ZABORAVLJANJE

Zaboravljanje je proces brisanja informacija ili gubljenja nervnih puteva nastalih učenjem, ispoljava se
kao nemogućnost da se setimo i kao potrebe za ponovnim učenjem.

Herman Ebinghaus je prvi proučavao zaboravljanje zaključio da je brzina zaboravljanja najveća prvim
satima nakon učenja i da se sa vremenom smanjuje.

Herman je takodje utvrdio da se najbrže zaboravljaju besmisleni sadržaji, a najsporije oni sa najviše
smisla, oni sa kojima smo emotivno povezani.

ČINIOCI ZABORAVLJANJA:
TEORIJA SPONTANOG ZABORAVLJANJA: neupotrebljavanjem informacija sa vremenom gube,

TEORIJA SUKOBA INFORMACIJA: glavni razlog je priliv novih informacija, one se sukobljavaju sa starim
pa se gube stare ili nove

Nove izazivaju zaboravljanje starih - RETROAKTIVNA INTERFERENCJA

Stare izazivaju zaboravljanje novih - PROAKTIVNA INTERFERENCIJA

Sukob je veći ako su informacije slične, ako stižu u kratkom vremenskom roku ili ako nisu dobro
naučene.

TEORIJA POTISKIVANJA (SIGMUND FROJD) - nista ne zaboravljamo slučejno, već imamo nekii lični razlog.
PAMĆENJE
PAMĆENJE – složen kognitivni process, koji se sastoji od cuvanja, obrade I ponovnog korišćenja
informacija.

Iskazuje se u 3 vida:

PREPOZNAVANJE: znanje da je opazen sadrzaj nekad bio u nasem iskustvu.

REPRODUKCIJA: ponavljanje zapamćenih sadržaja koji nisu pred nama.

Usteda pri ponovnom učenju.

VRSTE PAMĆENJA:
Čulno: traje 5-6 sekundi, moze biti ehoičko i ikoničko

Kratkotrajno: traje 20-60 sekundi, služi da odredimo da li je informacija dovoljno bitna da je zapamtimo

Dugotrajno: može da traje ceo život, “znanje o životu”

Kapacitet pamćenja nikada nećemo popuniti zato što:

Stalno zaboravljamo informacije i pravimo mesta za nove.

Veličina pamćenja zavisi od broja posojećih sinapsi.

POUZDANOST: ako smo nešto doživeli više puta zapamtićemo to sigurno, ako smo samo jednom zavisi
od osobe do osobe.

HIPERMNEZIJA: prisećanje informacija po velikom obimu i detalju.

PAMĆENJE SE ISKRIVLJUJE ZBOG:

UPROŠĆAVANJA: pamćenje samo bitnih detalja.

RACIONALISANJA: korisćenje logike, manjak detalja.

KONVENCIONALISANJE: pamćenje sadržaja u skladu sa opšte prihvaćenim shvatanjima.

UČENJE:
Uspeh zavisi od: sposobnosti, motivacije, stepena aspiracije, radnih navika, fizickih i fizioloskih uslova.

Prejaka motivacija stvara tremu: smanjena koncentracija, sporije mišljenje.

Rezultat najvise zavisi od aspiracije.

Stepen aspiracije je povezan sa sposobnostima I osobinama licnosti, kao i sa socijalnim normama.

Unutrašnja motivacija je bolja od spoljašnje motivacije.

KVAZIPOTREBA: potreba da se resi odredjeni problem.

KOGNITIVNI KONFLIKT: sukob izmedju novih i starih informacija – neprijatna napetost.

METODE USPESNOG UCENJA:

1. PREGLED GRADIVA

2. POSTAVLJANJE PITANJA

3. ČITANJE

4. OSMIŠLJANJE KAKO CEMO DA NAUČIMO

5. PRESLIŠAVANJE

6. ZAVRŠNI PREGLED

7. OBNAVLJANJE

TRANSFER UCENJA: uticaj ranijeg ucenja na nova ucenja, mogu delovati pozitivno i negativno na
ucenje.

TEORIJA FORMALNIH DISCIPLINA: naporno učenje razvija mentalne sposobnosti

TEORIJA IDENTIČNIH ELEMENATA: transfer postoji samo izmedju sličnih elemenata

TEORIJA GENERALIZACIJE: pri učenju se ne pamte elementi, nego temelj i osnova, generalizovana
znanja i principi.