1

Univerzitet u Beogradu
Fakultet organizacionh nauka













DIPLOMSKI RAD
TEMA : Kreditiranje stanovnistva primenom platnih kartica










MENTOR : KANDIDAT :
Doc.dr Sladana Benkovic Zivkovic Milena 211/04




BEOGRAD , 2009


2

Sadrzaj :

1. ISTORI1AT PLATNIH KARTICA .................................................................................................................. 2

2. DEFINICI1A I PODELA PLATNIH KARICA .............................................................................................. 9

2.1 DEFINICIJA PLATNIH KARICA ........................................................................................................................ 12
2.2 KLASIFIKACIJA PLATNIH KARTICA .............................................................................................................. 14

. BANKE I BANKARSKI POSLOVI ................................................................................................................ 20

3.1 PASIVNI BANKARSKI POSLOVI ...................................................................................................................... 21
3.2 AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI ..................................................................................................................... 22
3.3 NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI ................................................................................................................ 27
3.4 SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI ................................................................................................................. 28
3.5 BANKA KAO NOVCANO PREDUZECE ............................................................................................................ 29

. STA SU KREDITI I NACIN ODOBRAVAN1A KREDITA STANOVNISTVU .................................... 2

4.1 STRUKTUIRANJE KREDITA ............................................................................................................................. 37

. KREDITNE PLATNE KARTICE ...................................................................................................................

5.1 PROCES DOBIJANJA KARTICE ......................................................................................................................... 43
5.2 PROCES PLACANJA KREDITNIM KARTICAMA ............................................................................................. 45
5.3 ATM (AUTOMATED TELLER MACHINES) BANKOMATI ......................................................................... 47
5.3.1 Istorifa bankomat....................................................................................................................................... 47
5.3.2 Funkcionisanfe, nacin koriscrnfa i upotreba bankomata ........................................................................ 48

. POS (POINT OF SERVICE) TERMINALI ................................................................................................... 2

7. KREDITIRAN1E PRIMENOM PLATNIH KARTICA ................................................................................

7.1 KREDITNE KARTICE SA OTPLATOM UGOVORENOG PROCENTA DUGA NA MESECNOM NIVOU.................. 54
7.2 KREDITNE KARTICE SA OTPLATOM UKUPNOG DUGA U JEDNAKIM MESECNIM RATAMA........................... 54
7.3 KREDITNE KARTICE SA OTPLATOM UKUPNOG DUGA U JEDNOM MESECU CHARGE.................................. 55

. KARTICE U SRBI1I ..........................................................................................................................................

9. SIGURNOST KORISCEN1A PLATNIH KARTICA .................................................................................... 9

9.1 ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA............................................................................................................... 59
9.2 KAKO SE POBRINUTI DA JE NOVAC UVEK NA SIGURNOM ....................................................................... 63
9.3 STA JE TO ,PHANTOM WITHDRAWL' ........................................................................................................... 63

10. PROBLEMI KORISCEN1A PLATNIH KARTICA ....................................................................................

11. PREDNOSTI KORISCEN1A PLATNIH KARTICA ..................................................................................

12. BUDUCNOST PLATNIH KARTICA - SMART KARTICE .....................................................................

1. ZAKL1UCAK .................................................................................................................................................... 72

1. LITERATURA .................................................................................................................................................. 7




3


1. ISTORI1AT PLATNIH KARTICA

Platne kartice kao medijumi placanja u tradicionalnom sistemu placanja na malo, u
razvijenim zemljama postoje i Iunkcionisu dugi niz godina.U nasoj zemlji njihova upotreba
bila je prilicno skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom
placanja putem platnih kartica.Mada se platne kartice danas u svetu uveliko koriste za
elektronsku trgovinu preko Interneta, namera ovog rada je da razjasni bitne momente u
tradicionalnom nacinu koriscenja platnih kartica.
Platna kartica se obicno deIinise kao mali komad kartona ili plastike koji sadrzi neko
sredstvo za identiIikaciju (recimo potpis ili sliku), sto omogucava osobi na koju kartica glasi
da kupuje robu ili usluge na teret svog racuna, koji se periodicno zaduzuje. Platne kartice su
se pojavile u Sjedinjenim Americkim Drzavama tokom 1920-tih godina, kada su pojedine
Iirme, poput naItnih kompanija i lanaca hotela, pocele da ih izdaju svojim potrosacima.
Smatra se da je ozbiljniji razvoj emitovanja platnih kartica zapocet 1914.godine, kada je
americka telegraIska kompanija emitovala svojim privilegovanim korisnicima kartice za
odlozeno placanje racuna.
Prvu univerzalnu platnu karticu, koja je mogla da se iskoristi u raznovrsnim
prodajnim/usluznim objektima, izdavao je Diners` Club, Inc., 1950.godine.U ovom sistemu,
kompanija koja posluje platnim karticama (Diners` Club) naplacuje vlasnicima kartica
godisnju proviziju, a njihove racune zaduzuje mesecno ili godisnje.Firme kooperanti sirom
sveta placaju proviziju za usluge Diners` Cluba u rasponu od 4 do 7 od ukupnog iznosa
racuna.Drugu znacajnu karticu ovog tipa lansirala je American Express Company
1958.godine.
Diners` Club International osnovan je 1950. godine u Americi (SAD), kao prva ustanova
u svetu koja je pocela da se bavi izdavanjem kreditnih kartica. Sve je pocelo tako sto je
ugledni americki biznismen, gospodin Frank McNamara sasvim slucajno dobio ideju o
bezgotovinskom nacinu placanja. Zaboravivsi novcanik, nasao se u neprilici pred gostima
koje je pozvao na veceru. Srecom, osoblje restorana, cije je usluge cesto koristio, dozvolilo
mu je da na osnovu svojerucno potpisanog iznosa, racun plati sutradan. Tako je nastao
revolucionarni instrument placanja dvadesetog veka platna kartica. Osnovan je prvi Diners
Club i odstampana je prva Diners Club kartica koja je bila od kartona. Tokom godina, Diners
kartica se menjala i napredovala i danas je izvanredno sredstvo bezgotovinskog placanja na
preko 14 miliona prodajnih mesta u preko 200 zemalja sirom sveta a koristi je oko 10 miliona
zadovoljnih clanova. Sa Diners Club karticom moguce je podici gotovinu na preko 650.000
bankomata i Cash Advance mesta, uzivati u nekoj od preko 100 aerodromskih loza, kao i u
citavom nizu drugih pogodnosti.


4




Slika 1. Prva platna kartica ,Diners` Club' izdata 1950.godine
1


Kasnije su se pojavili bankarski sistemi platnih kartica, u kojima banka odobrava
racunu trgovca odmah po prijemu racuna o prodatoj robi, prikupljajuci iznose koji ce biti
zaracunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda.Vlasnik kartice ovaj iznos placa
banci u totalu ili u mesecnim ratama sa obracunatom kamatom.Prvi bankarski sistem od
nacionalnog znacaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank oI America iz KaliIornije
1959.godine.Ovaj sistem licenciran je u drugim drzavama pocetkom 1966.godine,a od 1976-
1977.godine nosi naziv VISA.Ostale znacajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master
Charge) i Barclay`s.Mnoge banke koje su organizovale sisteme platnih kartica na lokalnoj ili
regionalnoj osnovi odlucile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima posto se obim
usluga (ishrana i smestaj, kao i kupovina u prodavnicama) sirio.Ovi sistemi su se kasnije
prosirili na sve delove sveta.
Znaci, platne kartice u svom danasnjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim
Americkim Drzavama sezdesetih godina.Medutim, tek nedavno je upotreba platnih kartica
znacajno prosirena izvan severne Amerike, buduci da je do kraja sedamdesetih godina nivo
njihove upotrebe u Evropi bio vrlo mali.Debitne kartice su novijeg datuma i predstavljaju
metod placanja koji se najbrze razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemalja OECD-a.
Kreditna kartica, u danasnjem smislu te reci, je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku
odobrena kreditna linija.Ona omogucava vlasniku da kupuje i/ili podize gotovinu do
prethodno utvrdenog iznosa; odobreni kredit moze se u celosti isplatiti na kraju odredenog
perioda ili se moze isplacivati u ratama, pri cemu se neizmireni dug smatra odobrenim
kreditom.Kamata se zaracunava na iznos bilo kog odobrenog kredita,a vlasniku se ponekada
naplacuje i godisnja provizija.Za razliku od kreditne kartice, debitna kartica je kartica koja
omogucava svom vlasniku da kupuje zaduzivanjem svog racuna.

1
hLLp//hlsLory1900sabouLcom

3



Broj platnih kartica u upotrebi raste sirom sveta.U Evropi je krajem 1990.godine
postojalo oko 200 miliona vlasnika platnih kartica.Prema podacima londonske konsultantske
Iirme Battelle, ovaj broj je do kraja 1995.godine povecan na 350 miliona.Pored toga, vlasnici
platnih kartica sve cesce koriste svoje kartice umesto tradicionalnih nacina placanja putem
gotovine ili cekova.U Battelle-u tvrde da je broj transakcija placanja putem kartica iznosui 8
milijardi krajem 1995.godine, sto predstavlja povecanje od 300 u odnosu na 1990.godinu.
prema podacima iste Iirme, broj VISA kartica u Italiji je udvostrucen 1990.godine, dok je u
Spaniji i Francuskoj povecan za oko 50.
Eurocheque i Eurocard (konkurenti VISA sistema) zajedno su lansirali debitnu karticu
koja bi konkurisala rastucem poslovanju VISA sistema u Evropi.Uprkos povecanom obimu,
poslovanje sa kreditnim karticama postalo je vrlo konkurentno, a provizije obaraju nove, cesto
nebankarske Iirme, koje ulaze u ovu oblast poslovanja.
Platne kartice obicno zahtevaju cetiri strane u svakoj transakciji : vlasnika kartice,
trgovca koji prodaje robu ili usluge, onoga ko vrsi obradu placanja platnom karticom i
emitenta platne kartice.U izvesnim slucajevima Iirma koja vrsi obradu placanja platnom
karticom i emitent platne kartice bice iste mada one, uglavnom, posluju kao razliciti pravni
entiteti.
Platne kartice se u tradicionalnom sistemu placanja razvijenih zemalja koriste vec dugi
niz godina, dok u nasoj zemlji njihovo koriscenje tek od pre nekoliko dozivljava ekspanziju.
Pre nekog vremena su potpuno zamenile cekove. S pravom, jer njihovo posedovanje i
koriscenje pruza prednosti svim ucesnicima u kupovini. Korisniku kartice, primaocu ali i
banci.
U Srbiji su se platne kartice pojavile znatno kasnije nego u razvijenijim drzavama
sveta.Sve do prvih sankcija 1992.godine domace banke (od kojih mnoge vise ne postoje)
izdavale su platne kartice. Ta praksa je u nekoj meri nastavljena i kasnije, s tim sto kartice
nisu vazile u inostranstvu, a samim tim ni na Internetu.Zatim je posle potpisivanja
,Dejtonskog sporazuma', a pre novih sankcija, usledio period kada su neke banke izdavale
kartice koje su vazile i van granica nase zemlje i mogle se koristiti na Internetu, ali zbog
manjeg poverenja u banke nisu bile toliko rasprostranjene.Potom su opet usledile sankcije i
ponovo kartice nisu vazile van granice sve do 2000.godine.Tada je pocelo sredivanje
bankarskog sistema, stigle su strane banke na nase trziste i stvari su pocele brze da se
razvijaju.
JISA
VISA je danas vodeci svetski brend platnih kartica i najveci svetski platni sistem. Sa
vise od milijardu i dvesta miliona kartica u opticaju, sa akceptantskom mrezom u 150 zemalja
i sa vise od 850 000 bankomata sirom sveta, VISA je dostigla univerzalnu popularnost. U
2003.godini VISA proizvodi su ostvarili 2,9 triliona americkih dolara obima prodaje i
6

preuzimanja gotovine karticama, u odnosu na 2,4 triliona americkih dolara obima prodaje i
preuzimanja gotovine u 2002.godini.
VISA je najveci procesor Iinansijskih transakcija na svetu. U toku dana VISA
Iinansijske institucije obrade oko 100 miliona transakcija. Vecina od tog broja se obavlja
elektronski, koriscenjem VISA NET sistema. U jeku trgovacke sezone, za vreme
decembarskih praznika 2002.godine, VISA mreza sirom sveta obradivala je vise od 4 700
transakcija u sekundi, a u drugim mesecima, je oko 3 000 transakcija, a potencijal VISA NET
sistema je 10 000 transakcija u sekundi. Prosecno vreme potrebno za autorizaciju je ispod dve
sekunde.
VISA NET povezuje 21 000 banaka clanica, 1 200 miliona racuna i trgovce u vise od
50 zemalja. Sastoji se iz 25 velikih mainIrame racunara, vise od 230 mid-range sistema i
nekih 300 aplikacija koje izvrsavaju oko 50 miliona linija koda. Dva do tri miliona linija koda
se godisnje modiIikuje kako bi se izvrsilo prosecnih 20 000 potrebnih promena. VISA NET-
ovih 9 miliona milja zicanih i optickih mreznih veza je dovoljno da se planeta zemlja omota
375 puta.
U organizacionom smislu VISA je privatna asocijacija sa oko 6 000 zaposlenih sirom
sveta i obuhvata sest regionalnih organizacija, njihovu pomocnu sluzbu za procesing, centar
za inovacije i korporativni rad.
MasterCard
MasterCard je treci veliki brend u karticnom poslovanju. U ovaj sistem je uclanjeno
negde oko 25 000 banaka. MasterCard se prima kao sredstvo placanja na oko 32 miliona
lokacija sirom sveta.
Istorijski razvoj MasterCard-a :
1964 Svedska Wallenberg group i International Association kreirali su T&E radi
konkurencije amex i Diners karticama koji imaju visoke provizije za trgovce.
1965 Eurocard International kreiran je u Briselu kao kompanija za lokalnu podrsku
Eurocard T&E
1968 Eurocard International i MasterCard Intenational sklapaju sporazum o saradnji
1987 Evropske banke kupuju Eurocard International

Sledi spajanje Eurocard MasterCard-a :
1985 Eurocard International osniva EPSS (European Payment System Services)
1988 MasterCard International kupuje 15akcija u Eurocard International i EPSS

Nastanak EUROPAY Int. :
1993 Europay osniva sa MasterCard , Maestro International,kao 50/50 (osnivac
kompanije)
7

1995 Ugovor o udruzivanju sa Thomas Cook o povezivanju ,euro travellers cheque' sa
MasterCard
1996 Obnavljanje Ugovora o udruzivanju i stvarnju kreditne kartice sa MasterCard
International
1997 Ugovor o udrruzivanju i stvarnju Debitne kartice (Maestro) sa MasterCard
International
2002 MasterCard Int integrise Europay i postje organak MasterCard int za Evropu pod
nazivom MasterCard Europe
Diners Card
Istorija Diners Card je malo drugacija.Prica zapocinje jednog dana 1949.godine sa
Gdin Mc Namarom koji se sa drustvom nasao u restoranu. Kada je doslo vreme za placanje
Gdin Mc Namarom se masi za dzep ali tamo nije bilo novcanika.On izvadi vizitkartu i napise
koliko treba da plati i potpise se, a posto su kelneri znali ko je doticni gospodin rado su
prihvatili ovaj nacin garancije da ce racun biti izmiren. Mc Namara je sutra izmirio racun.
Ubrzo je na osnovu ove ideje rodena Diners Card. Diners Club International osnovan je
1950.godine u SAD-u, kao prva kompanija u svetu koja je pocela da se bavi izradivanjem
kreditnih kartica.
Diners Card je prva medunarodna kreditna kartica izdata u Srbiji posle sankcija.
Diners klub je kod nas poceo sa radom 1996.godine. Centrala Diners kluba se nalazi u
Beogradu. Vrste Diners kartica : Licna, Dodatna, Biznis, Korporacijska, Biznis lokal, Lokal i
kobrendirana. Postoji jos Ekskluziv, Junior, Diners plus i Rivolving.











8

!4sl4;anje banaka iz Republike Srbije sa platnim karticama
Slika 2. Broj i aktivnosti platnih karticaitdatih u Republici Srbiji
2


2
wwwnbscom
9


2. DEFINICI1A I PODELA PLATNIH KARTICA

Platna kartica je kartica dimenzija koje su standardizovane, izradene od plastike, ravna
(Ilat) ili reljeIna (embrosirana), sa magnetnim zapisom na poledini i sve cesce sa mikro cipom
na prednjem delu. Na njoj se nalaze elementarni podaci, kao sto su banka izdavalac (ako su
kompanijske onda obavezno naziv kompanije koja ju je izdala), ime i prezime korisnika, broj
kartice (nije obavezno), broj partije (nije obavezno), logo izdavaoca i hologram radi
smanjenja rizika IalsiIikovanja. I magnetni zapis i mikro cip nose inIormacije o korisniku.
Kartice se mogu podeliti, prema nihovom tehnoloskom razvoju, na sledeci nacin :

Kartice sa magnetnom pistom
Smart kartice (kartice sa cipom)
Opticke kartice za bezkontaktno placanje
Virtuelne platne kartice
Kombinovane.

Postoji nekoliko koegzistirajucih mogucnosti za pohranjivanje Iinansijskih podataka
na plasticnu karticu :
3


Podaci su reljeIno upisani na prednjoj strani kartice, a neki podaci su stampani na
njenoj poledini (standard ISO/IEC 7811).
Podaci su laserski utisnuti, stampani masinama koje urezuju podatke ili su
termalno stampani i prikazani na prednjoj strani kartice.
Podaci su kodirani u skladu sa bar kod sistemom i prikazani na prednjoj strani
kartice.
Podaci su kodirani i snimljeni na magnetnoj traci koja se nalazi na poledini kartice
(prema standard ISO/IEC 7811).
Podaci su zapisani u permanentnu memoriju integrisanog kola ugradenog ukarticu.
Uveden je novi pojam dimenzija koji se zove ;elicina kreditne kartice'. Kartice su
razmerno male, lako staju u novcanik, a novcanici obicno imaju predvidena mesta za njihovo
drzanje.Napravljene su od plastike, a sa zadnje strane se nalazi ,magnetna pista' koja nosi
zapis o podacima vezanim za karticu, od broja do roka vaznosti kao i nekih sigurnosnih
podataka.Tu je i traka na kojoj treba da se nalazi korisnikov potpis.Sa prednje strane je ispisan
broj kartice, rok vaznosti i ime vlasnika.Ovi podaci su obicno reljeIni.Treba znati da postoje
varijacije u izgledu i rasporedu elemenata na kartici.Postoje i kartice sa cipom koji je

3
vukosanovlc L LlekLronsko bankarsLvo MaLe Zagreb 2003

10

poutdaniji i Iunkcionalniji od magnetne piste to je tehnologija buducnosti.Kartice se mogu
koristiti na nekoliko nacina, u razlicite svrhe.Osim toga sto su sredstvo placanja, kartice
predstavljaju i neku vrstu garancije, kao vid garancije da ce usluge biti placene, iako se realno
placa tek pri odlasku iz hotela.
Opis nacina koriscenja kartice, objasnjava razlika izmedu kartica raznih tipova
(embosirana, elekrton ili virtuelna, debitna, kreditna ili cardz itd.), pregled brendova koji se
kod nas izdaju (VISA, Europay/MasterCard, Diners Club, American Express) kao i precizan
pregled tipova kartica koje izdaju nase banke (A banka, Agro banka, AIK banka, Alpha
banka, Atlas banka, Banca Intesa, Postanska stedionica, Continental banka, Credy banka,
Cacanska banka, Delta banka, Erste banka, Eurobank EFG, Eksim banka, Findomestic banka,
Hypo alpe adria banka, Jubmes banka, Komercijalna banka, Laiki banka, Meridian banka,
MicroIinance banka, Metals banka, Nacionalna banka Grcke, NLB Continental banka, NLB
LHB banka, Nacionalna stedionica, Otp banka, Panonska banka, Piraeus banka, Privredna
banka, Privredna banka Beograd, ProCredit banka, RaiIIeisen banka, Societe Generale banka,
Srpska banka, Unicredit banka, Univerzal banka, Vojvodanska banka, Volks banka i Zepter
banka) i uslova za njihovo dobijanje, bice obradeno dalje u ovom poglavlju.
Dok kupuju upotrebom kreditnih/debitnih kartica ljudi i ne razmisljaju o procedurama
koje se odvijaju ,u pozadini' sta se desava kada trgovac provuce karticu kroz POS (point oI
sale) terminal, ko autorizuje placanje, sta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja
transakcije putem platnih kartica. U cilju objasnjenja ovog procesa potrebno je upoznati se sa
osnovnim terminima u vezi sa kreditnim karticama.
POS (Point oI sale) terminali su uredaji na kojima se vrse transakcije placanja roba i
usluga putem platnih kartica. Koriste savremen komunikacijski protokol koji ubrzava vezu
izmedu kupca i prodavca i omogucava da se transakcija novca izvrsi u sto kracem
vremenskom periodu.
Mnogo se prica o elektronskoj trgovini i vrstama elektronskih transakcija, a osnova svega
toga su za sada platne kartice, u narodu poznatije kao ,kreditne kartice'.
Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine,
prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao sto je
Internet i druge kompjuterske mreze. Takode ukljucuje i elektronski transIer novca,
upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i automatske
sisteme za sakupljanje podataka. Danas se u SAD oko 70 odsto trgovine obavlja elektronski, u
Evropi taj broj se krece oko 40 odsto od ukupnog prometa, a u Srbiji tek nekolicina preduzeca
posluje na ovaj nacin sa drugim Iirmama. Republicki zavod za statistiku zabelezio da je
tokom 2008. godine samo 6,3 odsto korisnika Interneta u Srbiji kupovalo ili narucivalo robu
ili usluge putem neta. Kupovina odnosno prodaja odvijala se najvise u segmentu spoljne
trgovine, dok u maloprodaji elektronski vid kupovine nudi tek oko 200 Internet prodavnica,
pojedini trgovacki lanci i neke kompanije iz turisticke i drugih delatnosti.


11

Vrste elektronskih transakcija :
4

B2B (business to business)
elektronske transakcije izmedu preduzeca
B2C (business to consumer)
elektronske transakcije izmedu kompanija i potrosaca
C2C (consumer to consumer)
elektronske transakcije izmedu potrosaca
A2A (administration to administration)
elektronske transakcije izmedu drzavnih organa
B2A (business to administration)
elektronske transakcije izmedu kompanija i drzavnih organa
C2A (consumer to administration)
elektronske transakcije izmezu potrosaca i drzavnih organa

Kao sto se zna, za kupovinu preko Interneta dovoljni su brojevi, koji mogu biti ispisani
na bilo cemu, mogu se cak slati elektronskom postom kao poklon, ali je zajednicko ime
ostalo.Poslednja dekada proslog veka nije bila slavna za nasu ekonomiju, pa se tek sada
prikazuje svet platnih kartica kao posebno civilizacijsko dostignuce u domenu placanja i
raspolaganja novcem.
Veliki deo populacije, iako mozda to deluje trivijalno, nije jos uvek upoznat sa svim
mogucnostima upotrebe kartice.

Prilikom koriscenja platne kartice postoje odredena pravila koja propisuje banka i koja
korisnik treba da postuje :

Platne kartice se mogu koristiti na mestima na kojima je istaknut znak karticnog
sistema koju korisnik poseduje (npr.VISA i MasterCard) pri cemu korisnik moze
koristiti karticu u okviru odobrenog mesecnog limita koji banka odreduje
Korisnik platne kartice ne sme da ostavlja kraticu kao zalog ili sredstvo
obezbedenja
Korisnik mora da ispostuje zahtev za oduzimanje kartice ukoliko prodajno mesto
ili banka to zatraze po nalogu banke izdavaoca kartice
Kartica ciji je rok vaznosti istekao ne sme biti koriscena





4
ur uragan rl[a predavan[e na Lemu LlekLronska Lrgovlna 8eograd 2008
12


Platne kartice se mogu koristiti za :

Placanje roba i usluga korisnik moze da koristi karticu za bezgotovinska placanja
robe i usluga u zemlji i inostranstvu, pri cemu potpisuje racun /slip na isti nacin
kao sto je potpisao karticu, ili koristi svoj PIN koji se tretira kao potpis.
Podizanje gotovine korisnik moze da podize gotovinu na bankomatina i
salterima ovlascenih banaka u zemlji ili inostranstvu. Korisnik se identiIikuje
unosom svog PIN koda, pri cemu mora da vodi racuna o njegovom ispravnom
unosu, jer nakon treceg neuspesnog unosa bankomat zadrzava karticu. Obicno se
placa naknada prilikom podizanja gotovine (uz iznos transakcije) na bankomatima
ili salterima ovlascenih banaka u zemlji i inostranstvu.
Placanje elektronskim putem omogucava koriniku da obavlja placanje
elektronskim putem (Internet, kataloska ili teleIonska prodaja) i korisnik snosi
rizik od zloupotrebe koji postoji pri prenosenju broja kartice i licnih podataka kroz
javnu mrezu.

Banka koja izdaje karticu je njen vlasnik i daje je korisniku samo na koriscenje. Zbog
ove cinjenice osoba koja poseduje karticu u terminologiji se naziva 'korisnik kartice. Ovo je
veoma znacajno sa aspekta bezbednosti. Naime, banka kao vlasnik kartice u svakom
momentu moze korisniku kartice da uskrati pravo na koriscenje kartice i zahtevati od njega da
karticu vrati. Ovo se preduzima u slucajevima kada je neko od pravila iz ugovora prekrseno.


2.1 Definicija platnih kartica


Platne kartice, kao savremeni instrumenti bezgotovinskog placanja, koriste se za
identiIikaciju izdavaoca i korisnika kartice, na aparatima za izvodenje Iinansijskih transakcija,
u cilju obezbedivanja unosa podataka za te transakcije.
Postoji vise raznovrsnih deIinicija platnih kartica.Po jednoj su platne kartice mali komad
plastike koje sadrze neko sredstvo za identiIikaciju, sto omogucava osobi na koju kartica glasi
da kupuje robu ili usluge na teret svog racuna.Druge platnu karticu deIinisu kao speciIican
instrument bezgotovinskog nacina placanja emitovan od strane banke, trgovinke ili
specijaliyovane organizacije koja omogucava njenom vlasniku da jednostavnom
prezentacijom kartice izmiri svoje obaveze placanja prema prodavcu robe ili vrsiocu usluge.

13



Navodi se jos jedna od deIinicija platnih kartica, po kojoj su platne kartice instrument
bezgotovinskog placanja roba i usluga (preko POS terminala), a pored toga omogucavaju i
podizanje gotovog novca sa bankomata.
DeIinicija koju navodi Narodna Banka Srbije deIinise platnu karticu kao instrument
bezgotovinskog placanja.Platne kartice se po Iunkciji dele na debitne, kod kojih se racun
zaduzuje u istom trenutku kada se vrsi placanje ili podizanje gotovine i ciji korisnik sredstva
moze koristiti samo do iznosa kojim raspolaze na svom racunu, i kreditne, ciji vlasnik moze
koristiti sredstva kojima u trenutku koriscenja kartice ne raspolaze, ali za cije koriscenje ima
ugovoreni kreditni limit, a zaduzenje se najcesce vrsi jedanput mesecno.
Platne kartice se mogu kategorizovati po vise osnova.Neki od osnova podele su sam
procesor kartica, njena namena, metod komunikacije sa citacem, metodama autentiIikacije,
kao i paket usluga koji ide uz karticu koji ukljucuje tariIni sistem, pogodnosti za vlasnika
kartice i druge karakteristike.procesori kartica prisutni na nasim prostorima su od
medunarodnih VISA, MasterCard, Diners i American Express, a od domacih Dina. Po nameni
se mogu podeliti na kreditne, debitne i internet kao najprisutnije vrste u upotrebi, a po
paketima na primer na Classic, Gold, Business Gold i slicno.
Razlozi za koriscenje kartica su brojni: usteda vremena, jednostavnost pri upotrebi,
sigurnost u slucaju eventualnog gubitka, raspolozivost sredstava na racunu, mogucnost
uzimanja dodatnih kartica za clanove porodice, raspolaganje kreditnim limitom kod kreditnih
kartica itd.

VRSTE PLACAN1A TRADICIONALNI
PLATNI ISTRUMENTI
ELEKTRONSKI PLATNI
ISTRUMENTI
1. Mikro placanja Gotovina E-novac na bazi kartica
2. POS placanja Gotovina i cekovi Debitne i kreditne kartice
preko EFTPOS terminala ;
E-novac na bazi kartica na
tacki prodaje
3. Placanje racuna Cekovi, kreditni transIeri u
papirnom obliku
Elektronski transIeri preko
visenamenskih ATM;
teleIonsko ili PC bankarstvo
4. Elektronska
trgovina

Kreditne kartice
E-novac (baziran na
karticama ili digitalnim
mrezama)

Slika . Pregled tradicionalnih i elektronskih sistema placanja
5



3
hLLp//fpsunlmedlLeranneL
14

2.2 Klasifikacija platnih kartica

Da bismo mogli da analiziramo poslovanje sa karticama treba da se upoznamo sa tipovima
kartica. Jedna od osnovnih podela kartica je horizontalna i vertikalna podela.
6

Po horizontalnoj podeli imamo :
Kreditne kartice
Debitne kartice
Charge kartice
Interne ili korporacijske kartice
Kartice lojalnosti.
Po vertikalnoj podeli imamo :
Klasicne kartice
Poslovne kartice
Zlatne kartice
Platinaste kartice
Elektron kartice
On-line kartice.

Postoji nekoliko podela platnih kartica (sa razlicitih aspekata), a to su:
7

S aspekta izmirivanja obaveza nastalih koriscenjem kartice
S aspekta mogucnosti koriscenja u zemlji i/ili inostranstvu
S tehnoloskog aspekta
S aspekta saradnje banke izdavaoca kartice sa (ne)proIitnim organizacijama.

Sa aspekta izmirivanja obaveza nastalih koriscenjem kartice :
!re-paid kartice (pay beIore).
Prepaid kartice su platne kartice koje najcesce nisu vezane uz kreditni ili debitni racun.
U pravilu se radi o anonimnim karticama (glase na donositelja), no s druge strane mogu se
personalizirati vezano za osobu. Kao sto im sam naziv govori, radi se o unaprijed placenim
karticama, odnosno o karticama koje su ili unaprijed denominirane na neki iznos (npr.
teleIonske kartice), ili se na karticu izvrsava uplata odredenog iznosa (punjenje) kojim se
onda raspolaze bezgotovinski. Ova vrsta kartica pretezno je namenjena korisnicima kao sto su
studenti i omladina, gradanima koji zele na najjednostavniji i najbrzi nacin da dodu do kartice,
gradanima koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje ostalih kartica, kao i svima onima koji zele
da poklone nekome kartice (sto je u nasoj zemlji sve popularnije ovih dana).

6
ersonal magazln new economy
7
LkonomlsL magazln
13


Debitne kartice (Pay now).
Pri koriscenju debitnih kartica, racun se zaduzuje istovremeno sa placanjem i one
omogucavaju koriscenje sredstava samo do iznosa koji se nalazi na racunu.Koje mogu biti
obicne, sa odobrenim prekoracenjem i sa odlozenim placanjem. Debitne kartice pruzaju sve
pogodnosti bezgotovinskog nacina placanja. Koriste se samo u okviru raspolozivih sredstava
koje imate na tekucem racunu. One su prakticne za upotrebu i sigurnije od nosenja gotovine.
Debitne kartice predstavljaju jednostavan nacin raspolaganja sopstvenim novcem.
irektna debitna kartica u procesu placanja troskovi kupovine se istog trenutka
odbijaju sa bankovnoh racuna.

dloena debitna kartica u procesu placanja potrosena suma se ne odbija odmah vec
na kraju unapred deIinisanog perioda (cesto se nazivaju kreditno/debitne kartice).

Kreditne kartice (Pay later).
Kreditna kartica (ponekad se koristi i izraz kartica sa revolvirajucim kreditom) je jedno od
bezgotovinskih sredstava placanja. Osim placanja robe i usluga odlozeno (na rate) u zemlji,
inostranstvu i preko Interneta, moze se koristiti i za podizanje gotovine na bankomatima ili u
bankama. Korisnik njima moze placati i kada trenutno nema sredstava na racunu, ali samo do
iznosa ugovorenog kreditnog limita sa bankom. Ovim karticama se korisnik zaduzuje i
otplacuje zaduzenje u delovima, a u odredenim periodima (najcesce mesecno).
arge kartice (izmirivanje obaveza u celosti). Kartica sa odlozenim placanjem u
roku utvrdenom ugovorom sa bankom (najcesce 30, 45, 60 i 90 dana). Obaveze u roku
dospeca placaju se u punom iznosu, jednom mesecno na osnovu obracuna koji banka
dostavi (sa pregledom svih pojedinacnih racuna).

#e;ol;ing kartice (izmirivanje deIinisanog dela obaveza). Kartica koja omogucava
odlozeno placanje roba i usluga u neogranicenom broju rata. Rata nije Iiksna vec
korisnici sami odlucuju o broju rata i visini mesecne otplate duga. Banka deIinise
samo datum dospeca mesecne obaveze i minimalni procentualni iznos obaveze iz
tekuceg meseca koji mora biti uplacen do datuma dospeca u sledecem mesecu (dug se
moze platiti u roku dospeca i u celosti, pri cemu se ne obracunava kamata).

Installment kartice (izmirivanje obaveza u jednakim ratama). Kkartica koja moze da
se koristi za placanje u okviru iznosa odobrenog kredita sa obavezom da se mesecno
placa iznos koji banka obracuna na osnovu ugovorom utvrdenog broja rata (npr. ako je
odobreni broj mesecnih rata 12, trosak se deli na 12 delova, uvecava za ugovorenu
kamatu i taj iznos predstavlja mesecnu ratu).
Sa aspekta mogucnosti koriscenja u zemlji i/ili inostranstvu :
Aaci4nalne kartice
Internaci4nalne kartice.
16


Sa tehnoloskog aspekta :
Kartice sa magnetn4m pist4m
Kartice sa magnetnom pistom na poledini mogu da budu sa jednom ili vise traka.
DeIinisane su standardima (ISO/IEC 7811-2,4,5 i 6 i JUS I.F1.003,005,006). Na magnetnoj
pisti postoje tri staze na kojima se upisuju podaci. Broj karaktera koji se upisuju zavisi od tipa
masine na kojoj se obavlja upisivanje i standard po kome se to radi. Najcesce primenjivani je
IATA standard. Magnetna traka je osetljiva na razmagnetisanje i moze se desiti da u blizini
jakog magnetnog polja (npr. mobilni teleIon) dodje do ostecenja zapisa.
Postoje dve vrste magnetnih traka i to :
oo ow oerciti;ity su najcesce u upotrebi jer su kartice, trake i prateca oprema
jeItinije. Mana im je sto su znatno osetljivije na razmagnetisanje i lakse se IalsiIikuju
(klupske kartice, lojaliti, teleIonske).

io ig oerciti;ity su manje osetljive na razmagnetisanje, ali su same kartice i
prateci uredaji znatno skuplji (VISA, MasterCard).
Klasine kartice - emb4sirane sa magnetn4m trak4m
Embosirane kartice imaju na sebi gravuru koja se koristi na inprinterima. Inprinteri se
rucni uredaji u koje se stavlja kartica, zartim se preko nje ubaci slip i prevlaci valjkom kako bi
se otisnuli podaci sa kartice na slip. Slip se na ovaj nacin stampa u tri kopije : jedna se daje
korisniku, drugu zadrzava trgovac, a treca se salje banci i na osnovu ovog slipa se izvrsava
placanje trgovcu. Ova tehnologija se polako napusta jer je postupak rada spor, zahteva dugo
vreme procesiranja jer se slipovi banci dostavljaju postom. U banci se slipovi unose rucno u
inIormacioni sistem banke i procesiraju se u odredenim vremenskim intervalima.
Elektr4n kartice - kartice sa magnetn4m trak4m
Predvidena je za rad samo u POS i ATM uredajima, ali moze se koristiti za rad preko
interneta. Za ovu karticu se posebno generise PIS za rad na POS terminalima i ATM, a
posebna PIN za Internet. Ovakva kartica je razvijena kao zamena za cekove i u svetu je
masovno koriscena. Predstavlja prelaznu Iazu od klasicnih kartica ka cip karticama.
Osnovne karakteristike electron kartica su :
Prva prava zamena za cek tekuceg racuna,zamena za stedne knjizice I gotovinu.
Najmasovniji instrument bezgotovinskog placanja,sve vodece svetske banke u svojoj
ponudi imaju Elektron karticu
Debitna (bankarska) kartica
Koristi se iskljucivo na ATM (bankomati) I POS (elektronski inprinter) uredjajima.
Sastavni je deo ponude banke (ne obavezan) kod otvaranja tekuceg/deviznog racuna
Prelazna Iaza za SMART karticu,osnova za uvodjenje Kiosk banaka (ATM uredjaji sa
bankarskim Iunkcijama),osnova razvoja virtuelnog bankarstva (Internet).
17


Kartice sa ip4m
Kartica sa cipom ili kako se drugacije zove, Smart kartica je plasticna kartica koja po
izgledu podseca na obicnu kreditnu ili debitnu karticu stim da poseduje jedan detalj koji je
odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili cip, na kome se nalazi procesor i memorija.Na cipu
se na siguran nacin mogu cuvati odredeni podaci. Najveca snaga Smart Card tehnologije jeste
u raznovrsnosti mogucih primena. Zahvaljujuci inteligenciji kartice, moguce je razviti
raznovrsne sigurnosne aplikacije. Trenutno su u opticaju desetine miliona ovakvih kartica u
raynim oblastima sa tendencijom daljeg razvitka. U jednom od narednih poglavlja bice
detaljno objasnjen pojam kartice sa cipom.

Sa aspekta saradnje banke izdavaoca kartice sa (ne)proIitnim organizacijama :
Affinity kartice rezultat su saradnje banke i grupa pojedinaca okupljenih oko
zajednickog cilja, najcesce hobija.

C4-branding kartice rezultat su saradnje banke i kompanija koje zele da nagrade
svoje klijente.














18

OSOBINE MAGNETNE KARTICE PAMETNE KARICE
Kolicina podataka Mala Veca do oko 100 puta
Zastita podataka od
Iizickih ostecenja

Mala

Velika
Zastita od neovlascenog
pristupa

Ne postoji

Vrlo velika
Cena kartice $ 0.05 0.5 $ 2.5 15
Cena terminala $ 100 800 $ 100 800
Broj kartica u upotrebi Preko 4 milijarde Oko 100 miliona

Broj terminala u upotrebi
Preko 5 miliona Nekoliko puta manji od
terminala za magnetne trake
Mogucnost koriscenja u
elektronskim platnim
sistemima

Da, u sistemima kreditnih kartica
Da, u sistemima kreditnih
kartica i za cuvanje i prenos
elektronske gotovine
Mogucnost koriscenja
iste kartice za vise
namena

Ne

Da

Slika . Razlike izmedu magnetne i cip tehnologije u karticarstvu
8








On-line



Slika . Dijagram toka placanja karticom sa magnetnom trakom
9


8
ur Lmlll[a vuksanovlc LlekLronsko bankarsLvo lakulLeL za bankarsLvo oslguran[e l flnansl[e lnsLlLuL
ekonomsklh nauka 2006

84Nk4 kuP4c4
kA81lCA SL 8lu8uZu!L A81l!l kuACA
u1v8uu!L SL 8Cnl1L1 kuCA
A81l!A kuCA SA Cu8LuLnlM lZnCSCM
CnLlnL
Au1C8lZACl!A 18AnSAkCl!L
8LClS18CvAn!L 18AnSAkCl!L
18AnSlL8 uuCCvnCC lZnCSA 8AnCl
8CuAvCA
MLMC8lSAn!L 18AnSAkCl!L 18AnSlL8A

84Nk4 PkOu4vc4
8l!LM lnlC8MACl!L C 18AnSAkCl!l
ZAP1Lv ZA nALA1u lZnCSA uuCA u
8AnCl kuCA
8lPvA1 nCvCA lZ 8AnkL kuCA
8LnCS 8lML!LnCC nCvCA nA 8ACun
8CuAvCA
MLMC8lSAn!L 18AnSAkCl!L C
8lML!LnC! uLA1l
kuP4c
kC8lS1l kA81lCu 8l LACAn!u
PkOu4v4c
u8uCu!L 8C8u kuCu
CvLZlvAn!L SA 8AnkCM kuCA
8lPvA1A 18AnSAkCl!u LACAn!A
kA81lCCM
8LClS18CvAn!L 18AnSAkCl!L
19




















Slika . Dijagram toka placanja cip karticom
10






9
hLLp//fpsunlmedlLeranneL
10
hLLp//fpsunlmedlLeranneL
84Nk4 kuPc4
uvCuLn!L Cl kA81lCL
un!Ln!L LA1nCC SlS1LMA C18L8nlM
Sll8AMA
8LnCS nCvCA SA 8ACunA kC8lSnlkA u
Cl kA81lCu
8LClS18CvAn!L lSLA1L SA 8ACunA
kC8lSnlkA

84Nk4 PkOu4vc4
8LnCS nCvCA SA Cl kA81lCL nA 8ACun
8CuAvCA

kuP4c
8lML!LnA Cl kA81lCA nA 91L8MlnALu
8CuAvCA
SACLASnCS1 ZA LACAn!L SA SvC!L Cl
kA81lCL
PkOu4v4c
Ak1lvl8An!L 91L8MlnALA
8l!LM nCvCA u MLMC8l!u 9
1L8MlnALA lLl nA SvC!u 8LACA!nlCku Cl
kA81lCu
8LnCS SA 9 1L8MlnALA lLl SvC!L Cl
kA81lCL nA SvCM 8ACunu u SvC!C! 8AnCl
20


. BANKE I BANKARSKI POSLOVI

Danas banke obavljaju veliki broj ranovrsnih poslova.Na obim i strukturu poslova
savremenih banaka dominantno su uticali i jos uvek uticu mnogobrojni Iaktori : ubrzani
razvoj robnonovcanih odnosa, brzina i razvijensot prometa, jacanje i prosirivanje trzista,
razvoj spoljnotrgovinske razmene, ubrzana cirkulacija ljudi, robe i usluga, jacanje ekonomske
snage gradjana, kao i snazan napredak u drustveno ekonosmkom i politickom zivotu.
Kako je glavna delatnost banke (pre svega se misli na komercijalnu banku, a u nasim
uslovima i poslovnu banku) prikupljanje slobodnih novcanih sredstava i njihovo koriscenje,
odnosno Iinansijsko posredovanje, moze se reci da su preovladavajuci poslovi u banci
depozitivno-kreditni poslovi, uz pojavu sve brojnijih novih nebankarskih poslova u
savremenim razvijenim Iinansijskim strukturama.
Obavljajuci bankarske poslove, banka maniIestuje svoju speciIicnost Iinansijske
institucije u trzisnoj privredi.Bankarski poslovi su poslovi (sa pravnoh aspekta) koji se
obavljaju po pravilima bankarske strukture i obavljaju ih samo banke prema bankarskim
pravilima poslovanja.Uz svu svoju dinamicnost, bankarski poslovi se ipak mogu podvesti pod
tradicionalne grupe poslova koje duze vremena postoje. Proizvodi i usluge koje banka pruza
mogu se grupisati na osnovu vise kriterijuma.
Najvazniji kriterijumi za njihovu podelu su :
11

Bilansni kriterijum
Funkcionalni kriterijum
Vremenski kriterijum ili rocnost.
Sa gledista vremenskog kriterijuma (rocnosti), tj. analizi izvora i plasmana, bankarski poslovi
se mogu podeliti na :
Kratkorocne
Srednjorocne
Dugorocne.
Sa gledista Iunkcionalnog kriterijuma, bankarski poslovi mogu biti :
Poslovi kreiranja novca
Poslovi mobilizacije (depozitni) i koncentracije sredstava
Kreditni poslovi
Posrednicki poslovi
Sopstveni poslovi.


11
Slobodan 8arlc Mlrol[ub Padzlc 8udlmlr Saklc Marko lvanls oslovno bankarsLvo unlverzlLeL
Slngldunum 8eograd 2003
21


Sa gledista bilansnog kriterijuma, bankarski poslovi mogu biti :
Pasivni ili mobilizacijski bankarski poslovi.
Aktivni ili kreditni bankarski poslovi.
Neutralni, indiIerentni ili komisioni bankarski poslovi.
Sopstveni bankarski poslovi.
Ovi kriterijumi se mogu medusobno kombinovati, tako da dolazi do grupisanja poslova
koji istovremeno izrazavaju i bilansnu poziciju i vremensku dimenziju i njihovu
Iunkcionalnost.Shodno tome, mogu se analizirati : pasivni poslovi kratkorocni i dugorocni ;
aktivni poslovi kratkorocni i dugorocni ; neutralni poslovi kratkorocni i dugorocni ;
sopstveni (vlastiti) poslovi kratkorocni i dugorocni itd.
Poslove koje banka obavlja u pravnom prometu moze vrsiti :
U svoje ime i za svoj racun
U svoje ime i za racun poslovnog partnera
U ime i na racun nalogodavca
U zavisnosti od duzine vremenskog trajanja u okviru svake od ovih grupa, bankarski
poslovi se dela na kratkorocne i dugorocne.
U osnovi ovih kombinovanih kriterijuma nalazi se pozicija banke pri posredovanju
izmedu Iinansijski suIicitarnih i Iinansijski deIicitarnih transaktora.

3.1 !asi;ni bankarski p4sl4;i

Pasivni ili mobilizacijski poslovi se odnose na prikupljanje kratkorocnih i dugorocnih
depozita, koji pored ostalih izvora sredstava (kapital, Iondovi i rezerve), cine Iinansijski
potencijal banaka.Na pozajmljena sredtsva banka, kao duznik, placa poveriocima,
deponentima i kreditorima, pasivnu kamatu.Zato se ti poslovi u bilansno-analitickom sistemu
banke vode kao dugovanja na pasivnoj strani bilansa banke.
Obavljajuci pasivne poslove,banka vrsi dve znacajne Iunkcije :
12

Mobilizaciju i koncentraciju Iinansijskih sredstava
TransIormaciju mobilisanih i koncentrisanih Iinansijskih sredstava.
Sustinski posmatrano, bankari stvaraju sopstvene obaveze prema Iinansijski suIicitarnim
transaktorima, da bi ih zatim transIerisali Iinansijski deIicitarnim transaktorima.
Koji je indikator uspesnosti vodenja politike koncentracije Iinansijskih sredstava banke?
To je KREDITNI POTENCIJAL .

12
Srpsko bankarsLvo udruzen[e banaka Srbl[e 8eograd 2006
22

Moze se reci das u banke opsti upravljaci novcanog kapitala, jer koncentrisu upravljacka
prava mnogih (i najmanjih) kreditora, i da su, osim toga, globalni posrednici, jer se zaduzuju
u ime mnogih Iinansijski deIicitarnih transaktora.
Kao sto je vec napomenuto, pasivni bankarski poslovi (kao i aktivni) mogu biti
kratkorocni i dugorocni.
Medu najvaznije kratkorocne bankarske poslove spadaju :
13

Depozit po videnju
Emisija novcanica
Reeskont
Relombard
Kratkorocni krediti od drugih banaka
Izdavanje blagajnickih zapisa, obveznica i drugih kratkorocnih hartija od vrednosti
Medu najvaznije dugorocne bankarske poslove spadaju :
Emisija dugorocnih hartija od vrednosti (deonica, obveznica, zaloznica.)
Prikupljanje orocenih i ogranicenih depozita
Prikupljanje Iondova i dugorocnih sredstava preduzeca i javnih institucija
Inostrani dugorocni krediti
Oroceni depoziti


3.2 Akti;ni bankarski p4sl4;i

Za razliku od pasivnih bankarskih poslova, kod aktivnih banka se pojavljuje kao poverilac
i od svojih duznika korisnika kratkorocnih i dugorocnih kredita naplacuje aktivnu
kamatu.Pri tom, banke vode racuna da utvrde realne kamatne stope, koje su dovoljne ne samo
da pokriju troskove koriscenja tudih sredstava, nego i da obezbede optimalnu alokaciju
Iinansijksih sredstava. Aktivnim poslovima banke plasiraju predhodno mobilisana Iinansijska
sredstva (Iinansijske viskove) u vidu razlicitih kreditnih i nekreditnih ulaganja.
Aktivni bankarski poslovi se mogu posmatrati :
Kratkorocno i
Dugorocno.
Najznacajnini kratkorocni aktivni bankarski poslovu su :
14

Kratk4r4ne hartije 4d ;redn4sti

13
8ankar
14
LkonomlsL magazln
23


Esk4ntni kredit Ovi krediti predstavljaju jedan od najstarijih oblika bankarskih
poslova plasmana sredstava. I danas ima veoma znacajno mesto u sIeri medunarodne
trgovine. Ovi krediti se mogu posmatrati sa sireg i uzeg aspekta. Posmatrajuci
eskontni kredit sa sireg aspekta mozemo reci da je to posao u kom banke kupuju
potrazivanja pre roka njihovog dospeca. Sa uzeg aspekta eskontni kredit podrazumeva
odobravanje kredita od strane poslovne banke na osnovu menica. Banka odobrava
kredit po osnovu otkupa menicnog portIelja (sluzi kao pokrice kredita) koji moze da se
proda pre roka dospeca uz odredeni diskont tj. umanjene vrednosti menice, kao
naknadu za kamatu i torskove izdavanja kredita. Ova naknada se naziva eskontna
provizija. Eskontni Diskontni krediti predstavljaju prakticno otkup menicnog
portIelja preduzeca po nizoj ceni u odnosu na ugovoreni menicni iznos. Menica sa
visokim bonitetom je ona koja je avalirana. Ovim kreditom preduzeca unovcavaju
svoja potrazivanja na osnovu prodate ali jos ne naplacene robe. Na ovaj nacin
preduzeca otklanjaju neizvesnost oko mogucnosti prodaje menice pre njenog roka
dospeca. Takode strogost zakonskih propisa u odnosu na menicu kao instrument
obezbedenja placanja ima pozitivan uticaj kako na sigurnost placanja tako i na brzinu
placanja, pa se potrazivanja po menicama realizuju po skracenim i eIikasnim
postupcima.

L4mbardni kredit - Lombardni kredit je kredit koji se odobrava na osnovu zaloga
neke vrednosti poput novcanog depozita, akcija, obveznica, investicionih jedinica u
investicionim Iondovima, polise zivotnog osiguranja i slicno pri cemu korisnik kredita
zadrzava vlasnistvo nad dobrom koje se daje u zalog. Kredit se odobrava u odredenom
procentu procenjene vrednosti zaloga, a kod odobravanja kredita, ne utvrduje se
kreditna sposobnost klijenta jer je opisani zalog jedini instrument osiguranja naplate
potrazivanja.

Akceptni kredit - Kratkorocni (i srednjorocni) kredit kod koga banka dopusta
komitentu nesumnjivog boniteta da, do odredenog iznosa (kreditnog limita), vuce
menice na nju.Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni duznik (trasat), cime se
obavezuje da ce ih iskupiti ako sam trasant to ne ucini iz bilo kog razloga, u skladu sa
ugovorom.Takve menice se mogu plasirati na trzistu novca, ali ih najcesce eskontuje
sama banka koja daje akcept. Ako komitent ne iskupi menicu, onda akceptna banka,
kao glavni duznik, placa menicni dug.

Rambusni kredit Ova vrsta speciIicnog kratkorocnog kredita je najzastupljenija u
sIeri medunarodnog robnog prometa, i primenjuje se u slucaju izvoza i uvoza robe.
Ovaj kredit je prakticno kombinacija akceptnog kredita, lombardnog kredita i robnog
dokumentarnog akreditiva. Kod odobravanja ovog kredita ucestvuje vise banaka iz
zemlje i inostranstva. Banka odobrava akceptni kredit uvozniku, gde uvoznik kao
pokrice na ime banke prenosi na banku robna dokumenta (konosman) i drugu pratecu
dokumentaciju. Rambusni poslovi prakticno predstavljaju isplatu duga, placanje
izvoza ili uvoz putem bankarskog akcepta koji je pokriven robnim dokumentima.
Osnovni cilj upotrebe rambusnog kreditiranja je podsticanje i olaksavanje
medunarodne trgovine. To se postize time sto rambusni kredit otklanja nepoverenje na
strani izvoznika, uvoznika i na strani banke. Postoje tri nacina odobravanja rambusnog
24

kredita. Prvi je kada rambusni kredit odobrava banka u zemlji izvoznika po njegovom
nalogu. Drugi je kada ovaj kredit odobrava banka u zemlji uvoznika po njegovom
nalogu. Treci nacin koji je i najsire primenjen je odobravanje indirektnog rambusnog
kredita gde ucestvuju sledeci subjekti: kupac-uvoznik, banka kupca uvoznika sa
sedistem u zemlji uvoznika, rambusna banka u nekoj trecoj zemlji, banka prodavca-
izvoznika sa sedistem u zemlji izvoznika i prodavac-izvoznik. Kod indirektnog
rambusnog kreditiranja zakljucuje se ugovor izmedu kupca-uvoznika i prodavca
izvoznika, kojim se predvida da ce se placanje poslovne transakcije izvrsiti menicom
koju ce akceptirati poznata poslovna banka u nekoj trecoj zemlji.

Kratk4k4rentni kredit - Kratkorocni kredit banke odobren po tekucem racunu
komitenta. Odobrenjem kredita banka dopusta korisniku izdavanje naloga za placanje
do odredene sume preko raspolozivog pokrica na tekucem racunu (ulaz u "crveno").
Kamatu korisnik placa na iskorisceni deo kredita, a na neiskorisceni deo
provizijuOsnova kredita je poseban ugovor, tj. pristanak banke. Primenjuju se i kod
tekucih racuna gradana (pravo na prekoracenje), a naziva se kredit po tekucem racunu.

A;alni kredit - Oblik kratkorocnog kredita kojim banka osigurava traziocu davanje
avala na njegove menicne obveze do ugovorenog avalnog limita. Takvoj menici
podize se vrednost, jer lakse cirkulise u prometu i lakse se eskontira. U medunarodnoj
razmeni je cesta i banke je uz pokrice i proviziju daju svojim komitentima uvoznicima
pri kupovini robe na kredit. U takvim slucajevima se na menici koju izvoznik trasira
na uvoznika, a uvoznik akceptira, bankovnim avalom utvrduje uvoznikov akcept i
omogucuje izvozniku da dode do prvoklasne menice.

Jinkulaci4ni kredit - Ova vrsta kredita podrazumeva odobravanje kredita od strane
banke klijentu uz uslov tj. obavezu da krajnji korisnik kredita banci uruci odredena
dokumenta (tovarni list) putem kog ce banka u celini ili delimicno raspolagati sa
odgovarajucom vrednoscu robe na koju se dokument odnosi. Vinkulacioni kredit se
najcesce koristi u veletrgovini prilikom otkupa raznih roba na terenu. Ovim kreditom
banka prakticno veletrgovcima daje odredeni avans unapred, na osnovu robe koja
putuje krajnjim korisnicima i tovarnih listova koje veletrgovci predaju banci. Dakle
banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca,prodavcu vrsi
isplatu protuvrednosti robe uz pozivanje kupaca da njoj izvrse isplatu vrednosti robe i
da preuzmu od nje dokumenta (tovarni list) sa kojim ce moci da preuzmu robu. Ovi
krediti se nazivaju vinkulacionim jer poticu od latinske reci ;inculare koja znaci
spojiti, vezati,obavezati, i oni upravo to i cine jer se prodavac po isporuci robe veze tj
trazi novcana sredstva od banke, a banka po prijemu dokumenta trazi od kupca da se
obaveze da ista dokumenta isplati.

Fakt4ring Poslovi gde banka ili Iactoring kompanija otkupljuje kratkorocna
potrazivanja koji izvoznik ima prema trecem licu. Tako banka ili Iactoring kompanija
preuzima rizik naplate potrazivanja, pri cemu se izvoznik kratkorocno kreditira i do
90 vrednosti izvoza, a preostali izvoz se stavlja na raspolaganje kada kupac primi
robu, uz odbitak kamate i provizije.
23


Najznacajniji dugorocni aktivni bankarski poslovi su :

Hip4tekarni kredit - je posebna vrsta dugorocnog kredita sto ga banke i druge
specijalizirane Iinancijske ustanove odobravaju gradanima i preduzecina na osnovu
plata u nekretninama. Vracanje kredita osigurano je realnim pokricem duznika
stambenim ili poslovnim prostorom, zemljistem i gospodarskim zgradama, skladistima
i sl. Kreditor vracanje kredita osigurava tzv. intabulacijom pravnim postupkom
uknjizbe osiguranja trazbine nad duznikovim nekretninama. Sigurnost vracanja kredita
nije u duznikovu bonitetu vec u vrednosti nekretnine.
Kredit se odobrava u visini 50-70 od prometne ili procenjene vrednosti nekretnine,
sto kreditoru osigurava da ce, ako duznik ne izvrsava uredno svoje kreditne obveze,
moci iz prodajne vrednosti nekretnine naplatiti svoje potrazivanje. Rokovi vracanja
kredita su od 10 do 30 godina. Moguce je uspostaviti i vise hipoteka na istoj nekretnini
(prva, druga, a ponekad i daljnje hipoteke) pod uslovom da su pravno uredeni redosled
i prioriteti kreditora. Izuzetno se ovi krediti odobravaju i na osnovi pokretnih
(prometnih) sredstava velike vrednosti, kao sto su brodovi ili avioni. Zbog jednostavne
logike ovi su krediti u svetu u sirokoj primeni. Kod nas je hipotekarni kredit sve vise
zastupljen u poslovanju banaka, ali jos uvijek nedovoljno, iz vise razloga.

Crade;inski kredit Ovi krediti se najcesce odobravaju za objekte koji se nalaze u
Iazi izgradnje. Odobravaju ih komunalne i hipotekarne banke. Rok vracanja ovog
kredita traje od dve do tri godine. Banke ove kredite odobravaju putem tekuceg
racuna, i eskonta menica. Ukoliko se odobrava preko tekuceg racuna, odobrava se u
Iazama, pa banka putem kontrole izgradnje objekta, moze da prati i kontrolise
namensko trosenje sredstava. Ako se kredit odobrava putem eskonta menica, menicu
vuce izvodac gradevinskih radova, akcept na menicu stavlja investitor, a banka vrsi
njeno eskontovanje. U ovom slucaju banka ne moze da kontrolise Iaze izgradnje
objekta. Banke koje odobravaju ove kredite moraju da poseduju znanje o tehnickim
pitanjima vezanim za oblast gradevinarstva.

In;estici4ni kredit Ovaj kredit je od velikog znacaja za Iinansiranje razvoja,a i za
nabavku trajnih obrtnih sredstava. Investicioni krediti se odobravaju za : izgradnju i
nabavku osnovnih sredstava, za osnivacka ulaganja koja podrazumevaju troskove
realizacije odredene investicije, ulaganja u stalna obrtna sredstva, Iinansiranje
sanacionog programa itd. Kod odobravanja investicionog kredita poverioc narocito
razmatra kreditnu sposobnost trazioca kredita. Da bi stekao realni uvid u kreditnu
sposobnost zajmotrazioca, poverilac od njega zahteva na uvid, bilans stanja i uspeha,
Iinansijski plan, projekciju buduceg prihoda i mogucnosti vracanja kredita. Takode
trazioc kredita poveriocu podnosi investicioni elaborat koji sadrzi investiciono
tehnicku dokumentaciju u kojoj se razraduje tehnolosko privredna koncepcija
predmeta investicije. Elaborat sadrzi podatke o vrsti i nameni kredita, nacinu njegovog
koriscenja i nacinu vracanja kredita kao i sve ostale podatke za koje banka smatra da
26

su relevantni za podnosenju kreditnog zahteva. Strucna sluzba banke pregleda da li su
uz zahtev predata sva potrebna dokumenta, proverava sve podatke, utvrduje da li
predlozena Iinansijska konstrukcija obezbeduje zavrsetak planirane investicije,
utvrduje kreditnu sposobnost trazioca kredita. Takode banka angazuje grupu eksperata
iz oblasti tehnologije, inzinjeringa tj onih oblasti na koje se odnosi investicija da daju
misljenje o opravdanosti preduzimanja date investicije. Ukoliko se kredit odobri banka
i zajmotrazioc zakljucuju ugovor o kreditu. Potom banka prati realizaciju
investicionog projekta i kontrolise da li se trazioc kredita pridrzava ugovorenih
obaveza. Na kraju pri zavrsetku investicionih aktivnosti, projekat se pusta u
eksploataciju i pocinje otplacivanje kredita. Vremenski rok otplate kredita pocinje da
tece sa danom utvrdenim ugovorom. Nacin vracanja ove vrste kredita je putem
anuitetskih otplata (kamata i glavnica) sa grejs periodom ili bez grejs perioda ili putem
jednokratne isplate nakon odredenog grejs perioda (kamata se placa u toku grejs
perioda, a ceo iznos se isplacuje nakon isteka grejs perioda).

K4nz4cijalni kredit - Konzorcijalni kredit predstavlja dugorocni bankarski posao koji
podrazumeva udruzivanje vise banaka u cilju obezbedenja novcanih sredstava za
Iinansiranje dugorocnih i velikih investicionih projekata. Banke pribegavaju osnivanju
konzorcijuma u slucaju kada potrebno ulaganje prevazilazi Iinansijsku mogucnost
jedne poslovne banke. Tada banke potpisuju ugovor o povezivanju u konzorcijum u
kom deIinisu cilj i svrhu organizovanja konzorcijuma. Ovi konzorcijumi mogu biti
privremenog ilitrajnog karaktera. Povremeni se osnivaju kod ad hok poslova dok se
trajni konzorcijumi osnivaju za projekte dugorocne poslovne kooperacije i
specijalizacije. Organizovanjem konzorcijuma banka smanjuje rizik pri davanju
kredita, jer se isti ravnopravno rasporeduje na ostale banke partnere. Konzorcijum
poslovnih banaka zakljucuje ugovor sa traziocem kredita o odobrenju i vracanju
kredita. Ugovor prestaje da vazi kada glavni duznik o roku vrati konzorcijalni kredit, a
banke clanice konzorcijuma dobiju iznos ulozenih sredstvava. Ovi krediti se
odobravaju za izgradnju autoputeva, gasovoda, naItovoda i sl.

!4rtf4li4 krediti Plasmani banaka u hartije od vrednosti.
F4rfeting - ForIeting je vrsta dugorocnog kreditiranja namenjenog Iinansiranju
izvoza. Ovaj kredit se realizuje prodajom izvoznog potrazivanja preduzeca banci uz
odbitak Iiksnog iznosa tj premije za preuzimanje potrazivanja, a na osnovu
dokumenata kojim uvoznik garantuje otplatu duga. Drugim recima banka otkupljuje
dugorocno potrazivanje preduzeca prema trecem licu. Tako izvoznik prodaje uvozniku
robu na kredit,a prodajom svog potrazivanja banci uz odredeno umanjenje iznosa
potrazivanja,koje banci daje kao provizij, brzo dolazi do gotovine. Ova Irsta
Iinansiranja je slicna Iaktoringu koji podrazumeva kupovinu kratkorocnih
potrazivanja. Procedura IorIetiranja podrazumeva da banka IorIetor, otkupljuje
potrazivanje koje izvoznik ima prema nekom trecem licu putem preuzimanja menice,
akreditiva sa odlozenim placanjem, i tako na sebe preuzima rizik naplate tog
potrazivanja. Ukoliko se radi o IorIetiranju menice, tada banka izvozniku isplacuje
sumu naznacenu na menici umanjenu za iznos eskonta. Banka ovu vrstu kredita
odobrava iz svog redovnog kreditnog potencijala, zaraduje kamatu ali i preuzima rizik
naplate potrazivanja iz posla. Upravo zbog preuzetog rizika banke nastoje da vrse
IorIetiranje prvorazrednih menica koje su obezbedene avalom ili garancijom poznatih
27

svetskih banaka. Iz tog razloga preduzeca nastoje da pribave prvorazredne menice.
Dobra strana ove vrste dugorocnog kreditiranja za preduzece je u tome sto se
preduzece izvoznik oslobada potencijalnog valutnog rizika tako sto svoje potrazivanje
prodaje pre roka dospeca. Takode putem IorIetiranja preduzece izvoznik odmah dolazi
do gotovog novca i nema potrebe da trzi kredit od svoje poslovne banke.

!4tr4aki kredit - Potrosacke kredite odobravaju poslovne banke, privredna
preduzeca gradanima za nabavku trajnih potrosnih dobara. Ovaj oblik srednjorocnog
kreditiranja se koristi kao sredstvo podsticanja proizvodnje i prometa, sredstvo
uravnotezenja robno-novcanih odnosa i kao sredstvo koje utice na porast drustvenog
standarda sektora stanovnistva. Ovu vrstu kredita pored banaka odobravaju i
specijalizovane Iinansijske kompanije i proizvodne organizacije. Rok vracanja ovih
kredita se krece od 12 do 36 meseci.


3.3 Aeutralni bankarski p4sl4;i

Neutralni bankarski poslovi spadaju u grupu poslova kojima banka ne ostvaruje ni
aktivnu, niti placa pasivnu kamatu, vec po obavljenom poslu ona naplacuje odredenu
proviziju i posebne troskove (npr. cuvanje vrednosti) radi preduzetog rizika. Posebno
obelezije neutralnih bankarskih poslova je u tome sto banka te poslove obavlja u tude ime i za
tud racun, ili u svoje ime i za tud racun.
Postoji visok stepen prozimanja izmedju neutralnih, s jedne, i aktivnih i pasivnih
poslova sa druge strane.Naime, kvalitet, azurnost, tacnost i brzina u obavljanju neutralnih
poslova neposredno utice na intenzitet, kvalitet i kvantitet pasivnih i aktivnih bankarskih
poslova.
Neutralni bankarski poslovi najcesce se dele na tri grupe :
15

!osrednicki poslo;i : poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, inkaso
poslovi poslovi naplate i isplate, poslovi ziro prometa sa hartijama od vrednosti i sl.
Obavljajuci te poslove u ime i za racun drugoga, banka naplacuje odredenu naknadu.

omisioni bankarski poslo;i : emisija hartija od vrednosti po nalogu i za racun
komitenta, komisioni kreditni poslovi, izdavanje kreditnih pisama, akreditiva,
garancijskih pisama, garancija, depoposlovi (zlato, predmeti od zlata, menice,
obveznice, polise osiguranja i sl.), berzanski poslovi i poslovi kupoprodaje hartija od
vrednosti, devize i valute po nalogu i za racun komitenta itd. Ove poslove banka
obavlja u svoje ime i za tud racun, naplacujuci za njih odredenu naknadu.

dministrati;ni, kontrolno-upra;ni poslo;i u ime banke, a za racun drzave, javnih
ustanova i institucija : poslovi drzavnog blagajnika i drugi upravno-kontrolni poslovi.


13
!ovlc S 8ankarsLvo 8eograd naucna kn[lga 1990
28

3.4 S4pst;eni bankarski p4sl4;i

Sopstvene (vlastite) bankarske poslove banke obavljaju u svoje ime i za svoj racun.
Akcionarsko organizovanje, koje pretpostavlja ucesce i sopstvenog kapitala, nuzno
namece bankama da se prema svojim komitentima ponasaju i kao "inicijalni" poverioci (na
osnovu sopstvenog kapitala), a ne samo kao "izvedeni" poverioci (na osnovu tudih sredstava).
Zbog toga je sve vece ucesce plasmana koji znace sopstveni bankarski posao, u svoje ime i za
svoj racun.
S obzirom na vremensku dimenziju, sopstveni bankarski poslovi mogu biti :
Kratkorocni sopstveni bankarski poslovi
Dugorocni sopstveni bankarski poslovi
U kratkorocne sopstvene bankarske poslove ubrajaju se :
Arbitrazni p4sl4;i (banke na razlicitim berzama zaraduju na razlici u kursevima
hartija od vrednosti).
Arbitrazni poslovi su poslovi koje karakterise istovremena kupovina i prodaja nekog
dobra (valute ili robe siroke potrosnje) na dva ili vise trzista na kojima postoji cenovna
razlika.U uzem smislu arbitrazni poslovi se odnose na kupo-prodaju valuta. Valutni arbitrazeri
permanentno prate devizna trzista u svetu i kada otkriju da postoji mala razlika u ceni neke
valute na raznim trzistima, oni brzo kupuju valutu na trzistu gde je cena nesto niza i prodaju je
odmah na trzistu sa visom cenom. Pri tome arbitrazeri ne ulaze u devizni rizik, jer
istovremeno kupuju i prodaju istu valutu, pri cemu sticu dobit, sto je i motiv njihovog
poslovanja.Postojanje devizne arbitraze deluje na nivelaciju deviznih kurseva na deviznim
trzistima na svetu.U savremenim uslovima postojanja jake i brze inIormacione tehnologije,
mogucnost Iormiranja zarada iz arbitraznih poslova ja vrlo mala, pogotovo kod valuta koje
imaju veliki promet na deviznom trzistu.
Berzanski pekulati;ni p4sl4;i (banka kupuje hartije od vrednosti na berzi po
jednom kursu, da bi ih kasnije po vecem kursu prodala, tzv. swic i swap poslovi).
Spekulativni poslovi su berzanske transakcije ciji je osnovni cilj velika zarada u
veoma kratkom roku, koja se ostvaruje kupovinom po niskim cenama i prodajom povisokim
cenama. Ove poslove prati povecani rizik, koji je prihvatljiv zbog mogucnosti velikih
dobitaka.InIormacije o buducim kretanjima hartija od vrednosti se uglavnom dobijaju od
insajdera ili na osnovu podataka koji nisu dostupni svim ucesnicima na berzi. Pri kupovini
akcija, spekulant ocekuje pozitivna kretanja i rast cene akcije u kratkom roku,nakon cega ce
akcije prodati i ostvariti proIit. Ukoliko ocekuju negativna kretanja na berzi, spekulanti se u
kratkom roku oslobadaju akcija sa namerom da ih ponovo kupe kada dostignu support nivo,
odnosno cenu od koje akcije pocinju ponovo da rastu.
!articipacija u p4sl4;ima k4mitenta u trg4;ini harijama 4d ;redn4sti i dr.

29

U dugorocne sopstvene bankarske poslove spadaju :
Osni;anje s4pst;enih preduzeca i akci4narskih drut;a radi maksimiziranja
pr4fita

Uest;4;anje u kapitalu drugih preduzeca kup4;in4m njih4;ih akcija i dr.

U savremenim bankarskim poslovima banke moraju da povecaju (kvantiIikuju) ucesce
sopstvenih poslova u ukupnim poslovima zbog vece likvidnosti, proIitabilnosti i sigurnosti.


3.5 Banka ka4 n4;an4 preduzece

Najznacajnije komponente poslovnog uspeha banke su proIitabilnost i rizik poslovanja.
Banke su organizovane tako da maksimiraju vrednost deonickog kapitala koji je ulozen u njih
sa prihvatljivim nivoom rizika. Cilj maksimalne proIitabilnosti sa prihvatljivim nivoom rizika
nije lako postici. To zahteva od banke da neprekidno trazi nove prilike i sanse za novo
povecanje prihoda, za vecu eIikasnost u poslovanju i eIektivnije planiranje i kontrolu.

Bankarsko poslovanje mora da bude usmereno prema odredjenim ciljevima. Sigurno je da
mnoge banke imaju svoje jedinstvene ciljeve. Neke banke zele da ostvare dugorocne ciljeve
rasta, a druge vise vole skroman rezultat i minimalan rizik. Banka mora svojim prihodima
pokrivati rashode i ostvariti Iinansijsku dobit. To znaci da banka mora ostvariti proIit,
dividendu za akcionare, akumulaciju i rezerve.

U deIinicijama ekonomsko-pravnog karaktera banka se deIinise kao preduzece koje
proIesionalno, u vidu zanimanja, uzima i daje kredite radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji iz
kamatnih razlika, pri cemu posreduje u platnom prometu, i pruza usluge u poslovima sa
hartijama od vrednosti. Banka u razlicitim oblicima preuzima tudi novac koji dalje
pozajmljuje trecim licima radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji u razlici izmedju aktivnih i
pasivnih kamata pri cemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ogranicen.

U deIinicijama Iormalno-pravnog karaktera banka se odredjuje kao Iinansijska
organizacija koja za predmet poslovanja ima zakljucivanje i izvrsavanje bankarskih poslova.
Za osnivanje banke potrebna je saglasnost centralne banke ili drugog drzavnog organa.

Postoje razlicite vrste banaka. One se mogu podeliti po rocnosti poslova na : komercijalne
banke (koje rade kratkorocne poslove) i investicione banke (dugorocni poslovi). Po oblasti
poslovanja mogu se podeliti na : trgovacke, poljoprivredne, industrijske banke itd. Po
teritorijalnom kriterijumu mogu se podeliti na : opstinske, regionalne, nacionalne,
multinacionalne itd. Ipak, najcesca se podela banaka vrsi po jednom multikompleksnom
kriterijumu koji obuhvata sredstva kojima banka raspolaze, izvore tih sredstava i njihovu
upotrebu, a to je podela banaka na : emisionu (centralnu) banku, poslovne banke,
komercijalne banke, investicione, univerzalne i ostale banke.

30

Postoji sustinska razlika izmedu banaka kao akcionarskih i banaka osnovanih drustvenim
odnosno drzavnim kapitalom. Ove razlike se ogledaju ne samo u vlasnistvu nad kapitalom
kojim banka raspolaze. Ta razlika je ocigledna. Vec se ogleda i u sadrzini pojedninih poslova
kojima se banka bavi, kao i u primarnim ciljevima koji se odnose na poslovanje banke.
Akcionarske banke imaju za cilj da umnoze novcani kapital i maksimiziraju dobit.

U razvijenim zemljama bankarski i Iinansijski sistemi su veoma kontrolisani. U tom
smislu veliki znacaj imaju drzavne intervencije koje se svode na :

Nacionalizaciju centralne banke
Podrzavanje velikih poslovnih i komercijalnih banaka
Stvaranje velikih drzavnih Iinansijskih institucija
Formiranje posebnih Iinansijskih institucija
Stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova.


Navedene mere sprecavaju stihijko ponasanje kad je u pitanju inicijativa u privatnoj
oblasti bankarstva. Medutim, treba naglasiti da u domacim uslovima posluju banke koje su
registrovane kao akcionarska drustva, ali je jos uvek odredeni broj njihovih akcionara
drustveno preduzece.

Sem razlike u obelezijima banaka zavisno od vlasnicke strukture postoje i zajednicke
karakteristike Iunkcionisanja izrazene bankarskim nacelima poslovanja koje se odnose na
smanjenje stepena rizika i maksimizaciju racionalnosti poslovanja.

U osnovne bankarske poslove spadaju :

Prikupljanje depozita
Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita
Poslovi platnog prometa
Mobilizacija slobodnih novcanih sredstava
Multiplikacija i investiranje (,sekundarna emisija')
Posredovanje na Iinansijskom trzistu (posredovanje u obavljanju platnog prometa).

Osnovni bankarski principi kojih se banke moraju pridrzavati u obavljanju raznovrsnih
poslova su :
16


!rincip lik;idn4sti

Likvidnost je princip poslovanja cijom primenom se obezbedjuje placanje u ugovorenom
roku dospelih obaveza preduzeca. U sustini to je princip ostvarivanja i sprovodjenja
rentabilnosti. Likvidnost je i odredjeno Iinansijsko stanje preduzeca u kome postoji
uskladjenost izmedju priliva novcanih sredstava i dospelih obaveza placanja. Likvidnost
predstavlja sposobnost preduzeca da u odredjenom roku izvrsi obaveze placanja drugim
subjektima, poslovnim partnerima. Likvidnost se izrazava preko odnosa likvidnih Iinansijskih
sredstava i dospelih obaveza za placanje.

!rincip p4sl4;n4sti i efikasn4sti


16
eLer S 8ose MenadzmenL komercl[alnlh banaka MaLe Zagreb 2003
31

Ovaj princip proizilazi iz osnovnog nacela reprodukcije svakog subjekta postizanje
maksimalnih rezultata minimalnim ulaganjem sredstava. Princip poslovnosti treba da banku
osigura od eventualnih iznenadenja koja su moguca u savremenim vrlo dinamicnim
promenama Iinansijske strukture u privredi. Stabilnost i eIikansost poslovanja banke gotovo
da nije moguce danas postici bez stalno prisutnog naucnog razradenog metoda pracenja i
predvidanja svih relevantnih Iinansijsko materijalnih tokova u banci i privredi.

!rincip sigurn4sti

Predstavlja odredeni stepen sigurnosti banke da ce komitent ili poslovni partner u
odredenom vremenskom roku uredno izvrsavati sve svoje ugovorom preuzete obaveze. Ovaj
princip se posebno odnosi na sigurnost ulozenih sredstava, a sprovodi se ocenom Iinansijskog
polozaja partnera i njegove kreditne sposobnosti.

!rincip rentibiln4sti i ek4n4min4sti

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeca cijom se primenom sa
manjom masom angazovanih sredstava ostvaruje veca dobit. Ona pokazuje i izrazava
eIikasnost angazovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeca. Rentabilnost je
jedan od najznacajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzeca.

!rincip s4l;entn4sti

Princip solventnosti podrazumeva sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u
celini dugorocna sposobnost. Sposobnost banke da u jednom trenutku moze isplatiti sve
poverioce. Princip solventnosti obezbeduje sigurnost njenim vlasnicima i deponentima
sigurnoscu svojih plasmana prilikom odobravanja kredita (provera kreditne sposobnosti
duznika i garancija), pa se na taj nacin promasaji svode na najmanju meru.

!rincip azurn4sti

Ovaj princip predstavlja obavezu banke da u odredenom roku obavlja poslove i azurno
vodi poslovne promene. Prvi nivo azurnosti odnosi se na poslovanje s klijentima i postovanje
rokova koje je banka preuzela na sebe (sto utice na reputaciju banke). Drugi nivo azurnosti se
odnosi na obaveze prema NBS, prvenstveno izvestavanja (moze uticati na preduzimanje mera
prema banci).














32

. STA SU KREDITI I NACIN ODOBRAVAN1A KREDITA
STANOVNISTVU

Kreditni odnosi se uspostavljju izmedu duznika i poverioca, a nastaju kada duznik, pod
odredenim ugovornim uslovima, od poverioca uzme odredenu sumu novca na zajam. Ovu
sumu sa pripadajucom kamatom duznik poveriocu vraca u ugovorenom roku kroz odredeni
broj rata.
Kreditni poslovi se spadaju u skupinu aktivnih bankarskih poslova izdavajuci kredite
banka plasira prikupljena sredstva i zaraduje kroz kamatu.Stopa po kojoj banka prima
sredstva je pasivna kamatna stopa.Plasira ih po kamatnoj stopi koju nazivamo aktivna
kamatna stopa i koja je po pravilu visa banka zaraduje na razlici u kamatnim stopama.
Potrebno je naglasiti razliku izmedu kredita i novca. Iako je uobicajeno da ljudi govore o
,posudivanju i zaduzivanju u novcu' novac i kredit nisu isto. Cinjenica je da se najveci deo
ugovora o kreditu obicno speciIira u jedinicama mere, odnosno u novcu. Medutim, uprkos
tome, po svakoj prirodi kredit odgovara transIeru vlasnistva nad realnim dobrima ili uslugama
dok se novac koristi kako bi se vrednovalo to vlasnistvo u modernoj ekonomiji, no sa druge
strane kredit jeste vlasnistvo.

U literaturi se cesto umesto pojma kredit koristi pojam zajam, pri cemu se u praksi
shvataju kao dva istovetna pojma. Medutim, sa teorijskog aspekta, kreditom se smatra
imovinsko pravni odnos izmedu poverioca i duznika u kojem poverilac svoja novcana
sredstva istupa duzniku na odredeni vremenski period i pod odredenim uslovima.
17

Kredit je 4dreden n4;ani izn4s k4ji je njeg4; da;alac (p4;erilac - banka) na 4dreden4
;reme ustupi4 na k4ricenje trazi4cu (duzniku - klijentu) p4d 4dredenim usl4;ima i uz
placanje naknade (kamate) ka4 cene k4ricenja tih sredsta;a.

Uobicajeno je da se ugovara vracanje kredita kroz odredeni broj godisnjih ili mesecnih
rata cije iznise nazivamo anuitetom. Anuiteti mogu, ali ne moraju biti isti u svim otplatnim
periodima. Kamata se najcesce otplacuje zajedno sa glavnicom, ali moze se ugovarati i
drugacije vracanje kredita. Ako se kamata vraca zajedno sa glavnicom, onda se svaki anuitet
sastoji od dela otplate i dela kamate. Vremenski interval jednog otplatnog perioda, pored
godine i meseca, moze biti i bilo koji vremenski interval.
Kamata je cena koja se placa za koriscenje sredstava banke i izracena je u procentima.
Ona predstavlja odnos iznosa godisnje kamate i iznosa kredita. Visina kamatne stope zavisi
od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstva obezbedenja naplate potrazivanja,
uslova na trzistu i sl. U proteku vremena, kamatna stopa se menja pod uticajem ponude i
traznje na Iinansijskom trzistu.

Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja predstavlja relativni broj procenat, koji
odreduje koliko se novcanih jedinica placa po jedinici kredita i koristi se za obracun redovne
kamate po datom kreditu. Moze biti Iiksna ili promenjljiva.


17
Sladana 8enkovlc 8udzeLlran[e kaplLala lakulLeL organlzaclonlh nakuka 8eograd 2007
33

1ekti;na kamatna stopa (EKS) za razliku od nominalne kamatne stope, predstavlja
stvarnu cenu kredita i omogucava lakse sagledavanje i uporedivanje uslova pod kojima
razlicite banke nude iste kredite. EIektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope,
ukljucuje naknade i provizije koje klijent placa banci za odobravanje kredita. Ukoliko je rec o
kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka
placa na taj depozit.

Vracanje kredita, obicno se naziva amorti:acifom kredita, moze se realizovati na vise
nacina. Kredit se moze amortizovati jednakim ili nejednakim anuitetima. Dogovorom izmedu
duznika i poverioca odreduje se ne samo broj vec i vrsta anuiteta.
Ako se kredit vraca pomocu nejednakih anuiteta, onda su oni najlesce rastuci, odnosno
opadajuci po aritmetickoj ili geometrijskoj progresiji. Anuiteti mogu biti opadajuci i zbog, u
njima, udela kamate koja se, iz anuiteta u anuitet, smanjuje zbog smanjenja ostatka duga i
pored toga sto je u svakom od njih otplata ista.


Dakle, postoje dva nacina otplacivanja (amortizacije) kredita :

Otplatama koje mogu biti jednake i promenljive, dakle da rastu ili opadaju po
aritmetickoj ili geometrijskoj progresiji s tim sto se kamata placa posebno
Anuitetima koje sadrze i otplatu i kamatu. Anuitet kao i kamata moze biti stalan i
moze se menjati po zakonu aritmeticke odnosno geometrijske progresije. Za duznika
je povoljna amortizacija kredita jednakim anuitetima posto se ceo teret amortizacije
ravnomerno deli na ceo period otplate.


Faktori koji direktno,a i najznacajnije uticu na povoljnost jednog kredita su visina
kamatne stope, nacin i vremenski raspored otplata, kao i metoda po kojima su anuiteti
izracunati. Ovi Iaktori su najznacajniji u neinIlacionim uslovima. U inIlacionim uslovima oni
mogu postati cak i nevazni.

Pri odobravanju kredita i pruzanju bankarskih usluga, banka u analizi ceni pre svega :
18


Bonitet i kreditnu sposobnost tuzioca kredita
Obim kapitala trazioca kredita
Stepen zaduzenosti trazioca kredita
Mogucnost izmirenja obaveza prema banci
Doprinos trazioca potencijalu banke
Mogucnost sigurnog obezbedenja kredita
Dosadasnju saradnju klijenta i banke








18
8[ellca vo[ln 8ankarsLvo Leorl[a l praksa Lkonomskl fakulLeL novl Sad 2001

34

Vrste bankarskih kredita :
19


Prema obliku u kojem se daju krediti se dele na :
Naturalni kredit
Robno novcani kredit
Novcani kredi

Prema nameni (upotrebi) krediti se dele na :
Potrosacki krediti
Proizvodacki krediti

Prema kriterijumu rocnosti krediti se dele na :
Kratkorocni krediti
Srednjorocni krediti
Dugorocni krediti

Prema kriterijumu ko je poverilac krediti se dele na :
Privatni krediti
Javni krediti
Bankarski krediti
Domaci krediti
Inostrani krediti

Prema kriterijumu ko je duznik (korisnik kredita) krediti se dele na :
Industrijski krediti
Komunalni krediti
Zanatski krediti
Drzavni krediti
Trgovacki krediti

Prema kriteriju obezbedjenja kredita krediti se dele na :
Licni (personalni) krediti
Pokriveni (realni) realni krediti

Prema kriteriju kamcenja krediti se dele na :
Kamatni krediti
Beskamatni krediti

Prema kriterijumu povlacenja kredita krediti se dele na :
Jednokratni krediti
Sukcesivni krediti

Ostale vrste kredita :
Eskontni krediti
Lombardni krediti
Rambusni krediti
Hipotekarni krediti
Krediti po tekucem racunu
Krediti po osnovu akcepta, avala i garancija banke
Kreditiranje izvoznih poslova

19
hLLp//wwwkredlLnlcenLarcom/
33


U privrednom zivotu i Iinansijskoj praksi mogu se nabrojati sledece najznacajnije Iunkcije
kredita:
20


M4bilizat4rske funkcije

Sastoji se u prikupljanju tj. mobilizaciji svih novcanih sredstava koja su u drustvu i
privredi rascepkana na brojnim mestima i usitnjena u rukama mnogobrojnih vlasnika, a koja
se nalaze privremeno van proizvodne i prometne Iunkcije. Sa stanovista racionalnosti takva
sredstva treba prikupiti, koncentrisati i usmeriti za Iinansiranje procesa reprodukcije. Bez
organizovanog bankarskog i kreditnog aparata taj novac bi ostao neuposlen, sto bi za drustvo i
privredu predstavljalo znatnu ekonomsku neracionalnost. Domicilno trziste Iinansijskih
sredstava karakterise permanentno veca traznja Iinansijskih sredstava od ponude, zbog cega je
aktivnost svake banke usmerena na to da svojom poslovnom politikom obezbedi sto veci
volumen Iinansijskog potencijala i maksimalno pokriti iskazanu traznju.

Obezbedenje k4ntinuiteta repr4dukcije

Omogucuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje (prosta reprodukcija), doprinosi ubrzanju i
povecanju reprodukcije (prosirena reprodukcija) i regulisanju ponude i traznje na trzistu
(ravnoteza robnonovcanih odnosa), sto je ujedno i jedna od najvaznijih Iunkcija kredita.
Kredit u toj ulozi omogucava da se proizvodnja, raspodela i promet odvijaju kontinuelno i da
se uvecavaju, cime se ubrzava proces reprodukcije celokupnog drustvenog bogatstva.
Preduzecu su potrebna novcana sredstva za njegovo poslovanje, za nabavku sirovina, za
Iinansiranje procesa proizvodnje, za isplatu licnih dohodaka, za uplatu raznih obaveza prema
drustvu i druge potrebe. Ukoliko preduzeca ne bi mogla da koriste kredite, morala bi odgoditi
rok nabavki sve dok ne akumuliraju dovoljno sopstvenih sredstava, pri cemu bi iskljucivo
oslanjanje na sopstvena sredstva moglo dovesti do toga da proizvodnja bude umanjena i sa
malom stopom ubrzanja, odnosno rasta.

Obezbeduje lik;idn4st i stabiln4st pri;redi;anja

Ova Iunkcija dolazi do izrazaja u obezbenivanju sredstava u periodu dok se proizvodnja
ne realizuje, posebno u organizacijama sa sezonskim karakterom proizvodnje i prodaje.
Sezonske oscilacije proizvodnje mogu biti diktirane tehnoloskim razlozima proizvodnje, kako
je to npr. u prehrambenoj industriji. Takode, cesto se desava da nastaju zastoji na trzistu i u
prodaji nekih proizvoda, jer je trziste zasiceno, ili zato sto nije sezona prodaje itd. Posledica
takvih zastoja je da se gomilaju zalihe neprodate robe, a to iscrpljuje sopstvena sredstva i
prouzrokuje smanjenje ili cak obustavu proizvodnje. Za savladivanje takvih prepreka koriste
se sredstva u vidu kredita, a kada se otklone poremecaji i zalihe prodaju korisnik kredita iz
realizacije otplacuje dospele obaveze po kreditu.

Regulie p4nudu i traznju na trzitu

Omogucuje da se kupci na trzistu pojavljuju kao potrosaci i onda kada nemaju dovoljno
sopstvenih sredstava. Time se doprinosi stabilizaciji cena i smanjenju nivoa zaliha, cime se
ubrzava proces reprodukcije. Kreditni sistem omogucava sprovonenje odrenene ekonomske
politike radi deIinansiranja razvoja odrenenih oblasti i privrednih grana, a to se postize
selektivnom politikom banke.


20
uuklc u 8[ellca v 8lsLlc Z 8ankarsLvo Lkonomskl fakulLeL 8eograd 2003
36


Stimulie medunar4dnu ek4n4msku razmenu

Izvozni kredit je postao sredstvo konkurentske borbe, jer se nova trzista ne mogu osvojiti
bez kreditne podrske plasmanu robe. Konkurencija i zastitne mere na inostranom trzistu ne
mogu se vise prevazici samo kvalitetom i cenom proizvoda vec, pre svega, kreditnim i drugim
uslovima placanja koje izvoznik nudi kupcima robe.

Relati;izuje p4st4jece regi4nalne razlike raz;ijen4sti

Ima poseban znacaj u menunarodnim privrednim odnosima za razvoj privredno
nedovoljno razvijenih zemalja, jer se pomocu njega lakse moze prebroditi sopstvene
akumulacije i ubrzati razvoj. Kredit ima slicnu Iunkciju kada se koristi u regionalnim
projektima za razvoj u okvirima jedne zemlje.

K4ntr4lna funkcija kredita u pri;redi

Predstavlja vazan oblik ukupne Iinansijske kontrole. Pomocu kredita se ostvaruje
permanentna kontrola poslovanja preduzeca koja se kreditiraju. Banka koja daje kredit, po
pravilu, uslovljava svom komitentu da celokupno Iinansijsko poslovanje obavlja njenim
posredovanjem. Ona kontrolise poslovnog subjekta koji koristi njen kredit da ga zaista
namenski upotrebljava, da posluje rentabilno, da nema nenaplativih i sumnjivih potrazivanja i
da su zalihe iskazane prema realnim cenama. Vazan oblik kontrolne Iunkcije kredita zasniva
se na obavezi duznika da uzeti kredit mora otplatiti banci u utvrnenom roku. Svako
odstupanje od ugovorenog roka signalizira banci da ima poremecaja u procesu reprodukcije i
ukazuje da treba preduzeti konkretne mere za naplatu dospelih kredita. Ova Iiinkcija se
sprovodi bez mesanja u samostalnost poslovanja privrednih subjekata.

Medutim, i pored velikog znacaja i uloga kredita u privrednom zivotu zemlje, treba imati
u vidu i negativne eIekte koje kredit moze izazvati. Tako, na primer, prekomerni porast
kreditnih plasmana dovodi poslovne subjekte u situaciju da budu prezaduzeni, zbog cega slabi
njihova reproduktivna sposobnost.


Procedura u procesu kreditiranja :
21


Podnosenje zahteva za kredit
Razmatranje i obrada kreditnog zahteva
Resenje banke o zahtevu za kredit
Zakljucivanje kreditnog ugovora
Koriscenje kredita
Vracanje kredita
Monitoring kredita


Kredit je nesumnjivo postao jedan od kljucnih bankarskih poslova u savremenim
uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu doslo do velike disperzije bankarskih poslova i
usluga. Kredit je postao masovni, visoko standardizovani proizvod, sa velikim brojem
namena.

21
8ober klyosakl 1ok goLovog novca 1997
37



Za obezbedivanje kredita moze se traziti jedno ili vise vrsta obezbedenja i to :
Hipoteka na imovinu ili zalog za neku drugu vrednost
Akcije preduzeca
Menica potpisana od strane zajmotrazioca i jedan, dva ili tri kreditno sposobna ziranta
Izjava o jemstvu treceg lica koje je korisnik tekuceg racuna u banci
Garancija druge banke ili drugog pravnog lica, koje su prihvatljive za banku
Obveznice stare devizne stednje
Polisa osiguranja vinkulirana u korist banke
Administrativna zabrana.

4.1 Struktuiranje kredita

Pod struktuiranjem kredita podrazumeva se sporazumno utvrdivanje uslova pod kojim je
zakljucen kreditni ugovor izmedu banke i duznika. Najznacajniji elementi struktuiranja
kredita su :
22

Rocnost
Kamata
Kolateral (pokrice)
Zastitne klauzule

ROCAOS1
Posmatrano sa aspekta rocnosti imamo semu koja izgleda ovako :
Kratkorocni krediti do 1 godine
Srednjerocni krediti od 1 do 7 godina
Dugorocni krediti obicno preko 10 godina
Razlicite rocne structure se odnose na razlicite tipove kredita. Kratkorocni krediti se
uglavnom koriste za Iinansiranje tekucih potreba u obrtnim sredstvima. Dugorocni krediti se
koriste za Iinansiranje trajnih Iiksnih aktiva ili trajnog obrtnog kapitala. Srednjorocni krediti
se cesto odnose na dugorocno Iinansiranje kompanija s tim da oblik bankarskog Iinansiranja
moze promeniti ili kompanija ili duznik moze da prede na berzansko Iinansiranje putem
emisije hartija od vrednosti.
U vezi sa problemom rocnosti treba napomenuti da je vracanje kredita sa kamatom
razlicito kod kratkorocnih i dugorocnih kredita. Kod kratkorocnih kredita se sredstva vracaju
odjednom zajedno sa odgovarajucom kamatom, dok se dugorocni krediti vracaju banci u
ratama prema anuitetnom planu koji ukljucuje i odgovarajucu kamatu. Ukoliko je rok otplate

22
MlluLln Clrkovlc 8ankarsLvo drugo lnovlrano lzdan[e LCu 8eograd 2006
38

duzi i bankarski rizik je veci, iz tog razloga kredit sa duzim rokom vracanja sardzi nesto visu
kamatnu stopu.
I na kraju treba navesti da je zajednicki interes i banke i duznika da se duzina otplatnog
perioda sto realnije proceni jer bi se u suprotnom povecale sanse da se dug banci ne vrati na
vreme, sto bi svakako bilo stetno i za banku i za duznika.

KAMA1A
Kamata se moze deIinisati na vise nacina. Neki autori kamatu deIinisu kao naknadu
koriscenja Iinansijskih sredstava ili cenu upotrebe kapitala. Kamata predstavlja dohodak
zajmovnog kapitala.
Kamata je trosak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od
sopstvene potrosnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi
bilo vrlo malo kredita, pa bi stoga bi ekonomska na aktivnost bila manja.
Kamatna stopa je kljucni parametar Iinansijskog trzista. Na Iinansijskom trzistu se na
osnovu prinosa i rizika, kreira i vrednuje Iinansijska aktiva. Prinos predstavlja ocekivani
povracaj na ulozeni kapital, dok rizik izrazava izvesnost tog prinosa. Umesto da slobodna
novcana sredstva (novac i kapital) trosi, njihov vlasnik ih moze staviti na raspolaganje drugim
ekonomskim subjektima koji ta sredstva investiraju u proizvodni proces. Kamata je u tom
slucaju, za vlasnike kapitala, cena odricanja od tekuce potrosnje, a za investitora, kamata je
cena nedostajuce akumulacije.
Kamata je cena koju zajmoprimac (duznik) placa zajmodavcu (kreditoru) za upotrebu
pozajmljene sume (glavnice) u odredenom periodu. Kamata se izrazava kroz kamatnu stopu
koja predstavlja odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice.
Kredit ima svoju upotrebnu vrednost cuja je cena kamata. Kamata je odraz vremenske
vrednosti novca. Kamate su najbitnija stavka u okviru obezbedivanja cene kredita,
obracunavaju se uz pomoc kamatnih stopa koje se Iormiraju na Iinansijskom trzistu, a
odredene su ponudom i traznjom kapitala. Na karakter i visinu kamatne stope uticu i drugi
Iaktori : platni bilans i devizni kurs, monetarno - kreditna politika, srednje kamatne stope po
bankarskim kreditima, a narocito rok otplate i rizik naplativosti potrazivanja. Za odredivanje
visine kamate takode bitno je i jos nekoliko elemenata, od kojih su najvazniji : metod
obracuna kamate i obracunskog perioda.
Kada je u pitanju metod obracuna, kamate se mogu obracunavati sistemom prostog i
slozenog interesa. Prost interes se obracunava uvek na jednu istu velicinu kapitala, bez obzira
na broj obracunskih perioda. Slozeni interes predstavlja metod obracuna prema kome se na
kraju svakog obracunskog perioda kamatni prinos iz tog perioda sabere sa glavnicom i u
narednom period na dobijeni zbir obracuna kamata. Za razliku od prostog interesa, u
slozenom interesu se racuna interes ne samo na glavnicu, vec in a interes iz predhodnog
obracunskog perioda, zbog cega se ovaj racun jos zove interes na interes.


39

Postoji vise metoda za obracun i placanje kamate. Najcesce se koriste :
Dekurzi;na met4da
Primenom dekurzivne metode kamata se obracunava i placa krajem isteka odredenog
vremenskog perioda koriscenja kredita. Taj period moze iznositi mesec dana, pola godine,
godinu dana i sl. Ovom metodom obracunavaju se i placaju kamate na depozite na ziro i
tekucim racunima na stedne uloge, na razne kredite, pri obracunu zatezne kamate, itd. Ova
metoda se u praksi vise koristi od anticipativne metode jer je povoljnija za korisnika kredita.
Anticipati;na met4da
Primenom anticipativne metode kamata se obracunava i placa pocetkom odredenog
vremenskog perioda. Kada na trzistu novca postoji veca potraznja od ponude, kreditori mogu
da zahtevaju da se pri odobravanju kredita kamata obracuna i plati unapred (na pocetku
perioda) i da se za iznos placenih kamata smanji glavnica kredita. Koriscenjem ove metode
povecava se stvarna kamatna stopa, a time i trosak Iinansiranja kreditom, posto se kamata
placa na ukupan iznos kredita za celu glavnicu, bez obzira sto se za iznos anticipativne
kamate smanjuje glavnica kredita.
Anuitetska met4da
Kod anuitetske metode kredit se otplacuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koji
se sastoje od glavnice i kamata. Prilikom uzimanja kredita preduzece treba da vodi racuna da
sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga, a ne na ukupan iznos odobrenog
kredita.
Met4da k4mpenzirajuceg stanja
Metoda kompenzirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na
depozitnom racunu odredeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr.
10). Ovaj iznos novca se mora drzati na racunu banke za vreme koriscenja kredita, sve do
njegove konacne isplate. Ovim metodom smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita i
povecava stvarni kamatni trosak Iinansiranja, jer preduzece placa kamatu na ukupan iznos
odobrenog kredita, a ne na iznos stvarno koriscenog kredita, koji je manji za iznos
kompenzirajuceg stanja.
U pogledu vremena obracunavana, kamata moze biti redovna i interkalarna. Redovna se
placa od pocetka koriscenja kredita i obracunava se na iznos iskoriscenog kredita, dok se
interkalarna obracunava od momenta odobravanja kredita.

U najopstijem izrazu, kamatna stopa izrazava cenu koriscenja kreditnih i novcanih resursa
na Iinansijskom trzistu. Visina kamatne stope kao cene koriscenja kreditnih i Iinansijskih
resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog koriscenja.
Stopa korisnosti sredstava uvek je veca u sadasnjem vremenu u odnosu na neko buduce
vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene koriscenja odgovarajucih novcanih i Iinansijskih
resursa razlicita i saglasna odredenoj stopi njihove korisnosti.
40

Kamatna stopa je bitan, i moglo bi se reci, najvazniji instrument Iunkcionalnog poslovanja
banke. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinamicnih promena u bankarskom
okruzenju, kamatne stope banke se cesto menjaju i uskladuju sa novonastalim uslovima
poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope.
Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike banke i kljucni
Iactor uspesnog poslovanja banke. Od obima i structure produktivne active banke i visine
aktivnih kamatnih stopa zavisi nivo ukupnog kamatnog prihoda banke. A od visine pasivnih
kamatnih stopa zavise ukupni kamatni izdaci banke. Razlika izmedu ukupnih aktivnih i
ukupnih pasivnih kamatnih stopa predstavlja neto kamatni prihod banke.
Razlikujemo nekoliko vrsta kamatnih stopa i modela za njihovo izracunavanje. Vrste
kamatnih stopa su :
A4minalna kamatna st4pa
Nominalna kamatna stopa moze biti Iiksna i varijabilna. Fiksna kamatna stopa je
navedena u ugovoru tj. precizno nominalno ugovorena i po njoj banka vrsi obracun kamate
duzniku. Varijabilna nominalna kamatna stopa se utvrduje po pravilu na dva nacina. Prvi
nacin je preko vazece kamatne stope na Iinansijskom trzistu u momentu obracuna kamate, pri
cemu treba imati u vidu vremenski rok na koji su pozajmljena Iinansijska sredstva. Ako se
radi o kratkorocno pozajmljenim sredstvima kao reperna se uzima kamatna stopa na trzistu
novca. A ako se radi o dugorocno pozajmljenim sredstvima uzima se kamatna stopa sa trzista
kapitala. Drugi nacin utvrdivanja varijabilne kamatne stope je dodavanje vazece stope
inIlacije Iiksno utvrdenom iznosu kamatne stope u trenutku obracuna kamate. U uslovima
izuzetno visoke stope inIlacije moguce je izvrsiti i revalorizaciju Iiksnog dela kamatne stope
na koji se dodaje promenljivi deo (vezan za godisnju stopu inIlacije).
St;arna kamatna st4pa
Podrazumeva uvodenje u aranzman orocenog depozita ili depozita po videnju za vreme
koriscenja kredita tj. sve do njegove konacne otplate.
Realn4 p4ziti;na kamatna st4pa
Postoji onda kada je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa veca od stope inIlacije.
Realn4 negati;na kamatna st4pa
To je situacija kada je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa niza od stope inIlacije.
Izracunava se po istom modelu kao i realno pozitivna kamatna stopa, s tim sto u ovom slucaju
rezultat sa predznakom minus.
Relati;na kamatna st4pa
To je proporcionalni deo godisnje kamatne stope koji se koristi za obracunski period
kamata tokom godine. Ovaj model se primenjuje kada je godisnja kamatna stopa relativno
niska i dovodi do toga da primenom ovog modela stvarna kamatna stopa bude nesto iznad
nominalne kamatne stope.

41

K4nf4rmna kamatna st4pa
To je diskontovana godisnja kamatna stopa za obracunski period tokom godine. Obicno se
primenjuje kad je godisnja kamatna stopa visoka, posto se preko obracunava nepovecava
nominalna ili stvarna godisnja kamatna stopa. Odnosno, stvarna kamatna stopa je uvek
jednaka nominalnoj godisnjoj kamatnoj stopi.
Kamata ima brojne Iunkcije u savremenoj privredi i Iinansijskom sistemu, te se kao
najvaznije navode :
23

Faktor Iormiranja stednje
Faktor racionalne upotrebe sredstava
Faktor uspesnog Iunkcionisanja Iinansijskog trzista
Faktor eIikasne alokacije sredstava
Faktor monetarno kreditne regulacije i eIikasne monetarne politike
Faktor za Iunkcionisanje bankarskog sistema
Faktor Iormiranja troskova poslovanja i raspodele dobiti
Faktor za medunarodno kretanje kapitala
Faktor zastite realne vrednosti novca i koriscenja kapitala u uslovima inIlacije
Faktor eIikasne stabilizacije politike

KOLA1ERAL (p4krice)
Kolateral na jednoj strain sluzi kao pokrice gubitaka zajmodavcu u slucaju neizvrsenja
obaveza, takode predstavlja i podsticaj zajmotraziocu da zajam realizuje prema ugovoru.
Ukoliko ne izvrsi obaveze duznik moze da ostvari gubitak, ukoliko je kolateral veci od duga.
Postojanje kolaterala umanjuje kreditni rizik, ukoliko se kolateral moze lako preduzeti,
odnosno prodati. Kolateral je kao instrument zastite od kreditnog rizika siroko prisutan u
praksi.
Postoje vise tipova kolaterala :
Osnovna sredstva, objeki, oprema, razlicite vrste dobara
Hartije od vrednosti
Dobra, kada se Iinansira transport dobara, mogu biti naIta i gas
U pogledu realnog pokrica u vezi odobrenih zajmova, postoje dva pristupa :
24

1. Po jednom pristupu banke traze odgovarajuce pokrice za odobreni zajam, s tim da
imaju prava da se naplate prodajom active ukoliko duznik ne vrati zajam
2. Drugi pristup se zasniva na tome da banka ne trazi realno pokrice za odobrene
zajemove, vec smatra da je otplata zajma zasnovana na prihvacenoj projekciji
novcanih tokova.

Sladana 8enkovlc 8udzeLlran[e kaplLala prvo lzdan[e lakulLeL organlzaclonlh nauka beograd 2007
24
MlluLln Clrovlc 8ankarsLvo drugo lnovlrano lzdan[e LCu 8eograd 2006
42

Pravilo je da visina kolaterala prelazi vrednost zajma od 50. Postoje razliciti instrumenti
koji sluze za drzanje koleterala iznad vrednosti zajma. Pravilo je da se kolateralu pridruzuju
dodatne hartije od vrednosti (HOV), ukoliko vrednost postojecih dospe ispod vrednosti zajma.
Razlika izmedu kolaterala i duga oznacava se kao 'haircut. Ova vrednost se izrazava u
procentualnoj vrednosti, a zavisi od HOV-a na trzistu. Sa vecom volatilnoscu veca je i
mogucnost negativnog kretanja vrednosti kapitala.S toga je neophodan permanentni
monitoring vrednosti kolaterala, bez obzira sto prilikom sklapanja ugovora pokazatelji govore
o sigurnoj 'pokrivenosti zajma.

AS1I1AE KLAUULE
Ugovorom o kreditu mogu se predvideti zastitne klauzule koje predstavljaju
obezbedivanje za kreditorsku banku. Postoje razlicite klauzule u zavisnosti od Iinansijske
snage duznika, kvaliteta njegovog menadzmenta. One se najcesce primenjuju kod dugorocnih
kredita zbog rizika koji on nosi.
Najvise se koriste sledece klauzule (u slucaju preduzeca kao korisnika kredita) :
Preduzece se obavezuje da ce dostavljati banci set periodicnih Iinansijskih izvestaja
Preduzece se obavezuje da se za vreme koriscenja kredita drzati sopstveni obrtni
capital iznad odredenog minimalnog nivoa
Preduzece ne sme da vrsi vece bilanske promena ili vlasnicke transIormacije bez
odobrenja banke
Preduzece ne sme da ulazi u nova kreditna zaduzenja, da povecava Iiksnu aktivu bez
odobrenja banke
Preduzece ne sme da kupuje vrednosne papire sem drzavnih, kako ne bi ulazio u
spekulativne transakcije
Preduzece ne sme da kupuje druga preduzeca ili da ulazi u Iuzije bez odobrenja
kreditorske banke
Ukoliko preduzece probije vrednost odredenih indikatora na osnovu kojih je izvrsena
kreditna analiza mogu se primeniti ogranicenja isplate dividend akcionarima, plata i
bonusa i sl.







43

. KREDITNE PLATNE KARTICE

Kreditne platne kartice zahtevaju cetiri strane u svakoj transakciji : vlasnika kartice,
trgovca koji prodaje robu ili usluge, onoga ko vrsi obradu placanja kreditnom platnom
karticom i eminent kreditne platne kartice. U izvesnim slucajevima Iirma koja vrsi obradu
placanja kreditnom platnom karticom i eminent kreditne platne kartice bice isti mada one,
uglavnom, posluju kao razliciti eminent.

5.1 !r4ces d4bijanja kartice

Prilikom izdavanja platnih kartica, duznost banke je da nas upozna sa svim provizijama i
naknadama vezanim za njihovo izdavanje i koriscenje, kao is a kamatama i godisnjim
clanarinama po kreditnim karticama.
Za vecinu kreditnih kartica zajednicki su : naknada za izdavanje, godisnja clanarina,
provizija za isplatu gotovine i naravno kamata. Pored toga i za kreditne kartice vaze i naknade
za slucaj : gubitka kartice i izdavanja nove, gubitka PIN-a, izdavanja dodatne kartice,
zadrzavanja kartice u bankomatu i sl.
Potrebno je takode da vas banka inIormise i o bezbednosti prilikom koriscenja platnih
kartica, imajuci u vidu njihove speciIicnosti koje imaju kao instrument bezgotovinskog
placaanja.
Kako podizanje gotovina na bankomatu predstavlja dodatnu pogodnost, a cesto i znatnu
ustedu vremena, korisno je inIormisati se o mrezi tj. lokacijama bankomata odredene banke,
kao i dnevnim limitima za podizanje gotovine na bankomatima po kartici. Iz bezbednosnih
razloga, uobicajeno je da banke imaju odredeno ogranicenje za podizanje gotovine na svojim
bankomatima,al ii po kartici ciji su izdavalac. Naravno o svemu tome banka je duzna da
inIormise korisnika kartice prilikom izdavanja iste.
Prilikom podnosenja zahteva za izdavanje platne kartice u poslovnoj banci potrebno je da
se detaljno inIormisemo o svim uslovima izdavanja i koriscenja platnih (kreditnih i debitnih)
kartica te banke. U isto vreme, u vasem je interesu da se pridrzavate svih pravila koriscenja
platnih kartica vezanih za bezbednost, jer se na taj nacin potencijalne zloupotrebe svode na
najmanju mogucu meru.
Kod izdavanja platnih kartica, bankari vode racuna o 'istoriji poslovanja gradana sa
bankom. Ako je stedisa banke ili na njenim salterima prima platu, kartica mu se izdaje uz
menicu ili uz izdavanje dodatnog depozita. Ako je korisnik kartice po proceni bankara
nesiguran na bilo koji nacin, neophodni su ziranti. Zatim se zakljucuje ugovor sa
poslodavcem korisnika i izdaje se kartica.

44

Zapravo, pod karticarskim poslovanjem se podrazumevaju sve aktivnosti vezane za
izdavanje i vodenje platnih kartica kao i uspostavljanje distributivne mreze ATM i POS
terminal.
Banka koja izdaje karticu cesto nije ujedno i procesor transakcija (sto je slucaj kod vecine
nasih banaka). Sta vise, cesto banke koje izdaju karticu to cine samo Iormalno dok Iakticki, u
ime izdavaoca, to cini druga ustanova licencirana za ovu vrstu posla. U ovom slucaju banka
koja odobri izdavanje kartice klijentu salje potrebne podatke procesoru kartica koji na osnovu
istih izraduje karticu i salje je banci, dok se pripadajuci PIN salje direktno klijentu.

Prijem zahteva za izdavanje kartice se vrsi putem saltera. Kako je jedan od zahteva koji se
stavljaju pred inIormacioni sistem i zahtev da se podaci unose u sistem na mestu njihovog
nastajanja, pozeljno je da salterski radnik ujedno izvrsi i obuhvat podataka iz zahteva. Na ovaj
nacin ce IS biti maksimalno azuran, s jedne strane, a s druge strane smanjuje se i mogucnost
greske jer ce unos podataka ukazati i na one eventualne nedostatke podnetog zahteva koji bi
samo vizuelnom kontrolom mozda i promakli.

Obrada zahteva primljenih u Iront oIIice-u se vrsi u back oIIice-u, tacnije u sektoru
karticarstva. Za prihvacene zahteve izdaje se nalog za izradu kartice. Unutar neke karticne
asocijacije kartice mogu pripremati samo za to ovlascene ustanove (tzv. card processori).
Svaka banka ima ugovor sa nekim od card processora koji im usluzno vrsi Iizicku pripremu
kartice. Ovako pripremljenu karticu card processor salje banci, a pripadajuci PIN kod
vlasniku kartice.

Za razliku od debitnih kartica koje se vezuju za neki od postojecih racuna, u slucaju
izdavanja kreditne kartice ista ce predstavljati jedan samostalan racun posmatrano iz ugla
inIormacionog sistema banke. Na ovom racunu ce se evidentirati sva potrosnja sa te kartice i
sve uplate izvrsene na tu karticu.

Plasticna kartica i cip se proizvode u Iabrikama koje imaju odgovarajuce licence domacih
i stranih institucija. Plastika ima ugradenu UV zastitu, holograme slicne kao kod papirmog
novca. Plastika stize do banke kao zasticena posiljka gde se obavlja personalizacija, odnosno
upisuju se podaci o odredenom korisniku u magnetnu pistu ili u cip. Ponekad to za banke rade
procesori ili servisi provajderi. Tada je kartica spremna i urucuje se korisniku. ,Plasticni'
novac se sastoji od kartice i PIN koda, koji se stampa na zasticenom PIN mejleru, koji je
zapecacen u karbonizovanoj koverti i moze ga videti samo korisnik. Ovaj broj on ne sme
nikom drugom da otkrije, da ne bi doslo do zloupotrebe, a bez PIN broja ne moze ni da
podigne novac na bankomatu.














43

5.2 !r4ces placanja kreditnim karticama

Dok kupuju upotrebom platnih kartica, ljudi i ne razmisljaju o procedurama koje se
odvijaju 'u pozadini sta se desava kada trgovac procuce karticu kroz POS terminal; ko
autorizuje placanje; sta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja transakcije putem
platnih kartica? Rekli smo da trgovci imaju odnos sa nekom poslovnom bankom ili
nezavisnom prodajnom organizacijom, preko kojih vrse obradu transakcija
kreditnim/debitnim karticama.
Trgovci moraju da plate poslovnoj banci ili nezavisnoj prodajnoj organizaciji diskontnu
proviziju zasnovanu na ukupnom iznosu prodaje. Slicno tome, poslovna banka ili nezavisna
prodajna organizacija mora da plati emitentu kartice proviziju za zamenu onda kada izvrse
obradu racuna trgovca. Naravno, ovo je samo gruba skica jednog mnogo kompleksnijeg
procesa, koji se u stvarnosti odvija.
Da bi se placanje obavilo u potpunosti transakcije sa platnim karticama moraju da ispune
sledece uslove :
25

Transakcije sa platnim karticama su transakcije u punom smislu reci jer obezbeduju :

Atomicnost (transakcije se izvrsavaju kompletno ili se uopste ne izvrsavaju)
Novac se atomski menja za robu
Konzistentnost (potpuna saglasnost ucesnika transakcije)
Izolovanost (transakcije su nezavisne jedna od druge)
Izdrzljivost (moguce je povratiti poslednje konzistentno stanje)

Zahtevi koje ove transakcije moraju da ispune su :

AutentiIikacija (ucesnici su poznati)
Sigurnost (zastita od IalsiIikata)
Tajnost (nema prisluskivanja)
Neporecivost (nema otkaza)

Dodatni zahtevi koji moraju biti ispunjenu da bi ovakav sistem ispunio ocekivanja i
bio prihvacen od korisnika su :

Ekonomicnost (proces sprovodenja transakcije nije skup)
Zamenljivost (placanje u svim apoenima korisnika)
Prosirivost (moguce je opsluzivati veliki broj korisnika)
Raznolikost (koriscenje u razlicitim sistemima i razlicitim okolnostima)
Konzerevacija :
Novac zadrzava svoju vrednost stalno
Novac ne moze biti zagubljen u sistemu

23
udruzen[e banaka Srbl[eLorens 8lLer vlll[am Sllber l Cregorl udel rlnclpl novca bankarsLva l flnansl[sklh
LrzlsLa 2009

46

Uobicajena transakcija pomocu kreditne kartice odvija se na sledeci nacin:
26

Trgovac izracunava vrednost kupljene robe i trazi od kupca da plati.
Kupac daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu.
Trgovac provlaci kreditnu/debitnu karticu kroz POS terminal. Vrednost prodate robe
se unosi rucno, ili se preuzima iz registarkase.
Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj
poslovnoj banci, sa zahtevom za autorizaciju. POS terminali su obicno podeseni tako
da zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje, a stvarni prenos podataka sa racuna vrsi
se kasnije.
Poslovna banka zatim obraduje transakciju, prosledujuci zahtev za autorizaciju banci
koja emituje kreditnu/debitnu karticu. Broj kreditne/debitne kartice identiIikuje vrstu
kartice, banku koja ju je emitovala i racun vlasnika kartice.
Ako vlasnik kartice ima dovoljno novca na svom racunu da pokrije kupovinu (ili mu
je odobrena kreditna linija), banka koja emituje kreditnu/debitnu karticu autorizuje
transakciju i generise autorizacionu siIru. Ova siIra se salje nazad poslovnoj banci.
Banka koja emituje karticu rezervise novac na racunu vlasnika kartice u iznosu koji je
ekvivalentan vrednosti kupljene robe. Medutim, racun vlasnika kartice se jos uvek ne
zaduzuje.
Poslovna banka obraduje transakciju, a zatim salje siIru za odobrenje ili odbijanje
POS terminalu trgovca. Svaki POS terminal ima svoj jedinstveni identiIikacioni broj,
tako da je institucija koja vrsi obradu transakcija u mogucnosti da prosledi podatke
upravo tom terminalu.
Racun stampa POS terminal ili registarkasa. Trgovac zahteva od kupca da potpise
racun, koji ga obavezuje da nadoknadi naznaceni iznos banci koja emituje
kreditnu/debitnu karticu.
Kasnije, u najvecem broju slucajeva uvece, kada se radnja zatvara, trgovac uporeduje
autorizacije koje su memorisane u POS terminalu sa potpisanim racunima. Kada izvrsi
proveru podudarnosti svih autorizacija sa potpisanim racunima, trgovac ce prevesti, ili
preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji kreditnom/debitnom karticom
poslovnoj banci na depozit. Isto tako, on moze deponovati kod banke i realne,
potpisane papirne racune.
Poslovna banka, za svaki pojedini racun, vrsi sa odgovarajucom bankom koja je
emitovala karticu ono sto se naziva zamenom. Banka koja je emitovala karticu
odobrava poslovnoj banci iznos konkretnog racuna, umanjen za iznos provizije za
zamenu.
Poslovna banka zatim deponuje iznos svih racuna koje je podneo konkretni trgovac na
njegov racun, umanjujuci ga za diskontnu proviziju.







26
wwweLrgovlnacoyu
47


5.3 A1M (aut4mated teller machines) - bank4mati
Prvi korak ka elektronskom bankarstvu je rezultat razvoja inIormacione mreze koja je
omogucila elektronizaciju salterskog poslovanja putem bankomata, odnosno samosluznih
saltera ATM i POS terminala, s ciljem povecanja kvaliteta usluga banaka i orijentacije prema
klijentima.
Bankomat (ATM Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju Iormu
EFT tehnologije. ATM su masine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrezu.
Pogodnost za klijente je pristup 24 casa, brza usluga, bez cekanja u redu ispred saltera i sve
sira lepeza usluga koje nudi. Sa druge strane, uvodenje ATM za banke znaci visestruko
smanjenje troskova procesiranja transakcija, smanjenje redova i guzva u bankama. Isto tako
dovodi do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovnistvom i mogucnost
ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za prizanje usluga korisnicima kartica drugih
banaka. Pored vec tradicionalne usluge podizanja gotovine, bankomati omogucuju i upit u
stanje racuna, polaganje depozita, transIer sredstava sa racuna na racun u okviru banke,
placanje raznih racuna, kupovinu prepaid bonova i sl.

5.3.1 Ist4rija bank4mata
Prvi slucaj na svetu instaliranja masine koja je izdavala gotovinu je bio u Velikoj Britaniji,
u predgradu EnIild, sever Londona, 27. Juna 1967. To delo se pripisuje Berklejz banci. Prvi
automati su imali ogranicene Iunkcije, na primer izdavale su odredenu kolicinu novca u
zamenu za tokene. S pocetkom sedamdesetih godina tehnologija magnetne trake na karticama
je omogucila podizanje novca plasticnim karticama.
Prvi korak ka elektronskom bankarstvu nacinjen je uvodenjem bankomata (ATM). Mada
gotovinska placanja predstavljaju direktnu suprotnost elektronskom nacinu placanja,
automatizacija isporuke gotovine izvrsena je uvodenjem velikog broja automata. Udruzena
ATM mreza predstavlja sporazum na osnovu koga se nekoliko banaka udruzi i dogovori o
uzajamnom koriscenju svojih ATM mreza. Time, banka koja pristupi jednoj od ovih mreza
moze koristiti ATM svih ostalih banaka koje su clanice te mreze, bez obzira na to da li se one
nalaze u istom mestu, ili istoj Iederalnoj drzavi. Kada koristite ATM svoje banke to se zove
,on-us' (preko nas) transakcija i obavlja se isto kao kad vasa banka nije bila deo te mreze.
Ali, kada koristite ATM neke druge banke, to se zove ,non-on-us' (bukvalno : ne preko nas)
transakcija, a ona ide preko centralnog transmisionog menjaca (zvanog ,switch').
Osim stvaranja udruzenih mreza na osnovu Iederalnih drzava (regionalne mreze),
pocetkom osamdesetih godina bilo je pokusaja stvaranja nacionalnih mreza (na nivou SAD),
da bi 1983.godine Iunkcionisalo sedam nacionalnih udruzenih mreza (VISA, Teller, Express
Cash). Na taj nacin su klijenti jedne banke koristili usluge mnostva Iinansijskih institucija
sirom SAD. Trenutno se u strucnoj i naucnoj javnosti SAD vodi velika polemika da li da se
integracijom postojecih nacionalnih mreza stvori jedinstvena mreza ATM ili da se omoguci
konkurencija zadrzavanjem veceg broja nacionalnih mreza. Postoji projekat stvaranja
svetskog ATM sistema.

48

Procene su da u svetu ima oko 2 miliona bankomata u upotrebi. Najveci brpk bankomata
je u Azijsko-paciIickom regionu ~ 32, zatim u Severnoj Americi ~ 31 i EU ~ 25.
Korisnici bankomata trose u proseku 20 do 50 posto vise novca od ostalih kupaca. I
interesantan je podatak da je najvise novca iz bankomata podize petkom.
Prvi bankomat u Srbiji pustem je u rad 2002.godine u Beogradu, na pumpi Dejton. U
nasoj zemlji jos uvek primat ima gotovina, ali obzirom da se transakcije na bankomatima
obavljaju jednostavno, brzo i eIikasno to bi trebalo izvrsiti popularizaciji platnih kartica. Iz
tog razloga bankomati su prvi korak u osavremenjavanju, ,opismenjavanju' i prikazivanju
stanovnistva na rad sa karticama.

5.3.2 Funkci4nisanje, nain k4ricenja i up4treba bank4mata

Bankomat je uredaj koji je najcesce instaliran na prometnom mjestu, ili u ekspozituri
banke, a korisniku kartice omogucava podizanje gotovog novca sa svog racuna 24 casa
dnevno. Za podizanje gotovog novca preko bankomata korisnik kartice mora da, kao
identiIikaciju, otkuca svoj PIN broj, koji je u zatvorenoj koverti dobio od banke i koji samo
on zna. Bankomati omogucavaju i polaganje depozita, transIer sredstava na druge racune,
placanje sa drugih racuna i sl. Premda je upotreba bankomata u sustini suprotna nameni
platnih kartica, jer pomaze placanje gotovinom a ne plasticnim novcem, veoma je vazna
karika u lancu elektronskog placanja. Mreze bankomata su u pocetku organizovale velike
komercijalne banke, a danas se kao njihovi vlasnici javljaju i nebankarske institucije.
Bankomat je terminal za unos podataka sa dva ulazna (citac kartica i tastatura) i cetiri izlazna
uredaja (zvucnik, monitor, stampac i kaseta za novac). Bankomat mora da bude povezan sa
centralnim racunarom.
Konstantno je konektovan na procesor (host computer) koji se u sustini ponasa kao
Internet servis provider (ISP). Procesor predstavlja gateway vezu kako za bankomata tako i za
server banke. Procesor ima ulogu procesiranja transakcija obavljenih na bankomatu. S
obzirom da je soItver za procisiranje veoma skup, vecina srednjih i malih banaka se odlucuje
za koriscenje usluga kompanija koje pruzaju usluge procesiranja i omogucava vezu sa
inostranim sistemima Visa, Mastercard i sl. sto za posljedicu ima to da sa jednom karticom
mozete podizati gotovinu na bilo kojem bankomatu u svijetu.
Procesiranje platne kartice znaci vodenje njenog ,zivotnog ciklusa. Kada podatke o
korisniku kartice banka unese u svoj sistem i prenese centru kompanije koja pruza uslugu
procesiranja, ovaj centar poseduje sve podatke o korisniku kartice i njegovim pravima. Ako
korisnik izgubi karticu u centru se o tome vodi evidencija, kao i o roku trajanja platne kartice.
U centru postoje podaci o svim transakcijama koje korisnik obavlja, tu se vrsi obrada i
nakon toga prebacuje nekom kliring centru. To je najcesce banka koja je izdala karticu za
koju se podaci odnose. Centar vrsi prijem, kontrolu, obradu podataka i rjesava probleme sa
eventualnim reklamacijama, pronalazenjem svih obavljenih transakcija i otkrivanje mogucih
nastalih gresaka prilikom obavljenog podizanja gotovine.
49




Slika 7. Nacin povezivanja bankomata i servera banke preko procesora
27

Vecina bankomata za konekciju sa procesorom koristi iznajmljenu liniju ili dial-up u
zavisnosti od saobracaja koji se odvija na bankomatu. Ukoliko se bankomat nalazi na
prometnoj lokaciji, gdje se obraduje veliki broj zahtjeva za podizanje gotovine ili upita stanja
na racunu, za konekciju se koristi iznajmljena linija koja pruza veci propusni opseg i skracuje
vrijeme odziva na zahtjeve korisnika. Ukoliko se bankomat nalazi na lokaciji sa malim
brojem zahtjeva, tada se za konekciju bankomata i procesora koristi dial-up konekcija koja
ima daleko manji propusni opseg sto uslovljava duze vrijeme odziva na zahtjev korisnika.
Za povezivanje bankomata sa procesorom mogu se koristiti razlicite konekcije :
Topologija povezivanja bankomata sa IP i RS232 inteIrejsima preko Ethernet-
Topologija sistema u uslovima direktnog povezivanja GPRS/EDGE rutera
Topologija povezivanja GPRS/EDGE - Center to Multi-point
Toplogija koriscenja GPRS/EDGE rutera Serial to Ethernet Converter
Sastavni delovi bankomata su :
28

Cita kartice cita podatke o korisniku koji su zapisani na magnetnoj traci. Magnetna
traka nalazi se sa zadnje strane kartice. Preuzete inIormacije o korisniku, koriste se da
bi procesor pronasao banku kod koje korisnik ima otvoren racun i utvrdio njegova
prava.
Pomocu tastature korisnik bankomatu daje inIormaciju o tome koliki iznos novca zeli
da podigne kao i za unos PIN-a.
M4nit4r ima ulogu da korisniku olaksa koriscenje bankomata. U sklopu monitora
nalaze se tasteri koji omogucavaju izbor opcija. Monitoru mogu da budu CRT ali
danas su pretezno zastupljeni LCD.
Uloga tampaa je da nakon podizanja go-tovine ili upita stanja na racunu korisniku
odsta-mpa potvrdu o izvrsenom procesu.

27
wwwelekLronlkacgyu
28
wwweLrgovlnacom
30

Mehanizam za izda;anje g4t4;ine ima ulogu da nakon odradene procedure za
podizanje gotovine, korisniku izda trazenu kolicnu novaca.
Deo bakomata koji nije dostupan korisniku je sistem sanduka sa n4;cem. Sanduci sa
novcem se nalaze u oklopljenom delu bankomata i na taj nacin novac je obezbeden od
provale.

Slika . Uobicajeni izgled bankomata
29


Sigurn4sni sistemi
Da bi se povecala sigurnost podataka i novca na racunu, bankomat PIN kod (personal
identiIication number) kao i ostale podatke o korisniku cuva u siIrovanom obliku. Najcesce se
za siIrovanje koriste soItware Triple DES (Data Encryption Standard).
PIN kod igra veliku ulogu u bezbednosti podataka i po pravilu treba da je poznat samo
vlasniku racuna. Iz tog razloga banke preporucuju da se prilikom odabira PIN koda, odabere
kombinacija brojeva koja se lako pamti, a da ne asocira na vlasnika kartice. Preporucuje se da
prilikom unosa PIN-a, korisnik na neki nacin zakloni tastaturu, tako da nije moguce videti
koju je kombinacju brojeva uneo. Cuvanjem svog PIN-a u tajnosti, korisnik bankomata
povecava sigurnost svojih podataka i novca na racunu.
Ako je PIN tri puta uzastopno netacno unesen, bankomat obavestava korisnika da ce
kartica biti zadrzana u bankomatu i da je potrebno da se korisnik obrati tehnickoj sluzbi banke
koja mu je izdala karticu. Ovo je jedan od nacina povecanja sigurosti u slucaju gubljenja
kartice i pokusaja neleganog pristupa sredstvima na racunu.

29
wwwmerchanLservlcescompleLecom
31

Nekad korisnici bankomata, prilikom podizanja gotovine, zaborave ili jednostavno ne
uzmu potvrdu o podizanju novca. Zbog toga se, kako slucajni prolaznik ili naredni korisnik
bankomata ne bi imao uvid u broj racuna korisnika koji nije uzeo potvrdu, uvodi jos jedan
sistem zastite - prilikom izdavanja potvrde o podignutom novcu, na njoj se stampaju samo
posljednje cetiri ciIre broja racuna.
Aain k4ricenja
Upotreba bankomata je prilicno jednostavna. Potrebno je da korisnik bankomata u
citac kartica ubaci svoju karticu. Nakon ucitavanja podataka sa katrice, bankomat od
korisnika trazi da odabere na kojem jeziku zeli da bude prikazan meni. Nakon toga bankomat
od korisnika zahteva da unese PIN. Ukoliko je PIN ispravan, bankomat potvrduje
identiIikaciju korisnika na osnovu podataka sa kartice i odgovorajuceg PIN-a. Nakon cega se
na monitoru pojavljuje meni koji od korisnika trazi da od ponudenih opcija odabere jednu.
Najcesce su ponudene opcije podizanje gotovine ili upita stanja. U zavisnosti od odabrane
opcije, sledeci korak je izbor vredosti novca koji zelite da podignete, ukoliko je izabrano
podizanje gotovine. Nakon sto korisnik odabere koju vrednost zeli da podigne, bankomat od
korisnika trazi da odabere da li zeli da dobije potvrdu o podignutom novcu. Posto korisnik
odabere jednu od ponudenih opcija bankomat daje poruku da je potrebno da korisnik iz citaca
kartice uzme kartiu. Nakon uzmanja katrice, na monitoru se pojavljuje poruka da je potrebno
uzeti novac iz mehanizma za izdavanje novca. U slucaju da je odabrana opcija upit stanja,
stampac bi odstampao osnovne podatke o korisniku i podatak o trenutnom stanju na racunu.

Prilikom upotrebe bankomat proverava :
30

Kom platnom sistemu pripada kartica
Datum isteka vaznosti kartice
BIN (Bank IdentiIication Number) koji oznacava banku izdavaoca kartice
Broj kartice i da li se taj broj nalazi na listi blokiranih kartica u centralnoj bazi
podataka tkz. ,crna lista' (ukradene i sl.)
Druge parametre na osnovu kojih se po osnovu posebnog algoritma utvrduje
ispravnost unetog PIN broja







30
!elena koncar LlekLronska Lrgovlna Lkonlmskl fakulLeL 2003
32

. POS (POINT OF SERVICE) TERMINALI

EFTPOS/POS sistem (Electronic Fund TransIer on Point oI Sale/Point oI Service) je
sistem za elektronski transIer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga, koji se ostvaruje
povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrezom i bazama podataka banaka. Ovaj sistem
omogucava direktan prenos sredstava sa racuna kupca na racun prodavca. EFTPOS terminali
omogucavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mreze koja
povezuje trgovce sirom sveta sa cntrom za obradu platnih kartica i emitentom kartica.
Koriscenje POS-a se aktivira provlacenjem kartice kroz terminal koji ocitava magnetnu
traku/cip platne kartice i unosenjem iznosa transakcije, i to putem stalne teleIonske linije ili
ISDN (Integrated Services Digital Network) veze, pri cemu se na licu mesta, on-line,
proverava stanje na racunu korisnika. Na isti nacin se POS terminal salje povratnu
inIormaciju na osnovu koje se stampa racun i to po pravilu u duplikatu, s tim sto jedan
primerak koji ostaje pruziocu usluge, odnosno prodavcu robe, kupac potpisuje. Cesto se kod
novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca, korisnika kartice. U domacim
uslovima poslovanja uglavnom je prisutra vrsta POS terminal koji ne traze unos PIN koda na
njima prilikom realizacije transakcije.
Proces placanja platnom karticom na POS-u mozemo prikazati na uproscen nacin :
Prodavac izracunava vrednost kupljenog proizvoda ili usluge i trazi od kupca da plati
Kupac daje platnu karticu prodavcu
Prodavac provlaci platnu karticu kroz POS terminal. Vrednost prodatog proizvoda ili
usluge prodavac unosi rucno ili preuzima iz registra kase
Prodavas prenosi podatke o platnoj kartici i vrednosti kupljene robe ili usluge svojoj
poslovnoj banci ili autorizovanom centru, sa zahtevom za autorizaciju. Ukoliko se
zahtev prenosi poslovnoj banci trgovca, ona naknadno zahteva autorizaciju od banke
emitenta kartice
Ukoliko vlasnik kartice ima dovoljno sredstava na svom racunu ili mu je odobrena
kreditna linija, banka emitent kartice ili autorizovani centar autorizuju transakciju
Banka emitent kartice rezervise sredstva na racunu vlasnika kartice u iznosu vrednosti
kupljenog proizvoda ili usluge. Racun korisnika kartice se jos uvek ne zadzzuje.
Banka emitent obavestava poslovnu banku trgovca o prihvatanju (ili odbijanju)
transakcije
Nakom obradene transakcije, poslovna banka trgovca ili autorizacioni centar salje
siIru odobrenja (ili odbijanja) POS terminalu prodavcu. Svaki POS terminal ima svoj
jedinstveni identiIikacioni broj, tako da institucija koja vrsi obradu transakcija u
mogucnosti da prosledi podatke upravo tom terminal
Prodavac stampa racun (slip) i zahteva od kupca dag a potpise in a taj nacin obavezuje
kupca da nadoknadi naznaceni iznos banci emitentu platne kartice


33

Na kraju radnog dana, prodavac uporeduje autorizacije koje su memorisane u POS
terminal sa potpisanim racunima. Na osnovu tih podataka, banka koja je emitovala
platnu karticu odobrava poslovnoj banci prodavca iznos konkretnog racuna. Prodavac
je u obavezi da plati diskontnu proviziju od ukupnog iznosa prodaje (u procentu koji je
dogovorio sa emitentom kartice).

Transakcija se odvija brzo i jednostavno. Potrebno je da je POS terminal prikljucen na
slobodnu teleIonsku liniju. Slipom, koju je potpisao vlasnik kartice, se potvrduje transakcija i
istinitost iste. Jedan primerak slipa sa potpisom ostaje trgovcu, a drugi se urucuje kupcu, uz
Iisklni racun.
Tokom zadnje decenije proslog veka, broj POS-ova je znacajno porastao. To znaci da
vecina prodajnih mesta prihvataju platne kartice kojima se mogu obavljati placanja. Placanje
putem POS-a je korisna alternative, kako za kupce, tako i za prodavce (naravno ne treba
zaboraviti i korist za banke izdavaoce platnih kartica). Prodavci ne moraju da se brinu da li
klijent ima sredstva na racunu, s obzirom da je provera on-line, dok kupac ne mora da pise
cek i bezbednije je da ne nosi novac sa sobom.



Slika 9. Uobicajeni izgled POS terminala
31



31
wwwmadelnchlnacom
34


7. KREDITIRAN1E PRIMENOM PLATNIH KARTICA

.1 Kreditne kartice sa 4tplat4m ug4;4ren4g pr4centa duga na mesen4m
ni;4u
Veliki broj kreditnih kartica u nasoj zemlji spade u tzv. revolving kartice. Ovaj izraz se
zapravo koristi da se opise nacin otplate duga po kartici. Revolving model podrazumeva da se
na mesecnom nivou uvek otplacuje odredeni (ugovoreni) procenat duga, dok se ostatak
prenosi u sledeci mesec. Dakle, za razliku od potrosackih kredita, dug se ne otplacuje u
jednakim mesecnim ratama, vec se rate (iznos odredenog procenta duga) smanjuju u skladu sa
smanjenjem ukupnog duga. S druge strane, ovakva otplata duga je obicno vremenski duza od
otplate klaiscnog potrosackog kredita. Procenat duga koji se otplacuje na mesecnom nivou,
obicno se krece izmedu 5 i 30.
Ova kartica omogucava odlozeno placanje roba i usluga u neogranicenom broju rata. Rata
nije Iiksna vec korisnici sami odlucuju o broju rata i visini mesecne otplate duga. Banka
deIinise samo datum dospeca mesecne obaveze i minimalni procentualni iznos obaveze iz
tekuceg meseca koji mora biti uplacen do datuma dospeca u sledecem mesecu (dug se moze
platiti u roku dospeca u celosti, pri cemu se ne obracunava kamata).
Kamatna stopa se krece od 1,85 do 2,5, zavisno od banke, a mesecna otplata moze da
bude od 1 do 5. Rok ovih kartica kod pojedinih banaka je neogranicen i mogu da se
koriste dozivotno. A, sigurno je da kada neko ude u zacarani krug revolvinga sa deset ili
dvanaest plata, bice mu potreban ceo zivot da otplati zaduzenje. Revolving kreditna kartica je
odobreni kreditni okvir koji gradanin moze da koristi, a statistika pokazuje da se najcesce
potrositi 40 do 50 dozvoljenog limita kazu u Narodnoj banci Srbije. Kada se vrati deo
iskoriscenog kredita, na primer tri, pet ili deset odsto, sto je i obavezno da se uplati svakog
meseca, raspolozivi limit se podize na tu svotu. Zbog toga se revolving i moze prevesti kao
obrt, okretanje. NBS ne propisuje rok vaznosti takvih revolving kredita.Kljucna prednost
ovakve kartice u odnosu na kes, ili potrosacke zajmove , je sto korisnik iako ima odobren
kredit ne placa kamatu, dokle god ne iskoristi deo te pozajmice. I kad je potrosi, snosi samo
trosak kamate na iskoriscenu sumu.

.2 Kreditiranje kartice sa 4tplat4m ukupn4g duga u jednakim mesenim
ratama

Omogucavaju korisnicima da dzg otplacuju u odredenom broju mesecnih rata. Broj, iznos
rata i visina kamate, odreduje banka izdavalac u skladu sa svojom poslovnom politikom.
Kartica koja moze da se koristi za palcanje u okviru iznosa odobrenog kredita sa obavezom da
se mesecno placa iznos koji banka obracunava na osnovu ugovorom utvrdenog broja rata
33

(npr. ako je odobreni broj mesecnih rata 12, trosak se dli na 12 delova, uvecava za ugovorenu
kamatu i taj iznos predstavlja mesecnu ratu).
Sve mesecne rate su jednake kod ovog vida kredita. Ovakva platna kartica se uglavnom
koristi kod potrosackih kredita stanovnistvu za kupovinu robe i usluga. Ovaj vid kredita je
najblizi stanovnistvu u Srbiji jer su grazani navikli na cekovno placanje i otplatu duga u
jednakim ratama, pa je tbog toga i siroko rasprostranjeno u nasoj zemlji.

.3 Kreditne kartice sa 4tplat4m ukupn4g duga u jedn4m mesecu - Charge

Kartica sa odlozenim placanjem u roku utvrdenom ugovorom sa bankom (najcesce 30, 60
i 90 dana). Obaveze u roku dospeca placaju se u punom iznosu, jednom mesecno na osnovu
obracuna koji banka dostavi (sa pregledom svih pojedinacnih racuna).
Charge kartica je medunarodna kartica koja se moze koristiti za placanje roba i usluga i
podizanje gotovine u okviru deIinisanih limita na svim prodajnim mestima i bankomatima u
zemlji i inostranstvu. Za transakcije u inostranstvu banka ce izvrsiti konverziju u dinare po
prodajnom kursu banke i u dinarima tereti tekuci racun pravnog lica. Charge kartica
pojednostavljuje placanje svakodnevnih troskova. Njome brzo i lako mozete placati troskove
reprezentacije, poslovnih putovanja, troskove voznog parka, sitnog inventara itd.
Pogodnosti Charge kartice :
32

Medunarodna platna kartica
Cip (CHIP) kartica povecava sigurnost i gotovo u potpunosti onemogucava
zloupotrebu
Odobrena sredstva su dostupna bilo gde u svetu 24h x 7 dana u nedelji
Mogucnost placanja putem interneta
Broj korisnika kartice je neogranicen
Racun na adresu pravnog lica stize jednom mesecno, zajedno sa speciIikacijom
troskova svakog pojedinacnog korisnika








32
wwwersLebankcom
36

. KARTICE U SRBI1I

U bivsoj Jugoslaviji kartice su se javile sa malim zakasnjenjem u odnosu na zapadne
zemlje. Atlas iz Dubrovnika izdaje American Express karticu, a Kompas iz Ljubljane izdavao
je EUROPAY. Za vreme olimpijade u Sarajevu Jugobanka zapocinje VISA program. Sve ove
kartice su zazivele i naglo se sirio broj korisnika. Raspadom Jugoslavije nastupa lose vreme
za razvoj kartica. Prekidanjem platnog prometa sa otcepljenim republikama prestaje i
mogucnost za koriscenje kartica ciji su izdavaoci otisli preko granice. Dodatne poteskoce
nastaju kada su u Jugoslaviji uvedene sankcije. Od tada sve kartice prestaju da vaze u
inostranstvu i postaju domace kartice. Posebno je teske posledice nanela velika inIlacija
1993.godine kada su skoro potpuno ugasene kartice u nasoj zemlji. Bez obzira na stanje u
okruzenju karticno poslovanje nije potpuno ugaseno i nekoliko banaka imaju u to vreme
kartice u svojoj ponudi. Od 1996.godine zapocinje sa radom Diners i karticno poslovanje
polako se siri. Od decembra 1998.godine VISA elektron kartica Beogradske banke i BK
kartica Astra banke prve zapocinju poslovanje i placanje preko Interneta.
Na trzistu Srbije danas postoje dve grupe konkurenata u oblasti procesiranja platnih
kartica :
Banke koje samostalno obavljaju processing (in haus procesori)
Procesori outsorsing procesiranje
U Srbiji se ubrzano povecava broj korisnika platnih kartica. Procenjuje se da je do sada
izdato preko pet miliona platnih kartica, sto je pet puta vise u odnosu na stanje od pre par
godina. Sve vise gradana se odlucuje za prednost 'nevidljivog novca, spretno koristeci platne
kartice, a dobro se snalaze i u granicama dozvoljenog minusa. Bankari kazu da gradani bez
bojazni mogu da se okrenu prednostima koriscenja kartica i besumnim i preciznim
elektronskim transakcijama. Uveden je veliki broj nacionalnih kartica i na taj nacin se
omogucava daleko sigurnija kontrola novog sredstva placanja, koje je zamenilo cek.
Karticarko trziste Republike Srbije pretrpelo je pocetkom devedesetih godina prosloga
veka veliko osipanje platnih kartica i akceptanske mreze zbog poznatih razloga : raspad bivse
Jugoslavije, uvodenje ekonomskih sankcija, prekidanje platnog prometa sa inostranstvom,
hiper inIlacija itd. Ponovni razvoj karticarstva u Srbiji odlikuje izuzetno veliki i brz porast
platnih kartica. Pocetkom 2003.godine u Srbiji je bilo manje od 400 hiljada izdatih platnih
kartica, dok ih danas prema zvanicnim podacima Nacionalnog centra za platne kartice NBS
ima oko 5 miliona i 800 hiljada. Posebno treba istaci uvodenje nacionalne platne kartice
DINA CARD kojih trenutno ima oko 2 miliona debitnih i oko 300 hiljada kreditnih.
Broj ostvarenih transakcija koriscenjem platnih kartica jos uvak ne prati ekspanziju
karticarstva u Republici Srbiji. Razlozi za to su mala kupovna moc gradana i cinjenica da je
gotov novac jos uvek dominantan nacin placanja. Ipak promet kreditnim karticama
konstantno se povecava iz meseca u mesec i posebno sa kreditnim karticama, koje na nasem
trzistu u sve vecoj meri preuzimaju kreditnu Iunkciju koju su do skoro imali cekovi.
37

Platne kartice imaju mnogo prednosti u odnosu na kes ili cekove. Gradani su ih tek od
skoro prihvatili u dovoljnoj meri, jer su se kod nas do skoro mnogo vise koristili cekovi. Neki
klijenti i kada dobiju karticu od banke ne znaju kako da uzivaju u njihovim prednostima, pa ih
i ne koriste. Kartice su jednostavniji i jeItiniji nacin za kupovinu na odlozeno placanje, a rate
se skidaju sa racuna na dan dospeca. Ipak iz dana u dan povecava se broj korisnika kartica.
Delta banka je pocela izdavanje MasterCard 2002.godine i do kraja te godine izdala je 11
hiljada kartica.
Potrebno je mnogo vise POS terminala i ATM bankomata u odnosu na sadasnje stanje
kako bi kartica mogla ravnopravno da konkurise salteru banke, ceku ili kesu. Kartice su cistije
od novca, zamenjuju gotovinu, a vlasnici su osobodeni brige od gubljena novca.
U Srbiji ima 8 procesora platnih kartica (autorizacionih centara : American Express,
VISA, MasterCard, Diners i Dina Card), 33 poslovne banke odobravaju koriscenje brendirane
platne kartice Dina Card. Svaki autorizacioni centar ima monitoring tim koji 24 casa prati,
zbog tehnologije rada sve transakcije na bankomatima i POS terminalima u mresi izdavalaca
sa kojima autorizacioni centar ima ugovoreni odnos, odnosno u mrezi drugih banaka i
trgovaca ako se koriste kartice ugovorenog izdavaoca. Dina Card sistem je jedan od lidera na
karticarskom trzistu u nasoj zemlji. Ovo je upravo kartica koja se koristi u najvecoj meri.
Ucesce Dina Card kartica u transakcijama u zemlji je u prvom krvartalu 2007 iznosila 41. U
ukupnom prometu u zemlji Dina Card kartica zauzima oko jedne trecine (oko 31), dok je
najveci obim zabelezen u medubankarskom broju transakcija, gde Dina Card zauzima 45.
Jako je bitno napomenuti da jos uvek nije zabelezen slucaj IalsiIikovanja domace platne
kartice (za sada).
I pored ubrzanog razvoja karticarrstva u nasoj zemlji znatno zaostajemo za zemljama u
okruzenju. U Sloveniji sa oko dva miliona stanovnika, ima oko 2,5 miliona kartica.U
Hrvatskoj na oko 4, 5 miliona stanovnika ima vise od pet miliona kartica. U Bugarskoj
nacionalnu karticu ,borika koristi vise od dva miliona ljudi.
Tokom 2008. godine, posetioci iz inostranstva su potrosili gotovo 100 miliona dolara
upotrebom "Viza" kartica, sto je za 66 odsto vise u odnosu na 2003. godinu, dok su 2007.
godine korisnici "Vize" iz Srbije potrosili 25 miliona dolara u inostranstvu, saopstilo je
predstavnistvo te kompanije za Srbiju. Stranci koji koriste "Viza" kartice, potrosili su prosle
godine oko 34 miliona dolara za placanje proizvoda i usluga u SCG i podigli jos oko 56
miliona dolara sa bankomata u nasoj zemlji i upotrebom "Viza" kartica koje su izdate u
njihovim drzavama. Strani posetioci poticu iz vise od 80 zemalja sveta, ali su korisnici
"Viza" kartica iz SAD ostvarili najznacajniju potrosnju u Srbije tokom 2008. godine,
ucestvujuci sa 13 odsto u ukupnoj potrosnji (oko 11,6 miliona dolara). Posetioci iz Velike
Britanije su na drugom mesto, sa potrosenih nesto vise od 9,2 miliona dolara (10 odsto
ukupne potrosnje), dok su Italijani bili treci sa oko 6,5 miliona dolara (7 odsto) upotrebom
svojih "Viza" kartica.



38


Kartice koje su izdate u inostranstvu, osim ,ameriken ekspresa' mogu da se koriste za
placanje roba i usluga u otadzbini, kao i za podizanje gotovine na bankomatima. Ukoliko se
odlucite da trosite u Srbiji, placajuci ,malim plasticnim cudom', preporuka je da se dobro
raspitate kod banke koja vam je izdala karticu o uslovima, odnosno visini provizije koja se
naplacuje. Na bankomatima u nasoj zemlji, pored podizanja gotovine, moguce je proveriti i
stanje na racunu, ukoliko ovu uslugu podrzava banka izdavalac kartice, a visinu naknade
utvrduje banka koja je izdala karticu. U bankomatu se nalaze novcanice apoenske strukture od
1.000 i 200 dinara. Minimalni iznos koji se moze podici je 200 dinara. Ova banka, medutim,
ne postavlja limite za podizanje gotovine na bankomatu, pa iznos koji se moze podici zavisi
od raspolozivog iznosa, odnosno sredstava na racunu vlasnika kartice ili kredita limita koji
mu je odobrila njegova banka za trosenje kreditnom karticom.
Narodna banka Srbije preporucuje platnu karticu:

Koja se prima na najvecoj akceptantskoj mrezi u zemlji
Koja pokriva vecinu gradova i mesta u Srbiji i najvece trgovinske i ugostiteljske lance
Koju izdaje najveci broj banaka i cije je koriscenje moguce na najsiroj mrezi
bankomata
Cije je izdavanje za njene korisnike besplatno.














33
wwwnbscom
39


9. SIGURNOST PLATNIH KARTICA

Kartice su uvek sigurnije od gotovine. Sansa da neko bude zrtva prevare sui dalje jako
male. Prevare kod transakcija novca dostizu tek 0,141 procenat od ukupnog broja prevara
putem svih transakcija. Ukoliko neko postane zrtva ovakve prevare on nece imati nikakve
Iinansijske gubitke kao posledicu osim, naravno, ako se sam on ne ispostavi kao inicijator
prevare ili pak ako je bio nemaran prema svojoj kartici.
Banke su jako odlucne u borbi na svim poljima protiv onih koji se bave prevarama. Cip i
PIN kod su esencijalni 'alati u daljoj zastiti kartica. Svakako osnovna zastita je u rukama
samog korisnika tako sto pazi na svoju karticu i podatke sa kartice, proverava redovno stanje
svog racuna da bi bio siguran da nije 'zrtva prevare, pazljivo odlaze svoje priznanice i
nikada nikome ne govori svoj PIN, pa cak iako neko tvrdi da je sluzbenik iz banke izdavaoca
kartice ili policije.
Sa pojavom prvih platnih kartica, pocele sui prve zloupotrebe ovog sredstva placanja.
Tadacnje platne kartice sui male nedovoljan stepen zastite, pa ih je bilo lako IalsiIikovati i
zloupotrebiti, cak mnogo lakse nego napraviti IalsiIikat novca ili ceka. Za IalsiIikovanje ,
platne kartice nije bilo potrebno nabaviti poseban papir, boju, stamparske masine, zastitnu nit,
hologram i dr. sredstva i oprema za izradu laznih platnih kartica bila su pristupacnija i
jeItinija. Uporedo sa sirenjem akceptantske mreze i povecanjem broja platnih kartica,
povecavao se broj prevara i zloupotreba platnim karticama, ali razvijali su se i novi sistemi
zastite. U pocetku zastita se sastojala u posebnom nacinu stampe na plastic ii uvodenju
reljeInih slova i brojeva koji su prilikom placanja pritiskom kopirani na slip koji potpisuje
vlasnik racuna. Zatim je uvedena zastita putem holograma, a kasnije i kinegrama, koje je
veoma tesko moguce IalsiIikovati.

.1 l4up4treba platnih kartica

Ljudsko drustvo je krajem proslog i pocetkom novog milenijuma dozivelo najbrze
promene u svojoj istoriji. U ovom periodu promenjen je nacin obavljenja mnogih delatnosti,
nastupile su promene u strukturi rada, na trzistu i u drugim oblastima. Time je industijdsko
drustvo evoluiralo u inIormaticko. Ovakve tehnologije omogucile su neuporedivo brzi protok
roba i usluga.
Moderne tehnologije su uticale na znacajne promene u oblasti platnog prometa. U
strukturi sredstava placanja danas dominiraju plasticni, elektronski, mobilni i virtualni novac.
Trgovina i bankarstvo se u sve vecem obimu odvijaju putem koriscenja kompjuterskih i
telekomunikacionih mreza i uredaja baziranih na visokim tehnologijama. Ove promene
neminovno su dovele i do novih oblika kriminala. Povecana je Irekvencija vrsenja krivicnih
dela kojima se iz koristoljubivih motiva zloupotrebljavaju visoke tehnologije.
60


Rizici kojima se bankarsko poslovanje i platni promet izlozilo zbog proIita, zahtevale su
izmene zakonske regulative na medunarodnom i nacionalnom nivou. Neosporno je da bi
visina stete bila mnogo velika da se ne primenjuje citav niz bezbednosnih procesa i zastitnih
mera u cilju onemogucavanja i sprecavanja vrsenja krivicnih dela kojima se zlouporebljavaju
moderna sredstva bezbednosnog placanja.
Iskustvo govori da se kriminalci vode idejom ,najmanjeg rizika, a najveceg proIita'. Oni
se paralelno sa razvojem novih trzista u oblasti poslovanja platnim karticama, vrse migriranje
procesa zloupotreba istih.
Veoma vazna bezbednosna mera, kojom se stiti sigurnost placanja platnim karticama je
sistem autorizacije. Svako pokusaj placanja se proverava preko bancinog centra za
autorizaciju. Provera se moze izvrsiti automatskom obradom podataka prilikom placanja
putem POS terminal ili automata za prodaju roba i usluga, a takode i prilikom podizanja
novca ili provere stanja na racunu na ATM bankomatima. Cilj ove mere je da spreci placanje
koriscenjem laznih, ukradenih ili utajenih platnih kartica. Jos jedna od vaznih bezbednosnih
mera koja se sprovodi sistemom autorizacije, ali koja nije usmerena na sprecavanje
zloupotreba, vec na smanjenje rizika i minimalizacije posledica zloupotreba platnih kartica, je
limitiranje iznosa transakcija. Time se umanjuju negativni Iinansijski eIekti zloupotreba.
Sprecavanje vrsenja i eIikasno otkrivanje i dokazivanje krivicnih dela koja se vrse u ovoj
oblasti, podrazumeva da pripadnici pravosudnih organa, kriminalisticke i poreske policije i
drugih drzavnih organa raspolazu odredenim znanjem o:
savremenim sredstvima bezbednosnog placanja i tehnologijama njihovog koriscenja,
tehnoloskim, bezbednosnim i preventivnim merama kojima se stiti Iunkcionisanje
platnog prometa u ovoj oblasti
pojavnim oblicima kriminala u ovoj oblasti
nacinu izvrsenja krivicnih dela u ovoj oblasti
sredstvima za izvrsenje ovih krivicnih dela
metodici otkrivanja i dokazivanja ovih krivicnih dela
proIilu ucinilaca krivicnih dela u ovoj oblasti.

Globalna rasprostranjenos platnih kartica, njihovog koriscenja i laka dostupnost modernih
tehnologija, ucinile su ih izuzetno atraktivnim objektom napada kriminalaca. Na meti su nova
i nedovoljno razvijena trzista, bez dovoljno iskustva i u kojima ne postoji sistem za
prepoznavanje i sprecavanje zloupotreba. Takvo trziste je potencijalni lak plen za iskusne
kriminalce i kriminalne grupe.
Ubrzani razvoj karticarstva doneo je u Republiku Srbiju i kriminal zloupotreba platnih
kartica. Na osnovu stanja i kretanja kriminaliteta u ovoj oblasti, republiku Srbiju je uveliko
uhvatio talas ovog oblika kriminala, i da smo ga samo delimicno spremni docekali.

61

Aajeci 4blici zl4up4trebe platnih kartica

Osnovni oblici IalsiIikovanja i zloupotreba platnih kartica su:
zloupotreba ukradenih ili utajenih ( izgubljenih ) platnih kartica
zloupotreba neurucenih platnih kartica
neovlascena upotreba tude pplatne kartice
pravljenje i koriscenje laznih platnih kartica
pribavljanje podataka za pravljenje lazne platne kartice
zloupotrebe i prevare od strane akceptanata ( trgovaca )
zloupotrebe od strane korisnika.
U slucaju nestanka ili gubitka kartice , korisnik je duzan da to odmah prijavi centru
izdavaoca, a u slucaju krade i policiji. Svu materijalnu stetu nastalu zbog gubitka ili krade
kartice u periodu do prijave nestanka snosi korisnik. Materijalnu steti zbog gubitka ili kradde
kartice od dana prijave se regulise prema pravilima internacionalnog sistema platnih kartica.
Izdavaoc se obavezuje da ce po prijemu inIormacije o gubitku ili kradi, karticu oglasiti
nevazecom. Ukoliko korisnik posle prijave nestanka pronadje karticu, ne sme je koristiti vec
je mora ponistiti i vratiti izdavaocu.
Imajuci u vidu sve gore navedeno i pored mera sigurnosti u svim Iazama Iinansijske
transakcije bezgotovinskog placanja platnim karticama, zloupotrebe su i dalje veoma ceste i
pretnja sigurnosti ovoj vrsti bankarskog poslovanja.

!r4cedura i mere sigurn4sti k4je se preduzimaju na pr4dajn4m mestu
Trgovac je obavezan da se prilikom prodaje robe i vrsenja usluga korisnicima platnih
kartica, pridrzava sledece osnovne procedure i sigurnosnih mera :
Trgovac ce pregledati platnu karticu korisnika u cilju ustanovljavanja da li je kartica
ispravna na prvi pogled ( odgovarajuci materijal, boja, stampa, ime, datum vazenja,
potpis )
Trgovac ce pregledati listu ponistenih kartica koja mu je banka dostavila sa kojom
ima zakljucen Ugovor o prihvatanju kartica
Trgovac ce obavestiti banku u slucaju da ne primi listu ponistenih kartica
Trgovac je jasno indentiIikovan svojim registracionim brojem
Sistem mora uvek biti u mogucnosti da proveri broj platne kartice, licni identiIikacioni
broj ( PIN ), broj transakcije, i da automacki primi sigurnosne mere
Trgovac ce postovati proceduru sistema koji je prikazan na ekranu opreme sistema
U slucaju da je u skladu sa Uputstvom za upotrebu za trgovce, trgovac ce zatraziti od
korisnika da primeni svoj PIN na siguran nacin i obezbedice poseban dokaz izvrsenja
PIN kontrole
Trgovac je obavezan da trazi autorizaciju od banke izdavaoca
Trgovac ce obezbediti potpis korisnika na slipu i takode ce se uveriti da je potpis
identican onome na korisnikovoj kartici
Trgovac ce predati korisniku jednu kopiju slipa kao dokaz transakcije
62

Trgovac ce oduzeti platnu karticu kada na to upucuje sistem ili kada i tome dobije
obavestenje prilikom zahteva za autorizaciju od banke ili ako je ta kartica na listi
ponistenih kartica i takode ce ponistiti sva placanja koja su izvrsena takvom karticom
na istoj lokaciji i u istom danu
Trgovac ce dostaviti slipove banci u vremenskim rokovima kako je to predvideno
Uputstvom za upotrebu za trgovca i cuvanje u arhivi inIormacija i dokumenata koja se
zahtevaju Ugovorom zakljucenim izmedu trgovca i banke
Trgovac mora da se pridrzava svih zahteva iz Ugovora za upotrebu za trgovce kao i
drugih instrukcija koje primi od banke
Sve navedene mere sigurnosti se primenjuju na samom prodajnom mestu kako bi se
sprecila zloupotreba kartica, i sve mere zastite su od jednake vaznosti.

Mere sigurn4sti k4je se primenjuju k4d izda;a4ca kartica

Banka izdavaoc izdaje platnu karticu klijentu koji kod banke ima otvoren tekuci racun.
Kartica je neaktivna sve do momenta dok je klijent ne potpise i ne preuzme.
Do momenta preuzimanja kartica je zasticena i obezbedena pick up codom koji se aktivira u
momentu preuzimanja kartice od strane klijenta. Zbog sigurnosti PIN ( Personal IdentiIication
Number ) se ni u jednom momentu ne nalazi zajedno sa karticom, niti zbog mera sigurnosti
isti ljudi rade zajedno na poslovima izdavanja kartica i dodele PIN-a.
PIN se odreduje kompjuterski, automatski se pakuje i niko ga ne zna osim samog korisnika
kartice. Sve navedene mere sigurnosti se koriste da bi se izbegle zloupotrebe kartica kod
samod izdavaoca, ili da se iste svedu na minimum. U tom sistemu su svi sistemi
bezgotovinskog placanja, VISA, MASTER CARD, DINERS, pripremili svoja stroga interna
pravila, a sve iz razloga sigurnosti i bezbednosti. Zloupotreba se moze javiti i u postupku
slanja posiljke tj. platnih kartica registrovanom postom ili na neki drugi nacin, zatim kod
samog proizvodaca kartica ili kod procesora, bez obzira da li je isti identican sa bankom
izdavaocem, ili je odvojen Iizicki od njega.

A4rmati;n4 regulisanje p4sl4;anja platnim

Zakoni koji trenutno na direktan nacin regulisu materiju poslovanja platnim karticama
u Srbiji su:
34

1. Zakon o platnom prometu clan 39. daje u nadleznost Narodnoj banci Srbije da
obavlja sledece poslove platnog prometa, vrsi medubankarsi obracun cekova po
tekucim racunima gradana i obracun platnih kartica.

34
wwwparlamenLgovrs/conLenL/laL/akLa/zakonlasp
63

Na osnovu Zakona o platnom prometu, guverner Narodne banke Srbije je doneo
sledecu odluku:

1.1 Odluku o obliku, sadrzini i nacinu koriscenja jedinstvenih instrumenata
platnog prometa gde se u stavu 3. tacka 12. navodi ~~ Platna kartica se koristi za
bezgotovinsko placanje i za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko
bankomata. Oblik, sadrzinu i nacin upotrebe platne kartice utvrduje banka, u skladu sa
svojim potrebama i medunarodnim standardima.

2. Zakon o bankama i drugim Iinansijskim organizacijama

2.1. Clan 21.~~Banka se moze baviti depozitnim, kreditnim i drugim
bankarskim poslovima u zemlji i to: tacka 4) izdavanjem hartija od vrednosti i
novcanih kartica. Clan 21. stav 2.~~Zabranjuje se obavljanje poslova iz stava 1. ovog
clana pravnim licima koja ne poseduju dozvolu za rad NBS, izuzev poslova utvrdenih
u tacki 4. i tacki 6. ovog clana

.2 Kak4 se p4brinuti da je n4;ac u;ek na sigurn4m

Savet predostorznosti je : podeliti novac u nekoliko banaka ili na nekoliko racuna u okviru
jedne banke. Bilo bi dobro da korisnik kartice uvek ima mali limit na kartici da ukoliko mu
kartica bude ukradena, lopov, svakako, nece moci mnogo novca da potrosi. Naravno, postoji
cinjenica da se povecava verovatnoca da bi lopov nasumicno mogao izabrati za kradu jedan
od mnostva racuna koje poseduje jedan korisnik, ali sa druge strane, kolicina novca koju bi
mogao ukrasti je smanjena.

.3 Sta je t4 "phant4m withdrawal" ?
Ako neko misli da je zrtva prevare to ne mora nuzno da znaci da i jeste. Na primer, ako je
neko 'odzepareni tom prilikom mu je ukraden novcanik, a sve se to desava neposredno
nakon sto je korisnik podigao novac sa bankomata, to moze znaciti dag a je prestupnik
posmatrao prilikom podizanja novca i vide koji PIN je korisnik uneo, a onda zatim ga pokrao
da bi se docepao kartice. Ovo se ne smatra Iantomskim podizanjem novca i vrlo je verovatno
da ce banka vlasniku kartice nadoknaditi osnovnu sumu kao odstetu (u Velikoj Britaniji suma
iznosi 50). Medutim ako nekome kartica nije ukradena,a pri tom je korisnik siguran da ne
postoji nacin da mu je i PIN ukraden ili dag a je potencijalni prestupnik posmatrao, onda se
ovakav slucaj svrstava kao Iantomsko podizanje novca.
Postoje tri grupe prestupnika koji se bave ovim kradama.Prva mogucnost je das am
korisnik pokusava da pocini prevaru i osteti banku, tako sto bi stvorio lasnu situaciju da je
zapravo on pokraden od strane druge 'NN osobe. Druga mogucnost je da je lopov ili
organizovana grupa lopova uspela da ukrade kako podatke sa magnetne trake na kartice tako i
64

PIN te iste kartice. Treca mogucnost, i najkontraveznije objasnjenje, je da je doslo do kraze u
saradnji sa nekim od sluzbenika banke izdavaoca kartice koji ima pristup korisnikovom
racunu i podacima o PIN-u.

Talas ovakve krade poznat je bio jos pocetkom devedesetih u Evropi, medutim samo par
je privuklo vecu paznju u to doba, ali stvari su se promenile jer u poslednjih par godina taj
talas postaje sirok i veoma intenzivan. Iz tog razloga savetuje se uvek oprez, jer je to
najpouzdanija mera prevencije protiv ovakvih krada. Ni jedan podatak ne moze biti toliko
povoljan da bi mogao da unese spokojnost. Podaci pokazuju da je ovaj vid kriminala uzeo
maha u Evropi, ali po svemu sudeci ni Srbija ne zaostaje za tim trendom. U nasem region
postoji sve vise slucajeva ovakvih krada.
Ukoliko dode do krade najbolje je odmah se obratiti banci, izdavaocu kartice. Niti banka,
niti korisnik zele da se upuste u dugi process ispitivanja kako je doslo do krade, ajos manje
idu na sud. Ali uvek treba biti spreman na najgore od prvog trenutka kad se ustanovi da je
doslo do krade. U daljem ispitivanju nastalog problema moglo bi biti jako lose ne reagovati na
vreme i hitro, jer se kljucni dokaz, na primer video zapis biva obrisan. Medutim, ukoliko
kolicina novca koja je putem krade skinuta sa racuna korisnika ozbiljno narusava Iinansijsko
stanje tog korisnika, onda bi korisnik trebalo da odmah unajmi advokata.















63

10. PROBLEMI KORISCEN1A PLATNIH KARTICA

Problemi najcesce proizilaze iz neiskustva u koriscenju kartica ili nedovoljne obucenosti
pruzaocu usluge, a mogu se generalno podeliti u dve vece grupacije.
Prvu grupaciju predstavljaju problem u koriscenju bankomata pri podizanju gotovine gde
od korisnika zahteva PIN (Personal IdentiIication Number licni identiIikacioni broj) koda
koji je iskljucivo vezan za karticu nosioca. Ne postoji bankomat koji ce vam isplatiti sredstva
ukoliko ne posedujete ispravan PIN kod, a cesto se moze desiti da ste zaboravili PIN ili
permutovali redosled ciIara u kodu, sto za posledicu, osim neisplacivanja sredstava moze da
ima i blokiranje kartice na bankomatima kao i oduzimanje iste od strane bankomata.Pod
predpostavkom da vam je PIN ispravan i da ste sve dalje zatrazene podatke ispravno uneli,
bankomat pristupa proveri stanja i isplati gotovine ukoliko pokrice postoji. Za ovaj korak je
vezano vremensko ogranicenje od 10 sekundi i za to vreme morate uzeti novac, a kada masina
izbaci karticu dobijate novih 10 sekundi posebno za karticu. Ukoliko ne ispostujete ovaj
vremenski rok, bankomat ce smatrati da ste zaboravili gotovinu/karticu ili da vam se nesto
dogodilo i karticu/gotovinu povuci u sebe na sigurno. Obe ove mere su zastitinog karaktera
kako bi zastitile nosioca kartice i kao takve ih treba shvatiti ispravno. Ono sto vi mozete da
preduzmete u drugom slucaju nije insistiranje na vadenju kartice/gotovine iz bankomata vec
da se obratite izdavaocu kartice koji ce vas dalje uputiti u procedure koja nije preterano
komplikovana.
Drugu grupaciju problema predstavljaju POS (Point oI Sale tacka prodaje) terminali tj.
nestrucna upotreba istih od strane pruzaoca usluge. Ono sto vam se najcesce moze dogoditi je
da usled lose konekcije ovog terminala, koji komunicira obicnom teleIonskom linijom (svi
zajedno kakvim linijama raspolazemo), prodavac izgubi strpljenje i vise puta provuce karticu
kroz POS. Ako uzmemo u obzir da je svako provlacenje kartice kroz POS terminal ujedno
upit u stanje na racunu, sto u slucaju odobrenja povlaci rezervaciju sredstava na racunu,
zamislite sta moze da se desi ako vam prodavac npr. provuce karticu jedno pet puta kroz POS
terminal. Rezervisan ce vam biti iznos sredstava u visini broja provlacenja kartice puta trazeni
iznos. Naravno, ovo nije toliko strasno, jer vam nece biti naplaceno svih pet transakcija koji
su rezultat nestrpljenja, vec samo ona koja je obavljena, ali vi cete kao korisnik jedno vremne
imati vise rezervisanih sredstava nego sto je to potrebno.Ovo visestruko provlacenje kroz
POS terminal moze da proistekne iz najbanalnijih razloga kao sto su vec navedena losa
konekcija, zaglavljivanje papira na POS terminal i dr. Kod POS terminal je bitna brzina
provlacenja kartice kroz magnetni citac jer svako presporo provlacenje iste moze da rezultira
porukom 'neispravna kartica, ted a vam trgovac odbije transakciju iako imate novac na
racunu.
Ono sto je najbitnije kod rada s karticom je to da uvek trazite priznanicu od bankomata
kada je to slucaj kod POS terminal, prodavac je duzan da vam da jedan primerak priznanice, a
drugi koji potpisujete zadrzava za sebe. Sve priznanice suvajte kod sebe u slucaju dam orate
da podnesete reklamaciju na odredenu transakciju jer tada imate validan dokaz obavljene
transakcije. Neko generalno pravilo za karticu je da kartici ili radi ili ne radi.
66


11.PREDNOSTI KORISCEN1A PLATNIH KARTICA

Kartice su popularna Iorma placanja. Ovim vidom placanja korisnici mogu placati robu i
suuge virtuelno bilo gde u svetu s lakocom i ugodno, cime se zapravo obezbeduje pouzdana
alternative za novac i cekove. Plasticne kartice se izdaju korisnicima od strane mnogobrojnih
organizacija ili zdavalaca kartica kao sto su banke, preduzeca koja se bave Iinansijskim
uslugama ili prodavci/Iirme. Vrsta itdate kartice i njihova Iunkcionalnost variraju od
izdavaoca do izdavaoca i od mreze u kojoj se nalazi izdata kartica.
Da bi korisnici prihvatali kartice bile , one moraju imati pogodnosti u odnosu na druge
sisteme placanja. Prednosti su :
Na osnovu kartice placanje se obavlja do iznosa raspolozivih sredstava na racunu
Jednostavnije rukovanje u odnosu na cek
U slucaju gubljenja kartice postoji veca zastita nego kod ceka
Novac koji korisnik kartice klijent ima na racunu banke izdavaoca je dostupan 24
casa dnevno i moze se podizati u gotovini ili placanjem robe
Platna kartica ima medunarodno priznanje kao platezno sredstvo, a da korisnik ne
mora menjati svoj novac u lokalnu valutu. Platna kartica se moze koristiti u mrezi
bankomata bilo koje mreze i bilo gde. Isto pravilo vazi i za placanje na POS
treminalima
Kreditna kartica omogucava otplatu kupljene robe/usluge na rate po planu otplate
banke izdavaoca takve kartice
Vlasnik kartice znatno pojednostavljuje obavljanje platnoprometnih transakcija
Platne kartice smanjuju transakcione troskove
Stvoren je jedinstven sistem placanja koji ne poznaje nacionalne i valute granice
Trgovci, sa svoje strane, imaju interesa da prihvataju kartice jer stepen rizika poslovanja
znacajno je smanjen u odnosu na poslovanje cekovima. Ako je transakcija regularno uradena
u tom slucaju trgovac sigurno dobija novac na svoj racun. Prednosti su :
Smanjenje rizika poslovanja
Povecanje prometa
Povecanje sigurnosti naplate.
Banke po svojoj prirodi nemaju veliki asortiman proizvoda koje bi nudile svojim
korisnicima, tako da je karticno poslovanje znacajno prosirilo ponudu banaka. Prednosti za
banku koja izdaje karticu su :
Banka prosiruje asortiman usluga
Smanjuju se troskovi poslovanje
Knjigovodstvo je jednostavnije
Manja opterecenost saltera

67


Prihodi banke se uvecavaju po vise osnova :

clanarina, troskovi vodenja racuna klijenata
kamata na kredit, dozvoljeni minus
povecanje likvidnosti banke
talozi na dinarskim/deviznim racunima Iizickih i pravnih lica
trgovacka provizija, provizija za podizanje gotovine, placanje racuna preko
bankomata, osiguranje klijenta.
Monetarne vlasti jedne zemlje takode imaju brojne koristi od koriscenja platnih
kartica, a medu najvaznijim su smanjenje sive ekonomije i manja kolicina gotovog novca u
ukupnoj novcanoj masi.



















68

12.BUDUCNOST PLATNIH KARTICE - SMART KARTICE

Razlog zabrinutosti u vezi nastavljanja koriscenja tehnologije magnetnih kartica je porast
prevara i zloupotreba kartica sa magnetnim trakama sirom sveta. Prevaranti imaju dosta
inIormacija o dizajnu ovih kartica sto im omogucava da identiIikuju sigurnosne propuste
kojiim mogu omoguciti prevaru.

U Iace-to-Iace transakcijama IalsiIikovanje magnetnih traka je postala velika pretnja. Ova
pretnja kombinovana sa soIisticiranim metodama pracenja PIN-a vlasnika kartice uzrokuje
veliku stetu Iinansijskim institucijama. Asocijacije i operatori platnih sistema su poceli sa
radom na smanjenju broja prevara. U ovom kontekstu prelazak sa magnetne trake kao nosioca
Iinansijskih podataka na cip je veliki napredak. Termin 'Cip oznacava integrisano elektricno
kolo u plasticnu karticu. Ovakav cip je poznat kao vrlo siguran.

,Pametne' kartice su prvi predlozili nemacki naucnici Helmut Grttrup i Jngen dethloII
1968.godine. Patent je prihvacen 1982.godine. Roland Moreno je patentirao 1974.godine
predlaze novi koncept memorijske kartice. Prva znacajna upotreba ,pametnih' kartica bila je
u Francuskoj 1983.godine za bezgotovinsko placanje teleIonskih razgovora. 1977.godine
Michel Ugon predstavio je prvu ,pametnu' karticu sa mikroprocesorom. Druga velika
primena 1992.godine u sve debitne kartice u Francuskoj ugraden je cip (Carte Bleue). Toko
devedesetih sirom Evrope pojavljuju se sistemi u kojima se ,pametne' kartice koriste kao
elektronski novac. U sistemima podataka o kolicini novca cuva se na kartici ne na nekom
spoljasnjem racunaru. Glavnu primenu ove kartice dobijaju, tokom devedesetih, uvodenjem
SIM kartica u mobilnoj teleIoniji. 1993. Godine MasterCard i VISA prihvataju uvodenje cipa
u njihove kreditne i debitne kartice.Prva verzija EMV sistema pojavljuje se 1994.godine,
zatim 1998.godine i 2000.godine i najnovija 2004.godine. EMV (Europay, MasterCard i
VISA) je standard za upotrebu IC kartice i IC kompatibilnih POS terminala. Glavni interes
banaka za uvodenje ,pametnih' kartica je u smanjenju broja prevara, IalsiIikovanja i krada.

Smart kartica je plasticna kartica, koja po izgledu podseca na obicnu kreditnu ili debitnu
karticu, stim da poseduje jedan detalj koji je odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili cip, na
kome se nalazi processor ili memorija. Na cipu se na siguran nacin mogu cuvati odredeni
podaci.
Najveca snaga $mart ard tehnologije jeste u raznovrsnosti mogucih
primena.Zahvaljujuci inteligenciji kartice, moguce je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije
u oblastima kao sto su : zastita pristupa racunaru ili mrezi, identiIikacija, mobilna teleIonija,
elektronski novac, vozacka dozvola, zdravstveni karton, zastita podataka, digitalni potpis,
kuponi, zastita autorskih prava, elektronska trgovina itd. Trenutno su u opticaju desetine
miliona smart kartica u raznim oblastima sa tendencijom daljeg razvitka.
Sa stanovista pristupa podacima postoje :
35

Kontaktna
Hibridna
Dual InterIace
Beskontna

33
Slmens nlxdorf SmarL card soluLlons form Slmens nlxdorf new ?ork
69


Dve osnovne kategorije pametnih kartica su :
Memorijske kartice sadrze samo postojanu memoriju (EEPROM) i moguce neku
speciIicnu sigurnosnu logiku. Na osnovu vrste ugradene memorije razlikuju se sledeci
tipovi memorijskih kartica : kartice sa obicnom memorijom, kartice sa zasticenom
memorijom, kartice sa brojacem.
Mikroprocesorske kartice sadrze kratkotrajnu memoriju (RAM) i mikroprocesorske
komponente.
Smart (pametna) kartica ili cip kartica je tehnologija buducnosti. Treba napomenuti da
nisu odmah napravljene smart kartice, vec je process razvoja tekao u nekoliko Iaza. Prvo su
napravljene kartice koje su imale cip na kome je obavljan upis i citanje podataka. Ovo su
takozvane kartice sa memorijom i postoji dva tipa:
$imple memory card najjednostavniji oblik cip kartice. Moze samo da memorise
podatke i nema mogucnosti za procesiranje.

ardwired logic card tehnoloski naprednija kartica. Ona vec ima u sebi ugradenu
logiku koja se uobicajeno koristi za kontrolu procesa.

Razvojem tehnologije, dodavanjem mikroprocesora i daljim usavrsavanjem napravljena je
'Microprocesor card. Ovo je u stvari prava smart kartica. Iako se i ove predhodne tako
nazivaju, sve osobine poseduje jedino ova kartica. U sebi ima memoriju i procesor. Tipicna
smart kartica danas ima : Microprocesor, Cryptographic coprocessor, 512 bytes RAM ; 16 K
ROM ; 8 K EEPROM.
Prema nacinu na koji ostavruje razmenu podataka sa citacem moze biti :
Kontaktna kartica se ubacuje u citac gde se ostvaruje Iizicki kontakt kartice i citaca
Bezkontaktna kartica i citac kontaktiraju na odstojanju

Pored standardnih operacija koje se sa smart karticom mogu rade kao i sa klasicnim
karticama, osnovna prednost je u identiIikaciji i zastiti korisnika pri radu na mrezi. Ukoliko se
kartica koristi iskljucivo kao platna kartica, onda ima identicnu Iunkciju kao i kartice sa
magnetnom trakom, s tom razlikom sto ima mogucnost da pri radu sa Internetom pruzi
korisniku veci stepen zastite. Ova zastita zahteva dodatno investiranje za nabavku citaca
kartice, a i ona sama je znacajno skuplja. S obzirom na tehnicko-tehnoloske mogucnosti,
uobicajeno se koristi za veci broj poslova pri kojima je potrebno izvrsiti proveru identiteta.
Smart kartica se narocito koristi u slucajevaima kada je izuzetno vazna sigurnost i zastita
obavljanja tranmsakcija.Zasticena je od citanja i podatke koji su u njoj moze citati samo onaj
ko je ovlascen i poseduje sistem za proveru autenticnosti preko sistema kljuceva. Za posebno
zasticne kartice pored predhodnog zahtevaju i PIN da bi se dobili podaci sa kartice. Za
70

najpoverljivije kartice cipu je dodat i CRYPTOGRAPHIC CO PROCESOR koji se koristi za
specijalne namene u bankama, vojsci i rad sa posebno poverljivim podacima i inIormacijama.
Asocijacije i operatori platnih sistema su prihvatili novaoperativna pravila za njihove cip
proizvode, koji su motivisali izdavace i prihvatioce da izvrse cip migraciju. Politika
smanjivanja takse razmene za prihvatioce koji ne adaptiraju svoje terminale da prihvate cip
katrice moze biti dobar razlog da prihvatioci implementiraju cip tehnologiju. U isto vreme,
izdavaci i prihvatioci mogu biti ohrabreni da prihvate cip kroz odgovarajucu politiku obaveza.
Ova politika moze usloviti da izdavaci i prihvatioci koji nisu izvrsili cip migraciju preuzmu
kompletan rizik u slucaju prevare u toku transakcije.

Zbog bolje mogucnosti donosenja odluka uz pomoc cipa na mestu kupovine, moguce je
smanjiti trosak kontrole autorizacije. Ovo znaci da trosak komunikacije koji se odnosi na on-
line autorizaciju transakcije moze biti smanjen u situacijama gde rizik uredivanja kartica
zajedno sa uredivanjem rizika terminala odlucuje da autorizacija moze biti dozvoljena
lokalno.

Obzirom na to da cip ima mogucnost obrade, platna kartica postaje 'smart (pametna).
Aplikacije kartice mogu ponuditi mnogo Ileksibilnije Iinansijske servise i da bolje odgovore
na brze promene u Iinansijskim sistemima. Jedan cip moze imati vise aplikacija, koje
omogucavaju viseaplikacionu dimenziju cip kartica. Ovo omogucava izdavacu da smanji
troskove ulaganja za aplikaciju i da bolje kombinuju nekoliko instrumenata placanja koje
zadovoljavaju razlicite platne potrebe.

Aktivnosti smart kartica u svetu rastu po stopi od 30 godisnje. U svetu gde je ova
kartica najcesce koriscena za civilne potrebe sluzi za placanje teleIona, mobilnih teleIona,
Internet poslovanje, bankarska placanja putem Interneta, za zdravstveno osiguranje itd.
Kartice se prave od PVC ili, ponekad, ABS plastike. U kartice se moze ugraditi hologram
za sprecavanje IalsiIikovanja.

!redn4sti SMAR1 kartice :

Za svaki novi servis koji se stavi korisniku na raspolaganje kod smart kartice ne mora
se dati novi password s obzirom na mogucnosti koje ona pruza.
Sa smart karticom korisnik moze da izvrsi potvrdu ipsravnosti poruke veoma lako.
Ovo je zato sto je kartica u direktnom kontaktu sa PC kacunarom. Korisnik generise
poruku na svom racunaru. Dokument se zatim ubacuje u memoriju cipa gde se stvara
zbirna vrednost (broj) kojom se dalje proverava identite posiljaoca i veriIikuje da
tokom prenosa poruka nije pretrpela izmene. Pri prijemu koristi se isti kljuc da se
regenerise zbirna vrednost (broj). Ako se primljeni i regenerisani broj poklope poruka
je validna.
Digitalni potpis je sledeca prednost smart kartice. On Iunkcionise na bazi privatnog i
javnog kljuca. Dokument prolazi kroz smart karticu koja ga potpisuje svojim
privatnim kljucem. Da dokaze da je dokument potpisao odredeni korisnik host-sistem
dekriptuje potpis koristeci njegov javni kljuc. Ako rezultat odgovara sadrzaju
71

dokumenta potpis je validan. Ovako potpisana dokumenta mogu se slati preko
Interneta uz pomoc standardnih alata za rad. Smatra se da je u ovom slucaju dokument
potpuno zasticen.
Smart kartica moze u sebi sadrzati i digitalni sertiIikat. Za digitalni sertiIikat se moze
reci da je licna karta na Internetu. SertiIikat je string siIrovan sa privatnim kljucem
koji je u kartici. Ako host-sistem zeli da proveri autenticnost korisnika na mrezi, moze
zatraziti digitalni sertiIikat koji je smesten na kartici. Kada je sertiIikat poslat host-
sistem proverava sa trecom stranom korisnikov odgovarajuci javni kljuc koji koristi da
dekodira sertiIikat. Ukoliko je sve u redu korisnik dobija konekciju.

Smanjenje prevara je postalo moguce zbog sledecih razloga:

Vrlo je tesko klonirati ove cip kartice, narocito tajni kriptograIski parametri koje oni
sadrze ukoliko nije skinut zastitni sloj.
Kroz njegovu mogucnost procesuiranja, cip je aktivno ukljucen u upravljanje rizikom
na mestu kupovine. Onje predstavnik izdavaca i moze da pomogne u sprecavanju
prevara u lokalnim transakcijama za terminalom kada ne postoji pristup internetu ili
mrezi.
Cip unapreduje proces odredivanja IalsiIikovanih kartica, koristeci metodu
atutentiIikacije sa dinamicnim mehanizmima. On takode omogucava vecu sigurnost
vlasniku kartice tokom oII-line veriIikacije i koriscenja PIN-a.

Aed4staci SMAR1 kartica
Pored dobrih osobina smart kartice imaju i odredene nedostatke. Osnovni nedostatak
im je sto su osetljive na mehanicka ostecenja. Naime, cip je za plastiku zalepljen epoksi
smolom koja vremenom i dugotrajnim mehanickim naprezanjem (savijanjem) postaje krta i
cip moze da se pomeri. Neotporna je na vlagu i svako vlazenje moze da prouzrokuje njen
otkaz. Sledeci nedostatak ovih kartica je sto su znatno skuplje od kartica sa magnetnim
zapisom.









72

11. ZAKL1UCAK

U svetu se siri oblast bezgotovinskih transakcija sa gradanstvom pomocu platnih kartica,
gde se sagledavaju i ocekuju novi poslovi i potencijalna zarada u poslovanju davalaca
Iinansijskih usluga. Neke zemlje usmeravaju gradane zakonskom regulativom na takvu vrstu
raspolaganja sredstvima. Posebno se otvara podrucje trgovine posredstvom mobilnih uredaja,
zatim direktno medusobno placanje imalaca tekucih racuna u bankama, a ocekuje se veliki
rast trgovine posredstvom mreze Internet. Process globalizacije uslovljava obavljanje
Iinansisjkih transakcija u buducnosti preko granica drzava. Koriscenje trgovine posredstvom
mreze Internet i uvodenje u sistem usluga korisnika sa neutvrdenih (mobilnih) lokacija,
zahteva siroku primenu postojecih kao i donosnje novih standard. Napori za pravovremeno
donosenje medunarodnih standard podrzani su od strane najvecih svetskih Iinansijskih
asocijacija i davalaca Iinansijskih usluga i proizvoda. Ovim se podrazumeva stvaranje uslova
za obavljanje Iinansijskih operacija u skladu sa univerzalnim medunarodnim standardima.
Glavni ciljevi aktovnosti donosenja madunarodnih standard u oblasti Iinansijskih
proitvoda i usluga kao i deIinisano u medunarodnim dokumentima su :
Da se obezbedi harmonizovanje i uskladivanje u delatnostima Iinansijskih usluga
Da se smanje troskovi kada u Iinansijskim inIormacionim sistemima postoje
zajednicki elementi
Da se razvoj novih sistema i postupaka obezbedi uz manje troskove kada se oni rade
zajedno
Da se osigura da se standardi u oblasti Iinansijskih delatnosti uspostave tako da
obuhvate i tradicionalne tipove transakcija kao i nove vrste transakcija koje se ocekuju
u bliskoj buducnosti
Da se odrzi tehnicko jedinstvo svih napora za izradu standarda u oblasti Iinansijskih
delatnosti na medunarodnom planu
Zemlje kao sto je nasa i institucije koje lokalno pruzaju Iinansijske usluge i proizvode,
upucene su da medunarodne standard primenjuju i u nacionalnim okvirima. Time ce se
ostvariti eIikasno otvaranje prema svetu koje je cilj vecine zemalja, a posebno onih u Iazi
ekonomske tranzicije.







73

1. LITERATURA

1. Milutin Cirovic, ,Bankarstvo', drugo inovirano izdanje, Europian Centar Ior Peace
and Developement, Beograd, 2006.
2. Sladana Benkovic, ,Budzetiranje kapitala', prvo izdanje, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2007.
3. Roger LeRoy Miller, David D. VanHoose, ,Moderni novac i bankarstvo', trece
izdanje, MATE d.o.o, Zagreb 1997.
4. Dusanic J., ,Poslovno bankarstvo', Consseco institut, Srpsko Sarajevo, Beograd,
2003.
5. Dukic D., Bjelica V., Ristic Z., ,Bankarstvo', Ekonomski Iakultet, Beograd, 2003.
6. Mr Tatjana Jovanovic, ,Potrosacki kredit, pravno-ekonomski aspekti', Beograd, 2004.
7. Bjelica Vojin, ,Bankarstvo, teorija i praksa', Ekonomski Iakultet, Novi Sad, 2001.
8. ,Srpsko bankarstvo', Udruzenje banaka Srbije, Beograd, 2006.
9. Peter. S. Rose ,Menadzment komercijalnih banaka', Mate, Zagreb, 2005.
10.Dr Slobodan Komarec, Dr Aleksandar Zivkovic, Dr Zarko Ristic, ,Bankarstvo-teorije.
Institucije,Politika', Beograd, 1995.
11.Dr Slobodan Komarec, Dr Aleksandar Zivkovic, Dr Zarko Ristic, ,Bankarstvo',
Beograd, 2001.
12.ProI.Dr David Dasic, ,Trzisna ekonomija-marko i mikro razmatranja', Beograd, 2001.
13.Tosic Radomir, ,Primena standarda u oblasti Iinansijskih proizvoda i usluga',
Beograd 2002.
14.Radovanovic Predrag, ,Tehnologizacija bankarstva', Leskovac, 2000.
15.Vukosanovic E., ,Elektronsko bankarstvo', Mate, Zagreb, 2005.
16.Rose Peter, Sylvia Hudgins, ,Bankarski menadzment i Iinansijske usluge', Data
Status, Beograd, 2005.
17.Curcic U., ,Upravljanje rastom i perIormansama banke, Mladost, Novi Sad, 2003.
18.Dr Emilija Vuksanovic, ,Elektronsko bankarstvo', Fakultet za bankarstvo, osiguranje
i Iinansije Institut ekonomskih nauka, 2006.
19.Udruzenje banaka Srbije, Lorens Riter, Vilijam Silber i Gregori Udel, "Principi novca,
bankarstva i Iinansijskih trzista" , 2009.
20.Ekonomist magazin
21.Personal magazin
22.www.nbs.com
23.http://Ips.unimediteran.net
24.www.e-trgovina.co.yu
25. www.elektronika.cg.yu
26.www.merchantservicescomplete.com
27.www.made-in-china.com
28.www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
29.http://history1900s.about.com