ako vas telo uznemiri oitom "potrebom" za puenjem u toku vaih osloboenih asova, duboko
udahnite vazduh, skupite tri prsta i -upotrebljavajui iste rei koje koristite za vreme meditacije -
podsetite se da ste sada nepua i da ete to ostati tokom celog sata.
U postupku odvikavanja od puenja moete dodati i druge tehnike ovom osnovnom metodu. Jedan
ovek iz Omahe koji je osam godina puio kutiju i po
cigareta dnevno, vizuelizirao je u Alfi sve cigarete koje je ikada popuio -veliku gomilu cigareta.
Zatim ih je sve stavio u pe i zapalio.
Posle toga vizuelizirao je sve cigarete koje bi popuio ukoliko ne bi prestao da pui -jo jednu veliku
gomilu cigareta -i sve ih je radosno zapalio u pei. Poto je do tada esto prestajao s puenjem, ovoga puta
je, posle samo jedne meditacije zauvek prestao da pui. Nije udeo za cigaretom, nije prekomerno jeo,
nije imao nikakve sporedne posledice.
Naalost, ne mogu da se pohvalim da su rezultati kod puenja toliko dobri kao kod smanjenja teine.
Ipak, znam da je veliki broj ljudi koji su pohaali Kontrolu uma prestao da pui, a mnogi su smanjili
broj popuenih cigareta; to je dovoljno da bilo kog puaa podstakne da upotrebi Kontrolu uma da bi se
oslobodio ove navike.
POGLAVLJE DESET
UPOTREBA UMA U POBOLJŠANJU ZDRAVLJA
Gotovo polovinu svog vremena provodim putujui po mnogim zemljama da bih se obratio onima
koji su zavrili kurseve Kontrole uma. U toku jedne godine sreem ne stotine nego vie hiljada ljudi koji
iznose svoje zbilja izvanredne rezultate samoizleenja. Oni su za mene sada uobiajena pojava; o njima,
kao o neem izvanrednom mislim u drugom smislu. Veoma sam zauen to nisu svi razumeli mo uma
nad sopstvenim telom. Mnogi ljudi smatraju da je jasnovidi nain izleenja isuvie udan i nerazumljiv -
ipak, ta moe biti udnije i nerazumljivije od jakih lekova koji se dobijaju na recept i njihovih uzgrednih
posledica kojima se ugroava zdravlje? U svem mom iskustvu sa jasnovidim izleenjem nikada nisam
doiveo, video ili uo ni za jednu tetnu uzgrednu pojavu.
Medicinska istraivanja otkrivaju sve vie o odnosu tela i uma. Fascinira doslednost rezultata
raznih, naizgled nepovezanih istraivakih napora: proizilazi da um ima neobjanjivo veliku ulogu.
Da je Kontrola uma savrena (a nije, jo uvek uimo), verujem da bismo svi, celog ivota imali
savreno telo.
Bilo kako, nezaobilazna je injenica da ve imamo dovoljno znanja da svojim umom ojaamo
odbrambene snage organizma tako da se bolest moe uspenije otkloniti. ak su i jednostavni metodi
Emila Kuea davali rezultate. Metodi Kontrole uma koji ukljuuju Kueove metode, funkcioniu mnogo
efikasnije.
Oigledno, to vie razvijate vetinu samoizleenja manje e vam biti potrebna medicinska zatita. Ipak,
na ovom nivou razvoja Kontrole uma i na ovakvom nivou vaeg ovladavanja ovim to smo razvili,
isuvie je rano da lekari odu u penziju. Potrebno je posavetovati se sa njima, to obino i inite, i slediti
njihova uputstva. Ono to sami moete uiniti jeste da ih zadivite brzinom svog oporavka. Jednog dana
moda e se zapitati kako ste to postigli.
Mnogi koji su zavrili kurs Kontrole uma izvetavaju nas da su steeno znanje koristili u hitnim
sluajevima da smanje krvarenje i bolove. Primer: Gospoa Donald Vildovski je bila s muem na jednom
kongresu u Teksasu. Prema "Biltenu" iz Norvika, Konektikat, ronila je u bazenu i probila bubnu opnu.
"Bili smo miljama daleko od bilo kog grada a nisam elela da moj mu izostane sa tog skupa zbog
mene", navedeno je da je rekla, "zato sam se spustila u Alfa stanje, stavila sam ruku preko uha,
koncentrisala se na bolno mesto i rekla: prolo, prolo, prolo!"
Krvarenje i bol su odmah prestali. Kada sam konano stigla kod doktora, on je zanemeo,
zaprepaen.
U samoizleenju potrebno je preduzeti est prilino lakih koraka.
Prvi je da -na Beta nivou -osetimo kako postajemo osoba koja voli i prata i da ljubav smatramo
ciljem za sebe. Ovo e verovatno zahtevati prilino podrobno mentalno proiavanje (pogledati osmo
poglavlje).
Drugi korak -uite u va nivo. Sam ulazak u va nivo je najbitniji korak ka samoizleenju, jer kao to
sam ranije napomenuo, na ovom nivou negativno delovanje uma -sve njegove optube i ljutnje -
neutralisano je, a telo je slobodno da radi ono za ta ga je priroda predodredila -da se samo obnavlja.
Naravno, moda vi stvarno imate oseaj krivice ili ljutnje, ali utvrdili smo, doivljavaete ga samo na
spoljanjem, tj. Beta nivou, a nestajae pri korienju Kontrole uma.
Tree, mentalno ukazujte sebi na prvi korak: izrazite elju za postizanjem potpunog mentalnog
proienja -da upotrebljavate pozitivne rei, da mislite pozitivno, da postanete osoba koja voli i koja
prata.
etvrto, mentalno osetite bolest koja vas mui. Upotrebite mentalni ekran da vidite i osetite bolest.
Ovo treba da bude vrlo kratko, s ciljem da vae energije usredsredi tamo gde su neophodne.
Peto, brzo obriite sliku svoje bolesti i doivite sebe kao da ste potpuno izleeni. Osetite slobodu i
sreu savrenog zdravstvenog stanja. Drite se ove slike, polako je zagledajte, uivajte u njoj i znajte da je
zasluujete -znajte da ste ovako zdravi u potpunom skladu sa onim za ta vas je priroda predodredila.
esto, jo jednom ojaajte svoje mentalno proiavanje i zavrite govorei sebi: "Svakog dana, u svakom
pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji."
Koliko dugo i koliko esto bi ovo trebalo da primenjujete?
Po mom iskustvu, petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. Primenjujte ovu vebu
to ee, ali najmanje jednom dnevno. "Previe" ne postoji.
Dozvolite mi da se na trenutak udaljim od predmeta. Moda ste nekad uli da je meditacija lepa
stvar, ali da morate biti paljivi da vas ne oara toliko da je previe upranjavate. To, kau, moe dovesti do
povlaenja iz sveta i do nezdrave zaokupljenosti samim sobom. Da li je to tano ili ne, ja ne znam. To
priaju za ostale meditativne discipline, ne za Kontrolu uma. Mi naglaavamo vezu sa svetom, a ne
povlaenje iz njega -ne prevazilaenje i ignorisanje praktinih problema, ve direktno suoavanje sa njima i
njihovo reavanje. Ovo nije mogue raditi previe.
Da se vratimo na samoizleenje: upranjavanje prvog koraka nema ogranienja.Vebajte ga na
Beta, Alfa i Teta nivou. ivite ga. Ako tokom dana osetite da nestaje, sastavite tri prsta za
trenutno pojaanje.
Mnogi centri Kontrole uma izdaju biltene za svoje diplomirane polaznike. Oni su puni njihovih
izvetaja o tome koliko im je i u emu koristila Kontrola uma. Izloena su bezbrojna iskustva
ovladavanja glavoboljom, astmom, umorom visokim krvnim pritiskom.
Evo jednog koje izdvajam zbog toga to je u pitanju aktivni lekar.
"Od svoje jedanaeste godine patio sam od migrena. U poetku bolovi su se javljali povremeno i
bilo ih je mogue savladati, ali to sam bio stariji, postajali su sve gori i konano sam imao vei broj
uzastopnih glavobolja koje su trajale tri ili etiri dana, sa samo dva dana pauze izmeu napada. Kada
je migrena u punom zamahu, ona pustoi... obino obuhvata jednu stranu lica i glave. Oseao sam da mi
oi iskau iz duplji. Bol me je obuzimao a stomak mi se prevrtao. Napad je ponekad ublaavan posebno
spremljenim lekom za suavanje krvnih sudova koji treba uzeti na poetku, dok je bol podnoljiv. Kada
bol uzme maha, nita ga ne moe ublaiti sem vremena. Pribliavao sam se tome da sam navedeni lek
morao da uzimam svaka etiri sata, a olakanje je ak i tada bilo samo delimino.
Zato sam doao kod specijaliste koji me je podvrgao potpunom ispitivanju da bih bio siguran da
nemam neko fiziko ili neuroloko oteenje. Lekove i uputstva koje mi je dao, ve sam koristio; glavobolje
su se nastavile.
Jedna od mojih pacijentkinja zavrila je kurs Kontrole uma i skoro godinu dana me je ubeivala da
poem s njom na Kontrolu uma. Uvek sam joj odgovarao da ne verujem u te besmislice. Jednom sam je
video, mislim etvrtog dana moje glavobolje i mora da sam uasno izgledao kada je rekla: "Zar ve nije
vreme da primenite Kontrolu uma? Sledee nedelje poinje novi kurs... zato ne biste poli sa mnom?"
Upisao sam se na kurs i predano ga pohaao svako vee i skoro sam sasvim siguran da te nedelje
nisam imao glavobolju. Nedelju dana po zavretku kursa probudio sam se sa uasnom glavoboljom i sa
mogunou da vidim da li e moje programiranje funkcionisati. Proao sam jedan ciklus i brojao sam...
nema glavobolje... oseao sam se sjajno. To je bilo udo! Pet sekundi kasnije glavobolja se vratila u jo
gorem vidu. Nisam se predao, uradio sam jo jedan ciklus vebi, glavobolja je trenutno nestala, a onda
se opet vratila. Morao sam da uradim oko deset ciklusa, ali izdrao sam i nisam uzimao lek protiv
migrene. Rekao sam sebi da u istrajati i glavobolja je konano zaista nestala.
Izvesno vreme nisam imao glavobolju, ali sledei put su tri ciklusa bila dovoljna da je se
oslobodim. Tri meseca kasnije imao sam povremene migrene ali nije mi bio potreban ni aspirin. Od
kada primenjujem Kontrolu uma nisam uzeo nijedan aspirin. Ona zaista deluje!"
Evo jo jednog primera, u pitanju je redovnica, sestra Barbara Burns iz Detroita, Miigen. Ovaj
primer sam izabrao zato to je sestra Barbara vrlo inteligentno koristila svoj podsticajni mehanizam.
Dvadeset sedam godina nosila je naoare zbog astigmatine kratkovidosti. Kako joj se dioptrija
poveavala bila su joj potrebna jaa stakla to je smanjivalo otrinu vida na daljinu. Pre poboljanja vida
bilo je neophodno da nosi bifokalne naoare. Tada, u julu 1974. godine odluila je da upotrebi Kontrolu
uma. U dubokoj meditaciji, govorila je sebi: "Kad god otvorim oi one e pravilno izotriti sliku, kao
objektiv kamere." Ovo je ponavljala tokom svake meditacije i za dve nedelje poela je da ivi bez
naoara, iako su joj za itanje jo uvek bile potrebne. Posavetovala se
sa Dr. Riardom Vlodigom, optometristom (i diplomiranim polaznikom Kontrole uma) koji joj je
saoptio da joj je ronjaa blago oteena. Sestra Barbara je u svoj program meditiranja ubacila popravku
ronjae u periodu od nekoliko nedelja pre sledeeg pregleda kod Dr. Vlodiga.
Ovo to sledi deo je pisma koje nam je Dr. Vlodig uputio na molbu sestre Barbare:
"Prvi put sam pregledao sestru Barbaru Burns 20. avgusta 1974. godine...
Ponovo sam pregledao sestru Burns 28. avgusta 1975. godine. Nije nosila naoare itavu godinu...
Dioptrija se smanjila do te mere da su joj naoare postale nepotrebne."
Naravno, lekar sa migrenom i sestra Barbara Burns nisu bolovali od "groznih" bolesti od kakvih
smo nauili da strahujemo. Da li Kontrola uma moe pomoi i kada je u pitanju neka od tih bolesti, ili
moramo da uzmemo lek i ekamo da proe vreme? Pogledajmo sluaj bolesti od koje verovatno strahuje
najvie ljudi - rak.
Moda ste ve itali o radu Dr. O. Karla Sajmontona, onkologa. Merilin Ferguson je deo tog rada
opisala u svojoj popularnoj nedavno objavljenoj knjizi "Modana revolucija", a januara 1976. godine
Grejs Halsel napisala je o njemu lanak u listu "Prevention Magazine", pod nazivom "Svest o raku".
Dr. Sajmonton, obuavan u tehnikama Kontrole uma, neke od njih je uspeno prilagodio u leenju svojih
bolesnika.
Dok je bio zaduen za terapiju zraenjem u bazi vazduhoplovnih snaga Trevis blizu San Franciska
izuavao je dobro poznatu, ali retku pojavu: osobe koje su se oporavile od raka, iz razloga nepoznatih
medicini. Ovo je poznato kao "spontano" nestajanje bolesti i obuhvata vrlo mali broj bolesnika od
raka. Kada bi mogao da sazna zato su ovi bolesnici ozdravili, razmiljao je Dr. Sajmonton, moda bi
mogao da nae nain da izazove nestanak bolesti.
Ustanovio je da je neto vrlo vano bilo zajedniko ovim pacijentima: to su esto bili pozitivno
usmereni i odluni ljudi, optimiste.
Obraajui se prisutnima na konvenciji Kontrole uma u Bostonu 1974. godine, rekao je:
"Istraivai su ustanovili da je najvei pojedinani emocionalni faktor u razvoju raka uopte, neki
izuzetno znaajan gubitak koji se desio izmeu est i osamnaest meseci pre dijagnosticiranja bolesti.
Nezavisni istraivai koji su radili sa "kontrolnim" grupama prikazali su ovo u nekoliko dugoronih
studija... Vidimo da nije samo gubitak znaajan faktor, ve i nain na koji pojedinac prihvata taj gubitak.
Vidite, gubitak mora biti dovoljan razlog da kod pacijenta izazove oseaj trajne bespomonosti i
beznadenosti. Na taj nain izgleda da njegov osnovni odbrambeni mehanizam otkazuje, dozvoljavajui
da se malignost kliniki razvije."
 U jednoj drugoj studiji iz baze Trevis koja je objavljena u "Journal of Transpersonal Psychology"
Dr. Sajmonton je stavove stopedesetdvoje pacijenata obolelih od raka razvrstao u pet kategorija, od
izrazito negativnih do izrazito pozitivnih. Razvrstao je i njihovu reakciju na datu terapiju, od odlinih
do slabih. Kod dvadeset pacijenata rezultati terapije su bili odlini, mada je stanje etrnaestorice bilo
tako ozbiljno da im se davalo manje od 50% izgleda da preive sledeih pet godina. Ono to je
prevagnulo bio je njihov pozitivan stav. Na drugom tasu vage, slabe rezultate terapije imalo je
dvadesetdvoje pacijenata; niko od njih nije imao pozitivan stav.
Meutim, kada su se neki od pacijenata sa jae izraenim pozitivnim stavom vratili kui, dolo je do
preokreta u njihovim stavovima, i "videli smo da se na isti nain menjalo i njihovo stanje bolesti".
Jasno, njihov stav je imao znaajniju ulogu nego estina bolesti.
Urednik ovog lista citirao je Dr. Elmera Grina iz Fondacije Meningen: "Karl i Stefani Sajmonton
dobijali su izuzetne rezultate u kontroli raka spajanjem vizuelizacije za fizioloku samoregulaciju sa
tradicionalnom radiologijom."
U svom bostonskom govoru, Dr. Sajmonton je citirao predsednika Amerikog udruenja za borbu
protiv raka, Judina Pendergrasa koji je 1959. godine rekao: "Postoje dokazi da emotivni stresovi utiu
na opti tok bolesti. Iskreno se nadam da moemo proiriti istraivanja i obuhvatiti nesumnjivu mogunost
da u ljudskom umu postoji mo sposobna da angauje snage koje mogu da proire ili ugue razvoj
bolesti."
Dr. Sajmonton je sada direktor Centra za savetovanje i istraivanja raka u Fort Vortu, gde zajedno
sa svojom saradnicom, Stefani Metjuz-Sajmonton obuava pacijente da mentalno uestvuju u
sopstvenom leenju.
"Vidite, poao sam od ideje da od mentalnog stava pacijenta zavisi kako e primiti terapiju i kako e
se razvijati tok njegove bolesti. Istraujui ovo pronaao sam da su mi osnovni pojmovi Kontrole uma -
biofidbeka i meditacije - dali sredstvo koje koristim da obuim pacijenta kako da zapone uzajamni
uticaj i postane svestan uesnik sopstvenog procesa ozdravljenja. Rekao bih da je to najmonije
pojedinano sredstvo koje na emocionalnom planu mogu ponuditi pacijentu."
Jedan od prvih koraka koji Dr. Sajmonton preduzima u obuci svojih pacijenata je otklanjanje
straha. Kada pone ova obuka "shvatamo da je rak normalan proces koji se odvija u svima nama, da
kancerogene elije sve vreme razvijaju malignu degeneraciju. Organizam ih prepoznaje i unitava onako
kako to radi s bilo kojom stranom materijom ... Nije stvar samo u tome da se ovek oslobodi svih elija
raka, jer ih mi stalno stvaramo; potrebno je omoguiti telu da uvek iznova pobeuje, da upravlja
sopstvenim procesima."
Izlaganje Dr. Sajmontona bilo je propraeno sledeim reima gospoe Sajmonton:
"Mnogi ljudi... zamiljaju eliju raka kao neto vrlo runo, zlo, podmuklo, to se moe svuda uunjati i to
je vrlo mono; kada se ona jednom pokrene, organizam vie nita ne moe da uini. U stvarnosti, elija raka
je normalna elija koja je poludela... To je vrlo glupa elija -ona se tako brzo razmnoava da e esto
prekinuti sopstveno snabdevanje krvlju i tako se umoriti glau. Ona je slabana. Moete je zasei, zraiti ili
izloiti hemoterapiji, i ako se uopte razboli, ne moe povratiti zdravlje. Ta elija umire..
Sada to uporedite sa zdravom elijom. Poznato je da, ako je tkivo zdravo, moete posei prst i
dovoljno je da samo previjete ranu, pa da ona sama zaceli. Mi znamo da normalna tkiva mogu sama
da se obnove... ona ne prodiru sopstvene zalihe krvi. Ipak, pogledajmo nau mentalnu sliku o tome.
Moete videti koliko moi pridajemo toj bolesti usled svojih strahova kao i s koliko imaginativnosti
doivljavamo te strahove."
U vezi sa tehnikama relaksacije i vizuelizacije koje upotrebljavaju zajedno sa terapijom zraenja,
gospoa Sajmonton je rekla:
"Tehnika stvaranja mentalnih slika verovatno je jedinstveno sredstvo neprocenjive vrednosti koje
imamo.
Tri su osnovne stvari koje traimo od pacijenata. Traimo da vizueliziraju svoju bolest, da
vizueliziraju svoju terapiju i da vizueliziraju imunoloki mehanizam svog organizma.
Sutina naih razgovora (na grupnim vebama) jeste jasna predstava onoga to elimo da postignemo
-pre nego to poverujemo da e se to ostvariti. Izgleda da je vano to tako sagledati.
 Jedna od glavnih stvari o kojima govorimo jeste meditacija. Koliko esto meditirate? ta radite u
meditaciji?"
JEDANAESTO POGLAVLJE
INTIMNA VEŽBA ZA ZALJUBLJENE
Obraajui se jednoj grupi Kontrole uma gospoa Sajmonton je govorila o tome kako mnogi stresovi
u ivotu mogu dovesti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na pravi nain.
"Dobar brak je vrlo neuobiajena pojava kod naih pacijenata", rekla je. "U sluaju da pacijent
oboleo od raka ima uspenu branu vezu, ona je jedan od najboljih saveznika sa kojim saraujemo i za
njih jedan od najvanijih razloga da ostanu u ivotu."
ta ini uspean brak? Ja ne posedujem sve odgovore. Moj brak sa Paulom je izuzetno dobar -bogat
je i zanimljiv ve tridesetest godina, mada mi nije sasvim jasno zbog ega. Moda ba to to mi nije sasvim
jasno jeste deo onoga to ga ini dobrim. Ovo vam kaem zato da biste razumeli da ja nemam
neposredno iskustvo sa neuspenim brakom i da stoga nisam strunjak za spaavanje braka -ili za
odgovor treba li ga spaavati kada je u velikim nevoljama.
Meutim, znam nekoliko naina kako da se brak obogati i popravi u situaciji kada to ele
oboje, i mu i ena.
Moda oekujete da prvo govorim o seksu, jer mnogi veruju da je to osnova za dobar brak. Ja na to
gledam vie kao na rezultat dobrog braka i o tome emo raspravljati kasnije.
Verujem da je najbolja osnova za brak bliskost, ali ne ona koja podrazumeva zatvaranje u
sopstvenu privatnost, ve bliskost koja proizilazi iz dubokog razumevanja i prihvatanja.
Predloiu vam neto prilino neobino, ali prethodno vam moram dati malo objanjenje. Govorili smo
o poletnom oseanju koje se javlja pri zavravanju kursa Kontrole uma. Istovremeno se deava jo neto,
ali to se dublje osea. Polaznici kursa, neposredno posle njegovog zavretka, oseaju da su meusobno u
bliskom, skoro ljubavlju proetom dodiru jedni s drugima. Doli su kao stranci iji se putevi inae moda
nikada ne bi ukrstili i ubrzo e otii da ive svaki svoj ivot. Ipak, ovaj oseaj meusobne povezanosti lako e
se probuditi ukoliko se ponovo sretnu.
Rasprostranjeno je verovanje da ovo proistie iz injenice da su zajedno proli kroz intenzivno
iskustvo koje se doivljava jednom u ivotu. Vojnici se esto ovako oseaju poto zajedniki proive teke
situacije u ratu. Tako bi se oseala i bilo koja grupa nepoznatih ljudi koji bi proveli zajedno celo
popodne zaglavljeni u liftu.
Ovo je samo deo objanjenja i to onaj manji. To je deo koga se najee dotiu, jer je lako shvatljiv.
Jo neto se deava i to u pokuati da objasnim. Tokom duboke i produene meditacije dolazi do
stvaranja odreenih veza -umovi su osetljivo prijemivi i u blagom su dodiru jedni s drugima na nain
koji je inae blizak samo onima koji su
proiveli ceo ivot skupa. Veina trenutnih bliskosti je povrna i lana i ostavlja nam oseaj male
nelagodnosti. One vrlo kratko traju. To nije sluaj sa ovim iskustvom; ono je na trajnom
psihikom nivou.
Ako ste sreli nekoga ko je zavrio kurs Kontrole uma i nita vam o tome nije rekao nemojte se
iznenaditi, jer to je pre jedan tanani nego sveproimajui oseaj. Ako to spomenete, ta osoba e verovatno
rei: "O, da. Svi smo to osetili. Bilo je divno."
To je uzgredna pojava u obuci Kontrole uma. (Kurs nije radi toga stvoren.)
Meutim, (ovaj neobian predlog koji sam spomenuo) mogue je upotrebiti to to ste oboje, kao brani
partneri, nauili u vezi sa Kontrolom uma, da biste namerno stvorili vrlo prijatnu bliskost koja se inae
dostie samo kroz godine zajednikog ivljenja. Ishod e biti jai i dublji od onoga koji nai polaznici doive
tokom asova.
Evo ta treba raditi:

1. Izaberite mesto gde ste oboje najsreniji, najoputeniji. To moe biti mesto na kom ste zajedno bili
na odmoru, bilo koje mesto za koje vas veu izuzetno lepe zajednike uspomene. To ak moe biti i mesto
koje ni jedno od vas nije videlo -moete ga zajedno stvoriti. Nemojte, pak, izabrati mesto na kome je
bilo samo jedno od vas. To e naruiti simetriju doivljaja i umanjiti oseaj zajednikog sudelovanja.
2. Sedite udobno, jedno pokraj drugog, okrenuti licem u lice. Opustite se i pustite da vam se oi
zatvore.
3. Jedno od vas neka kae drugome ovako neto: "Polagano u brojati od deset do jedan i kod svakog
broja osetie kako sve dublje zaranja u prijatan meditativni nivo uma. Deset -devet -osea kako ide
dublje -osam -sedam -est -dublje i dublje -pet -etiri -jo dublje -tri -dva -jedan. Sada si oputen(a), na
dubokom, prijatnom nivou uma. Ja u ti se tu pridruiti uz tvoju pomo."
4. Ono drugo e rei: "Lagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja biemo sve blii na
dubokom nivou uma. Deset -devet -osea kako sa mnom ide dublje -osam -sedam -est - dublje i dublje
zajedno -pet -etiri -jo dublje i blie -tri -dva -jedan. Sada smo oboje oputeni na prijatnom nivou uma.
Hajdemo jo dublje zajedno."
5. Prva osoba e rei: "U redu, hajdemo vrlo duboko zajedno. Doivimo zajednonae mesto oputanja.
to ga vie doivljavamo, dublje emo ii. Pogledaj nebo ..."
6. "Da ... vedro je, sa nekoliko oblaia koji lebde." Svako od vas e polako, spontano opisati prizor
koji zajedno doivljavate -temperaturu, boje, zvuke, sve prijatne detalje.
7. Kada ste oboje na dubokom nivou (ovde nema potrebe za urbom) i dok u potpunosti
doivljavate mesto vae relaksacije, jedno od vas e rei drugome: "Najvie u ivotu elim da te uinim
srenom (srenim) i tek onda elim da i sam budem srean (srena).
8. Drugo e rei: "I ja najvie elim da tebe uinim srenim (srenoga), i samo tada elim da i ja budem
srena (srean).
9. Dozvolite da protekne izvesno vreme -koliko god elite -u bezglasnom uzajamnom oputanju; a
zatim se vratite na Beta nivo. Ovaj period bezglasne, uzajamno prisne veze neki mogu jo dublje
doiveti ako jedno drugom gledaju u oi. Sasvim je mogue da onaj ko ima iskustva u meditiranju ostane
na Alfi ili Teti, otvorenih oiju. Ako se pri tom ne oseate ugodno, nemojte se prisiljavati.
Ovo je mnogo snaniji doivljaj nego to moete zamisliti samo itajui o tome. Prvi put kada to
pokuate uveriete se, a s varijacijama koje moete uvesti, on moe postati stalni deo vaeg zajednikog
ivota.
Nekoliko rei upozorenja: lepota ovog iskustva bie potpuno izgubljena ako se ono
zloupotrebi. Ako jedno od dvoje uesnika ne razume njegovu svrhu i s njom se u potpunosti ne
slae, ishod koji proistekne iz bliskog uzajamnog optenja moe u najmanju ruku biti neprijatno
iskustvo. Ovo preporuujem samo mukarcu i eni koji tragaju za dubljom, bogatijom i
postojanijom predanou jedno drugom.
Svako od nas ima auru koju neki vide kao jedva vidljivo energetsko polje koje okruuje telo.
Moemo se uvebati da vidimo tu auru. U stvari, kao jo jedan uzgredni proizvod uvebavanja Kontrole
uma, mnogi od polaznika koji su zavrili na kurs izvetavaju nas da vide sopstvenu kao i aure drugih
ljudi. One se meusobno razlikuju kao otisci prstiju.
Kada su ljudi fiziki blizu, njihova energetska polja se poklapaju. Njihov oblik, boja, intenzitet,
njihove vibracije, doivljavaju promenu. Ovo se deava u prepunimautobusima i pozoritima, kao i u
posteljama za dvoje. to je dui kontakt, to su trajnije promene u aurama.
Kada su mu i ena u pitanju, ove promene su poeljne, jer njihove aure postaju komplementarne.
Due fiziko razdvajanje okrenue proces u suprotnom smeru, a izlino je rei da to nije dobro za brani
sklad. Fizika bliskost je najvanija. Ja preporuujem postelje za dvoje.
Sada o seksu: seks nije jedinstven doivljaj. itav je spektar mogunosti. Ne govorim o tehnikama ili
poloajima; mislim na doivljaje -kvalitet doivljaja razliitih dubina i intenziteta. iroki je niz mogunosti
izmeu jednog doivljaja uitka i trajne radosti.
Isuvie veliki broj parova ita seksualne prirunike tipa "kako se to radi", i sa izvesnom tehnikom
perfekcijom zamiljaju da vode dobar seksualni ivot. Razmotriti svaki korak, tako da svaki korak
logino vodi u sledei, ini da ono to bi moglo biti duboko iskustvo ostaje na povrnom, svesnom Beta
nivou. Vanije je biti ponesen doivljavanjem u potpuno oputenom stanju uma na meditativnom nivou.
Postavi psihiki osetljivi, moete neogranieno obogatiti i poboljati brak. ak i bez vebanja, dugi i
sreni brakovi mogu doneti duboko umno razumevanje meu partnerima, ali emu ekanje?
DVANAESTO POGLAVLJE
I VI MOŽETE DA KORISTITE ESP 12
 Da li IO postoji? Danas se svi obaveteni ljudi slau s tim da ona postoji. Dokazano je do
poslednjeg decimala statistike verovatnoe da do informacija dolazimo i na drugi nain, a ne samo
putem pet ula. To moe biti informacija iz prolosti, sadanjosti ili budunosti. Moe biti nedaleko ili
veoma udaljena. Ni vreme ni prostor, a ni Faradejevi kavezi nisu prepreka bilo kojoj "izvanulnoj"
sposobnosti koja funkcionie prilikom IO.
IO znai vanulno opaanje. Meni se ne dopada ova terminologija. "Izvanulna" znai izvan,
odvojeno od naeg ulnog aparata. Ovo kao da porie postojanje drugog ulnog aparata sem pet ula, iako
je oigledno da on postoji, jer mi zaista dobijamo informacije i bez njihove upotrebe. U stvari, IO nema
nieg vanulnog. Re "opaanje" odlino odgovara eksperimentima koje je izvodio J.B. Rajn na Djuk
Univerzitetu gde su uesnici pogaali redosled izvlaenja posebnih karata toliko tano da su skoro iskljuili
zakon verovatnoe. Meutim, u Kontroli uma nije u pitanju jednostavno opaanje. Mi zapravo
projektujemo nau svesnost tamo gde je eljena informacija. Opaanje je suvie pasivna re za ono to
inimo. Zato mi u Kontroli uma koristimo izraz "Delotvorna ulna Projekcija" (Effective Sensory
Projection). Inicijali su isti u originalu i to je pogodno jer mi tu izraavamo sve to IO podrazumeva, i
mnogo vie.
Da bi doiveli DP, polaznici Kontrole uma ne prolaze kroz vebe pogaanja karata. Ovo ima za cilj
da utvrdi da li su ljudi obdareni izuzetnom jasnovidom senzitivnou. Mi ve znamo da jesu i zato sebi
postavljamo sloeniji zadatak - da ih uvebamo da i u realnom ivotu koriste tu osobinu svoje psihe na
nain tako uzbudljiv da doive neku vrstu duhovnog "vrhunca" takvom neobinom silinom da im ivot vie
nikad nije potpuno isti kao to je bio. Ovo dolazi na kraju, otprilike nakon etrdeset asova instrukcija i
vebi.
Rutinski i pouzdano obuavamo ljude da jasnovido funkcioniu; to smo uradili sa preko pola
miliona diplomiranih polaznika.
13

Kada budete ovladali svim, do sada u ovoj knjizi navedenim tehnikama, biete ve daleko na putu
korienja DP. Biete u stanju da ostanete potpuno svesni i na dubokim nivoima uma i moi ete da
vizuelizirate stvari i dogaaje gotovo isto tako jasno kao sa vaih pet ula. To su dvoja vrata u svet
jasnovidosti.
Znaenje skraenice ESP -Extra Sensory Perception (u prevodu: IO -izvanulno opaanje), u Silva metodu je promenjeno
12

u ESP -Efective Sensory Projection (u prevodu: DP - delotvorna ulna projekcija). (prim. prev.)
Vidi napomenu br. 1.
13

Na asovima Kontrole uma polaznici su ve pred kraj drugog dana nadomak mogunosti jasnovidog
delovanja, to postiu ve treeg dana -projektuju svoju svesnost van svog tela.
Poinju sa jednostavnom vebom vizuelne imaginacije. U vrlo dubokoj meditaciji projektuju se
ispred sopstvenih kua tako to zamiljaju da su tamo. Paljivo pamte sve to vide pre nego to uu na ulazna
vrata i nau se u dnevnoj sobi licem okrenuti prema junom zidu. Ovu sobu vide nou sa upaljenim
svetlima, zatim danju dok kroz prozor ulazi suneva svetlost i prouavaju svaki detalj koji mogu
zapamtiti. Tada dodiruju juni zid i ulaze u njega. Ovo vam moe zvuati udno, ali je savreno prirodno za
one koji su proli intenzivne vebe vizueliziranja.
U unutranjosti zida oni su na mestu gde nikada ranije nisu bili, stoga "ispituju" svoju novu sredinu
zapaajui svetlost, mirise, temperaturu i kuckajui po unutranjosti zida, ispituju vrstinu materijala. Kada
se opet nau izvan zida, licem prema njemu, menjaju mu boju u crno, crveno, zeleno, plavo i ljubiasto,
a onda mu opet vraaju prvobitnu boju. Zatim podignu stolicu - besteinsku u ovoj dimenziji - i
prouavaju je okrenutu prema zidu dok mu ponovo menjaju boje. Ovo rade i sa lubenicom, limunom,
narandom, tri banane, tri argarepe i glavicom zelene salate.
Zavretkom ove vebe uinjen je prvi vaan korak kojim se logiki um stavlja na zadnje sedite, a
imaginativni na prednje gde je upravljaki mehanizam. U ovoj vrsti vebanja koje sada opisujem, logiki
um kae polaznicima: "Ne, nemoj mi rei da si u unutranjosti zida ili na nekom drugom udnom mestu.
Ti zna da to ne moe biti; ti sedi ovde."
Ali, imaginativni um, sada ojaan nizovima vebi vizueliziranja, u stanju je da ovo ignorie. Ukoliko
jaa imaginacija, jaaju i nae jasnovide moi. Imaginativni um je taj koji ih podrava.
Tokom sledeih vebi polaznici se mentalno projektuju u metalne kupe ili cilindre -od nerajueg
elika, bakra, mesinga i olova -gde, kao to su inili i u unutranjosti zida, ispituju svetlost, miris, boju,
temperaturu i vrstinu i sve to dovoljno brzo da bi se odstranila logika.
Probijajui se putem od jednostavne ka sloenije ureenoj grai, svoje poetno projektovanje u ivu
materiju obavljaju na drvetu voke. Oni ga ispituju tokom sve etiri sezone kroz sled boja na svojim
mentalnim ekranima, zatim se projektuju u listove i u plod.
A sada gigantski skok napred: projektovanje u kunog ljubimca. Polaznici su do sada bili toliko
uspeni da pitanje: "Mogu li ja stvarno ovo da uinim?", retko kome padne na pamet. Oni smelo ispituju
ljubimca prvo spolja, menjajui na svojim mentalnim ekranima boje, zatim podjednako pouzdano ulaze
mentalno u lobanju i ivi mozak. Posle nekoliko minuta prouavanja unutar njegove glave, oni ponovo
izlaze da ga pregledaju sa spoljanje strane, usredsreujui se ovog puta na grudi. Unutar grudi
pregledaju grudni ko, kimu, srce, plua, jetru; zatim su ponovo napolju, sada naoruani odreenim
repernim takama za ono to e verovatno biti
najudniji dan u njihovom ivotu, etvrti dan, kada e raditi sa ljudima. Meutim, prethodno se moraju
izvriti pripreme.
Na izuzetno dubokom nivou meditiranja, ponekad duboko u Teti, polaznici Kontrole uma -u
svojoj sada dobro izvebanoj imaginaciji -konstruiu laboratorije razliitih veliina, oblika i boja, u kojima
se udobno oseaju. Opremie ih stolom i stolicom po sopstvenom dizajnu, satom, kalendarom koji sadri
sve datume (prole, sadanje i budue) kao i ormaniima za odlaganje registratora sa dokumentacijom. Za
sada nita neobino.
Da bi se razumeo sledei korak, neophodno je ponovo istai koliko je na jasnovidi ulni aparat
udaljen od jezika i logike, a koliko je blizak predstavama i simbolima. Ovo istiem zbog toga to je
sledei korak opremanje laboratorije "instrumentima" za jasnovido ispravljanje nepravilnosti
otkrivenih kod ljudi koji e biti pregledani sledeeg dana. Veina ovih instrumenata nije ni nalik onome
to ste viali u bilo kojoj laboratoriji. Oni su krajnje instrumentalni simboli, ili da kaemo -simboliki
instrumenti.
Zamislite fino sito za filtriranje neistoe iz krvi; finu etku za uklanjanje belog praha (kalcijuma)
koji se jasnovido moe videti u sluajevima artritisa; losione za brzo izleenje; kupke za ispiranje krivice;
muziki stub sa specijalnom muzikom za smirenje unesreenih i oaloenih. Svaki polaznik stvara
sopstveni instrumentarij; ne postoje dva potpuno ista kompleta alatki. Oni stiu s mesta gde je sve
mogue, iz dubokih nivoa uma, a mnogi koji su zavrili kurs dolaze do saznanja da ono to pomou njega
urade ostavlja posledice u onome to zovemo objektivnim svetom.
Dok polaznik radi pomou ovih alatki moe mu zatrebati neki mudri savetnik da mu pomogne u
trenucima kada je neodluan -unutranji "tihi glasi". Premda, za polaznike Kontrole uma, to nije "glasi"
ve snaan glas, i to ne jedan nego dva.
U svoju laboratoriju polaznik uvodi dva savetnika, mukarca i enu. Pre ove meditativne vebe kae
mu se da e to raditi, i ako je kao veina ostalih polaznika, imae prilino vrstu ideju o tome koga eli za
savetnike. Retko mu se ta elja ostvari; ali skoro nikada nije razoaran.
Jedan polaznik se nadao da e sresti Alberta Ajntajna, a umesto njega je zatekao omalenog oveka
naminkanog kao klovn, sa roze ping-pong lopticom umesto nosa i kapom s kiankom. Ispostavilo se da
je ovaj oveuljak vrlo pouzdan izvor praktinih saveta.
Drugi polaznik, Sem Meril, koji je u Nju Tajmsu (2. maja 1975. godine) napisao lanak o Kontroli
uma, dozvao je za savetnike dve stvarne linosti, iako je njihovo ponaanje odudaralo od onoga to su
bili u ivotu.
U njegovoj laboratoriji, podmornici "Nautilus", pisao je Meril, "omanji ovek u kratkim
pantalonama i svilenoj koulji pojavio se iz dekompresione komore. Bio je mrav, proelav i uglaen. Oi
kao kod srne bile su duboko usaene. Moj savetnik jebio Vilijem ekspir. Rekao sam mu 'Zdravo', ali on
nije odgovarao.
Bestelesni glas objavio je da pristajemo uz obalu i Vili i ja smo iskoili kroz otvor na palubi na
naputenu plau.
Na plai smo sreli mog drugog savetnika, Sofiju Loren. Upravo je izala iz vode i pamuna majica je
lascivno prianjala uz njene prelepe obline.
Na poetku i ona kao da me nije primeivala, ali je bila presrena da upoznaekspira. Njih dvoje su se
rukovali, razmenili pozdrave, a zatim se bacili na pesak i poeli da se uvijaju, trzaju, stenju, cvile..."
 Sledeeg dana, kada je dolo vreme za ozbiljan rad na odreenim sluajevima, usmeriva gospodina
Merila dao mu je ime ezdestdvogodinje ene sa Floride. Savetnici, koji su bili vie zainteresovani jedno
za drugo nego za enu, ispitali su je kroz igru i otili da se bave vanijim stvarima.
Da li su savetnici otili a da nisu dali savet? Ne: enin stomak je nestao. "Na njegovom mestu",
pisao je Meril, "bilo je roze neonsko crevo koje je ljutito bljeskalo." Od svog usmerivaa je saznao da
se ena nalazi u bolnici zbog ozbiljnog zapaljenja creva.
Za polaznike koji su zavrili kurs Kontrole uma savetnici mogu biti vrlo realni.ta su oni? Mi nismo
sigurni -moda neki odblesak arhetipske imaginacije, moda otelotvorenje unutranjeg glasa, a moda i
neto vie. Ono to sigurno znamo jeste da, kada sretnemo savetnike i nauimo da s njima saraujemo, to je
savez od neprocenjive vrednosti i dostojan potovanja.
Vie od etiri veka pre Hrista, grki filozof Sokrat imao je savetnika koji mu je, za razliku od ovih iz
Kontrole uma, davao upozorenja umesto saveta. Prema Platonu, Sokrat je rekao: "Od detinjstva me
poseuje neko poluboansko bie iji me glas povremeno odgovara od nekih poduhvata, ali me nikada ne
upuuje ta da radim." Drugi pisac, Ksenofon, navodi Sokrata da kae: "Do sada glas nije nikada
pogreio."
Kao to ete uskoro videti, diplomirani polaznik Kontrole uma, koji se sa puno pouzdanja savetuje
sa svojim savetnicima u svojoj mentalnoj laboratoriji, postaje osoba ogromne moi koja e posluiti
njemu i drugima. Na ovom stepenu obuke Kontrole uma ovo se razume, ali jo nije doivljeno.
Sledeeg dana vazduh skoro treperi od iekivanja. To oseaju ak i oni diplomirani polaznici koji su
ponovo doli na kurs da osvee znanje. Do sada, sve to je polaznik iskusio bilo je poznato samo njemu,
u intimi njegove svesti. Sada nailazi trenutak da se to prikae pred svima.
Dve su mentalne vebe koje prethode i obe su mentalno ispitivanje tela prijatelja, slino onome to se
ranije radilo s kunim ljubimcima, ali ovoga puta sa vie funkcionalnih detalja. Kada se ovo zavri,
polaznici se odvajaju u parove.
Jedan iz svakog para se naziva "usmeriva", a drugi "jasnovidac". "Usmeriva" je izvedeno iz
termina "psihousmeravanje", kovanice koju sam napravio da bih opisao sve to radimo u Kontroli uma;
to jednostavno znai usmeravanje uma.
Usmeriva na kartici ispisuje ime osobe koju poznaje, njenu starost, prebivalite i opis nekih vanijih
fizikih tegoba. Jasnovidac, ponekad uz pomo svog usmerivaa, odlazi na svoj nivo, moda prvi i
poslednji put nesiguran u ono to e uraditi.
Kada da znak da je spreman - na svom nivou u svojoj laboratoriji okruen svojim savetnicima -
psihousmeriva mu govori ime, starost, pol i mesto boravka osobe ije je ime na kartici. Zadatak
jasnovica je da ustanovi ta nije u redu sa ovom osobom koju nikada nije sreo niti je za nju uo do ovog
trenutka. On pregleda telo ove osobe, spolja i iznutra, postupno, kako je ve za to izvebao svoju
imaginaciju, savetujui se sa savetnicima kad je to neophodno, moda i "razgovarajui" sa samom
osobom.
Usmeriva trai od jasnovica da stalno govori ta vidi tokom pregleda -"nastavi da govori ak i ako
osea da nagaa". Jedna tipina veba bi ovako izgledala (ovo to sledi zasnovano je na stvarnom sluaju):
Usmeriva: "Ime osobe koju imam na spisku je Don Samers -ima etrdeset osam godina i ivi u
Elkhartu, Indijana. Don Samers iz Elkharta, Indijana, sada je na tvom mentalnom ekranu. Primeti ga,
oseti ga, vizueliziraj ga, zamisli ga, stvori ga, znaj da je tu, uzmi za sigurno da je tu. Snimi, ispitaj telo
svojom inteligencijom od mesta gde zna da je glava pa sve do nogu, gore dole, gore dole, jednom u
sekundi.
Dok ovako ispituje telo, dozvoli svojoj imaginaciji da izdvoji tri podruja koja je najvie privlae,
odravaj ritam ispitivanja jednom u sekundi i navedi mi podruja privlanosti onako kako ti se
pojavljuju. Imae utisak kao da izmilja, zato mi reci sve to ti padne na pamet."
Jasnovidac: "Desno rame mu je neto nie od levog, malo istureno ... sve ostalo izgleda da je u redu,
izuzev moda levog zgloba... pogledajmo unutranjost grudnog koa... svuda je toplo... malo je hladnije
na desnoj strani ... hladnije i tamnije... nema desnog plunog krila. Vratimo se onom zglobu ... izgleda
u redu, ima samo jednu malu cik-cak liniju... boli ga kada je vlano vreme... mora da ga je nekada
lomio ... mislim da bi to bilo sve... ekaj, moj enski savetnik mi ga okree i pokazuje na mesto iza
uiju ... da, tamo su uasno duboki oiljci... imao je vrlo duboku operaciju izrasline... U redu, to je sve!"
 Usmeriva: "Vrlo dobro. Njemu nedostaje desno pluno krilo i ima duboki oiljak ispod jednog uva.
Nemam nikakvih informacija o zglobu. A sada ispitaj oseaj koja si imao kada si mi govorio o plunom
krilu i o oiljku iza uva. Ispitaj svoj oseaj i koristi ga kao repernu taku kada bude radio sledei sluaj."
Posle malog predaha, jasnovidac se vratio u Betu, sa osmehom. "Uh! Bilo je ludo!"
Da, to je ludo. Naruava sve ono to smo iskusili u ovom normalnom svetu. Ipak, nema nieg
neobinog u ovom prizoru koji sam vam upravo opisao. Neki poneto propuste u svom prvom sluaju,
neki sve propuste u prvom, drugom pa ak i u treem sluaju; ali kako se dan blii kraju, skoro svi sakupe
toliko direktnih pogodaka da su svesni da to vie nije samo "koincidencija" - tu se dogaa neto vrlo
stvarno.
Suvie esto se smatra da je imaginacija neodgovorni kreator besmislica. Ona to esto i jeste. Ali
umetnika dela su proizvod uvebane imaginacije; jasnovidi
rezultati su takoe proizvod posebno uvebane imaginacije. Kada polaznik Kontrole uma prvi put
funkcionie kao jasnovidac, osea da "samo zamilja" ono to vidi. Zato mu usmeriva kae "nastavi da
govori, ak i ako osea da samo nagaa." Ako bi prestao da govori, njegov logiki um bi mogao da ga
navede da pone da rezonuje guei njegove jasnovide moi kao to to ini u svakodnevnom ivotu.
Posle svog prvog pravog pogotka polaznik Kontrole uma je svestan da nije u pitanju "samo
imaginacija". On zamilja i ui da veruje onome to mu prvo doe na um. To njegov dar jasnovidosti
dolazi do izraaja.
To to se dogaa potpuno je u okvirima prirodnih zakona. Na um nije ogranien samo na nau glavu,
on izlazi napolje. Da bi njegov izlazak zaista bio delotvoran, mora biti motivisan eljom, snabdeven
verom kao pogonskim gorivom i podstaknut oekivanjem.
U svom prvom sluaju, prosean polaznik ne oekuje nita posebno. Ako je uopte informisan i
otvorenog duha, dobro zna da postoji neto poput DP, ali itava njegova ivotna praksa mu je "dokazala"
da je DP sposobnost koju poseduje neko drugi, a ne on. Kada naui da to nije tako, kada postigne svoj
prvi pogodak, raste njegovo oekivanje i tada je na pravom putu. Nekoliko asova kasnije, kada uspeno
rei osam do devet sluajeva, postae diplomac Kontrole uma.
"esto sam primeivao da polaznici ispravno dijagnosticiraju bolesti..." pisao je u svom lanku Bil
Star, urednik asopisa "Midnight": "asovi Kontrole uma MOGU da poboljaju vae mentalne moi" (19.
novembar 1973. godine). Opisao je sluaj koji je izneo na jednom od asova i za koji je smatrao da e biti
teko dijagnosticiran, jer ni on ni bilo ko drugi na tom asu nije znao koje je oboljenje u pitanju.
Neto ranije istog dana, izvesni gospodin Tomas, diplomirani polaznik Kontrole uma, posetio je
svog sina u bolnici. U sobi je bio jo jedan pacijent. Tomas nije znao
o njemu nita osim njegovog imena.
Evo ta je jasnovidac pronaao: "Desna noga je bila na neki nain paralizovana, ruke i ramena su bili
kruti, a neki prljenovi su srasli usled bolesti. Pored toga, ovek je imao bolesno grlo i upalu creva. Bio
je visok 167 cm, a imao je 39 kg."
Kada je ponovo bio u bolnici, gospodin Tomas je saznao da je pacijent u detinjstvu bolovao od
deje paralize. Pao je iz kolica i slomio desni kuk, i sve to su polaznici Kontrole uma rekli bilo je tano,
osim upale grla i creva. To su bili simptomi njegovog sina.
esto je ono to izgleda kao promaaj, kao ovoga puta, zapravo pogodak, samo u drugu metu.
Praksom, ciljanje se poboljava. Sa vie prakse, jasnovidac moe da se povee kako sa ljudima tako i sa
stvarima.
Dik Maca, peva i glumac iz Njujorka, dopunjava svoj prihod prekucavanjem rukopisa knjiga za
pisce i izdavae. Jednog dana izgubio je rukopis i sav izbezumljen pozvao je u pomo druga koji se
bavio Kontrolom uma. Poslednji put je rukopis imao kod sebe kada je uao u malu crkvenu sluaonicu
na probu komada.
Grupa mladih svetenika je upravo izlazila; oni su tu bili na maturskim vebama. Rukopis je bio u
beloj koverti sa Dikovim imenom, adresom i oznakom "Hitno".
Diplomirani polaznik Kontrole uma imao je za savetnika jednu stariju nemu enu ija se svrha
svodila na da i ne, klimanje glavom i na govor znakovima. Muki savetnik bio je ispomo kao
prevodilac a povremeno bi ubacio i neki svoj savet.
Diplomirani polaznik je vizuelizirao rukopis onako kako ga je Dik opisao. Video ga je usred
gomile papira na velikom pretrpanom stolu.
"Da li je rukopis tu na sigurnom?" -upitao je svog enskog savetnika. Klimnula je glavom - "Da."
"Da li ga je uzeo neko od novih svetenika?" - "Ne."
"Da li je sto u crkvi?" - "Ne."
"Da li e ga uskoro vratiti?" - "Da."
"Kod koga je?"
Uperila je prst na njega. "Kod mene je?" - upitao je.
"Ne."
Savetnik mukarac je pritrao u pomo. "Hoe da kae da je kod nekog ko je priblino tvojih godina. On
je zamolio jednu mladu enu da odnese njegove spise natrag u njegovu kancelariju jer je krenuo na
proslavu sa svojim studentima. Rukopis je na njegovom stolu. Ne brini, im ga vidi, poslae ga Diku."
Dva dana kasnije dekan svetenike kole telefonirao je Diku. Objasnio mu je da je po zavretku
diplomskog ispita uzeo gomilu papira u kojoj je bio i taj rukopis i zamolio sekretaricu da ih odnese na
njegov radni sto, jer je krenuo na pie sa studentima koji su upravo diplomirali.
Mnogi smatraju da ono to mi radimo jeste samo prenos misli. (Samo! Kako su neki ljudi upueni!)
Sluaj koji sam ranije naveo kao primer -sluaj oveka kome nedostaje pluno krilo -stvaran je.
Setiete se da se desio jedan oigledan promaaj, slomljeni zglob. Usmeriva je mogao da potvrdi (jer je
prethodno sve zapisao): operacija izrasline i nedostatak plunog krila. Ali, sve to je mogao da kae o
slomljenom zglobu bilo je: "Nemam nikakvih informacija o tome."
Osoba iji je sluaj obraen, kasnije je potvrdila da je u stvari pre mnogo godina slomila zglob i da
joj on stvara neugodnosti pri vlanom vremenu. Prenos misli? To nije ba ono to normalno
podrazumevamo pod tim terminom; ta misao nije bila u svesti usmerivaa, jer nije nita znao o
slomljenom zglobu. Takoe nije verovatno da je tog trenutka bila u svesti "sluaja".
Ali, vi ete moda primetiti da se ipak mogla nalaziti u njegovoj svesti. Da, moda jeste. Drugi sluaj:
polaznik je radei na sluaju prijavio da ena ima oiljak od preloma na laktu. Usmeriva o tome nije imao
nikakve podatke, upitao je enu i dobio odgovor da nikada nije povredila lakat. Nekoliko dana kasnije
ona je to spomenula svojoj majci. Ispostavilo se da je u treoj godini slomila lakat! Da li je ovo prenos
misli?
Jasnovida energija koju ljudi zrae najjaa je kada je njihov opstanak doveden u pitanje. Zato se
mnogo sluajeva spontanog DP deava prilikom nesrea i iznenadne smrti.
To je razlog zbog kog je naa zavrna veba rad na sluajevima teko obolelih ljudi. Diplomirani
polaznik koji savesno obavlja svoj zadatak naui da hvata sve slabije jasnovide signale dok jednog
dana ne postane sposoban da se kao jasnovidac povee sa svakim na koga pomisli, bez obzira da li je ta
osoba u nevolji ili ne. Vebom postajemo sve osetljiviji.
Prilikom svojih ranih eksperimenata primetio sam da deca mnogo spremnije pokazuju jasnovide
sposobnosti od odraslih. Ona su manje ograniena gleditem Bete o tome ta je mogue, a njihov oseaj za
stvarnost se nije razvio do one mere kada e govoriti samo ono to izgleda logino.
im su se razvile osnove Kontrole uma stvoren je eksperiment za razradu strukture asova rada na
sluajevima koje sam opisao. Kao to ete primetiti, moja ranija tehnika je bila prilino razliita od ove
dananje.
Dva deteta, Dimi i Timi, bila su obuena u osnovama Kontrole uma. Razdvojio sam ih, smestivi ih
u zasebne sobe, svakog sa "eksperimentatorom", nekom vrstom prethodnika dananjeg usmerivaa. Od
jednog deteta, Dimija, traeno je da ode na svoj nivo i da svojom imaginacijom stvori neto, bilo ta. U
meuvremenu, u drugoj sobi, Timi je uao u svoj nivo i od njega je traeno da pronae ta Dimi smera.
Dimi je rekao svom "eksperimentatoru": "Pravim mali kamion. Zelen je, sa crvenim tokovima."
Timijev eksperimentator je upitao: "ta Dimi sada radi?"
"Oh, on pravi mali kamion igraku."
"Dobro, opii ga."
"Oh, kamion je zelene boje sa crvenim tokovima."
Ovo je obrada sluaja na mnogo suptilnijem nivou nego to je onaj koji sprovodimo sa odraslima na
naim asovima. "Biti poput male dece zahteva mnogo vebe."
TRINAESTO POGLAVLJE
 FORMIRAJTE SVOJU GRUPU ZA VEŽBANJE
eleo bih da se, itajui ovu knjigu, to vie pribliite razvijanju svojih mentalnih sposobnosti kao to to
mi postiemo na asovima Kontrole uma. To e zahtevati istrajne, dugotrajne ali prijatne vebe. Sve vebe
koje sam vam do sada pokazao moete raditi sami. Za mesec ili dva, kada ovladate vebanjem, biete
spremni za rad na sluajevima koje sam upravo opisao. Na tom stupnju bie vam potrebna pomo drugih
pod paljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta treba raditi:
Pre nego to uopte ponete s prvom vebom iz ove knjige, formirajte grupu od najmanje est
odgovarajuih ljudi koji e takoe uiti da primenjuju vebanja. Odravajte kontakt tokom napredovanja u
uenju i kada su svi spremni -kada su svi zaista ovladali vebanjima -sastanite se i ponite s radom na
sluajevima. Odvojte najmanje jedan ceo dan za prvu vebu. Svako neka donese najmanje etiri kartice,
svaku sa imenom, goditem i mestom boravka ozbiljno obolele osobe s jedne, i prirodom oboljenja s
druge strane. Upiite puno detalja -to e vam pomoi kada doe vreme za proveru.
Ponite tako to ete se mentalno projektovati u metal. Neete imati metalne kocke i cilindre kakve
imamo na naim asovima. Moete upotrebiti sitne novie od deset i jednog centa za srebro i bakar, prsten
za zlato i mali magnet za gvoe. Svi treba paljivo da ispitate ove predmete, zatim otiite na va nivo i
zamislite jedan po jedan predmet -na razdaljini od oko metar ispred sebe i iznad ravni vida. Zamislite
kako se predmet poveava sve dok ne postane velik kao soba, tada uite u njega i izvedite razliite
testove.
Uinite to isto s voem, povrem i najzad, s kunim ljubimcem. Vebe moete smatrati uspenim kada
svako prilikom ispitivanja oseti specifinu razliku izmeu predmeta. Nije neophodno da rezultati svakog
pojedinanog testa budu jasni i precizni, ve da je ukupan doivljaj jednog predmeta razliit od doivljaja
drugih predmeta. Moe se ispostaviti da su vai utisci potpuno razliiti od utisaka druge osobe. To nije
bitno, vano je ono to ste vi otkrili; to postaje vaa reperna taka.
Jo nisam razvio nain na koji u vam, putem ovih tampanih stranica, pomoi da prizovete savetnike.
Ako ste u stanju da ovo nekako sami uradite, odlino, ali moete sasvim dobro nastaviti i bez njih,
premda vae napredovanje moe biti sporije.
Za rad na sluajevima podelite se na parove onako kako mi to radimo na asovima Kontrole uma. U
dvanaestom poglavlju nauiete rei koje usmeriva govori jasnovicu dok mu predstavlja sluaj. To su
upravo one rei koje upotrebljavamo na asovima i preporuujem vam da ih i vi upotrebljavate u vaoj
grupi.
Pomenuo sam da ovo treba da radite pod briljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta sam time mislio:

1. Izaberite mirno mesto gde je malo verovatno da e vas uznemiravati ili prekidati.

2. Potrebno je da budete sigurni da su svi lanovi grupe odvebali sve vebe iz knjige, pravilnim
redosledom, i da su ih uspeno izveli.

3. Unapred se saglasite da niko sebe posebno ne istie. U poetku e verovatno neko iz grupe imati
zapaeniji uspeh od ostalih. To ne znai da je on najbolji niti na bilo koji nain iznad ostalih; on je
jednostavno prvi uspeo. Moda neki nee poeti jasnovido da funkcioniu sve do petog ili estog sastanka,
ali najsporiji se esto pokau kao najbolji jasnovici.

4. Ako poznajete nekog ko je zavrio kurs Kontrole uma pozovite ga da vam se pridrui. Ako je u
toku, ako i dalje radi na Kontroli uma, bie od izuzetne pomoi. Ako je dopustio da mu se to znanje
uspava, kratko osveenje uz pomo ove knjige ili jo neki zajedniki as Kontrole uma (ovo moe uraditi ne
plaajui trokove upisnine) vratie ga.

5. Kada ste vi jasnovidac, ostavite sumnje po strani i zaronite pravo unutra. Sluajte svoju intuiciju
-pogaajte -ali iznad svega ne pokuavajte da traite objanjenja za ono to ste pronali. Nemojte rei: "Oh,
to ne moe biti" i ekati na sledei utisak. Ono to vam prvo padne na pamet esto je ispravnije od onoga o
emu ste mogli da razmislite.
 Nastavite da govorite! Pregledajte telo odozgo do dole i opiite ono to vidite.

6. Kada ste vi usmeriva nemojte nita sugerisati. elite da va jasnovidac uspe, ali neete mu pomoi
ako kaete: "Vrati se na grudni ko. Jesi li siguran da je tu sve u redu?"

Nemojte rei jasnovicu da je pogreio. U poetnim fazama kada je mogu najvei broj promaaja, esto
se deava da jasnovidac pre pokupi druge sluajeve nego onaj na kome radi. Greka je relativno mala i
moe se popraviti s malo prakse. Obeshrabrujue rei mogu da zaustave napredovanje. Jednostavno
recite: "Nemam informacija o tome".

7. Budite strpljivi. Ako je vie od pola miliona ljudi poput vas uspelo, sigurno ete i vi. Moda e vam
14

biti potrebno vie vremena ako radite sami i u nekoj neobaveznoj grupi, ali emu urba?

8. Kada svakome od vas uspeh u radu na sluajevima postane rutinska stvar, zadrite grupu na
okupu, sastajte se, radite zajedno na sluajevima. Biete sve bolji i bolji i uskoro ete biti u stanju da
radite na sluajevima sami, postajui sve osetljiviji na suptilne poruke svakodnevnog ivota, a ne samo
na one snanije koje dolaze od ozbiljnih oboljenja.

9. Nemojte nikog od prisutnih uzimati kao sluaj. Treba praviti razliku izmeu takvog rada i rada na
nekom ko nije prisutan. U prvom sluaju to je davanje
14
Vidi napomenu br. 1.
dijagnoze to mora biti u nadlenosti registrovanih lekara i zdravstvenih radnika; u drugom je
jasnovido ispitivanje, to je u skladu sa zakonom.
10. Kada otkrijete neku nenormalnost u sluaju na kome radite, nemojte uriti da mu saoptite
novosti. To je zadatak njegovog lekara. Vae je da razvijete vae jasnovide sposobnosti tako da njemu i
ostalima moete pomoi jasnovido -i u skladu sa zakonom. Jednostavno popravite mentalno ono to ste
otkrili. Vi mentalno otkrivate, pa mentalno i popravite.
Ve sam vas ranije u ovom poglavlju upozorio da ne pridajete veliki znaaj tome ko prvi uspe. Tu
lekciju sam izuzetno dobro nauio prilikom jednog od mojih prvih predavanja jo 1967. godine. Jedan
od polaznika, Dim Nidam, bio je instruktor letenja. Sve mu je ilo dobro do poslednjeg dana kursa.
Svaki sluaj na kojem je radio bio je stopostotni promaaj. Niko od tridesetdvoje u grupi nije imao tako
slab rezultat.
Meutim, Dim je video da drugima ide dobro, sve sami pogoci jedan za drugim. Ako oni mogu,
moe i on; tako je napravio sopstveni plan za vebanje kod kue sa svojom suprugom sa kojom je
zajedno bio na kursu. Ona je isecala novinske lanke
o povredama u nesrenim sluajevima, a on je svako vee, na svom nivou, pokuavao da radi na tim
sluajevima -ona je davala njihova imena, godite, pol i mesto stanovanja, a on je opisivao njhove
povrede. Uporedo s tim, itala mu je imena sa "utih stranica" a on je pokuavao da pogodi njihova
15

zanimanja. Posle est meseci stopostotnih promaaja, uspeno je uradio prvi sluaj. A zatim jo jedan, pa jo
jedan. On je sada sa mnom u Laredu, odgovoran je za obuku instruktora Kontrole uma, i jedan je od
najpouzdanijih jasnovidaca. U stvari, Dim sada moe da jasnovido deluje i bez odlaska na svoj nivo.
To je sada deo njegove svakodnevice.
Jedno vee, u Beti, ili spoljanjoj svesti, Dim je pomagao razredu da prizove savetnike. Video je
ogromnog crnog oveka obuenog u odeu protkanu zlatom, sa irokom narukvicom od dragog kamenja,
kako prilazi jednoj polaznici. Ona ga je odbacila, on se pribliio drugom, a zatim nestao u njegovoj
auri. Kada je veba zavrena, prva polaznica je rekla da ima samo jednog savetnika. Pojavilo se njih
dvoje, ali mukarac je bio Otelo; izgledao je suvie zastraujue. Drugi polaznik je izjavio: "Ja sam dobio
Otela za savetnika; nije odmah doao, nego se pojavio na kraju vebe."
Vi ne morate da budete istrajni koliko je to bio Dim Nidam -to je vrlo redak sluaj -ali ako u vaem
sluaju uspeh doe kasnije, to ne znai da nemate dar jasnovidosti. To jedino znai da vam je potrebno
malo vie vremena da biste postigli uspeh.
15
ute stranice u telefonskom imeniku sa imenima i adresama firmi (prim.prev.)
 ETRNAESTO POGLAVLJE
DA KONTROLOM UMA POMOGNETE DRUGIMA
Otkrivati oboljenja kod osoba koje nikada niste videli samo po sebi zadivljuje, ali se mi nikada ne
zaustavljamo na tome. U tela u koja projektujemo nau svesnost takoe projektujemo i izleenje.
Oigledno je pri mentalnom projektovanju prisutna energija koja je usmerena namerama naeg uma.
Ako promenite ove namere i umesto to skupljate informacije ponete da leite, promenie se i uinak
energije.
Na koji nain nae namere vezujemo za ovu energiju tako da ona postie ono to elimo? Sama
namera, u svojoj istoj formi, neto je slino volji. Kao to sam rekao u poglavlju o upravljanju navikama,
sama volja je od male koristi. Kao to otkrivamo nenormalnosti vizuelizirajui ih, mi vizueliziramo
stanje kakvo bismo eleli -bez nenormalnosti. To je jasnovido izleenje. Kao to vidite, vrlo jednostavno.
Za mnoga leenja koja ete eleti da obavite nee biti neophodno da ovladate tehnikom rada na
sluajevima. Moete postati uspean jasnovidi iscelitelj jednostavno koristei svoj mentalni ekran kao kod
reavanja problema. U stvari, ak i kada ste u poetnim fazama meditacije i vizuelizacije, moete postii
neke delotvorne rezultate. Mnoge ivotne mogunosti nalaze se u nesigurnoj ravnotei. Uz jedan mali
dodir vaga moe pretegnuti u vau korist. Ponekad, naravno, vaga je ve pretegnula i da bi se ponovo
uspostavila ravnotea, potreban je obueniji jasnovidac -to ete postati. Ako ekate da u Kontroli uma
postanete delotvorni koliko vi to elite, da biste tek onda poeli sa jasnovidim leenjem, izgubiete
dragocene prilike da pruite nekome pomo.
Ja sam poeo s leenjem mnogo pre nego to sam razvio Kontrolu uma, i u stvari, mnogo ranije nego
to sam imao utvrenu metodologiju za leenje. Isprobavao sam metode, jedan za drugim, sa razliitim
rezultatima. Vano je da nisam ekao i da sam ostvario znaajan broj izleenja -dovoljno da postanem
poznat kao iscelitelj u svom podruju du granice SAD sa Meksikom. Mnogi su mislili da sam nadaren
ili da imam neke neobine moi; ja sam jednostavno itao i vebao dok nisam dobio oseaj za to.
Jedno od mojih ranih izleenja pokazuje koliko su se razlikovali moji metodi. Godine 1959. uo
sam za parohijskog svetenika blizu Lareda kome su ve petnaest godina bolno oticala kolena. esto je
bio vezan za krevet. Bolovi i nepokretnost nisu bili jedino to je muilo svetenika - nije mogao da klei
pri sluenju mise kada je to ceremonijal zahtevao. Nadbiskup mu je odobrio izuzee, ali nikakvo izuzee
nije moglo ovog jadnog oveka osloboditi oseaja da kompromituje sveti ritual.
Otiao sam da ga posetim. "Mislim da vam mogu pomoi", rekao sam. "Ja nisam lekar, ali u
proteklih dvanaest godina bavio sam se parapsihologijom i dobili smo
rezultate vrlo sline onima koji se postiu isceljivanjem verom, to je vama poznato."
im je uo rei: "Rezultati slini onima koji se postiu isceljivanjem verom", svetenik je poeo vie da
brine o meni nego o sebi.
"Parapsihologija? Nikada nisam uo za takvu nauku. Nadam se da se ne bavi neim to naa Sveta
Crkva ne bi odobrila."
Objasnio sam, najbolje to sam mogao, neke od principa parapsihologije koje sam nauio i kako
moe doi do izleenja. Izgleda da nita to sam rekao nije odgovaralo teolokom nainu miljenja ovog
oveka. Obeao je da e o tome jo razmisliti i moda me jednom uskoro pozvati. Izraz saoseanja na
njegovom licu i oseaj neverice u njegovom glasu uopte mi nisu davali nade da e mi se ikada javiti.
Ipak, znao sam da e se moliti da budem zatien od opasnosti koje su po njegovom miljenju toliko
ozbiljne da su ugroavale ak i njegov zavet.
Meutim, svetenik mi se javio mesec dana kasnije i ja sam se opet naao pokraj njegovog kreveta.
"Hose, vi znate da su udni putevi gospodnji. Nekoliko dana posle vae posete dobio sam cirkular u
kome se nalazio prikaz knjige koju je napisao jedan od brae iz naeg reda. Naao sam celo jedno
poglavlje posveeno toj parapsihologiji koju ste mi vi onomad objanjavali. Sada mi je to malo
razumljivije i spreman sam da vam dopustim da oprobate svoj rad na meni."
Sedeo sam s njim preko sat vremena i priao mu o onome to sam itao i oponeem to sam uradio. to
sam bio due s njim, sve mi se vie dopadao. Konano, dolo je vreme za odlazak jer se umorio.
"U redu", rekao je, "kada emo poeti s leenjem?"
"Oe, ve smo poeli." - "Ali, ne razumem, kako?"
"Ovo je stvar uma, oe, i dok smo razgovarali ja sam obavio poetne radnje."
 Ostatak posla sam zavrio te veeri kod kue. Sledeeg jutra svetenik se javio telefonom i sa
iznenaenjem i radou u glasu saoptio mi je da je tokom noi dolo do velikog poboljanja.
Tri dana nakon moje posete mogao je da hoda i klei, a od tada vie nikada nije imao oseaj
nelagodnosti u kolenima. udo? Ne, savreno prirodna pojava. Evo kako sam to postigao.
U toku vie od sata razgovora obojca smo bili duhovno aktivni i oputeni -dva uslova koja pomau
isceljenju. Ono o emu smo razgovarali doprinelo je njegovom poverenju u parapsihologiju. U umnom
radu, poverenje je isto toliko vano kao i vera u religiji. U meuvremenu, poeo sam da ga vizueliziram u
boljem zdravstvenom stanju, i to je podjednako vano, osetio sam da mi se sve vie dopada. Ljubav je
ogromna mo, eleo sam da i ona bude na naoj strani.
Uinio sam jo neto kao pripremu za ono to u initi kasnije te noi. Da bih kasnije mogao da ga
vizueliziram, poeo sam da prouavam svetenika, njegovo lice, stisak njegove ruke prilikom pozdrava,
njegove razliite izraze i manire, zvuk
njegovog glasa, sveukupni oseaj izazvan njegovim prisustvom. Ovo je bio "poetni posao".
Nekoliko sati kasnije, kada je svetenik zaspao a ja se vratio kui, obavio sam ostatak posla. Ono to
sam tada uradio potpuno se razlikuje od ovoga to sada radim. Nauio sam da se jasnovida energija
najdelotvornije prenosi kada je ugroen opstanak, kao to sam spomenuo u prethodnom poglavlju.
Umesto da odem na svoj nivo, kao to bih danas uradio, zadrao sam dah zamiljajui svetenika savreno
zdravim. Proli su mnogi dugi minuti dok moje telo nije vrisnulo za vazduhom. I dalje sam se drao
slike svetenika kao savreno zdravog. U meuvremenu, moj mozak je vrisnuo nekom vrstom umnog
krika i energija toga vriska odnela je briljivo ouvanu sliku savrenog zdravlja tano tamo gde je trebalo
da ode.
Konano sam udahnuo, uveren da je zadatak izvren, i bio je. Metod koji danas poduavam i
koristim mnogo je laki za jasnovica a podjednako je delotvoran. Jednostavno nauite da s poverenjem
koristite jasnu sliku na svom mentalnom ekranu. Dopustite da vam izloim redosled korak po korak:

1. Od pomoi je, ali ne i neophodno, znati u kakvom je stanju osoba koju ete leiti. Ovo moete
saznati jasnovido ili objektivno, svejedno.

2. Uite u va meditativni nivo i projektujte na mentalnom ekranu osobu onakvu kakva jeste, sa
svim bolestima koje je mue. Postavite na ekran drugu sliku - na levu stranu, koja pokazuje da je neto
uraeno, da bi se reio problem. (Ako niste upoznali tu osobu i jo niste spremni za praktian rad na
sluajevima, pokuajte prethodno da ustanovite kako ona izgleda da bi vaa vizuelizacija bila to vernija.)

3. Sada projektujte na ekran -jo vie ulevo -ivopisnu sliku te osobe kao savreno zdrave, pune
energije i optimizma. U dubokoj meditaciji vi ste zaista prijemivi za sve to sebi govorite. Upravo ovaj
trenutak je od presudne vanosti u stvaranju ubeenja da je slika sree tog oveka koju sada vidite,
stvarnost -ne da postaje stvarnost ili da e biti stvarnost - nego da jeste stvarnost. Razlog ovome je to to
je va um, na ovom meditativnom nivou, u Alfi i Teti, u sprezi sa uzrocima; u Beti se uglavnom bavi
posledicama. Vizuelizirajui sa ubeenjem u Alfi i Teti, vi uzrokujete. Ne obraajte panju na to to izgleda
da manipuliete vremenom upotrebljavajui "jeste" umesto "bie". Na ovom nivou vreme je neto drugo.
Vizuelizirajte eljene rezultate kao da su ve postignuti.

Meu zakonima univerzuma izgleda da postoji lista prava koja nam svima, bez obzira na kom smo
stupnju znanja, bez obzira koliko smo pametni ili glupi, garantuje da moemo uestvovati u izazivanju
dogaanja zakonitih stvari uz pomo snage sopstvene elje, verovanja i oekivanja. Ovo je ranije i bolje
reeno, pre skoro 2000 godina, kako je izneo Marko u Novom Zavetu: "Zato vam kaem: sve to itete u
svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam."
Dok vizuelizirate odreenu osobu kao savreno zdravu pojavie se jedan izuzetno prijatan trenutak
kada ete znati da ste uradili dovoljno. Prijatan je zato to je to oseaj postignua. Brojanjem od jedan do
pet vratite se u Betu, "budite sasvim budni i oseajte se bolje nego ranije".
to vie vebate ovu tehniku, deavae se lepe koincidencije, a vaa vera bie vra, to e zauzvrat proizvesti
jo lepe koincidencije. im nauite da upotrebljavate svoj mentalni ekran, moete poeti sa izazivanjem ove
lanane reakcije.
 Iako tehnike izleenja preko vere i putem uma mogu biti razliite, verujem da su njihovi principi -i
rezultati -isti. Rituali leenja verom se razlikuju od jedne do druge kulture, ali imaju isti dvostruki
efekat: da stvore stanje dubljeg nivoa uma i da podstaknu veru i oekivanje.
Mnogi iscelitelji upotrebljavaju metode koji ih iscrpljuju. Njihova energija presui, a ponekad
izgube i na teini u jednoj seansi. To nije neophodno. U stvari, metode Kontrole uma imaju suprotno
dejstvo. Kada jednom iskusimo oseaj postignua doivljavamo uzlet -i to ne tanani, ve vrlo jak -i zaista
se "budimo" oseajui se bolje nego ranije. Utvrdili smo da je isceljivanje drugih dobro i za iscelitelja.
Mnogi iscelitelji veruju da sami sebe ne mogu izleiti. Neki oseaju da e, ako to samo i probaju,
izgubiti svoju "mo". Mi smo mnogo puta dokazali da to nije tano. Mnogi, takoe, veruju da moraju biti
u prisustvu osobe koju lee da bi na nju "poloili ruke". Za one meu nama koji nisu lekari ili slubenici
zvanino priznatih crkvi, ovo je ilegalno. A to je jo vanije, kada su u pitanju iri zakoni, to je
nepotrebno. Isceljivanje bez prisustva obolelog deluje.
U razgovorima na asovima Kontrole uma esto navodimo sluaj isceljenja Centurionove slukinje
koju je Hrist izleio na daljinu. Hrist nije video slukinju, ve samo Centuriona koji mu je ispriao
problem, "i njegova slukinja je bila izleena istog trena".
Jedna mala primedba: da li ste primetili u naim obiajima da, kada neto poelimo -lomei jadac ili
kada ugledamo zvezdu kako pada ili kada duvamo u svee na roendanskoj torti -bivamo opomenuti da
ne otkrivamo svoju elju. Ova tajnovitost je mnogo vie od obine deje igre; smatram da se u tome
krije neka mudrost. Kada svoju elju -ili, da budemo precizniji, vizuelizaciju izleenja -drimo u
tajnosti, time izgleda izbegavamo rasipanje njene energije, moda je ak i uveavamo. Iz istog
razloga ja i mnogi nai predavai savetujemo polaznicima da svoj rad na izleenju uvaju za sebe.
Kada je Hrist posle jednog od svojih isceljenja rekao: "Postaraj se da to niko ne sazna", nije to
bilo radi zatakavanja; njegovi su razlozi bili dublji.
PETNAESTO POGLAVLJE
NEKA TEORIJSKA RAZMATRANJA
Poglavlja od treeg do petnaestog koja ste do sada proitali zamiljena su, kao i kurs Kontrole uma,
da vam pomognu da vie koristite svoj um na poseban nain, kako biste reili one probleme koji se
javljaju u ivotu svih ljudi. Ono to ste proitali proistie iz vie od trideset godina mojih prouavanja i
eksperimenata. Kao to moete videti, svoj rad sam odravao na vrlo praktinom nivou, moda zato to sam
se rodio kao vrlo siromaan i ivot me je od poetka suoavao sa praktinim problemima.
Meutim, na tom putu izgledalo je sasvim prirodno razmatrati mnoga otkria koja su me oduevila.
Zbog velikog uticaja koji je na mene imala literatura koju sam itao, ueni saradnici, a moda ponajvie
vrlo bogata hrianska tradicija, ne mogu se pohvaliti da su ove misli previe originalne.
Jedna od stvari koja me je zaprepastila bila je da nita od onoga to sam otkrio kao stvarno
delotvorno nije bilo ni u kakvom sukobu s mojim religioznim uverenjima. Na nesreu, odnos izmeu
nauke i religije vekovima je bio vrlo nelagodan. Ovo nikada nisam lino doiveo. Jo vie me je zapanjilo
to to moja otkria nisu bila u sukobu ni sa jednom drugom religijom kao ni sa bilo kojim utvrenim
pogledom na svet. Meu onima koji su sa oduevljenjem zavrili kurs Kontrole uma nalaze se ateisti,
protestanti, katolici, Jevreji, muslimani, budisti i hinduisti, zajedno sa naunicima i studentima veoma
razliitih disciplina.
Da li to znai da u Kontroli uma ne postoje samo njoj svojstvene vrednosti? Nisu li tehnike koje
sam razvio ni dobre ni loe, kao tablica mnoenja? Rekao sam da u se u ovom poglavlju baviti
teorijskim razmatranjima, ali u ovoj taki imam neka vrsta uverenja koja verujem da mogu potkrepiti
logikom. Dozvolite da ovo izrazim u obliku katihizisa:
1. Postoje li zakoni u univerzumu? Naravno - nauka ih otkriva.

2. Moemo li kriti te zakone? Ne. Moemo skoiti s vrha zgrade i poginuti, ili se ozlediti, ali time
neemo povrediti zakone, ve sebe.

3. Moe li univerzum razmiljati o sebi? Znamo da bar jedan njegov deo to moe: mi. Zar nije
razlono zakljuiti da to moe i celina?
 4. Da li je univerzum ravnoduan prema nama? Kako bi mogao da bude? Mi smo njegov deo i
uzajamno se proimamo.

5. Da li smo mi u sutini dobri ili loi? Kada smo u najbliem dodiru sa samima sobom - u meditaciji
- nismo sposobni ni za kakvo zlo, ve za svekoliko dobro.

Da nije bilo mojih eksperimenata koji su dokazali taku pod brojem 5, ja i moj pogled na stvarnost
bili bi u potpunosti drugaiji.
Najbolja definicija stvarnosti koju sam ikada uo jeste da je to jedan zajedniki san. Mi imamo
samo nejasne nagovetaje o tome ta je ona u stvari. Ono to opaamo kao i nain na koji to inimo
umnogome nam idu na ruku. Udaljene stvari nisu zbilja manje kao to ni neke tvrde stvari nisu zaista
vrste.
Sve je energija. Razlika izmeu boje i zvuka, izmeu kosmikog zraka i televizijske slike jeste u
frekvenciji, ili ta energija radi i kojom brzinom. I materija je takoe energija, kako saznajemo iz E=mc 2

- to je energija koja radi neto drugo, u nekom drugom obliku. Zanimljivo je da u svetu suprotnosti:
gore i dole, crno i belo, brzo i sporo -za energiju ne postoji suprotnost. To je stoga to ne postoji nita to
nije energija, ukljuujui vas i mene i sve to mislimo. Miljenje i troi i stvara energiju, ili da budemo
precizniji, ono je preobraava.
Sada moete shvatiti zato pravim malu razliku izmeu misli i stvari.
Mogu li misli uticati na stvari? Naravno, energija moe.
Mogu li misli uticati na dogaaje? Naravno, energija moe.
Da li je vreme energija? Moja razmiljanja o ovom su krajnje hipotetika jer vreme nam pokazuje
toliko razliitih lica. Osmotrimo li ga na jedan nain pomiljamo da ga vidimo jasno, a ve na drugi
pogled izgleda sasvim drugaije.
Da bismo vezali pertle ili preli preko ulice bie bolje da o vremenu razmiljamo kao o neemu to iz
prolosti pravolinijski tee kroz sadanjost i uvire u budunost. Moramo ovako o njemu misliti kako
bismo obavljali svakodnevne poslove, kao to nam je jo uvek lagodno da mislimo kako sunce izlazi i
zalazi, kao da nije dokazano da je Kopernik bio u zabludi. Iz ove perspektive moemo se seati prolosti,
doivljavati sadanjost i, ako je uopte mogue, neizvesno gledati u budunost.
To nije tako iz druge perspektive. U Alfi i Teti moemo gledati u budunost kao i u prolost.
Predstojei dogaaji bacaju unapred svoje senke, a mi se moemo obuiti da ih vidimo. Ova
sposobnost je poznata kao sada cenjena re - prekognicija. Mnogo su je manje potovali kada sam
ja dobio na meksikoj lutriji.
Ako u Alfi i Teti budunost moemo videti ovde i sada, ona mora kao prethodnicu poslati neku
vrstu energije u koju se moemo ukljuiti. Da bi vreme moglo da poalje bilo kakvu energiju, bilo gde,
ono i samo mora biti energija.
Pre mnogo godina, u doba kada sam eksperimentisao sa hipnozom, otkrio sam neto prilino udno o
tome kako opaamo vreme. Kada sam svoje dvoje dece izlagao starosnoj regresiji -vraajui ih kroz
vreme -ako bi promena prizora iz sadanjosti u prolost poela isuvie naglo, oni bi se zateturali na svoju
desnu stranu ba kao to poletimo napred u autobusu kada naglo zakoi.
Putujui unazad kroz vreme, deca su oseala da putuju u svoju desnu stranu. Kada sam ih vratio u
sadanjost i zaustavio, dogodilo se suprotno: nagnuli bi se ulevo. Ovo su potvrdili mnogi moji raniji
eksperimenti sa razliitim osobama.
Kasnije, kada sam hipnozu zamenio kontrolisanom meditacijom, eleo sam da nauim kako da se
subjektivno kreem napred i nazad kroz vreme. Okrenuo sam se licem prema istoku jer orijentalne
discipline naglaavaju da nebo treba tako gledati, a istok mi je izgledao podjednako dobro kao i ostale
strane sveta. Onda sam se
zapitao da li bih se slobodnije kretao kroz vreme, ako bih -rukovodei se svojim eksperimentima
pod hipnozom - stavio budunost sa leve, a prolost sa desne strane.
Na ovoj planeti sunce donosi novi dan sa istoka i odnosi ga na zapad. Da sam za vreme meditacije
okrenut jugu, istok bi bio sa moje leve strane, a zapad sa desne, ime bih bio usmeren ka planetarnom
protoku vremena.
 Jesam li zaista otkrio smer proticanja vremena na zemlji ili nisam, ne znam; zasigurno
znam samo da se, otkako sam poeo da se okreem ka jugu, bolje orijentiem u vremenu i lake se
kroz njega kreem.
***
Pozabavimo se sada jednim krupnijim pitanjem. U ranijim poglavljima nekoliko puta sam
pominjao Viu Inteligenciju. Da li je ovo neki moj neobavezan nain obraanja Bogu? Ne mogu da
dokaem ono to u upravo rei; moram govoriti polazei od vere. Moj odgovor je ne, ja pod Viom
Inteligencijom ne podrazumevam Boga. Upotrebljavam velika slova za te rei jer sam pun potovanja,
ali za mene ona nije Bog.
ini se da sve to univerzum radi, radi vrlo delotvorno -bez rasipanja. Kada stavim jednu nogu
ispred druge, ne mogu da verujem da je jedna od Bojih preokupacija da pazi da se ja ne sapletem, niti
da je to briga Vie Inteligencije; to je moja briga. Genetski sam programiran da nauim da hodam; to je
Boje delo. Sada kada sam to nauio, rutinski koraci zavise od mene.
Meutim, neki koraci u ivotu nisu rutinski i da bih doneo odluku moe mi ustrebati
informacija koja se ne moe dobiti putem pet ula. Za ovo se obraam Vioj Inteligenciji. Ponekad
mi je potreban opti savet od transcendentnog znaaja. Za ovo se obraam Bogu. Molim se.
Vidim razliite nivoe inteligencije kao kontinuum, od neive materije preko biljaka, ivotinja, do
oveka i Vie Inteligencije i konano do Boga. Verujem da sam nauno pronaao naine za komunikaciju sa
svim nivoima, od neivog do Vie Inteligencije. Sproveo sam eksperimente pod kontrolisanim uslovima
i dokazao ih kroz ponavljanja i svako ko sledi uputstva data u ovoj knjizi ili ode na kurs Kontrole uma
moe ih ponovo primeniti. To je ono to podrazumevam pod "naunim". Vei deo ostalog je mudrovanje i
vera; ali ne i ovo.
Evo jo samo jednog mog razmiljanja: iz perspektive nae duge istorije mi, ljudi, samo to smo
zavrili jedan stadijum evolucije. To je bio razvoj naeg mozga. S tim je sada zavreno, to je gotovo;
imamo sve modane elije koje je trebalo da dobijemo. Sledei stadijum je ve u toku: razvoj naeg uma.
Uskoro e ono to se sada smatra posebnim jasnovidim mogunostima biti uobiajeno za sve, kao to je
danas za one koji su zavrili kurs Kontrole uma i itaoce koji slede uputstva u ovoj knjizi.
Iz ovih razmiljanja moete videti da imam odreen pogled na svet i na sutinu istine i stvarnosti.
Sada je potpuno ispravno da upitate: da li se slini pogledi javljaju
i kod ljudi koji zavre kurs Kontrole uma? Ne, daleko od toga. Dozvolite da vam dam jedan
primer.
Meu onima koji ostanu najpriljeniji u vebama Kontrole uma iznenaujui je broj onih koji postaju
vegetarijanci. Hari MekNajt, moj bliski saradnik, odskora je vegetarijanac. Ja jo uvek uivam u
dobrom bifteku.
ESNAESTO POGLAVLJE
KONTROLNA LISTA
Kada ovladate svim tehnikama koje sam izloio - ako ste poput veine diplomaca Kontrole uma -
moete upotrebljavati nekoliko tehnika koje vam najvie odgovaraju, a ostale zapostaviti. Vetinu i dobre
rezultate moete lako ponovo postii uz bri pregled onih tehnika koje ste moda zapostavili.
Da bih vam utedeo vreme, evo liste svih tehnika koje su opisane od treeg do etrnaestog poglavlja.
1. Kako da nauite da ujutru meditirate 32
2. Kako da iziete iz svog meditativnog nivoa 33
3. Kako da meditirate u bilo koje doba dana 33
4. Prvi korak vizuelizacije: va mentalni ekran 34
5. Prvi korak dinamike meditacije 37
6. Kako da reavate probleme putem meditacije 41
7. Kako da koristite tehniku tri prsta za trenutno priseanje 48
8. Koraci ka Brzom uenju 51
9. Kako pamtiti snove 60
10. Kako da odsanjate reenje problema 60
11. Kako da se oslobodite neeljenih navika 71
- prekomerne ishrane
 - puenja
12. Kako da funkcioniete jasnovido 72
13. Kako da leite pomou jasnovidosti 78
14. Kako da sami sebe izleite 79
15. Kako da popravite svoj brak 89
SEDAMNAESTO POGLAVLJE
RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA
U nekoliko prethodnih poglavlja Hose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna uputstva kako se
moe upotrebiti. Moete videti da su kod Kontrole uma prisutni vrlo duboki nivoi svesti i, kao i mnogi
drugi, i vi se moete upitati da li se suoavate s bilo kakvim opasnostima dok istraujete, moda prvi put,
mone dubine sopstvenog uma.
Hose i njemu bliski u upravi organizacije Kontrole uma tvrde da je dosadanje iskustvo pokazalo
da pozitivni uinci vebanja nisu praeni bilo kakvim "neeljenim sporednim efektima", da upotrebimo
medicinski izraz. Drugim reima, koliko je poznato Hoseu i njegovim kolegama, niko ko je bio na
kursu nije zbog njega dospeo u loije stanje.
Jedan od diplomiranih polaznika Kontrole uma, iz medicinske struke, ispitao je sigurnost
Kontrole uma putem testa kiselosti. Re je o Dr. Klansi MekKenziju (Dr. Clancy D. McKenzie),
istaknutom filadelfijskom psihijatru i psihoanalitiaru, direktoru Filadelfijske slube za psihijatrijske
konsultacije i lanu Filadelfijskog psihijatrijskog centra koji ima i aktivnu privatnu praksu. On je takoe
dugo prouavao jogu i druge meditativne discipline, biofidbek i parapsihologiju.
U sklopu prouavanja na ovom polju, upisao se na kurs Kontrole uma 1970.godine. "eleo sam da
vidim da li zaista poduavaju jasnovidosti, kao to su mi to preneli neki moji pacijenti kojima je kurs
koristio. Uverio sam se da tu ima neeg od jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta vremena i
razmiljanja da bih to dalje istraivao." Jo dve stvari su pobudile njegov interes za Kontrolu uma: jedan
komentar Sigmunda Frojda pri kraju njegove karijere i neto to se desilo na jednom asu Kontrole uma.
Frojd je rekao da u psihoterapiji budunosti najvie obeava pravac koji e pokrenuti energije
pacijenta. Dr. MekKenzi je jasno video ljude kako na asu Kontrole uma upotrebljavaju energije za
koje nisu ni predpostavljali da ih poseduju.
Ali, jo neto je primetio na ovom asu: "Od trideset osoba, troje je bilo emotivno uznemireno, a tu
je bila i etvrta, ija je stabilnost dovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava duevne bolesti
ili su oni bili bolesni i pre dolaska? Da li su moji neurotini pacijenti kojima je kurs koristio samo imali
sree?"
Najpraktiniji nain da se to sazna, razmiljao je, bio je da se ljudi testiraju pre i posle kursa. Test se
sastojao u paljivom posmatranju psiholoki najranjivijih. Tako su se on i kolega Dr. Lens S. Rajt
(Lance S. Wright), profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pensilvaniji, upustili u istraivanje. Za sledee
etiri i po godine, 189 psihijatrijskih pacijenata se dobrovoljno javilo za obuku u Kontroli uma. Da bi
test bio uverljiviji, primenili su jo podrobnije istraivanje na onima iz grupe koji su bili
psihotini ili na granici psihotinosti, kao i onih koji su se oporavili od psihoza. Njih je bilo 75.
Zbog ve zapaenog korisnog uinka kursa na zdrave ljude, za Dr. MekKenzija i Dr. Rajta rezultati
ovih testova nisu bili iznenaenje. Psihijatrijskim pacijentima stalno se poboljavalo mentalno zdravlje.
Onima koje interesuje stroga racionalnost i precizna kontrola naunog istraivanja, evo nekih
detalja. Od 75 pacijenata iz grupe neuravnoteenih, 66 su bili pacijenti Dr.MekKenzija. Stoprocentno
su predstavljali njegove psihotine i pacijente na granici psihotinosti koji su eleli da pohaaju kurs.
Na poetku istraivanja, pacijente su oprezno slali jednog po jednog, kako bi ih izbliza pratili u
sluaju bilo kakvih znakova bolesti na njima ili u razredu. Pored toga, prema reima Dr. MekKenzija,
slali su ih za vreme "njihovih stabilnijih perioda". Kasnije je otkrio da pacijente moe da alje i dok su u
manje stabilnim periodima; etvoro je otilo u vreme svojih aktivnih deluzija. Jo kasnije, mirno je slao
po nekoliko neuravnoteenih pacijenata istovremeno, neki put est ili vie njih.
Kao deo istraivanja, testirao je 58 pacijenata pre i posle kursa da utvrdi kakve promene moe da
prouzrokuje. Test "The experiential world inventory" sadri 400 pitanja koja treba da odmere kako
pojedinac opaa stvarnost -slino uvenom Rorahovom testu pomou tablica sa mrljama mastila i boja, ali
u pisanoj formi. Razlika izmeu rezultata pre i posle kursa je impresivna: 36 je pokazalo dramatino
poboljanje u opaanju stvarnosti, 21 je ostalo otprilike na istom, a 1 je pokazao pad.
Osoba iji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodinji katatonini shizofreniar koji je -prvi
put u ivotu -prestao da uzima lekove i poeo da izlazi s devojkom. "Kliniki", zakljuio je Dr. MekKenzi,
"imao je vie emocionalne energije i bolje je izgledao dok je iao na obuku. Meutim, izlasci su stvorili
konflikt i postao je uznemiren dve nedelje posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophodna."
Naravno, svi pacijenti su bili pod psihoterapijom -mnogi godinu i vie -to je Dr. MekKenziju dalo
izuzetnu priliku da uoi kakve su stvarne klinike promene nastupile posle kursa. Evo neeg od onoga to
je pronaao:
Jedan tridesetogodinji pacijent, shizofreniar, ranije je verovao da mu neko telepatski alje naredbe
da nekoga ubije. Sreom, nikada nije uspeo da nae pravu osobu. Za vreme terapije posle kursa prvi put
je bio u stanju da razgovara o svojim deluzijama. Njegova emocionalna energija je bila mnogo vea i
imao je jasnije poglede na ivot. Uskoro se vratio na studije i odbranio doktorsku tezu. "Njegova
sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s pohaanjem kursa", objasnio je Dr. MekKenzi.
Od dvadesetosam pacijenata koji boluju od razliitih oblika depresije (involutivne, psihotine,
shizo-afektivne i manino-depresivne) dvadesetestoro se osealo bolje posle kursa. Druga dvojica, koja
su izvestila da se oseaju jo depresivnije, ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitniku, ve su, kao i
ostali, bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno nisu mogli da se suoe.
Dvadesetjednogodinja devojka je odluila da izvri samoubistvo i bila je u ranom stadijumu akutne
psihoze. Uveravala je Dr. MekKenzija da joj, to god da uradi, ne moe pomoi; izvrie samoubistvo u
svakom sluaju. On joj je preporuio da pohaa kurs. Do kraja nedelje bio je "krajnje zaprepaen; ona je
reagovala bolje nego bilo koji drugi pacijent. Bila je to jedna od najdramatinijih remisija koje sam
ikada video."
Pronala je novi mir, bila je racionalnija i njene misli vie nisu jurile as u jednom as u drugom
pravcu. Podjednako je vano da je vei deo njenog pesimistinog tereta nestao. U klinikom izvetaju, Dr.
MekKenzi i Dr. Rajt kau: "Hospitalizacija i velike doze medikamenata nisu mogle toliko da je smire.
Ponovila je kurs dve nedelje kasnije i poboljanje je ponovljeno. Promene su bile dramatine; sledeih
est meseci bila je u stanju da bolje sarauje u terapiji". Godinu dana kasnije, Dr. MekKenzi je smatrao
da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja.
Psihoze su, naravno, ozbiljni mentalni poremeaji. Neuroze su mnogo manji poremeaji. Od 189
pacijenata koji su pohaali kurs Kontrole uma, 114 su imali samo neurozu. Svima je kurs koristio.
Sumirajui svoje klinike nalaze u prethodno spomenutom dokumentu, lekari su zapisali:
"Oni koji su posle obuke nastavili da vebaju Kontrolu uma bili su u stanju da njome uveliko
izmene svoj ivot, ak i oni koji nisu vebali mogli su da je upotrebe u vreme kriza, kada su morali da se
suoe sa stresom ili kada su morali da donesu vane odluke. Za sve je to izgledalo kao iskustvo irenja
svesti, otkrie da mogu upotrebiti svoj um na razliite naine. Grupni entuzijazam pri kraju kursa se
uveao i veina je osetila jau emocionalnu energiju.
Grupa neuravnoteenih takoe je pokazala impresivnu kliniku promenu. Samo se spomenuti
dvadesetdevetogodinjak koji je tek poeo da izlazi jo vie uznemirio, a ostali su iz obuke izvukli bar neke
koristi. Mnoge apatine osobe malog ili gotovo bez emocionalnog odziva, prvi put su se neim oduevile.
Izgledalo je da zaista posle kursa postoji promena u emocionalnoj energiji i poboljanje u reakcijama.
Imali su pozitivniji stav prema svojoj budunosti a neki su bolje razumevali svoje psihotike procese.
Deluzivni pacijenti su, sasvim izvesno, bili manje deluzivni posle obuke.
Smanjena je napetost a uveano oputanje. Pacijenti su nauili da se oslone na sopstvene snage da
shvate, suoe se s problemima i ree ih, a sposobnost da to sve urade dala im je vie sigurnosti."
Kako su svi sem jednog od 189 pacijenata imali koristi od kursa, Dr. MekKenzi zakljuuje da je
kurs vie nego siguran i od koristi; moe biti bezgranino koristan kao sastavni deo psihoterapije. Sada
skoro svi njegovi pacijenti pohaaju kurs. Neki od njih su uz pomo tehnika Kontrole uma skratili
trajanje svoje terapije za dve godine.
Jedna od tehnika, Kontrola snova, "moe se pokazati kao jedan od glavnih proboja u psihijatriji. To
je brz i pouzdan nain za razumevanje i reavanje problema."
Upuen u Frojdovu analizu, Dr. MekKenzi ne vidi sukob u nainu na koji frojdovci tumae spontane
snove i u tome kako diplomirani polaznici Kontrole uma tumae svoje programirane snove. "elja u
frojdovskom snu postaje elja za odgovorom", objanjava. Meutim, on upozorava: "Neophodno je
obezbediti da nesvesna elja sna ne istisne svesnu elju za dobijanjem odgovora."
Pacijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji kod Dr. MekKenzija pozvala ga je da mu javi da
e biti smetena u bolnicu usled bolova u grudima i stomaku. On joj je rekao da umesto toga doe na
psihijatrijsku kliniku. Poziv ga nije iznenadio. Jo je ranije primetio ta se pribliava. Njeno mentalno
stanje se pogoravalo.
Na psihijatrijskoj klinici, Dr. MekKenzi ju je uputio da programira san tako dadobije odgovor na
etiri pitanja: U emu je problem? Gde je? ta je njegov uzrok? Kako ga se mogu osloboditi?
Evo ta je sanjala: zajedno sa muem i njihovo troje dece vozila se vijugavim putem. Poeo je da
pada sneg i kola su skliznula s puta. Uskoro, kola su bila prekrivena snegom. Mu joj je rekao da ugasi
motor; zatim je dolo osmoro ili desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izvukli iz kola njihovo
troje dece je nestalo.
Neto dalje, put je postajao slepa ulica. Drugi put se nastavljao pod pravim uglom na drugi put,
opet pod pravim uglom, koji je opet vodio u jo jedan put -autoput, takoe pod pravim uglom.
Poto je uo njen san, Dr. MekKenzi je posumnjao da ona opisuje crevni trakt i zamolio je da nacrta
mapu "vijugavog puta". To je i uinila i, sasvim sigurno, put je prilino sledio tok ljudskog crevnog
trakta -u odgovarajuoj proporciji. tavie, kasniji medicinski pregledi su pokazali poremeaj u taki koja
je tano odgovarala mestu na kome su kola skliznula s puta -tamo gde tanko crevo prelazi u debelo.
Drugim recima, san ove ene (koja skoro nita nije znala o anatomiji ne zavrivi ni srednju kolu) tano je
ukazao na poremeaj u segmentu od 2,5 cm od oko 6 metara dugog ljudskog crevnog trakta.
I jo neto: sneg je, prema simbolici njenog sna, bio mleni proizvod koji je prouzrokovao
uznemirenje creva i na neki nain izazvao poremeaj.
Savet njenog mua da iskljui motor bio je -ponovo simbolino -najbolji savet koji je mogla dobiti:
znaio je "zatvori dovod goriva telu; prestani da jede".
Osam ili deset osoba koje su ih otkopale su, jezikom sna, prsti para ruku. Ovo moe predstavljati
leenje dodirom ili hirurgiju. Iznenadni nestanak dece bio jeispunjenje elje. elela je da joj se sklone s
puta kako bi vie muevljeve panje imala za sebe.
Dr. MekKenzi ju je prebacio u bolnicu jer je takav crevni poremeaj zahtevao neodlonu hirurku
intervenciju. Meutim -naoruana razumevanjem svog sna i znanjem o premoi uma nad telom koje je
dobila na asovima Kontrole uma, i
oekujui, osim toga, operaciju -poela je da se oslobaa poremeaja. Jedan sat nakon to je Dr.
MekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medicinski potvrena u bolnici, ona se potpuno oslobodila
poremeaja i operacija joj nije bila potrebna. Njen hirurg je bio zapanjen.
Dr. MekKenzi je kasnije saznao da je ova ena ve imala etiri puta u poslednjih dvadeset godina
operacije usled crevnih poremeaja, i njen hirurg mu je rekao da je to svaki put bilo na istom mestu.
Izgleda da je ona nauila da prouzrokuje bolest kad god je to bilo psiholoki potrebno.
Drugom prilikom, osamnaestogodinja erka ove ene dola je kod njega zbog problema - bila je u
drugom stanju ali ne i udata. "Zaboga, ta da radim?", upitala je. Opet je savetovao da se do odgovora
doe putem Kontrole snova. U njenom snu se pojavio jedan mukarac. On je rekao: "Rodi dete, saekaj
tri godine, udaj se, a zatim se preseli u drugu dravu."
"Ja joj nisam mogao dati bolji savet", rekao je Dr. MekKenzi. Stopa razvoda meu tinejderima je
80%, tako da je tri godine ekanja kod kue bilo logino. Taj ovek je bio prava osoba za nju, ali za
uspean brak bolje bi bilo da odu dalje od kue i roditelja."
U drugom sluaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike koja je skratila
vreme terapije za nekoliko godina. Problem ove pacijentkinje bio je u tome to je, kad god bi njen mu
zakasnio na veeru vie od deset minuta, povreivala svoje rune zglobove. Mesecima je Dr. MekKenzi
pokuavao da joj objasni da, reagujui na kanjenje svoga mua, u stvari preivljava oseanje iz detinjstva
koje se javljalo kada njen otac, alkoholiar, ne bi doao kui. Kad to jednom shvati, prestae da povreuje
svoje rune zglobove, ali objanjenja Dr. MekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako su stvari ile,
enu su oekivale jo dve godine terapije, dva puta nedeljno. Dr. MekKenzi je preporuio da programira
san.
 Ispostavilo se da je njen san bio iznenaujue kreativan, to je preko noi reilo problem.
Sanjala je kako je Dr. MekKenzi snimio, za nju veoma uznemirujue izjave. Kod kue je
presluavala ovaj snimak, snimajui istovremeno, na drugoj traci, i sopstvene reakcije. Zatim je drugu
traku dala Dr. MekKenziju da je saslua i protumai. Na svako od njegovih tumaenja uzvikivala bi: "O,
kako sam glupa!" Njegova tumaenja su istakla da je ona meala dve razliite stvarnosti, prolu i sadanju.
Zahvaljujui snu, prvi put je to shvatila. Vie nikada nije povredila rune zglobove.
"Ovaj izuzetno programirani san je potpuno izleio pacijenta. Kontrole pacijenta u sledee tri godine
potvrdile su njeno dobro stanje", izvestio je Dr. MekKenzi.
Drugi pacijent je patio od klaustrofobije i vie od godinu dana se borio da doe do njenog uzroka.
Ispostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. U programiranom snu, sa jo tri osobe naao se u
pravougaoniku omeenom konopcem. U uglu izvan ovog
pravougaonika, nalazio se jo jedan, manji, takoe omeen konopcem. Svi su pokuavali da izau iz
veeg pravougaonika kroz manji.
Znaenje ovog sna postaje jasno ako vee podruje shvatite kao matericu, a manje kao njen grli.
Izvan omeenog prostora je bio zeleni panjak s kravama (dojke).
Jedan od pacijentovih drugova potrao je prema manjem pravougaoniku, ali zaustavila ga je
nevidljiva prepreka (zid materice). Blizu kope na njegovom kaiu bila je zakaena niska limenih
konzervi (pupana vrpca).
Pacijent je znao da bi morao nekako da izae odatle, ali je odluio da prvo pusti ostale. To mu je
stvorilo oseaj nervoze, kao kad drite govor -neto to je znao da mora da uradi, ak iako mu prouzrokuje
stres i nervozu (trauma raanja) -ali ekalo ga je olakanje kada se zavri.
Ostalo troje u pravougaoniku bila su njegova braa i sestra.
Ovaj san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustrofobiju.
Ono to ovaj san ini naroito zanimljivim nije to to osobu vraa u prenatalno stanje -to je dosta
uobiajeno -ve to upuuje na "nevidljivu prepreku". Da li ovo, pita se Dr. MekKenzi, nagovetava
mogunost jasnovidosti pre roenja?
Dr. MekKenzi ne savetuje samo svoje pacijente da upotrebljavaju Kontrolu uma, on je i sam
upotrebljava da bi pomogao svojim pacijentima. "Kada koristim Kontrolu snova do mene dopiru
zaprepaujue mudrosti."
Jedne noi programirao je san u vezi s pacijentom koji je dolazio na psihoanalizu, mladiem od
dvadesetsedam godina koji dve godine nije izaao sadevojkom. ene su protiv njega, osim toga ne
donose nita dobro. U svom snu Dr.MekKenzi je uo samog sebe kako govori: "to se mene tie, sasvim
je u redu ako nikad ne bude imao heteroseksualni odnos." Kada se sledei put pacijent alio na ene, Dr.
MekKenzi je upravo to rekao.
Delovalo je. Pacijent se zapanjio. Izbegavanje ena bio je njegov nain da se suprotstavi leenju -
sada mu to vie ne vredi. Pored toga, uspaniio se pri pomisli da vie nikada nee imati zdrav odnos sa
enom.
Te noi ga je imao.
Dr. MekKenzi, koji je postao konsultant Silva metoda Kontrole uma, i dalje traga za novim
nainima upotrebe Kontrole uma za poboljanje i ubrzanje psihijatrijskog leenja. Istovremeno, istrauje i
mogunosti upotrebe Kontrole uma u mnogo irim podrujima medicinske prakse - u dijagnosticiranju
oboljenja.
Prvi korak u ovom istraivanju je nalaenje naina za merenje pouzdanosti rada na sluajevima,
tehnike Kontrole uma. Posle tri godine istraivanja, veruje da je blizu onoga to naziva "potpuni
istraivaki model", onaj koji uklanja sve druge promenljive i procenjuje samo izabrane modele.
Njegova namera je da nae nain za medicinsku upotrebu tehnike rada na sluajevima.
Dijagnosticiranje u medicini ponekad ukljuuje istraivake operacije ili lekove koji mogu
prouzrokovati neugodnosti ili opasnosti za pacijenta -a nijedna dijagnostika tehnika nije uvek
ispravna. Jasnovida dijagnoza nee biti opasna za
pacijenta ukoliko se omogui dokazivanje njene pouzdanosti. Dr. MekKenzi radi upravo na tome.
SLUAJ A: