Број/Broj
Година XXVII
Уторак, 13. јуна 2023. годинe
42
КОНКУРЕНЦИЈСКИ САВЈЕТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
542
Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на основу
члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (1), а у вези с чланом
4. став (1) тачка б) Закона о конкуренцији ("Службени гласник
БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), члана 105. Закона о управном
поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07,
93/09, 41/13 и 53/16), у поступку покренутом по Захтјеву за
покретање поступка поднесеном од стране привредног
субјекта "Telemach" д.о.о. Сарајево, ул. Џемала Биједића бр.
216, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина, заступан по
пуномоћнику адвокату Нихаду Сијерчићу, ул. фра. Анђела
Звиздовића бр. 1, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина
против привредног субјекта "БХ Телеком" д.д. Сарајево, ул.
Франца Лехара 7, 71000 Сарајево, Босна и Херцеговина, ради
утврђивања злоупотребе доминантног положаја у смислу
члана 10. став (2) Закона о конкуренцији и члана 9. став (1)
тачке а), б), ц), е) и г) Одлуке о дефинисању категорије
доминантног положаја ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и
34/10), запримљеног под бројем УП-01-26-2-018-1/17, a
поступајући по Пресуди Суда Босне и Херцеговине број С1 3
У 028820 18 У од 12.06.2019. године, на 120.
(стотинудвадесетој) сједници одржаној 06.04.2023. године, је
донио
РЈЕШЕЊЕ
1. Одбија се Захтјев привредног субјекта "Telemach" д.о.о.
Сарајево, поднесен против привредног субјекта "БХ
Телеком" д.д. Сарајево, ради утврђивања злоупотребе
доминантног положаја у смислу одредби члана 10. став
(2) Закона о конкуренцији и члана 9. став (1) тачке а), б),
ц), е) и г) Одлуке о дефинисању категорије доминантног
положаја, као неоснован.
Godina XXVII
Utorak, 13. juna/lipnja 2023. godine
ISSN 1512-7508 - српски језик
ISSN 1512-7486 - босански језик
ISSN 1512-7494 - хрватски језик
2. Обавезује се привредни субјект "Telemach" д.о.о.
Сарајево да плати административну таксу у укупном
износу од 1.500,00 КМ у корист Буџета институција
Босне и Херцеговине
3. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном
гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и
Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Образложење
Овим Рјешењем извршава се Пресуда Суда Босне и
Херцеговине, број С1 3 У 028820 18 У од 12.06 2019. године
(у даљем тексту: Пресуда), којом је Суд Босне и Херцеговине
уважио Тужбу привредног субјекта "Telemach" д.о.о.
Сарајево и поништио Рјешење Конкуренцијског савјета, број
УП-01-26-2-018-61/17 од 08.05.2018. године, те предмет
вратио Конкуренцијском савјету на поновно рјешавање.
Конкуренцијски савјет је пресуду запримио дана
14.06.2019. године под бројем УП-01-26-2-018-68а/17. Према
члану 62. Закона о управним споровима БиХ ("Службени
гласник БиХ", бр. 19/02, 12/04, 88/07, 83/08 и 74/10), када суд
поништи акт против којег је био покренут управни спор,
предмет се враћа у стање у којем се налазио прије него што је
поништени акт донесен, те је при доношењу новог рјешења
везан правним схваћањима и примједбама суда у вези с
поступком.
Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине (у даљем
тексту: Конкуренцијски савјет) је дана 30.06.2017. године, под
бројем УП-01-26-2-018-1/17, запримио Захтјев за покретање
поступка (у даљем тексту: Захтјев) привредног субјекта
Telemach д.о.о. Сарајево, ул. Џемала Биједића бр. 216, 71000
Сарајево (у даљем тексту: Telemach или Подносилац
захтјева), заступаног по адвокату Нихаду Сијерчићу, ул. Фра
Анђела Звиздовића бр. 1, 71000 Сарајево, којим се тражи
покретање поступка против привредног субјекта БХ Телеком
д.д. Сарајево, ул. Франца Лехара бр. 7, 71000 Сарајево (у
Број 42 - Страна 2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
даљем тексту: БХ Телеком), због злоупотребе доминантног
положаја на релевантном тржишту у Босни и Херцеговини.
Увидом у поднесени Захтјев, Конкуренцијски савјет је
утврдио да исти није комплетан и уредан, у смислу члана 28.
Закона о конкуренцији, те је актом број УП-01-26-2-018-2/17
од 25.07.2017. године затражио допуну истог, у смислу члана
31. став (1) Закона о конкуренцији. Подносилац захтјева
обратио се Конкуренцијском савјету са захтјевом за проду-
жење рока за допуну истог, који је запримљен дана
28.07.2017. године под бројем УП-01-26-2-018-3/17. Конку-
ренцијски савјет је актом број УП-01-26-2-018-4/17 од
01.08.2017. године продужило рок за допуну Захтјева за
додатних 15 (петнаест) дана, након чега је Подносилац
захтјева доставио тражену допуна, поднеском запримљеним
дана 21.08.2017. године под бројем УП-01-26-2-018-5/17.
У допуни Захтјева Подносилац захтјева је прецизирао да
се злоупотреба доминантног положаја привредног субјекта
БХ Телеком односи на кршење одредби члана 10. став (2),
примарно одредби тачке а), али и у одређеној мјери и одредби
тачке б), ц) и д) Закона о конкуренцији (у даљем тексту:
Закон) и додатно члана 9. став (1), примарно одредби тачке ц),
али и одредби тачке а), б), е) и г) Одлуке о дефинисању
категорије доминантног положаја (у даљем тексту: Одлука).
Након комплетирања Захтјева, Конкуренцијски савјет је
на основу члана 28. став (3) Закона дана 10.10.2017. године
под бројем УП-01-26-2-018-6/17 издао Потврду о пријему
комплетног и уредног Захтјева.
1. Странке у поступку
Странке у поступку су привредни субјекти "Telemach"
д.о.о. Сарајево, ул. Џемала Биједића бр. 216, 71000 Сарајево и
"БХ Телеком" д.д. Сарајево, ул. Франца Лехара бр. 7, 71000
Сарајево.
1.1. Привредни субјекат Telemach
Привредни субјекат Telemach друштво за пружање
услуга у области телекомуникација д.о.о. Сарајево, ул.
Џемала Биједића бр. 216, Сарајево, регистрован је код
Општинског суда у Сарајеву под матичним бројем 65-01-
0620-08. Његов оснивач је Bosnia Broadband S.a.r.l. из
Луксембурга, Rue de Rollingergund, L- 2440 Луксембург.
Привредни субјекат Telemach је привредно друштво које
је активно у пружању телекомуникацијских услуга. Један је
од телекомуникацијских оператора у Босни и Херцеговини
који дистрибуира медијски садржај преко кабловксе техничке
платформе и пружа услуге приступа интернету и повезане
услуге као и услуге фиксне телефоније претплатницима.
1.2. Привредни субјекат BH Telecom
Привредни субјекат дионичко друштво БХ Телеком
Сарајево, ул. Франца Лехара бр. 7, Сарајево, регистрован је
код Општинског суда у Сарајеву под матичним бројем 65-02-
0012-10 (стари број И-23391). Осноцни капитал привредног
субјекта БХ Телеком је подијељен на 53.457.358 акција, које
су у 90% власништву Федерације Босне и Херцеговине, а 10%
у власништву Приватизацијских инвестицијских фондова и
малих акционара.
Основна регистрована дјелатност привредног субјекта
БХ Телеком је обављање телекомуникацијских дјелатности.
2. Правни оквир предметног поступка
Конкуренцијски савјет је у току поступка примијенио
одредбе Закона, Одлуке, Одлуке о утврђивању релевантног
тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10) и
одредбе Закона о управном поступку (у даљем тексту ЗУП), у
смислу члана 26. Закона.
Споразум о стабилизацији и придруживању између
европских заједница и његових држава чланица, с једне
Уторак, 13. 6. 2023.
стране и Босне и Херцеговине с друге стране ("Службени
гласник БиХ - међународни уговори" бр. 10/08 - у даљем
тексту: Споразум о стабилизацији и придруживању) одредба
чл. 71. о примјени критеријума и правне стечевине Европске
уније, те члана 43. став (1) Закона, омогућују Конкуренциј-
ском савјету у сврху оцјене датог случаја, да се може кори-
стити судском праксом Европског суда правде и одлукама
Европске комисије.
Конкуренцијски савјет је ради бољег утврђивања стања
свари у предметном случају извршио увид и у Закон о
комуникацијама ("Службени гласник БиХ", бр. 31/03, 75/06,
32/10 и 98/12), Правило 24/2005 о моделу ребаланса цијена
говорних телефонских услуга у Босни и Херцеговини
("Службени гласник БиХ", бр. 26/05 и 50/06) које је важило у
периоду 1.10.2005 - 31.12.2009. године, Правило 40/09 о
моделу ребаланса цијена говорних телефонских услуга у
Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 22/09)
које је важило у периоду 1.1.2010 - 31.12.2012. године,
Правило 67/2012 о моделу ребаланса цијена говорних
телефонских услуга у Босни и Херцеговини ("Службени
гласник БиХ", бр. 94/12), Правило о измјени и допунама
Правила 67/2012 о моделу ребаланса цијена говорних
телефонских услуга у Босни и Херцеговини ("Службени
гласник БиХ", бр. 55/16) које важи од 1.1.2013. године и
Правило 54/2011 о анализи тржишта електронских
комуникација ("Службени гласник БиХ", бр. 85/11).
3. Поступак по Захтјеву за покретање поступка
У свом Захтјеву, Подносилац захтјева, описује чињенич-
но стање и околности, те прилаже доказе за које сматра да
проткријепљују наведено, а које су разлог за подношење
Захтјева, те укратко наводи сљедеће:
Привредни субјекат Telemach је телекомуникацијска
компанија која дјелује као оператор дигиталне и аналогне
кабловске ТВ. Пружалац је услуге широкопојасног интернета
и оператор фиксне телефоније.
Привредни субјекат БХ Телеком је један од три
доминантна (енг. incumbent) телекомуникацијска оператора у
БиХ, уз Хрватске Телекомуникације д.д. Мостар (ХТ Мостар)
и Телекомуникације Републике Српске а.д. Бања Лука
(Телеком Српске).
Главна пословна дјелатност БХ Телекома је пружање
телекомуникацијских услуга у фиксној и мобилној телефо-
нији, дистрибуција медијских садржаја и пружање услуге
приступа интернету.
БХ Телеком је, како истиче Подносилац захтјева,
користећи свој доминантан положај био у могућности да
финансира развој своје мреже из такозваних монополских
ренти, као и да користи профит остварен у фиксној
телефонији како би унакрсно субвенционисао своје друге
услуге, конкретно своју pay-ТВ понуду, са циљем да се снагом
са доминантног тржишта утиче на јачање положаја на
недоминантним тржиштима.
Захтјев за покретање поступка се тиче активности БХ
Телекома које представљају злоупотребу доминантног
тржишта на тржишту фиксне телефоније, на начин да се
састављањем својих пакета производа искориштава предност
коју има на тржишту фиксне телефоније, а која произилази из
његовог практично монополског положаја, што као резултат
има затварање тржишта за конкуренте, те субвенционисањем
својих активности на повезаном pay-ТВ тржишту профитом
оствареним у области фиксне телефоније, нарушавајући тако
конкуренцију на pay-ТВ тржишту. Поред тога, његов доми-
нантни положаја на тржишту мобилне телефоније, такође
резултира субвенционисањем pay-ТВ тржишта.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Цјеновну политику БХ Телекома, према наводима из
Захтјева, на тржишту треба посматрати цјеловито, с обзиром
да су телекомуникацијска тржишта међусобно повезана и да
је БХ Телеком активан на сваком од њих. Радње које БХ
Телеком предузима на једном од ових тржишта имају ефекте
и на другим тржиштима, нарочито у свјетлу развоја нових
пакета услуга.
Предметни Захтјев је заснован на другачијем правном
основу у односу на захтјев који је Telemach поднио
Конкуренцијском савјету дана 21.05.2014. године, а за који је
Конкуренцијски савјет дана 25.09.2014. под бројем 06-26-2-
012-II/14 донио закључак о покретању поступка против БХ
Телекома. Захтјев из 2014. године односио се на различите
облике злоупотребе доминантног положаја БХ Телекома, као
што су: одуговлачење успоставе интерконекције са Telemach-
ом, спрјечавање Telemach-a да шири своју мрежу одбијањем
неопходних сагласности и незаконитим везивањем произво-
да. Ниједан од ова три облика злоупотребе доминантног
положаја није предмет овог Захтјева који се односи на
злоупотребу у смислу унакрсног субвенционисања повезаних
тржишта путем предаторских цијена.
У конкретном случају ради се о специфичном облику
злоупотребе доминантог положаја (тзв. Predatory pricing), који
Одлука изричито препознаје у члану 9. став (1) тачка ц), гдје
се прописује: "одређивање цијене производа или услуге испод
трошкова производње са циљем елиминисања конкуренције".
Три incumbent оператора због своје инфраструктуре се
не преклапају и сваки је монополист на свом подручју, те да
не конкуришу једни другима. Усљед овога, за утврђивање
релевантног географског тржишта битна је снага коју сваки
од ових оператора ужива на подручју које покрива. У погледу
поступања incumbent оператора географски елемент тржишта
фиксне телефоније је територија коју покрива инфраструкту-
ра сваког појединог incumbent оператора, с обзиром да они
одустали од конкурисања на тржиштима на којима немају
већинско учешће.
Релевантно тржиште у предметном случају је тржиште
пружања услуге фиксне телефоније крајњим корисницима
(малопродајни ниво) на подручју Сарајевског кантона,
Босанско-подрињског кантона, Тузланског кантона, Унско-
санског кантона, Зеничко-добојског кантона, Средњебосанс-
ког кантона и дијелова Херцеговачко-неретванског кантона
(општине Јабланица и Коњиц).
БХ Телеком на релевантном тржишту има скоро
монополски положај и његово тржишно учешће на том
тржишту знатно премашује 40%. Процјена Подносиоца
захтјева о тржишном учешћу БХ Телекома на релевантном
тржишту за 2016. годину је сљедећа: Средњебосански кантон
47%, Зеничко-добојски кантон 75%, Сарајевски кантон 61%,
Тузлански кантон 97%, Унско-сански 99%, Босанско-
подрињски кантон 100%, Јабланица 79% и Коњиц 81%.
Од значаја за одлучивање у овој правној ствари су и
друга повезана тржишта на којима понашање БХ Телекома
има значајан учинак. Овај оператор користи свој наслијеђени
положај на релевантном тржишту фиксне телефоније, како би
обезбиједио назакониту предност на тржиштима гдје трпи
израженији конкурентски притисак, и то: тржиште пружања
услуга мобилне телефоније (малопродајни ниво); тржиште
пружања услуга приступа интернету (малопродајни ниво) и
тржиште пружања услуга дистрибуције аудиовизуелних
медијских садржаја путем ИПТВ/ЦАТВ технологије.
Према наводима Подносиоца захтјева релевантан
фактор за оцјену укупне тржишне снаге БХ Телекома у сфери
телекомуникација је чињеница да га је секторски регулатор (у
даљем тексту: Регулаторна агенција за комуникације или
РАК) прогласио за оператера са значајном тржишном снагом
Број 42 - Страна 3
(СМП) на неколико тржишта, укључујући фиксну и мобилну
телефонију и закуп телекомуникацијских водова.
Могућа тврдња да нешто није окарактерисано као
повреда релевантних секторских прописа од стране
секторског регулатора (у овом случају РАК-а) не значи да не
постоји злоупотреба доминантног положаја у смислу члана
10. Закона, што јасно слиједи из релевантне праксе ЕУ. У ЕУ
питање односа између телекомуникацијских прописа и
прописа о конкуренцији изричито расправљено у пресуди
Европског суда правде у предмету Deutsche Telekom од
14.10.2010. године (Case C-280/08). У тој одлуци, Суд је
установио да чињеница да се телекомуникацијски оператор
придржавао секторских прописа из области телекомуника-
ција не значи да не постоји одговорност оператора по основу
могуће повреде прописа из области конкуренције, докле год
је оператор имао могућност аутономног дјеловања у погледу
наводног прекршаја. Ово значи, да уколико би секторски
пропис фиксирао цијену одређеног телекомуникацијског
производа, оператор не би имао могућност аутономног
дјеловања и не би био у могућности да прекрши прописе о
конкуренцији, док с друге стране, уколико секторски пропис,
на примјер одређује само максималну цијену, али је не
фиксира, оператор има могућност аутономног дјеловања, јер
је у могућности да одреди цијену унутар одређеног обима.
У предмету Deutsche Telekom њемачки телекомуника-
цијски оператор је дао своју сагласност на цијене које је
утврдио Deutsche Telekom, али је упркос томе установљено да
је путем таквих (одобрених) цијена Deutsche Telekom
извршио злоупотребу доминантног положаја. Примијењено
на предметни случај и акте БХ Телекома за које Подносилац
захтјева сматра да представљају злоупотребу доминантног
положаја, могући наводи да је РАК одобрио поједине цијене
БХ Телекома, не значе да БХ Телеком у вези са истим
цијенама не може сносити одговорност из угла Закона. Ово
значи да БХ Телекомове понуде/цијеновници, чак и уколико
су одобрени од стране РАК-а, могу представљати злоупотре-
бу доминантног положаја.
Ради анализе цјеновне политике БХ Телекома, како се
наводи у Захтјеву, ангажована је једна од водећих
реномираних фирми за економске анализе у области заштите
конкуренције RBB Economics из Лондона која је, након
подробне анализе неколико пакета БХ Телекома, закључила
да "шеме за одређивање цијена које користи БХ Телеком могу
итекако имати ефект јачања погодности мрежних ефеката
које има БХ Телеком". RBB Economics је утврдио сљедеће
конкретне аспекте цјеновне политике БХ Телекома који су
спорни и потенцијално представљају предаторске цијене: 1)
Цијене појединих пакета (нпр. "Моја ТВ мој избор") у односу
на регулисану основну минималну понуду најма линије БХ
Телекома, а која не укључује ИПТВ услуге, мање су од
процијењених трошкова ТВ права који се плаћају по
претплатнику; 2) Пакети БХ Телекома су цјеновно структури-
рани тако да их конкуренти не могу реплицирати без
значајних трошкова, а то су прије свега оператори с мањим
мрежама који немају мобилну мрежу.
БХ Телекомова цјеновна политика у вези са позивима
унутар мреже затвара тржиште за његове конкуренте. БХ
Телеком управља властитом мрежом мобилне телефоније и
на тај начин мора генерирати много мање трошкова у односу
на своје мање конкуренте тј. алтернативне оператере. БХ
Телеком свој положај на тржишту фиксне телефоније
злоупотребљава тако што нуди пакете које алтернативни
оператори нису у могућности да понуде, на тај начин
затварајући тржиште. Као примјер таквог поступања наводе
се пакети "МојаТВ БХ Пхоне" и "МојаТВ мој избор". Пакет
"МојаТВ БХ Пхоне" за цијену од 17,09 КМ (са ПДВ-ом) нуди
Број 42 - Страна 4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
неограничен говорни саобраћај на фер основи према
бројевима свих фиксних телефонских мрежа у БиХ (1.500
бесплатних минута, уз наплату за успоставу позива према
другим фиксним мрежама у БиХ), неограничен СМС
саобраћај у унутар фиксне мреже БХ Телекома, могућност
избора једног телефонског броја из БХ Мобиле мреже према
којем се позиви наплаћују по цијени са попустом и бројне
додатне телефонске услуге (идентификација позива, пре-
усмјеравање позива, конференцијска веза, забрана одлазних
позива, позив на чекању и скраћено бирање). Пакет "МојаТВ
мој избор" садржи комбинацију двије компоненте са зајед-
ничком карактеристиком да је говорни саобраћај говорних
и/или фиксних телефонских прикључака у групи бесплатан на
fair use принципу, под чим се подразумијева 1.000 минута по
сваком телефонском прикључку уз надокнаду за успоставу
позива од 0,5 КМ. Нуђењем таквих пакета, БХ Телеком
злоупотребљава свој доминантни положај, јер се на тај начин
алтернативни оператори спречавају да се са њим ефективно
такмиче на тржишту фиксне телефоније, јер немају своју
мобилну мрежу и не могу понудити пакет који нуди овакве
погодности.
У Захтјеву се наводи да БХ Телеком фаворизује позиве
унутар своје мреже и да алтернативни оператори не могу
парирати БХ Телекомовој понуди, што је израженије код
пакета "МојаТВ мој избор", који укључује неограничене
позиве унутар БХ Телекомове мреже, без икаквих додатних
накнада које би плаћао корисник. Алтернативни оператори не
могу понудити овакву могућност због тога што за разлику од
БХ Телекома, поред других трошкова морају БХ Телекому
платити накнаду за терминацију позива у мрежу БХ
Телекома.
Значај позива према БХ Телекомовој мрежи види се у
чињеници да БХ Телеком са тржишним учешћем од око 90%
на релевантном тржишту има највећу претплатничку базу, па
кад неко жели да позове телефонски број са подручја које
покрива мрежа БХ Телекома, наведени број је највјероватније
дио БХ Телекомове мреже. Које ефекте има БХ Телекомова
понуда бесплатних позива и позива унутар његове мреже
показује званична статистика. Према РАК-овој Анализи
тржишта завршавања (терминације) позива у индивидуалне
јавне телефонске мреже на фиксној локацији, саобраћај
унутар мреже је значајнији за incumbent операторе, него за
алтернативне операторе. Примјер за ово је први квартал 2013.
године, када је 72,49% укупног одлазећег саобраћаја из БХ
Телекомове фиксне мреже терминирано унутар те мреже, док
је код алтернативних оператора проценат терминације у
њихове мреже био знатно нижи и износио 18,51%.
Цијене са попустом између БХ Телекомове фиксне и
мобилне мреже додатно затварају тржиште фиксне телефо-
није. Понуде БХ Телекома, као што је она која обухвата 70%
попуста за позиве из БХ Телекомове фиксне мреже према два
"Нај броја" у БХ Телекомовој мрежи нарушавају
конкуренцију, јер спречавају алтернативне операторе који
имају мобилну мрежу да својим корисницима понуде сличне
услуге. Алтернативни оператор није у могућности да парира
БХ Телекомовој малопродајној понуди, јер само цијена
терминације од 0,08 КМ по минути, премашује износ који БХ
Телеком наплаћује својим корисницима на нивоу малопродаје
од 0,054 КМ/мин и то за 0,026 КМ/мин. Намјера затварања
тржишта посебно је изражена у БХ Телекомовој услузи "Топ
Тим" која омогућава обједињавање фиксних и мобилних
телефонских прикључака у једну виртуелну мрежу, унутар
које могу обављати бесплатне телефонске услуге. Нуђењем
значајних 70% или 50 % попуста за позиве из своје фиксне
мреже ка својој мобилној мрежи или неограниченим бројем
бесплатних минута у услузи "Топ Тим", као и чињеницом да
Уторак, 13. 6. 2023.
БХ Телеком посједује највећу претплатничку базу у фиксној
и мобилној телефонији, алтерантивни оператори нису у
могућности да ефективно конкуришу БХ Телекому на
тржишту фиксне телефоније.
Наводи се даље да БХ Телекомова понуда бесплатних
позива, односно позива са значајним попустом наноси штету
флуидности тржишта доводећи до такозваног ефекта клуба.
Овај ефекат се користи да се означи могућност блиских
рођака или радних колега да се регрупирају под истим
оператором, охрабрујући порошаче да промијене оператора и
придруже се оператору код којег су и њихови рођаци или
колеге. БХ Телеком на тај начин спутава миграцију корисника
различитих оператора, злоупотребљавајући тиме свој
доминантан положај на тржишту фиксне телефоније.
Понуде које укључују бесплатне позиве унутар мреже
фаворизирају веће операторе, доводећи на тај начин до
такозваног ефекта мреже. Претплатници су заинтересовани
да позивају што већи број особа без да се ови позиви
наплаћују, па понуде које укључују бесплатне позиве унутар
мреже фаворизују највећег оператора, пошто он има највећи
број претплатника. Алтернативни оператори не могу
парирати БХ Телекомовој понуди у вези са позивима унутар
мреже, јер морају платити накнаду за терминацију, што слаби
њихову способност да се такмиче на тржишту.
У вези са оцјеном поступања БХ Телекома указује се на
релевантну праксу из ЕУ, истичући праксу француског тијела
за заштиту конкуренције у предмету Orange/SFR (Одлука бр.
12-Д-24 од 13. децембра 2012. године). У наведеном предмету
два мобилна оператора Orange и СФР имали су заједно 83%
тржишта у Француској док је преосталих 17% имао један
мањи оператор, на основу чије пријаве је истрага и покренута.
Француско тијело за заштиту конкуренције изрекло је
новчане казне привредним субјектима Orange и СФР, јер је
утвдило да пакети који су се састојали од бесплатних позива
унутар мрежа Orange и СФР представљају злоупотребу
доминантног положаја. Одлука се између осталог заснивала и
на налазу да трећи оператор није могао да се такмичи са
понудом два водећа оператора у вези са бесплатним позивима
јер је имао значајно мање претплатника, па таква понуда не
би била привлачна корисницима. Француско тијело за зашти-
ту конкуренције је установило да, како би био у могућности
да понуди сличан пакет, наведени оператор ми морао да
укључи бесплатне позиве према другим операторима,
плаћајући притом накнаду за терминацију у мреже друга два
оператора. Слична ситуација је у погледу БХ Телекома с
обзиром да његово процијењено тржишно учешће на
тржишту у дијелу земље на којем дјелује износи 90% и да
нудећи наведене пакете на тај начин затвара тржиште за
алтернативне операторе као што је Telemach.
БХ Телеком, како се наводи у Захтјеву, врши унакрсно
субвенционисање свог ИПТВ бизниса приходима од фиксне
телефоније, чиме нарушава конкуренцију на тржишту pay-ТВ
услуга. БХ Телеком средства која генерира од фиксне
телефоније користи како би субвенционисао своју ИПТВ
понуду у којој нема тако изражен монополистички положај,
што доводи до нарушавања конкуренције на тржишту pay-ТВ
услуга, гдје се БХ Телекомови конкуренти не могу такмичити
са њим, а да при том не послују са губитком. Нудећи ИПТВ
услугу као додатак уз претплату на фиксну телефонију, БХ
Телеком у ствари не продаје претплатнику пакет фиксне
телефоније и ИПТВ-а, с обзиром да корисник генерално већ
има претплату на фиксну телефонију, већ као додатак
постојећој претплати на фиксну тзелефонију кориснику нуди
и промовира своју ИПТВ услугу борећи се тако за додатно
тржишно учешће злоупотребом свог тржишног положаја на
тржишту фиксне телефоније на коме је доминантан. БХ
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Телекомов пакет који најочитије показује да он наплаћује
ИПТВ услугу испод цијене је "МојаТВ Пхоне" који садржи
ИПТВ и фиксну телефонију. Наведени пакет кошта 29,00 КМ
(24,79 КМ без ПДВ-а), а корисник за ту цијену добије фиксну
телефонију са бесплатним позивима према свим члановима
групе (мобилним и фиксним), 1.500 бесплатних минута према
свим фиксним мрежама у БиХ, неограничен СМС саобраћај
унутра БХ Телекомове фиксне мреже, могућност избора
једног броја из БХ Телекомове мобилне мреже према којем се
позиви наплаћују са попустом, одређене додатне сервисе
(идентификација позива, преусмјеравање позива,
конференцијски позиви и сл.) и ИПТВ са више од 140 канала.
Подносилац захтјева у Захтјеву наводи да је БХ
Телекомова цијена за ИПТВ услугу евидентно испод трошка.
Приход који БХ Телеком остварује од пакета "МојаТВ Пхоне"
износи 24,79 КМ и имајући у виду цијену коју БХ Телеком
наплаћује за пружање ИПТВ услуге, јасно је да БХ Телеком
губи новац на тој услузи, при чему губитке покрива
приходима из фиксне телефоније. Овакав закључак изводи
RBB Economics у својој анализи (стр. 12), тврдећи да шеме за
одређивање цијена БХ Телекома могу имати ефект јачања
погодности мрежних ефеката које има БХ Телеком, а посебно
у вези са понудом "МојаТВ мој избор", гдје је видљиво да је
разлика у цијени ове понуде у односу на регулисану основну
минималну понуду најма линије БХ Телекома, која не
укључује ИПТВ услугу, већ мања од онога што је схваћено
као трошкови ТВ права који се плаћају по претплатнику.
Упоређујући најјефтинију претплату за фиксну телефонију
БХ Телекома, која се односи основни пакет који кошта 12,80
КМ (без ПДВ-а) и цијену пакета "МојаТВ мој избор", добије
се износ од 11,99 КМ као цијена за 1350 минута разговора, све
бесплатне разговоре унутар групе, те цјелокупну ИПТВ
услугу. Такође, корисник основног пакета фиксне телефоније
БХ Телекома добије 150 минута бесплатних минута унутар
БХ Телекомове фиксне мреже, а куповином пакета "МојаТВ
Пхоне" поред основне услуге у фиксној телефонији уз ИПТВ
услугу добије и додатних 1350 минута за бесплатне позиве
према свим мрежама у БиХ.
RBB Economics посебно скреће пажњу на чињеницу да
су због величине БХ Телекомове мреже трошкови
терминирања позива, за позиве који се постављају на неку
другу мрежу, вјероватно толико мали да би се могли
надокандити додатним приходима које зарађују за сваки
одлазни позив из "МојаТВ Пхоне" пакета. Међутим, за мањег
оператора успоредиви трошкови интерконекције би били
значајно већи, па је за Telemach процијењено да би
генерирани трошак био 0,92 КМ мјесечно (према
поцијењеном просјеку од 400 минута и цијени од 3,46 КМ
мјесечно, ако корисници притом користе максималан број
доступних минута у овом пакету, а то је 1.500 минута). RBB
Economics даље закључује да у складу са примјеном ЕУ
праксе о рачуноводству за разлике у величини, ови подаци
упућују на то да пакет не би био профитабилно реплициран
од стране мањих конкурената који су подложни већим
накнадама за интерконекцију. Анализа RBB Economicsa
извршена на основу јавно доступних података и података
Telemacha, показује да би Telemach морао нудити значајне
негативне марже да би парирао БХ Телекомовој понуди.
Према процијењеној маржи у односу на трошкове ТВ права и
интерконекције, "МојаТВ Пхоне" пакета (без ПДВ-а) за
просјечан број искориштених минута (400) код БХ Телекома
би износлила 0,78 КМ, а код Telemacha 1,66 КМ, док би код
максималног броја искориштених минута (1.500) код БХ
Телекома износила 4,94 КМ, а код Telemacha 4,20 КМ.
У предметном случају тако долази до унакрсног субен-
ционисања, гдје се БХ Телеком у услузи фиксне телефоније,
Број 42 - Страна 5
у којој је изричито доминантнан, потпуно одриче прихода у
односу на самосталну услугу фиксне телефоније, да би
задржао кориснике који имају могућност преласка на
алтернативне операторе, док цијену основног фиксног
телефонирања за оне кориснике који немају опцију преласка
на алтернативне операторе, држи на знатно вишем нивоу,
како би разликом финансирао ниску цијену осталих услуга у
МојаТВ пакету. На основу искуства Подносиоца захтјева
износ МојаТВ пакета са двије компоненте је дефинитивно
недовољан за покривање трошка пружања pay-ТВ услуге
крајњем кориснику. На овај начин БХ Телеком има
предаторске цијене у области ИПТВ услуге, нарушавајући
тиме конкуренцију на pay-ТВ тржишту, тј. тржишту на којем
је суочен са конкуренцијским притиском алтернативних
оператора. Као резултат ове праксе, БХ Телеком је удуплао
број својих pay-ТВ корисника у посљедње 3 године, од 63.860
у 2012. години, преко 112.000 у 2013. години, до 118.200
корисника у 2014. години, односно 140.000 корисника према
доступним подацима за 2015. годину. У истом периоду је број
корисника свих кабловских оператора у БиХ стагнирао или
падао, па је очито да је то резултат агресивне политике
предаторских цијена коју проводи БХ Телеком. На овај начин
БХ Телеком отежава и онемогућава процес конкурисања
мањим операторима, који економски не могу да подрже
унакрсно субвенционисање, а што иде на штету крајњих
потрошача који дугорочно неће имати избора, па ни
повољније цијене, бољи квалитет, нити већу разноврсност
релевантних услуга на тржишту.
У Захтјеву се тако наводи да је у ЕУ установљена пракса
да се предаторске цијене у виду унакрсног субвенционисања
сматрају злоупотребом доминантног положаја, што се види из
случаја De Post - La Poste (ОЈ 2002 Л61/32), гдје је Европска
комисија навела да се ресурси стечени у монополу не би
требало користити да би се придобила нефер конкурентска
предност у секторима који су отворени за конкуренцију. У
овом погледу, Смјернице европске комисије о приоритетима
повођења прописа из области злоупотребе доминантног
положаја (Communication from the Commission: Guidance on its
enforcement priorities in applying Article 82 of the EC Treaty to
abusive exclusionary conduct by dominant undertakings, [2009] Ц
45/7, пар. 63, ФН 2) наводе да Комисија може покренути
поступак у вези са предаторским праксама доминантних
привредних субјеката на секундарним тржиштима на којима
привредни субјекти још увијек нису доминантни, а да је
притом већа вјероватноћа да се то установи у погледу
дјелатности које су заштићене законским монополом. Поред
тога, доминантни привредни субјекат се можда не мора
упуштати у предаторско понашање ради заштите свог
доминантног положаја, али може да користи добит остварену
на монополисаном тржишту, како би унакрсно
субвенционисао своје дјелатности на другом тржишту и на тај
начин покушао да спријечи ефективну конкуренцију на том
другом тржишту. Овај став Европске комисије директно је
примјењив на поступке БХ Телекома, имајући у виду да БХ
Телеком користи добит коју оствари у области фиксне
телефоније како би унакрсно субвенционисао дјеловање на
ИПТВ тржишту, на којем можда још увијек нема доминантан
положај и на којем трпи конкурентски притисак алтернатив-
них оператора, нарушавајући тако конкуренцију на pay-ТВ
тржишту. Подносилац захтјева такође указује на релевантну
праксу гдје је Европска комисија установила постојање
незаконитог унакрсног субвенционисања доминантних
привредних субјеката и наводи предмет Deutsche Post (Case
COMP/35.141, одлука Комисије од 20. марта 2001. године)
гдје је њемачки поштански оператор извршио злоупотребу
доминантног положаја користећи добит остварену на
Број 42 - Страна 6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
тржишту резервних поштанских пошиљки, на којем је
доминантан да би субвенционисао своју дјелатност на
тржишту испоруке пакета, на којем је био суочен са јаком
конкуренцијом. Комисија је установила да, без унакрсног
субвенционисања са тржишта резервираних поштанских
пошиљки, Deutsche Post не би био у могућности да финансира
продају испод трошка на тржишту испоруке пакета. Из
економског угла ова одлука је образложена тако да унакрсно
субвенционисање постоји када приходи од једне услуге нису
довољни да покрију инкременталне трошкове пружања те
услуге и гдје постоји још једна услуга или пакет услуга код
којих приходи премашују њихове појединачне трошкове, па
приход од те услуге представља извор унакрсног
субвенционисања, а услуга код које појединачни приход није
довољан за покривање инкременталног трошка представља
дестинацију субвенционисања. Дакле, кључни фактор за
утврђивање присуства унакрсног субвенционисања јесте да
ли је приход од продаје одређене услуге довољан да покрије
инкременталне трошкове пружања дате услуге. Примијењено
на МојаТВ пакет са двије компоненте, БХ Телекомов
инкрементални трошак пружања ИПТВ услуге је трошак
пружања ове услуге, укључујући и трошак садржаја. Приход
које БХ Телеком остварује од ИПТВ услуге у оквиру "МојаТВ
мој избор" пакета са двије компоненте је очигледно
недовољан да покрије инкременталне трошкове у вези са
пружањем ИПТВ услуге крајњем кориснику.
Као резултат унакрсног субвенционисања свог ИПТВ
бизниса БХ Телеком је успио да значајно повећа своје
тржишно учешће на pay-ТВ тржишту, а што показују подаци
о расту броја БХ Телекомових pay-ТВ претплатника у
периоду између 2012. и 2014. године, током којег се број
претплатника БХ Телекома скоро удвостручио.
На основу свега наведеног Подносилац захтјева сматра
да предметни захтјев садржи више него довољно
информација како би Савјет утврдио да постоји основана
сумња да БХ Телеком значајно спрјечава, ограничава,
односно нарушава тржишну конкуренцију у смислу члана 27.
став (2) Закона.
Подносилац захтјева предлаже Конкуренцијском
савјету да утврди да је БХ Телеком злоупотријебио свој
доминантни положај на тржишту фиксне телефоније
састављањем својих пакета производа на начин којим се
искориштава предност коју БХ Телеком има на тржишту, а
која произлази из његовог практично монополског положаја
на тржишту фиксне телефоније и снажног положаја на
тржишту мобилне телефоније, ограничавајући производњу,
тржишта или технички развој у смислу члана 10. став (2) тачка
б) Закона, те да је субвенционисањем својих активности на
pay-ТВ тржишту, профитом оствареним у области фиксне
телефоније, са значајним негативних ефектима по повезана
телекомуникацијска тржишта, нарушавајући тако конкурен-
цију на pay-ТВ тржишту, злоупотријебио свој доминантни
положај на тржишту фиксне телефоније, ограничавајући
производњу, тржишта или технички развој у смислу члана 10.
став (2) тачка б) Закона.
Поред наведеног, Подносилац захтјева тражи од
Конкуренцијског савјета доношење мјере за елиминисање БХ
Телекомових радњи злоупотребе, на начин да се поред
евентуалног изрицања новчане казне у смислу члана 48.
Закона, наложи БХ Телекому да своје понашање усклади са
одредбама Закона и прекине са кршењем истог.
На основу горе наведеног, Конкуренцијски савјет је
оцијенио да повреде Закона, на које Подносилац захтјева
указује, није могуће утврдити без проведбе поступка, те је у
складу са чланом 32. став (2) Закона, на 11. сједници одржаној
дана 11. октобра 2017. године, донио Закључак о покретању
Уторак, 13. 6. 2023.
поступка, број УП-01-26-2-018-8/17 (у даљем тексту:
Закључак), ради утврђивања злоупотребе доминантног
положаја у смислу члана 10. став (2) Закона и члана 9. став (1)
тачке а), б), ц), е) и г) Одлуке о дефинисању категорије
доминантног положаја.
Конкуренцијски савјет је доставио Закључак
Подносиоцу захтјева, актом број УП-01-26-2-018-13/17 дана
12. октобра 2017. године.
Конкуренцијски савјет је, у складу са чланом 33. став (1)
Закона, доставио Захтјев и Закључак на одговор противној
страни у поступку БХ Телекому, актом број УП-01-26-2-018-
12/17 од дана 12. октобра 2017. године.
БХ Телеком се дана 26.10.2017. године обратио
Конкуренцијском савјету за одобравање додатног рока, актом
број УП-01-26-2-018-14/17 који је запримљен дана 30.10.
2017. године. Конкуренцијски савјет је захјев оцијенио
оправданим те актом број УП-01-26-2-018-15/17 дана
31.10.2017. године одобрио тражено продужење рока.
БХ Телеком је у одобреном року доставило одговор на
Захтјев и Закључак Конкуренцијском савјету, у смислу члана
33. став (3) Закона, поднеском број УП-01-26-2-018-18/17
дана 28. новембра 2017. године, у којем у цијелости оспорава
основаност Захтјева, чињеничне наводе и истакнуте
приједлоге у Захтјеву, те предлаже да Конкуренцијски савјет
БиХ на основу члана 116. став 3. важећег ЗУП-а, закључком
одбаци Захтјев Telemach-а у овој правној ствари, цијенећи
околност да пред истом органом, између истих странака, у
предмету број 06-26-2-012-11/14 тече поступак који је
покренут захтјевом Telemach, а који се заснива на истом или
сличном чињеничном основу.
У вези са појединачним наводима Подносиоца захтјева,
у битном се наводи сљедеће:
БХ Телеком предлаже да Конкуренцијски савјет из
списа издвоји Анализу RBB Economics ЛЛП (верзије на
енглеском и босанском језику), из разлога што овај документ
Подносилац захтјева покушава наметнути као својеврсно
вјештачење, што у смислу ЗУП-а не може представљати. С
тим у вези, БХ Телеком оспорава његову вјеродостојност и
одбацује сваку могућност реферисања у излагању на овај
документ јер се не ради о налазу независног и непристрасног
вјештака, у смислу чланова 174. - 184. ЗУП-а.
Привредни субјекат БХ Телеком сматра да је Подно-
силац захтјева недовољно прецизно одредио релевантно
тржиште те погрешно и правно неприхватљиво дефинисао
релевантно географско тржиште. Наиме, као релевантно
тржиште производа дефинисано је тржиште пружања услуге
фиксне телефоније, с тим што указује и на друга повезана
телекомуникацијска тржишта, и то pay-ТВ тржиште и тржиш-
те мобилне телефоније. У контексту одређивања релевантног
тржишта производа, према мишљену БХ Телекома, pay-ТВ
тржиште и тржиште мобилне телефоније се не могу сматрати
дијелом релевантног тржишта производа у овом поступку,
обзиром да та тржишта, у односу на тржиште пружања услуге
фиксне телефоније нису међусобно замјењива, односно битне
карактеристике, квалитет, намјена, начин употребе и цијене
ових услуга се изузетно разликују. На основу наведеног
привредни субјекат БХ Телеком сматра да су тржишта
мобилне телефоније и паy-ТВ ирелевантна за предметни
поступак.
Подносилац захтјева даље као релевантно географско
тржиште наводи територије Кантона Сарајево, Босанско-
подрињског кантона, Тузланског кантона, Унско-санског
кантона, Зеничко-добојског кантона, те Средњебосанског
кантона и дијелова Херцеговачко-неретванског кантона
(општине Јабланица и Коњиц). БХ Телеком сматра да је ово
паушално одређивање релевантног географског тржишта које
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
нема основа у Закону о конкуренцији, Одлуци о утврђивању
релевантног тржишта, нити Обавијести Европске комисије о
утврђивању мјеродавног тржишта за потребе права тржишног
натјецања Заједнице. Два основна критеријума на основу
којих Подносилац захтјева опредјељује релевантно географ-
ско тржиште су територијална покривеност инфраструктуром
БХ Телекома и одустајање од конкурисања на подручју изван
мреже БХ Телекома. БХ Телеком је у могућности пружати
услугу фиксне телефоније у свим дијеловима Босне и
Херцеговине, а не само у оним дијеловима које је Подносилац
захтјева издвојио као релевантно географско тржиште.
БХ Телеком има могућност пружања предметне услуге
на цјелокупном територију Босне и Херцеговине, па је термин
"изван мреже БХ Телекома" неупотребљив и непримјењив у
сужавању географског тржишта када је ријеч о БХ Телекому.
БХ Телеком истиче да његове активности никада нису могле
бити окарактерисане као одустајање од конкурисања на
подручју изван дијелова БиХ које је Подносилац захтјева
предложио као релевантно географско тржиште. У
територијалној организацији БХ Телекома основне јединице
представљају регионалне дирекције, којих у БХ Телекому
укупно има 9, а које су смјештене у највећим градовима Босне
и Херцеговине. Доказ да БХ Телеком није одустао од
конкурисања на подручјима које Подносилац захтјева није
обухватио у предложеном географском тржишту, јесте и
чињеница да је 30%, односно три регионалне дирекције
смјештене у градовима Мостар, Брчко и Бања Лука, што
говори о пословној опредијељености БХ Телекома за учеш-
ћем на тим локалним тржиштима. С тим у вези истакнуто је
да не само да БХ Телеком није одустао од конкурисања на
таквим тржиштима, већ и подаци о броју корисника показују
како је значајно учешће корисника БХ Телекома.
БХ Телеком истиче како предложено релевантно
географско тржиште није у складу са Законом о конкуренцији
који у члану 3. став 3. наводи како релевантно географско
тржиште "обухвата цјелокупан или значајан дио територије
Босне и Херцеговине ... и који то тржиште битно разликује од
услова конкуренције на сусједним географским тржиштима."
БХ Телеком наводи да се предложено географско тржиште не
разликује од сусједних тржишта, нпр. предложено тржиште
Херцеговачко-неретванског кантона у односу на тржиште
Западнохерцеговачког кантона.
Стога БХ Телеком предлаже да Конкуренцијски савјет
БиХ као релевантно географско тржиште одреди цјелокупну
територију Босне и Херцеговине, обзиром да се ради о
подручју "на којем су услови тржишне конкуренције довољно
уједначени и које се може разликовати од сусједних подручја
јер су услови тржишне конкуренције знатно различити у тим
подручјима. У прилог тврдњи БХ Телеком наводи примјер
праксе Европске комисије и то у предмету Wanadoo Espana vs.
Telefonica.
У циљу доказивања злоупотребе доминантног положаја
БХ Телекома, Подносилац захтјева указује на однос између
секторских прописа, односно улоге секторског регулатора и
прописа о конкуренцији. С тим у вези истиче праксу
Европског суда правде у предмету Deutsche Telekom. БХ
Телеком наглашава да не постоји садржајна повезаност
између овог предмета и чињеничних околности на основу
којих се Подносилац захтјева обратио Конкуренцијском
савјету са Захтјевом за покретање поступка против БХ
Телекома обзиром да је Deutsche Telekom злоупотријебио
доминантни положај због чињенице да је наплаћивао цијене
за приступ локалној петљи које су биле више од малопро-
дајних цијена које је Deutsche Telekom наплаћивао својим
крајњим корисницима.
Број 42 - Страна 7
Telemach, како наводи привредни субјекат БХ Телеком,
на релевантном тржишту фиксне телефоније биљежи
константан раст броја корисника, те паралелно с тим, на
основу јавно доступних података, биљежи и раст укупног
прихода и свеобухватне добити - што указује на непостојање
истискивања марже и опћенито негативних посљедица по
тржиште за Подносиоца захтјева.
БХ Телеком се позива на документ Оцјена стања
тржишта телекомуникација у Босни и Херцеговини из 2015.
године, објављен од стране Регулаторне агенције за
комуникације БиХ, према којем БХ Телеком биљежи пад
броја корисника на услузи фиксне телефоније. Број
пренесених бројева у децембру 2015. године је износио
32.656, од чега је учешће Telemacha и њему аквизираних
друштава преко 63%, што потврђује како је значајна
пенетрација Telemacha на тржишту пружања услуге фиксне
телефоније, са тенденцијом раста броја претплатника, у
односу на пад броја претплатника БХ Телекома у пружању
исте услуге. Према подацима којима располаже БХ Телеком у
периоду од јануара 2013. до децембра 2015. године било је
укупно 11.375 преноса бројева из мреже БХ Телекома у
мрежу Telemacha. Иако су службени подаци ограничени на
период до краја 2015. године, БХ Телеком истиче како су
трендови раста броја корисника, прихода и одлива корисника
БХ Телекома према Telemach-у настављени и након тог
периода, односно константни и у вријеме вођења овог
поступка.
Обзиром да је злоупотреба доминантног положаја путем
предаторских цијена изузетно тешко доказива у пракси
Европске комисије БХ Телеком истиче услове које је
Европска комисија утврдила, а који морају бити испуњени
како би се утврдило постојање предаторских цијена.
Активности БХ Телекома, према наводима БХ Телекома, не
испуњавају нити један од кумулативно постављених услова
како би било утврђено постојање предаторских цијена.
Предаторске цијене се дефинишу као понашање привредног
субјекта у доминантном положају који привремено послује са
губитком или се одриче добити како би истиснуо са тржишта
или дошао у вјероватну позицију да истисне с тржишта
стварне или потенцијалне конкуренте и тако задржи или
повећа своју тржишну снагу, чиме наноси штету потроша-
чима. Циљ који се настоји остварити путем предаторског
понашања јесте искључивање са тржишта конкурента који је
у најмању руку једнако ефикасан као и предатор.
Европска комисија је у Упутама о примјени члана 102.
истакла како ће интервенисати у случају постојања
предаторског понашања ако постоје докази да су задовољена
три услова:
a) доминантни подузетник краткорочно намјерно
улази у губитке,
b) таквим понашањем он затвара тржиште или ће
вјероватно затворити тржиште једном или више
стварних или потенцијалних конкурената с
намјером јачања или задржавања своје тржишне
снаге,
c) таквим понашањем доминантни подузетник
узрокује потрошачима штету.
Наведени услови су истакнути и у Смјерницама
Европске комисије о приоритетима приликом провођења
прописа у области злоупотребе доминантног положаја у
члану 63, као предуслов интервенције Европске комисије.
БХ Телеком тврди да нити за једну од својих услуга није
примјењивао краткорочна снижења цијена или неприродно
ниске цијене, да би исте по истеку одређеног времена
повећавао. Посебно то није случај са МојаТВ пакетима услуга
које Подносилац захтјева истиче као репрезентативне
Број 42 - Страна 8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
примјере предаторног понашања. МојаТВ пакети услуга су
(duo и triple play) у понуди БХ Телекома од фебруара 2010.
године. Период од 7 година се не може сматрати
краткорочним периодом за примјену ниских цијена, а који је
нужан како би се по истеку тог периода требале увећати.
Привредни субјекат Telemach је за пакете услуга који су
конкурентни МојаТВ услузи 01.08.2016. године извршио
увећање цијене за 3 КМ.
Поред тога, да би се утврдило предаторско понашање
БХ Телекома потребно је да се посљедице предаторских
цијена манифестирају у виду затварања тржишта према
стварним или потенцијалним конкурентима. Подносилац
захтјева, као стварни конкурент, биљежи константан раст
броја претплатника на услузи фиксне телефоније, а значајан
број претплатника БХ Телекома је извршио пренос бројева у
мрежу Telemacha. Такође, Подносилац захтјева није
проблематизовао нити доказао постојање затварања тржишта
према Telemach-у на услузи фиксне телефоније. У вези са
затварањем тржишта према потенцијалним корисницима, а
према подацима РАК БиХ у посматраном периоду 2011.-2015.
на релеватном тржишту пружања услуге фиксне телефоније,
није било смањивања броја оператора носилаца Дозволе за
пружање јавних телефонских услуга (2011: 11 носилаца
Дозволе; 2015: 13 носилаца Дозволе).
Сама природа предаторског понашања указује на
неопходан елемент проузроковања својеврсне штете крајњим
корисницима, односно потрошачима, и то у оној фази када
доминантни привредни субјекат подигне краткорочно
спуштене цијене властитих производа или услуга. Цјеновна
политика БХ Телекома од увођења пакета услуга Моја ТВ не
биљежи раст цијена према претплатницима, а који би се могао
везивати за проузроковање штете претплатницима. Цјеновна
политика БХ Телекома заправо представља манифестацију
исправног тржишног поступања, обзиром да је за исти
квалитет и обим услуге дошло до значајног смањивања
цијене, што указује како су на релевантном тржишту
производа присутни елементи снажне конкуренције која
доводи до либерализације тржишта и побољшања положаја
крајњих корисника, односно потрошача.
БХ Телеком исправља наводе Подносиоца захтјева у
вези цијене Moja TV BH Phone пакета која заправо није 17,09
КМ (са ПДВ), већ 20,00 КМ (са ПДВ).
Такође наводи да бесплатне минуте укључене у пакете
који пружају оператори нису нешто што се налази само у
понуди БХ Телекома већ их нуде и други оператери на
тржишту у склопу својих Duo/Triple/Quadre play пакета.
БХ Телеком у свом Одговору истиче да Подносилац
захтјева у Захтјеву није истакао какав ТВ садржај укључује
MojaTV BH Phone пакет, тј. број ТВ станица и поријекло
садржаја. Ови подаци су од изузетног значаја обзиром да се
на основу исправних и потпуних података могу донијети
закључци о трошковима таквих садржаја. У оквиру
предметног пакета корисницима је омогућено праћење
програмског садржаја само некомерцијалних ТВ станица и то
укупно 69 канала.
Надаље, БХ Телеком је комерцијализовао МојаТВ Мој
Избор 01.05.2016. године, а ради се о тзв. групацијској услузи
која нуди могућност интеграције одређеног броја прикључака
фиксне (фиксна телефонија, Моја ТВ, приступ интернету) и
мобилне мреже (мобилна телефонска услуга) на нивоу једног
домаћинства. Бенефит бесплатних позива између прикључака
није неограничен и потпуно бесплатан како то наводи
Подносилац захтјева, а представља награду за лојалност
корисника и обим кориштених услуга.
Подносилац захтјева покушава доказати како БХ
Телеком наплаћује ИПТВ услугу испод трошкова пословања,
Уторак, 13. 6. 2023.
поредећи MojaTV Phone пакет који укључује услугу фиксне
телефоније и ТВ услугу са Основним пакетом за фиксну
телефонску услугу.
БХ Телеком истиче да је нетачан навод Telemacha да је
најјефтинија претплата за фиксну телефонију коју нуди БХ
Телеком његов основни пакет који је регулисан и одобрен од
стране РАК-а и који кошта 15 КМ са ПДВ, тј. 12,80 КМ без
ПДВ-а. БХ Телеком у оквиру понуде за фиксну телефонску
услугу има и Сениор ПЛУС пакет са мјесечном претплатом у
висини од 10,30 КМ без ПДВ-а, односно 12,05 КМ са ПДВ-ом
(омогућен неограничен бесплатни саобраћај према бројевима
фиксне мреже БХ Телекома).
БХ Телеком пореди, према властитим наводима,
садржајно упоредиве пакете фиксне телефоније. За
компарацију узима пакет Flat фиксне БиХ који у цијени
претплате од 16 КМ мјесечно са ПДВ укључује неограничен
говорни саобраћај према бројевима фиксних мрежа у БиХ, на
фер основи (Фер основа: укупно 1.500 бесплатних минута, уз
накнаду за успоставу позива према бројевима других фиксних
оператора у БИХ).
Пакет Flat фиксне БиХ (16 КМ мјесечно са ПДВ,
односно 13,68 КМ без ПДВ) је пакет који укључује исту
количину бесплатних минута према свим фиксним мрежама у
БИХ (1.500), као и у случају МојаТВ Пхоне пакета (29 КМ
мјесечно са ПДВ, односно 24,79 КМ без ПДВ).
Разлика у цијени ова два пакета износи 13 КМ са ПДВ,
односно 11,11 КМ без ПДВ што се не односи на фиксну
телефонску услугу.
БХ Телеком наводи да је, слиједом наведеног, нетачан
навод Подносиоца захтјева: "Имајући у виду да је цијена
МојаТВ са двије компоненте 24,79 КМ (без ПДВ-а), ово
оставља износ од само 11,99 КМ као цијену за преосталих
1.350 минута разговора, све бесплатне разговоре унутар
групе, те цјелокупну ИПТВ услугу."
БХ Телеком о свакој измјени постојећих и новим
понудама информише РАК, односно прибавља сагласност за
комерцијалну примјену понуде. У складу са наведеним, БХ
Телеком није примијенио нити једну понуду и цијене, а да
претходно није информисао РАК који, уколико закључи да су
прекршени основни принципи пружања услуга, укључујући
посљедице по конкуренцију, не даје сагласност за њену
примјену.
Примјера ради БХ Телеком наводи случај из маја/јуна
2014. године када РАК није дао сагласност БХ Телекому да у
основном пакету за фиксни телефонски прикључак понуди
неограничен саобраћај у властитој фиксној мрежи БХ
Телекома. У образложењу је истакнуто како таква измјена у
понуди може резултирати дискриминацијом других
(првенствено алтернативних) оператора на тржишту. Иако је
приједлог БХ Телекома ишао у корист потрошача, односно
претплатника фиксне телефоније, регулатор је дао примат
заштити интереса алтернативних оператора и њиховог
положаја на тржишту.
БХ Телеком се осврнуо и на наводе из Захтјева како је
"износ Моја ТВ пакета са двије компоненте дефинитивно
недовољан за покривање трошка pay-ТВ услуге крајњем
кориснику."
Наиме, МојаТВ пакет са двије компоненте су Моја TV
BH Phone са цијеном од 20,00КМ са ПДВ-ом и Moja TV Phone
са цијеном од 29,00 КМ са ПДВ-ом.
Моја TV BH Phone садржи фиксну телефонију која
одговара одвојеном пакету Flat фиксне БиХ са цијеном од
16,00 КМ са ПДВ, те 69 некомерцијалних ТВ канала за које у
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
погледу набавке таквих садржаја БХ Телеком нема трошкова.
(..)* 1
(..)*
Подносилац захтјева даље истиче како алтернативни
оператори "за разлику од БХ Телекома, поред других
трошкова морају да БХ Телекому плате накнаду за
терминацију позива у мрежу БХ Телекома."
БХ Телеком има једнаку обавезу, као и сваки други
оператор, у плаћању накнаде за терминацију позива у мрежу
било којег другог оператора, па и Telemacha. Трошкови
терминације БХ Телекома према Telemach-у су по том основу
економски значајни.
Подносилац захтјева наводи како БХ Телеком "нару-
шава конкуренцију јер спрјечава алтернативне операторе који
немају мобилну мрежу, да својим корисницима пружи сличне
услуге."- Нарушавање конкуренције се не може везивати за
(не)могућности неког оператора да пружа одређене услуге,
обзиром да БХ Телеком није у позицији одлучивања да ли ће
конкретно Telemach пружати услуге у мобилној мрежи.
БХ Телеком даље у свом Одговору указује на немогућ-
ност примјене аналогије између предмета Orange/SFR на који
се позива Подносилац захтјева са предметним поступком
пред Ко-нкуренцијским савјетом, обзиром да је у предмету
Orange/SFR заправо дошло до одлива корисника
алтернативног оператора (Bouygues Telecom) према
доминантим операторима, док се у овом поступку апсолутно
не може говорити о значајном одливу корисника Telemacha
према БХ Телекому у пружању услуге фиксне телефоније.
Напротив, БХ Телеком биљежи значајан одлив корисника у
предметној услузи управо у мрежу Telemacha.
БХ Телеком овдје указује на праксу из Републике
Хрватске у предмету који је вођен пред Агенцијом за заштиту
тржишне конкуренције - Б.нет Хрватска д.о.о. Загреб против
Хрватски Телеком д.д. Загреб. У предметном поступку је
алтернативни оператор Б.нет тврдио како ХТ путем
предаторских цијена врши злоупотребу доминантног
положаја. Одлучујући о предаторским цијенама, Агенција за
заштиту тржишне конкуренције је одбила захтјев Б.нет-а,
односно утврђено је како ХТ није вршио злоупотребу
доминантног положаја. Као један од главних аргумената који
је дала Агенција за заштиту тржишне конкуренције јесте и
чињеница да се ради о растућем тржишту на којем не постоје
значајне препреке уласку нових конкурената на тржиште, што
смањује вјероватност примјене предаторске цјеновне
политике јер привредни субјекат који примјењује исту не би
могао у кратком року истиснути с тржишта једнако ефикасне
конкуренте, те након тога надокнадити трошкове у оквиру
предаторског понашања.
Подносилац захтјева је навео како је у периоду 2012-
2015. "број корисника свих кабловских оператора у БиХ
стагнирао или падао", и то због агресивне политике
предаторских цијена БХ Телекома. Подносилац захтјева је у
Захтјеву приказао табелу која доказује како су ИПТВ
оператори биљежили значајан раст - м:тел и ХТ Мостар.
Поред тога, чак и Telemach у том периоду биљежи раст броја
корисника.
БХ Телеком оспорава и релевантност ЕУ праксе у
погледу незаконитог субвенционисања доминантних прив-
редних субјеката конкретно у предмету De Post - La Poste
обзиром да се исти односи на ситуације постојања законског
монопола у односу на тржишта која су отворена за
конкуренцију.
Конкуренцијски савјет је дана 07. децембра 2017. године
достављени Одговор на Захтјев о покретању поступка те
1
(..)*подаци представљају пословну тајну
Број 42 - Страна 9
Закључак о покретању поступка привредног субјекта БХ
Телеком доставио на увид и очитовање Подносиоцу захтјева,
поднеском број УП-01-26-2-018-21/17.
Дана 22. децембра 2017. године запримљен је поднесак
Подносиоца захтјева у којем даје очитовање на одговору БХ
Телекома, под бројем УП-01-26-2-018-22/17, у којем се у
битном наводи сљедеће:
Telemach неоснованим сматра приговор из Одговора да
између странака пред Конкуренцијским савјетом тече
поступак по истом основу и да се поступак 06-26-2-012-II/14
односио на потпуно друге чињеничне и правне основе те на
други временски период.
Анализа RBB Economics, сматра Подносилац захтјева,
представља анализу стручне консултантске куће са
специјалистичким знањима из области економских анализа из
области тржишне конкуренције. Иста представља анализу у
вези са утицајима одређених радњи и поступања на
конкуренцију те RBB Economics није имао приступ подацима
о трошковима БХ Телекома.
У вези оспоравања релевантног тржишта од стране БХ
Телекома Telemach истиче да се у праву конкуренције може
разликовати примарно релевантно тржиште (у овом случају
тржиште фиксне телефоније), на којем је БХ Телеком
доминантан учесник и на којима врши радње злоупотребе, од
секундарно релевантних тржишта. Pay ТВ и мобилна телефо-
нија су повезана или тзв секундарна релевантна тржишта и
морају бити узета у обзир у анализи као тржишта на којима се
осјећају негативни ефекти злоупотребе на тржишту фиксне
телефоније, нарочито кроз пакете услуга.
Чињеница да БХ Телеком можда има правну и техничку
могућност да пружа услуге на неким територијама изузев
оних које је Подносилац захтјева навео у Захтјеву је, према
наводима Telemacha, материјално небитна јер БХ Телеком не
пружа услуге фиксне телефоније изван територија означених
у Захтјеву. По сазнањима Telemacha БХ Телеком практично
не дјелује са услугом фиксне телефоније на територији
Републике Српске или Западнохерцеговачког кантона,
Кантона 10 или Посавског кантона те нема основа да се за
потребе овог поступка анализира стање на овим тржиштима.
Примјери из праксе Европске комисије, које у Одговору
наводи БХ Телеком, су непримјењиви за конкретан предмет
јер се није радило о поступцима пред националним тијелом за
заштиту конкуренције.
Примјер Deutsche Telekom предмета из праксе Европске
комисије је, према наводима Подносиоца захтјева, примјер
одлуке у којој је секторски регулатор одобрио праксу коју је
тијело за конкуренцију касније оцијенило злоупотребом
доминантног положаја, а обзиром да се БХ Телеком позива да
има сагласност секторског регулатора за све своје поступке те
БХ Телеком неосновано инсистира на неадекватном
кориштењу праксе Европске комисије у Захтјеву. Међутим,
Telemach и не тврди да су радње злоупотребе БХ Телекома
потпуно идентичне радњама Deutsche Telekom предмета.
Telemach истиче нетачност навода из Одговора да се за
утврђивање постојања предаторских цијена мора утврдити
"истискивање марже" (margin squeeze) јер је то само једна од
форми злоупотребе доминантног положаја која је постојала у
Deutsche Telekom предмету.
(..)*
Даље, Telemach тврди да БХ Телеком у изоловано по-
сматраној услузи фиксне телефоније већ годинама повећава
цијену да би истовремено снижавао цијену multi-play пакета
са двије или три компоненте за скоро 50% остварујући
негативну маржу на pay-ТВ услузи и дајући услуге фиксне
Број 42 - Страна 10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
телефоније у пакетима практично бесплатно како би
принудио кориснике да прелазе на пакете. Штета оним
корисницима који нису прешли на пакете БХ Телекома је
повишена цијена претплате фиксне телефоније за преко 80%
у проматраном периоду на подручју без изражене
конкуренције.
Telemach је потврдио наводе из Одговора да број
корисника фиксне телефоније БХ Телеком пада, али да је
наведене податке немогуће тако посматрати обзиром на
либерализацију тржишта те да је наведени пад само
симболичан.
Подносилац захтјева је дана 30.01.2018. године
поднеском број УП-01-26-2-018-23/17 затражио да изврши
увид у предметни спис на који је Конкуренцијски савјет
позитивно одговорио и одобрио тражени увид актом број УП-
01-26-2-018-27/17 дана 07.02.2018. године. Увид у спис је
извршен дана 13.02.2018. године (записник о увиду у спис
број УП-01-26-2-018-31/17).
4. Продужење рока за доношење коначног рјешења
Имајући у виду опсежност предметног поступка као и
чињеницу да се у предметном случају ради о осјетљивом
тржишту Конкуренцијски савјет је, у међувремену,
процијенио да неће бити у могућности донијети коначно
рјешење у року од 4 мјесеца од дана доношења Закључка о
покретању поступка, како је прописано чланом 41. став (1)
под ц) Закона, обзиром да је за утврђивање чињеничног стања
и оцјену доказа било неопходно извршити додатне анализе.
Конкуренцијски савјет је с тога оцијенило да је рок за
доношење коначног рјешења по Закључку о покретању
поступка који се односи на утврђивања кршења одредби
члана 10. став (2) Закона потребно продужити за додатна 3
(три) мјесеца у смислу члана 41. став (2) Закона.
Закључак о продужењу рока за доношење коначног
рјешења донесен је дана 31.01.2018. године актом број УП-01-
26-2-018-24/17. Исти је достављен странкама у поступку дана
07.02.2018. године у прилогу акта број УП-01-26-2-018-25/17
Подносиоцу захтјева и акта број УП-01-26-2-018-26/17
привредном субјекту БХ Телеком.
5. Прикупљање додатних података и информација од
привредног субјекта БХ Телеком
Конкуренцијски савјет је дана 27.02.2018. године актом
број УП-01-26-2-018-34/17 затражио од привредног субјекта
БХ Телеком информацију да ли исти примјењује
рачуноводствено одвајање и трошковно рачуноводство, а у
складу са релевантним одредбама Закона о комуникацијама
којим су прописане обавезе структурног одвајања и засебног
обрачунавања.
У циљу утврђивања формираних малопродајних цијена
појединих услуга од БХ Телекома затражени су подаци у вези
процјене свих трошкова, прихода и остварене марже
привредног субјекта БХ Телеком у вези понуде фиксне
телефоније и то у Основном пакету од 15,00 КМ, Социјалном
пакету од 4,91 КМ, Сениор Плус пакету од 12,05 КМ, пакету
Флат фиxне БиХ од 16,00 КМ те пакету Флат БХ Телецом од
18,00 КМ.
Затражена је процјена трошкова и прихода за сваку
појединачну компоненту која чини један пакет услуга, те
маржа на конкретан пакет и то за сваки пакет у којима је
понуда фиксне телефоније једна од компоненти, а посебно за
Moja TV BH Phone у пакету од 20,00 КМ, Moja TV Phone у
пакету од 29,00 КМ, те Moja TV Full у пакету од 49,00 КМ.
Том приликом тражено је достављање јасног и
прецизног прегледа свих трошкова, остврених прихода и
марже и за тзв. групацијску услугу Моја ТВ Мој Избор у свим
комбинацијама у којима се иста нуди корисницима (фиксна
Уторак, 13. 6. 2023.
телефонија, Моја ТВ, интернет и мобилна телефонија унутар
једног домаћинства).
Уколико се фиксна телефонија нуди у још неким
пакетима услуга (посебно у пакетима са ИПТВ услугом) или
као самостална услуга, а који нису били изричито наведени у
захтјеву за достављањем података и информација било је
потребно да БХ Телеком достави и процјену трошкова,
прихода и марже унутар тих услуга/пакета. Уколико је ријеч
била о пакетима услуга приказ трошкова, прихода и марже
треба бити приказан за сваку компонетну пакета појединачно.
Конкуренцијски савјет је затражио од БХ Телекома да у
образложењу тј. трошковном приказу траженог јасно наведе
приходе и расходе који се односе на терминацију позива те
начина на који се исти калкулишу у појединачну цијену
услуге.
Када је ријеч о трошковима програмских садржаја
(ИПТВ услуге) те начина на који се исти урачунавају у
финалну цијену према крајњем кориснику затражено је од
привредног субјекта БХ Телеком исто детаљно образложе, те
доставе доказ трошкова програмских садржаја путем
овјерених копија уговора за дистрибуцију програмских
садржаја.
6. Релевантно тржиште
Релевантно тржиште, у смислу члана 3. Закона, те чл. 4.
и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта чини
тржиште одређених производа/услуга који су предмет
обављања дјелатности на одређеном географском тржишту.
Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању
релевантног тржишта, релевантно тржиште производа
обухваћа све производе и/или услуге које потрошачи сматрају
међусобно замјењивим с обзиром на њихове битне значајке,
квалитету, намјену, цијену или начин употребе.
Према одредби члана 5. Одлуке о утврђивању релевант-
ног тржишта, релевантно географско тржиште обухваћа
цјелокупан или значајан дио територија Босне и Херцеговине
на којој привредни субјекти дјелују у продаји и/или куповини
релевантне услуге под једнаким или довољно уједначеним
условима и који то тржиште битно разликују од услова
конкуренције на сусједним географским тржиштима.
Релевантно тржиште услуга предметног поступка је
тржиште пружања услуга фиксне телефоније крајњим
корисницима (малопродајни ниво).
Релевантно географско тржиште предметнога поступка
је подручје Босне и Херцеговине.
Слиједом наведенога, релевантно тржиште предметног
поступка је тржиште пружања услуга фиксне телефоније
крајњим корисницима (малопродајни ниво) на подручју
Босне и Херцеговине.
7. Прикупљање података од трећих лица
Током поступка ради утврђивања свих релевантних
чињеница, у смислу одредбе члана 35. став (1) тачка а) и ц)
Закона, Конкуренцијски савјет је прикупљао податке и
информације од Регулаторне агенције за комуникације.
Конкуренцијски савјет је тако дана 19.02.2018. године
актом број УП-01-26-2-018-32/17 затражио информацију да
ли РАК даје мишљења, односно сагласност на малопродајне
цијене услуга incumbent оператера (конкретно привредног
субјекта БХ Телеком), било да је ријеч о појединачним
услугама (фиксна телефонија, ТВ, интернет или мобилна
телефонија), као и пакетираним услугама (двије или више
услуга) те да ли може да интервенише (и да ли то ради у
пракси) у формирању цијена према крајњим корисницима
(како појединачних услуга тако и пакетираних услуга).
Поред наведеног затражена је и информација и да ли
РАК анализира услове, односно попусте који се нуде крајњим
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
корисницима у понудама пакетираних услуга (као и
краткорочне и/или дугорочне акцијске цијене) те да ли РАК
тражи од оператера достављање појашњења/анализа на који
начин је у обрачунско-трошковном смислу формирана цијена
одређеног пакета малопродајних услуга.
Од РАК-а су тражени и подаци о укупном броју корис-
ника као и појединачни подаци о укупном броју корисника за
привредне субјекте БХ Телеком и Telemach на подручју Босне
и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине те по
кантонима ФБиХ (уколико располажу подацима за кантоне) и
то за 2015., 2016. и 2017. годину за фиксну телефоније,
мобилу телефонију, ИПТВ услуге као и пакетиране услуге.
Накнадно, дана 27.02.2018. године од РАК-а актом број
УП-01-26-2-018-33/17 су затражене и додатне информације и
појашњења која се тичу примјене рачуноводственог одвајање
и трошковног рачуноводства incumbent оператора, а у складу
са релевантним одредбама Закона о комуникацијама којим су
прописане обавезе структурног одвајања и засебног
обрачунавања.
Затражено је и очитовање РАК-а да ли привредни
субјекат БХ Телеком има обавезу примјене трошковног
рачуноводства, да ли исто проводи, те да ли је РАК до сада
тражио податке од привредног субјекта БХ Телеком у вези
методолгије обрачуна цијена појединих услуга. Истовремено
затражено је и појашњење да је документ РАК-а "Оквирни
елементи и план за увођење рачуноводственог одвајања и
трошковног рачуноводства у телекомуникацијама у Босни и
Херцеговни" из октобра 2012. године у примјени, те да ли је
по питању активности на имплементацији обавеза
рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства
било промјена како у правилима и прописима тако и у пракси
привредних субјекта и РАК-а.
8. Усмена расправа и даљи ток поступка
У даљем току поступка, будући да се ради о поступку са
странкама са супротним интересима, Конкуренцијски савјет
је заказао усмену расправу, у складу са чланом 39. Закона, за
дан 13. марта 2018. године (позиви достављени Подноситељу
захтјева актом број УП-01-26-2-018-36/17 и БХ Телецому
актом број УП-01-26-2-018-35/17 дана 27. фебруара 2018.
године).
Привредни субјекат БХ Телеком је дана 09.03.2018.
године актом број УП-01-26-2-018-39/17 упутио захтјев за
одгоду усмене расправе наводећи спријеченост присуство-
вања пуномоћника БХ Телекома истој. Конкуренцијски савјет
је оцијенио истакнуте разлоге оправданим те обавијестио
стране у поступку да се усмена расправа одгађа, те
истовремено упутило нови позив за одржавање усмене
расправе за дан 27. март 2018. године (акти број УП-01-26-2-
018-42/17 и УП-01-26-2-018-43/17 од 12.03.2018. године).
Дана 13.03.2018. године запримљен је поднесак број УП-
01-26-2-018-44/17 привредног субјекта Telemach у којем
предложено провођење вјештачења, по вјештаку финанцијске
струке, о чему је Конкуренцијски савјет затражио очитовање
од стране БХ Телекома актом број УП-01-26-2-018-46/17, а
који се очитовао дана 23. марта 2018. године поднеском број
УП-01-26-2-018-48/17, у којем је, између осталог, наведено
како се исти противи проведби предложеног вјештачења.
Усмена расправа одржана је у просторијама
Конкуренцијског савјета дана 27.03.2018. године (Записник
број УП-01-26-2-018-49/17).
На усменој расправи Подносилац захтјева и Противна
страна у поступку су остали при досадашњим исказима, као и
дали додатна појашњења, одговорили на постављена питања,
те расправљали о предмету поступка, а на основу доказа који
су достављени у поступку. На усменој расправи странке у
Број 42 - Страна 11
поступку су се обвезале доставити додатне одговоре на
постављена питања, што је евидентирано записником.
БХ Телеком је дана 30.03.2018. године поднесцима
запримљеним под бројем УП-01-26-2-018-51/17 и УП-01-26-
2-018-52/17 доставио одговоре на питања са усмене расправе
као и овјере копије уговора са добављачима програмског
садржаја. Одговоре на питања са усмене расправе привредни
субјекат Telemach је доставио дана 02.04.2018. године
поднеском запримљеним под бројем УП-01-26-2-018-53/17.
Подносилац захтјева упутио је нови захтјев за увид у
спис дана 30.03.2018. године поднеском запримљеним под
бројем УП-01-26-2-018-50/17.
Захтјев за увид у спис упутио је и привредни субјекат БХ
Телеком, поднеском запримљеним дана 03.04.2018. године
под бројем УП-01-26-2-018-54/17
Конкуренцијски савјет је одговорио на наведене захтјеве
за увид у спис дана 04.04.2018. године актима број УП-01-26-
2-018-55/17 према привредном субјекту Telemach и број УП-
01-26-2-018-56/17 према привредном субјекту БХ Телеком.
Конкуренцијски савјет је дана 04.04.2018. године донио
Закључак број УП-01-26-2-018-57/17 којим је одбио захтјев
Подносиоца захтјева за вјештачењем. Исти је достављен дана
04.04.2018. године Подносиоцу захтјева у прилогу акта број
УП-01-26-2-018-58/17, а привредном субјекту БХ Телеком у
прилогу акта број УП-01-26-2-018-59/17.
Стране у поступку су извршиле увид у предметни спис
дана 09.04.2018. године (записник о увиду спис привредног
субјекта БХ Телеком број УП-01-26-2-018-60/17, те записник
о увиду спис привредног субјекта Telemach број УП-01-26-2-
018-60б/17).
Конкуренцијски савјет је дана 08.05.2018. године под
бројем УП-01-26-2-018-61/17 донио Рјешење којим је одбио
захтјев привредног субјекта Telemach против привредног
субјекта БХ Телеком ради утврђивања злоупотребе
доминантног положаја у смислу одредби члана 10. став (2)
Закона о конкуренцији и члана 9. став (1) тачке а), б), ц), е) и
г) Одлуке о дефинисању категорије доминантног положаја
као неоснован. Предметно Рјешење је 14.05.2018. године
достављено Подносиоцу захтјева (у прилогу акта број УП-01-
26-2-018-62/17) и привредном субјекту БХ Телеком (у
прилогу акта број УП-01-26-2-018-63/17). Рјешење је
достављено на објаву у службене гласнике дана 04.07.2018.
године у прилогу акта број УП-01-26-2-018-64/17.
Суд БиХ је грешком доставио Конкуренцијском савјету
копију тужбе ради достављања одговора/изјашњења на тужбу
тужитеља Telemach против Рјешења Конкуренцијског савјета
УП-01-26-2-018-61/17, а која је заправо био адресирана на
привредни субјекат БХ Телеком (поднесак запримљен под
бројем УП-01-26-2-018-65/17 дана 06.07.2018. године) о чему
је Конкуренцијски савјет обавијестио Суд БиХ актом број
УП-01-26-2-018-66/17 дана 10.07.2018. године.
Дана 12.07.2018. године поднеском који је запримљен
под бројем УП-01-26-2-018-67/17 Суд БиХ је обавијестио
Конкуренцијски савјет да је дана 14.06.2018. године тужитељ
Telemach тужбом покренуо управни спор број С1 3 У 028820
18 Фп против Рјешења Конкуренцијског савјета УП-01-26-2-
018-61/17 од 08.05.2018. године те да се Конкуренцијски
савјет позива да у остављеном року достави одговор на тужбу
заједно са предметним списом.
Конкуренцијски савјет је у остављеном року дана
17.07.2018. године у прилогу акта број УП-01-26-2-018-69/17
Суду БиХ доставио Одговор на тужбу (акт број УП-01-26-2-
018-68/17).
Поднеском запримљеним под бројем УП-01-26-2-018-
68а/17 дана 14.06.2019. године Конкуренцијском савјету је
Број 42 - Страна 12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
достављена Пресуда Суда БиХ број С1 3 У 028820 18 У од
12.06.2019. године заједно са списом.
9. Наставак поступка након Пресуде Суда Босне и
Херцеговине
Пресудом Суда Босне и Херцеговине, број С1 3 У
028820 18 У од 12.06.2019. године, уважена је Тужба
привредног субјекта Telemach и поништено Рјешење
Конкуренцијског савјета, број УП-01-26-2-018-61/17 од
08.05.2018. године, те предмет враћен Конкуренцијском
савјету на поновно рјешавање.
Пресудом је наложено Конкуренцијском савјету да у
поновном поступку водећи рачуна о примједбама, правилно и
потпуно утврди чињенично стање у роковима прописаним
законом и мериторно одлучи о тужитељевом захтјеву.
Примједбе су се односиле на сљедеће:
- да оспорено рјешење не садржи јасне и ваљане
разлоге због којих није уважен захтјев тужитеља за
вјештачењем по вјештаку финансијске струке; како
је предмет конкретне управне ствари било
утврђивање да ли су цијене формиране од стране
привредног субјекта БХ Телеком предаторске или
не, што представља финансијско питање; Конку-
ренцијски савјет је стога пропустио дозволити
финансијско вјештачење или само провести пот-
ребну анализу, обзиром да наведено представља
суштину тужитељевог захтјева; Суд БиХ се у вези
наведеног позива посебно на одредбу члана 174.
ЗУП-а који одређује у којим случајевима се врши
извођење доказа вјештачењем;
- надаље, оспорено рјешење не садржи прописе на
основу којих је ријешена ова управна ствар те ако
је Конкуренцијски савјет сматрао да може
ријешити ствар по слободној оцјени да је дужан
навести пропис по којем је предвиђено рјешавање
по слободној оцјени и изложити разлоге којима се
при доношењу рјешења руководило, те да
- је за судско вијеће спорно позивање Конкуренциј-
ског савјет на докумет РАК-а "Оквирни елементи и
план за увођење рачуноводственог одвајања и
трошковног рачуноводства у телекомуникацијама
у Босни и Херцеговини" из октобра 2012. године,
који до сада није имплементиран из којег разлога
РАК нема могућност да врши провјеру да ли опе-
ратери приликом формирања цијена примјењују
принцип трошковне оријентисаности нити да врши
контролу оператора са значајном тржишном
снагом у дијелу који се односи на вођење рачу-
новодствених евиденција за услуге на тржиштима
на којима су проглашени за оператере са значајном
тржишном снагом, што иде у прилог да је потребно
било допустити провођење финансијског
вјештачења па у случају да је наведени докуменат
неопходан за овај доказ радило би се о претходном
питању из члана 135. ЗУП-а, у ком би случају
Конкуренцијски савјет требао или обуставити
поступак или само ријешити наведено питање.
Поступајући по Пресуди Конкуренцијски савјет се дана
24.06.2019. године обратио привредном субјекту Telemach
актом број УП-01-26-2-018-69а/17 са захтјевом за
достављањем броја банковног рачуна те упит о статусу
Закључка о покретању поступка.
Такође истог дана Конкуренцијски савјет се обратио
актом број УП-01-26-2-018-70/17 привредном субјекту БХ
Телеком на евентуално очитовање на наводе из Пресуде.
Уторак, 13. 6. 2023.
Telemach је тражено доставио дана 25.06.2019. године
(поднесак број УП-01-26-2-018-71/17), а затим и 28.06.2019.
године (поднесак број УП-01-26-2-018-72/17).
9.1. Вјештачење
Позивајући се на наводе из предметне Пресуде како је
Конкуренцијски савјет пропустио дозволити финансијско
вјештачење, обзиром да наведено представља суштину
Тужитељевог захтјева, те да је било потребно допустити
провођење истог, Конкуренцијски савјет се дана 11.07.2019.
године актом број УП-01-26-2-018-73/17 обратио Подносиоцу
захтјева захтјевајући изјашњење по питању провођења
вјештачења, имајући у виду да се Telemach на упућени акт
Конкуренцијског савјета изјаснио да остаје при наводима из
Захтјева као и приједлога за провођење вјештачења.
Својевремено, приједлогом за вјештачење привредни
субјекат Telemach је затражио да вјештак финансијске струке
проведе вјештачење којим ће утврдити постојање предатор-
ских цијена на примјеру пакета услуга привредног субјекта
БХ Телеком Моја ТВ Phone, Моја ТВ Full и Моја ТВ, те да се
вјештачење проведе трошковном методологијом у складу са
примјењивим рачуноводственим стандардима.
Истог дана Конкуренцијски савјет се актом број УП-01-
26-2-018-74/17 обратио и привредном субјекту БХ Телеком
захтјевајући изјашњење по питању провођења вјештачења, те
да доставе свој приједлог вјештака, уколико то желе.
Странке у поступку су том приликом обавјештене да је
Конкуренцијски савјет сагласан да се у складу са предметном
Пресудом проведе тражено вјештачење, те да се приједлог
вјештака Подносиоца захтјева не може прихватити обзиром
да исти мора бити са листе именованих вјештака у Босни и
Херцеговини.
Поднеском број УП-01-26-2-018-75/17 запримљеним
дана 17.07.2019. године Telemach је затражио продужење рока
за доставом изјашњења, те је актом број УП-01-26-2-018-
76/17 дана 18.07.2019. године Конкуренцијски савјет исти
одобрио.
Одмах истог дана, Конкуренцијски савјет се актом број
УП-01-26-2-018-77/17 обратио и Друштву за вјештачење и
процјењивање "ВЈЕШТАК" д.о.о. Мостар, ул. Др. Анте
Старчевића 66, 88 000 Мостар упитом да ли су заинтересо-
вани да изврше вјештачење, при чему су упознати са
предметом вјештачења, методом провођења истог, те
временског периода који треба да обухвати вјештачење.
Затражено је да понуда садржи временски рок у коме се може
провести вјештачење и предрачун трошкова вјештачења са
спецификацијом истих.
Поднеском број УП-01-26-2-018-78/17 запримљеним
дана 19.07.2019. године БХ Телеком је подсјетио на своје већ
раније истакнуте основне препреке у провођењу финансиј-
ског вјештачења, али је ипак затражио продужење рока за
доставу изјашњења, што је Конкуренцијски савјет и одобрио
актом број УП-01-26-2-018-80/17 дана 24.07.2019. године.
ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар се дана 22.07.2019. године,
односно дана 24.07.2019. године поднеском запримљеним
под бројем УП-01-26-2-018-79/17 очитовао да јесте уписан у
Именик правних особа за обављање послова вјештачења, да
су заинтересовани за обављање послова вјештачења, али да за
достављање званичне Понуде за услуге вјештачења траже
продужење рока, што је Конкуренцијски савјет и одобрио
актом број УП-01-26-2-018-81/17 дана 24.07.2019. године.
Поднеском број УП-01-26-2-018-82/17 запримљеним
дана 31.07.2019. године Подносилац захтјева је доставио свој
нови приједлог вјештака за провођење активности вјешта-
чења.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
БХ Телеком је изјашњење по питању вјештачења
доставио поднеском запримљеним под бројем УП-01-26-2-
018-83/17 дана 02.08.2019. године понављајући да се противи
провођењу вјештачења, како активности пред РАК-ом у вези
са усвајањем и ступањем на снагу Правила и Методологије
рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства
нису окончане, а исте представљају нужну радњу како би се
било какво финансијско вјештачење на наведеним услугама
могло сматрати релевантним. Поновили су да, иако је РАК у
аугусту 2018. године објавио Правило 88/208 о одвојеном
рачуноводству ("Службени гласник БиХ", број 72/18), исто
још увијек није имплементирано, односно још увијек не
постоје регулаторне обавезе. Без имплементиране методо-
логије рачуноводственог одвајања и трошковног рачуновод-
ства налази вјештака били би неутемељени и погрешни.
Исказали су своју сагласност да, уколико ипак буде одлучено
да се проведе поступак вјештачења, Конкуренцијски савјет
одреди вјештака. Још једном су нагласили да је предмет
вјештачења у самом захтјеву погрешно одређен и то на услугу
МојаТВИзбор која као таква не постоји у Цјеновнику БХ
Телекома. Уколико се мислило на понуду Мој избор, обзиром
на различите компоненте које могу бити укључене у ову
понуду, предмет вјештачења је потребно прецизно одредити
у односу на конкретне компоненте. Предложили су и да се
предмету вјештачења додају и ЕОН пакети у понуди
привредног субјекта Telеmach и то: EON Light, EON Full, Duo
Grande и Trio Grande.
У вези тражења од стране привредног субјекта БХ
Телеком да се предмет вјештачења прошири и на пакете
привредног субјекта Telemach Конкуренцијски савјет се
очитовао на наведено те дана 21.08.2019. године актом број
УП-01-26-2-018-84/17 и одговорио привредном субјекту БХ
Телеком да наведено није предмет поступка и да ако сматрају
да је наведним пакетима услуга извршена нека повреда
конкуренције могу покренути посебан поступак за
утврђивање те повреде. Привредни субјекат БХ Телеком је
позван да се изјасни о личности другог вјештака којег је
понудио, односно предложио Подносилац захтјева, тј. да ли
се слажу да исти обави предметно вјештачење.
БХ Телеком је поднеском запримљеним под бројем УП-
01-26-2-018-85/17 дана 30.08.2019. године доставио
изјашњење на приједлог вјештака наводећи да се истом
противе, заснивајући свој став на чињеници да предложени
вјештак нема довољно искуства у финансијском вјештачењу
сложених телекомуникацијских услуга. Истовремено БХ
Телеком је доставио свој приједлог вјештака, те поновио да је
става, уколико исти не буде прихваћен, да Конкуренцијски
савјет одреди вјештака по службеној дужности.
Конкуренцијски савјет је актом број УП-01-26-2-018-
86/17 дана 02.09.2019. године одговорио привредном субјекту
БХ Телеком да прихваћа противљење истог везано за личност
вјештака којег је предложио Подносилац захтјева, али да не
прихваћа приједлог вјештака привредног субјекта БХ
Телеком јер то није тражено актом број УП-01-26-2-018-
84/17. Ранијим актом број УП-01-26-2-018-74/17 од
11.07.2019. године привредном субјекту БХ Телеком је била
дата могућност да достави свој приједлог вјештака који ће
провести вјештачење. БХ Телеком се на исти изјаснио да је
става да Конкуренцијски савјет одреди вјештака по службеној
дужности, што је у коначници Конкуренцијски савјет и
одлучио урадити.
Конкуренцијски савјет је актом број УП-01-26-2-018-
87/17 дана 02.09.2019. године обавијестио Подносиоца
захтјева да је одлучило да за тражено вјештачење, сходно
свему наведеном, изабере вјештака по службеној дужности,
сходно члану 176. став (1) ЗУП-а.
Број 42 - Страна 13
Привредни субјекат ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар доставио
је понуду за услуге финансијског вјештачења поднеском који
је запримљен дана 04.09.2019. године под бројем УП-01-26-2-
018-88/17.
Понуда за услуге финансијског вјештачења привредног
субјекта ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар је достављена привредном
субјекту БХ Телеком на изјашњење дана 04.09.2019. године
под бројем УП-01-26-2-018-89/17. Истог дана актом број УП-
01-26-2-018-90/17 наведно је упућено и Подносиоцу захтјева
с тим да је исти питан да ли пристаје сносити трошкове
вјештачења наведене у понуди, а све у складу са чланом 175.
став (2) ЗУП-а.
Своју сагласност на приједлог вјештака и понуду
привредни субјект БХ Телеком је доставио дана 20.09.2019.
године, поднеском који је запримљен под бројем УП-01-26-2-
018-94/17. Исто је учинио и Подносилац захтјева дана
20.09.2019. године, поднеском који је запримљен под бројем
УП-01-26-2-018-95/17, потврђујући да сноси трошкове
вјештачења.
Закључак о пологу новчаних средстава потребних за
покриће трошкова вјештачења број УП-01-26-2-018-96/17
Конкуренцијски савјет је донио дана 26.09.2019. године на 59.
сједници Конкуренцијског савјета, а који је достављен
08.10.2020. године привредном субјекту БХ Телеком у
прилогу акта број УП-01-26-2-018-99/17, те Подносиоцу
захтјева у прилогу акта број УП-01-26-2-018-100/17 (заједно
са Инструкцијом за уплату полога).
Конкуренцијски савјет се дана 26.09.2019. године актом
број УП-01-26-2-018-97/17 обратио Министарству финансија
и трезора БиХ Захтјевом за инструкцију за уплату
једнократног депозита на Јединствени рачун трезора БиХ, на
који је одговорено поднеском који је запримљен под бројем
УП-01-26-2-018-98/17 дана 04.10.2019. године.
Доказ о уплати полога новчаних средстава потребних за
покриће трошкова вјештачења у траженом износу
Подносилац захтјева је доставио Конкуренцијском савјету
дана 10.10.2019. године, поднеском који је запримљен под
бројем УП-01-26-2-018-101/17.
Закључак о провођењу вјештачења број УП-01-26-2-018-
102/17 Конкуренцијски савјет је донио дана 05.11.2019.
године на 61. сједници Конкуренцијског савјета, а који је
достављен истог дана привредном субјекту БХ Телеком у
прилогу акта број УП-01-26-2-018-103/17, те Подносиоцу
захтјева у прилогу акта број УП-01-26-2-018-104/17.
Закључак о пологу новчаних средстава потребних за
покриће трошкова вјештачења, доказ о уплати полога
новчаних средстава потребних за покриће трошкова
вјештачења у траженом износу као и Закључак о провођењу
вјештачења достављени су привредном субјекту ВЈЕШТАК
д.о.о. Мостар у прилогу акта број УП-01-26-2-018-105/17 дана
05.11.2019. године.
Привредни субјекат ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар је дана
12.11.2019. године поднеском запримљеним под бројем УП-
01-26-2-018-106/17 затражио одржавање састанка са Конку-
ренцијским савјетом у вези провођења вјештачења што је
Конкуренцијски савјет и одобрио истог дана (акт број УП-01-
26-2-018-107/17), те је састанак одржан у просторијама
Конкуренцијског савјета дана 13.11.2019. године (службена
забиљешка: УП-01-26-2-018-108/17).
ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар се дана 14.11.2019. године
поднеском запримљеним под бројем УП-01-26-2-018-109/17
поново обратио Конкуренцијском савјету, овај пут захтје-
вајући заједнички састанак са Конкуренцијским савјетом и
представницима Подносиоца захтјева ради договора о
провођењу вјештачења, а затим и одвојено састанак са
Конкуренцијским савјетом и представницима привредног
Број 42 - Страна 14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
субјекта БХ Телеком, наводећи исте разлоге. Конкуренцијски
савјет наведеном захјеву није удовољио актом број УП-01-26-
2-018-110/17 од 14.11.2019. године, наводећи да ВЈЕШТАК
д.о.о. Мостар мора самостално провести вјештачење на начин
одређен тачком 8. Закључка о провођењу вјештачења број
УП-01-26-2-018-102/17.
ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар се затим дана 12.02.2020.
године поднеском запримљеним под бројем УП-01-26-2-018-
113/17 обратио Конкуренцијском савјету наводећи да је рок
за израду вјештачења истекао те да траже продужење на још
90 дана, наводећи као разлог идентификацију и доставу
документације потребне за вјештачење обзиром да нити једна
од страна нема законску обавезу вођења трошковног
рачуноводства. Истим поднеском су напоменули захтјев
привредног субјекта БХ Телеком да се документација
идентифицира на записник и преда Конкуренцијском савјету.
Дана 14.02.2020. године Конкуренцијски савјет је под
бројем УП-01-26-2-018-114/17 запримио поднесак привред-
ног субјекта БХ Телеком којим је исти затражио одржавање
састанка са Конкуренцијским савјетом поводом врсте и обима
документације на основу које се проводи вјештачење, као и
начина и обима заштите тајности података. Конкуренцијски
савјет је истог дана одобрио захтјев и одредио термин
састанка актом број УП-01-26-2-018-115/17.
Захтјевом да састанку присуствује и ВЈЕШТАК д.о.о.
Мостар БХ Телеком се обратио Конкуренцијском савјету дана
19.02.202. године поднеском број УП-01-26-2-018-116/17.
Конкуренцијски савјет је одбио тражено, као и одржавање
састанака уопште, било са странкама појединачно, било
заједно са вјештаком, те о истом информисало привредни
субјекат БХ Телеком актом број УП-01-26-2-018-117/17.
Конкуренцијски савјет је актом број УП-01-26-2-018-
118/17 дана 26.02.2020. године обавијестио привредни
субјекат ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар да његов захтјев за
продужењем рока за обављањем послова вјештачења није
одобрен. Истога дана о неодобравању продужења рока за
провођење вјештачења актом број УП-01-26-2-018-119/17
обавјештен је привредни субјекат БХ Телеком, а актом број
УП-01-26-2-018-120/17 Подносилац захтјева.
Подносилац захтјева се поднеском запримљеним под
бројем УП-01-26-2-018-121/17 дана 28.02.2020. године
обратио Конкуренцијском савјету наводећи да није разумио
наводе из акта Конкуренцијског савјета број УП-01-26-2-018-
120/17, те да о истом тражи додатно појашњење.
Дана 11.03.2020. године Конкуренцијски савјет је под
бројем УП-01-26-2-018-122/17 запримио поднесак
привредног субјекта ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар са његовим
изјашњењем на поступак провођења предметног вјештачења,
обзиром да захтјев за продужењем рока за обављањем
послова вјештачења није одобрен.
Узимајући у обзир све наведено, Конкуренцијски савјет
је дана 23.04.2020. године на 68. (шесдесетосмој) сједници
донио Закључак о одустајању од извођења доказа финансиј-
ским вјештачењем број УП-01-26-2-018-123/17. Наведеним
Закључком привредни субјекат ''ВЈЕШТАК'' д.о.о. Мостар је
разријешен обавезе провођења вјештачења одређеног
Закључком о провођењу вјештачења број УП-01-26-2-018-
102/17 од 05.11.2019. године, те је одређено да се полог
новчаних средстава у износу од 11.700,00 КМ, који је
привредни субјекат Telemach д.о.о. Сарајево уплатио у складу
са Закључком о пологу новчаних средстава потребних за
покриће трошкова вјештачења број УП-01-26-2-018-196/17 од
26.09.2019. године, врати наведеном привредном субјекту.
Закључак о одустајању од извођења доказа финансиј-
ским вјештачењем број УП-01-26-2-018-123/17 је истог дана
по доношењу достављен Подносиоцу захтјева у прилогу акта
Уторак, 13. 6. 2023.
број УП-01-26-2-018-124/17, привредном субјекту БХ
Телеком у прилогу акта број УП-01-26-2-018-125/17 и
привредном субјекту ''ВЈЕШТАК'' д.о.о. Мостар у прилогу
акта број УП-01-26-2-018-126/17.
Конкуренцијски савјет је затим дана 24.04.2020. године
странке у поступку (акт број УП-01-26-2-018-127/17 и акт број
УП-01-26-2-018-128/17) обавијестио о току поступка и
истовремено подсјетио исте да имају могућност да у року од
8 дана од пријема наведеног акта поднесу захтјев за
надокнаду трошкова поступка.
Дана 30.04.2020. године Конкуренцијски савјет је актом
број УП-01-26-2-018-129/17 од Подносиоца захтјева затражио
достављање броја банковног рачуна како би новчана средства
уплаћена као полог за провођење постпука вјештачења била
враћена привредном субјекту Telemach.
Привредни субјекат БХ Телеком је поднеском који је
запримљен дана 04.05.2020. године под бројем УП-01-26-2-
018-130/17 доставио тражено изјашњење наводећи да нису
имали значајнијих трошкова у овом поступку.
Приврдни субјекат Telemach се поднеском који је
запримљен дана 07.05.2020. године под бројем УП-01-26-2-
018-131/17 очитовао на раније упућени акт Конкуренцијског
савјета, али изјашњење по питању трошкова није доставио.
Суд Босне и Херцеговине је дана 03.06.2020. године
Конкуренцијском савјету упутио поднесак (запримљен дана
06.06.2020. године под бројем УП-01-26-2-018-132/17) којим
је тражено да се Конкуренцијски савјет у остављеном року
изјасни у којој је фази поступак провођења одлуке Суда БиХ.
Конкуренцијски савјет се на тражено очитовао актом број
УП-01-26-2-018-133/17 дана 30.06.2020. године.
У наставку провођења предметног поступка, а имајући у
виду све раније наведено, у просторијама Конкуренцијског
савјета је дана 01.07.2020. године одржан састанак са
представницима привредног субјекта Екпертиза како би се
наведено привредно друштво регистровано за провођење
послова вјештачења упознало са проблематиком поступка те
евентуално договорило провођење новог поступка
вјештачења, о чему је сачињена Службена забиљешка број
УП-01-26-2-018-134/17.
У то име је и путем и-мејла привредном субјекту
Екпертиза достављен и Захтјев за вјештачење Подносиоца
захтјева (акт број УП-01-26-2-018-135/17).
Међутим, Конкуренцијски савјет је дана 22.07.2020.
године путем и-мејла (акт број УП-01-26-2-018-136/17)
запримио коначан одговор привредног субјекта Екпертиза у
којем се наводи да нису у могућности провести тражено
вјештачење.
10. Утврђено чињенично стање и оцјена доказа
Након сагледавања релевантних чињеница и доказа
утврђених током поступка, чињеница изнијетих на усменој
расправи, података и документације РАК-а који су
запримљени дана 05.03.2018. године поднеском под бројем
УП-01-26-2-018-37/17, те дана 13.03.2018. године поднеском
број УП-01-26-2-018-45/17, савјесном и детаљном оцјеном
сваког доказа посебно и свих доказа заједно, цијенећи правна
схваћања и примједбе из Пресуде Суда БиХ,Конкуренцијски
савјет је утврдио сљедеће:
Чланом 9. став (1) и (2) Закона прописано је како
привредни субјекат има доминантан положај на релевантном
тржишту роба или услуга, ако се због своје тржишне снаге
може понашати у значајној мјери неовисно од стварних или
могућих конкурената, купаца, потрошача или добављача,
такође узимајући у обзир учешће тог привредног субјекта на
релевантном тржишту, учешћа на том тржишту које имају
његови конкуренти, као и правне препреке за улазак других
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
привредних субјеката на тржиште. Претпоставља се да
привредни субјекат има доминантан положај на тржишту
роба или услуга ако на релевантном тржишту има учешће
веће од 40%.
Чланом 10. став (1) Закона прописано је да је забрањена
свака злоупотреба доминантног положаја једног или више
привредних субјеката на релевантном тржишту, а чланом 10.
став (2) прописано је да се злоупотреба доминантног положаја
посебно односи на: а) директно или индиректно наметање
нелојалних куповних и продајних цијена или других
трговинских услова којима се ограничава конкуренција, б)
ограничавање производње, тржишта или техничког развоја на
штету потрошача, ц) примјену различитих услова за исту или
сличну врсту послова с осталим странама, чиме их доводе у
неравноправан и неповољан конкурентски положај, д) закљу-
чивање споразума којима се условљава да друга страна при-
хвати додатне обвезе које по својој природи или према
трговинском обичају немају везе с предметом таквог
споразума.
Злоупотребом доминантног положаја, поред критерију-
ма прописаних у чланом 10. Закона, сматрају се и случајеви
прописани чланом 9. Одлуке.
Захтјев за покретање поступка поднесен од стране
привредног субјекта Telemach тиче се активности БХ
Телекома које представљају злоупотребу доминантног
тржишта на тржишту фиксне телефоније, на начин да се
састављањем својих пакета производа искориштава предност
коју има на тржишту фиксне телефоније, а која произилази из
његовог монополског положаја, што као резултат има
затварање тржишта за конкуренте, те субвенционисањем
својих активности на повезаном pay-ТВ тржишту профитом
оствареним у области фиксне телефоније, нарушавајући тако
конкуренцију на pay-ТВ тржишту.
Поред тога, према наводима из Захтјева доминантни
положаја БХ Телекома на тржишту мобилне телефоније
такође резултира субвенционисањем pay-ТВ тржишта.
У конкретном случају привредни субјекат Telemach је
Захтјев поднио ради утврђивања злоупотребе доминантог
положаја привредног субјекта БХ Телеком путем предатор-
ских цијена коју Одлука препознаје у члану 9. став (1) тачка
ц) као "одређивање цијене производа или услуге испод
трошкова производње са циљем елиминисања конкуренције''.
Цијене се сматрају предаторским уколико су: испод
просјечног варијабилног трошка (енг. Average Variable Cost)
доминантне фирме или испод њеног просјечног укупног
трошка (енг. Average Total Cost), а предаторска намјера
доминантне фирме се може доказати. 1
Оператор БХ Телеком Telemach
Пакет Моја ТВ Пхоне Duo Tel Grande
Цијена (КМ/мј) 29,00 20,50№/30,50
¹акцијска цијена на уговор за 24 мјесеца, за цјелокупно трајање уговора;
Што се тиче ТВ услуге БХ Телеком укључује 162 канала
(ХД ТВ канали нису укључени), Telemach 179 канала
(укључена 25 ХД ТВ канала), Логософт 83 ТВ канала (и један
ХД ТВ канал), ХТ Еронет који укључује 87 ТВ канала (без
укључених ХД ТВ канала), Елта Кабел са 174 ТВ канала (и 20
ХД ТВ канала) те ТxТВ преко 170 ТВ канала (и 15 ХД ТВ
канала).
1
Benczek, dr Pius Alexander (2015) Конкуренција у електронским
комуникацијама: заштита ex-ante и ex post, Сарајево: T&T Concept, стр 82.
2
Ружић, Татјана Анализирање и доказивање predatory pricinga, чланак
објављен у часопису "Рачуноводство, ревизија и финанције, бр. 6/2001,
Број 42 - Страна 15
Predatory pricing је један од облика злоупотребе
доминантног положаја од стране доминантног привредног
субјекта (предатора), који своје производе/услуге
продаје/пружа по тако ниским цијенама да истискује друге
конкуренте с релевантног тржишта, спречава приступ
тржишту новим конкурентима, те успјешно повећава своје
тржишно учешће до коначне монополизације тржишта.
Трошкови провођења ове праксе могу бити изузетно високи,
али предатор очекује будуће дисконтиране профите којима ће
покрити и пребацити садашње губитке и одгођене профите. 2
Конкуренцијски савјет је за потребе провођења
предметног поступка настојао прикупити све релевантне
податке и информације које се тичу формирања малопродајне
цијене појединих услуга БХ Телекома, а све у циљу процјене
трошкова, прихода и остварене марже привредног субјекта
БХ Телеком у вези понуде фиксне телефоније. Такође је
тражена и процјена трошкова и прихода за сваку појединачну
компоненту која чини један пакет услуга те маржа на
конкретан пакет и то за сваки пакет у којима је понуда фиксне
телефоније једна од компонентни.
Привредни субјекат БХ Телеком је у више наврата
писменим путем, а и током усмене расправе истакнуо да не
води одвојено приходовну и расходовну структуру по
појединим услугама из пакета те како се пред Регулаторном
агенцијом за комуникације одвијају континуиране
активности које ће резултирати усвајањем правила и
методологије рачуноводственог одвајања и трошковног
рачуноводства, а до сада реализиране активности пред РАК-
ом нису резултирале било каквим усвајањем нити правила
нити методологије.
Међународни финансијски рачуноводствени стандард
ИФРС 15 којег су обавезни проводити привредни субјекти,
као једну од метода формирања цијена, уколико не проведе
трошковно рачуноводство, како је навео БХ Телеком,
признаје формирање цијене на основу истих или сличних
производа на тржишту.
БХ Телеком је Конкуренцијском савјету поднеском
запримљеним под бројем УП-01-26-2-018-51/17 дана
30.03.2018. године доставио компарацију понуде пакетираних
услуга и то поређење понуде дуо пакет, према кључним
карактеристикама и цијени мјесечне накнаде (са ПДВ-ом),
који примарно укључују ТВ и фиксну телефонску услугу те
евентуално интернет приступ са малим брзинама интернета.
У компарацији (Табела бр. 1) узети су они пакети који су
најсличнији пакету Moja TV Phone.
Табела 1.
Логософт ХТ Еронет Елта Кабел ТxТВ
Logo Light Duo Home Elta Duo TXPhone
29,25 28,08 25,00 27,50
У овим пакетираним услугама БХ Телеком нуди 1.500
минута према свим фиксним мрежама (властита+друге) уз
наплату успоставе позива према другим мрежама, те
повољније тарифирање према једном изабраном броју из БХ
Телеком мреже. Telemach нуди унутар властите фиксне
мреже фиксну телефонију бесплатно, 1.500 минута према
другим фиксним мрежама уз наплату успоставе позива те
http://www.aztn.hr/uploads/documents/o_nama/strucni_clanci/tatjana_ruzic/
1_tr.pdf
Број 42 - Страна 16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
бесплатне позиве у United групи и бесплатно UNIFON на 5
мобилних телефона. Логософт нуди унутар властите фиксне
мреже фиксну телефонију бесплатно те 300 минута према
другим фиксним мрежама уз наплату успоставе позива. ХТ
Еронет нуди 1.000 минута према свим фиксним мрежама уз
наплату успоставе позива, док ТxТВ нуди 1.000 минута према
свим фиксним мрежама унутар БиХ без трошкова успоставе
Оператор БХ Телеком Telemach
Пакет Moja TV Full Trio Grande
Цијена (КМ/мј) 49,00 42,90№/52,90
¹акцијска цијена на уговор за 24 мјесеца, за цјелокупно трајање уговора
Што се тиче ТВ услуге БХ Телеком укључује 162 канала
(ХД ТВ канали нису укључени), Telemach 179 канала
(укључена 25 ХД ТВ канала), Логософт 195 ТВ канала (и 17
ХД ТВ канала), ХТ Еронет који укључује 87 ТВ канала (без
укључених ХД ТВ канала), Елта Кабел са 174 ТВ канала (и 20
ХД ТВ канала), те ТxТВ преко 170 ТВ канала (и 10 ХД ТВ
канала).
У овим пакетираним услугама БХ Телеком нуди 1.500
минута према свим фиксним мрежама (властита+друге) уз
наплату успоставе позива према другим мрежама, те
повољније тарифирање према једном изабраном броју из БХ
Телеком мреже. Telemach нуди унутар властите фиксне
мреже фиксну телефонију бесплатно, 1.500 минута према
другим фиксним мрежама уз наплату успоставе позива те
бесплатне позиве у United групи и бесплатно UNIFON на 5
мобилних телефона. Логософт нуди унутар властите фиксне
мреже фиксну телефонију бесплатно, те 300 минута према
другим фиксним мрежама уз наплату успоставе позива. ХТ
Еронет нуди 1.000 минута према свим фиксним мрежама уз
наплату успоставе позива, док ТxТВ нуди 1.000 минута према
свим фиксним мрежама унутар БиХ без трошкова успоставе
позива. Елта Кабел нуди унутар властите фиксне мреже
фиксну телефонију бесплатно, 700 минута према другим
фиксним мрежама уз наплату успоставе позива те бесплатне
разговоре унутар мобилне и фиксне мреже Елта Кабел.
Унутар трио пакета претплатници користе и интернет
услуге по брзини 10+/1 Мбпс код БХ Телекома, те 40/4 Мбпс
+ Unifi на 5 уређаја код привредног субјекта Telemach.
БХ Телеком је Конкуренцијском савјету доставио
податке који се тичу трошкова по кориснику за програмске
садржаје гдје су кориштени подаци о броју корисника БХ
Телеком Моја ТВ ИПТВ услуге и подаци о добављачима ТВ
канала, те трошкови према колективним организацијама за
остваривање ауторског права и сродних права (АМУС, АИС,
ФОНОГРАМ, УФР), а који не представљају директне
трошкове програмског садржаја већ су законска обавеза у
вези са дистрибуцијом програмских садржаја на МојаТВ
ИПТВ услузи.
Тако је у 2015. години укупан број корисника ИПТВ
услуга БХ Телекома износио (..)*, док је трошак по кориснику
ИПТВ услуга износио (..)*КМ. Укупан број корисника ИПТВ
услуга БХ Телекома у 2016. години је био нешто већи и
износио је (..)*, а трошак по кориснику ИПТВ услуга био је
Фиксна телефонија
2015 % 2016
БХ Телеком (..)* (..)*
Telemach (..)* (..)*
Укупно (..)* (..)*
*РАК не располаже подацима о броју претплатника БХ Телекома и Telemacha на подручју Федерације Босне и Херцеговине те кантона
Уторак, 13. 6. 2023.
позива. Елта Кабел нуди унутар властите фиксне мреже
фиксну телефонију бесплатно, 700 минута према другим
фиксним мрежама уз наплату успоставе позива те бесплатне
разговоре унутар мобилне и фиксне мреже Елта Кабел.
Компарација понуда трио пакета и то услуга ТВ+фиксна
телефонска услуга+интернет приказана је у Табели 2:
Табела 2.
Логософт ХТ Еронет Елта Кабел ТxТВ
Logo Trio Trio Basic Elta Box 50 TXTrio
46,80 50,31 49,00 43,90
(..)*КМ. Пораст броја корисника ИПТВ услуга наставио се и
у 2017. години и износио је (..)*, али је трошак по кориснику
ИПТВ услуга био (..)*КМ.
Регулаторна агенција за комуникације је на тражење
Конкуренцијског савјета доставила сљедеће информације и
то:
Чланом 20. став 3 и 6. Закона о комуникацијама
дефинисано је да РАК даје сагласност операторима са
значајном тржишном снагом на услове пословања и цијене, за
говорне телефонске услуге путем фиксне или мобилне мреже
те за изнајмљене линије.
У циљу контроле малопродајних цијена операторима са
значајном тржишном снагом у фиксној телефонији РАК је
донио Правило 24/2005 о моделу ребаланса цијена говорних
телефонских услуга у Босни и Херцеговини, Правило 40/09 о
моделу ребаланса цијена говорних телефонских услуга у
Босни и Херцеговини, Правило 67/2012 о моделу ребаланса
цијена говорних телефонских услуга у Босни и Херцеговини
и Правило о измјени и допунама Правила 67/2012 о моделу
ребаланса цијена говорних телефонских услуга у Босни и
Херцеговини.
Наведеним Правилима 2012 о моделу ребаланса цијена
говорних телефонских услуга у Босни и Херцеговини РАК је
утврдио граничне цијене којих су се обавезни придржавати
оператори са значајном тржишном снагом за сљедеће услуге:
приступна такса, мјесечна претплата, цијена минуте коштања
говорне услуге у националном саобраћају и цијена минуте
коштања говорне услуге у међународном саобраћају.
Обзиром да је БХ Телеком оператор са значајном
тржишном снагом у фиксној телефонији обавезан је
доставити РАК-у захтјев за добивање сагласности за промјену
цијена услуга приступне таксе, мјесечне претплате, цијене
минуте коштања говорне услуге у националном саобраћају и
цијене минуте коштања говорне услуге у међународном
саобраћају. РАК разматра достављени захтјев и утврђује да ли
су предложене цијене у складу са граничним цијенама
дефинисаним Правилом о моделу ребаланса цијена говорних
телефонских услуга у Босни и Херцеговини.
Према достављеним подацима РАК-а у Табели 3.
приказан је укупан број прикључака фиксне телефоније као и
број корисника појединачно за привредне субјекте БХ
Телеком и Telemach у периоду 2015-2017. године на подручју
Босне и Херцеговине.
Табела 3.
% 30.06.2017 %
(..)* (..)* (..)* (..)*
(..)* (..)* (..)* (..)*
(..)* (..)* (..)* (..)*
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Према подацима из Табеле 3. привредни субјекат БХ
Телеком на тржишту фиксне телефоније на подручју Босне и
Херцеговине има доминантан положај обзиром да има
тржишно учешће већи од 40% (у 2015. години (..)*%, у 2016.
години (..)*%).
Када је ријеч о интегрисаним услугама (пакети који
укључују двије или више услуга) оператори са значајном
тржишном снагом су обавезни поднијети РАК-у захтјев за
издавање сагласности на увођење или измјену пакета
интегрисаних услуга. У дијелу понуде који се односи на
интегрисане услуге РАК не анализира предложене цијене за
пакете услуга, него врши провјеру услова по којима се пакет
интегрисаних услуга нуди крајњим корисницима, односно
провјеру да ли посебни услови кориштења пакета
интегрисаних усуга садрже све елементе дефинисане у трећем
дијелу - Односи са крајњим корисницима Правила 69/2013 о
условима пружања јавних телекомуникацијских услуга и
односима са крајњим корисницима.
Према достављеним подацима РАК-а у Табели 4.
приказан је укупан број корисника ИПТВ услуге као и број
корисника појединачно за привредне субјекте БХ Телеkом и
Telemach у периоду 2015-2017. године на подручју Босне и
Херцеговине. Поред наведеног достављени су и подаци о
укупном број корисника пакетираних услуга као и броју
корисника појединачно за привредне субјекте БХ Телеkом и
Telemach.
Табела 4.
ИПТВ услуге
2015 % 2016 % 30.06.2017
БХ Телеком (..)* (..)* (..)* (..)* (..)*
Telemach (..)* (..)* (..)* (..)* (..)*
Укупно (..)* (..)* (..)* (..)* (..)*
Пакети услуга
2015 % 2016 % 30.06.2017
БХ Телеком (..)* (..)* (..)* (..)* (..)*
Telemach (..)* (..)* (..)* (..)* (..)*
Укупно (..)* (..)* (..)* (..)* (..)*
РАК нема законског основа да врши контролу цијена
мјесечне накнаде утврђене од стране оператора са значајном
тржишном снагом за услуге ТВ и услуге приступа интернету.
Конкуренцијски савјет је на основу информација
запримљених од стране РАК-а утврдио и да РАК за сада није
у могућности да врши провјеру да ли оператори приликом
формирања цијена примјењују принцип трошковне
орјентисаности нити да врши контролу оператора са
значајном тржишном снагом у дијелу који се односи на
вођење рачуноводствених евиденција за услуге на
тржиштима на којима су проглашени за операторе са
значајном тржишном снагом.
Поред тога, РАК нема развијен алат за прорачун "margin
squeez-а" за утврђивање цијена услуга везаних у пакет услуга.
Неовисно од сазнања добивених од стране Регулатоне
агенције за комуникације Конкуренцијски савјет је, у циљу
утврђивања чињеничног стања, затражио од привредног
субјекта БХ Телеком информације у вези примјене
рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства.
Током усмене расправе, а и на основу поднеска
привредног субјекта БХ Телеком који је запримљен дана
09.03.2018. године под бројем УП-01-26-2-018-40/17 Конку-
ренцијски савјет је информисано да процес успостављања
трошковног рачуноводства и рачуноводственог одвајања још
увијек није реализован, те да БХ Телеком не води одвојено
приходовну и расходовну структуру по појединим врстама
услуга или пакета услуга као и да кључну улогу у процесу
примјене рачуноводственог одвајања и трошковног
рачуноводства има Регулаторна агенција за комуникације
Број 42 - Страна 17
која још увијек није усвојила правило о трошковном
рачуноводству и рачуноводственом одвајању.
БХ Телеком је извијестио Конкуренцијски савјет да,
уважавајући чињеницу да се исти ресурси користе за пружање
више различитих услуга сви трошкови се евидентирају и
исказују јединствено на нивоу БХ Телекома, те да је једини
податак који је БХ Телеком у могућности доставити податак
о стопи бруто марже на нивоу БХ Телекома. Исти је и
достављен Конкуренцијском савјету али сам по себи није био
адекватан, али ни довољан за проведбу економске анализе и
калкулације цијена.
Надаље, члан 22. Закона о комуникацијама налаже
операторима са значајном тржишном снагом на телеко-
муникацијском тржишту обавезу да воде систем трошковног
рачуноводства за алокацију трошкова и трошковних
елемената за све услуге и елементе услуга.
Члан 17. Правила о анализи тржишта електронских
комуникација 54/2011 детаљније одређује обавезу контроле
цијена и вођења трошковног рачуноводства. У складу са
истим чланом став (1) РАК има право да наметне СМП
операторима обавезе у вези са трошковним рачуноводством и
контролом цијена. Такође, према члану 17. став (4) РАК ће
осигурати да сви начини поврата трошкова и методологије
одређивања цијена, које су одређене операторима, буду
усмјерене на постизање ефективне и одрживе конкуренције.
Према наведеном РАК треба да одредити правила,
односно методологију вођења трошковног рачуновоства те
такође, при одређивању цијена, РАК може узети у обзир и
% цијене доступне на упоредивим конкурентним тржиштима
(..)* (benchmarking).
(..)*
(..)*
Имајући у виду да је РАК у фази израде методлогије
трошковног рачуноводства који су incumbent оператери
% дужни примјењивати, те да ни РАК до сада није тражио
(..)* податке у вези са методолгијом обрачуна цијена појединих
(..)* услуга од привредног субјекта БХ Телеком, Конкуренцијски
(..)* савјет је одбио и захтјев за вјештачење привредног субјекта
Telemach, обзиром да је закључило како провођење траженог
вјештачења и докази који би се прибавили истим не могу бити
економски егзактни, а ни правно релевантни да би се на
основу њих могла рјешити правна ствар у овом поступку, па
као такви не могу доприњети доношењу законитог и
правилног рјешења.
У прилог наведеном је и чињеница да документ
Регулаторне агенције за комуникације "Оквирни елементи и
план за увођење рачуноводственог одвајања и трошковног
рачуноводства у телекомуникацијама у Босни и Херцеговни"
из октобра 2012. године до сада није имплементиран.
Конкуренцијски савјет је, слиједом напријед наведеног,
утврдио да БХ Телеком не примјењује методологију
рачуноводственог одвајања и трошковног рачуноводства, те
самим тим није био у могућности доставити појединачне
податке које се тичу трошкова, прихода и марже за
појединачну услугу, односно пакетираних услуга које нуди на
малопродајном тржишту.
Поређењем понуда пакетираних услуга БХ Телекома,
Telemach-a и још четири друга привредна субјекта који
пружају телекомуникацијске услуге и то поредбом дуо пакет,
према кључним карактеристикама и цијени мјесечне накнаде
(са ПДВ-ом), који примарно укључују ТВ и фиксну
телефонску услугу, те трио пакета у комбинацији ТВ, фиксна
телефонија и интернет, утврђено је да не постоје значајнија
цјеновна одступања приближно уједначених пакета услуга
(Табеле 1 и 2).
Поред наведног, утврђено је да, иако се број корисника
фиксне телефоније привредног субјекта БХ Телеком пове-
Број 42 - Страна 18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
ћавао, истовремено се повећавао и број корисника фиксне
телефоније Подносиоца захтјева (Табела 3).
Исти случај је и на тржишту пружања ИПТВ услуга гдје
је растао тржишни удио и првредног субјекта БХ Телеком,
али и удио Подносиоца захтјева. Удио БХ Телекома на
тржишту пакета услуга је опао у 2016. години у односу на
2015. годину док је и у том периоду тржишно учешће
привредног субјекта Telemach растао. Слиједом наведног
Конкуренцијски савјет није утврдио да БХ Телеком својим
пословним дјеловањем и цјеновном политиком истискује
друге конкуренте са релевантног тржишта па тако ни
Подносиоца захтјева.
Конкуренцијски савјет је, обзиром на све раније
утврђено, а узимајући у обзир да је основна примједба Суда
Босне и Херцеговине која је изречена у Пресуди, а која се
односила на правилно и потпуно утврђивање чињеничног
стања, била да Конкуренцијски савјет треба да допусти
финансијско вјештачење по захтјеву за вјештачење који је
поднио привредни субјекат Telemach, а које се односило на
утврђивање предаторских цијена привредног субјекта БХ
Телеком, као цијена које се дефинишу као цијене производа
или услуга које су испод трошкова производње, одлучило да
прихвати захтјев привредног субјекта Telemach и проведе
тражено вјештачење, те тако донио Закључак о провођењу
вјештачења број УП-01-26-2-018-102/17.
Том приликом Конкуренцијски савјет је одредио
извођење доказа финансијским вјештачењем и одлучило да
исто проведе Друштво за вјештачење и процјењивање
''ВЈЕШТАК'' д.о.о. Мостар, Др. Анте Старчевића 66, 88000
Мостар. Предмет вјештачења услуге привредног субјекта БХ
Телеком д.д. Сарајево односи се на пакете: Moja TV Phone,
Moja TV full и Моја ТВ избор. Циљ вјештачења био је да се
утврди да ли наведени пакети имају цијене услуге које су
испод трошкова производње. Одређено је да ће се вјештачење
провести трошковном методологијом, у складу са
примјењивим рачуноводственим стандардима у року од 90
дана од дана пријема Закључка.
Закључком о провођењу вјештачења привредни субјект
БХ Телеком д.д. Сарајево се обавезао да привредном субјекту
''ВЈЕШТАК'' д.о.о. Мостар омогући приступ свој документа-
цији потребној за вјештачење и да му на његов захтјев достави
документацију.
Конкуренцијски савјет је рок од 90 дана одредио у
складу са понудом за услуге финансијског вјештачења
привредног субјекта ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар, запримљеном
дана 02.09.2019. године под бројем УП-01-26-2-018-88/17, у
којој је наведено да је вјештачење могуће извршити у року од
60 радних дана.
Након протека рока за доставу налаза и мишљења о
проведеном вјештачењу привредни субјекат ВЈЕШТАК д.о.о.
Мостар обратио се Конкуренцијском савјету Молбом, која је
запримљена дана 10.02.2020. године под бројем УП-01-26-2-
018-113/17, којом тражи продужење рока за додатних 90 дана.
Као искључиви разлог нужности продужења рока
привредни субјекат ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар је навео
идентификацију и доставу документације потребне за
вјештачење, с обзиром да ни једна страна нема законску
обавезу вођења трошковног рачуноводства и да тражени
временски рок у највећем степену зависи о времену
достављања документације.
Конкуренцијски савјет на 66. сједници, одржаној дана
21.02.2020. године, због неиспуњења услова прописаних
чланом 24. став (2) Закона о конкуренцији, није донијело
одлуку о продужење рока за провођење вјештачења.
Привредни субјекат ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар доставио
је Конкуренцијском савјету поднесак (Изјашњење), заприм-
Уторак, 13. 6. 2023.
љен дана 11.03.2020. године под бројем УП-01-26-2-018-
122/17, наводећи да највећи проблем израде вјештачења
представља специфичност процеса при чему методологија
трошковног рачуноводства до данас није имплементирана, те
би се при изради вјештачења за одређени дио трошкова
морала користити методологија распореда трошкова "по
кључу”.
ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар је у свом Изјашњењу, између
осталог, даље навео и сљедеће:
"Да би било могуће утврдити да ли поједини пакети
имају цијене услуга које су испод трошкова производње
нужно је узети све трошкове које имају пакети, како фиксне
тако и варијабиллне, али обзиром да би за одређени дио
трошкова било нужно распоређивање истих "по кључу",
добивени резултати би у одређеном постотку могли бити
"паушални", те неће моћи бити са 100% сигурношћу утврдити
трошак производње појединог пакета."
У складу са чињеницом да привредни субјекат
ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар није у датом року провео предметно
финансијско вјештачење, као и то да је исти за неповођење
навео чињеницу да странке у поступку не воде и немају
законску обавезу вођења трошковног рачуноводства, те да
постоји потреба за дјеломичним кориштењем друге
методологије којом би добијени резултати у одређеном
постотку могли бити паушални, Конкуренцијски савјет је
сматрао да извођење доказа финансијским вјештачење, којим
би се доказало да пакети привредног субјекта БХ Телеком:
Moja TV Phone, Moja TV full и Моја ТВ избор, имају цијене
услуге које су испод трошкова производње, није могуће
провести на начин да се добију тачни и прецизни подаци.
Слиједом наведеног је дана 23.04.2020. године Конкурен-
цијски савјет на 68. (шесдесетосмој) сједници донио Закључак
о одустајању од извођења доказа финансијским вјештачењем
број УП-01-26-2-018-123/17.
Конкуренцијски савјет је дана 07.05.2020. године под
бројем УП-01-26-2-018-131/17 запримио поднесак привред-
ног субјекта Telemach којим је исти навео да Конкуренцијски
савјет не може донијети Закључак о одустајању од извођења
доказа финансијским вјештачењем јер исти није предвиђен
законом, посебно имајући у виду да се вјештачење проводи на
захтјев Подносиоца захтјева, који једини може "одустати" од
вјештачења, а то није учинио. Навео је и да се сва спорна
питања која се наводе у предметном Закључку већ била
изнесена у оспораваном Рјешењу, те их је Суд у Пресуди
оцијенио ирелевантним. Telemach је у поднеску изнио и свој
став по питању методологије секторског регулатора истичући
да иста нема никакве везе са овим поступком, те стога
инсистира да се вјештачење у овој правној ствари проведе,
како је наложено у Пресуди. На крају је наведено да су "о
опструкцијама у провођењу Пресуде коју Савјет врши морали
обавијестити Суд БиХ, у складу са одредбама чл. 62-65 Закона
о управним споровима", те да позивају Конкуренцијки савјет
да се суздржи од даљих радњи на избјегавању Пресуде.
Конкуренцијски савјет је цијенећи правна схваћања и
примједбе из Пресуде Суда БиХ подузело све активности
како би се провело извођење доказа финансијским вјешта-
чењем. Одређено је било да се вјештачење проведе трошков-
ном методологијом, у складу са примјењивим рачуноводстве-
ним стандардима, а што је био и један од приједлога који је
Telemach доставио у свом захтјеву за вјештачење од
13.03.2018. године. У остављеном року од 90 дана ангажовани
вјештак ВЈЕШТАК д.о.о. Мостар није доставио налаз и
мишљење о проведеном вјештачењу те је свој захтјев за
продужењем рока за провођењу вјештачења базирао на
разлогу идентификације и доставе документације потребне за
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
вјештачење, с обзиром да ни једна страна нема законску
обавезу вођења трошковног рачуноводства.
Конкуренцијски савјет због неиспуњења услова
прописаних чланом 24. став (2) Закона о конкуренцији није
донијело одлуку о продужење рока за провођење вјештачења.
Конкуренцијски савјет је наставио даље активности у
циљу поступања по Пресуди Суда БиХ те размотрио одлуку
и за евентуално ангажовање другог вјештака који би преузео
активности провођења предметног вјештачења. На основу
листе привредних друштава за обављање послова вјештачења
коју је објавило Федерално министарство правде (од пет
привредних субјекта на листи вјештака свега три раде
вјештачење из области економије) у просторијама Конкурен-
цијског савјетаје дана 01.07.2020. године са почетком у 9:30
одржан састанак са представницима привредног субјекта
Екпертиза, господином Мајидом Авдичевићем и господином
Рефиком Бибер.
Без улажења у детаље предметног поступка на састанку
је присутним укратко образложена проблематика самог
поступка те суштина и циљ поступка вјештачења које би тре-
бало бити проведено. Накнадно је истим достављен и Захтјев
за провођење вјештачења привредног субјекта Telemach.
Представници привредног субјекта Експертиза су том
приликом исказали сумње у могућност прикупљања потребе
документације од стране привредног субјекта БХ Телеком.
Како су се питања представника привредног субјекта
Екпертиза претежно односила на постављени захтјев
привредног субјекта Telemach за покретање самог поступка, а
поред тога и за провођење поступка вјештачења сугерирано је
истим да на веб страници Конкуренцијског савјета прочитају
оспорено Рјешење Конкуренцијског савјета број УП-01-26-2-
018-61/17 од 08.05.2018. године те да, буду ли имали додатних
питања, стојимо на располагању за даље информације.
Остало је договорено да ће свој коначни одговор Конку-
ренцијском савјету доставе у најкраћем року те евентуално
доставе понуду за обављање поступка вјештачења.
Дана 22.07.2020. године (поднесак заведен под бројем
УП-01-26-2-018-136/17) Конкуренцијски савјет је запримио
одговор од стране привредног субјекта Екпертиза у којем је,
у битном, наведено да исти нису у могућности провести
предметно вјештачење "из разлога што у БХ Телекому не
постоје евиденције по појединачним ставкама трошкова већ
само као читав пакет услуга. Радити наведено вјештачење по
принципу кључа, односно расподјеле трошкова на ставке би
био веома захтјеван посао јер се ради о периоду од 5 година и
великом броју прикључака, тако да би на наведеном морало
да ради већи број вјештака више мјесеци а не би са
сигурношћу могли утврдити цијене услуга." Истакнуто је
такође да би овако вјештачење било и прилично скупо те да
не желе улазити у посао за који не могу да гарантирају тачност
резултата.
Конкуренцијски савјет је, у складу са наведеним,
сматрао да не постоје други докази које је потребно изводити
у предметном поступку па је приступило изради приједлога
коначног Рјешења.
Конкуренцијски савјет је на 72. (седамдесетдругој)
сједници одржаној дана 30.07.2020. године разматрао
Приједлог коначног Рјешења у предметном поступку. Прили-
ком разматрања и гласања се нису испунили услови предви-
ђени чланом 24. став (2) Закона о конкуренцији те исти није
усвојен, о чему је Конкуренцијски савјет Подносиоца захтјева
обавијестио актом број УП-01-26-2-018-137/17, а привредни
субјекат БХ Телеком актом број УП-01-26-2-018-138/17 дана
31.07.2020. године.
На достављено Обавјештење Конкуренцијског савјета
реаговао је Подносилац захтјева поднеском број УП-01-26-2-
Број 42 - Страна 19
018-139/17, запримљен дана 12.08.2020. године, захтијевајући
достављање налаза вјештачења као и доношење коначног
управног акта у предметном поступку, наког којег је
31.08.2020. године актом број УП-01-26-2-018-140/17,
Конкуренцијски савјет од Подносиоца захтјева затражио број
банковног рачуна за поврат неутрошених новчаних средстава
имајући у виду неуспио поступак вјештачења.
Суд БиХ је, у међувремену, поднеском који је заприм-
љен под бројем УП-01-26-2-018-141/17 дана 01.09.2020.
године од Конкуренцијског савјета затражио да се изјасни
зашто није поступио по Пресуди Суда БиХ број С1 3 У 028820
18 У од 12.06 2019. године обзиром да се Telemach обратио
Суду БиХ захтијевајући доношење одлуке која ће у свему
замијенити коначни управни акт Конкуренцијског савјета,
према члану 64. став 2. Закона о управни споровима БиХ.
Изјашњење на упит Суда БиХ Конкуренцијски савјет је
Суду БиХ доставио дана 15.09.2020. године актом број УП-
01-26-2-018-144/17 гдје је су наведена сва поступања Конку-
ренцијског савјета након запримања предметне Пресуде и
достављени приједлози свих аката који су упућени на сјед-
нице Конкуренцијског савјета, а све у прилог чињенице да је
Конкуренцијски савјет неупитно поступило по наложеном у
истој.
Што се тиче поврата новчаних средстава Telemach је
Конкуренцијском савјету одговорио да се сачека одлука Суда
БиХ обзиром на све наведено (поднесак број УП-01-26-2-018-
142/17 запримљен дана 03.09.2020. године).
Истовремено Telemach покреће управни спор против
Обавјештења Конкуренцијског савјета број УП-01-26-2-018-
137/17 (поднесак Суда БиХ од 08.09.2020. године запримљен
под бројем УП-01-26-2-018-143/17) на који је, у остављеном
року, Конкуренцијски савјет одговорио актом број УП-01-26-
2-018-145/17.
Захтјев за поступањем Суда БиХ у смислу члана 64. став
2. Закона о управним споровима БиХ је одбијен те је Рјешење
Суда БиХ број С1 3 У 028820 20 У2 од 05.10.2020. године
Конкуренцијски савјет запримио дана 08.10.2020. године
поднеком број УП-01-26-2-018-148/17.
Захтјев за преиспитивањем судске одлуке упућен је од
стране Подносиоца захтјева према Апелационом одјељењу
Суда БиХ (поднесак запримљен дана 12.11.2020. године под
бројем УП-01-26-2-018-149/17), на који је, у остављеном року,
Конкуренцијски савјет одговорио актом број УП-01-26-2-018-
150/17.
Захтјев за преиспитивањем судске одлуке је одбијен
Пресудом Суда БиХ број С1 3 У 028820 20 Увп од 04.03.2021.
године (поднесак запримљен под бројем УП-01-26-2-018-
152/17 дана 05.03.2021. године) када је истог дана запримљен
и поднесак Подносиоца захтјева којим је затражено да се
настави и проведе поступак у складу са правним схватањима
садржаним у Пресуди Суда БиХ БиХ из 2019. године у смислу
провођења вјештачења и доношења коначног управног акта
(поднесак број УП-01-26-2-018-153/17).
Конкуренцијски савјет је актом број УП-01-26-2-018-
154/17 дана 11.03.2021. године подсјетио Подносиоца
захтјева да је у току судски поступак по основу тужбе на
Обавјештење Конкуренцијског савјета број УП-01-26-2-018-
137/17 те да се тек по окончању истог и враћања списа
предмета може наставити поступање у предметном поступку.
Тужба је одбачена Рјешењем Суда БиХ број С1 3 У
036796 20 У од 21.10.2022. године (поднесак број УП-01-26-
2-018-155/17 запримљен дана 24.10.2022. године) у којем се, у
битном, наводи да Обавјештење није коначни управни акт из
члана 8. Закона о управни споровима БиХ против којег се
може водити управни спор те да овакво обавјештење по свом
карактеру нема својство правног акта.
Број 42 - Страна 20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
11. Провођење поступка и процеса вјештачења након
одлука Суда Босне и Херцеговине, наставак
Подносилац захтјева је Конкуренцијском савјету упутио
Молбу са информацију о статусу предмета поднеском који је
запримљен дана 27.10.2022. године под бројем УП-01-26-2-
018-156/17, на који је Конкуренцијски савјет одговорио актом
број УП-01-26-2-018-157/17 дана 15.11.2022. године затра-
живши при томе да Подносилац захтјева достави свој
приједлог вјештака који би провео вјештачење у предметном
поступку.
Наиме, поступајући по Рјешењу Суда БиХ БиХ С1 3 У
028820 20 У2 од 05.10.2020. године у којем је наведено да је
Конкуренцијски савјет подузео све потребне радње у циљу
извршења Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С1 3 У
028820 18 У од 12.06 2019. године те су наведене радње
оправдан разлог што иста није извршена, с тим да обавеза
поступања по предметној пресуди и даље стоји јер иста у
коначници није извршена што је обавеза Конкуренцијског
савјета, а имајући у виду и садржај Рјешења Суда БиХ С1 3 У
036796 20 У од 21.10.2022. године водитељ предметног
поступка је одлучио да се уложи додатни напор око
проналаска вјештака и поново покуша провести вјештачење у
предметном поступку, како је то и тражио Подносилац
захтјева.
Telemach је поднеском, који је запримљен под бројем
УП-01-26-2-018-160/17 дана 23.11.2022. године, предложио
вјештака економске струке Милоша Грујића, доктора
економских наука, уз напомену да Подносилац захтјева
сматра се привредни субјекат БХ Телеком мора обавезати да
вјештаку достави сву потребну документацију коју вјештак
затражи, под пријетњом изрицања новчане казне.
Захтјев за очитовање на приједлог личности вјештака
актом број УП-01-26-2-018-161/17 је упућен према
привредном субјекту БХ Телеком дана 13.12.2022. године.
Иако је БХ Телеком доставио одговор (поднесак број УП- 01-
26-2-018-162/17 од 22.12.2022. године) да улаже приговор на
приједлог истог, те да се привредни субјекат не може
обавезати да достави документацију коју по закону није
дужан сачињавати, Конкуренцијски савјет је сматрао да треба
обавити састанак са вјештаком Грујић те је, у то име,
телефонским путем контактиран дана 29.11.2022. године, а
затим још једном и седмицу касније када је договорено да се
вјештак Грујић јави Конкуренцијском савјету ради
прецизирања термина састанка када му буде одговарало,
обзиром на његове раније пословне обавезе.
Том приликом договорено је да се Грујић упозна са
појединостима предмета и циља вјештачења, имајући ипак у
виду да, као вјештак предложен од стране Подносиоца
захтјева, располаже одређеним информацијама.
Конкуренцијски савјет је, паралелно, са листе вјештака
економске струке ФБиХ контактирао додатно два вјештака у
јануару 2023. године и то - Сенаду Дуповац и Тихомира
Аничића.
Оба вјештака су телефонским путем у краћим цртама
упозната са задатком поводом којег су контактирани те је
остало да ће се јавити око договора за састанак.
Оба вјештака је Конкуренцијски савјет поново позвао
(обзиром да се нису сами јавили како је договорено) те је
вјештак Аничић изјавио дана 23.01.2023. године да није
заинтересиран за ангажирање док је Сенада Дуповац на
састанак у просторије Конкуренцијског савјета дошла дана
01.02.2023. године у 14,00 сати те је након детаљног упозна-
вања са предметним поступком и предметом вјештачења
затражила 7 дана да се званично очитује да ли жели преузети
посао, у којем року и по којој цијени.
Уторак, 13. 6. 2023.
У међувремену је вјештак Аничић, обзиром да је
званично одбио да даље улази у преговоре око ангажирања у
процес вјештачења, предложио свог колегу вјештака
Славишу Ковачевића којег је Конкуренцијски савјет позвао
дана 06.02.2023. године те понудио одржавање састанка.
Коначно, састанак да Ковачевићем је одржан је
08.02.2023. године када је, на исти начин као и са гђом
Дуповац, обављен разговор те је Ковачевић упознат са
предметом и циљем вјештачења као и методологијом која је
потребна да се проведе тражено вјештачење. Затражио је 7
дана да се званично очитује да ли жели преузети посао, у
којем року и по којој цијени.
Свим горе наведеним вјештацима као и вјештаку
Милошу Грујићу касније, приликом представљања
предметног случаја, шта се од истих тражи у случају
ангажирања, скренута је пажња да је БХ Телеком навео да се
не може обавезати да достави докуменатцију коју по закону
није дужан сачињавати.
Вјештак Грујић се јавио 07.02.2023. године те је одржан
састанак дана 09.02.2023. године током којег је разговарано
око појединости у вези вјештачења. Остао је договор са се
Милош Грујић у наредних 7 дана јави да ли прихваћа да
проведе поступак вјештачења.
Конкуренцијски савјет је дана 13.02.2023. године и дана
14.02.2023. године запримио одговоре вјештака Дуповац и
Ковачевић који су уз образложење одбили провођење
вјештачења (поднесак број УП-01-26-2-018-166/17 и поднесак
број УП-01-26-2-018-167/17).
Милош Грујић је узвратно, поново на позив
Конкуренцијског савјета, одговорио 16.02.2023. године, а
затим и 17.02.2023. године те изјавио да још разматра али да
ће се јавити у народених 2-3 дана.
У начелу је исказао заинетерсованост али на питање да
ли ће резултати вјештачења бити прецизни јер само такви су
Конкуренцијском савјету од користи у предметном поступку
одговорио је да то зависи од достављене документације БХ
Телекома и да му је потребно за крајњи одговор још пар дана.
Имајући у виду да је у начелу од првог контакта са
вјештаком Грујићем прошло више од 3 мјесеца као и да је
исти чак и предложен био од стране Подносиоца захтјева те
самим тим претпоставља се да је располагао са додатним
информацијама које су могле олакшати да се у сваком случају
већ одлучи да ли преузима послове вјештачења или не, до
дана 22.02.2023. године када је Конкуренцијски савјет
сачинио Службену забиљешку која је саставни дио предме-
тног списа броја УП-01-26-2-018-168/17, ни на изричиту
замолбу да Конкуренцијском савјету да свој коначан одговор
достави што прије обзиром на проток времена, Милош Грујић
свој одговор није доставио нити писмено нити усмено.
Подносилац захтјева је упутио још једном ургенцију за
поступање у вези приједлога личности вјештака којег је
предложио (поднесак број УП- 01-26-2-018-165/17 од
24.01.2023. године) али је Конкуренцијски савјет, имајући у
виду истакнуто, заузео став да вјештак Грујић није
заинтересован да обави вјештачење у предметном поступку
те је Службеном забиљешком то констатовано.
Обзиром да је питање провођења поступка вјештачења
покренуто захтјевом Подносиоца захтјева Конкуренцијски
савјет је сматрао потребним о свему горе наведеном
информисати Подносиоаца захтјева што је и учињено актом
број УП- 01-26-2-018-169/17 дана 22.02.2023. године.
Слиједом наведеног Конкуренцијски савјет је дана
02.03.2023. године запримио поднесак број УП- 01-26-2-018-
170/17 и то др Милоша Грујића у којем се наводи, у битном,
да прихвата писменим путем вјештачење те да писменим
путем није био позван од стране Конкуренцијског савјета да
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
се писмено изјасни у погледу прихватања задатка вјештачења
те да се предметим поднеском изјашњава како би се "избјегла
свака сумња у околности прихватања извршења вјештачења".
Битна је чињеница да се др. Грујић писмено обратио
Конкуренцијском савјету тек након 3 мјесеца и то након што
је Конкуренцијски савјет обавијестио Подносиоца захтјева, а
и то писмено изјашњење је поново било непотпуно и без
битних елемената по питању ангажмана у поступку
вјештачења.
Дан касније, 03.03.2023. године Конкуренцијски савјет
је запримио поднесак под бројем УП-01-26-2-018-171/17 и
адвокатице Невене Томић Лучић, пуномоћнице Подносиоца
захтјева, којим је изарежено негодовање око информираног.
Конкуренцијски савјет је након пажљиве анализе свих
навода из горе наведених поднесака, опреза ради, упутио акт
број УП-01-26-2-018-172/17 Подносиоцу захтјева и др
Грујићу чињенично појаснивши став водитеља поступка око
поступка вјештачења те околности које су довеле до истог.
Конкуренцијски савјет је, у складу са наведеним те
пратећи правно схватање Суда БиХ, уз чињеницу да је
безуспјешно покушало провести поступка вјештачења са чак
6 вјештака са листе вјештака економске струке ФБиХ и РС те
узимајући у обзир заједнички став свих да би чак и евентуално
проведено вјештачење могло произвести паушалне резултате
у одређеном постотку те исти не би могли са 100%
сигурношћу утврдити трошак производње појединог пакета,
приступило изради приједлога коначног Рјешења на основу
цјелокупне достављене документације странака у поступку и
прикупљене документације трећих лица али без налаза
вјештачења обзиром на наведене околности.
Имајући у виду наведено, Конкуренцијски савјет је
утврдио да у предметном случају БХ Телеком није
злоупотријебио доминантни положај на начин прописан
одредбама члана 10. став (2) Закона и члана 9. став (1) тачке
а), б), ц), е) и г) Одлуке те је одлучило као у тачки 1.
диспозитива овога Рјешења.
12. Трошкови поступка
Конкуренцијски савјет је приликом провођења
предметног поступка узело у обзир одредбе ЗУП-а, и то члана
105. став (2) ЗУП-а, када у поступку учествују двије или више
странака са супротним интересима, странка која је изазвала
поступак, а на чију је штету поступак окончан, дужна је
противној странци надокнадити оправдане трошкове који су
тој странци настали судјеловањем у поступку.
Конкуренцијски савјет је стога дана 24.04.2020. године
странке у поступку (акт број УП-01-26-2-018-127/17 и акт број
УП-01-26-2-018-128/17) обавјестио да имају могућност да у
року од 8 дана од пријема наведеног акта поднесу захтјев за
надокнаду трошкова поступка.
Привредни субјекат БХ Телеком је поднеском који је
запримљен дана 04.05.2020. године под бројем УП-01-26-2-
018-130/17 доставио тражено изјашњење наводећи да нису
имали значајнијих трошкова у овом поступку.
Приврдни субјекат Telemach очитовао се поднеском
који је запримљен дана 07.05.2020. године под бројем УП-01-
26-2-018-131/17 на упућени акт Конкуренцијског савјета, али
изјашњење по питању трошкова није доставио.
Имајући у виду наведено Конкуренцијски савјет није
одлучивао о питањима трошкова које су стране имале у
поступку.
13. Административна такса
У складу са чланом 2. тарифни број 107. став (1) тачка ф)
Одлуке о висини административних такси у вези са про-
цесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени
гласник БиХ", број 30/06, 18/11 и 75/18) Подносилац захтјева
Број 42 - Страна 21
је на ово Рјешење обвезан платити административну таксу у
укупном износу од 1.500,00 КМ у корист Буџета институција
Босне и Херцеговине.
У складу са одредбом члана 3. став (2) тачка б) Одлуке о
висини административних такси у вези с процесним радњама
пред Конкуренцијским савјетом, Подносилац захтјева је
након извршене уплате дужан уплатницу као доказ о
извршеној уплати административне таксе доставити
Конкуренцијском савјету, прије достављања Рјешења.
Уколико Подносилац захтјева не изврши уплату
административне таксе, Конкуренцијски савјет ће покренути
поступак принудне наплате по процедури која је прописана
чланом 18. Закона о административним таксама Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 16/02, 19/02,
43/04, 8/06, 76/06, 76/07 и 3/10).
Слиједом наведеног Конкуренцијски савјет је одлучио
као у тачки 2. диспозитива овог Рјешења.
14. Поука о правном лијеку
Против овога Рјешења није дозвољена жалба.
Незадовољна странка може покренути управни спор
пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана
пријема, односно објављивања овога Рјешења.
Број УП-01-26-2-018-173/17
06. априла 2023. године Предсједник
Сарајево Небојша Попић, с. р.
Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na osnovu
člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (1), a u vezi s članom 4.
stav (1) tačka b) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH",
br. 48/05, 76/07 i 80/09), člana 105. Zakona o upravnom postupku
("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i
53/16), u postupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje
postupka podnesenom od strane privrednog subjekta "Telemach"
d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br. 216, 71000 Sarajevo,
Bosna i Hercegovina, zastupan po punomoćniku advokatu Nihadu
Sijerčiću, ul. fra. Anđela Zvizdovića br. 1, 71000 Sarajevo, Bosna
i Hercegovina protiv privrednog subjekta "BH Telecom" d.d.
Sarajevo, ul. Franca Lehara 7, 71000 Sarajevo, Bosna i
Hercegovina, radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položaja
u smislu člana 10. stav (2) Zakona o konkurenciji i člana 9. stav
(1) tačke a), b), c), e) i g) Odluke o definisanju kategorije
dominantnog položaja ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10),
zaprimljenog pod brojem UP-01-26-2-018-1/17, postupajući po
Presudi Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U 028820 18 U od
12.06.2019. godine, nа 120. (stotinudvadesetoj) sјеdnici оdržаnој
06.04.2023. gоdinе, je dоnijelo
RJEŠENJE
1. Odbija se Zahtjev privrednog subjekta "Telemach" d.o.o.
Sarajevo, podnesen protiv privrednog subjekta "BH
Telecom" d.d. Sarajevo, radi utvrđivanja zloupotrebe
dominantnog položaja u smislu odredbi člana 10. stav (2)
Zakona o konkurenciji i člana 9. stav (1) tačke a), b), c), e) i
g) Odluke o definisanju kategorije dominantnog položaja,
kao neosnovan.
2. Obavezuje se privredni subjekt "Telemach" d.o.o. Sarajevo
da plati administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 1.500,00
KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine.
3. Оvo Rješenje je konačno i bit će оbјаvljеno u "Službеnоm
glаsniku BiH", službеnim glаsilimа еntitеtа i Brčkо distriktа
Bоsnе i Hеrcеgоvinе.
Obrazloženje
Ovim Rješenjem izvršava se Presuda Suda Bosne i Hercego-
vine, broj S1 3 U 028820 18 U od 12.06 2019. godine (u daljem
Број 42 - Страна 22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
tekstu: Presuda), kojom je Sud Bosne i Hercegovine uvažio Tužbu
privrednog subjekta "Telemach" d.o.o. Sarajevo i poništio
Rješenje Konkurencijskog vijeća, broj UP-01-26-2-018-61/17 od
08.05.2018. godine, te predmet vratio Konkurencijskom vijeću na
ponovno rješavanje.
Konkurencijsko vijeće je presudu zaprimilo dana
14.06.2019. godine pod brojem UP-01-26-2-018-68a/17. Prema
članu 62. Zakona o upravnim sporovima BiH ("Službeni glasnik
BiH", br. 19/02, 12/04, 88/07, 83/08 i 74/10), kada sud poništi akt
protiv kojeg je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje
u kojem se nalazio prije nego što je poništeni akt donesen, te je pri
donošenju novog rješenja vezan pravnim shvaćanjima i
primjedbama suda u vezi s postupkom.
Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem
tekstu: Konkurencijsko vijeće) je dana 30.06.2017. godine, pod
brojem UP-01-26-2-018-1/17, zaprimilo Zahtjev za pokretanje
postupka (u daljem tekstu: Zahtjev) privrednog subjekta Telemach
d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br. 216, 71000 Sarajevo (u
daljem tekstu: Telemach ili Podnosilac zahtjeva), zastupanog po
advokatu Nihadu Sijerčiću, ul. Fra Anđela Zvizdovića br. 1, 71000
Sarajevo, kojim se traži pokretanje postupka protiv privrednog
subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, ul. Franca Lehara br. 7, 71000
Sarajevo (u daljem tekstu: BH Telecom), zbog zloupotrebe
dominantnog položaja na relevantnom tržištu u Bosni i
Hercegovini.
Uvidom u podneseni Zahtjev, Konkurencijsko vijeće je
utvrdilo da isti nije kompletan i uredan, u smislu člana 28. Zakona
o konkurenciji, te je aktom broj UP-01-26-2-018-2/17 od
25.07.2017. godine zatražilo dopunu istog, u smislu člana 31. stav
(1) Zakona o konkurenciji. Podnosilac zahtjeva obratio se
Konkurencijskom vijeću sa zahtjevom za produženje roka za
dopunu istog, koji je zaprimljen dana 28.07.2017. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-3/17. Konkurencijsko vijeće je aktom
broj UP-01-26-2-018-4/17 od 01.08.2017. godine produžilo rok za
dopunu Zahtjeva za dodatnih 15 (petnaest) dana, nakon čega je
Podnosilac zahtjeva dostavio traženu dopuna, podneskom
zaprimljenim dana 21.08.2017. godine pod brojem UP-01-26-2-
018-5/17.
U dopuni Zahtjeva Podnosilac zahtjeva je precizirao da se
zloupotreba dominantnog položaja privrednog subjekta BH
Telecom odnosi na kršenje odredbi člana 10. stav (2), primarno
odredbi tačke a), ali i u određenoj mjeri i odredbi tačke b), c) i d)
Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon) i dodatno člana 9.
stav (1), primarno odredbi tačke c), ali i odredbi tačke a), b), e) i g)
Odluke o definisanju kategorije dominantnog položaja (u daljem
tekstu: Odluka).
Nakon kompletiranja Zahtjeva, Konkurencijsko vijeće je na
osnovu člana 28. stav (3) Zakona dana 10.10.2017. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-6/17 izdalo Potvrdu o prijemu
kompletnog i urednog Zahtjeva.
1. Stranke u postupku
Stranke u postupku su privredni subjekti "Telemach" d.o.o.
Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br. 216, 71000 Sarajevo i "BH
Telecom" d.d. Sarajevo, ul. Franca Lehara br. 7, 71000 Sarajevo.
1.1. Privredni subjekt Telemach
Privredni subjekt Telemach društvo za pružanje usluga u
oblasti telekomunikacija d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br.
216, Sarajevo, registriran je kod Općinskog suda u Sarajevu pod
matičnim brojem 65-01-0620-08. Njegov osnivač je Bosnia
Broadband S.a.r.l. iz Luksemburga, Rue de Rollingergund, L -
2440 Luksemburg.
Privredni subjekt Telemach je privredno društvo koje je
aktivno u pružanju telekomunikacijskih usluga. Jedan je od
telekomunikacijskih operatora u Bosni i Hercegovini koji
distribuira medijski sadržaj preko kablovske tehničke platforme i
Уторак, 13. 6. 2023.
pruža usluge pristupa internetu i povezane usluge kao i usluge
fiksne telefonije pretplatnicima.
1.2. Privredni subjekt BH Telecom
Privredni subjekt dioničko društvo BH Telecom Sarajevo, ul.
Franca Lehara br. 7, Sarajevo, registriran je kod Općinskog suda u
Sarajevu pod matičnim brojem 65-02-0012-10 (stari broj I-23391).
Osnovni kapital privrednog subjekta BH Telecom je podijeljen na
53.457.358 dionica, koje su u 90% vlasništvu Federacije Bosne i
Hercegovine, a 10% u vlasništvu Privatizacijskih investicijskih
fondova i malih dioničara.
Osnovna registrovana djelatnost privrednog subjekta BH
Telecom je obavljanje telekomunikacijskih djelatnosti.
2. Pravni okvir predmetnog postupka
Konkurencijsko vijeće je u toku postupka primijenilo
odredbe Zakona, Odluke, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta
("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i odredbe Zakona o
upravnom postupku (u daljem tekstu: ZUP), u smislu člana 26.
Zakona.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih
zajednica i njegovih država članica, s jedne strane i Bosne i
Hercegovine s druge strane ("Službeni glasnik BiH - međunarodni
ugovori" br. 10/08 - u daljem tekstu: Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju) odredba čl. 71. o primjeni kriterija i pravne
stečevine Europske unije, te člana 43. stav (1) Zakona, omogućuju
Konkurencijskom vijeću u svrhu ocjene datog slučaja, da se može
koristiti sudskom praksom Evropskog suda pravde i odlukama
Evropske komisije.
Konkurencijsko vijeće je radi boljeg utvrđivanja stanja svari
u predmetnom slučaju izvršilo uvid i u Zakon o komunikacijama
("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12), Pravilo
24/2005 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 26/05 i 50/06)
koje je važilo u periodu 1.10.2005 - 31.12.2009. godine, Pravilo
40/09 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 22/09) koje je
važilo u periodu 1.1.2010 - 31.12.2012. godine, Pravilo 67/2012 o
modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u Bosni i
Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 94/12) i Pravilo o
izmjeni i dopunama Pravila 67/2012 o modelu rebalansa cijena
govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini ("Službeni
glasnik BiH", br. 55/16) koje važi od 1.1.2013. godine, Pravilo
54/2011 o analizi tržišta elektronskih komunikacija ("Službeni
glasnik BiH", broj 85/11).
3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka
U svom Zahtjevu, Podnosilac zahtjeva, opisuje činjenično
stanje i okolnosti, te prilaže dokaze za koje smatra da
protkrijepljuju navedeno, a koje su razlog za podnošenje Zahtjeva,
te ukratko navodi slijedeće:
Privredni subjekat Telemach je telekomunikacijska
kompanija koja djeluje kao operator digitalne i analogne kablovske
TV. Pružalac je usluge širokopojasnog interneta i operator fiksne
telefonije.
Privredni subjekt BH Telecom je jedan od tri dominantna
(eng. incumbent) telekomunikacijska operatora u BiH, uz
Hrvatske Telekomunikacije d.d. Mostar (HT Mostar) i
Telekomunikacije Republike Srpske a.d. Banja Luka (Telekom
Srpske).
Glavna poslovna djelatnost BH Telecoma je pružanje
telekomunikacijskih usluga u fiksnoj i mobilnoj telefoniji,
distribucija medijskih sadržaja i pružanje usluge pristupa internetu.
BH Telecom je, kako ističe Podnosilac zahtjeva, koristeći
svoj dominantan položaj bio u mogućnosti da finansira razvoj
svoje mreže iz takozvanih monopolskih renti, kao i da koristi profit
ostvaren u fiksnoj telefoniji kako bi unakrsno subvencionisao
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
svoje druge usluge, konkretno svoju pay-TV ponudu, sa ciljem da
se snagom sa dominantnog tržišta utiče na jačanje položaja na
nedominantnim tržištima.
Zahtjev za pokretanje postupka se tiče aktivnosti BH
Telecoma koje predstavljaju zloupotrebu dominantnog tržišta na
tržištu fiksne telefonije, na način da se sastavljanjem svojih paketa
proizvoda iskorištava prednost koju ima na tržištu fiksne
telefonije, a koja proizilazi iz njegovog praktično monopolskog
položaja, što kao rezultat ima zatvaranje tržišta za konkurente, te
subvencionisanjem svojih aktivnosti na povezanom pay-TV tržištu
profitom ostvarenim u oblasti fiksne telefonije, narušavajući tako
konkurenciju na pay-TV tržištu. Pored toga, njegov dominantni
položaja na tržištu mobilne telefonije, takođe rezultira
subvencionisanjem pay-TV tržišta.
Cjenovnu politiku BH Telecoma, prema navodima iz
Zahtjeva, na tržištu treba posmatrati cjelovito, s obzirom da su
telekomunikacijska tržišta međusobno povezana i da je BH
Telecom aktivan na svakom od njih. Radnje koje BH Telecom
preduzima na jednom od ovih tržišta imaju efekte i na drugim
tržištima, naročito u svjetlu razvoja novih paketa usluga.
Predmetni Zahtjev je zasnovan na drugačijem pravnom
osnovu u odnosu na zahtjev koji je Telemach podnio
Konkurencijskom vijeću dana 21.05.2014. godine, a za koji je
Konkurencijsko vijeće dana 25.09.2014. pod brojem 06-26-2-012-
II/14 donijelo zaključak o pokretanju postupka protiv BH
Telecoma. Zahtjev iz 2014. godine odnosio se na različite oblike
zloupotrebe dominantnog položaja BH Telecoma, kao što su:
odugovlačenje uspostave interkonekcije sa Telemachom,
sprječavanje Telemacha da širi svoju mrežu odbijanjem
neophodnih saglasnosti i nezakonitim vezivanjem proizvoda.
Nijedan od ova tri oblika zloupotrebe dominantnog položaja nije
predmet ovog Zahtjeva koji se odnosi na zloupotrebu u smislu
unakrsnog subvencionisanja povezanih tržišta putem predatorskih
cijena.
U konkretnom slučaju radi se o specifičnom obliku
zloupotrebe dominantog položaja (tzv. Predatory pricing), koji
Odluka izričito prepoznaje u članu 9. stav (1) tačka c), gdje se
propisuje: "određivanje cijene proizvoda ili usluge ispod troškova
proizvodnje sa ciljem eliminisanja konkurencije".
Tri incumbent operatora zbog svoje infrastrukture se ne
preklapaju i svaki je monopolist na svom području, te da ne
konkurišu jedni drugima. Usljed ovoga, za utvrđivanje relevantnog
geografskog tržišta bitna je snaga koju svaki od ovih operatora
uživa na području koje pokriva. U pogledu postupanja incumbent
operatora geografski element tržišta fiksne telefonije je teritorija
koju pokriva infrastruktura svakog pojedinog incumbent
operatora, s obzirom da su oni odustali od konkurisanja na
tržištima na kojima nemaju većinski udio.
Relevantno tržište u predmetnom slučaju je tržište pružanja
usluge fiksne telefonije krajnjim korisnicima (maloprodajni nivo)
na području Sarajevskog kantona, Bosansko-podrinjskog kantona,
Tuzlanskog kantona, Unsko-sanskog kantona, Zeničko-dobojskog
kantona, Srednjebosanskog kantona i dijelova Hercegovačko-
neretvanskog kantona (općine Jablanica i Konjic).
BH Telecom na relevantnom tržištu ima skoro monopolski
položaj i njegov tržišni udio na tom tržištu znatno premašuje 40%.
Procjena Podnosioca zahtjeva o tržišnom učešću BH Telecoma na
relevantnom tržištu za 2016. godinu je sljedeća: Srednjebosanski
kanton 47%, Zeničko-dobojski kanton 75%, Sarajevski kanton
61%, Tuzlanski kanton 97%, Unsko-sanski 99%, Bosansko-
podrinjski kanton 100%, Jablanica 79% i Konjic 81%.
Od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari su i druga
povezana tržišta na kojima ponašanje BH Telecoma ima značajan
učinak. Ovaj operator koristi svoj naslijeđeni položaj na
relevantnom tržištu fiksne telefonije, kako bi obezbijedio
nazakonitu prednost na tržištima gdje trpi izraženiji konkurentski
Број 42 - Страна 23
pritisak, i to: tržište pružanja usluga mobilne telefonije (malopro-
dajni nivo); tržište pružanja usluga pristupa internetu (malo-
prodajni nivo) i tržište pružanja usluga distribucije audiovizuelnih
medijskih sadržaja putem IPTV/CATV tehnologije.
Prema navodima Podnosioca zahtjeva relevantan faktor za
ocjenu ukupne tržišne snage BH Telecoma u sferi telekomu-
nikacija je činjenica da ga je sektorski regulator (u daljem tekstu:
Regulatorna agencija za komunikacije ili RAK) proglasio za
operatera sa značajnom tržišnom snagom (SMP) na nekoliko
tržišta, uključujući fiksnu i mobilnu telefoniju i zakup
telekomunikacijskih vodova.
Moguća tvrdnja da nešto nije okarakterisano kao povreda
relevantnih sektorskih propisa od strane sektorskog regulatora (u
ovom slučaju RAK-a) ne znači da ne postoji zloupotreba
dominantnog položaja u smislu člana 10. Zakona, što jasno slijedi
iz relevantne prakse EU. U EU pitanje odnosa između
telekomunikacijskih propisa i propisa o konkurenciji izričito
raspravljeno u presudi Evropskog suda pravde u predmetu
Deutsche Telekom od 14.10.2010. godine (Case C-280/08). U toj
odluci, Sud je ustanovio da činjenica da se telekomunikacijski
operator pridržavao sektorskih propisa iz oblasti telekomunikacija
ne znači da ne postoji odgovornost operatora po osnovu moguće
povrede propisa iz oblasti konkurencije, dokle god je operator
imao mogućnost autonomnog djelovanja u pogledu navodnog
prekršaja. Ovo znači, da ukoliko bi sektorski propis fiksirao cijenu
određenog telekomunikacijskog proizvoda, operator ne bi imao
mogućnost autonomnog djelovanja i ne bi bio u mogućnosti da
prekrši propise o konkurenciji, dok s druge strane, ukoliko
sektorski propis, na primjer određuje samo maksimalnu cijenu, ali
je ne fiksira, operator ima mogućnost autonomnog djelovanja, jer
je u mogućnosti da odredi cijenu unutar određenog obima.
U predmetu Deutsche Telekom njemački telekomunikacijski
operator je dao svoju saglasnost na cijene koje je utvrdio Deutsche
Telekom, ali je uprkos tome ustanovljeno da je putem takvih
(odobrenih) cijena Deutsche Telekom izvršio zloupotrebu
dominantnog položaja. Primijenjeno na predmetni slučaj i akte BH
Telecoma za koje Podnosilac zahtjeva smatra da predstavljaju
zloupotrebu dominantnog položaja, mogući navodi da je RAK
odobrio pojedine cijene BH Telecoma, ne znače da BH Telecom u
vezi sa istim cijenama ne može snositi odgovornost iz ugla
Zakona. Ovo znači da BH Telecomove ponude/cijenovnici, čak i
ukoliko su odobreni od strane RAK-a, mogu predstavljati
zloupotrebu dominantnog položaja.
Radi analize cjenovne politike BH Telecoma, kako se navodi
u Zahtjevu, angažovana je jedna od vodećih renomiranih firmi za
ekonomske analize u oblasti zaštite konkurencije RBB Economics
iz Londona koja je, nakon podrobne analize nekoliko paketa BH
Telecoma, zaključila da "šeme za određivanje cijena koje koristi
BH Telecom mogu itekako imati efekt jačanja pogodnosti mrežnih
efekata koje ima BH Telecom". RBB Economics je utvrdio
sljedeće konkretne aspekte cjenovne politike BH Telecoma koji su
sporni i potencijalno predstavljaju predatorske cijene: 1) Cijene
pojedinih paketa (npr. "Moja TV moj izbor") u odnosu na
regulisanu osnovnu minimalnu ponudu najma linije BH Telecoma,
a koja ne uključuje IPTV usluge, manje su od procijenjenih
troškova TV prava koji se plaćaju po pretplatniku; 2) Paketi BH
Telecoma su cjenovno strukturirani tako da ih konkurenti ne mogu
replicirati bez značajnih troškova, a to su prije svega operatori s
manjim mrežama koji nemaju mobilnu mrežu.
BH Telecomova cjenovna politika u vezi sa pozivima unutar
mreže zatvara tržište za njegove konkurente. BH Telecom upravlja
vlastitom mrežom mobilne telefonije i na taj način mora generirati
mnogo manje troškova u odnosu na svoje manje konkurente tj.
alternativne operatere. BH Telecom svoj položaj na tržištu fiksne
telefonije zloupotrebljava tako što nudi pakete koje alternativni
operatori nisu u mogućnosti da ponude, na taj način zatvarajući
Број 42 - Страна 24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
tržište. Kao primjer takvog postupanja navode se paketi "MojaTV
BH Phone" i "MojaTV moj izbor". Paket "MojaTV BH Phone" za
cijenu od 17,09 KM (sa PDV-om) nudi neograničen govorni
saobraćaj na fer osnovi prema brojevima svih fiksnih telefonskih
mreža u BiH (1.500 besplatnih minuta, uz naplatu za uspostavu
poziva prema drugim fiksnim mrežama u BiH), neograničen SMS
saobraćaj unutar fiksne mreže BH Telecoma, mogućnost izbora
jednog telefonskog broja iz BH Mobile mreže prema kojem se
pozivi naplaćuju po cijeni sa popustom i brojne dodatne telefonske
usluge (identifikacija poziva, preusmjeravanje poziva,
konferencijska veza, zabrana odlaznih poziva, poziv na čekanju i
skraćeno biranje). Paket "MojaTV moj izbor" sadrži kombinaciju
dvije komponente sa zajedničkom karakteristikom da je govorni
saobraćaj govornih i/ili fiksnih telefonskih priključaka u grupi
besplatan na fair use principu, pod čim se podrazumijeva 1.000
minuta po svakom telefonskom priključku uz nadoknadu za
uspostavu poziva od 0,5 KM. Nuđenjem takvih paketa, BH
Telecom zloupotrebljava svoj dominantni položaj, jer se na taj
način alternativni operatori sprječavaju da se sa njim efektivno
takmiče na tržištu fiksne telefonije, jer nemaju svoju mobilnu
mrežu i ne mogu ponuditi paket koji nudi ovakve pogodnosti.
U Zahtjevu se navodi da BH Telecom favorizuje pozive
unutar svoje mreže i da alternativni operatori ne mogu parirati BH
Telecomovoj ponudi, što je izraženije kod paketa "MojaTV moj
izbor", koji uključuje neograničene pozive unutar BH Telecomove
mreže, bez ikakvih dodatnih naknada koje bi plaćao korisnik.
Alternativni operatori ne mogu ponuditi ovakvu mogućnost zbog
toga što za razliku od BH Telecoma, pored drugih troškova moraju
BH Telecomu platiti naknadu za terminaciju poziva u mrežu BH
Telecoma.
Značaj poziva prema BH Telecomovoj mreži vidi se u
činjenici da BH Telecom sa tržišnim udjelom od oko 90% na
relevantnom tržištu ima najveću pretplatničku bazu, pa kad neko
želi da pozove telefonski broj sa područja koje pokriva mreža BH
Telecoma, navedeni broj je najvjerovatnije dio BH Telecomove
mreže. Koje efekte ima BH Telecomova ponuda besplatnih poziva
i poziva unutar njegove mreže pokazuje zvanična statistika. Prema
RAK-ovoj Analizi tržišta završavanja (terminacije) poziva u
individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji, saobraćaj
unutar mreže je značajniji za incumbent operatore, nego za
alternativne operatore. Primjer za ovo je prvi kvartal 2013. godine,
kada je 72,49% ukupnog odlazećeg saobraćaja iz BH Telecomove
fiksne mreže terminirano unutar te mreže, dok je kod alternativnih
operatora procenat terminacije u njihove mreže bio znatno niži i
iznosio 18,51%.
Cijene sa popustom između BH Telecomove fiksne i
mobilne mreže dodatno zatvaraju tržište fiksne telefonije. Ponude
BH Telecoma, kao što je ona koja obuhvata 70% popusta za pozive
iz BH Telecomove fiksne mreže prema dva "Naj broja" u BH
Telecomovoj mreži narušavaju konkurenciju, jer sprječavaju
alternativne operatore koji imaju mobilnu mrežu da svojim
korisnicima ponude slične usluge. Alternativni operator nije u
mogućnosti da parira BH Telecomovoj maloprodajnoj ponudi, jer
samo cijena terminacije od 0,08 KM po minuti, premašuje iznos
koji BH Telecom naplaćuje svojim korisnicima na nivou
maloprodaje od 0,054 KM/min i to za 0,026 KM/min. Namjera
zatvaranja tržišta posebno je izražena u BH Telecomovoj usluzi
"Top Tim" koja omogućava objedinjavanje fiksnih i mobilnih
telefonskih priključaka u jednu virtuelnu mrežu, unutar koje mogu
obavljati besplatne telefonske usluge. Nuđenjem značajnih 70% ili
50 % popusta za pozive iz svoje fiksne mreže ka svojoj mobilnoj
mreži ili neograničenim brojem besplatnih minuta u usluzi "Top
Tim", kao i činjenicom da BH Telecom posjeduje najveću
pretplatničku bazu u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, alterantivni
operatori nisu u mogućnosti da efektivno konkurišu BH Telecomu
na tržištu fiksne telefonije.
Уторак, 13. 6. 2023.
Navodi se dalje da BH Telecomova ponuda besplatnih
poziva, odnosno poziva sa značajnim popustom nanosi štetu
fluidnosti tržišta dovodeći do takozvanog efekta kluba. Ovaj efekat
se koristi da se označi mogućnost bliskih rođaka ili radnih kolega
da se regrupiraju pod istim operatorom, ohrabrujući porošače da
promijene operatora i pridruže se operatoru kod kojeg su i njihovi
rođaci ili kolege. BH Telecom na taj način sputava migraciju
korisnika različitih operatora, zloupotrebljavajući time svoj
dominantan položaj na tržištu fiksne telefonije.
Ponude koje uključuju besplatne pozive unutar mreže
favoriziraju veće operatore, dovodeći na taj način do takozvanog
efekta mreže. Pretplatnici su zainteresovani da pozivaju što veći
broj osoba bez da se ovi pozivi naplaćuju, pa ponude koje
uključuju besplatne pozive unutar mreže favorizuju najvećeg
operatora, pošto on ima najveći broj pretplatnika. Alternativni
operatori ne mogu parirati BH Telecomovoj ponudi u vezi sa
pozivima unutar mreže, jer moraju platiti naknadu za terminaciju,
što slabi njihovu sposobnost da se takmiče na tržištu.
U vezi sa ocjenom postupanja BH Telecoma ukazuje se na
relevantnu praksu iz EU, ističući praksu francuskog tijela za zaštitu
konkurencije u predmetu Orange/SFR (Odluka br. 12-D-24 od 13.
decembra 2012. godine). U navedenom predmetu dva mobilna
operatora Orange i SFR imali su zajedno 83% tržišta u Francuskoj
dok je preostalih 17% imao jedan manji operator, na osnovu čije
prijave je istraga i pokrenuta. Francusko tijelo za zaštitu
konkurencije izreklo je novčane kazne privrednim subjektima
Orange i SFR, jer je utvdilo da paketi koji su se sastojali od
besplatnih poziva unutar mreža Orange i SFR predstavljaju
zloupotrebu dominantnog položaja. Odluka se između ostalog
zasnivala i na nalazu da treći operator nije mogao da se takmiči sa
ponudom dva vodeća operatora u vezi sa besplatnim pozivima jer
je imao značajno manje pretplatnika, pa takva ponuda ne bi bila
privlačna korisnicima. Francusko tijelo za zaštitu konkurencije je
ustanovilo da, kako bi bio u mogućnosti da ponudi sličan paket,
navedeni operator bi morao da uključi besplatne pozive prema
drugim operatorima, plaćajući pritom naknadu za terminaciju u
mreže druga dva operatora. Slična situacija je u pogledu BH
Telecoma s obzirom da njegov procijenjeni tržišni udio na tržištu
u dijelu zemlje na kojem djeluje iznosi 90% i da nudeći navedene
pakete na taj način zatvara tržište za alternativne operatore kao što
je Telemach.
BH Telecom, kako se navodi u Zahtjevu, vrši unakrsno
subvencionisanje svog IPTV biznisa prihodima od fiksne
telefonije, čime narušava konkurenciju na tržištu pay-TV usluga.
BH Telecom sredstva koja generira od fiksne telefonije koristi
kako bi subvencionisao svoju IPTV ponudu u kojoj nema tako
izražen monopolistički položaj, što dovodi do narušavanja
konkurencije na tržištu pay-TV usluga, gdje se BH Telecomovi
konkurenti ne mogu takmičiti sa njim, a da pri tom ne posluju sa
gubitkom. Nudeći IPTV uslugu kao dodatak uz pretplatu na fiksnu
telefoniju, BH Telecom u stvari ne prodaje pretplatniku paket
fiksne telefonije i IPTV-a, s obzirom da korisnik generalno već ima
pretplatu na fiksnu telefoniju, već kao dodatak postojećoj pretplati
na fiksnu telefoniju korisniku nudi i promovira svoju IPTV uslugu
boreći se tako za dodatni tržišni udio zloupotrebom svog tržišnog
položaja na tržištu fiksne telefonije na kome je dominantan. BH
Telecomov paket koji najočitije pokazuje da on naplaćuje IPTV
uslugu ispod cijene je "MojaTV Phone" koji sadrži IPTV i fiksnu
telefoniju. Navedeni paket košta 29,00 KM (24,79 KM bez PDV-
a), a korisnik za tu cijenu dobije fiksnu telefoniju sa besplatnim
pozivima prema svim članovima grupe (mobilnim i fiksnim),
1.500 besplatnih minuta prema svim fiksnim mrežama u BiH,
neograničen SMS saobraćaj unutra BH Telecomove fiksne mreže,
mogućnost izbora jednog broja iz BH Telecomove mobilne mreže
prema kojem se pozivi naplaćuju sa popustom, određene dodatne
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
servise (identifikacija poziva, preusmjeravanje poziva,
konferencijski pozivi i sl.) i IPTV sa više od 140 kanala.
Podnosilac zahtjeva u Zahtjevu navodi da je BH Telecomova
cijena za IPTV uslugu evidentno ispod troška. Prihod koji BH
Telecom ostvaruje od paketa "MojaTV Phone" iznosi 24,79 KM i
imajući u vidu cijenu koju BH Telecom naplaćuje za pružanje
IPTV usluge, jasno je da BH Telecom gubi novac na toj usluzi, pri
čemu gubitke pokriva prihodima iz fiksne telefonije. Ovakav
zaključak izvodi RBB Economics u svojoj analizi (str. 12), tvrdeći
da šeme za određivanje cijena BH Telecoma mogu imati efekt
jačanja pogodnosti mrežnih efekata koje ima BH Telecom, a
posebno u vezi sa ponudom "MojaTV moj izbor", gdje je vidljivo
da je razlika u cijeni ove ponude u odnosu na regulisanu osnovnu
minimalnu ponudu najma linije BH Telecoma, koja ne uključuje
IPTV uslugu, već manja od onoga što je shvaćeno kao troškovi TV
prava koji se plaćaju po pretplatniku. Upoređujući najjeftiniju
pretplatu za fiksnu telefoniju BH Telecoma, koja se odnosi
osnovni paket koji košta 12,80 KM (bez PDV-a) i cijenu paketa
"MojaTV moj izbor", dobije se iznos od 11,99 KM kao cijena za
1350 minuta razgovora, sve besplatne razgovore unutar grupe, te
cjelokupnu IPTV uslugu. Takođe, korisnik osnovnog paketa
fiksne telefonije BH Telecoma dobije 150 minuta besplatnih
minuta unutar BH Telecomove fiksne mreže, a kupovinom paketa
"MojaTV Phone" pored osnovne usluge u fiksnoj telefoniji uz
IPTV uslugu dobije i dodatnih 1350 minuta za besplatne pozive
prema svim mrežama u BiH.
RBB Economics posebno skreće pažnju na činjenicu da su
zbog veličine BH Telecomove mreže troškovi terminiranja poziva,
za pozive koji se postavljaju na neku drugu mrežu, vjerovatno
toliko mali da bi se mogli nadokanditi dodatnim prihodima koje
zarađuju za svaki odlazni poziv iz "MojaTV Phone" paketa.
Međutim, za manjeg operatora usporedivi troškovi interkonekcije
bi bili značajno veći, pa je za Telemach procijenjeno da bi
generirani trošak bio 0,92 KM mjesečno (prema pocijenjenom
prosjeku od 400 minuta i cijeni od 3,46 KM mjesečno, ako
korisnici pritom koriste maksimalan broj dostupnih minuta u ovom
paketu, a to je 1.500 minuta). RBB Economics dalje zaključuje da
u skladu sa primjenom EU prakse o računovodstvu za razlike u
veličini, ovi podaci upućuju na to da paket ne bi bio profitabilno
repliciran od strane manjih konkurenata koji su podložni većim
naknadama za interkonekciju. Analiza RBB Economicsa izvršena
na osnovu javno dostupnih podataka i podataka Telemacha,
pokazuje da bi Telemach morao nuditi značajne negativne marže
da bi parirao BH Telecomovoj ponudi. Prema procijenjenoj marži
u odnosu na troškove TV prava i interkonekcije, "MojaTV Phone"
paketa (bez PDV-a) za prosječan broj iskorištenih minuta (400)
kod BH Telecoma bi iznoslila 0,78 KM, a kod Telemacha 1,66
KM, dok bi kod maksimalnog broja iskorištenih minuta (1.500)
kod BH Telecoma iznosila 4,94 KM, a kod Telemacha 4,20 KM.
U predmetnom slučaju tako dolazi do unakrsnog
subencionisanja, gdje se BH Telecom u usluzi fiksne telefonije, u
kojoj je izričito dominantnan, potpuno odriče prihoda u odnosu na
samostalnu uslugu fiksne telefonije, da bi zadržao korisnike koji
imaju mogućnost prelaska na alternativne operatore, dok cijenu
osnovnog fiksnog telefoniranja za one korisnike koji nemaju
opciju prelaska na alternativne operatore, drži na znatno višem
nivou, kako bi razlikom finansirao nisku cijenu ostalih usluga u
MojaTV paketu. Na osnovu iskustva Podnosioca zahtjeva iznos
MojaTV paketa sa dvije komponente je definitivno nedovoljan za
pokrivanje troška pružanja pay-TV usluge krajnjem korisniku. Na
ovaj način BH Telecom ima predatorske cijene u oblasti IPTV
usluge, narušavajući time konkurenciju na pay-TV tržištu, tj.
tržištu na kojem je suočen sa konkurencijskim pritiskom
alternativnih operatora. Kao rezultat ove prakse, BH Telecom je
uduplao broj svojih pay-TV korisnika u posljednje 3 godine, od
63.860 u 2012. godini, preko 112.000 u 2013. godini, do 118.200
Број 42 - Страна 25
korisnika u 2014. godini, odnosno 140.000 korisnika prema
dostupnim podacima za 2015. godinu. U istom periodu je broj
korisnika svih kablovskih operatora u BiH stagnirao ili padao, pa
je očito da je to rezultat agresivne politike predatorskih cijena koju
provodi BH Telecom. Na ovaj način BH Telecom otežava i
onemogućava proces konkurisanja manjim operatorima, koji
ekonomski ne mogu da podrže unakrsno subvencionisanje, a što
ide na štetu krajnjih potrošača koji dugoročno neće imati izbora,
pa ni povoljnije cijene, bolji kvalitet, niti veću raznovrsnost
relevantnih usluga na tržištu.
U Zahtjevu se tako navodi da je u EU ustanovljena praksa da
se predatorske cijene u vidu unakrsnog subvencionisanja smatraju
zloupotrebom dominantnog položaja, što se vidi iz slučaja De Post
- La Poste (OJ 2002 L61/32), gdje je Evropska komisija navela da
se resursi stečeni u monopolu ne bi trebalo koristiti da bi se
pridobila nefer konkurentska prednost u sektorima koji su otvoreni
za konkurenciju. U ovom pogledu, Smjernice evropske komisije o
prioritetima povođenja propisa iz oblasti zloupotrebe dominantnog
položaja (Communication from the Commission: Guidance on its
enforcement priorities in applying Article 82 of the EC Treaty to
abusive exclusionary conduct by dominant undertakings, [2009] C
45/7, par. 63, FN 2) navode da Komisija može pokrenuti postupak
u vezi sa predatorskim praksama dominantnih privrednih
subjekata na sekundarnim tržištima na kojima privredni subjekti
još uvijek nisu dominantni, a da je pritom veća vjerovatnoća da se
to ustanovi u pogledu djelatnosti koje su zaštićene zakonskim
monopolom. Pored toga, dominantni privredni subjekt se možda
ne mora upuštati u predatorsko ponašanje radi zaštite svog
dominantnog položaja, ali može da koristi dobit ostvarenu na
monopolisanom tržištu, kako bi unakrsno subvencionisao svoje
djelatnosti na drugom tržištu i na taj način pokušao da spriječi
efektivnu konkurenciju na tom drugom tržištu. Ovaj stav Evropske
komisije direktno je primjenjiv na postupke BH Telecoma, imajući
u vidu da BH Telecom koristi dobit koju ostvari u oblasti fiksne
telefonije kako bi unakrsno subvencionisao djelovanje na IPTV
tržištu, na kojem možda još uvijek nema dominantan položaj i na
kojem trpi konkurentski pritisak alternativnih operatora,
narušavajući tako konkurenciju na pay-TV tržištu. Podnosilac
zahtjeva takođe ukazuje na relevantnu praksu gdje je Evropska
komisija ustanovila postojanje nezakonitog unakrsnog subvencio-
nisanja dominantnih privrednih subjekata i navodi predmet
Deutsche Post (Case COMP/35.141, odluka Komisije od 20. marta
2001. godine) gdje je njemački poštanski operator izvršio
zloupotrebu dominantnog položaja koristeći dobit ostvarenu na
tržištu rezervnih poštanskih pošiljki, na kojem je dominantan da bi
subvencionisao svoju djelatnost na tržištu isporuke paketa, na
kojem je bio suočen sa jakom konkurencijom. Komisija je
ustanovila da, bez unakrsnog subvencionisanja sa tržišta
rezerviranih poštanskih pošiljki, Deutsche Post ne bi bio u
mogućnosti da finansira prodaju ispod troška na tržištu isporuke
paketa. Iz ekonomskog ugla ova odluka je obrazložena tako da
unakrsno subvencionisanje postoji kada prihodi od jedne usluge
nisu dovoljni da pokriju inkrementalne troškove pružanja te usluge
i gdje postoji još jedna usluga ili paket usluga kod kojih prihodi
premašuju njihove pojedinačne troškove, pa prihod od te usluge
predstavlja izvor unakrsnog subvencionisanja, a usluga kod koje
pojedinačni prihod nije dovoljan za pokrivanje inkrementalnog
troška predstavlja destinaciju subvencionisanja. Dakle, ključni
faktor za utvrđivanje prisustva unakrsnog subvencionisanja jeste
da li je prihod od prodaje određene usluge dovoljan da pokrije
inkrementalne troškove pružanja date usluge. Primijenjeno na
MojaTV paket sa dvije komponente, BH Telecomov
inkrementalni trošak pružanja IPTV usluge je trošak pružanja ove
usluge, uključujući i trošak sadržaja. Prihod koji BH Telecom
ostvaruje od IPTV usluge u okviru "MojaTV moj izbor" paketa sa
dvije komponente je očigledno nedovoljan da pokrije
Број 42 - Страна 26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
inkrementalne troškove u vezi sa pružanjem IPTV usluge krajnjem
korisniku.
Kao rezultat unakrsnog subvencionisanja svog IPTV biznisa
BH Telecom je uspio da značajno poveća svoj tržišni udio na pay-
TV tržištu, a što pokazuju podaci o rastu broja BH Telecomovih
pay-TV pretplatnika u periodu između 2012. i 2014. godine,
tokom kojeg se broj pretplatnika BH Telecoma skoro udvostručio.
Na osnovu svega navedenog Podnosilac zahtjeva smatra da
predmetni zahtjev sadrži više nego dovoljno informacija kako bi
Vijeće utvrdilo da postoji osnovana sumnja da BH Telecom
značajno sprječava, ograničava, odnosno narušava tržišnu
konkurenciju u smislu člana 27. stav (2) Zakona.
Podnosilac zahtjeva predlaže Konkurencijskom vijeću da
utvrdi da je BH Telecom zloupotrijebio svoj dominantni položaj
na tržištu fiksne telefonije sastavljanjem svojih paketa proizvoda
na način kojim se iskorištava prednost koju BH Telecom ima na
tržištu, a koja proizlazi iz njegovog praktično monopolskog
položaja na tržištu fiksne telefonije i snažnog položaja na tržištu
mobilne telefonije, ograničavajući proizvodnju, tržišta ili tehnički
razvoj u smislu člana 10. stav (2) tačka b) Zakona, te da je
subvencionisanjem svojih aktivnosti na pay-TV tržištu, profitom
ostvarenim u oblasti fiksne telefonije, sa značajnim negativnih
efektima po povezana telekomunikacijska tržišta, narušavajući
tako konkurenciju na pay-TV tržištu, zloupotrijebio svoj
dominantni položaj na tržištu fiksne telefonije, ograničavajući
proizvodnju, tržišta ili tehnički razvoj u smislu člana 10. stav (2)
tačka b) Zakona.
Pored navedenog, Podnosilac zahtjeva traži od Konkurencij-
skog vijeća donošenje mjere za eliminisanje BH Telecomovih
radnji zloupotrebe, na način da se pored eventualnog izricanja
novčane kazne u smislu člana 48. Zakona, naloži BH Telecomu da
svoje ponašanje uskladi sa odredbama Zakona i prekine sa
kršenjem istog.
Na osnovu gore navedenog, Konkurencijsko vijeće je
ocijenilo da povrede Zakona, na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje,
nije moguće utvrditi bez provedbe postupka, te je u skladu sa
članom 32. stav (2) Zakona, na 11. sjednici održanoj dana 11.
oktobra 2017. godine, donijelo Zaključak o pokretanju postupka,
broj UP-01-26-2-018-8/17 (u daljem tekstu: Zaključak), radi
utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 10.
stav (2) Zakona i člana 9. stav (1) tačke a), b), c), e) i g) Odluke o
definisanju kategorije dominantnog položaja.
Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak Podnosiocu
zahtjeva, aktom broj UP-01-26-2-018-13/17 dana 12. oktobra
2017. godine.
Konkurencijsko vijeće je, u skladu sa članom 33. stav (1)
Zakona, dostavilo Zahtjev i Zaključak na odgovor protivnoj strani
u postupku BH Telecomu, aktom broj UP-01-26-2-018-12/17 od
dana 12. oktobra 2017. godine.
BH Telecom se dana 26.10.2017. godine obratio
Konkurencijskom vijeću za odobravanje dodatnog roka, aktom
broj UP-01-26-2-018-14/17 koji je zaprimljen dana 30.10. 2017.
godine. Konkurencijsko vijeće je zahjev ocijenilo opravdanim te
aktom broj UP-01-26-2-018-15/17 dana 31.10.2017. godine
odobrilo traženo produženje roka.
BH Telecom je u odobrenom roku dostavilo odgovor na
Zahtjev i Zaključak Konkurencijskom vijeću, u smislu člana 33.
stav (3) Zakona, podneskom broj UP-01-26-2-018-18/17 dana 28.
novembra 2017. godine, u kojem u cijelosti osporava osnovanost
Zahtjeva, činjenične navode i istaknute prijedloge u Zahtjevu, te
predlaže da Konkurencijsko vijeće BiH na osnovu člana 116. stav
3. ZUP-a, zaključkom odbaci Zahtjev Telemacha u ovoj pravnoj
stvari, cijeneći okolnost da pred istom organom, između istih
stranaka, u predmetu broj 06-26-2-012-11/14 teče postupak koji je
pokrenut zahtjevom Telemach, a koji se temelji na istom ili
sličnom činjeničnom osnovu.
Уторак, 13. 6. 2023.
U vezi sa pojedinačnim navodima Podnosioca zahtjeva, u
bitnom se navodi slijedeće:
BH Telecom predlaže da Konkurencijsko vijeće iz spisa
izdvoji Analizu RBB Economics LLP (verzije na engleskom i
bosanskom jeziku), iz razloga što ovaj dokument Podnosilac
zahtjeva pokušava nametnuti kao svojevrsno vještačenje, što u
smislu ZUP-a ne može predstavljati. S tim u vezi, BH Telecom
osporava njegovu vjerodostojnost i odbacuje svaku mogućnost
referisanja u izlaganju na ovaj dokument jer se ne radi o nalazu
nezavisnog i nepristrasnog vještaka, u smislu članova 174. - 184.
ZUP-a.
Privredni subjekt BH Telecom smatra da je Podnosilac
zahtjeva nedovoljno precizno odredio relevantno tržište te
pogrešno i pravno neprihvatljivo definisao relevantno geografsko
tržište. Naime, kao relevantno tržište proizvoda definisano je
tržište pružanja usluge fiksne telefonije, s tim što ukazuje i na
druga povezana telekomunikacijska tržišta, i to pay-TV tržište i
tržište mobilne telefonije. U kontekstu određivanja relevantnog
tržišta proizvoda, prema mišljenu BH Telecoma, pay-TV tržište i
tržište mobilne telefonije se ne mogu smatrati dijelom relevantnog
tržišta proizvoda u ovom postupku, obzirom da ta tržišta, u odnosu
na tržište pružanja usluge fiksne telefonije nisu međusobno
zamjenjiva, odnosno bitne karakteristike, kvalitet, namjena, način
upotrebe i cijene ovih usluga se izuzetno razlikuju. Na osnovu
navedenog privredni subjekt BH Telecom smatra da su tržišta
mobilne telefonije i pay-TV irelevantna za predmetni postupak.
Podnosilac zahtjeva dalje kao relevantno geografsko tržište
navodi teritorije Kantona Sarajevo, Bosansko- podrinjskog
kantona, Tuzlanskog kantona, Unsko-sanskog kantona, Zeničko-
dobojskog kantona, te Srednjebosanskog kantona i dijelova
Hercegovačko-neretvanskog kantona (općine Jablanica i Konjic).
BH Telecom smatra da je ovo paušalno određivanje relevantnog
geografskog tržišta koje nema osnova u Zakonu o konkurenciji,
Odluci o utvrđivanju relevantnog tržišta niti Obavijesti Evropske
komisije o utvrđivanju relevantnog tržišta za potrebe prava tržišne
konkurencije Zajednice. Dva osnovna kriterija na osnovu kojih
Podnosilac zahtjeva opredjeljuje relevantno geografsko tržište su
teritorijalna pokrivenost infrastrukturom BH Telecoma i
odustajanje od konkurisanja na području izvan mreže BH
Telecoma. BH Telecom je u mogućnosti pružati uslugu fiksne
telefonije u svim dijelovima Bosne i Hercegovine, a ne samo u
onim dijelovima koje je Podnosilac zahtjeva izdvojio kao
relevantno geografsko tržište.
BH Telecom ima mogućnost pružanja predmetne usluge na
cjelokupnoj teritoriji Bosne i Hercegovine, pa je termin "izvan
mreže BH Telecoma" neupotrebljiv i neprimjenjiv u sužavanju
geografskog tržišta kada je riječ o BH Telecomu. BH Telecom
ističe da njegove aktivnosti nikada nisu mogle biti okarakterisane
kao odustajanje od konkurisanja na području izvan dijelova BiH
koje je Podnosilac zahtjeva predložio kao relevantno geografsko
tržište. U teritorijalnoj organizaciji BH Telecoma osnovne jedinice
predstavljaju regionalne direkcije, kojih u BH Telecomu ukupno
ima 9, a koje su smještene u najvećim gradovima Bosne i
Hercegovine. Dokaz da BH Telecom nije odustao od konkurisanja
na područjima koje Podnosilac zahtjeva nije obuhvatio u
predloženom geografskom tržištu, jeste i činjenica da je 30%,
odnosno tri regionalne direkcije smještene u gradovima Mostar,
Brčko i Banja Luka, što govori o poslovnoj opredijeljenosti BH
Telecoma za učešćem na tim lokalnim tržištima. S tim u vezi
istaknuto je da ne samo da BH Telecom nije odustao od
konkurisanja na takvim tržištima, već i podaci o broju korisnika
pokazuju kako je značajan udio korisnika BH Telecoma.
BH Telecom ističe kako predloženo relevantno geografsko
tržište nije u skladu sa Zakonom o konkurenciji koji u članu 3. stav
3. navodi kako relevantno geografsko tržište "obuhvata cjelokupan
ili značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine ... i koji to tržište
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
bitno razlikuje od uslova konkurencije na susjednim geografskim
tržištima." BH Telecom navodi da se predloženo geografsko tržište
ne razlikuje od susjednih tržišta, npr. predloženo tržište
Hercegovačko-neretvanskog kantona u odnosu na tržište
Zapadnohercegovačkog kantona.
Stoga BH Telecom predlaže da Konkurencijsko vijeće BiH
kao relevantno geografsko tržište odredi cjelokupnu teritoriju
Bosne i Hercegovine, obzirom da se radi o području "na kojem su
uslovi tržišne konkurencije dovoljno ujednačeni i koje se može
razlikovati od susjednih područja jer su uvjeti tržišnog natjecanja
znatno različiti u tim područjima. U prilog tvrdnji BH Telecom
navodi primjer prakse Evropske komisije i to u predmetu Wanadoo
Espana vs. Telefonica.
U cilju dokazivanja zloupotrebe dominantnog položaja BH
Telecoma, Podnosilac zahtjeva ukazuje na odnos između
sektorskih propisa, odnosno uloge sektorskog regulatora i propisa
o konkurenciji. S tim u vezi ističe praksu Evropskog suda pravde
u predmetu Deutsche Telekom. BH Telecom naglašava da ne
postoji sadržajna povezanost između ovog predmeta i činjeničnih
okolnosti na osnovu kojih se Podnosilac zahtjeva obratio
Konkurencijskom vijeću sa Zahtjevom za pokretanje postupka
protiv BH Telecoma obzirom da је Deutsche Telekom
zloupotrijebio dominantni položaj zbog činjenice da je naplaćivao
cijene za pristup lokalnoj petlji koje su bile više od maloprodajnih
cijena koje je Deutsche Telekom naplaćivao svojim krajnjim
korisnicima.
Telemach, kako navodi privredni subjekt BH Telecom, na
relevantnom tržištu fiksne telefonije bilježi konstantan rast broja
korisnika, te paralelno s tim, na osnovu javno dostupnih podataka,
bilježi i rast ukupnog prihoda i sveobuhvatne dobiti - što ukazuje
na nepostojanje istiskivanja marže i općenito negativnih posljedica
po tržište za Podnosioca zahtjeva.
BH Telecom se poziva na dokument Ocjena stanja tržišta
telekomunikacija u Bosni i Hercegovini iz 2015. godine, objavljen
od strane Regulatorne agencije za komunikacije BiH, prema kojem
BH Telecom bilježi pad broja korisnika na usluzi fiksne telefonije.
Broj prenesenih brojeva u decembru 2015. godine je iznosio
32.656, od čega je udio Telemacha i njemu akviziranih društava
preko 63%, što potvrđuje kako je značajna penetracija Telemacha
na tržištu pružanja usluge fiksne telefonije, sa tendencijom rasta
broja pretplatnika, u odnosu na pad broja pretplatnika BH
Telecoma u pružanju iste usluge. Prema podacima kojima
raspolaže BH Telecom u periodu od januara 2013. do decembra
2015. godine bilo je ukupno 11.375 prenosa brojeva iz mreže BH
Telecoma u mrežu Telemacha. Iako su službeni podaci ograničeni
na period do kraja 2015. godine, BH Telecom ističe kako su
trendovi rasta broja korisnika, prihoda i odliva korisnika BH
Telecoma prema Telemachu nastavljeni i nakon tog perioda,
odnosno konstantni i u vrijeme vođenja ovog postupka.
Obzirom da je zloupotreba dominantnog položaja putem
predatorskih cijena izuzetno teško dokaziva u praksi Evropske
komisije BH Telecom ističe uslove koje je Evropska komisija
utvrdila, a koji moraju biti ispunjeni kako bi se utvrdilo postojanje
predatorskih cijena. Aktivnosti BH Telecoma, prema navodima
BH Telecoma, ne ispunjavaju niti jedan od kumulativno
postavljenih uslova kako bi bilo utvrđeno postojanje predatorskih
cijena. Predatorske cijene se definišu kao ponašanje privrednog
subjekta u dominantnom položaju koji privremeno posluje sa
gubitkom ili se odriče dobiti kako bi istisnuo sa tržišta ili došao u
vjerovatnu poziciju da istisne s tržišta stvarne ili potencijalne
konkurente i tako zadrži ili poveća svoju tržišnu snagu, čime
nanosi štetu potrošačima. Cilj koji se nastoji ostvariti putem
predatorskog ponašanja jeste isključivanje sa tržišta konkurenta
koji je u najmanju ruku jednako efikasan kao i predator.
Број 42 - Страна 27
Evropska komisija je u Uputama o primjeni člana 102.
istakla kako će intervenisati u slučaju postojanja predatornog
ponašanja ako postoje dokazi da su zadovoljena tri uslova:
a) dominantni poduzetnik kratkoročno namjerno ulazi u
gubitke,
b) takvim ponašanjem on zatvara tržište ili će vjerovatno
zatvoriti tržište jednom ili više stvarnih ili
potencijalnih konkurenata s namjerom jačanja ili
zadržavanja svoje tržišne snage,
c) takvim ponašanjem dominantni poduzetnik uzrokuje
potrošačima štetu.
Navedeni uslovi su istaknuti i u Smjernicama Evropske
komisije o prioritetima prilikom provođenja propisa u oblasti
zloupotrebe dominantnog položaja u članu 63, kao preduslov
intervencije Evropske komisije.
BH Telecom tvrdi da niti za jednu od svojih usluga nije
primjenjivao kratkoročna sniženja cijena ili neprirodno niske
cijene, da bi iste po isteku određenog vremena povećavao.
Posebno to nije slučaj sa MojaTV paketima usluga koje Podnosilac
zahtjeva ističe kao reprezentativne primjere predatornog
ponašanja. MojaTV paketi usluga su (duo i triple play) u ponudi
BH Telecoma od februara 2010. godine. Period od 7 godina se ne
može smatrati kratkoročnim periodom za primjenu niskih cijena, a
koji je nužan kako bi se po isteku tog perioda trebale uvećati.
Privredni subjekt Telemach je za pakete usluga koji su konkurentni
MojaTV usluzi 01.08.2016. godine izvršio uvećanje cijene za 3
KM.
Pored toga, da bi se utvrdilo predatorsko ponašanje BH
Telecoma potrebno je da se posljedice predatorskih cijena
manifestiraju u vidu zatvaranja tržišta prema stvarnim ili
potencijalnim konkurentima. Podnosilac zahtjeva, kao stvarni
konkurent, bilježi konstantan rast broja pretplatnika na usluzi
fiksne telefonije, a značajan broj pretplatnika BH Telecoma je
izvršio prenos brojeva u mrežu Telemacha. Također, Podnosilac
zahtjeva nije problematizirao niti dokazao postojanje zatvaranja
tržišta prema Telemachu na usluzi fiksne telefonije. U vezi sa
zatvaranjem tržišta prema potencijalnim korisnicima, a prema
podacima RAK BiH u posmatranom periodu 2011-2015 na
relevatnom tržištu pružanja usluge fiksne telefonije, nije bilo
smanjivanja broja operatora nosilaca Dozvole za pružanje javnih
telefonskih usluga (2011: 11 nosilaca Dozvole; 2015: 13 nosilaca
Dozvole).
Sama priroda predatorskog ponašanja ukazuje na neophodan
element prouzrokovanja svojevrsne štete krajnjim korisnicima,
odnosno potrošačima, i to u onoj fazi kada dominantni privredni
subjekt podigne kratkoročno spuštene cijene vlastitih proizvoda ili
usluga. Cjenovna politika BH Telecoma od uvođenja paketa
usluga Moja TV ne bilježi rast cijena prema pretplatnicima, a koji
bi se mogao vezivati za prouzrokovanje štete pretplatnicima.
Cjenovna politika BH Telecoma zapravo predstavlja manifestaciju
ispravnog tržišnog postupanja, obzirom da je za isti kvalitet i obim
usluge došlo do značajnog smanjivanja cijene, što ukazuje kako su
na relevantnom tržištu proizvoda prisutni elementi snažne
konkurencije koja dovodi do liberalizacije tržišta i poboljšanja
položaja krajnjih korisnika, odnosno potrošača.
BH Telecom ispravlja navode Podnosioca zahtjeva u vezi
cijene Moja TV BH Phone paketa koja zapravo nije 17,09 KM (sa
PDV), već 20,00 KM (sa PDV).
Također navodi da besplatne minute uključene u pakete koji
pružaju operatori nisu nešto što se nalazi samo u ponudi BH
Telecoma već ih nude i drugi operateri na tržištu u sklopu svojih
Duo/Triple/Quadre play paketa.
BH Telecom u svom Odgovoru ističe da Podnosilac zahtjeva
u Zahtjevu nije istakao kakav TV sadržaj uključuje MojaTV BH
Phone paket, tj. broj TV stanica i porijeklo sadržaja. Ovi podaci su
od izuzetnog značaja obzirom da se na osnovu ispravnih i potpunih
Број 42 - Страна 28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
podataka mogu donijeti zaključci o troškovima takvih sadržaja. U
okviru predmetnog paketa korisnicima je omogućeno praćenje
programskog sadržaja samo nekomercijalnih TV stanica i to
ukupno 69 kanala.
Nadalje, BH Telecom je komercijalizovao MojaTV Moj
Izbor 01.05.2016. godine, a radi se o tzv. grupacijskoj usluzi koja
nudi mogućnost integracije određenog broja priključaka fiksne
(fiksna telefonija, Moja TV, pristup internetu) i mobilne mreže
(mobilna telefonska usluga) na nivou jednog domaćinstva. Benefit
besplatnih poziva između priključaka nije neograničen i potpuno
besplatan kako to navodi Podnosilac zahtjeva, a predstavlja
nagradu za lojalnost korisnika i obim korištenih usluga.
Podnosilac zahtjeva pokušava dokazati kako BH Telecom
naplaćuje IPTV uslugu ispod troškova poslovanja, poredeći
MojaTV Phone paket koji uključuje uslugu fiksne telefonije i TV
uslugu sa Osnovnim paketom za fiksnu telefonsku uslugu.
BH Telecom ističe da je netačan navod Telemacha da je
najjeftinija pretplata za fiksnu telefoniju koju nudi BH Telecom
njegov osnovni paket koji je regulisan i odobren od strane RAK-a
i koji košta 15 KM sa PDV, tj. 12,80 KM bez PDV-a. BH Telecom
u okviru ponude za fiksnu telefonsku uslugu ima i Senior PLUS
paket sa mjesečnom pretplatom u visini od 10,30 KM bez PDV-a,
odnosno 12,05 KM sa PDV-om (omogućen neograničen besplatni
saobraćaj prema brojevima fiksne mreže BH Telecoma).
BH Telecom poredi, prema vlastitim navodima, sadržajno
uporedive pakete fiksne telefonije. Za komparaciju uzima paket
Flat fiksne BiH koji u cijeni pretplate od 16 KM mjesečno sa PDV
uključuje neograničen govorni saobraćaj prema brojevima fiksnih
mreža u BiH, na fer osnovi (Fer osnova: ukupno 1.500 besplatnih
minuta, uz naknadu za uspostavu poziva prema brojevima drugih
fiksnih operatora u BIH).
Paket Flat fiksne BiH (16 KM mjesečno sa PDV, odnosno
13,68 KM bez PDV) je paket koji uključuje istu količinu
besplatnih minuta prema svim fiksnim mrežama u BIH (1.500),
kao i u slučaju MojaTV Phone paketa (29 KM mjesečno sa PDV,
odnosno 24,79 KM bez PDV).
Razlika u cijeni ova dva paketa iznosi 13 KM sa PDV,
odnosno 11,11 KM bez PDV što se ne odnosi na fiksnu telefonsku
uslugu.
BH Telecom navodi da je, slijedom navedenog, netačan
navod Podnosioca zahtjeva: "Imajući u vidu da je cijena MojaTV
sa dvije komponente 24,79 KM (bez PDV-a), ovo ostavlja iznos
od samo 11,99 KM kao cijenu za preostalih 1.350 minuta
razgovora, sve besplatne razgovore unutar grupe, te cjelokupnu
IPTV uslugu."
BH Telecom o svakoj izmjeni postojećih i novim ponudama
informiše RAK, odnosno pribavlja saglasnost za komercijalnu
primjenu ponude. U skladu sa navedenim, BH Telecom nije
primijenio niti jednu ponudu i cijene, a da prethodno nije
informisao RAK koji, ukoliko zaključi da su prekršeni temeljni
principi pružanja usluga, uključujući posljedice po konkurenciju,
ne daje saglasnost za njenu primjenu.
Primjera radi BH Telecom navodi slučaj iz maja/juna 2014.
godine kada RAK nije dao saglasnost BH Telecomu da u
osnovnom paketu za fiksni telefonski priključak ponudi
neograničen saobraćaj u vlastitoj fiksnoj mreži BH Telecoma. U
obrazloženju je istaknuto kako takva izmjena u ponudi može
rezultirati diskriminacijom drugih (prvenstveno alternativnih)
operatora na tržištu. Iako je prijedlog BH Telecoma išao u korist
potrošača, odnosno pretplatnika fiksne telefonije, regulator je dao
primat zaštiti interesa alternativnih operatora i njihovog položaja
na tržištu.
BH Telecom se osvrnuo i na navode iz Zahtjeva kako je
"iznos Moja TV paketa sa dvije komponente definitivno
1
podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu člana 38. Zakona o konkurenciji
Уторак, 13. 6. 2023.
nedovoljan za pokrivanje troška pay-TV usluge krajnjem
korisniku."
Naime, MojaTV paket sa dvije komponente su Moja TV BH
Phone sa cijenom od 20,00KM sa PDV-om i Moja TV Phone sa
cijenom od 29,00 KM sa PDV-om.
Moja TV BH Phone sadrži fiksnu telefoniju koja odgovara
odvojenom paketu Flat fiksne BiH sa cijenom od 16,00 KM sa
PDV, te 69 nekomercijalnih TV kanala za koje u pogledu nabavke
takvih sadržaja BH Telecom nema troškova. (..)** 1
(..)**
Podnosilac zahtjeva dalje ističe kako alternativni operatori
"za razliku od BH Telecoma, pored drugih troškova moraju da BH
Telecomu plate naknadu za terminaciju poziva u mrežu BH
Telecoma."
BH Telecom ima jednaku obavezu, kao i svaki drugi
operator, u plaćanju naknade za terminaciju poziva u mrežu bilo
kojeg drugog operatora, pa i Telemacha. Troškovi terminacije BH
Telecoma prema Telemachu su po tom osnovu ekonomski
značajni.
Podnosilac zahtjeva navodi kako BH Telecom "narušava
konkurenciju jer sprječava alternativne operatore koji nemaju
mobilnu mrežu, da svojim korisnicima pruži slične usluge."
Narušavanje konkurencije se ne može vezivati za (ne)mogućnosti
nekog operatora da pruža određene usluge, obzirom da BH
Telecom nije u poziciji odlučivanja da li će konkretno Telemach
pružati usluge u mobilnoj mreži.
BH Telecom dalje u svom Odgovoru ukazuje na
nemogućnost primjene analogije između predmeta Orange/SFR na
koji se poziva Podnosilac zahtjeva sa predmetnim postupkom pred
Konkurencijskim vijećem, obzirom da je u predmetu Orange/SFR
zapravo došlo do odliva korisnika alternativnog operatora
(Bouygues Telecom) prema dominantim operatorima, dok se u
ovom postupku apsolutno ne može govoriti o značajnom odlivu
korisnika Telemacha prema BH Telecomu u pružanju usluge
fiksne telefonije. Naprotiv, BH Telecom bilježi značajan odliv
korisnika u predmetnoj usluzi upravo u mrežu Telemacha.
BH Telecom ovdje ukazuje na praksu iz Republike Hrvatske
u predmetu koji je vođen pred Agencijom za zaštitu tržišnog
natjecanja - B.net Hrvatska d.o.o. Zagreb protiv Hrvatski Telekom
d.d. Zagreb. U predmetnom postupku je alternativni operator B.net
tvrdio kako HT putem predatorskih cijena vrši zloupotrebu
dominantnog položaja. Odlučujući o predatorskim cijenama,
Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja je odbila zahtjev B.net-a,
odnosno utvrđeno je kako HT nije vršio zloupotrebu dominantnog
položaja. Kao jedan od glavnih argumenata koji je dala Agencija
za zaštitu tržišnog natjecanja jeste i činjenica da se radi o rastućem
tržištu na kojem ne postoje značajne prepreke ulasku novih
konkurenata na tržište, što smanjuje vjerovatnost primjene
predatorske cjenovne politike jer privredni subjekt koji
primjenjuje istu ne bi mogao u kratkom roku istisnuti s tržišta
jednako efikasne konkurente, te nakon toga nadoknaditi troškove
u okviru predatorskog ponašanja.
Podnosilac zahtjeva je naveo kako je u periodu 2012-2015.
"broj korisnika svih kablovskih operatora u BiH stagnirao ili
padao", i to zbog agresivne politike predatorskih cijena BH
Telecoma. Podnosilac zahtjeva je u Zahtjevu prikazao tabelu koja
dokazuje kako su IPTV operatori bilježili značajan rast - m:tel i
HT Mostar. Pored toga, čak i Telemach u tom periodu bilježi rast
broja korisnika.
BH Telecom osporava i relevantnost EU prakse u pogledu
nezakonitog subvencionisanja dominantnih privrednih subjekata
konkretno u predmetu De Post - La Poste obzirom da se isti odnosi
na situacije postojanja zakonskog monopola u odnosu na tržišta
koja su otvorena za konkurenciju.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Konkurencijsko vijeće je dana 07. decembra 2017. godine
dostavljeni Odgovor na Zahtjev o pokretanju postupka te
Zaključak o pokretanju postupka privrednog subjekta BH Telecom
dostavio na uvid i očitovanje Podnosiocu zahtjeva, podneskom
broj UP-01-26-2-018-21/17.
Dana 22. decembra 2017. godine zaprimljen je podnesak
Podnosioca zahtjeva u kojem daje očitovanje na odgovoru BH
Telecoma, pod brojem UP-01-26-2-018-22/17, u kojem se u
bitnom navodi slijedeće:
Telemach neosnovanim smatra prigovor iz Odgovora da
između stranaka pred Konkurencijskim vijećem teče postupak po
istom osnovu i da se postupak 06-26-2-012-II/14 odnosio na
potpuno druge činjenične i pravne osnove te na drugi vremenski
period.
Analiza RBB Economics, smatra Podnosilac zahtjeva,
predstavlja analizu stručne konsultantske kuće sa specijalističkim
znanjima iz oblasti ekonomskih analiza iz oblasti tržišne
konkurencije. Ista predstavlja analizu u vezi sa uticajima određenih
radnji i postupanja na konkurenciju te RBB Economics nije imao
pristup podacima o troškovima BH Telecoma.
U vezi osporavanja relevantnog tržišta od strane BH
Telecoma Telemach ističe da se u pravu konkurencije može
razlikovati primarno relevantno tržište (u ovom slučaju tržište
fiksne telefonije), na kojem je BH Telecom dominantan učesnik i
na kojima vrši radnje zloupotrebe, od sekundarno relevantnih
tržišta. Pay TV i mobilna telefonija su povezana ili tzv sekundarna
relevantna tržišta i moraju biti uzeta u obzir u analizi kao tržišta na
kojima se osjećaju negativni efekti zloupotrebe na tržištu fiksne
telefonije, naročito kroz pakete usluga.
Činjenica da BH Telecom možda ima pravnu i tehničku
mogućnost da pruža usluge na nekim teritorijama izuzev onih koje
je Podnosilac zahtjeva naveo u Zahtjevu je, prema navodima
Telemacha, materijalno nebitna jer BH Telecom ne pruža usluge
fiksne telefonije izvan teritorija označenih u Zahtjevu. Po
saznanjima Telemacha BH Telecom praktično ne djeluje sa
uslugom fiksne telefonije na teritoriji Republike Srpske ili
Zapadnohercegovačkog kantona, Kantona 10 ili Posavskog
kantona te nema osnova da se za potrebe ovog postupka analizira
stanje na ovim tržištima.
Primjeri iz prakse Evropske komisije, koje u Odgovoru
navodi BH Telecom, su neprimjenjivi za konkretan predmet jer se
nije radilo o postupcima pred nacionalnim tijelom za zaštitu
konkurencije.
Primjer Deutsche Telekom predmeta iz prakse Evropske
komisije je, prema navodima Podnosioca zahtjeva, primjer odluke
u kojoj je sektorski regulator odobrio praksu koju je tijelo za
konkurenciju kasnije ocijenilo zloupotrebom dominantnog
položaja, a obzirom da se BH Telecom poziva da ima saglasnost
sektorskog regulatora za sve svoje postupke te BH Telecom
neosnovano insistira na neadekvatnom korištenju prakse Evropske
komisije u Zahtjevu. Međutim, Telemach i ne tvrdi da su radnje
zloupotrebe BH Telecoma potpuno identične radnjama Deutsche
Telekom predmeta.
Telemach ističe netačnost navoda iz Odgovora da se za
utvrđivanje postojanja predatorskih cijena mora utvrditi
"istiskivanje marže" (margin squeeze), jer je to samo jedna od
formi zloupotrebe dominantnog položaja koja je postojala u
Deutsche Telekom predmetu.
(..)**
Dalje, Telemach tvrdi da BH Telecom u izolovano
posmatranoj usluzi fiksne telefonije već godinama povećava
cijenu da bi istovremeno snižavao cijenu multi-play paketa sa dvije
ili tri komponente za skoro 50% ostvarujući negativnu maržu na
pay-TV usluzi i dajući usluge fiksne telefonije u paketima
praktično besplatno kako bi prinudio korisnike da prelaze na
pakete. Šteta onim korisnicima koji nisu prešli na pakete BH
Број 42 - Страна 29
Telecoma je povišena cijena pretplate fiksne telefonije za preko
80% u promatranom periodu na području bez izražene
konkurencije.
Telemach je potvrdio navode iz Odgovora da broj korisnika
fiksne telefonije BH Telecom pada, ali da je navedene podatke
nemoguće tako posmatrati obzirom na liberalizaciju tržišta te da je
navedeni pad samo simboličan.
Podnosilac zahtjeva je dana 30.01.2018. godine podneskom
broj UP-01-26-2-018-23/17 zatražio da izvrši uvid u predmetni
spis na koji je Konkurencijsko vijeće pozitivno odgovorilo i
odobrilo traženi uvid aktom broj UP-01-26-2-018-27/17 dana
07.02.2018. godine. Uvid u spis je izvršen dana 13.02.2018.
godine (zapisnik o uvidu u spis broj UP-01-26-2-018-31/17).
4. Produženje roka za donošenje konačnog rješenja
Imajući u vidu opsežnost predmetnog postupka kao i
činjenicu da se u predmetnom slučaju radi o osjetljivom tržištu
Konkurencijsko vijeće je, u međuvremenu, procijenilo da neće biti
u mogućnosti donijeti konačno rješenje u roku od 4 mjeseca od
dana donošenja Zaključka o pokretanju postupka, kako je
propisano članom 41. stav (1) pod c) Zakona, obzirom da je za
utvrđivanje činjeničnog stanja i ocjenu dokaza bilo neophodno
izvršiti dodatne analize.
Konkurencijsko vijeće je s toga ocijenilo da je rok za
donošenje konačnog rješenja po Zaključku o pokretanju postupka
koji se odnosi na utvrđivanja kršenja odredbi člana 10. stav (2)
Zakona potrebno produžiti za dodatna 3 (tri) mjeseca u smislu
člana 41. stav (2) Zakona.
Zaključak o produženju roka za donošenje konačnog rješenja
donesen je dana 31.01.2018. godine aktom broj UP-01-26-2-018-
24/17. Isti je dostavljen strankama u postupku dana 07.02.2018.
godine u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-25/17 Podnosiocu
zahtjeva i akta broj UP-01-26-2-018-26/17 privrednom subjektu
BH Telecom.
5. Prikupljanje dodatnih podataka i informacija od
privrednog subjekta BH Telecom
Konkurencijsko vijeće je dana 27.02.2018. godine aktom
broj UP-01-26-2-018-34/17 zatražilo od privrednog subjekta BH
Telecom informaciju da li isti primjenjuje računovodstveno
odvajanje i troškovno računovodstvo, a u skladu sa relevantnim
odredbama Zakona o komunikacijama kojim su propisane obaveze
strukturnog odvajanja i zasebnog obračunavanja.
U cilju utvrđivanja formiranih maloprodajnih cijena
pojedinih usluga od BH Telecoma zatraženi su podaci u vezi
procjene svih troškova, prihoda i ostvarene marže privrednog
subjekta BH Telecom u vezi ponude fiksne telefonije i to u
Osnovnom paketu od 15,00 KM, Socijalnom paketu od 4,91 KM,
Senior Plus paketu od 12,05 KM, paketu Flat fixne BiH od 16,00
KM te paketu Flat BH Telecom od 18,00 KM.
Zatražena je procjena troškova i prihoda za svaku
pojedinačnu komponentu koja čini jedan paket usluga te marža na
konkretan paket i to za svaki paket u kojima je ponuda fiksne
telefonije jedna od komponenti, a posebno za Moja TV BH Phone
u paketu od 20,00 KM, Moja TV Phone u paketu od 29,00 KM, te
Moja TV Full u paketu od 49,00 KM.
Tom prilikom traženo je dostavljanje jasnog i preciznog
pregleda svih troškova, ostvrenih prihoda i marže i za tzv.
grupacijsku uslugu Moja TV Moj Izbor u svim kombinacijama u
kojima se ista nudi korisnicima (fiksna telefonija, Moja TV,
internet i mobilna telefonija unutar jednog domaćinstva).
Ukoliko se fiksna telefonija nudi u još nekim paketima
usluga (posebno u paketima sa IPTV uslugom) ili kao samostalna
usluga, a koji nisu bili izričito navedeni u zahtjevu za
dostavljanjem podataka i informacija bilo je potrebno da BH
Telecom dostavi i procjenu troškova, prihoda i marže unutar tih
usluga/paketa. Ukoliko je riječ bila o paketima usluga prikaz
Број 42 - Страна 30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
troškova, prihoda i marže treba biti prikazan za svaku komponetnu
paketa pojedinačno.
Konkurencijsko vijeće je zatražilo od BH Telecoma da u
obrazloženju tj. troškovnom prikazu traženog jasno navede
prihode i rashode koji se odnose na terminaciju poziva te načina
na koji se isti kalkulišu u pojedinačnu cijenu usluge.
Kada je riječ o troškovima programskih sadržaja (IPTV
usluge) te načina na koji se isti uračunavaju u finalnu cijenu prema
krajnjem korisniku zatraženo je od privrednog subjekta BH
Telecom isto detaljno obrazlože te dostave dokaz troškova
programskih sadržaja putem ovjerenih kopija ugovora za
distribuciju programskih sadržaja.
6. Relevantno tržište
Relevantno tržište, u smislu člana 3. Zakona, te čl. 4. i 5.
Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta čini tržište određenih
proizvoda/usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti na
određenom geografskom tržištu.
Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog
tržišta, relevantno tržište proizvoda obuhvaća sve proizvode i/ili
usluge koje potrošači smatraju međusobno zamjenjivim s obzirom
na njihove bitne karakteristike, kvalitet, namjenu, cijenu ili način
upotrebe.
Prema odredbi člana 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog
tržišta, relevantno geografsko tržište obuhvaća cjelokupan ili
značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojoj privredni
subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini relevantne usluge pod
jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno
razlikuju od uslova konkurencije na susjednim geografskim
tržištima.
Relevantno tržište usluga predmetnoga postupka je tržište
pružanja usluga fiksne telefonije krajnjim korisnicima
(maloprodajni nivo).
Relevantno geografsko tržište predmetnog postupka je
područje Bosne i Hercegovine.
Slijedom navedenoga, relevantno tržište predmetnog
postupka je tržište pružanja usluga fiksne telefonije krajnjim
korisnicima (maloprodajni nivo) na području Bosne i
Hercegovine.
7. Prikupljanje podataka od trećih lica
Tokom postupka radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica,
u smislu odredbe člana 35. stav (1) tačka a) i c) Zakona,
Konkurencijsko vijeće je prikupljalo podatke i informacije od
Regulatorne agencije za komunikacije.
Konkurencijsko vijeće je tako dana 19.02.2018. godine
aktom broj UP-01-26-2-018-32/17 zatražilo informaciju da li
RAK daje mišljenja, odnosno saglasnost na maloprodajne cijene
usluga incumbent operatera (konkretno privrednog subjekta BH
Telecom), bilo da je riječ o pojedinačnim uslugama (fiksna
telefonija, TV, nternet ili mobilna telefonija), kao i paketiranim
uslugama (dvije ili više usluga) te da li može da interveniše (i da li
to radi u praksi) u formiranju cijena prema krajnjim korisnicima
(kako pojedinačnih usluga tako i paketiranih usluga).
Pored navedenog zatražena je i informacija i da li RAK
analizira uslove, odnosno popuste koji se nude krajnjim
korisnicima u ponudama paketiranih usluga (kao i kratkoročne i/ili
dugoročne akcijske cijene) te da li RAK traži od operatera
dostavljanje pojašnjenja/analiza na koji način je u obračunsko-
troškovnom smislu formirana cijena određenog paketa
maloprodajnih usluga.
Od RAK-a su traženi i podaci o ukupnom broju korisnika
kao i pojedinačni podaci o ukupnom broju korisnika za privredne
subjekte BH Telecom i Telemach na području Bosne i
Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine te po kantonima
FBiH (ukoliko raspolažu podacima za kantone) i to za 2015, 2016
Уторак, 13. 6. 2023.
i 2017. godinu za fiksnu telefonije, mobilu telefoniju, IPTV usluge
kao i paketirane usluge.
Naknadno, dana 27.02.2018. godine od RAK-a aktom broj
UP-01-26-2-018-33/17 su zatražene i dodatne informacije i
pojašnjenja koja se tiču primjene računovodstvenog odvajanja i
troškovnog računovodstva incumbent operatora, a u skladu sa
relevantnim odredbama Zakona o komunikacijama kojim su
propisane obaveze strukturnog odvajanja i zasebnog
obračunavanja.
Zatraženo je i očitovanje RAK-a da li privredni subjekt BH
Telecom ima obavezu primjene troškovnog računovodstva, da li
isto provodi, te da li je RAK do sada tražio podatke od privrednog
subjekta BH Telecom u vezi metodolgije obračuna cijena
pojedinih usluga. Istovremeno zatraženo je i pojašnjenje da je
dokument RAK-a "Okvirni elementi i plan za uvođenje
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u
telekomunikacijama u Bosni i Hercegovni" iz oktobra 2012.
godine u primjeni, te da li je po pitanju aktivnosti na
implementaciji obaveza računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva bilo promjena kako u pravilima i propisima tako i
u praksi privrednih subjekta i RAK-a.
8. Usmena rasprava i dalji tok postupka
U daljem toku postupka, budući da se radi o postupku sa
strankama sa suprotnim interesima, Konkurencijsko vijeće je
zakazalo usmenu raspravu, u skladu sa članom 39. Zakona, za dan
13. marta 2018. godine (pozivi dostavljeni Podnosiocu zahtjeva
aktom broj UP-01-26-2-018-36/17 i BH Telecomu aktom broj UP-
01-26-2-018-35/17 dana 27. februara 2018. godine).
Privredni subjekt BH Telecom je dana 09.03.2018. godine
aktom broj UP-01-26-2-018-39/17 uputio zahtjev za odgodu
usmene rasprave navodeći spriječenost prisustvovanja
punomoćnika BH Telecoma istoj. Konkurencijsko vijeće je
ocijenilo istaknute razloge opravdanim te obavijestilo strane u
postupku da se usmena rasprava odgađa, te istovremeno uputilo
novi poziv za održavanje usmene rasprave za dan 27. mart 2018.
godine (akti broj UP-01-26-2-018-42/17 i UP-01-26-2-018-43/17
od 12.03.2018. godine).
Dana 13.03.2018. godine zaprimljen je podnesak broj UP-
01-26-2-018-44/17 privrednog subjekta Telemach u kojem
predloženo provođenje vještačenja, po vještaku finansijske struke,
o čemu je Konkurencijsko vijeće zatražilo očitovanje od strane BH
Telecoma aktom broj UP-01-26-2-018-46/17, a koji se očitovao
dana 23. marta 2018. godine podneskom broj UP-01-26-2-018-
48/17, u kojem je, između ostalog, navedeno kako se isti protivi
provedbi predloženog vještačenja.
Usmena rasprava održana je u prostorijama
Konkurencijskog vijeća dana 27.03.2018. godine (Zapisnik broj
UP-01-26-2-018-49/17).
Na usmenoj raspravi Podnosilac zahtjeva i Protivna strana u
postupku su ostali pri dosadašnjim iskazima, kao i dali dodatna
pojašnjenja, odgovorili na postavljena pitanja, te raspravljali o
predmetu postupka, a na osnovu dokaza koji su dostavljeni u
postupku. Na usmenoj raspravi stranke u postupku su se obvezale
dostaviti dodatne odgovore na postavljena pitanja, što je
evidentirano zapisnikom.
BH Telecom je dana 30.03.2018. godine podnescima
zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-51/17 i UP-01-26-2-
018-52/17 dostavio odgovore na pitanja sa usmene rasprave kao i
ovjere kopije ugovora sa dobavljačima programskog sadržaja.
Odgovore na pitanja sa usmene rasprave privredni subjekt
Telemach je dostavio dana 02.04.2018. godine podneskom
zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-53/17.
Podnosilac zahtjeva uputio je novi zahtjev za uvid u spis
dana 30.03.2018. godine podneskom zaprimljenim pod brojem
UP-01-26-2-018-50/17.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Zahtjev za uvid u spis uputio je i privredni subjekt BH
Telecom, podneskom zaprimljenim dana 03.04.2018. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-54/17
Konkurencijsko vijeće je odgovorilo na navedene zahtjeve
za uvid u spis dana 04.04.2018. godine aktima broj UP-01-26-2-
018-55/17 prema privrednom subjektu Telemach i broj UP-01-26-
2-018-56/17 prema privrednom subjektu BH Telecom.
Konkurencijsko vijeće je dana 04.04.2018. godine donijelo
Zaključak broj UP-01-26-2-018-57/17 kojim je odbio zahtjev
Podnosioca zahtjeva za vještačenjem. Isti je dostavljen dana
04.04.2018. godine Podnosiocu zahtjeva u prilogu akta broj UP-
01-26-2-018-58/17, a privrednom subjektu BH Telecom u prilogu
akta broj UP-01-26-2-018-59/17.
Strane u postupku su izvršile uvid u predmetni spis dana
09.04.2018. godine (zapisnik o uvidu u spis privrednog subjekta
BH Telecom broj UP-01-26-2-018-60/17, te zapisnik o uvidu u
spis privrednog subjekta Telemach broj UP-01-26-2-018-60b/17).
Konkurencijsko vijeće je dana 08.05.2018. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-61/17 donijelo Rješenje kojim je odbilo
zahtjev privrednog subjekta Telemach protiv privrednog subjekta
BH Telecom radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položaja u
smislu odredbi člana 10. stav (2) Zakona o konkurenciji i člana 9.
stav (1) tačke a), b), c), e) i g) Odluke o definisanju kategorije
dominantnog položaja kao neosnovan. Predmetno Rješenje je
14.05.2018. godine dostavljeno Podnosiocu zahtjeva (u prilogu
akta broj UP-01-26-2-018-62/17) i privrednom subjektu BH
Telecom (u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-63/17). Rješenje je
dostavljeno na objavu u službene glasnike dana 04.07.2018.
godine u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-64/17.
Sud BiH je greškom dostavio Konkurencijskom vijeću
kopiju tužbe radi dostavljanja odgovora/izjašnjenja na tužbu
tužitelja Telemach protiv Rješenja Konkurencijskog vijeća UP-01-
26-2-018-61/17, a koja je zapravo bio adresirana na privredni
subjekt BH Telecom (podnesak zaprimljen pod brojem UP-01-26-
2-018-65/17 dana 06.07.2018. godine) o čemu je Konkurencijsko
vijeće obavijestilo Sud BiH aktom broj UP-01-26-2-018-66/17
dana 10.07.2018. godine.
Dana 12.07.2018. godine podneskom koji je zaprimljen pod
brojem UP-01-26-2-018-67/17 Sud BiH je obavijestio
Konkurencijsko vijeće da je dana 14.06.2018. godine tužitelj
Telemach tužbom pokrenuo upravni spor broj S1 3 U 028820 18
Fp protiv Rješenja Konkurencijskog vijeća UP-01-26-2-018-61/17
od 08.05.2018. godine te da se Konkurencijsko vijeće poziva da u
ostavljenom roku dostavi odgovor na tužbu zajedno sa
predmetnim spisom.
Konkurencijsko vijeće je u ostavljenom roku dana
17.07.2018. godine u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-69/17
Sudu BiH dostavio Odgovor na tužbu (akt broj UP-01-26-2-018-
68/17).
Podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-
68a/17 dana 14.06.2019. godine Konkurencijskom vijeću je
dostavljena Presuda Suda BiH broj S1 3 U 028820 18 U od
12.06.2019. godine zajedno sa spisom.
9. Nastavak postupka nakon Presude Suda Bosne i
Hercegovine
Presudom Suda Bosne i Hercegovine, broj S1 3 U 028820 18
U od 12.06.2019. godine, uvažena je Tužba privrednog subjekta
Telemach i poništeno Rješenje Konkurencijskog vijeća, broj UP-
01-26-2-018-61/17 od 08.05.2018. godine, te predmet vraćen
Konkurencijskom vijeću na ponovno rješavanje.
Presudom je naloženo Konkurencijskom vijeću da u
ponovnom postupku vodeći računa o primjedbama, pravilno i
potpuno utvrdi činjenično stanje u rokovima propisanim zakonom
i meritorno odluči o tužiteljevom zahtjevu.
Primjedbe su se odnosile na slijedeće:
Број 42 - Страна 31
- da osporeno rješenje ne sadrži jasne i valjane razloge
zbog kojih nije uvažen zahtjev tužitelja za vještačenjem
po vještaku finansijske struke; kako je predmet
konkretne upravne stvari bilo utvrđivanje da li su cijene
formirane od strane privrednog subjekta BH Telecom
predatorske ili ne, što predstavlja finansijsko pitanje;
Konkurencijsko vijeće je stoga propustilo dozvoliti
finansijsko vještačenje ili samo provesti potrebnu
analizu, obzirom da navedeno predstavlja suštinu
tužiteljevog zahtjeva; Sud BiH se u vezi navedenog
poziva posebno na odredbu člana 174. ZUP-a koji
određuje u kojim slučajevima se vrši izvođenje dokaza
vještačenjem;
- nadalje, osporeno rješenje ne sadrži propise na osnovu
kojih je riješena ova upravna stvar te ako je
Konkurencijsko vijeće smatralo da može riješiti stvar
po slobodnoj ocjeni da je dužno navesti propis po
kojem je predviđeno rješavanje po slobodnoj ocjeni i
izložiti razloge kojima se pri donošenju rješenja
rukovodilo, te da
- je za sudsko vijeće sporno pozivanje Konkurencijskog
vijeća na dokumet RAK-a "Okvirni elementi i plan za
uvođenje računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva u telekomunikacijama u Bosni i
Hercegovini" iz oktobra 2012. godine, koji do sada nije
implementiran iz kojeg razloga RAK nema mogućnost
da vrši provjeru da li operateri prilikom formiranja
cijena primjenjuju princip troškovne orijentiranosti niti
da vrši kontrolu operatora sa značajnom tržišnom
snagom u dijelu koji se odnosi na vođenje
računovodstvenih evidencija za usluge na tržištima na
kojima su proglašeni za operatere sa značajnom
tržišnom snagom, što ide u prilog da je potrebno bilo
dopustiti provođenje finansijskog vještačenja pa u
slučaju da je navedeni dokumenat neophodan za ovaj
dokaz radilo bi se o prethodnom pitanju iz člana 135.
ZUP-a, u kom bi slučaju Konkurencijsko vijeće trebalo
ili obustaviti postupak ili samo riješiti navedeno
pitanje.
Postupajući po Presudi Konkurencijsko vijeće se dana
24.06.2019. godine obratilo privrednom subjektu Telemach aktom
broj UP-01-26-2-018-69a/17 sa zahtjevom za dostavljanjem broja
bankovnog računa te upit o statusu Zaključka o pokretanju
postupka.
Također istog dana Konkurencijsko vijeće se obratilo aktom
broj UP-01-26-2-018-70/17 privrednom subjektu BH Telecom na
eventualno očitovanje na navode iz Presude.
Telemach je traženo dostavio dana 25.06.2019. godine
(podnesak broj UP-01-26-2-018-71/17), a zatim i 28.06.2019.
godine (podnesak broj UP-01-26-2-018-72/17).
9.1. Vještačenje
Pozivajući se na navode iz predmetne Presude kako je
Konkurencijsko vijeće propustilo dozvoliti finansijsko vještačenje,
obzirom da navedeno predstavlja suštinu Tužiteljevog zahtjeva, te
da je bilo potrebno dopustiti provođenje istog, Konkurencijsko
vijeće se dana 11.07.2019. godine aktom broj UP-01-26-2-018-
73/17 obratilo Podnosiocu zahtjeva zahtjevajući izjašnjenje po
pitanju provođenja vještačenja, imajući u vidu da se Telemach na
upućeni akt Konkurencijskog vijeća izjasnio da ostaje pri
navodima iz Zahtjeva kao i prijedloga za provođenje vještačenja.
Svojevremeno, prijedlogom za vještačenje privredni subjekt
Telemach je zatražio da vještak finansijske struke provede
vještačenje kojim će utvrditi postojanje predatorskih cijena na
primjeru paketa usluga privrednog subjekta BH Telecom Moja TV
Phone, Moja TV Full i Moja TV, te da se vještačenje provede
Број 42 - Страна 32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
troškovnom metodologijom u skladu sa primjenjivim
računovodstvenim standardima.
Istog dana Konkurencijsko vijeće se aktom broj UP-01-26-
2-018-74/17 obratilo i privrednom subjektu BH Telecom
zahtjevajući izjašnjenje po pitanju provođenja vještačenja, te da
dostave svoj prijedlog vještaka, ukoliko to žele.
Stranke u postupku su tom prilikom obavještene da je
Konkurencijsko vijeće saglasno da se u skladu sa predmetnom
Presudom provede traženo vještačenje, te da se prijedlog vještaka
Podnosioca zahtjeva ne može prihvatiti obzirom da isti mora biti
sa liste imenovanih vještaka u Bosni i Hercegovini.
Podneskom broj UP-01-26-2-018-75/17 zaprimljenim dana
17.07.2019. godine Telemach je zatražio produženje roka za
dostavom izjašnjenja, te je aktom broj UP-01-26-2-018-76/17
dana 18.07.2019. godine Konkurencijsko vijeće isto odobrilo.
Odmah istog dana, Konkurencijsko vijeće se aktom broj UP-
01-26-2-018-77/17 obratilo i Društvu za vještačenje i
procjenjivanje "VJEŠTAK" d.o.o. Mostar, ul. Dr. Ante Starčevića
66, 88 000 Mostar upitom da li su zainteresovani da izvrše
vještačenje, pri čemu su upoznati sa predmetom vještačenja,
metodom provođenja istog, te vremenskog perioda koji treba da
obuhvati vještačenje. Zatraženo je da ponuda sadrži vremenski rok
u kome se može provesti vještačenje i predračun troškova
vještačenja sa specifikacijom istih.
Podneskom broj UP-01-26-2-018-78/17 zaprimljenim dana
19.07.2019. godine BH Telecom je podsjetio na svoje već ranije
istaknute osnovne prepreke u provođenju finansijskog vještačenja,
ali je ipak zatražio produženje roka za dostavu izjašnjenja, što je
Konkurencijsko vijeće i odobrilo aktom broj UP-01-26-2-018-
80/17 dana 24.07.2019. godine.
VJEŠTAK d.o.o. Mostar se dana 22.07.2019. godine,
odnosno dana 24.07.2019. godine podneskom zaprimljenim pod
brojem UP-01-26-2-018-79/17 očitovao da jeste upisan u Imenik
pravnih osoba za obavljanje poslova vještačenja, da su
zainteresovani za obavljanje poslova vještačenja, ali da za
dostavljanje zvanične Ponude za usluge vještačenja traže
produženje roka, što je Konkurencijsko vijeće i odobrilo aktom
broj UP-01-26-2-018-81/17 dana 24.07.2019. godine.
Podneskom broj UP-01-26-2-018-82/17 zaprimljenim dana
31.07.2019. godine Podnosilac zahtjeva je dostavio svoj novi
prijedlog vještaka za provođenje aktivnosti vještačenja.
BH Telecom je izjašnjenje po pitanju vještačenja dostavio
podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-83/17
dana 02.08.2019. godine ponavljajući da se protivi provođenju
vještačenja, kako aktivnosti pred RAK-om u vezi sa usvajanjem i
stupanjem na snagu Pravila i Metodologije računovodstvenog
odvajanja i troškovnog računovodstva nisu okončane, a iste
predstavljaju nužnu radnju kako bi se bilo kakvo finansijsko
vještačenje na navedenim uslugama moglo smatrati relevantnim.
Ponovili su da, iako je RAK u augustu 2018. godine objavio
Pravilo 88/208 o odvojenom računovodstvu ("Službeni glasnik
BiH", broj 72/18), isto još uvijek nije implementirano, odnosno još
uvijek ne postoje regulatorne obaveze. Bez implementirane
metodologije računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva nalazi vještaka bili bi neutemeljeni i pogrešni.
Iskazali su svoju saglasnost da, ukoliko ipak bude odlučeno da se
provede postupak vještačenja, Konkurencijsko vijeće odredi
vještaka. Još jednom su naglasili da je predmet vještačenja u
samom zahtjevu pogrešno određen i to na uslugu MojaTVIzbor
koja kao takva ne postoji u Cjenovniku BH Telecoma. Ukoliko se
mislilo na ponudu Moj izbor, obzirom na različite komponente
koje mogu biti uključene u ovu ponudu, predmet vještačenja je
potrebno precizno odrediti u odnosu na konkretne komponente.
Predložili su i da se predmetu vještačenja dodaju i EON paketi u
ponudi privrednog subjekta Telamach i to: EON Light, EON Full,
Duo Grande i Trio Grande.
Уторак, 13. 6. 2023.
U vezi traženja od strane privrednog subjekta BH Telecom
da se predmet vještačenja proširi i na pakete privrednog subjekta
Telemach Konkurencijsko vijeće se očitovalo na navedeno te dana
21.08.2019. godine aktom broj UP-01-26-2-018-84/17 i
odgovorilo privrednom subjektu BH Telecom da navedeno nije
predmet postupka i da ako smatraju da je navednim paketima
usluga izvršena neka povreda konkurencije mogu pokrenuti
poseban postupak za utvrđivanje te povrede. Privredni subjekt BH
Telecom je pozvan da se izjasni o ličnosti drugog vještaka kojeg je
ponudio, odnosno predložio Podnosilac zahtjeva, tj. da li se slažu
da isti obavi predmetno vještačenje.
BH Telecom je podneskom zaprimljenim pod brojem UP-
01-26-2-018-85/17 dana 30.08.2019. godine dostavio izjašnjenje
na prijedlog vještaka navodeći da se istom protive, temeljeći svoj
stav na činjenici da predloženi vještak nema dovoljno iskustva u
finansijskom vještačenju složenih telekomunikacijskih usluga.
Istovremeno BH Telecom je dostavio svoj prijedlog vještaka, te
ponovio da je stava, ukoliko isti ne bude prihvaćen, da
Konkurencijsko vijeće odredi vještaka po službenoj dužnosti.
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-86/17
dana 02.09.2019. godine odgovorilo privrednom subjektu BH
Telecom da prihvaća protivljenje istog vezano za ličnost vještaka
kojeg je predložio Podnosilac zahtjeva, ali da ne prihvaća prijedlog
vještaka privrednog subjekta BH Telecom jer to nije traženo aktom
broj UP-01-26-2-018-84/17. Ranijim aktom broj UP-01-26-2-018-
74/17 od 11.07.2019. godine privrednom subjektu BH Telecom je
bila data mogućnost da dostavi svoj prijedlog vještaka koji će
provesti vještačenje. BH Telecom se na isti izjasnio da je stava da
Konkurencijsko vijeće odredi vještaka po službenoj dužnosti, što
je u konačnici Konkurencijsko vijeće i odlučilo uraditi.
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-87/17
dana 02.09.2019. godine obavijestilo Podnosioca zahtjeva da je
odlučilo da za traženo vještačenje, shodno svemu navedenom,
izabere vještaka po službenoj dužnosti, shodno članu 176. stav (1)
ZUP-a.
Privredni subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar dostavio je
ponudu za usluge finansijskog vještačenja podneskom koji je
zaprimljen dana 04.09.2019. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
88/17.
Ponuda za usluge finansijskog vještačenja privrednog
subjekta VJEŠTAK d.o.o. Mostar je dostavljena privrednom
subjektu BH Telecom na izjašnjenje dana 04.09.2019. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-89/17. Istog dana aktom broj UP-01-26-
2-018-90/17 navedno je upućeno i Podnosiocu zahtjeva s tim da je
isti pitan da li pristaje snositi troškove vještačenja navedene u
ponudi, a sve u skladu sa članom 175. stav (2) ZUP-a.
Svoju saglasnost na prijedlog vještaka i ponudu privredni
subjekt BH Telecom je dostavio dana 20.09.2019. godine,
podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-94/17.
Isto je učinio i Podnosilac zahtjeva dana 20.09.2019. godine,
podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-95/17,
potvrđujući da snosi troškove vještačenja.
Zaključak o pologu novčanih sredstava potrebnih za pokriće
troškova vještačenja broj UP-01-26-2-018-96/17 Konkurencijsko
vijeće je donijelo dana 26.09.2019. godine na 59. sjednici
Konkurencijskog vijeća, a koji je dostavljen 08.10.2020. godine
privrednom subjektu BH Telecom u prilogu akta broj UP-01-26-
2-018-99/17, te Podnosiocu zahtjeva u prilogu akta broj UP-01-
26-2-018-100/17 (zajedno sa Instrukcijom za uplatu pologa).
Konkurencijsko vijeće se dana 26.09.2019. godine aktom
broj UP-01-26-2-018-97/17 obratilo Ministarstvu finansija i
trezora BiH Zahtjevom za instrukciju za uplatu jednokratnog
depozita na Jedinstveni račun trezora BiH, na koji je odgovoreno
podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-98/17
dana 04.10.2019. godine.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Dokaz o uplati pologa novčanih sredstava potrebnih za
pokriće troškova vještačenja u traženom iznosu Podnosilac
zahtjeva je dostavio Konkurencijskom vijeću dana 10.10.2019.
godine, podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-
018-101/17.
Zaključak o provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-
102/17 Konkurencijsko vijeće je donijelo dana 05.11.2019. godine
na 61. sjednici Konkurencijskog vijeća, a koji je dostavljen istog
dana privrednom subjektu BH Telecom u prilogu akta broj UP-01-
26-2-018-103/17, te Podnosiocu zahtjeva u prilogu akta broj UP-
01-26-2-018-104/17.
Zaključak o pologu novčanih sredstava potrebnih za pokriće
troškova vještačenja, dokaz o uplati pologa novčanih sredstava
potrebnih za pokriće troškova vještačenja u traženom iznosu kao i
Zaključak o provođenju vještačenja dostavljeni su privrednom
subjektu VJEŠTAK d.o.o. Mostar u prilogu akta broj UP-01-26-2-
018-105/17 dana 05.11.2019. godine.
Privredni subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar je dana
12.11.2019. godine podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-
26-2-018-106/17 zatražio održavanje sastanka sa
Konkurencijskim vijećem u vezi provođenja vještačenja što je
Konkurencijsko vijeće i odobrilo istog dana (akt broj UP-01-26-2-
018-107/17), te je sastanak održan u prostorijama
Konkurencijskog vijeća dana 13.11.2019. godine (službena
zabilješka: UP-01-26-2-018-108/17).
VJEŠTAK d.o.o. Mostar se dana 14.11.2019. godine
podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-109/17
ponovo obratio Konkurencijskom vijeću, ovaj put zahtjevajući
zajednički sastanak sa Konkurencijskim vijećem i predstavnicima
Podnosioca zahtjeva radi dogovora o provođenju vještačenja, a
zatim i odvojeno sastanak sa Konkurencijskim vijećem i
predstavnicima privrednog subjekta BH Telecom, navodeći iste
razloge. Konkurencijsko vijeće navedenom zahjevu nije
udovoljilo aktom broj UP-01-26-2-018-110/17 od 14.11.2019.
godine, navodeći da VJEŠTAK d.o.o. Mostar mora samostalno
provesti vještačenje na način određen tačkom 8. Zaključka o
provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-102/17.
VJEŠTAK d.o.o. Mostar se zatim dana 12.02.2020. godine
podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-113/17
obratio Konkurencijskom vijeću navodeći da je rok za izradu
vještačenja istekao te da traže produženje na još 90 dana, navodeći
kao razlog identifikaciju i dostavu dokumentacije potrebne za
vještačenje obzirom da niti jedna od strana nema zakonsku
obavezu vođenja troškovnog računovodstva. Istim podneskom su
napomenuli zahtjev privrednog subjekta BH Telecom da se
dokumentacija identificira na zapisnik i preda Konkurencijskom
vijeću.
Dana 14.02.2020. godine Konkurencijsko vijeće je pod
brojem UP-01-26-2-018-114/17 zaprimilo podnesak privrednog
subjekta BH Telecom kojim je isti zatražio održavanje sastanka sa
Konkurencijskim vijećem povodom vrste i obima dokumentacije
na osnovu koje se provodi vještačenje, kao i načina i obima zaštite
tajnosti podataka. Konkurencijsko vijeće je istog dana odobrilo
zahtjev i odredilo termin sastanka aktom broj UP-01-26-2-018-
115/17.
Zahtjevom da sastanku prisustvuje i VJEŠTAK d.o.o.
Mostar BH Telecom se obratio Konkurencijskom vijeću dana
19.02.202. godine podneskom broj UP-01-26-2-018-116/17.
Konkurencijsko vijeće je odbilo traženo, kao i održavanje
sastanaka uopće, bilo sa strankama pojedinačno, bilo zajedno sa
vještakom, te o istom informisalo privredni subjekt BH Telecom
aktom broj UP-01-26-2-018-117/17.
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-
118/17 dana 26.02.2020. godine obavijestilo privredni subjekt
VJEŠTAK d.o.o. Mostar da njegov zahtjev za produženjem roka
za obavljanjem poslova vještačenja nije odobren. Istoga dana o
Број 42 - Страна 33
neodobravanju produženja roka za provođenje vještačenja aktom
broj UP-01-26-2-018-119/17 obavješten je privredni subjekt BH
Telecom, a aktom broj UP-01-26-2-018-120/17 Podnosilac
zahtjeva.
Podnosilac zahtjeva se podneskom zaprimljenim pod brojem
UP-01-26-2-018-121/17 dana 28.02.2020. godine obratio
Konkurencijskom vijeću navodeći da nije razumio navode iz akta
Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-120/17, te da o
istom traži dodatno pojašnjenje.
Dana 11.03.2020. godine Konkurencijsko vijeće je pod
brojem UP-01-26-2-018-122/17 zaprimilo podnesak privrednog
subjekta VJEŠTAK d.o.o. Mostar sa njegovim izjašnjenjem na
postupak provođenja predmetnog vještačenja, obzirom da zahtjev
za produženjem roka za obavljanjem poslova vještačenja nije
odobren.
Uzimajući u obzir sve navedeno, Konkurencijsko vijeće je
dana 23.04.2020. godine na 68. (šesdesetosmoj) sjednici donijelo
Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza finansijskim
vještačenjem broj UP-01-26-2-018-123/17. Navedenim
Zaključkom privredni subjekt ''VJEŠTAK'' d.o.o. Mostar je
razriješen obaveze provođenja vještačenja određenog Zaključkom
o provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-102/17 od
05.11.2019. godine, te je određeno da se polog novčanih sredstava
u iznosu od 11.700,00 KM, koji je privredni subjekt Telemach
d.o.o. Sarajevo uplatio u skladu sa Zaključkom o pologu novčanih
sredstava potrebnih za pokriće troškova vještačenja broj UP-01-
26-2-018-196/17 od 26.09.2019. godine, vrati navedenom
privrednom subjektu.
Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza finansijskim
vještačenjem broj UP-01-26-2-018-123/17 je istog dana po
donošenju dostavljen Podnosiocu zahtjeva u prilogu akta broj UP-
01-26-2-018-124/17, privrednom subjekt BH Telecom u prilogu
akta broj UP-01-26-2-018-125/17 i privrednom subjektu
''VJEŠTAK'' d.o.o. Mostar u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-
126/17.
Konkurencijsko vijeće je zatim dana 24.04.2020. godine
stranke u postupku (akt broj UP-01-26-2-018-127/17 i akt broj UP-
01-26-2-018-128/17) obavijestilo o toku postupka i istovremeno
podsjetilo iste da imaju mogućnost da u roku od 8 dana od prijema
navedenog akta podnesu zahtjev za nadoknadu troškova postupka.
Dana 30.04.2020. godine Konkurencijsko vijeće je aktom
broj UP-01-26-2-018-129/17 od Podnosioca zahtjeva zatražilo
dostavljanje broja bankovnog računa kako bi novčana sredstva
uplaćena kao polog za provođenje postpuka vještačenja bila
vraćena privrednom subjektu Telemach.
Privredni subjekt BH Telekom je podneskom koji je
zaprimljen dana 04.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
130/17 dostavio traženo izjašnjenje navodeći da nisu imali
značajnijih troškova u ovom postupku.
Privrdni subjekt Telemach se podneskom koji je zaprimljen
dana 07.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-131/17
očitovao na ranije upućeni akt Konkurencijskog vijeća, ali
izjašnjenje po pitanju troškova nije dostavio.
Sud Bosne i Hercegovine je dana 03.06.2020. godine
Konkurencijskom vijeću uputio podnesak (zaprimljen dana
06.06.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-132/17) kojim je
traženo da se Konkurencijsko vijeće u ostavljenom roku izjasni u
kojoj je fazi postupak provođenja odluke Suda BiH.
Konkurencijsko vijeće se na traženo očitovalo aktom broj UP-01-
26-2-018-133/17 dana 30.06.2020. godine.
U nastavku provođenja predmetnog postupka, a imajući u
vidu sve ranije navedeno, u prostorijama Konkurencijskog vijeća
je dana 01.07.2020. godine održan sastanak sa predstavnicima
privrednog subjekta Ekpertiza kako bi se navedeno privredno
društvo registrovano za provođenje poslova vještačenja upoznalo
sa problematikom postupka te eventualno dogovorilo provođenje
Број 42 - Страна 34 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
novog postupka vještačenja, o čemu je sačinjena Službena
zabilješka broj UP-01-26-2-018-134/17.
U to ime je i putem e-maila privrednom subjektu Ekpertiza
dostavljen i Zahtjev za vještačenje Podnosioca zahtjeva (akt broj
UP-01-26-2-018-135/17).
Međutim, Konkurencijsko vijeće je dana 22.07.2020. godine
putem e-maila (akt broj UP-01-26-2-018-136/17) zaprimilo
konačan odgovor privrednog subjekta Ekpertiza u kojem se navodi
da nisu u mogućnosti provesti traženo vještačenje.
10. Utvrđeno činjenično stanje i ocjena dokaza
Nakon sagledavanja relevantnih činjenica i dokaza utvrđenih
tokom postupka, činjenica iznijetih na usmenoj raspravi, podataka
i dokumentacije RAK-a koji su zaprimljeni dana 05.03.2018.
godine podneskom pod brojem UP-01-26-2-018-37/17, te dana
13.03.2018. godine podneskom broj UP-01-26-2-018-45/17,
savjesnom i detaljnom ocjenom svakog dokaza posebno i svih
dokaza zajedno, cijeneći pravna shvaćanja i primjedbe iz Presude
Suda BiH, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo slijedeće:
Članom 9. stav (1) i (2) Zakona propisano je kako privredni
subjekt ima dominantan položaj na relevantnom tržištu roba ili
usluga, ako se zbog svoje tržišne snage može ponašati u značajnoj
mjeri neovisno od stvarnih ili mogućih konkurenata, kupaca,
potrošača ili dobavljača, također uzimajući u obzir udio tog
privrednog subjekta na relevantnom tržištu, udjele na tom tržištu
koje imaju njegovi konkurenti, kao i pravne prepreke za ulazak
drugih privrednih subjekata na tržište. Pretpostavlja se da privredni
subjekt ima dominantan položaj na tržištu roba ili usluga ako na
relevantnom tržištu ima udio veći od 40%.
Članom 10. stav (1) Zakona propisano je da je zabranjena
svaka zloupotreba dominantnog položaja jednog ili više privrednih
subjekata na relevantnom tržištu, a članom 10. stav (2) propisano
je da se zloupotreba dominantnog položaja posebno odnosi na: a)
direktno ili indirektno nametanje nelojalnih kupovnih i prodajnih
cijena ili drugih trgovinskih uslova kojima se ograničava
konkurencija, b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog
razvoja na štetu potrošača, c) primjenu različitih uslova za istu ili
sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u
neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj, d) zaključivanje
sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne
obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskom običaju
nemaju veze s predmetom takvog sporazuma.
Zloupotrebom dominantnog položaja, pored kriterija
propisanih u članu 10. Zakona, smatraju se i slučajevi propisani
članom 9. Odluke.
Zahtjev za pokretanje postupka podnesen od strane
privrednog subjekta Telemach tiče se aktivnosti BH Telecoma
koje predstavljaju zloupotrebu dominantnog tržišta na tržištu
fiksne telefonije, na način da se sastavljanjem svojih paketa
proizvoda iskorištava prednost koju ima na tržištu fiksne
telefonije, a koja proizilazi iz njegovog monopolskog položaja, što
kao rezultat ima zatvaranje tržišta za konkurente, te
subvencionisanjem svojih aktivnosti na povezanom pay-TV tržištu
profitom ostvarenim u oblasti fiksne telefonije, narušavajući tako
konkurenciju na pay-TV tržištu.
Operator BH Telecom Telemach
Paket Moja TV Phone Duo Tel Grande
Cijena (KM/mj) 29,00 20,50ą/30,50
¹*akcijska cijena na ugovor za 24 mjeseca, za cjelokupno trajanje ugovora
1
Benczek, dr Pius Alexander (2015) Konkurencija u elektronskim
komunikacijama: zaštita ex-ante i ex post, Sarajevo: T&T Concept, str. 82.
Уторак, 13. 6. 2023.
Pored toga, prema navodima iz Zahtjeva dominantni
položaja BH Telecoma na tržištu mobilne telefonije takođe
rezultira subvencionisanjem pay-TV tržišta.
U konkretnom slučaju privredni subjekt Telemach je Zahtjev
podnio radi utvrđivanja zloupotrebe dominantog položaja
privrednog subjekta BH Telecom putem predatorskih cijena koju
Odluka prepoznaje u članu 9. stav (1) tačka c) kao "određivanje
cijene proizvoda ili usluge ispod troškova proizvodnje sa ciljem
eliminisanja konkurencije''.
Cijene se smatraju predatorskim ukoliko su: ispod
prosječnog varijabilnog troška (eng. Average Variable Cost)
dominantne firme ili ispod njenog prosječnog ukupnog troška
(eng. Average Total Cost), a predatorska namjera dominantne
firme se može dokazati. 1
Predatory pricing je jedan od oblika zloupotrebe
dominantnog položaja od strane dominantnog privrednog subjekta
(predatora), koji svoje proizvode/usluge prodaje/pruža po tako
niskim cijenama da istiskuje druge konkurente s relevantnog
tržišta, sprječava pristup tržištu novim konkurentima, te uspješno
povećava svoj tržišni udio do konačne monopolizacije tržišta.
Troškovi provođenja ove prakse mogu biti izuzetno visoki, ali
predator očekuje buduće diskontirane profite kojima će pokriti i
prebaciti sadašnje gubitke i odgođene profite. 2
Konkurencijsko vijeće je za potrebe provođenja predmetnog
postupka nastojalo prikupiti sve relevantne podatke i informacije
koje se tiču formiranja maloprodajne cijene pojedinih usluga BH
Telecoma, a sve u cilju procjene troškova, prihoda i ostvarene
marže privrednog subjekta BH Telecom u vezi ponude fiksne
telefonije. Također je tražena i procjena troškova i prihoda za
svaku pojedinačnu komponentu koja čini jedan paket usluga, te
marža na konkretan paket i to za svaki paket u kojima je ponuda
fiksne telefonije jedna od komponenti.
Privredni subjekt BH Telecom je u više navrata pismenim
putem, a i tokom usmene rasprave istaknuo da ne vodi odvojeno
prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim uslugama iz
paketa te kako se pred Regulatornom agencijom za komunikacije
odvijaju kontinuirane aktivnosti koje će rezultirati usvajanjem
pravila i metodologije računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva, a do sada realizirane aktivnosti pred RAK-om nisu
rezultirale bilo kakvim usvajanjem niti pravila niti metodologije.
Međunarodni finansijski računovodstveni standard IFRS 15
kojeg su obavezni provoditi privredni subjekti, kao jednu od
metoda formiranja cijena, ukoliko ne provede troškovno
računovodstvo, kako je naveo BH Telecom, priznaje formiranje
cijene na osnovu istih ili sličnih proizvoda na tržištu.
BH Telecom je Konkurencijskom vijeću podneskom zapri-
mljenim pod brojem UP-01-26-2-018-51/17 dana 30.03.2018.
godine dostavio komparaciju ponude paketiranih usluga i to
poređenje ponude duo paket, prema ključnim karakteristikama i
cijeni mjesečne naknade (sa PDV-om), koji primarno uključuju
TV i fiksnu telefonsku uslugu, te eventualno internet pristup sa
malim brzinama interneta. U komparaciji (Tabela br. 1) uzeti su
oni paketi koji su najsličniji paketu Moja TV Phone.
Tabela 1.
Logosoft HT Eronet Elta Kabel TxTV
Logo Light Duo Home Elta Duo TXPhone
29,25 28,08 25,00 27,50
2
Ružić, Tatjana Analiziranje i dokazivanje predatory pricinga, članak objavljen u
časopisu "Računovodstvo, revizija i financije, br. 6/2001, http://www.aztn.hr/
uploads/documents/o_nama/strucni_clanci/tatjana_ruzic/1_tr.pdf
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Što se tiče TV usluge BH Telecom uključuje 162 kanala (HD
TV kanali nisu uključeni), Telemach 179 kanala (uključena 25 HD
TV kanala), Logosoft 83 TV kanala (i jedan HD TV kanal), HT
Eronet koji uključuje 87 TV kanala (bez uključenih HD TV
kanala), Elta Kabel sa 174 TV kanala (i 20 HD TV kanala) te
TxTV preko 170 TV kanala (i 15 HD TV kanala).
U ovim paketiranim uslugama BH Telecom nudi 1.500
minuta prema svim fiksnim mrežama (vlastita+druge) uz naplatu
uspostave poziva prema drugim mrežama, te povoljnije tarifiranje
prema jednom izabranom broju iz BH Telecom mreže. Telemach
nudi unutar vlastite fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 1.500
minuta prema drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave
Operator BH Telecom Telemach
Paket Moja TV Full Trio Grande
Cijena (KM/mj) 49,00 42,90ą/52,90
¹*akcijska cijena na ugovor za 24 mjeseca, za cjelokupno trajanje ugovora
Što se tiče TV usluge BH Telecom uključuje 162 kanala (HD
TV kanali nisu uključeni), Telemach 179 kanala (uključena 25 HD
TV kanala), Logosoft 195 TV kanala (i 17 HD TV kanala), HT
Eronet koji uključuje 87 TV kanala (bez uključenih HD TV
kanala), Elta Kabel sa 174 TV kanala (i 20 HD TV kanala), te
TxTV preko 170 TV kanala (i 10 HD TV kanala).
U ovim paketiranim uslugama BH Telecom nudi 1.500
minuta prema svim fiksnim mrežama (vlastita+druge) uz naplatu
uspostave poziva prema drugim mrežama, te povoljnije tarifiranje
prema jednom izabranom broju iz BH Telecom mreže. Telemach
nudi unutar vlastite fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 1.500
minuta prema drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave
poziva, te besplatne pozive u United grupi i besplatno UNIFON na
5 mobilnih telefona. Logosoft nudi unutar vlastite fiksne mreže
fiksnu telefoniju besplatno, te 300 minuta prema drugim fiksnim
mrežama uz naplatu uspostave poziva. HT Eronet nudi 1.000
minuta prema svim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva,
dok TxTV nudi 1.000 minuta prema svim fiksnim mrežama unutar
BiH bez troškova uspostave poziva. Elta Kabel nudi unutar vlastite
fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 700 minuta prema
drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva, te besplatne
razgovore unutar mobilne i fiksne mreže Elta Kabel.
Unutar trio paketa pretplatnici koriste i internet usluge po
brzini 10+/1 Mbps kod BH Telecoma, te 40/4 Mbps + Unifi na 5
uređaja kod privrednog subjekta Telemach.
BH Telecom je Konkurencijskom vijeću dostavio podatke
koji se tiču troškova po korisniku za programske sadržaje gdje su
korišteni podaci o broju korisnika BH Telecom Moja TV IPTV
usluge i podaci o dobavljačima TV kanala te troškovi prema
kolektivnim organizacijama za ostvarivanje autorskog prava i
srodnih prava (AMUS, AIS, FONOGRAM, UFR), a koji ne
predstavljaju direktne troškove programskog sadržaja već su
zakonska obaveza u vezi sa distribucijom programskih sadržaja na
MojaTV IPTV usluzi.
Tako je u 2015. godini ukupan broj korisnika IPTV usluga
BH Telecoma iznosio (..)**, dok je trošak po korisniku IPTV
usluga iznosio (..)**KM. Ukupan broj korisnika IPTV usluga BH
Telecoma u 2016. godini je bio nešto veći i iznosio je (..)**, a
Fiksna telefonija
2015 % 2016
BH Telecom (..)** (..)**
Telemach (..)** (..)**
Ukupno (..)** (..)**
*RAK ne raspolaže podacima o broju pretplatnika BH Telecoma i Telemacha na području Federacije Bosne i Hercegovine te kantona
Број 42 - Страна 35
poziva te besplatne pozive u United grupi i besplatno UNIFON na
5 mobilnih telefona. Logosoft nudi unutar vlastite fiksne mreže
fiksnu telefoniju besplatno te 300 minuta prema drugim fiksnim
mrežama uz naplatu uspostave poziva. HT Eronet nudi 1.000
minuta prema svim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva,
dok TxTV nudi 1.000 minuta prema svim fiksnim mrežama unutar
BiH bez troškova uspostave poziva. Elta Kabel nudi unutar vlastite
fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 700 minuta prema
drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva te besplatne
razgovore unutar mobilne i fiksne mreže Elta Kabel.
Komparacija ponuda trio paketa i to usluga TV+fiksna
telefonska usluga+internet prikazana je u Tabeli 2:
Tabela 2.
Logosoft HT Eronet Elta Kabel TxTV
Logo Trio Trio Basic Elta Box 50 TXTrio
46,80 50,31 49,00 43,90
trošak po korisniku IPTV usluga bio je (..)**KM. Porast broja
korisnika IPTV usluga nastavio se i u 2017. godini i iznosio je
(..)**, ali je trošak po korisniku IPTV usluga bio (..)**KM.
Regulatorna agencija za komunikacije je na traženje
Konkurencijskog vijeća dostavila sljedeće informacije i to:
Članom 20. stav 3 i 6. Zakona o komunikacijama definisano
je da RAK daje suglasnost operatorima sa značajnom tržišnom
snagom na uslove poslovanja i cijene, za govorne telefonske
usluge putem fiksne ili mobilne mreže te za iznajmljene linije.
U cilju kontrole maloprodajnih cijena operatorima sa
značajnom tržišnom snagom u fiksnoj telefoniji RAK je donio
Pravilo 24/2005 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih
usluga u Bosni i Hercegovini, Pravilo 40/09 o modelu rebalansa
cijena govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini, Pravilo
67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini i Pravilo o izmjeni i dopunama Pravila
67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini.
Navedenim Pravilima 2012 o modelu rebalansa cijena
govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini RAK je utvrdio
granične cijene kojih su se obavezni pridržavati operatori sa
značajnom tržišnom snagom za sljedeće usluge: pristupna taksa,
mjesečna pretplata, cijena minute koštanja govorne usluge u
nacionalnom saobraćaju i cijena minute koštanja govorne usluge u
međunarodnom saobraćaju.
Obzirom da je BH Telecom operator sa značajnom tržišnom
snagom u fiksnoj telefoniji obavezan je dostaviti RAK-u zahtjev
za dobivanje saglasnosti za promjenu cijena usluga pristupne
takse, mjesečne pretplate, cijene minute koštanja govorne usluge u
nacionalnom saobraćaju i cijene minute koštanja govorne usluge u
međunarodnom saobraćaju. RAK razmatra dostavljeni zahtjev i
utvrđuje da li su predložene cijene u skladu sa graničnim cijenama
definisanim Pravilom o modelu rebalansa cijena govornih
telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini.
Prema dostavljenim podacima RAK-a u Tabeli 3. prikazan
je ukupan broj priključaka fiksne telefonije kao i broj korisnika
pojedinačno za privredne subjekte BH Telecom i Telemach u
periodu 2015-2017. godine na području Bosne i Hercegovine.
Tabela 3.
% 30.06.2017 %
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
Број 42 - Страна 36 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Prema podacima iz Tabele 3. privredni subjekt BH Telecom
na tržištu fiksne telefonije na području Bosne i Hercegovine ima
dominantan položaj obzirom da ima tržišni udio veći od 40% ( u
2015. godini (..)**%, u 2016. godini (..)**%).
Kada je riječ o integrisanim uslugama (paketi koji uključuju
dvije ili više usluga) operatori sa značajnom tržišnom snagom su
obavezni podnijeti RAK-u zahtjev za izdavanje saglasnosti na
uvođenje ili izmjenu paketa integrisanih usluga. U dijelu ponude
koji se odnosi na integrisane usluge RAK ne analizira predložene
cijene za pakete usluga nego vrši provjeru uslova po kojima se
paket integrisanih usluga nudi krajnjim korisnicima, odnosno
IPTV usluge
2015 % 2016
BH Telecom (..)** (..)**
Telemach (..)** (..)**
Ukupno (..)** (..)**
Paketi usluga
2015 % 2016
BH Telecom (..)** (..)**
Telemach (..)** (..)**
Ukupno (..)** (..)**
RAK nema zakonskog osnova da vrši kontrolu cijena
mjesečne naknade utvrđene od strane operatora sa značajnom
tržišnom snagom za usluge TV i usluge pristupa internetu.
Konkurencijsko vijeće je na osnovu informacija
zaprimljenih od strane RAK-a utvrdilo i da RAK za sada nije u
mogućnosti da vrši provjeru da li operatori prilikom formiranja
cijena primjenjuju princip troškovne orjentisanosti niti da vrši
kontrolu operatora sa značajnom tržišnom snagom u dijelu koji se
odnosi na vođenje računovodstvenih evidencija za usluge na
tržištima na kojima su proglašeni za operatore sa značajnom
tržišnom snagom.
Pored toga, RAK nema razvijen alat za proračun "margin
squeez-a" za utvrđivanje cijena usluga vezanih u paket usluga.
Neovisno od saznanja dobivenih od strane Regulatone
agencije za komunikacije Konkurencijsko vijeće je, u cilju
utvrđivanja činjeničnog stanja, zatražilo od privrednog subjekta
BH Telecom informacije u vezi primjene računovodstvenog
odvajanja i troškovnog računovodstva.
Tokom usmene rasprave, a i na osnovu podneska privrednog
subjekta BH Telecom koji je zaprimljen dana 09.03.2018. godine
pod brojem UP-01-26-2-018-40/17 Konkurencijsko vijeće je
informisano da proces uspostavljanja troškovnog računovodstva i
računovodstvenog odvajanja još uvijek nije realiziran, te da BH
Telecom ne vodi odvojeno prihodovnu i rashodovnu strukturu po
pojedinim vrstama usluga ili paketa usluga kao i da ključnu ulogu
u procesu primjene računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva ima Regulatorna agencija za komunikacije koja još
uvijek nije usvojila pravilo o troškovnom računovodstvu i
računovodstvenom odvajanju.
BH Telecom je izvijestio Konkurencijsko vijeće da,
uvažavajući činjenicu da se isti resursi koriste za pružanje više
različitih usluga svi troškovi se evidentiraju i iskazuju jedinstveno
na nivou BH Telecoma, te da je jedini podatak koji je BH Telecom
u mogućnosti dostaviti podatak o stopi bruto marže na nivou BH
Telecoma. Isti je i dostavljen Konkurencijskom vijeću, ali sam po
sebi nije bio adekvatan, ali ni dovoljan za provedbu ekonomske
analize i kalkulacije cijena.
Nadalje, član 22. Zakona o komunikacijama nalaže
operatorima sa značajnom tržišnom snagom na
telekomunikacijskom tržištu obavezu da vode sistem troškovnog
računovodstva za alokaciju troškova i troškovnih elemenata za sve
usluge i elemente usluga.
Уторак, 13. 6. 2023.
provjeru da li posebni uslovi korištenja paketa integrisanih usuga
sadrže sve elemente definisane u trećem dijelu - Odnosi sa
krajnjim korisnicima Pravila 69/2013 o uslovima pružanja javnih
telekomunikacijskih usluga i odnosima sa krajnjim korisnicima.
Prema dostavljenim podacima RAK-a u Tabeli 4. prikazan
je ukupan broj korisnika IPTV usluge kao i broj korisnika
pojedinačno za privredne subjekte BH Telecom i Telemach u
periodu 2015-2017. godine na području Bosne i Hercegovine.
Pored navedenog dostavljeni su i podaci o ukupnom broj korisnika
paketiranih usluga kao i broju korisnika pojedinačno za privredne
subjekte BH Telecom i Telemach.
Tabela 4.
% 30.06.2017 %
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
% 30.06.2017 %
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
Član 17. Pravila o analizi tržišta elektronskih komunikacija
54/2011 detaljnije određuje obavezu kontrole cijena i vođenja
troškovnog računovodstva. U skladu sa istim članom stav (1) RAK
ima pravo da nametne SMP operatorima obaveze u vezi sa
troškovnim računovodstvom i kontrolom cijena. Također, prema
članu 17. stav (4) RAK će osigurati da svi načini povrata troškova
i metodologije određivanja cijena, koje su određene operatorima,
budu usmjerene na postozanje efektivne i održive konkurencije.
Prema navedenom, RAK treba da odrediti pravila, odnosno
metodologiju vođenja troškovnog računovostva, te također, pri
određivanju cijena RAK može uzeti u obzir i cijene dostupne na
uporedivim konkurentnim tržištima (benchmarking).
Imajući u vidu da je RAK u fazi izrade metodologije
troškovnog računovodstva koji su incumbent operateri dužni
primjenjivati, te da ni RAK do sada nije tražio podatke u vezi sa
metodolgijom obračuna cijena pojedinih usluga od privrednog
subjekta BH Telecom, Konkurencijsko vijeće je odbilo i zahtjev
za vještačenje privrednog subjekta Telemach, obzirom da je
zaključilo kako provođenje traženog vještačenja i dokazi koji bi se
pribavili istim ne mogu biti ekonomski egzaktni, a ni pravno
relevantni da bi se na osnovu njih mogla rješiti pravna stvar u
ovom postupku, pa kao takvi ne mogu doprinjeti donošenju
zakonitog i pravilnog rješenja.
U prilog navedenom je i činjenica da dokument Regulatorne
agencije za komunikacije "Okvirni elementi i plan za uvođenje
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u
telekomunikacijama u Bosni i Hercegovni" iz oktobra 2012.
godine do sada nije implementiran.
Konkurencijsko vijeće je, slijedom naprijed navedenog,
utvrdilo da BH Telekom ne primjenjuje metodologiju
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva, te
samim tim nije bio u mogućnosti dostaviti pojedinačne podatke
koje se tiču troškova, prihoda i marže za pojedinačnu uslugu,
odnosno paketiranih usluga koje nudi na maloprodajnom tržištu.
Poređenjem ponuda paketiranih usluga BH Telecoma,
Telemacha i još četiri druga privredna subjekta koji pružaju
telekomunikacijske usluge i to poredbom duo paket, prema
ključnim karakteristikama i cijeni mjesečne naknade (sa PDV-
om), koji primarno uključuju TV i fiksnu telefonsku uslugu, te trio
paketa u kombinaciji TV, fiksna telefonija i internet, utvrđeno je
da ne postoje značajnija cjenovna odstupanja približno
ujednačenih paketa usluga (Tabele 1 i 2).
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Pored navednog, utvrđeno je da iako se broj korisnika fiksne
telefonije privrednog subjekta BH Telecom povećavao,
istovremeno se povećavao i broj korisnika fiksne telefonije
Podnosioca zahtjeva (Tabela 3).
Isti slučaj je i na tržištu pružanja IPTV usluga gdje je rastao
tržišni udio i privrednog subjekta BH Telecom, ali i udio
Podnosioca zahtjeva. Udio BH Telecoma na tržištu paketa usluga
je opao u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu, dok je i u tom
periodu tržišni udio privrednog subjekta Telemach rastao.
Slijedom navedenog Konkurencijsko vijeće nije utvrdilo da BH
Telekom svojim poslovnim djelovanjem i cjenovnom politikom
istiskuje druge konkurente sa relevantnog tržišta, pa tako ni
Podnosioca zahtjeva.
Konkurencijsko vijeće je, obzirom na sve ranije utvrđeno, a
uzimajući u obzir da je osnovna primjedba Suda Bosne i
Hercegovine koja je izrečena u Presudi, a koja se odnosila na
pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, bila da
Konkurencijsko vijeće treba da dopusti finansijsko vještačenje po
zahtjevu za vještačenje koji je podnio privredni subjekt Telemach,
a koje se odnosilo na utvrđivanje predatorskih cijena privrednog
subjekta BH Telecom, kao cijena koje se definišu kao cijene
proizvoda ili usluga koje su ispod troškova proizvodnje, odlučilo
da prihvati zahtjev privrednog subjekta Telemach i provede
traženo vještačenje, te tako donijelo Zaključak o provođenju
vještačenja broj UP-01-26-2-018-102/17.
Tom prilikom Konkurencijsko vijeće je odredilo izvođenje
dokaza finansijskim vještačenjem i odlučilo da isto provede
Društvo za vještačenje i procjenjivanje ''VJEŠTAK'' d.o.o. Mostar,
Dr. Ante Starčevića 66, 88000 Mostar. Predmet vještačenja usluge
privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo odnosi se na
pakete: Moja TV Phone, Moja TV full i Moja TV izbor. Cilj
vještačenja bio je da se utvrdi da li navedeni paketi imaju cijene
usluge koje su ispod troškova proizvodnje. Određeno je da će se
vještačenje provesti troškovnom metodologijom, u skladu sa
primjenjivim računovodstvenim standardima u roku od 90 dana od
dana prijema Zaključka.
Zaključkom o provođenju vještačenja privredni subjekt BH
Telecom d.d. Sarajevo se obavezao da privrednom subjektu
''VJEŠTAK'' d.o.o. Mostar omogući pristup svoj dokumentaciji
potrebnoj za vještačenje i da mu na njegov zahtjev dostavi
dokumentaciju.
Konkurencijsko vijeće je rok od 90 dana odredilo u skladu sa
ponudom za usluge finansijskog vještačenja privrednog subjekta
VJEŠTAK d.o.o. Mostar, zaprimljenom dana 02.09.2019. godine
pod brojem UP-01-26-2-018-88/17, u kojoj je navedeno da je
vještačenje moguće izvršiti u roku od 60 radnih dana.
Nakon proteka roka za dostavu nalaza i mišljenja o
provedenom vještačenju privredni subjekt VJEŠTAK d.o.o.
Mostar obratio se Konkurencijskom vijeću Zamolbom, koja je
zaprimljena dana 10.02.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-
018-113/17, kojom traži produženje roka za dodatnih 90 dana.
Kao isključivi razlog nužnosti produženja roka privredni
subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar je naveo identifikaciju i dostavu
dokumentacije potrebne za vještačenje, s obzirom da ni jedna
strana nema zakonsku obavezu vođenja troškovnog računovodstva
i da traženi vremenski rok u najvećem stepenu zavisi o vremenu
dostavljanja dokumentacije.
Konkurencijsko vijeće na 66. sjednici, održanoj dana
21.02.2020. godine, zbog neispunjenja uslova propisanih članom
24. stav (2) Zakona o konkurenciji, nije donijelo odluku o
produženje roka za provođenje vještačenja.
Privredni subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar dostavio je
Konkurencijskom vijeću podnesak (Izjašnjenje), zaprimljen dana
11.03.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-122/17, navodeći
da najveći problem izrade vještačenja predstavlja specifičnost
procesa pri čemu metodologija troškovnog računovodstva do
Број 42 - Страна 37
danas nije implementirana, te bi se pri izradi vještačenja za
određeni dio troškova morala koristiti metodologija rasporeda
troškova "po ključu”.
VJEŠTAK d.o.o. Mostar je u svom Izjašnjenju, između
ostalog, dalje naveo i sljedeće:
"Da bi bilo moguće utvrditi da li pojedini paketi imaju cijene
usluga koje su ispod troškova proizvodnje nužno je uzeti sve
troškove koje imaju paketi, kako fiksne tako i varijabillne, ali
obzirom da bi za određeni dio troškova bilo nužno raspoređivanje
istih "po ključu", dobiveni rezultati bi u određenom postotku mogli
biti "paušalni", te neće moći biti sa 100% sigurnošću utvrditi trošak
proizvodnje pojedinog paketa."
U skladu sa činjenicom da privredni subjekt VJEŠTAK
d.o.o. Mostar nije u datom roku proveo predmetno finansijsko
vještačenje, kao i to da je isti za nepovođenje naveo činjenicu da
stranke u postupku ne vode i nemaju zakonsku obavezu vođenja
troškovnog računovodstva, te da postoji potreba za djelomičnim
korištenjem druge metodologije kojom bi dobijeni rezultati u
određenom postotku mogli biti paušalni, Konkurencijsko vijeće je
smatralo da izvođenje dokaza finansijskim vještačenje, kojim bi se
dokazalo da paketi privrednog subjekta BH Telecom: Moja TV
Phone, Moja TV full i Moja TV izbor, imaju cijene usluge koje su
ispod troškova proizvodnje, nije moguće provesti na način da se
dobiju tačni i precizni podaci. Slijedom navedenog je dana
23.04.2020. godine Konkurencijsko vijeće na 68. (šesdesetosmoj)
sjednici donijelo Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza
finansijskim vještačenjem broj UP-01-26-2-018-123/17.
Konkurencijsko vijeće je dana 07.05.2020. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-131/17 zaprimilo podnesak privrednog
subjekta Telemach kojim je isti naveo da Konkurencijsko vijeće
ne može donijeti Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza
finansijskim vještačenjem jer isti nije predviđen zakonom,
posebno imajući u vidu da se vještačenje provodi na zahtjev
Podnosioca zahtjeva, koji jedini može "odustati" od vještačenja, a
to nije učinio. Naveo je i da se sva sporna pitanja koja se navode u
predmetnom Zaključku već bila iznesena u osporavanom
Rješenju, te ih je Sud u Presudi ocijenio irelevantnim. Telemach je
u podnesku iznio i svoj stav po pitanju metodologije sektorskog
regulatora ističući da ista nema nikakve veze sa ovim postupkom,
te stoga insistira da se vještačenje u ovoj pravnoj stvari provede,
kako je naloženo u Presudi. Na kraju je navedeno da su "o
opstrukcijama u provođenju Presude koju Vijeće vrši morali
obavijestiti Sud BiH, u skladu sa odredbama čl. 62-65 Zakona o
upravnim sporovima", te da pozivaju Konkurencijko vijeće da se
suzdrži od daljih radnji na izbjegavanju Presude.
Konkurencijsko vijeće je cijeneći pravna shvaćanja i
primjedbe iz Presude Suda BiH poduzelo sve aktivnosti kako bi se
provelo izvođenje dokaza finansijskim vještačenjem. Određeno je
bilo da se vještačenje provede troškovnom metodologijom, u
skladu sa primjenjivim računovodstvenim standardima, a što je bio
i jedan od prijedloga koji je Telemach dostavio u svom zahtjevu za
vještačenje od 13.03.2018. godine. U ostavljenom roku od 90 dana
angažovani vještak VJEŠTAK d.o.o. Mostar nije dostavio nalaz i
mišljenje o provedenom vještačenju te je svoj zahtjev za
produženjem roka za provođenju vještačenja bazirao na razlogu
identifikacije i dostave dokumentacije potrebne za vještačenje, s
obzirom da ni jedna strana nema zakonsku obavezu vođenja
troškovnog računovodstva.
Konkurencijsko vijeće zbog neispunjenja uslova propisanih
članom 24. stav (2) Zakona o konkurenciji nije donijelo odluku o
produženje roka za provođenje vještačenja.
Konkurencijsko vijeće je nastavilo dalje aktivnosti u cilju
postupanja po Presudi Suda BiH te razmotrilo odluku i za
eventualno angažovanje drugog vještaka koji bi preuzeo aktivnosti
provođenja predmetnog vještačenja. Na temelju liste privrednih
društava za obavljanje poslova vještačenja koju je objavilo
Број 42 - Страна 38 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Federalno ministarstvo pravde (od pet privrednih subjekta na listi
vještaka svega tri rade vještačenje iz oblasti ekonomije) u
prostorijama Konkurencijskog vijeća je dana 01.07.2020. godine
sa početkom u 9:30 održan sastanak sa predstavnicima privrednog
subjekta Ekpertiza, gospodinom Majidom Avdičevićem i
gospodinom Refikom Biber.
Bez ulaženja u detalje predmetnog postupka na sastanku je
prisutnim ukratko obrazložena problematika samog postupka te
suština i cilj postupka vještačenja koje bi trebalo biti provedeno.
Naknadno je istim dostavljen i Zahtjev za provođenje vještačenja
privrednog subjekta Telemach.
Predstavnici privrednog subjekta Ekspertiza su tom prilikom
iskazali sumnje u mogućnost prikupljanja potrebe dokumentacije
od strane privrednog subjekta BH Telecom. Kako su se pitanja
predstavnika privrednog subjekta Ekpertiza pretežno odnosila na
postavljeni zahtjev privrednog subjekta Telemach za pokretanje
samog postupka, a pored toga i za provođenje postupka vještačenja
sugerirano je istim da na web stranici Konkurencijskog vijeća
pročitaju osporeno Rješenje Konkurencijskog vijeća broj UP-01-
26-2-018-61/17 od 08.05.2018. godine te da, budu li imali
dodatnih pitanja, stojimo na raspolaganju za dalje informacije.
Ostalo je dogovoreno da će svoj konačni odgovor
Konkurencijskom vijeću dostave u najkraćem roku te eventualno
dostave ponudu za obavljanje postupka vještačenja.
Dana 22.07.2020. godine (podnesak zaveden pod brojem
UP-01-26-2-018-136/17) Konkurencijsko vijeće je zaprimilo
odgovor od strane privrednog subjekta Ekpertiza u kojem je, u
bitnom, navedeno da isti nisu u mogućnosti provesti predmetno
vještačenje "iz razloga što u BH Telecomu ne postoje evidencije
po pojedinačnim stavkama troškova već samo kao čitav paket
usluga. Raditi navedeno vještačenje po principu ključa, odnosno
raspodjele troškova na stavke bi bio veoma zahtjevan posao jer se
radi o periodu od 5 godina i velikom broju priključaka, tako da bi
na navedenom moralo da radi veći broj vještaka više mjeseci a ne
bi sa sigurnošću mogli utvrditi cijene usluga." Istaknuto je također
da bi ovako vještačenje bilo i prilično skupo te da ne žele ulaziti u
posao za koji ne mogu da garantiraju tačnost rezultata.
Konkurencijsko vijeće je, u skladu sa navedenim, smatralo
da ne postoje drugi dokazi koje je potrebno izvoditi u predmetnom
postupku pa je pristupilo izradi prijedloga konačnog Rješenja.
Konkurencijsko vijeće je na 72. (sedamdesetdrugoj) sjednici
održanoj dana 30.07.2020. godine razmatralo Prijedlog konačnog
Rješenja u predmetnom postupku. Prilikom razmatranja i glasanja
se nisu ispunili uslovi predviđeni članom 24. stav (2) Zakona o
konkurenciji te isti nije usvojen, o čemu je Konkurencijsko vijeće
Podnosioca zahtjeva obavijestilo aktom broj UP-01-26-2-018-
137/17, a privredni subjekt BH Telecom aktom broj UP-01-26-2-
018-138/17 dana 31.07.2020. godine.
Na dostavljeno Obavještenje Konkurencijskog vijeća
reagovao je Podnosilac zahtjeva podneskom broj UP-01-26-2-
018-139/17, zaprimljen dana 12.08.2020. godine, zahtijevajući
dostavljanje nalaza vještačenja kao i donošenje konačnog
upravnog akta u predmetnom postupku, nakog kojeg je
31.08.2020. godine aktom broj UP-01-26-2-018-140/17,
Konkurencijsko vijeće od Podnosioca zahtjeva zatražilo broj
bankovnog računa za povrat neutrošenih novčanih sredstava
imajući u vidu neuspio postupak vještačenja.
Sud BiH je, u međuvremenu, podneskom koji je zaprimljen
pod brojem UP-01-26-2-018-141/17 dana 01.09.2020. godine od
Konkurencijskog vijeća zatražilo da se izjasni zašto nije postupilo
po Presudi Suda BiH broj S1 3 U 028820 18 U od 12.06 2019.
godine obzirom da se Telemach obratio Sudu BiH zahtijevajući
donošenje odluke koja će u svemu zamijeniti konačni upravni akt
Konkurencijskog vijeća, prema članu 64. stav 2. Zakona o upravni
sporovima BiH.
Уторак, 13. 6. 2023.
Izjašnjenje na upit Suda BiH Konkurencijsko vieće je Sudu
BiH dostavilo dana 15.09.2020. godine aktom broj UP-01-26-2-
018-144/17 gdje je su navedena sva postupanja Konkurencijskog
vijeća nakon zaprimanja predmetne Presude i dostavljeni
prijedlozi svih akata koji su upućeni na sjednice Konkurencijskog
vijeća, a sve u prilog činjenice da je Konkurencijsko vijeće
neupitno postupilo po naloženom u istoj.
Što se tiče povrata novčanih sredstava Telemach je
Konkurencijskom vijeću odgovorio da se sačeka odluka Suda BiH
obzirom na sve navedeno (podnesak broj UP-01-26-2-018-142/17
zaprimljen dana 03.09.2020. godine).
Istovremeno Telemah pokreće upravni spor protiv
Obavještenja Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-
137/17 (podnesak Suda BiH od 08.09.2020. godine zaprimljen pod
brojem UP-01-26-2-018-143/17) na koji je, u ostavljenom roku,
Konkurencijsko vijeće odgovorilo aktom broj UP-01-26-2-018-
145/17.
Zahtjev za postupanjem Suda BiH u smislu člana 64. stav 2.
Zakona o upravnim sporovima BiH je odbijen te je Rješenje Suda
BiH broj S1 3 U 028820 20 U2 od 05.10.2020. godine
Konkurencijsko vijeće zaprimilo dana 08.10.2020. godine
podnekom broj UP-01-26-2-018-148/17.
Zahtjev za preispitivanjem sudske odluke upućen je od strane
Podnosioca zahtjeva prema Apelacionom odjeljenju Suda BiH
(podnesak zaprimljen dana 12.11.2020. godine pod brojem UP-01-
26-2-018-149/17), na koji je, u ostavljenom roku, Konkurencijsko
vijeće odgovorilo aktom broj UP-01-26-2-018-150/17.
Zahtjev za preispitivanjem sudske odluke je odbijen
Presudom Suda BiH broj S1 3 U 028820 20 Uvp od 04.03.2021.
godine (podnesak zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-152/17
dana 05.03.2021. godine) kada je istog dana zaprimljen i podnesak
Podnosioca zahtjeva kojim je zatraženo da se nastavi i provede
postupak u skladu sa pravnim shvatanjima sadržanim u Presudi
Suda BiH BiH iz 2019. godine u smislu provođenja vještačenja i
donošenja konačnog upravnog akta (podnesak broj UP-01-26-2-
018-153/17).
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-
154/17 dana 11.03.2021. godine podsjetilo Podnosioca zahtjeva da
je u toku sudski postupak po osnovu tužbe na Obavještenje
Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-137/17 te da se tek
po okončanju istog i vraćanja spisa predmeta može nastaviti
postupanje u predmetnom postupku.
Tužba je odbačena Rješenjem Suda BiH broj S1 3 U 036796
20 U od 21.10.2022. godine (podnesak broj UP-01-26-2-018-
155/17 zaprimljen dana 24.10.2022. godine) u kojem se, u bitnom,
navodi da Obavještenje nije konačni upravni akt iz člana 8. Zakona
o upravni sporovima BiH protiv kojeg se može voditi upravni spor
te da ovakva obavijest po svom karakteru nema svojstvo pravnog
akta.
11. Provođenje postupka i procesa vještačenja nakon odluka
Suda Bosne i Hercegovine, nastavak
Podnosilac zahtjeva je Konkurencijskom vijeću uputio
Molbu sa informaciju o statusu predmeta podneskom koji je
zaprimljen dana 27.10.2022. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
156/17, na koji je Konkurencijsko vijeće odgovorilo aktom broj
UP-01-26-2-018-157/17 dana 15.11.2022. godine zatraživši pri
tome da Podnosilac zahtjeva dostavi svoj prijedlog vještaka koji bi
proveo vještačenje u predmetnom postupku.
Naime, postupajući po Rješenju Suda BiH BiH S1 3 U
028820 20 U2 od 05.10.2020. godine u kojem je navedeno da je
Konkurencijsko vijeće poduzelo sve potrebne radnje u cilju
izvršenja Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U 028820
18 U od 12.06 2019. godine te su navedene radnje opravdan razlog
što ista nije izvršena, s tim da obaveza postupanja po predmetnoj
presudi i dalje stoji jer ista u konačnici nije izvršena što je obaveza
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Konkurencijskog vijeća, a imajući u vidu i sadržaj Rješenja Suda
BiH S1 3 U 036796 20 U od 21.10.2022. godine voditelj
predmetnog postupka je odlučio da se uloži dodatni napor oko
pronalaska vještaka i ponovo pokuša provesti vještačenje u
predmetnom postupku, kako je to i tražio Podnosilac zahtjeva.
Telemach je podneskom, koji je zaprimljen pod brojem UP-
01-26-2-018-160/17 dana 23.11.2022. godine, predložio vještaka
ekonomske struke Miloša Grujića, doktora ekonomskih nauka, uz
napomenu da Podnosilac zahtjeva smatra se privredni subjekat BH
Telecom mora obavezati da vještaku dostavi svu potrebnu
dokumentaciju koju vještak zatraži, pod prijetnjom izricanja
novčane kazne.
Zahtjev za očitovanje na prijedlog ličnosti vještaka aktom
broj UP-01-26-2-018-161/17 je upućen prema privrednom
subjektu BH Telecom dana 13.12.2022. godine. Iako je BH
Telecom dostavio odgovor (podnesak broj UP- 01-26-2-018-
162/17 od 22.12.2022. godine) da ulaže prigovor na prijedlog
istog, te da se privredni subjekt ne može obavezati da dostavi
dokumentaciju koju po zakonu nije dužan sačinjavati,
Konkurencijsko vijeće je smatralo da treba obaviti sastanak sa
vještakom Grujić te je, u to ime, telefonskim putem kontaktiran
dana 29.11.2022. godine, a zatim još jednom i sedmicu kasnije
kada je dogovoreno da se vještak Grujić javi Konkurencijskom
vijeću radi preciziranja termina sastanka kada mu bude
odgovaralo, obzirom na njegove ranije poslovne obaveze.
Tom prilikom dogovoreno je da se Grujić upozna sa
pojedinostima predmeta i cilja vještačenja, imajući ipak u vidu da,
kao vještak predložen od strane Podnosioca zahtjeva, raspolaže
određenim informacijama.
Konkurencijsko vijeće je, paralelno, sa liste vještaka
ekonomske struke FBiH kontaktiralo dodatno dva vještaka u
januaru 2023. godine i to - Senadu Dupovac i Tihomira Aničića.
Oba vještaka su telefonskim putem u kraćim crtama
upoznata sa zadatkom povodom kojeg su kontaktirani te je ostalo
da će se javiti oko dogovora za sastanak.
Oba vještaka je Konkurencijsko vijeće ponovo pozvalo
(obzirom da se nisu sami javili kako je dogovoreno) te je vještak
Aničić izjavio dana 23.01.2023. godine da nije zainteresiran za
angažiranje dok je Senada Dupovac na sastanak u prostorije
Konkurencijskog vijeće došla dana 01.02.2023. godine u 14,00
sati te je nakon detaljnog upoznavanja sa predmetnim postupkom
i predmetom vještačenja zatražila 7 dana da se zvanično očituje da
li želi preuzeti posao, u kojem roku i po kojoj cijeni.
U međuvremenu je vještak Aničić, obzirom da je zvanično
odbio da dalje ulazi u pregovore oko angažiranja u proces
vještačenja, predložio svog kolegu vještaka Slavišu Kovačevića
kojeg je Konkurencijsko vijeće pozvalo dana 06.02.2023. godine
te ponudilo održavanje sastanka.
Konačno, sastanak da Kovačevićem je održan je 08.02.2023.
godine kada je, na isti način kao i sa gđom Dupovac, obavljen
razgovor te je Kovačević upoznat sa predmetom i ciljem
vještačenja kao i metodologijom koja je potrebna da se provede
traženo vještačenje. Zatražio je 7 dana da se zvanično očituje da li
želi preuzeti posao, u kojem roku i po kojoj cijeni.
Svim gore navedenim vještacima kao i vještaku Milošu
Grujiću kasnije, prilikom predstavljanja predmetnog slučaja, šta se
od istih traži u slučaju angažiranja, skrenuta je pažnja da je BH
Telecom naveo da se ne može obavezati da dostavi dokumenatciju
koju po zakonu nije dužan sačinjavati.
Vještak Grujić se javio 07.02.2023. godine te je održan
sastanak dana 09.02.2023. godine tokom kojeg je razgovarano oko
pojedinosti u vezi vještačenja. Ostao je dogovor sa se Miloš Grujić
u narednih 7 dana javi da li prihvaća da provede postupak
vještačenja.
Konkurencijsko vijeće je dana 13.02.2023. godine i dana
14.02.2023. godine zaprimilo odgovore vještaka Dupovac i
Број 42 - Страна 39
Kovačević koji su uz obrazloženje odbili provođenje vještačenja
(podnesak broj UP-01-26-2-018-166/17 i podnesak broj UP-01-
26-2-018-167/17).
Miloš Grujić je uzvratno, ponovo na poziv Konkurencijskog
vijeća, odgovorio 16.02.2023. godine, a zatim i 17.02.2023. godine
te izjavio da još razmatra ali da će se javiti u narodenih 2-3 dana.
U načelu je iskazao zainetersovanost ali na pitanje da li će
rezultati vještačenja biti precizni jer samo takvi su
Konkurencijskom vijeću od koristi u predmetnom postupku
odgovorio je da to zavisi od dostavljene dokumentacije BH
Telecoma i da mu je potrebno za krajnji odgovor još par dana.
Imajući u vidu da je u načelu od prvog kontakta sa vještakom
Grujićem prošlo više od 3 mjeseca kao i da je isti čak i predložen
bio od strane Podnosioca zahtjeva te samim tim pretpostavlja se da
je raspolagao sa dodatnim informacijama koje su mogle olakšati
da se u svakom slučaju već odluči da li preuzima poslove
vještačenja ili ne, do dana 22.02.2023. godine kada je
Konkurencijsko vijeće sačinilo Službenu zabilješku koja je
sastavni dio predmetnog spisa broja: UP-01-26-2-018-168/17, ni
na izričitu zamolbu da Konkurencijskom vijeću da svoj konačan
odgovor dostavi što prije obzirom na protok vremena, Miloš
Grujić svoj odgovor nije dostavio niti pismeno niti usmeno.
Podnosilac zahtjeva je uputio još jednom urgenciju za
postupanje u vezi prijedloga ličnosti vještaka kojeg je predložio
(podnesak broj UP- 01-26-2-018-165/17 od 24.01.2023. godine)
ali je Konkurencijsko vijeće, imajući u vidu istaknuto, zauzelo stav
da vještak Grujić nije zainteresovan da obavi vještačenje u
predmetnom postupku te je Službenom zabilješkom to
konstatovano.
Obzirom da je pitanje provođenja postupka vještačenja
pokrenuto zahtjevom Podnosioca zahtjeva Konkurencijsko vijeće
je smatralo potrebnim o svmu gore navedenom informisati
Podnosioaca zahtjeva što je i učinjeno aktom broj UP- 01-26-2-
018-169/17 dana 22.02.2023. godine.
Slijedom navedenog Konkurencijsko vijeće je dana
02.03.2023. godine zaprimilo podnesak broj UP- 01-26-2-018-
170/17 i to dr Miloša Grujića u kojem se navodi, u bitnom, da
prihvata pismenim putem vještačenje te da pismenim putem nije
bio pozvan od strane Konkurencijskog vijeća da se pismeno izjasni
u pogledu prihvatanja zadatka vještačenja te da se predmetim
podneskom izjašnjava kako bi se "izbjegla svaka sumnja u
okolsnoti prihvatanja izvršenja vještačenja". Bitna je činjenica da
se dr. Grujić pismeno obratio Konkurencijskom vijeću tek nakon
3 mjeseca i to nakon što je Konkurencijsko vijeće obavijestilo
Podnosioca zahtjeva, a i to pismeno izjašnjenje je ponovo bilo
nepotpuno i bez bitnih elemenata po pitanju angažmana u
postupku vještačenja.
Dan kasnije, 03.03.2023. godine Konkurencijsko vijeće je
zaprimilo podnesak pod brojem UP- 01-26-2-018-171/17 i
advokatice Nevene Tomić Lučić, punomoćnice Podnosioca
zahtjeva, kojim je izareženo negodovanje oko informiranog.
Konkurencijsko vijeće je nakon pažljive analize svih navoda
iz gore navedenih podnesaka, opreza radi, uputilo akt broj UP- 01-
26-2-018-172/17 Podnosiocu zahtjeva i dr Grujiću činjenično
pojasnivši stav voditelja postupka oko postupka vještačenja te
okolnosti koje su dovele do istog.
Konkurencijsko vijeće je, u skladu sa navedenim te prateći
pravno shvatanje Suda BiH, uz činjenicu da je bezuspješno
pokušalo provesti postupka vještačenja sa čak 6 vještaka sa liste
vještaka ekonomske struke FBiH i RS te uzimajući u obzir
zajednički stav svih da bi čak i eventualno provedeno vještačenje
moglo proizvesti paušalne rezultate u određenom postotku te isti
ne bi mogli sa 100% sigurnošću utvrditi trošak proizvodnje
pojedinog paketa, pristupilo izradi prijedloga konačnog Rješenja
na osnovu cjelokupne dostavljene dokumentacije stranaka u
Број 42 - Страна 40 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
postupku i prikupljene dokumentacije trećih lica ali bez nalaza
vještačenja obzirom na navedene okolnosti.
Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo
da u predmetnom slučaju BH Telecom nije zloupotrijebio
dominantni položaj na način propisan odredbama člana 10. stav (2)
Zakona i člana 9. stav (1) tačke a), b), c), e) i g) Odluke te je
odlučilo kao u tački 1. dispozitiva ovoga Rješenja.
12. Troškovi postupka
Konkurencijsko vijeće je prilikom provođenja predmetnog
postupka uzelo u obzir odredbe ZUP-a, i to člana 105. stav (2)
ZUP-a, kada u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka sa
suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju
je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi
opravdane troškove koji su toj stranci nastali sudjelovanjem u
postupku.
Konkurencijsko vijeće je stoga dana 24.04.2020. godine
stranke u postupku (akt broj UP-01-26-2-018-127/17 i akt broj UP-
01-26-2-018-128/17) obavjestilo da imaju mogućnost da u roku od
8 dana od prijema navedenog akta podnesu zahtjev za nadoknadu
troškova postupka.
Privredni subjekt BH Telekom je podneskom koji je
zaprimljen dana 04.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
130/17 dostavio traženo izjašnjenje navodeći da nisu imali
značajnijih troškova u ovom postupku.
Privrdni subjekt Telemach očitovao se podneskom koji je
zaprimljen dana 07.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
131/17 na upućeni akt Konkurencijskog vijeća, ali izjašnjenje po
pitanju troškova nije dostavio.
Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće nije
odlučivalo o pitanjima troškova koje su strane imale u postupku.
13. Administrativna taksa
U skladu sa članom 2. tarifni broj 107. stav (1) tačka f)
Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim
radnjama pred Konkurencijskim vijećem («Službeni glasnik
BiH», broj 30/06, 18/11 i 75/18) Podnosilac zahtjeva je na ovo
Rješenje obvezan platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu
od 1.500,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine.
U skladu sa odredbom člana 3. stav (2) tačka b) Odluke o
visini administrativnih taksi u vezi s procesnim radnjama pred
Konkurencijskim vijećem, Podnosilac zahtjeva je nakon izvršene
uplate dužan uplatnicu kao dokaz o izvršenoj uplati
administrativne takse dostaviti Konkurencijskom vijeću, prije
dostavljanja Rješenja.
Ukoliko Podnosilac zahtjeva ne izvrši uplatu administrativne
takse, Konkurencijsko vijeće će pokrenuti postupak prinudne
naplate po proceduri koja je propisana članom 18. Zakona o
administrativnim taksama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
BiH" broj 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07 i 3/10).
Slijedom navedenog Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao
u tački 2. dispozitiva ovog Rješenja.
14. Pouka o pravnom lijeku
Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljena žalba.
Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred
Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka,
odnosno objavljivanja ovoga Rješenja.
Broj UP-01-26-2-018-173/17
06. aprila 2023. godine Predsjednik
Sarajevo Nebojša Popić, s. r.
Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na temelju
članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (1), a u svezi s
člankom 4. stavak (1) točka b) Zakona o konkurenciji ("Službeni
glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), članka 105. Zakona o
Уторак, 13. 6. 2023.
upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04,
88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u postupku pоkrеnutоm po Zahtjevu
za pokretanje postupka podnesenom od strane gospodarskog
subjekta "Telemach" d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br. 216,
71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina, zastupan po punomoćniku
odvjetniku Nihadu Sijerčiću, ul. fra. Anđela Zvizdovića br. 1,
71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina protiv gospodarskog
subjekta "BH Telecom" d.d. Sarajevo, ul. Franca Lehara 7, 71000
Sarajevo, Bosna i Hercegovina, radi utvrđivanja zlouporabe
vladajućeg položaja u smislu članka 10. stavak (2) Zakona o
konkurenciji i članka 9. stavak (1) točke a), b), c), e) i g) Odluke o
definiranju kategorije vladajućeg položaja ("Službeni glasnik
BiH", br. 18/06 i 34/10), zaprimljenog pod brojem UP-01-26-2-
018-1/17, a postupajući po Presudi Suda Bosne i Hercegovine broj
S1 3 U 028820 18 U od 12.06.2019. godine , nа 120.
(stotinudvadesetoj) sјеdnici оdržаnој 06.04.2023. gоdinе, je
dоnijelo
RJEŠENJE
1. Odbija se Zahtjev gospodarskog subjekta "Telemach" d.o.o.
Sarajevo, podnesen protiv gospodarskog subjekta "BH
Telecom" d.d. Sarajevo, radi utvrđivanja zlouporabe
vladajućeg položaja u smislu odredbi članka 10. stavak (2)
Zakona o konkurenciji i članka 9. stavak (1) točke a), b), c),
e) i g) Odluke o definiranju kategorije vladajućeg položaja,
kao neutemeljen.
2. Obvezuje se gospodarski subjekt "Telemach" d.o.o. Sarajevo
da plati administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od
1.500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i
Hercegovine.
3. Оvo Rješenje je konačno i bit će оbјаvljеno u "Službеnоm
glаsniku BiH", službеnim glаsilimа еntitеtа i Brčkо distriktа
Bоsnе i Hеrcеgоvinе.
Obrazloženje
Ovim Rješenjem izvršava se Presuda Suda Bosne i
Hercegovine, broj S1 3 U 028820 18 U od 12.06 2019. godine (u
daljnjem tekstu: Presuda), kojom je Sud Bosne i Hercegovine
uvažio Tužbu gospodarskog subjekta "Telemach" d.o.o. Sarajevo
i poništio Rješenje Konkurencijskog vijeća, broj UP-01-26-2-018-
61/17 od 08.05.2018. godine, te predmet vratio Konkurencijskom
vijeću na ponovno rješavanje.
Konkurencijsko vijeće je presudu zaprimilo dana
14.06.2019. godine pod brojem UP-01-26-2-018-68a/17. Prema
članku 62. Zakona o upravnim sporovima BiH ("Službeni glasnik
BiH", br. 19/02, 12/04, 88/07, 83/08 i 74/10), kada sud poništi akt
protiv kojeg je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje
u kojem se nalazio prije nego što je poništeni akt donesen, te je pri
donošenju novog rješenja vezan pravnim shvaćanjima i
primjedbama suda u svezi s postupkom.
Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljnjem
tekstu: Konkurencijsko vijeće) je dana 30.06.2017. godine, pod
brojem UP-01-26-2-018-1/17, zaprimilo Zahtjev za pokretanje
postupka (u daljnjem tekstu: Zahtjev) gospodarskog subjekta
Telemach d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br. 216, 71000
Sarajevo (u daljnjem tekstu: Telemach ili Podnositelj zahtjeva),
zastupanog po odvjetniku Nihadu Sijerčiću, ul. Fra Anđela
Zvizdovića br. 1, 71000 Sarajevo, kojim se traži pokretanje
postupka protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo,
ul. Franca Lehara br. 7, 71000 Sarajevo (u daljnjem tekstu: BH
Telecom), zbog zlouporabe vladajućeg položaja na mjerodavnom
tržištu u Bosni i Hercegovini.
Uvidom u podneseni Zahtjev, Konkurencijsko vijeće je
utvrdilo da isti nije kompletan i uredan, u smislu članka 28. Zakona
o konkurenciji, te je aktom broj UP-01-26-2-018-2/17 od
25.07.2017. godine zatražilo dopunu istog, u smislu članka 31.
stavak (1) Zakona o konkurenciji. Podnositelj zahtjeva obratio se
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Konkurencijskom vijeću sa zahtjevom za produljenje roka za
dopunu istog, koji je zaprimljen dana 28.07.2017. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-3/17. Konkurencijsko vijeće je aktom
broj UP-01-26-2-018-4/17 od 01.08.2017. godine produljilo rok za
dopunu Zahtjeva za dodatnih 15 (petnaest) dana, nakon čega je
Podnositelj zahtjeva dostavio traženu dopuna, podneskom
zaprimljenim dana 21.08.2017. godine pod brojem UP-01-26-2-
018-5/17.
U dopuni Zahtjeva Podnositelj zahtjeva je precizirao da se
zlouporaba vladajućeg položaja gospodarskog subjekta BH
Telecom odnosi na kršenje odredbi članka 10. stavak (2), primarno
odredbi točke a), ali i u određenoj mjeri i odredbi točke b), c) i d)
Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon) i dodatno članka
9. stavak (1), primarno odredbi točke c), ali i odredbi točke a), b),
e) i g) Odluke o definiranju kategorije vladajućeg položaja (u
daljnjem tekstu: Odluka).
Nakon kompletiranja Zahtjeva, Konkurencijsko vijeće je na
temelju članka 28. stavak (3) Zakona dana 10.10.2017. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-6/17 izdalo Potvrdu o primitku
kompletnog i urednog Zahtjeva.
1. Stranke u postupku
Stranke u postupku su gospodarski subjekti "Telemach"
d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br. 216, 71000 Sarajevo i
"BH Telecom" d.d. Sarajevo, ul. Franca Lehara br. 7, 71000
Sarajevo.
1.1. Gospodarski subjekt Telemach
Gospodarski subjekt Telemach društvo za pružanje usluga u
oblasti telekomunikacija d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br.
216, Sarajevo, registriran je kod Općinskog suda u Sarajevu pod
matičnim brojem 65-01-0620-08. Njegov osnivač je Bosnia
Broadband S.a.r.l. iz Luksemburga, Rue de Rollingergund, L-
2440 Luksemburg.
Gospodarski subjekt Telemach je gospodarsko društvo koje
je aktivno u pružanju telekomunikacijskih usluga. Jedan je od
telekomunikacijskih operatora u Bosni i Hercegovini koji
distribuira medijski sadržaj preko kabelske tehničke platforme i
pruža usluge pristupa internetu i povezane usluge kao i usluge
fiksne telefonije pretplatnicima.
1.2. Gospodarski subjekt BH Telecom
Gospodarski subjekt Telemach društvo za pružanje usluga u
oblasti telekomunikacija d.o.o. Sarajevo, ul. Džemala Bijedića br.
216, Sarajevo, registriran je kod Općinskog suda u Sarajevu pod
matičnim brojem 65-01-0620-08. Njegov osnivač je Bosnia
Broadband S.a.r.l. iz Luksemburga, Rue de Rollingergund, L-
2440 Luksemburg.
Gospodarski subjekt Telemach je gospodarsko društvo koje
je aktivno u pružanju telekomunikacijskih usluga. Jedan je od
telekomunikacijskih operatora u Bosni i Hercegovini koji
distribuira medijski sadržaj preko kabelske tehničke platforme i
pruža usluge pristupa internetu i povezane usluge kao i usluge
fiksne telefonije pretplatnicima.
1.2. Gospodarski subjekt BH Telecom
Gospodarski subjekt dioničko društvo BH Telecom
Sarajevo, ul. Franca Lehara br. 7, Sarajevo, registriran je kod
Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem 65-02-0012-10
(stari broj I-23391). Temeljni kapital gospodarskog subjekta BH
Telecom je podijeljen na 53.457.358 dionica, koje su u 90%
vlasništvu Federacije Bosne i Hercegovine, a 10% u vlasništvu
Privatizacijskih investicijskih fondova i malih dioničara.
Temeljna registrirana djelatnost gospodarskog subjekta BH
Telecom je obavljanje telekomunikacijskih djelatnosti.
Број 42 - Страна 41
2. Pravni okvir predmetnog postupka
Konkurencijsko vijeće je u tijeku postupka primijenilo
odredbe Zakona, Odluke, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog
tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i odredbe
Zakona o upravnom postupku, (u daljem tekstu: ZUP), u smislu
članka 26. Zakona.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između europskih
zajednica i njegovih država članica, s jedne strane i Bosne i
Hercegovine s druge strane ("Službeni glasnik BiH - međunarodni
ugovori" br. 10/08 - u daljnjem tekstu: Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju) odredba čl. 71. o primjeni kriterija i pravne
stečevine Europske unije, te članka 43. stavak (1) Zakona,
omogućuju Konkurencijskom vijeću u svrhu ocjene danog slučaja,
da se može koristiti sudskom praksom Evropskog suda pravde i
odlukama Evropske komisije.
Konkurencijsko vijeće je radi boljeg utvrđivanja stanja svari
u predmetnom slučaju izvršilo uvid i u Zakon o komunikacijama
("Službeni glasnik BiH", br. 31/03, 75/06, 32/10 i 98/12), Pravilo
24/2005 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 26/05 i 50/06)
koje je važilo u razdoblju 1.10.2005 - 31.12.2009. godine, Pravilo
40/09 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 22/09) koje je
važilo u periodu 1.1.2010 - 31.12.2012. godine, Pravilo 67/2012 o
modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u Bosni i
Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 94/12), Pravilo o izmjeni
i dopunama Pravila 67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih
telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
br. 55/16) koje važi od 1.1.2013. godine i Pravilo 54/2011 o analizi
tržišta elektronskih komunikacija ("Službeni glasnik BiH", br.
85/11).
3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka
U svom Zahtjevu, Podnositelj zahtjeva, opisuje činjenično
stanje i okolnosti, te prilaže dokaze za koje smatra da
protkrijepljuju navedeno, a koje su razlog za podnošenje Zahtjeva,
te ukratko navodi slijedeće:
Gospodarski subjekt Telemach je telekomunikacijska
kompanija koja djeluje kao operator digitalne i analogne kabelske
TV. Pružatelj je usluge širokopojasnog interneta i operator fiksne
telefonije.
Gospodarski subjekt BH Telecom je jedan od tri vladajuća
(eng. incumbent) telekomunikacijska operatora u BiH, uz
Hrvatske Telekomunikacije d.d. Mostar (HT Mostar) i
Telekomunikacije Republike Srpske a.d. Banja Luka (Telekom
Srpske).
Glavna poslovna djelatnost BH Telecoma je pružanje
telekomunikacijskih usluga u fiksnoj i mobilnoj telefoniji,
distribucija medijskih sadržaja i pružanje usluge pristupa internetu.
BH Telecom je, kako ističe Podnositelj zahtjeva, koristeći
svoj vladajući položaj bio u mogućnosti da financira razvoj svoje
mreže iz takozvanih monopolskih renti, kao i da koristi profit
ostvaren u fiksnoj telefoniji kako bi unakrsno subvencionirao svoje
druge usluge, konkretno svoju pay-TV ponudu, sa ciljem da se
snagom sa vladajućeg tržišta utječe na jačanje položaja na
nevladajućim tržištima.
Zahtjev za pokretanje postupka se tiče aktivnosti BH
Telecoma koje predstavljaju zlouporabu vladajućeg tržišta na
tržištu fiksne telefonije, na način da se sastavljanjem svojih paketa
proizvoda iskorištava prednost koju ima na tržištu fiksne
telefonije, a koja proizilazi iz njegovog praktično monopolskog
položaja, što kao rezultat ima zatvaranje tržišta za konkurente, te
subvencioniranjem svojih aktivnosti na povezanom pay-TV tržištu
profitom ostvarenim u oblasti fiksne telefonije, narušavajući tako
konkurenciju na pay-TV tržištu. Pored toga, njegov vladajući
Број 42 - Страна 42 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
položaja na tržištu mobilne telefonije, takođe rezultira
subvencioniranjem pay-TV tržišta.
Cjenovnu politiku BH Telecoma, prema navodima iz
Zahtjeva, na tržištu treba posmatrati cjelovito, s obzirom da su
telekomunikacijska tržišta međusobno povezana i da je BH
Telecom aktivan na svakom od njih. Radnje koje BH Telecom
preduzima na jednom od ovih tržišta imaju učinke i na drugim
tržištima, naročito u svjetlu razvitka novih paketa usluga.
Predmetni Zahtjev je zasnovan na drugačijem pravnom
temelju u odnosu na zahtjev koji je Telemach podnio
Konkurencijskom vijeću dana 21.05.2014. godine, a za koji je
Konkurencijsko vijeće dana 25.09.2014. pod brojem 06-26-2-012-
II/14 donijelo zaključak o pokretanju postupka protiv BH
Telecoma. Zahtjev iz 2014. godine odnosio se na različite oblike
zlouporabe vladajućeg položaja BH Telecoma, kao što su:
odugovlačenje uspostave interkonekcije sa Telemachom,
sprječavanje Telemacha da širi svoju mrežu odbijanjem
neophodnih saglasnosti i nezakonitim vezivanjem proizvoda.
Nijedan od ova tri oblika zlouporabe vladajućeg položaja nije
predmet ovog Zahtjeva koji se odnosi na zlouporabu u smislu
unakrsnog subvencioniranja povezanih tržišta putem predatorskih
cijena.
U konkretnom slučaju radi se o specifičnom obliku
zlouporabe vladajućeg položaja (tzv. Predatory pricing), koji
Odluka izričito prepoznaje u članku 9. stavak (1) točka c), gdje se
propisuje: "određivanje cijene proizvoda ili usluge ispod troškova
proizvodnje sa ciljem eliminiranja konkurencije".
Tri incumbent operatora zbog svoje infrastrukture se ne
preklapaju i svaki je monopolist na svom području, te da ne
konkurišu jedni drugima. Usljed ovoga, za utvrđivanje
mjerodavnog zemljopisnog tržišta bitna je snaga koju svaki od
ovih operatora uživa na području koje pokriva. U pogledu
postupanja incumbent operatora zemljopisni element tržišta fiksne
telefonije je teritorij koji pokriva infrastruktura svakog pojedinog
incumbent operatora, s obzirom da su oni odustali od konkurisanja
na tržištima na kojima nemaju većinski udjel.
Mjerodavno tržište u predmetnom slučaju je tržište pružanja
usluge fiksne telefonije krajnjim korisnicima (maloprodajni nivo)
na području Sarajevske županije, Bosansko-podrinjske županije,
Tuzlanske županije, Unsko-sanske županije, Zeničko-dobojske
županije, Srednjebosanske županije i dijelova Hercegovačko-
neretvanske županije (općine Jablanica i Konjic).
BH Telecom na mjerodavnom tržištu ima skoro monopolski
položaj i njegov tržišni udjel na tom tržištu znatno premašuje 40%.
Procjena Podnositelja zahtjeva o tržišnom udjelu BH Telecoma na
mjerodavnom tržištu za 2016. godinu je slijedeća:
Srednjebosanska županija 47%, Zeničko-dobojska županija 75%,
Sarajevska županija 61%, Tuzlanska županija 97%, Unsko-sanska
99%, Bosansko-podrinjska županija 100%, Jablanica 79% i
Konjic 81%.
Od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari su i druga
povezana tržišta na kojima ponašanje BH Telecoma ima značajan
učinak. Ovaj operator koristi svoj naslijeđeni položaj na
mjerodavnom tržištu fiksne telefonije, kako bi obezbijedio
nazakonitu prednost na tržištima gdje trpi izraženiji konkurentski
pritisak, i to: tržište pružanja usluga mobilne telefonije
(maloprodajni nivo); tržište pružanja usluga pristupa internetu
(maloprodajni nivo) i tržište pružanja usluga distribucije
audiovizualnih medijskih sadržaja putem IPTV/CATV
tehnologije.
Prema navodima Podnositelja zahtjeva mjerodavan faktor za
ocjenu ukupne tržišne snage BH Telecoma u sferi
telekomunikacija je činjenica da ga je sektorski regulator (u
daljnjem tekstu: Regulatorna agencija za komunikacije ili RAK)
proglasio za operatera sa značajnom tržišnom snagom (SMP) na
Уторак, 13. 6. 2023.
nekoliko tržišta, uključujući fiksnu i mobilnu telefoniju i zakup
telekomunikacijskih vodova.
Moguća tvrdnja da nešto nije okarakterisano kao povreda
mjerodavnih sektorskih propisa od strane sektorskog regulatora (u
ovom slučaju RAK-a) ne znači da ne postoji zlouporaba
vladajućeg položaja u smislu članka 10. Zakona, što jasno slijedi
iz mjerodavne prakse EU. U EU pitanje odnosa između
telekomunikacijskih propisa i propisa o konkurenciji izričito
raspravljeno u presudi Europskog suda pravde u predmetu
Deutsche Telekom od 14.10.2010. godine (Case C-280/08). U toj
odluci, Sud je ustanovio da činjenica da se telekomunikacijski
operator pridržavao sektorskih propisa iz oblasti telekomunikacija
ne znači da ne postoji odgovornost operatora po osnovu moguće
povrede propisa iz oblasti konkurencije, dokle god je operator
imao mogućnost autonomnog djelovanja u pogledu navodnog
prekršaja. Ovo znači, da ukoliko bi sektorski propis fiksirao cijenu
određenog telekomunikacijskog proizvoda, operator ne bi imao
mogućnost autonomnog djelovanja i ne bi bio u mogućnosti da
prekrši propise o konkurenciji, dok s druge strane, ukoliko
sektorski propis, na primjer određuje samo maksimalnu cijenu, ali
je ne fiksira, operator ima mogućnost autonomnog djelovanja, jer
je u mogućnosti da odredi cijenu unutar određenog obima.
U predmetu Deutsche Telekom njemački telekomunikacijski
operator je dao svoju suglasnost na cijene koje je utvrdio Deutsche
Telekom, ali je uprkos tome ustanovljeno da je putem takvih
(odobrenih) cijena Deutsche Telekom izvršio zlouporabu
vladajućeg položaja. Primijenjeno na predmetni slučaj i akte BH
Telecoma za koje Podnositelj zahtjeva smatra da predstavljaju
zlouporabu vladajućeg položaja, mogući navodi da je RAK
odobrio pojedine cijene BH Telecoma, ne znače da BH Telecom u
svezi sa istim cijenama ne može snositi odgovornost iz ugla
Zakona. Ovo znači da BH Telecomove ponude/cijenovnici, čak i
ukoliko su odobreni od strane RAK-a, mogu predstavljati
zlouporabu vladajućeg položaja.
Radi analize cjenovne politike BH Telecoma, kako se navodi
u Zahtjevu, angažirana je jedna od vodećih renomiranih firmi za
ekonomske analize u oblasti zaštite konkurencije RBB Economics
iz Londona koja je, nakon podrobne analize nekoliko paketa BH
Telecoma, zaključila da "šeme za određivanje cijena koje koristi
BH Telecom mogu itekako imati učinak jačanja pogodnosti
mrežnih efekata koje ima BH Telecom". RBB Economics je
utvrdio slijedeće konkretne aspekte cjenovne politike BH
Telecoma koji su sporni i potencijalno predstavljaju predatorske
cijene: 1) Cijene pojedinih paketa (npr. "Moja TV moj izbor") u
odnosu na reguliranu temeljnu minimalnu ponudu najma linije BH
Telecoma, a koja ne uključuje IPTV usluge, manje su od
procijenjenih troškova TV prava koji se plaćaju po pretplatniku; 2)
Paketi BH Telecoma su cjenovno strukturirani tako da ih
konkurenti ne mogu replicirati bez značajnih troškova, a to su prije
svega operatori s manjim mrežama koji nemaju mobilnu mrežu.
BH Telecomova cjenovna politika u svezi sa pozivima
unutar mreže zatvara tržište za njegove konkurente. BH Telecom
upravlja vlastitom mrežom mobilne telefonije i na taj način mora
generirati mnogo manje troškova u odnosu na svoje manje
konkurente tj. alternativne operatere. BH Telecom svoj položaj na
tržištu fiksne telefonije zlouporabljuje tako što nudi pakete koje
alternativni operatori nisu u mogućnosti da ponude, na taj način
zatvarajući tržište. Kao primjer takvog postupanja navode se
paketi "MojaTV BH Phone" i "MojaTV moj izbor". Paket
"MojaTV BH Phone" za cijenu od 17,09 KM (sa PDV-om) nudi
neograničen govorni promet na fer osnovi prema brojevima svih
fiksnih telefonskih mreža u BiH (1.500 besplatnih minuta, uz
naplatu za uspostavu poziva prema drugim fiksnim mrežama u
BiH), neograničen SMS promet unutar fiksne mreže BH
Telecoma, mogućnost izbora jednog telefonskog broja iz BH
Mobile mreže prema kojem se pozivi naplaćuju po cijeni sa
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
popustom i brojne dodatne telefonske usluge (identifikacija
poziva, preusmjeravanje poziva, konferencijska veza, zabrana
odlaznih poziva, poziv na čekanju i skraćeno biranje). Paket
"MojaTV moj izbor" sadrži kombinaciju dvije komponente sa
zajedničkom karakteristikom da je govorni saobraćaj govornih i/ili
fiksnih telefonskih priključaka u grupi besplatan na fair use
principu, pod čim se podrazumijeva 1.000 minuta po svakom
telefonskom priključku uz nadoknadu za uspostavu poziva od 0,5
KM. Nuđenjem takvih paketa, BH Telecom zlouporabljuje svoj
vladajući položaj, jer se na taj način alternativni operatori
sprječavaju da se sa njim učinkovito takmiče na tržištu fiksne
telefonije, jer nemaju svoju mobilnu mrežu i ne mogu ponuditi
paket koji nudi ovakve pogodnosti.
U Zahtjevu se navodi da BH Telecom favorizira pozive
unutar svoje mreže i da alternativni operatori ne mogu parirati BH
Telecomovoj ponudi, što je izraženije kod paketa "MojaTV moj
izbor", koji uključuje neograničene pozive unutar BH Telecomove
mreže, bez ikakvih dodatnih naknada koje bi plaćao korisnik.
Alternativni operatori ne mogu ponuditi ovakvu mogućnost zbog
toga što za razliku od BH Telecoma, pored drugih troškova moraju
BH Telecomu platiti naknadu za terminaciju poziva u mrežu BH
Telecoma.
Značaj poziva prema BH Telecomovoj mreži vidi se u
činjenici da BH Telecom sa tržišnim udjelom od oko 90% na
mjerodavnom tržištu ima najveću pretplatničku bazu, pa kad neko
želi da pozove telefonski broj sa područja koje pokriva mreža BH
Telecoma, navedeni broj je najvjerovatnije dio BH Telecomove
mreže. Koje učinke ima BH Telecomova ponuda besplatnih
poziva i poziva unutar njegove mreže pokazuje zvanična statistika.
Prema RAK-ovoj Analizi tržišta završavanja (terminacije) poziva
u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji, promet
unutar mreže je značajniji za incumbent operatore, nego za
alternativne operatore. Primjer za ovo je prvi kvartal 2013. godine,
kada je 72,49% ukupnog odlazećeg prometa iz BH Telecomove
fiksne mreže terminirano unutar te mreže, dok je kod alternativnih
operatora procenat terminacije u njihove mreže bio znatno niži i
iznosio 18,51%.
Cijene sa popustom između BH Telecomove fiksne i
mobilne mreže dodatno zatvaraju tržište fiksne telefonije. Ponude
BH Telecoma, kao što je ona koja obuhvata 70% popusta za pozive
iz BH Telecomove fiksne mreže prema dva "Naj broja" u BH
Telecomovoj mreži narušavaju konkurenciju, jer sprječavaju
alternativne operatore koji imaju mobilnu mrežu da svojim
korisnicima ponude slične usluge. Alternativni operator nije u
mogućnosti da parira BH Telecomovoj maloprodajnoj ponudi, jer
samo cijena terminacije od 0,08 KM po minuti, premašuje iznos
koji BH Telecom naplaćuje svojim korisnicima na razini
maloprodaje od 0,054 KM/min i to za 0,026 KM/min. Namjera
zatvaranja tržišta posebno je izražena u BH Telecomovoj usluzi
"Top Tim" koja omogućava objedinjavanje fiksnih i mobilnih
telefonskih priključaka u jednu virtuelnu mrežu, unutar koje mogu
obavljati besplatne telefonske usluge. Nuđenjem značajnih 70% ili
50 % popusta za pozive iz svoje fiksne mreže ka svojoj mobilnoj
mreži ili neograničenim brojem besplatnih minuta u usluzi "Top
Tim", kao i činjenicom da BH Telecom posjeduje najveću
pretplatničku bazu u fiksnoj i mobilnoj telefoniji, alterantivni
operatori nisu u mogućnosti da učinkovito konkurišu BH
Telecomu na tržištu fiksne telefonije.
Navodi se dalje da BH Telecomova ponuda besplatnih
poziva, odnosno poziva sa značajnim popustom nanosi štetu
fluidnosti tržišta dovodeći do takozvanog učinka kluba. Ovaj
učinak se koristi da se označi mogućnost bliskih rođaka ili radnih
kolega da se regrupiraju pod istim operatorom, ohrabrujući
porošače da promijene operatora i pridruže se operatoru kod kojeg
su i njihovi rođaci ili kolege. BH Telecom na taj način sputava
Број 42 - Страна 43
migraciju korisnika različitih operatora, zlouporabljujući time svoj
vladajući položaj na tržištu fiksne telefonije.
Ponude koje uključuju besplatne pozive unutar mreže
favoriziraju veće operatore, dovodeći na taj način do takozvanog
učinka mreže. Pretplatnici su zainteresirani da pozivaju što veći
broj osoba bez da se ovi pozivi naplaćuju, pa ponude koje
uključuju besplatne pozive unutar mreže favoriziraju najvećeg
operatora, pošto on ima najveći broj pretplatnika. Alternativni
operatori ne mogu parirati BH Telecomovoj ponudi u vezi sa
pozivima unutar mreže, jer moraju platiti naknadu za terminaciju,
što slabi njihovu sposobnost da se takmiče na tržištu.
U svezi sa ocjenom postupanja BH Telecoma ukazuje se na
mjerodavnu praksu iz EU, ističući praksu francuskog tijela za
zaštitu konkurencije u predmetu Orange/SFR (Odluka br. 12-D-24
od 13. prosinca 2012. godine). U navedenom predmetu dva
mobilna operatora Orange i SFR imali su zajedno 83% tržišta u
Francuskoj dok je preostalih 17% imao jedan manji operator, na
temelju čije prijave je istraga i pokrenuta. Francusko tijelo za
zaštitu konkurencije izreklo je novčane kazne gospodarskim
subjektima Orange i SFR, jer je utvdilo da paketi koji su se
sastojali od besplatnih poziva unutar mreža Orange i SFR
predstavljaju zlouporabu vladajućeg položaja. Odluka se između
ostalog zasnivala i na nalazu da treći operator nije mogao da se
takmiči sa ponudom dva vodeća operatora u svezi sa besplatnim
pozivima jer je imao značajno manje pretplatnika, pa takva ponuda
ne bi bila privlačna korisnicima. Francusko tijelo za zaštitu
konkurencije je ustanovilo da, kako bi bio u mogućnosti da ponudi
sličan paket, navedeni operator bi morao da uključi besplatne
pozive prema drugim operatorima, plaćajući pritom naknadu za
terminaciju u mreže druga dva operatora. Slična situacija je u
pogledu BH Telecoma s obzirom da njegov procijenjeni tržišni
udjel na tržištu u dijelu zemlje na kojem djeluje iznosi 90% i da
nudeći navedene pakete na taj način zatvara tržište za alternativne
operatore kao što je Telemach.
BH Telecom, kako se navodi u Zahtjevu, vrši unakrsno
subvencioniranje svog IPTV biznisa prihodima od fiksne
telefonije, čime narušava konkurenciju na tržištu pay-TV usluga.
BH Telecom sredstva koja generira od fiksne telefonije koristi
kako bi subvencionirao svoju IPTV ponudu u kojoj nema tako
izražen monopolistički položaj, što dovodi do narušavanja
konkurencije na tržištu pay-TV usluga, gdje se BH Telecomovi
konkurenti ne mogu takmičiti sa njim, a da pri tom ne posluju sa
gubitkom. Nudeći IPTV uslugu kao dodatak uz pretplatu na fiksnu
telefoniju, BH Telecom u stvari ne prodaje pretplatniku paket
fiksne telefonije i IPTV-a, s obzirom da korisnik generalno već ima
pretplatu na fiksnu telefoniju, već kao dodatak postojećoj pretplati
na fiksnu telefoniju korisniku nudi i promovira svoju IPTV uslugu
boreći se tako za dodatni tržišni udjel zlouporabom svog tržišnog
položaja na tržištu fiksne telefonije na kome je vladajući. BH
Telecomov paket koji najočitije pokazuje da on naplaćuje IPTV
uslugu ispod cijene je "MojaTV Phone" koji sadrži IPTV i fiksnu
telefoniju. Navedeni paket košta 29,00 KM (24,79 KM bez PDV-
a), a korisnik za tu cijenu dobije fiksnu telefoniju sa besplatnim
pozivima prema svim članovima grupe (mobilnim i fiksnim),
1.500 besplatnih minuta prema svim fiksnim mrežama u BiH,
neograničen SMS promet unutra BH Telecomove fiksne mreže,
mogućnost izbora jednog broja iz BH Telecomove mobilne mreže
prema kojem se pozivi naplaćuju sa popustom, određene dodatne
servise (identifikacija poziva, preusmjeravanje poziva,
konferencijski pozivi i sl.) i IPTV sa više od 140 kanala.
Podnositelj zahtjeva u Zahtjevu navodi da je BH
Telecomova cijena za IPTV uslugu evidentno ispod troška. Prihod
koji BH Telecom ostvaruje od paketa "MojaTV Phone" iznosi
24,79 KM i imajući u vidu cijenu koju BH Telecom naplaćuje za
pružanje IPTV usluge, jasno je da BH Telecom gubi novac na toj
usluzi, pri čemu gubitke pokriva prihodima iz fiksne telefonije.
Број 42 - Страна 44 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Ovakav zaključak izvodi RBB Economics u svojoj analizi (str. 12),
tvrdeći da šeme za određivanje cijena BH Telecoma mogu imati
učinak jačanja pogodnosti mrežnih efekata koje ima BH Telecom,
a posebno u svezi sa ponudom "MojaTV moj izbor", gdje je
vidljivo da je razlika u cijeni ove ponude u odnosu na reguliranu
temeljnu minimalnu ponudu najma linije BH Telecoma, koja ne
uključuje IPTV uslugu, već manja od onoga što je shvaćeno kao
troškovi TV prava koji se plaćaju po pretplatniku. Upoređujući
najjeftiniju pretplatu za fiksnu telefoniju BH Telecoma, koja se
odnosi temeljni paket koji košta 12,80 KM (bez PDV-a) i cijenu
paketa "MojaTV moj izbor", dobije se iznos od 11,99 KM kao
cijena za 1350 minuta razgovora, sve besplatne razgovore unutar
grupe, te cjelokupnu IPTV uslugu. Takođe, korisnik temeljnog
paketa fiksne telefonije BH Telecoma dobije 150 minuta
besplatnih minuta unutar BH Telecomove fiksne mreže, a
kupovinom paketa "MojaTV Phone" pored osnovne usluge u
fiksnoj telefoniji uz IPTV uslugu dobije i dodatnih 1350 minuta za
besplatne pozive prema svim mrežama u BiH.
RBB Economics posebno skreće pažnju na činjenicu da su
zbog veličine BH Telecomove mreže troškovi terminiranja poziva,
za pozive koji se postavljaju na neku drugu mrežu, vjerovatno
toliko mali da bi se mogli nadokanditi dodatnim prihodima koje
zarađuju za svaki odlazni poziv iz "MojaTV Phone" paketa.
Međutim, za manjeg operatora usporedivi troškovi interkonekcije
bi bili značajno veći, pa je za Telemach procijenjeno da bi
generirani trošak bio 0,92 KM mjesečno (prema pocijenjenom
prosjeku od 400 minuta i cijeni od 3,46 KM mjesečno, ako
korisnici pritom koriste maksimalan broj dostupnih minuta u ovom
paketu, a to je 1.500 minuta). RBB Economics dalje zaključuje da
sukladno sa primjenom EU prakse o računovodstvu za razlike u
veličini, ovi podatci upućuju na to da paket ne bi bio profitabilno
repliciran od strane manjih konkurenata koji su podložni većim
naknadama za interkonekciju. Analiza RBB Economicsa izvršena
na temelju javno dostupnih podataka i podataka Telemacha,
pokazuje da bi Telemach morao nuditi značajne negativne marže
da bi parirao BH Telecomovoj ponudi. Prema procijenjenoj marži
u odnosu na troškove TV prava i interkonekcije, "MojaTV Phone"
paketa (bez PDV-a) za prosječan broj iskorištenih minuta (400)
kod BH Telecoma bi iznoslila 0,78 KM, a kod Telemacha 1,66
KM, dok bi kod maksimalnog broja iskorištenih minuta (1.500)
kod BH Telecoma iznosila 4,94 KM, a kod Telemacha 4,20 KM.
U predmetnom slučaju tako dolazi do unakrsnog
subencionisanja, gdje se BH Telecom u usluzi fiksne telefonije, u
kojoj je izričito vladajući, potpuno odriče prihoda u odnosu na
samostalnu uslugu fiksne telefonije, da bi zadržao korisnike koji
imaju mogućnost prelaska na alternativne operatore, dok cijenu
temeljnog fiksnog telefoniranja za one korisnike koji nemaju
opciju prelaska na alternativne operatore, drži na znatno višoj
razini, kako bi razlikom financirao nisku cijenu ostalih usluga u
MojaTV paketu. Na temelju iskustva Podnositelja zahtjeva iznos
MojaTV paketa sa dvije komponente je definitivno nedovoljan za
pokrivanje troška pružanja pay-TV usluge krajnjem korisniku. Na
ovaj način BH Telecom ima predatorske cijene u oblasti IPTV
usluge, narušavajući time konkurenciju na pay-TV tržištu, tj.
tržištu na kojem je suočen sa konkurencijskim pritiskom
alternativnih operatora. Kao rezultat ove prakse, BH Telecom je
uduplao broj svojih pay-TV korisnika u posljednje 3 godine, od
63.860 u 2012. godini, preko 112.000 u 2013. godini, do 118.200
korisnika u 2014. godini, odnosno 140.000 korisnika prema
dostupnim podacima za 2015. godinu. U istom razdoblju je broj
korisnika svih kabelskih operatora u BiH stagnirao ili padao, pa je
očito da je to rezultat agresivne politike predatorskih cijena koju
provodi BH Telecom. Na ovaj način BH Telecom otežava i
onemogućava proces konkurisanja manjim operatorima, koji
ekonomski ne mogu da podrže unakrsno subvencionisanje, a što
ide na štetu krajnjih potrošača koji dugoročno neće imati izbora,
Уторак, 13. 6. 2023.
pa ni povoljnije cijene, bolju kvalitetu, niti veću raznovrsnost
mjerodavnih usluga na tržištu.
U Zahtjevu se tako navodi da je u EU ustanovljena praksa da
se predatorske cijene u vidu unakrsnog subvencioniranja smatraju
zlouporabom vladajućeg položaja, što se vidi iz slučaja De Post -
La Poste (OJ 2002 L61/32), gdje je Europska komisija navela da
se resursi stečeni u monopolu ne bi trebalo koristiti da bi se
pridobila nefer konkurentska prednost u sektorima koji su otvoreni
za konkurenciju. U ovom pogledu, Smjernice europske komisije o
prioritetima povođenja propisa iz oblasti zlouporabe vladajućeg
položaja (Communication from the Commission: Guidance on its
enforcement priorities in applying Article 82 of the EC Treaty to
abusive exclusionary conduct by dominant undertakings, [2009] C
45/7, par. 63, FN 2) navode da Komisija može pokrenuti postupak
u svezi sa predatorskim praksama vladajućih gospodarskih
subjekata na sekundarnim tržištima na kojima gospodarski
subjekti još uvijek nisu vladajući, a da je pritom veća vjerovatnoća
da se to ustanovi u pogledu djelatnosti koje su zaštićene zakonskim
monopolom. Pored toga, vladajući gospodarski subjekt se možda
ne mora upuštati u predatorsko ponašanje radi zaštite svog
vladajućeg, ali može da koristi dobit ostvarenu na monopolisanom
tržištu, kako bi unakrsno subvencionirao svoje djelatnosti na
drugom tržištu i na taj način pokušao da spriječi učinkovitu
konkurenciju na tom drugom tržištu. Ovaj stav Europske komisije
izravno je primjenjiv na postupke BH Telecoma, imajući u vidu da
BH Telecom koristi dobit koju ostvari u oblasti fiksne telefonije
kako bi unakrsno subvencionirao djelovanje na IPTV tržištu, na
kojem možda još uvijek nema vladajući položaj i na kojem trpi
konkurentski pritisak alternativnih operatora, narušavajući tako
konkurenciju na pay-TV tržištu. Podnositelj zahtjeva takođe
ukazuje na mjeodavnu praksu gdje je Europska komisija
ustanovila postojanje nezakonitog unakrsnog subvencioniranja
vladajućih gospodarskih subjekata i navodi predmet Deutsche Post
(Case COMP/35.141, odluka Komisije od 20. marta 2001. godine)
gdje je njemački poštanski operator izvršio zlouporabu vladajućeg
položaja koristeći dobit ostvarenu na tržištu rezervnih poštanskih
pošiljki, na kojem je vladajući da bi subvencionirao svoju
djelatnost na tržištu isporuke paketa, na kojem je bio suočen sa
jakom konkurencijom. Komisija je ustanovila da, bez unakrsnog
subvencioniranja sa tržišta rezerviranih poštanskih pošiljki,
Deutsche Post ne bi bio u mogućnosti da financira prodaju ispod
troška na tržištu isporuke paketa. Iz ekonomskog ugla ova odluka
je obrazložena tako da unakrsno subvencioniranje postoji kada
prihodi od jedne usluge nisu dovoljni da pokriju inkrementalne
troškove pružanja te usluge i gdje postoji još jedna usluga ili paket
usluga kod kojih prihodi premašuju njihove pojedinačne troškove,
pa prihod od te usluge predstavlja izvor unakrsnog
subvencioniranja, a usluga kod koje pojedinačni prihod nije
dovoljan za pokrivanje inkrementalnog troška predstavlja
destinaciju subvencioniranja. Dakle, ključni faktor za utvrđivanje
prisustva unakrsnog subvencioniranja jeste da li je prihod od
prodaje određene usluge dovoljan da pokrije inkrementalne
troškove pružanja date usluge. Primijenjeno na MojaTV paket sa
dvije komponente, BH Telecomov inkrementalni trošak pružanja
IPTV usluge je trošak pružanja ove usluge, uključujući i trošak
sadržaja. Prihod koji BH Telecom ostvaruje od IPTV usluge u
okviru "MojaTV moj izbor" paketa sa dvije komponente je
očigledno nedovoljan da pokrije inkrementalne troškove u svezi sa
pružanjem IPTV usluge krajnjem korisniku.
Kao rezultat unakrsnog subvencioniranja svog IPTV biznisa
BH Telecom je uspio da značajno poveća svoj tržišni udio na pay-
TV tržištu, a što pokazuju podaci o rastu broja BH Telecomovih
pay-TV pretplatnika u razdoblju između 2012. i 2014. godine,
tokom kojeg se broj pretplatnika BH Telecoma skoro udvostručio.
Na temelju svega navedenog Podnositelj zahtjeva smatra da
predmetni zahtjev sadrži više nego dovoljno informacija kako bi
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Vijeće utvrdilo da postoji utemeljena sumnja da BH Telecom
značajno sprječava, ograničava, odnosno narušava tržišnu
konkurenciju u smislu članka 27. stavak (2) Zakona.
Podnositelj zahtjeva predlaže Konkurencijskom vijeću da
utvrdi da je BH Telecom zlouporabio svoj vladajući položaj na
tržištu fiksne telefonije sastavljanjem svojih paketa proizvoda na
način kojim se iskorištava prednost koju BH Telecom ima na
tržištu, a koja proizlazi iz njegovog praktično monopolskog
položaja na tržištu fiksne telefonije i snažnog položaja na tržištu
mobilne telefonije, ograničavajući proizvodnju, tržišta ili tehnički
razvitak u smislu članka 10. stavak (2) točka b) Zakona, te da je
subvencioniranjem svojih aktivnosti na pay-TV tržištu, profitom
ostvarenim u oblasti fiksne telefonije, sa značajnim negativnih
učincima po povezana telekomunikacijska tržišta, narušavajući
tako konkurenciju na pay-TV tržištu, zlouporabio svoj vladajući
položaj na tržištu fiksne telefonije, ograničavajući proizvodnju,
tržišta ili tehnički razvitak u smislu članka 10. stavak (2) točka b)
Zakona.
Pored navedenog, Podnositelj zahtjeva traži od
Konkurencijskog vijeća donošenje mjere za eliminiranje BH
Telecomovih radnji zlouporabe, na način da se pored eventualnog
izricanja novčane kazne u smislu članka 48. Zakona, naloži BH
Telecomu da svoje ponašanje uskladi sa odredbama Zakona i
prekine sa kršenjem istog.
Na temelju gore navedenog, Konkurencijsko vijeće je
ocijenilo da povrede Zakona, na koje Podnositelj zahtjeva ukazuje,
nije moguće utvrditi bez provedbe postupka, te je sukladno članku
32. stavak (2) Zakona, na 11. sjednici održanoj dana 11. listopada
2017. godine, donijelo Zaključak o pokretanju postupka, broj UP-
01-26-2-018-8/17 (u daljnjem tekstu: Zaključak), radi utvrđivanja
zlouporabe vladajućeg položaja u smislu članka 10. stavak (2)
Zakona i članka 9. stavak (1) točke a), b), c), e) i g) Odluke o
definiranju kategorije vladajućeg položaja.
Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak Podnositelju
zahtjeva, aktom broj UP-01-26-2-018-13/17 dana 12. listopada
2017. godine.
Konkurencijsko vijeće je, sukladno članku 33. stavak (1)
Zakona, dostavilo Zahtjev i Zaključak na odgovor protivnoj strani
u postupku BH Telecomu, aktom broj UP-01-26-2-018-12/17 od
dana 12. listopada 2017. godine.
BH Telecom se dana 26.10.2017. godine obratio
Konkurencijskom vijeću za odobravanje dodatnog roka, aktom
broj UP-01-26-2-018-14/17 koji je zaprimljen dana 30.10. 2017.
godine. Konkurencijsko vijeće je zahjev ocijenilo opravdanim te
aktom broj UP-01-26-2-018-15/17 dana 31.10.2017. godine
odobrilo traženo produljenje roka.
BH Telecom je u odobrenom roku dostavio odgovor na
Zahtjev i Zaključak Konkurencijskom vijeću, u smislu članka 33.
stavak (3) Zakona, podneskom broj UP-01-26-2-018-18/17 dana
28. studenog 2017. godine, u kojem u cijelosti osporava
utemeljenost Zahtjeva, činjenične navode i istaknute prijedloge u
Zahtjevu, te predlaže da Konkurencijsko vijeće BiH na temelju
članka 116. stavak 3. važećeg ZUP-a, zaključkom odbaci Zahtjev
Telemacha u ovoj pravnoj stvari, cijeneći okolnost da pred istim
organom, između istih stranaka, u predmetu broj 06-26-2-012-
11/14 teče postupak koji je pokrenut zahtjevom Telemach, a koji
se temelji na istom ili sličnom činjeničnom temelju.
U svezi sa pojedinačnim navodima Podnositelja zahtjeva, u
bitnom se navodi slijedeće:
BH Telecom predlaže da Konkurencijsko vijeće iz spisa
izdvoji Analizu RBB Economics LLP (verzije na engleskom i
bosanskom jeziku), iz razloga što ovaj dokument Podnositelj
zahtjeva pokušava nametnuti kao svojevrsno vještačenje, što u
smislu ZUP-a ne može predstavljati. S tim u svezi, BH Telecom
osporava njegovu vjerodostojnost i odbacuje svaku mogućnost
referiranja u izlaganju na ovaj dokument jer se ne radi o nalazu
Број 42 - Страна 45
neovisnog i nepristrasnog vještaka, u smislu članaka 174. - 184.
ZUP-a.
Gospodarski subjekt BH Telecom smatra da je Podnositelj
zahtjeva nedovoljno precizno odredio mjerodavno tržište te
pogrešno i pravno neprihvatljivo definirao mjerodavno
zemljopisno tržište. Naime, kao mjerodavno tržište proizvoda
definirano je tržište pružanja usluge fiksne telefonije, s tim što
ukazuje i na druga povezana telekomunikacijska tržišta, i to pay-
TV tržište i tržište mobilne telefonije. U kontekstu određivanja
mjerodavnog tržišta proizvoda, prema mišljenu BH Telecoma,
pay-TV tržište i tržište mobilne telefonije se ne mogu smatrati
dijelom mjerodavnog tržišta proizvoda u ovom postupku, obzirom
da ta tržišta, u odnosu na tržište pružanja usluge fiksne telefonije
nisu međusobno zamjenjiva, odnosno bitne značajke, kvalita,
namjenu, način uporabe i cijene ovih usluga se izuzetno razlikuju.
Na temelju navedenog gospodarski subjekt BH Telecom smatra da
su tržišta mobilne telefonije i pay-TV irelevantna za predmetni
postupak.
Podnositelj zahtjeva daljnje kao mjerodavno zemljopisno
tržište navodi teritorij Županije Sarajevo, Bosansko- podrinjske
županije, Tuzlanske županije, Unsko-sanske županije, Zeničko-
dobojske županije, te Srednjebosanske županije i dijelova
Hercegovačko-neretvanske županije (općine Jablanica i Konjic).
BH Telecom smatra da je ovo paušalno određivanje mjerodavnog
zemljopisnog tržišta koje nema temelja u Zakonu o konkurenciji,
Odluci o utvrđivanju rmjerodavnog tržišta niti Obavijesti
Europske komisije o utvrđivanju mjerodavnog tržišta za potrebe
prava tržišnog natjecanja Zajednice. Dva temeljna kriterija na
temelju kojih Podnositelj zahtjeva opredjeljuje mjerodavno
zemljopisno tržište su teritorijalna pokrivenost infrastrukturom BH
Telecoma i odustajanje od konkuriranja na području izvan mreže
BH Telecoma. BH Telecom je u mogućnosti pružati uslugu fiksne
telefonije u svim dijelovima Bosne i Hercegovine, a ne samo u
onim dijelovima koje je Podnositelj zahtjeva izdvojio kao
mjerodavno zemljopisno tržište.
BH Telecom ima mogućnost pružanja predmetne usluge na
cjelokupnom teritoriju Bosne i Hercegovine, pa je termin "izvan
mreže BH Telecoma" neuporabljiv i neprimjenjiv u sužavanju
zemljopisnog tržišta kada je riječ o BH Telecomu. BH Telecom
ističe da njegove aktivnosti nikada nisu mogle biti okarakterirane
kao odustajanje od konkuriranja na području izvan dijelova BiH
koje je Podnositelj zahtjeva predložio kao mjerodavno
zemljopisno tržište. U teritorijalnoj organizaciji BH Telecoma
temeljne jedinice predstavljaju regionalne direkcije, kojih u BH
Telecomu ukupno ima 9, a koje su smještene u najvećim
gradovima Bosne i Hercegovine. Dokaz da BH Telecom nije
odustao od konkuriranja na područjima koje Podnositelj zahtjeva
nije obuhvatio u predloženom zemljopisnom tržištu, jeste i
činjenica da je 30%, odnosno tri regionalne direkcije smještene u
gradovima Mostar, Brčko i Banja Luka, što govori o poslovnoj
opredijeljenosti BH Telecoma za sudjelovanjem na tim lokalnim
tržištima. S tim u svezi istaknuto je da ne samo da BH Telecom
nije odustao od konkuriranja na takvim tržištima, već i podatci o
broju korisnika pokazuju kako je značajan udjel korisnika BH
Telecoma.
BH Telecom ističe kako predloženo mjerodavno tržište nije
sukladno sa Zakonom o konkurenciji koji u članku 3. stavak 3.
navodi kako mjerodavno zemljopisno tržište "obuhvata cjelokupan
ili značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine ... i koji to tržište
bitno razlikuje od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim
tržištima." BH Telecom navodi da se predloženo zemljopisno
tržište ne razlikuje od susjednih tržišta, npr. predloženo tržište
Hercegovačko-neretvanske županije u odnosu na tržište
Zapadnohercegovačke županije.
Stoga BH Telecom predlaže da Konkurencijsko vijeće BiH
kao mjerodavno zemljopisno tržište odredi cjelokupni teritorij
Број 42 - Страна 46 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Bosne i Hercegovine, obzirom da se radi o području "na kojem su
uvjeti tržišnog natjecanja dovoljno ujednačeni i koje se može
razlikovati od susjednih područja jer su uvjeti tržišnog natjecanja
znatno različiti u tim područjima. U prilog tvrdnji BH Telecom
navodi primjer prakse Europske komisije i to u predmetu Wanadoo
Espana vs. Telefonica.
U cilju dokazivanja zlouporabe vladajućeg položaja BH
Telecoma, Podnositelj zahtjeva ukazuje na odnos između
sektorskih propisa, odnosno uloge sektorskog regulatora i propisa
o konkurenciji. S tim u svezi ističe praksu Europskog suda pravde
u predmetu Deutsche Telekom. BH Telecom naglašava da ne
postoji sadržajna povezanost između ovog predmeta i činjeničnih
okolnosti na osnovu kojih se Podnositelj zahtjeva obratio
Konkurencijskom vijeću sa Zahtjevom za pokretanje postupka
protiv BH Telecoma obzirom da je Deutsche Telekom zlouporabio
vladajući položaj zbog činjenice da je naplaćivao cijene za pristup
lokalnoj petlji koje su bile više od maloprodajnih cijena koje je
Deutsche Telekom naplaćivao svojim krajnjim korisnicima.
Telemach, kako navodi gospodarski subjekt BH Telecom, na
mjerodavnom tržištu fiksne telefonije bilježi konstantan rast broja
korisnika, te paralelno s tim, na temelju javno dostupnih podataka,
bilježi i rast ukupnog prihoda i sveobuhvatne dobiti - što ukazuje
na nepostojanje istiskivanja marže i općenito negativnih posljedica
po tržište za Podnositelja zahtjeva.
BH Telecom se poziva na dokument Ocjena stanja tržišta
telekomunikacija u Bosni i Hercegovini iz 2015. godine, objavljen
od strane Regulatorne agencije za komunikacije BiH, prema kojem
BH Telecom bilježi pad broja korisnika na usluzi fiksne telefonije.
Broj prenesenih brojeva u prosincu 2015. godine je iznosio 32.656,
od čega je udjel Telemacha i njemu akviziranih društava preko
63%, što potvrđuje kako je značajna penetracija Telemacha na
tržištu pružanja usluge fiksne telefonije, sa tendencijom rasta broja
pretplatnika, u odnosu na pad broja pretplatnika BH Telecoma u
pružanju iste usluge. Prema podatcima kojima raspolaže BH
Telecom u periodu od siječnja 2013. do prosinca 2015. godine bilo
je ukupno 11.375 prijenosa brojeva iz mreže BH Telecoma u
mrežu Telemacha. Iako su službeni podatci ograničeni na
razdoblje do kraja 2015. godine, BH Telecom ističe kako su
trendovi rasta broja korisnika, prihoda i odliva korisnika BH
Telecoma prema Telemachu nastavljeni i nakon tog razdoblja,
odnosno konstantni i u vrijeme vođenja ovog postupka.
Obzirom da je zlouporaba vladajućeg položaja putem
predatorskih cijena izuzetno teško dokaziva u praksi Europske
komisije BH Telecom ističe uvjete koje je Europska komisija
utvrdila, a koji moraju biti ispunjeni kako bi se utvrdilo postojanje
predatorskih cijena. Aktivnosti BH Telecoma, prema navodima
BH Telecoma, ne ispunjavaju niti jedan od kumulativno
postavljenih uvjeta kako bi bilo utvrđeno postojanje predatorskih
cijena. Predatorske cijene se definiraju kao ponašanje
gospodarskog subjekta u vladajućem koji privremeno posluje sa
gubitkom ili se odriče dobiti kako bi istisnuo sa tržišta ili došao u
vjerovatnu poziciju da istisne s tržišta stvarne ili potencijalne
konkurente i tako zadrži ili poveća svoju tržišnu snagu, čime
nanosi štetu potrošačima. Cilj koji se nastoji ostvariti putem
predatorskog ponašanja jeste isključivanje sa tržišta konkurenta
koji je u najmanju ruku jednako učinkovit kao i predator.
Europska komisija je u Uputama o primjeni članka 102.
istakla kako će intervenirati u slučaju postojanja predatornog
ponašanja ako postoje dokazi da su zadovoljena tri uvjeta:
a) vladajući poduzetnik kratkoročno namjerno ulazi u
gubitke,
b) takvim ponašanjem on zatvara tržište ili će vjerovatno
zatvoriti tržište jednom ili više stvarnih ili
potencijalnih konkurenata s namjerom jačanja ili
zadržavanja svoje tržišne snage,
Уторак, 13. 6. 2023.
c) takvim ponašanjem vladajući poduzetnik uzrokuje
potrošačima štetu.
Navedeni uvjeti su istaknuti i u Smjernicama Europske
komisije o prioritetima prilikom provođenja propisa u oblasti
zlouporabe vladajućeg položaja u članku 63, kao preduvjet
intervencije Europske komisije.
BH Telecom tvrdi da niti za jednu od svojih usluga nije
primjenjivao kratkoročna sniženja cijena ili neprirodno niske
cijene, da bi iste po isteku određenog vremena povećavao.
Posebno to nije slučaj sa MojaTV paketima usluga koje
Podnositelj zahtjeva ističe kao reprezentativne primjere
predatornog ponašanja. MojaTV paketi usluga su (duo i triple
play) u ponudi BH Telecoma od veljače 2010. godine. Razdoblje
od 7 godina se ne može smatrati kratkoročnim razdobljem za
primjenu niskih cijena, a koji je nužan kako bi se po isteku tog
razdoblja trebale uvećati. Gospodarski subjekt Telemach je za
pakete usluga koji su konkurentni MojaTV usluzi 01.08.2016.
godine izvršio uvećanje cijene za 3 KM.
Pored toga, da bi se utvrdilo predatorno ponašanje BH
Telecoma potrebno je da se posljedice predatornih cijena
manifestiraju u vidu zatvaranja tržišta prema stvarnim ili
potencijalnim konkurentima. Podnositelj zahtjeva, kao stvarni
konkurent, bilježi konstantan rast broja pretplatnika na usluzi
fiksne telefonije, a značajan broj pretplatnika BH Telecoma je
izvršio prijenos brojeva u mrežu Telemacha. Također, Podnositelj
zahtjeva nije problematizirao niti dokazao postojanje zatvaranja
tržišta prema Telemachu na usluzi fiksne telefonije. U svezi sa
zatvaranjem tržišta prema potencijalnim korisnicima, a prema
podatcima RAK BiH u posmatranom razdoblju 2011.-2015. na
mjerodavnom tržištu pružanja usluge fiksne telefonije, nije bilo
smanjivanja broja operatora nositelja Dozvole za pružanje javnih
telefonskih usluga (2011: 11 nositelja Dozvole; 2015: 13 nositelja
Dozvole).
Sama priroda predatornog ponašanja ukazuje na neophodan
element prouzrokovanja svojevrsne štete krajnjim korisnicima,
odnosno potrošačima, i to u onoj fazi kada vladajući gospodarski
subjekt podigne kratkoročno spuštene cijene vlastitih proizvoda ili
usluga. Cjenovna politika BH Telecoma od uvođenja paketa
usluga Moja TV ne bilježi rast cijena prema pretplatnicima, a koji
bi se mogao vezivati za prouzrokovanje štete pretplatnicima.
Cjenovna politika BH Telecoma zapravo predstavlja manifestaciju
ispravnog tržišnog postupanja, obzirom da je za isti kvalitet i opseg
usluge došlo do značajnog smanjivanja cijene, što ukazuje kako su
na mjerodavnom tržištu proizvoda prisutni elementi snažne
konkurencije koja dovodi do liberalizacije tržišta i poboljšanja
položaja krajnjih korisnika, odnosno potrošača.
BH Telecom ispravlja navode Podnositelja zahtjeva u svezi
cijene Moja TV BH Phone paketa koja zapravo nije 17,09 KM (sa
PDV), već 20,00 KM (sa PDV).
Također navodi da besplatne minute uključene u pakete koji
pružaju operatori nisu nešto što se nalazi samo u ponudi BH
Telecoma već ih nude i drugi operateri na tržištu u sklopu svojih
Duo/Triple/Quadre play paketa.
BH Telecom u svom Odgovoru ističe da Podnositelj zahtjeva
u Zahtjevu nije istakao kakav TV sadržaj uključuje MojaTV BH
Phone paket, tj. broj TV stanica i porijeklo sadržaja. Ovi podatci
su od izuzetnog značaja obzirom da se na temelju ispravnih i
potpunih podataka mogu donijeti zaključci o troškovima takvih
sadržaja. U okviru predmetnog paketa korisnicima je omogućeno
praćenje programskog sadržaja samo nekomercijalnih TV stanica
i to ukupno 69 kanala.
Nadalje, BH Telecom je komercijalizirao MojaTV Moj Izbor
01.05.2016. godine, a radi se o tzv. grupacijskoj usluzi koja nudi
mogućnost integracije određenog broja priključaka fiksne (fiksna
telefonija, Moja TV, pristup internetu) i mobilne mreže (mobilna
telefonska usluga) na razini jednog domaćinstva. Benefit
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
besplatnih poziva između priključaka nije neograničen i potpuno
besplatan kako to navodi Podnositelj zahtjeva, a predstavlja
nagradu za lojalnost korisnika i opseg korištenih usluga.
Podnositelj zahtjeva pokušava dokazati kako BH Telecom
naplaćuje IPTV uslugu ispod troškova poslovanja, poredeći
MojaTV Phone paket koji uključuje uslugu fiksne telefonije i TV
uslugu sa Osnovnim paketom za fiksnu telefonsku uslugu.
BH Telecom ističe da je netočan navod Telemacha da je
najjeftinija pretplata za fiksnu telefoniju koju nudi BH Telecom
njegov temeljni paket koji je reguliran i odobren od strane RAK-a
i koji košta 15 KM sa PDV, tj. 12,80 KM bez PDV-a. BH Telecom
u okviru ponude za fiksnu telefonsku uslugu ima i Senior PLUS
paket sa mjesečnom pretplatom u visini od 10,30 KM bez PDV-a,
odnosno 12,05 KM sa PDV-om (omogućen neograničen besplatni
promet prema brojevima fiksne mreže BH Telecoma).
BH Telecom poredi, prema vlastitim navodima, sadržajno
uporedive pakete fiksne telefonije. Za komparaciju uzima paket
Flat fiksne BiH koji u cijeni pretplate od 16 KM mjesečno sa PDV
uključuje neograničen govorni saobraćaj prema brojevima fiksnih
mreža u BiH, na fer osnovi (Fer osnova: ukupno 1.500 besplatnih
minuta, uz naknadu za uspostavu poziva prema brojevima drugih
fiksnih operatora u BIH).
Paket Flat fiksne BiH (16 KM mjesečno sa PDV, odnosno
13,68 KM bez PDV) je paket koji uključuje istu količinu
besplatnih minuta prema svim fiksnim mrežama u BIH (1.500),
kao i u slučaju MojaTV Phone paketa (29 KM mjesečno sa PDV,
odnosno 24,79 KM bez PDV).
Razlika u cijeni ova dva paketa iznosi 13 KM sa PDV,
odnosno 11,11 KM bez PDV što se ne odnosi na fiksnu telefonsku
uslugu.
BH Telecom navodi da je, slijedom navedenog, netočan
navod Podnositelja zahtjeva: "Imajući u vidu da je cijena MojaTV
sa dvije komponente 24,79 KM (bez PDV-a), ovo ostavlja iznos
od samo 11,99 KM kao cijenu za preostalih 1.350 minuta
razgovora, sve besplatne razgovore unutar grupe, te cjelokupnu
IPTV uslugu."
BH Telecom o svakoj izmjeni postojećih i novim ponudama
informira RAK, odnosno pribavlja suglasnost za komercijalnu
primjenu ponude. Sukladno navedenom, BH Telecom nije
primijenio niti jednu ponudu i cijene, a da prethodno nije
informirao RAK koji, ukoliko zaključi da su prekršeni temeljni
principi pružanja usluga, uključujući posljedice po konkurenciju,
ne daje suglasnost za njenu primjenu.
Primjera radi BH Telecom navodi slučaj iz svibnja/lipnja
2014. godine kada RAK nije dao suglasnost BH Telecomu da u
temeljnom paketu za fiksni telefonski priključak ponudi
neograničen promet u vlastitoj fiksnoj mreži BH Telecoma. U
obrazloženju je istaknuto kako takva izmjena u ponudi može
rezultirati diskriminacijom drugih (prvenstveno alternativnih)
operatora na tržištu. Iako je prijedlog BH Telecoma išao u korist
potrošača, odnosno pretplatnika fiksne telefonije, regulator je dao
primat zaštiti interesa alternativnih operatora i njihovog položaja
na tržištu.
BH Telecom se osvrnuo i na navode iz Zahtjeva kako je
"iznos Moja TV paketa sa dvije komponente definitivno
nedovoljan za pokrivanje troška pay-TV usluge krajnjem
korisniku."
Naime, MojaTV paket sa dvije komponente su Moja TV BH
Phone sa cijenom od 20,00KM sa PDV-om i Moja TV Phone sa
cijenom od 29,00 KM sa PDV-om.
Moja TV BH Phone sadrži fiksnu telefoniju koja odgovara
odvojenom paketu Flat fiksne BiH sa cijenom od 16,00 KM sa
PDV, te 69 nekomercijalnih TV kanala za koje u pogledu nabavke
takvih sadržaja BH Telecom nema troškova. (..)** 1
1
podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu člana 38. Zakona o konkurenciji
Број 42 - Страна 47
(..)**
Podnositelj zahtjeva dalje ističe kako alternativni operatori
"za razliku od BH Telecoma, pored drugih troškova moraju da BH
Telecomu plate naknadu za terminaciju poziva u mrežu BH
Telecoma."
BH Telecom ima jednaku obvezu, kao i svaki drugi operator,
u plaćanju naknade za terminaciju poziva u mrežu bilo kojeg
drugog operatora, pa i Telemacha. Troškovi terminacije BH
Telecoma prema Telemachu su po tom temelju ekonomski
značajni.
Podnositelj zahtjeva navodi kako BH Telecom "narušava
konkurenciju jer sprječava alternativne operatore koji nemaju
mobilnu mrežu, da svojim korisnicima pruži slične usluge."
Narušavanje konkurencije se ne može vezivati za (ne)mogućnosti
nekog operatora da pruža određene usluge, obzirom da BH
Telecom nije u poziciji odlučivanja da li će konkretno Telemach
pružati usluge u mobilnoj mreži.
BH Telecom daljnje u svom Odgovoru ukazuje na
nemogućnost primjene analogije između predmeta Orange/SFR na
koji se poziva Podnositelj zahtjeva sa predmetnim postupkom pred
Konkurencijskim vijećem, obzirom da je u predmetu Orange/SFR
zapravo došlo do odliva korisnika alternativnog operatora
(Bouygues Telecom) prema vladajućim operatorima, dok se u
ovom postupku apsolutno ne može govoriti o značajnom odlivu
korisnika Telemacha prema BH Telecomu u pružanju usluge
fiksne telefonije. Naprotiv, BH Telecom bilježi značajan odliv
korisnika u predmetnoj usluzi upravo u mrežu Telemacha.
BH Telecom ovdje ukazuje na praksu iz Republike Hrvatske
u predmetu koji je vođen pred Agencijom za zaštitu tržišnog
natjecanja - B.net Hrvatska d.o.o. Zagreb protiv Hrvatski Telekom
d.d. Zagreb. U predmetnom postupku je alternativni operator B.net
tvrdio kako HT putem predatornih cijena vrši zlouporabu
vladajućeg položaja. Odlučujući o predatornim cijenama,
Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja je odbila zahtjev B.net-a,
odnosno utvrđeno je kako HT nije vršio zlouporabu vladajućeg
položaja. Kao jedan od glavnih argumenata koji je dala Agencija
za zaštitu tržišnog natjecanja jeste i činjenica da se radi o rastućem
tržištu na kojem ne postoje značajne prepreke ulasku novih
konkurenata na tržište, što smanjuje vjerojatnost primjene
predatorne cjenovne politike jer gospodarski subjekt koji
primjenjuje istu ne bi mogao u kratkom roku istisnuti s tržišta
jednako učinkovite konkurente, te nakon toga nadoknaditi
troškove u okviru predatornog ponašanja.
Podnositelj zahtjeva je naveo kako je u razdoblju 2012-2015.
"broj korisnika svih kabelskih operatora u BiH stagnirao ili
padao", i to zbog agresivne politike predatornih cijena BH
Telecoma. Podnositelj zahtjeva je u Zahtjevu prikazao tabelu koja
dokazuje kako su IPTV operatori bilježili značajan rast - m:tel i
HT Mostar. Pored toga, čak i Telemach u tom razdoblju bilježi rast
broja korisnika.
BH Telecom osporava i mjerodavnost EU prakse u pogledu
nezakonitog subvencioniranja vladajućih gospodarskih subjekata
konkretno u predmetu De Post - La Poste obzirom da se isti odnosi
na situacije postojanja zakonskog monopola u odnosu na tržišta
koja su otvorena za konkurenciju.
Konkurencijsko vijeće je dana 07. prosinca 2017. godine
dostavljeni Odgovor na Zahtjev o pokretanju postupka te
Zaključak o pokretanju postupka gosapodarskog subjekta BH
Telecom dostavio na uvid i očitovanje Podnositelju zahtjeva,
podneskom broj UP-01-26-2-018-21/17.
Dana 22. prosinca 2017. godine zaprimljen je podnesak
Podnositelja zahtjeva u kojem daje očitovanje na odgovoru BH
Telecoma, pod brojem UP-01-26-2-018-22/17, u kojem se u
bitnom navodi slijedeće:
Број 42 - Страна 48 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Telemach neutemeljenim smatra prigovor iz Odgovora da
između stranaka pred Konkurencijskim vijećem teče postupak po
istom temelju i da se postupak 06-26-2-012-II/14 odnosio na
potpuno druge činjenične i pravne temelje te na drugo vremensko
razdoblje.
Analiza RBB Economics, smatra Podnositelj zahtjeva,
predstavlja analizu stručne konsultantske kuće sa specijalističkim
znanjima iz oblasti ekonomskih analiza iz oblasti tržišne
konkurencije. Ista predstavlja analizu u svezi sa utjecajima
određenih radnji i postupanja na konkurenciju te RBB Economics
nije imao pristup podatcima o troškovima BH Telecoma.
U svezi osporavanja mjerodavnog tržišta od strane BH
Telecoma Telemach ističe da se u pravu konkurencije može
razlikovati primarno mjerodavno tržište (u ovom slučaju tržište
fiksne telefonije), na kojem je BH Telecom vladajući sudionik i na
kojima vrši radnje zlouporabe, od sekundarno mjerodavnih tržišta.
Pay TV i mobilna telefonija su povezana ili tzv sekundarna
mjerodavna tržišta i moraju biti uzeta u obzir u analizi kao tržišta
na kojima se osjećaju negativni učinci zlouporabe na tržištu fiksne
telefonije, naročito kroz pakete usluga.
Činjenica da BH Telecom možda ima pravnu i tehničku
mogućnost da pruža usluge na nekim teritorijima izuzev onih koje
je Podnositelj zahtjeva naveo u Zahtjevu je, prema navodima
Telemacha, materijalno nebitna jer BH Telecom ne pruža usluge
fiksne telefonije izvan teritorija označenih u Zahtjevu. Po
saznanjima Telemacha BH Telecom praktično ne djeluje sa
uslugom fiksne telefonije na teritoriju Republike Srpske ili
Zapadnohercegovačke županije, Županije 10 ili Posavske županije
te nema temelja da se za potrebe ovog postupka analizira stanje na
ovim tržištima.
Primjeri iz prakse Europske komisije, koje u Odgovoru
navodi BH Telecom, su neprimjenjivi za konkretan predmet jer se
nije radilo o postupcima pred nacionalnim tijelom za zaštitu
konkurencije.
Primjer Deutsche Telekom predmeta iz prakse Europske
komisije je, prema navodima Podnositelja zahtjeva, primjer odluke
u kojoj je sektorski regulator odobrio praksu koju je tijelo za
konkurenciju kasnije ocijenilo zlouporabom vladajućeg položaja,
a obzirom da se BH Telecom poziva da ima suglasnost sektorskog
regulatora za sve svoje postupke te BH Telecom neutemeljeno
inzistira na neadekvatnom korištenju prakse Europske komisije u
Zahtjevu. Međutim, Telemach i ne tvrdi da su radnje zlouporabe
BH Telecoma potpuno identične radnjama Deutsche Telekom
predmeta.
Telemach ističe netočnost navoda iz Odgovora da se za
utvrđivanje postojanja predatornih cijena mora utvrditi
"istiskivanje marže" (margin squeeze) jer je to samo jedna od
formi zlouporabe vladajućeg položaja koja je postojala u Deutsche
Telekom predmetu.
(..)**
Daljnje, Telemach tvrdi da BH Telecom u izolovano
posmatranoj usluzi fiksne telefonije već godinama povećava
cijenu da bi istovremeno snižavao cijenu multi-play paketa sa dvije
ili tri komponente za skoro 50% ostvarujući negativnu maržu na
pay-TV usluzi i dajući usluge fiksne telefonije u paketima
praktično besplatno kako bi prinudio korisnike da prelaze na
pakete. Šteta onim korisnicima koji nisu prešli na pakete BH
Telecoma je povišena cijena pretplate fiksne telefonije za preko
80% u promatranom razdoblju na području bez izražene
konkurencije.
Telemach je potvrdio navode iz Odgovora da broj korisnika
fiksne telefonije BH Telecom pada, ali da je navedene podatke
nemoguće tako posmatrati obzirom na liberalizaciju tržišta te da je
navedeni pad samo simboličan.
Podnositelj zahtjeva je dana 30.01.2018. godine podneskom
broj UP-01-26-2-018-23/17 zatražio da izvrši uvid u predmetni
Уторак, 13. 6. 2023.
spis na koji je Konkurencijsko vijeće pozitivno odgovorilo i
odobrilo traženi uvid aktom broj UP-01-26-2-018-27/17 dana
07.02.2018. godine. Uvid u spis je izvršen dana 13.02.2018.
godine (zapisnik o uvidu u spis broj UP-01-26-2-018-31/17).
4. Produljenje roka za donošenje konačnog rješenja
Imajući u vidu opsežnost predmetnog postupka kao i
činjenicu da se u predmetnom slučaju radi o osjetljivom tržištu
Konkurencijsko vijeće je, u međuvremenu, procijenilo da neće biti
u mogućnosti donijeti konačno rješenje u roku od 4 mjeseca od
dana donošenja Zaključka o pokretanju postupka, kako je
propisano člankom 41. stavak (1) pod c) Zakona, obzirom da je za
utvrđivanje činjeničnog stanja i ocjenu dokaza bilo neophodno
izvršiti dodatne analize.
Konkurencijsko vijeće je s toga ocijenilo da je rok za
donošenje konačnog rješenja po Zaključku o pokretanju postupka
koji se odnosi na utvrđivanja kršenja odredbi članka 10. stavak (2)
Zakona potrebno produžiti za dodatna 3 (tri) mjeseca u smislu
članka 41. stavak (2) Zakona.
Zaključak o produljenju roka za donošenje konačnog
rješenja donesen je dana 31.01.2018. godine aktom broj UP-01-
26-2-018-24/17. Isti je dostavljen strankama u postupku dana
07.02.2018. godine u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-25/17
Podnositelju zahtjeva i akta broj UP-01-26-2-018-26/17
gospodarskom subjektu BH Telecom.
5. Prikupljanje dodatnih podataka i informacija od
gospodarskog subjekta BH Telecom
Konkurencijsko vijeće je dana 27.02.2018. godine aktom
broj UP-01-26-2-018-34/17 zatražilo od gospodarskog subjekta
BH Telecom informaciju da li isti primjenjuje računovodstveno
odvajanje i troškovno računovodstvo, a sukladno mjerodavnim
odredbama Zakona o komunikacijama kojim su propisane obveze
strukturnog odvajanja i zasebnog obračunavanja.
U cilju utvrđivanja formiranih maloprodajnih cijena
pojedinih usluga od BH Telecoma zatraženi su podatci u svezi
procjene svih troškova, prihoda i ostvarene marže gospodarskog
subjekta BH Telecom u svezi ponude fiksne telefonije i to u
Osnovnom paketu od 15,00 KM, Socijalnom paketu od 4,91 KM,
Senior Plus paketu od 12,05 KM, paketu Flat fixne BiH od 16,00
KM te paketu Flat BH Telecom od 18,00 KM.
Zatražena je procjena troškova i prihoda za svaku
pojedinačnu komponentu koja čini jedan paket usluga te marža na
konkretan paket i to za svaki paket u kojima je ponuda fiksne
telefonije jedna od komponenti, a posebno za Moja TV BH Phone
u paketu od 20,00 KM, Moja TV Phone u paketu od 29,00 KM, te
Moja TV Full u paketu od 49,00 KM.
Tom prilikom traženo je dostavljanje jasnog i preciznog
pregleda svih troškova, ostvrenih prihoda i marže i za tzv.
grupacijsku uslugu Moja TV Moj Izbor u svim kombinacijama u
kojima se ista nudi korisnicima (fiksna telefonija, Moja TV,
internet i mobilna telefonija unutar jednog domaćinstva).
Ukoliko se fiksna telefonija nudi u još nekim paketima
usluga (posebno u paketima sa IPTV uslugom) ili kao samostalna
usluga, a koji nisu bili izričito navedeni u zahtjevu za
dostavljanjem podataka i informacija bilo je potrebno da BH
Telecom dostavi i procjenu troškova, prihoda i marže unutar tih
usluga/paketa. Ukoliko je riječ bila o paketima usluga prikaz
troškova, prihoda i marže treba biti prikazan za svaku komponetnu
paketa pojedinačno.
Konkurencijsko vijeće je zatražilo od BH Telecoma da u
obrazloženju tj. troškovnom prikazu traženog jasno navede
prihode i rashode koji se odnose na terminaciju poziva te načina
na koji se isti kalkulišu u pojedinačnu cijenu usluge.
Kada je riječ o troškovima programskih sadržaja (IPTV
usluge) te načina na koji se isti uračunavaju u finalnu cijenu prema
krajnjem korisniku zatraženo je od gospodarskog subjekta BH
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Telecom isto detaljno obrazlože, te dostave dokaz troškova
programskih sadržaja putem ovjerenih kopija ugovora za
distibuciju programskih sadržaja.
6. Mjerodavno tržište
Mjerodavno tržište, u smislu članka 3. Zakona, te čl. 4. i 5.
Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta čini tržište određenih
proizvoda/usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti na
određenom zemljopisnom tržištu.
Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog
tržišta, mjerodavno tržište proizvoda obuhvaća sve proizvode i/ili
usluge koje potrošači smatraju međusobno zamjenjivim s obzirom
na njihove bitne značajke, kvalitetu, namjenu, cijenu ili način
uporabe.
Prema odredbi članka 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog
tržišta, mjerodavno zemljopisno tržište obuhvaća cjelokupan ili
značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kome gospodarski
subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini mjerodavne usluge pod
jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno
razlikuju od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim
tržištima.
Mjerodavno tržište usluga predmetnog postupka je tržište
pružanja usluga fiksne telefonije krajnjim korisnicima
(maloprodajna razina).
Mjerodavno zemljopisno tržište predmetnoga postupka je
područje Bosne i Hercegovine.
Slijedom navedenoga, mjerodavno tržište predmetnog
postupka je tržište pružanja usluga fiksne telefonije krajnjim
korisnicima (maloprodajna razina) na području Bosne i
Hercegovine.
7. Prikupljanje podataka od trećih osoba
Tijekom postupka radi utvrđivanja svih mjerodavnih
činjenica, u smislu odredbe članka 35. stavak (1) točka a) i c)
Zakona, Konkurencijsko vijeće je prikupljalo podatke i
informacije od Regulatorne agencije za komunikacije.
Konkurencijsko vijeće je tako dana 19.02.2018. godine
aktom broj UP-01-26-2-018-32/17 zatražilo informaciju da li
RAK daje mišljenja, odnosno suglasnost na maloprodajne cijene
usluga incumbent operatera (konkretno gospodarskog subjekta BH
Telecom), bilo da je riječ o pojedinačnim uslugama (fiksna
telefonija, TV, internet ili mobilna telefonija), kao i paketiranim
uslugama (dvije ili više usluga) te da li može da intervenira (i da li
to radi u praksi) u formiranju cijena prema krajnjim korisnicima
(kako pojedinačnih usluga tako i paketiranih usluga).
Pored navedenog, zatražena je i informacija i da li RAK
analizira uvjete, odnosno popuste koji se nude krajnjim
korisnicima u ponudama paketiranih usluga (kao i kratkoročne i/ili
dugoročne akcijske cijene) te da li RAK traži od operatera
dostavljanje pojašnjenja/analiza na koji način je u obračunsko-
troškovnom smislu formirana cijena određenog paketa
maloprodajnih usluga.
Od RAK-a su traženi i podatci o ukupnom broju korisnika
kao i pojedinačni podaci o ukupnom broju korisnika za
gospodarske subjekte BH Telecom i Telemach na području Bosne
i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine te po županija
FBiH (ukoliko raspolažu podatcima za županije) i to za 2015.,
2016. i 2017. godinu za fiksnu telefonije, mobilu telefoniju, IPTV
usluge kao i paketirane usluge.
Naknadno, dana 27.02.2018. godine od RAK-a aktom broj
UP-01-26-2-018-33/17 su zatražene i dodatne informacije i
pojašnjenja koja se tiču primjene računovodstvenog odvajanje i
troškovnog računovodstva incumbent operatora, a sukladno
mjerodavnim odredbama Zakona o komunikacijama kojim su pro-
pisane obveze strukturnog odvajanja i zasebnog obračunavanja.
Zatraženo je i očitovanje RAK-a da li gospodarski subjekt
BH Telecom ima obvezu primjene troškovnog računovodstva, da
Број 42 - Страна 49
li isto provodi, te da li je RAK do sada tražio podatke od
gospodarskog subjekta BH Telecom u svezi metodolgije obračuna
cijena pojedinih usluga. Istovremeno zatraženo je i pojašnjenje da
je dokument RAK-a "Okvirni elementi i plan za uvođenje
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u
telekomunikacijama u Bosni i Hercegovni" iz listopada 2012.
godine u primjeni, te da li je po pitanju aktivnosti na
implementaciji obveza računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva bilo promjena kako u pravilima i propisima tako i
u praksi gospodarskog subjekta i RAK-a.
8. Usmena rasprava i daljnji tijek postupka
U daljnjem tijeku postupka, budući da se radi o postupku sa
strankama sa suprotnim interesima, Konkurencijsko vijeće je
zakazalo usmenu raspravu, sukladno članku 39. Zakona, za dan 13.
ožujka 2018. godine (pozivi dostavljeni Podnositelju zahtjeva
aktom broj UP-01-26-2-018-36/17 i BH Telecomu aktom broj UP-
01-26-2-018-35/17 dana 27. veljače 2018. godine).
Gospodarski subjekt BH Telecom je dana 09.03.2018.
godine aktom broj UP-01-26-2-018-39/17 uputio zahtjev za
odgodu usmene rasprave navodeći spriječenost prisustvovanja
punomoćnika BH Telecoma istoj. Konkurencijsko vijeće je
ocijenilo istaknute razloge opravdanim te obavijestilo strane u
postupku da se usmena rasprava odgađa, te istovremeno uputilo
novi poziv za održavanje usmene rasprave za dan 27. ožujka 2018.
godine (akti broj UP-01-26-2-018-42/17 i UP-01-26-2-018-43/17
od 12.03.2018. godine).
Dana 13.03.2018. godine zaprimljen je podnesak broj UP-
01-26-2-018-44/17 gospodarskog subjekta Telemach u kojem
predloženo provođenje vještačenja, po vještaku financijske struke,
o čemu je Konkurencijsko vijeće zatražilo očitovanje od strane BH
Telecoma aktom broj UP-01-26-2-018-46/17, a koji se očitovao
dana 23. ožujka 2018. godine podneskom broj UP-01-26-2-018-
48/17, u kojem je, između ostalog, navedeno kako se isti protivi
provedbi predloženog vještačenja.
Usmena rasprava održana je u prostorijama
Konkurencijskog vijeća dana 27.03.2018. godine (Zapisnik broj
UP-01-26-2-018-49/17).
Na usmenoj raspravi Podnositelj zahtjeva i Protivna strana u
postupku su ostali pri dosadašnjim iskazima, kao i dali dodatna
pojašnjenja, odgovorili na postavljena pitanja, te raspravljali o
predmetu postupka, a na temelju dokaza koji su dostavljeni u
postupku. Na usmenoj raspravi stranke u postupku su se obvezale
dostaviti dodatne odgovore na postavljena pitanja, što je
evidentirano zapisnikom.
BH Telecom je dana 30.03.2018. godine podnescima
zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-51/17 i UP-01-26-2-
018-52/17 dostavio odgovore na pitanja sa usmene rasprave kao i
ovjere kopije ugovora sa dobavljačima programskog sadržaja.
Odgovore na pitanja sa usmene rasprave gospodarski subjekt
Telemach je dostavio dana 02.04.2018. godine podneskom
zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-53/17.
Podnositelj zahtjeva uputio je novi zahtjev za uvid u spis
dana 30.03.2018. godine podneskom zaprimljenim pod brojem
UP-01-26-2-018-50/17.
Zahtjev za uvid u spis uputio je i gospodarski subjekt BH
Telecom, podneskom zaprimljenim dana 03.04.2018. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-54/17.
Konkurencijsko vijeće je odgovorilo na navedene zahtjeve
za uvid u spis dana 04.04.2018. godine aktima broj UP-01-26-2-
018-55/17 prema gospodarskom subjektu Telemach i broj UP-01-
26-2-018-56/17 prema gospodarskom subjektu BH Telecom.
Konkurencijsko vijeće je dana 04.04.2018. godine donijelo
Zaključak broj UP-01-26-2-018-57/17 kojim je odbio zahtjev
Podnositelja zahtjeva za vještačenjem. Isti je dostavljen dana
04.04.2018. godine Podnositelju zahtjeva u prilogu akta broj UP-
Број 42 - Страна 50 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
01-26-2-018-58/17, a gospodarskom subjektu BH Telecom u
prilogu akta broj UP-01-26-2-018-59/17.
Strane u postupku su izvršile uvid u predmetni spis dana
09.04.2018. godine (zapisnik o uvidu u spis gospodarskog subjekta
BH Telecom broj UP-01-26-2-018-60/17, te zapisnik o uvidu u
spis gospodarskog subjekta Telemach broj UP-01-26-2-018-
60b/17).
Konkurencijsko vijeće je dana 08.05.2018. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-61/17 donijelo Rješenje kojim je odbilo
zahtjev gospodarskog subjekta Telemach protiv gospodarskog
subjekta BH Telecom radi utvrđivanja zlouporabe vladajućeg
položaja u smislu odredbi članka 10. stavak (2) Zakona o
konkurenciji i članka 9. stavak (1) točke a), b), c), e) i g) Odluke o
definiranju kategorije vladajućeg položaja kao neutemeljen.
Predmetno Rješenje je 14.05.2018. godine dostavljeno
Podnositelju zahtjeva (u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-62/17)
i gospodarskom subjektu BH Telecom (u prilogu akta broj UP-01-
26-2-018-63/17). Rješenje je dostavljeno na objavu u službene
glasnike dana 04.07.2018. godine u prilogu akta broj UP-01-26-2-
018-64/17.
Sud BiH je greškom dostavio Konkurencijskom vijeću
kopiju tužbe radi dostavljanja odgovora/izjašnjenja na tužbu
tužitelja Telemach protiv Rješenja Konkurencijskog vijeća UP-01-
26-2-018-61/17, a koja je zapravo bio adresirana na gospodarski
subjekt BH Telecom (podnesak zaprimljen pod brojem UP-01-26-
2-018-65/17 dana 06.07.2018. godine) o čemu je Konkurencijsko
vijeće obavijestilo Sud BiH aktom broj UP-01-26-2-018-66/17
dana 10.07.2018. godine.
Dana 12.07.2018. godine podneskom koji je zaprimljen pod
brojem UP-01-26-2-018-67/17 Sud BiH je obavijestio Konku-
rencijsko vijeće da je dana 14.06.2018. godine tužitelj Telemach
tužbom pokrenuo upravni spor broj S1 3 U 028820 18 Fp protiv
Rješenja Konkurencijskog vijeća UP-01-26-2-018-61/17 od
08.05.2018. godine te da se Konkurencijsko vijeće poziva da u
ostavljenom roku dostavi odgovor na tužbu zajedno sa
predmetnim spisom.
Konkurencijsko vijeće je u ostavljenom roku dana
17.07.2018. godine u prilogu akta broj UP-01-26-2-018-69/17
Sudu BiH dostavilo Odgovor na tužbu (akt broj UP-01-26-2-018-
68/17).
Podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-
68a/17 dana 14.06.2019. godine Konkurencijskom vijeću je
dostavljena Presuda Suda BiH broj S1 3 U 028820 18 U od
12.06.2019. godine zajedno sa spisom.
9. Nastavak postupka nakon Presude Suda Bosne i
Hercegovine
Presudom Suda Bosne i Hercegovine, broj S1 3 U 028820 18
U od 12.06.2019. godine, uvažena je Tužba gospodarskog subjekta
Telemach i poništeno Rješenje Konkurencijskog vijeća, broj UP-
01-26-2-018-61/17 od 08.05.2018. godine, te predmet vraćen
Konkurencijskom vijeću na ponovno rješavanje.
Presudom je naloženo Konkurencijskom vijeću da u
ponovnom postupku vodeći računa o primjedbama, pravilno i
potpuno utvrdi činjenično stanje u rokovima propisanim zakonom
i meritorno odluči o tužiteljevom zahtjevu.
Primjedbe su se odnosile na slijedeće:
- da osporeno rješenje ne sadrži jasne i valjane razloge
zbog kojih nije uvažen zahtjev tužitelja za vještačenjem
po vještaku financijske struke; kako je predmet
konkretne upravne stvari bilo utvrđivanje da li su cijene
formirane od strane gospodarskog subjekta BH
Telecom predatorske ili ne, što predstavlja financijsko
pitanje; Konkurencijsko vijeće je stoga propustilo
dozvoliti financijsko vještačenje ili samo provesti
potrebnu analizu, obzirom da navedeno predstavlja
Уторак, 13. 6. 2023.
suštinu tužiteljevog zahtjeva; Sud BiH se u vezi
navedenog poziva posebno na odredbu članka 174.
ZUP-a koji određuje u kojim slučajevima se vrši
izvođenje dokaza vještačenjem;
- nadalje, osporeno rješenje ne sadrži propise na temelju
kojih je riješena ova upravna stvar te ako je
Konkurencijsko vijeće smatralo da može riješiti stvar
po slobodnoj ocjeni da je dužno navesti propis po
kojem je predviđeno rješavanje po slobodnoj ocjeni i
izložiti razloge kojima se pri donošenju rješenja
rukovodilo, te da
- je za sudsko vijeće sporno pozivanje Konkurencijskog
vijeća na dokumet RAK-a "Okvirni elementi i plan za
uvođenje računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva u telekomunikacijama u Bosni i
Hercegovini" iz oktobra 2012. godine, koji do sada nije
implementiran iz kojeg razloga RAK nema mogućnost
da vrši provjeru da li operateri prilikom formiranja
cijena primjenjuju princip troškovne orijentiranosti niti
da vrši kontrolu operatora sa značajnom tržišnom
snagom u dijelu koji se odnosi na vođenje računovod-
stvenih evidencija za usluge na tržištima na kojima su
proglašeni za operatere sa značajnom tržišnom
snagom, što ide u prilog da je potrebno bilo dopustiti
provođenje financijskog vještačenja pa u slučaju da je
navedeni dokumenat neophodan za ovaj dokaz radilo
bi se o prethodnom pitanju iz članka 135. ZUP-a, u
kom bi slučaju Konkurencijsko vijeće trebalo ili
obustaviti postupak ili samo riješiti navedeno pitanje.
Postupajući po Presudi Konkurencijsko vijeće se dana
24.06.2019. godine obratilo gospodarskom subjektu Telemach
aktom broj UP-01-26-2-018-69a/17 sa zahtjevom za dostavlja-
njem broja bankovnog računa te upit o statusu Zaključka o
pokretanju postupka.
Također istog dana Konkurencijsko vijeće se obratilo aktom
broj UP-01-26-2-018-70/17 gospodarskom subjektu BH Telecom
na eventualno očitovanje na navode iz Presude.
Telemach je traženo dostavio dana 25.06.2019. godine
(podnesak broj UP-01-26-2-018-71/17), a zatim i 28.06.2019.
godine (podnesak broj UP-01-26-2-018-72/17).
9.1. Vještačenje
Pozivajući se na navode iz predmetne Presude kako je
Konkurencijsko vijeće propustilo dozvoliti financijsko
vještačenje, obzirom da navedeno predstavlja suštinu Tužiteljevog
zahtjeva, te da je bilo potrebno dopustiti provođenje istog,
Konkurencijsko vijeće se dana 11.07.2019. godine aktom broj UP-
01-26-2-018-73/17 obratilo Podnositelju zahtjeva zahtjevajući
izjašnjenje po pitanju provođenja vještačenja, imajući u vidu da se
Telemach na upućeni akt Konkurencijskog vijeća izjasnio da
ostaje pri navodima iz Zahtjeva kao i prijedloga za provođenje
vještačenja.
Svojevremeno, prijedlogom za vještačenje gospodarski
subjekt Telemach je zatražio da vještak financijske struke provede
vještačenje kojim će utvrditi postojanje predatorskih cijena na
primjeru paketa usluga gospodarskog subjekta BH Telecom Moja
TV Phone, Moja TV Full i Moja TV, te da se vještačenje provede
troškovnom metodologijom sukladno sa primjenjivim
računovodstvenim standardima.
Istog dana Konkurencijsko vijeće se aktom broj UP-01-26-
2-018-74/17 obratilo i gospodarskom subjektu BH Telecom
zahtjevajući izjašnjenje po pitanju provođenja vještačenja, te da
dostave svoj prijedlog vještaka, ukoliko to žele.
Stranke u postupku su tom prilikom obavještene da je
Konkurencijsko vijeće suglasno da se sukladno sa predmetnom
Presudom provede traženo vještačenje, te da se prijedlog vještaka
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Podnositelja zahtjeva ne može prihvatiti obzirom da isti mora biti
sa liste imenovanih vještaka u Bosni i Hercegovini.
Podneskom broj UP-01-26-2-018-75/17 zaprimljenim dana
17.07.2019. godine Telemach je zatražio produljenje roka za
dostavom izjašnjenja, te je aktom broj UP-01-26-2-018-76/17
dana 18.07.2019. godine Konkurencijsko vijeće isto odobrilo.
Odmah istog dana, Konkurencijsko vijeće se aktom broj UP-
01-26-2-018-77/17 obratilo i Društvu za vještačenje i
procjenjivanje "VJEŠTAK" d.o.o. Mostar, ul. Dr. Ante Starčevića
66, 88 000 Mostar upitom da li su zainteresirani da izvrše
vještačenje, pri čemu su upoznati sa predmetom vještačenja,
metodom provođenja istog, te vremenskog razdoblja koji treba da
obuhvati vještačenje. Zatraženo je da ponuda sadrži vremenski rok
u kome se može provesti vještačenje i predračun troškova
vještačenja sa specifikacijom istih.
Podneskom broj UP-01-26-2-018-78/17 zaprimljenim dana
19.07.2019. godine BH Telecom je podsjetio na svoje već ranije
istaknute osnovne prepreke u provođenju financijskog vještačenja,
ali je ipak zatražio produljenje roka za dostavu izjašnjenja, što je
Konkurencijsko vijeće i odobrilo aktom broj UP-01-26-2-018-
80/17 dana 24.07.2019. godine.
VJEŠTAK d.o.o. Mostar se dana 22.07.2019. godine,
odnosno dana 24.07.2019. godine podneskom zaprimljenim pod
brojem UP-01-26-2-018-79/17 očitovao da jeste upisan u Imenik
pravnih osoba za obavljanje poslova vještačenja, da su
zainteresirani za obavljanje poslova vještačenja, ali da za
dostavljanje zvanične Ponude za usluge vještačenja traže
produženje roka, što je Konkurencijsko vijeće i odobrilo aktom
broj UP-01-26-2-018-81/17 dana 24.07.2019. godine.
Podneskom broj UP-01-26-2-018-82/17 zaprimljenim dana
31.07.2019. godine Podnositelj zahtjeva je dostavio svoj novi
prijedlog vještaka za provođenje aktivnosti vještačenja.
BH Telecom je izjašnjenje po pitanju vještačenja dostavio
podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-83/17
dana 02.08.2019. godine ponavljajući da se protivi provođenju
vještačenja, kako aktivnosti pred RAK-om u vezi sa usvajanjem i
stupanjem na snagu Pravila i Metodologije računovodstvenog
odvajanja i troškovnog računovodstva nisu okončane, a iste
predstavljaju nužnu radnju kako bi se bilo kakvo financijsko
vještačenje na navedenim uslugama moglo smatrati mjerodavnim.
Ponovili su da, iako je RAK u kolovozu 2018. godine objavio
Pravilo 88/208 o odvojenom računovodstvu ("Službeni glasnik
BiH", broj 72/18), isto još uvijek nije implementirano, odnosno još
uvijek ne postoje regulatorne obveze. Bez implementirane
metodologije računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva nalazi vještaka bili bi neutemeljeni i pogrešni.
Iskazali su svoju suglasnost da, ukoliko ipak bude odlučeno da se
provede postupak vještačenja, Konkurencijsko vijeće odredi
vještaka. Još jednom su naglasili da je predmet vještačenja u
samom zahtjevu pogrešno određen i to na uslugu MojaTVIzbor
koja kao takva ne postoji u Cjenovniku BH Telecoma. Ukoliko se
mislilo na ponudu Moj izbor, obzirom na različite komponente
koje mogu biti uključene u ovu ponudu, predmet vještačenja je
potrebno precizno odrediti u odnosu na konkretne komponente.
Predložili su i da se predmetu vještačenja dodaju i EON paketi u
ponudi gospodarskog subjekta Telamach i to: EON Light, EON
Full, Duo Grande i Trio Grande.
U svezi traženja od strane gospodarskog subjekta BH
Telecom da se predmet vještačenja proširi i na pakete
gospodarskog subjekta Telemach Konkurencijsko vijeće se
očitovalo na navedeno te dana 21.08.2019. godine aktom broj UP-
01-26-2-018-84/17 i odgovorilo privrednom subjektu BH
Telecom da navedeno nije predmet postupka i da ako smatraju da
je navednim paketima usluga izvršena neka povreda konkurencije
mogu pokrenuti poseban postupak za utvrđivanje te povrede.
Gospodarski subjekt BH Telecom je pozvan da se izjasni o ličnosti
Број 42 - Страна 51
drugog vještaka kojeg je ponudio, odnosno predložio Podnositelj
zahtjeva, tj. da li se slažu da isti obavi predmetno vještačenje.
BH Telecom je podneskom zaprimljenim pod brojem UP-
01-26-2-018-85/17 dana 30.08.2019. godine dostavio izjašnjenje
na prijedlog vještaka navodeći da se istom protive, temeljeći svoj
stav na činjenici da predloženi vještak nema dovoljno iskustva u
financijskom vještačenju složenih telekomunikacijskih usluga.
Istovremeno BH Telecom je dostavio svoj prijedlog vještaka, te
ponovio da je stava, ukoliko isti ne bude prihvaćen, da
Konkurencijsko vijeće odredi vještaka po službenoj dužnosti.
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-86/17
dana 02.09.2019. godine odgovorilo gospodarskom subjektu BH
Telecom da prihvaća protivljenje istog vezano za ličnost vještaka
kojeg je predložio Podnositelj zahtjeva, ali da ne prihvaća
prijedlog vještaka gospodarskog subjekta BH Telecom jer to nije
traženo aktom broj UP-01-26-2-018-84/17. Ranijim aktom broj
UP-01-26-2-018-74/17 od 11.07.2019. godine gospodarskom
subjektu BH Telecom je bila data mogućnost da dostavi svoj
prijedlog vještaka koji će provesti vještačenje. BH Telecom se na
isti izjasnio da je stava da Konkurencijsko vijeće odredi vještaka
po službenoj dužnosti, što je u konačnici Konkurencijsko vijeće i
odlučilo uraditi.
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-87/17
dana 02.09.2019. godine obavijestilo Podnositelja zahtjeva da je
odlučilo da za traženo vještačenje, shodno svemu navedenom,
izabere vještaka po službenoj dužnosti, shodno članku 176. stavak
(1) ZUP-a.
Gospodarski subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar dostavio je
ponudu za usluge financijskog vještačenja podneskom koji je
zaprimljen dana 04.09.2019. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
88/17.
Ponuda za usluge financijskog vještačenja gospodarskog
subjekta VJEŠTAK d.o.o. Mostar je dostavljena gospodarskom
subjektu BH Telecom na izjašnjenje dana 04.09.2019. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-89/17. Istog dana aktom broj UP-01-26-
2-018-90/17 navedno je upućeno i Podnositelju zahtjeva s tim da
je isti pitan da li pristaje snositi troškove vještačenja navedene u
ponudi, a sve sukladno sa člankom 175. stavak (2) ZUP-a.
Svoju suglasnost na prijedlog vještaka i ponudu gospodarski
subjekt BH Telecom je dostavio dana 20.09.2019. godine,
podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-94/17.
Isto je učinio i Podnositelj zahtjeva dana 20.09.2019. godine,
podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-95/17,
potvrđujući da snosi troškove vještačenja.
Zaključak o pologu novčanih sredstava potrebnih za pokriće
troškova vještačenja broj UP-01-26-2-018-96/17 Konkurencijsko
vijeće je donijelo dana 26.09.2019. godine na 59. sjednici
Konkurencijskog vijeća, a koji je dostavljen 08.10.2020. godine
gospodarskom subjektu BH Telecom u prilogu akta broj UP-01-
26-2-018-99/17, te Podnositelju zahtjeva u prilogu akta broj UP-
01-26-2-018-100/17 (zajedno sa Instrukcijom za uplatu pologa).
Konkurencijsko vijeće se dana 26.09.2019. godine aktom
broj UP-01-26-2-018-97/17 obratilo Ministarstvu financija i
trezora BiH Zahtjevom za instrukciju za uplatu jednokratnog
depozita na Jedinstveni račun trezora BiH, na koji je odgovoreno
podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-98/17
dana 04.10.2019. godine.
Dokaz o uplati pologa novčanih sredstava potrebnih za
pokriće troškova vještačenja u traženom iznosu Podnositelj
zahtjeva je dostavio Konkurencijskom vijeću dana 10.10.2019.
godine, podneskom koji je zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-
018-101/17.
Zaključak o provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-
102/17 Konkurencijsko vijeće je donijelo dana 05.11.2019. godine
na 61. sjednici Konkurencijskog vijeća, a koji je dostavljen istog
dana gospodarskom subjektu BH Telecom u prilogu akta broj UP-
Број 42 - Страна 52 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
01-26-2-018-103/17, te Podnositelju zahtjeva u prilogu akta broj
UP-01-26-2-018-104/17.
Zaključak o pologu novčanih sredstava potrebnih za pokriće
troškova vještačenja, dokaz o uplati pologa novčanih sredstava
potrebnih za pokriće troškova vještačenja u traženom iznosu kao i
Zaključak o provođenju vještačenja dostavljeni su gospodarskom
subjektu VJEŠTAK d.o.o. Mostar u prilogu akta broj UP-01-26-2-
018-105/17 dana 05.11.2019. godine.
Gospodarski subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar je dana
12.11.2019. godine podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-
26-2-018-106/17 zatražio održavanje sastanka sa Konkuren-
cijskim vijećem u svezi provođenja vještačenja što je Konku-
rencijsko vijeće i odobrilo istog dana (akt broj UP-01-26-2-018-
107/17), te je sastanak održan u prostorijama Konkurencijskog
vijeća dana 13.11.2019. godine (službena zabilješka: UP-01-26-2-
018-108/17).
VJEŠTAK d.o.o. Mostar se dana 14.11.2019. godine
podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-109/17
ponovo obratio Konkurencijskom vijeću, ovaj put zahtjevajući
zajednički sastanak sa Konkurencijskim vijećem i predstavnicima
Podnositelja zahtjeva radi dogovora o provođenju vještačenja, a
zatim i odvojeno sastanak sa Konkurencijskim vijećem i
predstavnicima gospodarskog subjekta BH Telecom, navodeći iste
razloge. Konkurencijsko vijeće navedenom zahjevu nije
udovoljilo aktom broj UP-01-26-2-018-110/17 od 14.11.2019.
godine, navodeći da VJEŠTAK d.o.o. Mostar mora samostalno
provesti vještačenje na način određen točkom 8. Zaključka o
provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-102/17.
VJEŠTAK d.o.o. Mostar se zatim dana 12.02.2020. godine
podneskom zaprimljenim pod brojem UP-01-26-2-018-113/17
obratio Konkurencijskom vijeću navodeći da je rok za izradu
vještačenja istekao te da traže produljenje na još 90 dana, navodeći
kao razlog identifikaciju i dostavu dokumentacije potrebne za
vještačenje obzirom da niti jedna od strana nema zakonsku obvezu
vođenja troškovnog računovodstva. Istim podneskom su
napomenuli zahtjev gospodarskog subjekta BH Telecom da se
dokumentacija identificira na zapisnik i preda Konkurencijskom
vijeću.
Dana 14.02.2020. godine Konkurencijsko vijeće je pod
brojem UP-01-26-2-018-114/17 zaprimilo podnesak gospodar-
skog subjekta BH Telecom kojim je isti zatražio održavanje
sastanka sa Konkurencijskim vijećem povodom vrste i obima
dokumentacije na osnovu koje se provodi vještačenje, kao i načina
i opsega zaštite tajnosti podataka. Konkurencijsko vijeće je istog
dana odobrilo zahtjev i odredilo termin sastanka aktom broj UP-
01-26-2-018-115/17.
Zahtjevom da sastanku prisustvuje i VJEŠTAK d.o.o.
Mostar BH Telecom se obratio Konkurencijskom vijeću dana
19.02.202. godine podneskom broj UP-01-26-2-018-116/17.
Konkurencijsko vijeće je odbilo traženo, kao i održavanje
sastanaka uopće, bilo sa strankama pojedinačno, bilo zajedno sa
vještakom, te o istom informiralo gospodarski subjekt BH
Telecom aktom broj UP-01-26-2-018-117/17.
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-
118/17 dana 26.02.2020. godine obavijestilo gospodarski subjekt
VJEŠTAK d.o.o. Mostar da njegov zahtjev za produljenjem roka
za obavljanjem poslova vještačenja nije odobren. Istoga dana o
neodobravanju produljenja roka za provođenje vještačenja aktom
broj UP-01-26-2-018-119/17 obavješten je gospodarski subjekt
BH Telecom, a aktom broj UP-01-26-2-018-120/17 Podnositelj
zahtjeva.
Podnositelj zahtjeva se podneskom zaprimljenim pod brojem
UP-01-26-2-018-121/17 dana 28.02.2020. godine obratio
Konkurencijskom vijeću navodeći da nije razumio navode iz akta
Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-120/17, te da o
istom traži dodatno pojašnjenje.
Уторак, 13. 6. 2023.
Dana 11.03.2020. godine Konkurencijsko vijeće je pod
brojem UP-01-26-2-018-122/17 zaprimilo podnesak
gospodarskog subjekta VJEŠTAK d.o.o. Mostar sa njegovim
izjašnjenjem na postupak provođenja predmetnog vještačenja,
obzirom da zahtjev za produljenjem roka za obavljanjem poslova
vještačenja nije odobren.
Uzimajući u obzir sve navedeno, Konkurencijsko vijeće je
dana 23.04.2020. godine na 68. (šesdesetosmoj) sjednici donijelo
Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza financijskim
vještačenjem broj UP-01-26-2-018-123/17. Navedenim Zaključ-
kom gospodarski subjekt "VJEŠTAK" d.o.o. Mostar je razriješen
obveze provođenja vještačenja određenog Zaključkom o
provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-102/17 od
05.11.2019. godine, te je određeno da se polog novčanih sredstava
u iznosu od 11.700,00 KM, koji je gospodarski subjekt Telemach
d.o.o. Sarajevo uplatio sukladno sa Zaključkom o pologu novčanih
sredstava potrebnih za pokriće troškova vještačenja broj UP-01-
26-2-018-196/17 od 26.09.2019. godine, vrati navedenom
gospodarskom subjektu.
Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza financijskim
vještačenjem broj UP-01-26-2-018-123/17 je istog dana po
donošenju dostavljen Podnosiocu zahtjeva u prilogu akta broj UP-
01-26-2-018-124/17, gospodarskom subjektu BH Telecom u
prilogu akta broj UP-01-26-2-018-125/17 i gospodarskom
subjektu "VJEŠTAK" d.o.o. Mostar u prilogu akta broj UP-01-26-
2-018-126/17.
Konkurencijsko vijeće je zatim dana 24.04.2020. godine
stranke u postupku (akt broj UP-01-26-2-018-127/17 i akt broj UP-
01-26-2-018-128/17) obavijestilo o tijeku postupka i istovremeno
podsjetilo iste da imaju mogućnost da u roku od 8 dana od primitka
navedenog akta podnesu zahtjev za nadoknadu troškova postupka.
Dana 30.04.2020. godine Konkurencijsko vijeće je aktom
broj UP-01-26-2-018-129/17 od Podnositelja zahtjeva zatražilo
dostavljanje broja bankovnog računa kako bi novčana sredstva
uplaćena kao polog za provođenje postpuka vještačenja bila
vraćena gospodarskom subjektu Telemach.
Gospodarski subjekt BH Telekom je podneskom koji je
zaprimljen dana 04.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
130/17 dostavio traženo izjašnjenje navodeći da nisu imali
značajnijih troškova u ovom postupku.
Gospodarski subjekt Telemach se podneskom koji je
zaprimljen dana 07.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
131/17 očitovao na ranije upućeni akt Konkurencijskog vijeća, ali
izjašnjenje po pitanju troškova nije dostavio.
Sud Bosne i Hercegovine je dana 03.06.2020. godine
Konkurencijskom vijeću uputio podnesak (zaprimljen dana
06.06.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-132/17) kojim je
traženo da se Konkurencijsko vijeće u ostavljenom roku izjasni u
kojoj je fazi postupak provođenja odluke Suda BiH.
Konkurencijsko vijeće se na traženo očitovalo aktom broj UP-01-
26-2-018-133/17 dana 30.06.2020. godine.
U nastavku provođenja predmetnog postupka, a imajući u
vidu sve ranije navedeno, u prostorijama Konkurencijskog vijeća
je dana 01.07.2020. godine održan sastanak sa predstavnicima go-
spodarskog subjekta Ekpertiza kako bi se navedeno gospodarsko
društvo registrirana za provođenje poslova vještačenja upoznalo sa
problematikom postupka te eventualno dogovorilo provođenje
novog postupka vještačenja, o čemu je sačinjena Službena
zabilješka broj UP-01-26-2-018-134/17.
U to ime je i putem e-maila gospodarskom subjektu
Ekpertiza dostavljen i Zahtjev za vještačenje Podnositelja zahtjeva
(akt broj UP-01-26-2-018-135/17).
Međutim, Konkurencijsko vijeće je dana 22.07.2020. godine
putem e-maila (akt broj UP-01-26-2-018-136/17) zaprimilo
konačan odgovor gospodarskog subjekta Ekpertiza u kojem se
navodi da nisu u mogućnosti provesti traženo vještačenje.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
10. Utvrđeno činjenično stanje i ocjena dokaza
Nakon sagledavanja mjerodavnih činjenica i dokaza
utvrđenih tijekom postupka, činjenica iznijetih na usmenoj
raspravi, podataka i dokumentacije RAK-a koji su zaprimljeni
dana 05.03.2018. godine podneskom pod brojem UP-01-26-2-
018-37/17, te dana 13.03.2018. godine podneskom broj UP-01-26-
2-018-45/17, savjesnom i detaljnom ocjenom svakog dokaza
posebno i svih dokaza zajedno, cijeneći pravna shvaćanja i
primjedbe iz Presude Suda BiH, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo
slijedeće:
Člankom 9. stavak (1) i (2) Zakona propisano je kako
gospodarski subjekt ima vladajući položaj na mjerodavnom tržištu
roba ili usluga, ako se zbog svoje tržišne snage može ponašati u
značajnoj mjeri neovisno od stvarnih ili mogućih konkurenata,
kupaca, potrošača ili dobavljača, također uzimajući u obzir udjel
tog gospodarskog subjekta na mjerodavnom tržištu, udjele na tom
tržištu koje imaju njegovi konkurenti, kao i pravne prepreke za
ulazak drugih gospodarskih subjekata na tržište. Pretpostavlja se
da gospodarski subjekt ima vladajući položaj na tržištu roba ili
usluga ako na mjerodavnom tržištu ima udjel veći od 40%.
Člankom 10. stavak (1) Zakona propisano je da je zabranjena
svaka zlouporaba vladajućeg položaja jednog ili više gospodarskih
subjekata na mjerodavnom tržištu, a člankom 10. stavak (2)
propisano je da se zlouporaba vladajućeg položaja posebno odnosi
na: a) izravno ili neizravno nametanje nelojalnih kupovnih i
prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uvjeta kojima se ograničava
konkurencija, b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog
razvitka na štetu potrošača, c) primjenu različitih uvjeta za istu ili
sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u
neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj, d) zaključivanje
sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne
obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskom običaju
nemaju veze s predmetom takvog sporazuma.
Zlouporabom vladajućeg položaja, pored kriterija propisanih
u članku 10. Zakona, smatraju se i slučajevi propisani člankom 9.
Odluke.
Zahtjev za pokretanje postupka podnesen od strane
gospodarskog subjekta Telemach tiče se aktivnosti BH Telecoma
koje predstavljaju zlouporabu vladajućeg tržišta na tržištu fiksne
telefonije, na način da se sastavljanjem svojih paketa proizvoda
iskorištava prednost koju ima na tržištu fiksne telefonije, a koja
proizilazi iz njegovog monopolskog položaja, što kao rezultat ima
zatvaranje tržišta za konkurente, te subvencioniranjem svojih
aktivnosti na povezanom pay-TV tržištu profitom ostvarenim u
oblasti fiksne telefonije, narušavajući tako konkurenciju na pay-
TV tržištu.
Pored toga, prema navodima iz Zahtjeva vladajući položaja
BH Telecoma na tržištu mobilne telefonije takođe rezultira
subvencioniranjem pay-TV tržišta.
Operator BH Telecom Telemach
Paket Moja TV Phone Duo Tel Grande
Cijena (KM/mj) 29,00 20,50ą/30,50
¹akcijska cijena na ugovor za 24 mjeseca, za cjelokupno trajanje ugovora;
Što se tiče TV usluge BH Telecom uključuje 162 kanala (HD
TV kanali nisu uključeni), Telemach 179 kanala (uključena 25 HD
TV kanala), Logosoft 83 TV kanala (i jedan HD TV kanal), HT
Eronet koji uključuje 87 TV kanala (bez uključenih HD TV
kanala), Elta Kabel sa 174 TV kanala (i 20 HD TV kanala) te
TxTV preko 170 TV kanala (i 15 HD TV kanala).
1
Benczek, dr Pius Alexander (2015) Konkurencijs u elektronskim
komunikacijama: zaštita ex-ante i ex post, Sarajevo: T&T Concept, str 82.
Број 42 - Страна 53
U konkretnom slučaju gospodarski subjekt Telemach je
Zahtjev podnio radi utvrđivanja zlouporabe vladajućeg položaja
gospodarskog subjekta BH Telecom putem predatornih cijena
koju Odluka prepoznaje u članku 9. stavak (1) točka c) kao
"određivanje cijene proizvoda ili usluge ispod troškova
proizvodnje sa ciljem eliminiranja konkurencije".
Cijene se smatraju predatornim ukoliko su: ispod prosječnog
varijabilnog troška (eng. Average Variable Cost) dominantne
firme ili ispod njenog prosječnog ukupnog troška (eng. Average
Total Cost), a predatorna namjera vladajuće firme se može
dokazati. 1
Predatory pricing je jedan od oblika zlouporabe vladajućeg
položaja od strane vladajućeg gospodarskog subjekta (predatora),
koji svoje proizvode/usluge prodaje/pruža po tako niskim
cijenama da istiskuje druge konkurente s mjerodavnog tržišta,
sprječava pristup tržištu novim konkurentima, te uspješno
povećava svoj tržišni udjel do konačne monopolizacije tržišta.
Troškovi provođenja ove prakse mogu biti izuzetno visoki, ali
predator očekuje buduće diskontirane profite kojima će pokriti i
prebaciti sadašnje gubitke i odgođene profite. 2
Konkurencijsko vijeće je za potrebe provođenja predmetnog
postupka nastojalo prikupiti sve mjerodavne podatke i informacije
koje se tiču formiranja maloprodajne cijene pojedinih usluga BH
Telecoma, a sve u cilju procjene troškova, prihoda i ostvarene
marže gospodarskog subjekta BH Telecom u svezi ponude fiksne
telefonije. Također je tražena i procjena troškova i prihoda za
svaku pojedinačnu komponentu koja čini jedan paket usluga te
marža na konkretan paket i to za svaki paket u kojima je ponuda
fiksne telefonije jedna od komponentni.
Gospodarski subjekt BH Telecom je u više navrata pismenim
putem, a i tokom usmene rasprave istaknuo da ne vodi odvojeno
prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim uslugama iz
paketa te kako se pred Regulatornom agencijom za komunikacije
odvijaju kontinuirane aktivnosti koje će rezultirati usvajanjem
pravila i metodologije računovodstvenog odvajanja i troškovnog
računovodstva, a do sada realizirane aktivnosti pred RAK-om nisu
rezultirale bilo kakvim usvajanjem niti pravila niti metodologije.
Međunarodni financijski računovodstveni standard IFRS 15
kojeg su obvezni provoditi gospodarski subjekti, kao jednu od
metoda formiranja cijena, ukoliko ne provede troškovno
računovodstvo, kako je naveo BH Telecom, priznaje formiranje
cijene na osnovu istih ili sličnih proizvoda na tržištu.
BH Telecom je Konkurencijskom vijeću podneskom zapri-
mljenim pod brojem UP-01-26-2-018-51/17 dana 30.03.2018.
godine dostavio komparaciju ponude paketiranih usluga i to
poređenje ponude duo paket, prema ključnim karakteristikama i
cijeni mjesečne naknade (sa PDV-om), koji primarno uključuju
TV i fiksnu telefonsku uslugu te eventualno Internet pristup sa
malim brzinama interneta. U komparaciji (Tablica br. 1) uzeti su
oni paketi koji su najsličniji paketu Moja TV Phone.
Tablica 1.
Logosoft HT Eronet Elta Kabel TxTV
Logo Light Duo Home Elta Duo TXPhone
29,25 28,08 25,00 27,50
U ovim paketiranim uslugama BH Telecom nudi 1.500
minuta prema svim fiksnim mrežama (vlastita+druge) uz naplatu
uspostave poziva prema drugim mrežama, te povoljnije tarifiranje
prema jednom izabranom broju iz BH Telecom mreže. Telemach
nudi unutar vlastite fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 1.500
minuta prema drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave
2
Ružić, Tatjana Analiziranje i dokazivanje predatory pricinga, članak objavljen u
časopisu "Računovodstvo, revizija i financije, br. 6/2001, http://www.aztn.hr/
uploads/documents/o_nama/strucni_clanci/tatjana_ruzic/1_tr.pdf
Број 42 - Страна 54 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
poziva te besplatne pozive u United grupi i besplatno UNIFON na
5 mobilnih telefona. Logosoft nudi unutar vlastite fiksne mreže
fiksnu telefoniju besplatno te 300 minuta prema drugim fiksnim
mrežama uz naplatu uspostave poziva. HT Eronet nudi 1.000
minuta prema svim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva,
dok TxTV nudi 1.000 minuta prema svim fiksnim mrežama unutar
Operator BH Telecom Telemach
Paket Moja TV Full Trio Grande
Cijena (KM/mj) 49,00 42,90ą/52,90
¹akcijska cijena na ugovor za 24 mjeseca, za cjelokupno trajanje ugovora
Što se tiče TV usluge BH Telecom uključuje 162 kanala (HD
TV kanali nisu uključeni), Telemach 179 kanala (uključena 25 HD
TV kanala), Logosoft 195 TV kanala (i 17 HD TV kanala), HT
Eronet koji uključuje 87 TV kanala (bez uključenih HD TV
kanala), Elta Kabel sa 174 TV kanala (i 20 HD TV kanala) te
TxTV preko 170 TV kanala (i 10 HD TV kanala).
U ovim paketiranim uslugama BH Telecom nudi 1.500
minuta prema svim fiksnim mrežama (vlastita+druge) uz naplatu
uspostave poziva prema drugim mrežama, te povoljnije terifiranje
prema jednom izabranom broju iz BH Telecom mreže. Telemach
nudi unutar vlastite fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 1.500
minuta prema drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave
poziva te besplatne pozive u United grupi i besplatno UNIFON na
5 mobilnih telefona. Logosoft nudi unutar vlastite fiksne mreže
fiksnu telefoniju besplatno, te 300 minuta prema drugim fiksnim
mrežama uz naplatu uspostave poziva. HT Eronet nudi 1.000
minuta prema svim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva,
dok TxTV nudi 1.000 minuta prema svim fiksnim mrežama unutar
BiH bez troškova uspostave poziva. Elta Kabel nudi unutar vlastite
fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 700 minuta prema
drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva te besplatne
razgovore unutar mobilne i fiksne mreže Elta Kabel.
Unutar trio paketa pretplatnici koriste i internet usluge po
brzini 10+/1 Mbps kod BH Telecoma, te 40/4 Mbps + Unifi na 5
uređaja kod gospodarskog subjekta Telemach.
BH Telecom je Konkurencijskom vijeću dostavio podatke
koji se tiču troškova po korisniku za programske sadržaje gdje su
korišteni podaci o broju korisnika BH Telecom Moja TV IPTV
usluge i podatci o dobavljačima TV kanala te troškovi prema
kolektivnim organizacijama za ostvarivanje autorskog prava i
srodnih prava (AMUS, AIS, FONOGRAM, UFR), a koji ne
predstavljaju izravne troškove programskog sadržaja već su
zakonska obveza u svezi sa distribucijom programskih sadržaja na
MojaTV IPTV usluzi.
Tako je u 2015. godini ukupan broj korisnika IPTV usluga
BH Telecoma iznosio (..)**, dok je trošak po korisniku IPTV
usluga iznosio (..)**KM. Ukupan broj korisnika IPTV usluga BH
Telecoma u 2016. godini je bio nešto veći i iznosio je (..)**, a
trošak po korisniku IPTV usluga bio je (..)**KM. Porast broja
Fiksna telefonija
2015 % 2016
BH Telecom (..)** (..)**
Telemach (..)** (..)**
Ukupno (..)** (..)**
*RAK ne raspolaže podacima o broju pretplatnika BH Telecoma i Telemacha na području Federacije Bosne i Hercegovine te županija
Prema podatcima iz Tablice 3. gospodarski subjekt BH
Telecom na tržištu fiksne telefonije na području Bosne i
Hercegovine ima vladajući položaj obzirom da ima tržišni udjel
veći od 40% ( u 2015. godini (..)**%, u 2016. godini (..)**%).
Kada je riječ o integriranim uslugama (paketi koji uključuju
dvije ili više usluga) operatori sa značajnom tržišnom snagom su
obvezni podnijeti RAK-u zahtjev za izdavanje suglasnosti na
Уторак, 13. 6. 2023.
BiH bez troškova uspostave poziva. Elta Kabel nudi unutar vlastite
fiksne mreže fiksnu telefoniju besplatno, 700 minuta prema
drugim fiksnim mrežama uz naplatu uspostave poziva te besplatne
razgovore unutar mobilne i fiksne mreže Elta Kabel.
Komparacija ponuda trio paketa i to usluga TV+fiksna
telefonska usluga+internet prikazana je u Tablici 2:
Tablica 2.
Logosoft HT Eronet Elta Kabel TxTV
Logo Trio Trio Basic Elta Box 50 TXTrio
46,80 50,31 49,00 43,90
korisnika IPTV usluga nastavio se i u 2017. godini i iznosio je
(..)**, ali je trošak po korisniku IPTV usluga bio (..)**KM.
Regulatorna agencija za komunikacije je na traženje
Konkurencijskog vijeća dostavila slijedeće informacije i to:
Člankom 20. stavak 3 i 6. Zakona o komunikacijama
definirano je da RAK daje suglasnost operatorima sa značajnom
tržišnom snagom na uvjete poslovanja i cijene, za govorne
telefonske usluge putem fiksne ili mobilne mreže te za iznajmljene
linije.
U cilju kontrole maloprodajnih cijena operatorima sa
značajnom tržišnom snagom u fiksnoj telefoniji RAK je donio
Pravilo 24/2005 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih
usluga u Bosni i Hercegovini, Pravilo 40/09 o modelu rebalansa
cijena govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini, Pravilo
67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini i Pravilo o izmjeni i dopunama Pravila
67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u
Bosni i Hercegovini.
Navedenim Pravilima 2012 o modelu rebalansa cijena
govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini RAK je utvrdio
granične cijene kojih su se obvezni pridržavati operatori sa
značajnom tržišnom snagom za slijedeće usluge: pristupna taksa,
mjesečna pretplata, cijena minute koštanja govorne usluge u
nacionalnom saobraćaju i cijena minute koštanja govorne usluge u
međunarodnom saobraćaju.
Obzirom da je BH Telecom operator sa značajnom tržišnom
snagom u fiksnoj telefoniji obvezan je dostaviti RAK-u zahtjev za
dobivanje suglasnosti za promjenu cijena usluga pristupne takse,
mjesečne pretplate, cijene minute koštanja govorne usluge u
nacionalnom prometu i cijene minute koštanja govorne usluge u
međunarodnom prometu. RAK razmatra dostavljeni zahtjev i
utvrđuje da li su predložene cijene sukladne sa graničnim cijenama
definiranim Pravilom o modelu rebalansa cijena govornih
telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini.
Prema dostavljenim podatcima RAK-a u Tablici 3. prikazan
je ukupan broj priključaka fiksne telefonije kao i broj korisnika
pojedinačno za gospodarske subjekte BH Telecom i Telemach u
razdoblju 2015-2017. godine na području Bosne i Hercegovine.
Tablica 3.
% 30.06.2017 %
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
uvođenje ili izmjenu paketa integriranih usluga. U dijelu ponude
koji se odnosi na integrirane usluge RAK ne analizira predložene
cijene za pakete usluga nego vrši provjeru uvjeta po kojima se
paket integriranih usluga nudi krajnjim korisnicima, odnosno
provjeru da li posebni uvjeti korištenja paketa integriranih usuga
sadrže sve elemente definirane u trećem dijelu - Odnosi sa krajnjim
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
korisnicima Pravila 69/2013 o uslovima pružanja javnih
telekomunikacijskih usluga i odnosima sa krajnjim korisnicima.
Prema dostavljenim podatcima RAK-a u Tablici 4. prikazan
je ukupan broj korisnika IPTV usluge kao i broj korisnika
pojedinačno za gospodarske subjekte BH Telecom i Telemach u
IPTV usluge
2015 % 2016
BH Telecom (..)** (..)**
Telemach (..)** (..)**
Ukupno (..)** (..)**
Paketi usluga
2015 % 2016
BH Telecom (..)** (..)**
Telemach (..)** (..)**
Ukupno (..)** (..)**
RAK nema zakonskog osnova da vrši kontrolu cijena
mjesečne naknade utvrđene od strane operatora sa značajnom
tržišnom snagom za usluge TV i usluga pristupa internetu.
Konkurencijsko vijeće je na temelju informacija
zaprimljenih od strane RAK-a utvrdilo i da RAK za sada nije u
mogućnosti da vrši provjeru da li operatori prilikom formiranja
cijena primjenjuju princip troškovne orjentiranosti niti da vrši
kontrolu operatora sa značajnom tržišnom snagom u dijelu koji se
odnosi na vođenje računovodstvenih evidencija za usluge na
tržištima na kojima su proglašeni za operatore sa značajnom
tržišnom snagom.
Pored toga, RAK nema razvijen alat za proračun "margin
squeez-a" za utvrđivanje cijena usluga vezanih u paket usluga.
Neovisno od saznanja dobivenih od strane Regulatone
agencije za komunikacije Konkurencijsko vijeće je, u cilju
utvrđivanja činjeničnog stanja, zatražilo od gospodarskog subjekta
BH Telecom informacije u svezi primjene računovodstvenog
odvajanja i troškovnog računovodstva.
Tijekom usmene rasprave, a i na temelju podneska
gospodarskog subjekta BH Telecom koji je zaprimljen dana
09.03.2018. godine pod brojem UP-01-26-2-018-40/17
Konkurencijsko vijeće je informirano da proces uspostavljanja
troškovnog računovodstva i računovodstvenog odvajanja još
uvijek nije realiziran, te da BH Telecom ne vodi odvojeno
prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim vrstama usluga
ili paketa usluga kao i da ključnu ulogu u procesu primjene
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva ima
Regulatorna agencija za komunikacije koja još uvijek nije usvojila
pravilo o troškovnom računovodstvu i računovodstvenom
odvajanju.
BH Telecom je izvijestio Konkurencijsko vijeće da,
uvažavajući činjenicu da se isti resursi koriste za pružanje više
različitih usluga svi troškovi se evidentiraju i iskazuju jedinstveno
na razini BH Telecoma, te da je jedini podatak koji je BH Telecom
u mogućnosti dostaviti podatak o stopi bruto marže na razini BH
Telecoma. Isti je i dostavljen Konkurencijskom vijeću ali sam po
sebi nije bio adekvatan, ali ni dovoljan za provedbu ekonomske
analize i kalkulacije cijena.
Nadalje, članak 22. Zakona o komunikacijama nalaže
operatorima sa značajnom tržišnom snagom na
telekomunikacijskom tržištu obvezu da vode sustav troškovnog
računovodstva za alokaciju troškova i troškovnih elemenata za sve
usluge i elemente usluga.
Članak 17. Pravila o analizi tržišta elektronskih
komunikacija 54/2011 detaljnije određuje obvezu kontrole cijena i
vođenja troškovnog računovodstva. Sukladno sa istim člankom
stavak (1) RAK ima pravo da nametne SMP operatorima obveze u
svezi sa troškovnim računovodstvom i kontrolom cijena. Također,
prema članku 17. stavak (4) RAK će osigurati da svi načini povrata
troškova i metodologije određivanja cijena, koje su određene
Број 42 - Страна 55
razdoblju 2015-2017. godine na području Bosne i Hercegovine.
Pored navedenog dostavljeni su i podatci o ukupnom broj
korisnika paketiranih usluga kao i broju korisnika pojedinačno za
gospodarske subjekte BH Telecom i Telemach.
Tablica 4.
% 30.06.2017 %
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
% 30.06.2017 %
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
(..)** (..)** (..)** (..)**
operatorima, budu usmjerene na postizanje učinkovite i održive
konkurencije.
Prema navedenom RAK treba da odrediti pravila, odnosno
metodologiju vođenja troškovnog računovostva te također, pri
određivanju cijena, RAK može uzeti u obzir i cijene dostupne na
uporedivim konkurentnim tržištima (benchmarking).
Imajući u vidu da je RAK u fazi izrade metodologije
troškovnog računovodstva koji su incumbent operateri dužni
primjenjivati, te da ni RAK do sada nije tražio podatke u svezi sa
metodolgijom obračuna cijena pojedinih usluga od gospodarskog
subjekta BH Telecom, Konkurencijsko vijeće je odbilo i zahtjev
za vještačenje gospodarskog subjekta Telemach, obzirom da je
zaključilo kako provođenje traženog vještačenja i dokazi koji bi se
pribavili istim ne mogu biti ekonomski egzaktni, a ni pravno
mjerodavni da bi se na temelju njih mogla rješiti pravna stvar u
ovom postupku, pa kao takvi ne mogu doprinjeti donošenju
zakonitog i pravilnog rješenja.
U prilog navedenom je i činjenica da dokument Regulatorne
agencije za komunikacije "Okvirni elementi i plan za uvođenje
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva u
telekomunikacijama u Bosni i Hercegovni" iz listopada 2012.
godine do sada nije implementiran.
Konkurencijsko vijeće je, slijedom naprijed navedenog,
utvrdilo da BH Telekom ne primjenjuje metodologiju
računovodstvenog odvajanja i troškovnog računovodstva, te
samim tim nije bio u mogućnosti dostaviti pojedinačne podatke
koje se tiču troškova, prihoda i marže za pojedinačnu uslugu,
odnosno paketiranih usluga koje nudi na maloprodajnom tržištu.
Poređenjem ponuda paketiranih usluga BH Telecoma,
Telemacha i još četiri druga gospodarska subjekta koji pružaju
telekomunikacijske usluge i to poredbom duo paket, prema
ključnim karakteristikama i cijeni mjesečne naknade (sa PDV-
om), koji primarno uključuju TV i fiksnu telefonsku uslugu, te trio
paketa u kombinaciji TV, fiksna telefonija i internet, utvrđeno je
da ne postoje značajnija cjenovna odstupanja približno
ujednačenih paketa usluga (Tablice 1 i 2).
Pored navednog utvrđeno je da, iako se broj korisnika fiksne
telefonije gospodarskog subjekta BH Telecom povećavao,
istovremeno se povećavao i broj korisnika fiksne telefonije
Podnositelja zahtjeva (Tablica 3).
Isti slučaj je i na tržištu pružanja IPTV usluga gdje je rastao
tržišni udjel i gospodarskog subjekta BH Telecom ali i udjel
Podnositelja zahtjeva. Udjel BH Telecoma na tržištu paketa usluga
je opao u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu dok je i u tom
razdoblju tržišni udjel gospodarskog subjekta Telemach rastao.
Slijedom navedenog Konkurencijsko vijeće nije utvrdilo da BH
Telekom svojim poslovnim djelovanjem i cjenovnom politikom
istiskuje druge konkurente sa mjerodavnog tržišta pa tako ni
Podnositelj zahtjeva.
Број 42 - Страна 56 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Konkurencijsko vijeće je, obzirom na sve ranije utvrđeno, a
uzimajući u obzir da je osnovna primjedba Suda Bosne i
Hercegovine koja je izrečena u Presudi, a koja se odnosila na
pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, bila da
Konkurencijsko vijeće treba da dopusti financijsko vještačenje po
zahtjevu za vještačenje koji je podnio gospodarski subjekt
Telemach, a koje se odnosilo na utvrđivanje predatorskih cijena
gospodarskog subjekta BH Telecom, kao cijena koje se definiraju
kao cijene proizvoda ili usluga koje su ispod troškova proizvodnje,
odlučilo da prihvati zahtjev gospodarskog subjekta Telemach i
provede traženo vještačenje, te tako donijelo Zaključak o
provođenju vještačenja broj UP-01-26-2-018-102/17.
Tom prilikom Konkurencijsko vijeće je odredilo izvođenje
dokaza financijskim vještačenjem i odlučilo da isto provede
Društvo za vještačenje i procjenjivanje "VJEŠTAK" d.o.o. Mostar,
Dr. Ante Starčevića 66, 88000 Mostar. Predmet vještačenja usluge
privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo odnosi se na
pakete: Moja TV Phone, Moja TV full i Moja TV izbor. Cilj
vještačenja bio je da se utvrdi da li navedeni paketi imaju cijene
usluge koje su ispod troškova proizvodnje. Određeno je da će se
vještačenje provesti troškovnom metodologijom, sukladno sa
primjenjivim računovodstvenim standardima u roku od 90 dana od
dana primitka Zaključka.
Zaključkom o provođenju vještačenja gospodarski subjekt
BH Telecom d.d. Sarajevo se obvezao da gospodarskom subjektu
"VJEŠTAK" d.o.o. Mostar omogući pristup svoj dokumentaciji
potrebnoj za vještačenje i da mu na njegov zahtjev dostavi
dokumentaciju.
Konkurencijsko vijeće je rok od 90 dana odredilo sukladno
sa ponudom za usluge financijskog vještačenja gospodarskog
subjekta VJEŠTAK d.o.o. Mostar, zaprimljenom dana 02.09.2019.
godine pod brojem UP-01-26-2-018-88/17, u kojoj je navedeno da
je vještačenje moguće izvršiti u roku od 60 radnih dana.
Nakon proteka roka za dostavu nalaza i mišljenja o
provedenom vještačenju gospodarski subjekt VJEŠTAK d.o.o.
Mostar obratio se Konkurencijskom vijeću Zamolbom, koja je
zaprimljena dana 10.02.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-
018-113/17, kojom traži produženje roka za dodatnih 90 dana.
Kao isključivi razlog nužnosti produljenja roka gospodarski
subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar je naveo identifikaciju i dostavu
dokumentacije potrebne za vještačenje, s obzirom da ni jedna
strana nema zakonsku obvezu vođenja troškovnog računovodstva
i da traženi vremenski rok u najvećem stepenu ovisi o vremenu
dostavljanja dokumentacije.
Konkurencijsko vijeće na 66. sjednici, održanoj dana
21.02.2020. godine, zbog neispunjenja uvjeta propisanih člankom
24. stavak (2) Zakona o konkurenciji, nije donijelo odluku o
produljenje roka za provođenje vještačenja.
Gospodarski subjekt VJEŠTAK d.o.o. Mostar dostavio je
Konkurencijskom vijeću podnesak (Izjašnjenje), zaprimljen dana
11.03.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-122/17, navodeći
da najveći problem izrade vještačenja predstavlja specifičnost
procesa pri čemu metodologija troškovnog računovodstva do
danas nije implementirana, te bi se pri izradi vještačenja za
određeni dio troškova morala koristiti metodologija rasporeda
troškova "po ključu".
VJEŠTAK d.o.o. Mostar je u svom Izjašnjenju, između
ostalog, dalje naveo i sljedeće:
"Da bi bilo moguće utvrditi da li pojedini paketi imaju cijene
usluga koje su ispod troškova proizvodnje nužno je uzeti sve
troškove koje imaju paketi, kako fiksne tako i varijabillne, ali
obzirom da bi za određeni dio troškova bilo nužno raspoređivanje
istih "po ključu", dobiveni rezultati bi u određenom postotku mogli
biti "paušalni", te neće moći biti sa 100% sigurnošću utvrditi trošak
proizvodnje pojedinog paketa."
Уторак, 13. 6. 2023.
Sukladno sa činjenicom da gospodarski subjekt VJEŠTAK
d.o.o. Mostar nije u danom roku proveo predmetno financijsko
vještačenje, kao i to da je isti za nepovođenje naveo činjenicu da
stranke u postupku ne vode i nemaju zakonsku obvezu vođenja
troškovnog računovodstva, te da postoji potreba za djelomičnim
korištenjem druge metodologije kojom bi dobijeni rezultati u
određenom postotku mogli biti paušalni, Konkurencijsko vijeće je
smatralo da izvođenje dokaza financijskim vještačenjem, kojim bi
se dokazalo da paketi gospodarskog subjekta BH Telecom: Moja
TV Phone, Moja TV full i Moja TV izbor, imaju cijene usluge koje
su ispod troškova proizvodnje, nije moguće provesti na način da
se dobiju točni i precizni podaci. Slijedom navedenog je dana
23.04.2020. godine Konkurencijsko vijeće na 68. (šesdesetosmoj)
sjednici donijelo Zaključak o odustajanju od izvođenja dokaza
financijskim vještačenjem broj UP-01-26-2-018-123/17.
Konkurencijsko vijeće je dana 07.05.2020. godine pod
brojem UP-01-26-2-018-131/17 zaprimilo podnesak
gospodarskog subjekta Telemach kojim je isti naveo da
Konkurencijsko vijeće ne može donijeti Zaključak o odustajanju
od izvođenja dokaza financijskim vještačenjem jer isti nije
predviđen zakonom, posebno imajući u vidu da se vještačenje
provodi na zahtjev Podnositelja zahtjeva, koji jedini može
"odustati" od vještačenja, a to nije učinio. Naveo je i da se sva
sporna pitanja koja se navode u predmetnom Zaključku već bila
iznesena u osporavanom Rješenju, te ih je Sud u Presudi ocijenio
irelevantnim. Telemach je u podnesku iznio i svoj stav po pitanju
metodologije sektorskog regulatora ističući da ista nema nikakve
veze sa ovim postupkom, te stoga insistira da se vještačenje u ovoj
pravnoj stvari provede, kako je naloženo u Presudi. Na kraju je
navedeno da su "o opstrukcijama u provođenju Presude koju
Vijeće vrši morali obavijestiti Sud BiH, sukladno odredbama čl.
62-65 Zakona o upravnim sporovima", te da pozivaju
Konkurencijko vijeće da se suzdrži od daljnjih radnji na
izbjegavanju Presude.
Konkurencijsko vijeće je cijeneći pravna shvaćanja i
primjedbe iz Presude Suda BiH poduzelo sve aktivnosti kako bi se
provelo izvođenje dokaza financijskim vještačenjem. Određeno je
bilo da se vještačenje provede troškovnom metodologijom,
sukladno sa primjenjivim računovodstvenim standardima, a što je
bio i jedan od prijedloga koji je Telemach dostavio u svom
zahtjevu za vještačenje od 13.03.2018. godine. U ostavljenom
roku od 90 dana angažovani vještak VJEŠTAK d.o.o. Mostar nije
dostavio nalaz i mišljenje o provedenom vještačenju te je svoj
zahtjev za produljenjem roka za provođenju vještačenja bazirao na
razlogu identifikacije i dostave dokumentacije potrebne za
vještačenje, s obzirom da ni jedna strana nema zakonsku obvezu
vođenja troškovnog računovodstva.
Konkurencijsko vijeće zbog neispunjenja uvjeta propisanih
člankom 24. stavak (2) Zakona o konkurenciji nije donijelo odluku
o produljenju roka za provođenje vještačenja.
Konkurencijsko vijeće je nastavilo daljnje aktivnosti u cilju
postupanja po Presudi Suda BiH te razmotrilo odluku i za
eventualno angažiranje drugog vještaka koji bi preuzeo aktivnosti
provođenja predmetnog vještačenja. Na temelju liste gospodarskih
društava za obavljanje poslova vještačenja koju je objavilo
Federalno ministarstvo pravde (od pet gospodarskih subjekta na
listi vještaka svega tri rade vještačenje iz oblasti ekonomije) u
prostorijama Konkurencijskog vijeća je dana 01.07.2020. godine
sa početkom u 9:30 održan sastanak sa predstavnicima gospodar-
skog subjekta Ekpertiza, gospodinom Majidom Avdičevićem i
gospodinom Refikom Biber.
Bez ulaženja u detalje predmetnog postupka na sastanku je
prisutnim ukratko obrazložena problematika samog postupka te
suština i cilj postupka vještačenja koje bi trebalo biti provedeno.
Naknadno je istim dostavljen i Zahtjev za provođenje vještačenja
gospodarskog subjekta Telemach.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Predstavnici gospodarskog subjekta Ekspertiza su tom
prilikom iskazali sumnje u mogućnost prikupljanja potrebe
dokumentacije od strane gospodarskog subjekta BH Telecom.
Kako su se pitanja predstavnika gospodarskog subjekta Ekpertiza
pretežno odnosila na postavljeni zahtjev gospodarskog subjekta
Telemach za pokretanje samog postupka, a pored toga i za
provođenje postupka vještačenja sugerirano je istim da na web
stranici Konkurencijskog vijeća pročitaju osporeno Rješenje
Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-61/17 od
08.05.2018. godine te da, budu li imali dodatnih pitanja, stojimo
na raspolaganju za daljnje informacije.
Ostalo je dogovoreno da će svoj konačni odgovor
Konkurencijskom vijeću dostave u najkraćem roku te eventualno
dostave ponudu za obavljanje postupka vještačenja.
Dana 22.07.2020. godine (podnesak zaveden pod brojem
UP-01-26-2-018-136/17) Konkurencijsko vijeće je zaprimilo
odgovor od strane gospodarskog subjekta Ekpertiza u kojem je, u
bitnom, navedeno da isti nisu u mogućnosti provesti predmetno
vještačenje "iz razloga što u BH Telecomu ne postoje evidencije
po pojedinačnim stavkama troškova već samo kao čitav paket
usluga. Raditi navedeno vještačenje po principu ključa, odnosno
raspodjele troškova na stavke bi bio veoma zahtjevan posao jer se
radi o razdoblju od 5 godina i velikom broju priključaka, tako da
bi na navedenom moralo da radi veći broj vještaka više mjeseci a
ne bi sa sigurnošću mogli utvrditi cijene usluga." Istaknuto je
također da bi ovako vještačenje bilo i prilično skupo te da ne žele
ulaziti u posao za koji ne mogu da garantiraju točnost rezultata.
Konkurencijsko vijeće je, sukladno sa navedenim, smatralo
da ne postoje drugi dokazi koje je potrebno izvoditi u predmetnom
postupku pa je pristupilo izradi prijedloga konačnog Rješenja.
Konkurencijsko vijeće je na 72. (sedamdesetdrugoj) sjednici
održanoj dana 30.07.2020. godine razmatralo Prijedlog konačnog
Rješenja u predmetnom postupku. Prilikom razmatranja i glasanja
se nisu ispunili uvjeti predviđeni člankom 24. stavak (2) Zakona o
konkurenciji te isti nije usvojen, o čemu je Konkurencijsko vijeće
Podnositelja zahtjeva obavijestilo aktom broj UP-01-26-2-018-
137/17, a gospodarski subjekt BH Telecom aktom broj UP-01-26-
2-018-138/17 dana 31.07.2020. godine.
Na dostavljenu Obavijest Konkurencijskog vijeća reagirao je
Podnositelj zahtjeva podneskom broj UP-01-26-2-018-139/17,
zaprimljen dana 12.08.2020. godine, zahtijevajući dostavljanje
nalaza vještačenja kao i donošenje konačnog upravnog akta u
predmetnom postupku, nakog kojeg je 31.08.2020. godine aktom
broj UP-01-26-2-018-140/17, Konkurencijsko vijeće od
Podnositelja zahtjeva zatražilo broj bankovnog računa za povrat
neutrošenih novčanih sredstava imajući u vidu neuspio postupak
vještačenja.
Sud BiH je, u međuvremenu, podneskom koji je zaprimljen
pod brojem UP-01-26-2-018-141/17 dana 01.09.2020. godine od
Konkurencijskog vijeća zatražilo da se izjasni zašto nije postupilo
po Presudi Suda BiH broj S1 3 U 028820 18 U od 12.06 2019.
godine obzirom da se Telemach obratio Sudu BiH zahtijevajući
donošenje odluke koja će u svemu zamijeniti konačni upravni akt
Konkurencijskog vijeća, prema članku 64. stav 2. Zakona o
upravni sporovima BiH.
Izjašnjenje na upit Suda BiH Konkurencijsko vieće je Sudu
BiH dostavilo dana 15.09.2020. godine aktom broj UP-01-26-2-
018-144/17 gdje je su navedena sva postupanja Konkurencijskog
vijeća nakon zaprimanja predmetne Presude i dostavljeni
prijedlozi svih akata koji su upućeni na sjednice Konkurencijskog
vijeća, a sve u prilog činjenice da je Konkurencijsko vijeće
neupitno postupilo po naloženom u istoj.
Što se tiče povrata novčanih sredstava Telemach je
Konkurencijskom vijeću odgovorio da se sačeka odluka Suda BiH
obzirom na sve navedeno (podnesak broj UP-01-26-2-018-142/17
zaprimljen dana 03.09.2020. godine).
Број 42 - Страна 57
Istovremeno Telemah pokreće upravni spor protiv
Obavještenja Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-
137/17 (podnesak Suda BiH od 08.09.2020. godine zaprimljen pod
brojem UP-01-26-2-018-143/17) na koji je, u ostavljenom roku,
Konkurencijsko vijeće odgovorilo aktom broj UP-01-26-2-018-
145/17.
Zahtjev za postupanjem Suda BiH u smislu članka 64. stavak
2. Zakona o upravnim sporovima BiH je odbijen te je Rješenje
Suda BiH broj S1 3 U 028820 20 U2 od 05.10.2020. godine
Konkurencijsko vijeće zaprimilo dana 08.10.2020. godine
podnekom broj UP-01-26-2-018-148/17.
Zahtjev za preispitivanjem sudske odluke upućen je od strane
Podnositelja zahtjeva prema Apelacionom odjeljenju Suda BiH
(podnesak zaprimljen dana 12.11.2020. godine pod brojem UP-01-
26-2-018-149/17), na koji je, u ostavljenom roku, Konkurencijsko
vijeće odgovorilo aktom broj UP-01-26-2-018-150/17.
Zahtjev za preispitivanjem sudske odluke je odbijen
Presudom Suda BiH broj S1 3 U 028820 20 Uvp od 04.03.2021.
godine (podnesak zaprimljen pod brojem UP-01-26-2-018-152/17
dana 05.03.2021. godine) kada je istog dana zaprimljen i podnesak
Podnositelja zahtjeva kojim je zatraženo da se nastavi i provede
postupak u skladu sa pravnim shvatanjima sadržanim u Presudi
Suda BiH BiH iz 2019. godine u smislu provođenja vještačenja i
donošenja konačnog upravnog akta (podnesak broj UP-01-26-2-
018-153/17).
Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP-01-26-2-018-
154/17 dana 11.03.2021. godine podsjetilo Podnosioca zahtjeva da
je u tijeku sudski postupak po osnovu tužbe na Obavijest
Konkurencijskog vijeća broj UP-01-26-2-018-137/17 te da se tek
po okončanju istog i vraćanja spisa predmeta može nastaviti
postupanje u predmetnom postupku.
Tužba je odbačena Rješenjem Suda BiH broj S1 3 U 036796
20 U od 21.10.2022. godine (podnesak broj UP-01-26-2-018-
155/17 zaprimljen dana 24.10.2022. godine) u kojem se, u bitnom,
navodi da Obavijest nije konačni upravni akt iz članka 8. Zakona
o upravni sporovima BiH protiv kojeg se može voditi upravni spor
te da ovakva obavijest po svom karakteru nema svojstvo pravnog
akta.
11. Provođenje postupka i procesa vještačenja nakon odluka
Suda Bosne i Hercegovine, nastavak
Podnositelj zahtjeva je Konkurencijskom vijeću uputio
Molbu sa informaciju o statusu predmeta podneskom koji je
zaprimljen dana 27.10.2022. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
156/17, na koji je Konkurencijsko vijeće odgovorilo aktom broj
UP-01-26-2-018-157/17 dana 15.11.2022. godine zatraživši pri
tome da Podnositelj zahtjeva dostavi svoj prijedlog vještaka koji
bi proveo vještačenje u predmetnom postupku.
Naime, postupajući po Rješenju Suda BiH BiH S1 3 U
028820 20 U2 od 05.10.2020. godine u kojem je navedeno da je
Konkurencijsko vijeće poduzelo sve potrebne radnje u cilju
izvršenja Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U 028820
18 U od 12.06 2019. godine te su navedene radnje opravdan razlog
što ista nije izvršena, s tim da obveza postupanja po predmetnoj
presudi i dalje stoji jer ista u konačnici nije izvršena što je obveza
Konkurencijskog vijeća, a imajući u vidu i sadržaj Rješenja Suda
BiH S1 3 U 036796 20 U od 21.10.2022. godine voditelj
predmetnog postupka je odlučio da se uloži dodatni napor oko
pronalaska vještaka i ponovo pokuša provesti vještačenje u
predmetnom postupku, kako je to i tražio Podnositelj zahtjeva.
Telemach je podneskom, koji je zaprimljen pod brojem UP-
01-26-2-018-160/17 dana 23.11.2022. godine, predložio vještaka
ekonomske struke Miloša Grujića, doktora ekonomskih nauka, uz
napomenu da Podnositelj zahtjeva smatra se gospodarski subjekt
BH Telecom mora obvezati da vještaku dostavi svu potrebnu
Број 42 - Страна 58 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
dokumentaciju koju vještak zatraži, pod prijetnjom izricanja
novčane kazne.
Zahtjev za očitovanje na prijedlog ličnosti vještaka aktom
broj UP-01-26-2-018-161/17 je upućen prema gospodarskom
subjektu BH Telecom dana 13.12.2022. godine. Iako je BH
Telecom dostavio odgovor (podnesak broj UP- 01-26-2-018-
162/17 od 22.12.2022. godine) da ulaže prigovor na prijedlog
istog, te da se gospodarski subjekt ne može obvezati da dostavi
dokumentaciju koju po zakonu nije dužan sačinjavati,
Konkurencijsko vijeće je smatralo da treba obaviti sastanak sa
vještakom Grujić te je, u to ime, telefonskim putem kontaktiran
dana 29.11.2022. godine, a zatim još jednom i sedmicu kasnije
kada je dogovoreno da se vještak Grujić javi Konkurencijskom
vijeću radi preciziranja termina sastanka kada mu bude
odgovaralo, obzirom na njegove ranije poslovne obveze.
Tom prilikom dogovoreno je da se Grujić upozna sa
pojedinostima predmeta i cilja vještačenja, imajući ipak u vidu da,
kao vještak predložen od strane Podnositelja zahtjeva, raspolaže
određenim informacijama.
Konkurencijsko vijeće je, paralelno, sa liste vještaka
ekonomske struke FBiH kontaktiralo dodatno dva vještaka u
siječnju 2023. godine i to - Senadu Dupovac i Tihomira Aničića.
Oba vještaka su telefonskim putem u kraćim crtama
upoznata sa zadatkom povodom kojeg su kontaktirani te je ostalo
da će se javiti oko dogovora za sastanak.
Oba vještaka je Konkurencijsko vijeće ponovo pozvalo
(obzirom da se nisu sami javili kako je dogovoreno) te je vještak
Aničić izjavio dana 23.01.2023. godine da nije zainteresiran za
angažiranje dok je Senada Dupovac na sastanak u prostorije
Konkurencijskog vijeće došla dana 01.02.2023. godine u 14,00
sati te je nakon detaljnog upoznavanja sa predmetnim postupkom
i predmetom vještačenja zatražila 7 dana da se zvanično očituje da
li želi preuzeti posao, u kojem roku i po kojoj cijeni.
U međuvremenu je vještak Aničić, obzirom da je zvanično
odbio da dalje ulazi u pregovore oko angažiranja u proces
vještačenja, predložio svog kolegu vještaka Slavišu Kovačevića
kojeg je Konkurencijsko vijeće pozvalo dana 06.02.2023. godine
te ponudilo održavanje sastanka.
Konačno, sastanak da Kovačevićem je održan je 08.02.2023.
godine kada je, na isti način kao i sa gđom Dupovac, obavljen
razgovor te je Kovačević upoznat sa predmetom i ciljem
vještačenja kao i metodologijom koja je potrebna da se provede
traženo vještačenje. Zatražio je 7 dana da se zvanično očituje da li
želi preuzeti posao, u kojem roku i po kojoj cijeni.
Svim gore navedenim vještacima kao i vještaku Milošu
Grujiću kasnije, prilikom predstavljanja predmetnog slučaja, šta se
od istih traži u slučaju angažiranja, skrenuta je pažnja da je BH
Telecom naveo da se ne može oavezati da dostavi dokumenataciju
koju po zakonu nije dužan sačinjavati.
Vještak Grujić se javio 07.02.2023. godine te je održan
sastanak dana 09.02.2023. godine tokom kojeg je razgovarano oko
pojedinosti u vezi vještačenja. Ostao je dogovor sa se Miloš Grujić
u narednih 7 dana javi da li prihvaća da provede postupak
vještačenja.
Konkurencijsko vijeće je dana 13.02.2023. godine i dana
14.02.2023. godine zaprimilo odgovore vještaka Dupovac i
Kovačević koji su uz obrazloženje odbili provođenje vještačenja
(podnesak broj UP-01-26-2-018-166/17 i podnesak broj UP-01-
26-2-018-167/17).
Miloš Grujić je uzvratno, ponovo na poziv Konkurencijskog
vijeća, odgovorio 16.02.2023. godine, a zatim i 17.02.2023. godine
te izjavio da još razmatra ali da će se javiti u narednih 2-3 dana.
U načelu je iskazao zainetersiranost ali na pitanje da li će
rezultati vještačenja biti precizni jer samo takvi su Konkuren-
cijskom vijeću od koristi u predmetnom postupku odgovorio je da
Уторак, 13. 6. 2023.
to ovisi od dostavljene dokumentacije BH Telecoma i da mu je
potrebno za krajnji odgovor još par dana.
Imajući u vidu da je u načelu od prvog kontakta sa vještakom
Grujićem prošlo više od 3 mjeseca kao i da je isti čak i predložen
bio od strane Podnositelja zahtjeva te samim tim pretpostavlja se
da je raspolagao sa dodatnim informacijama koje su mogle olakšati
da se u svakom slučaju već odluči da li preuzima poslove
vještačenja ili ne, do dana 22.02.2023. godine kada je
Konkurencijsko vijeće sačinilo Službenu zabilješku koja je
sastavni dio predmetnog spisa broja: UP-01-26-2-018-168/17, ni
na izričitu zamolbu da Konkurencijskom vijeću da svoj konačan
odgovor dostavi što prije obzirom na protok vremena, Miloš
Grujić svoj odgovor nije dostavio niti pismeno niti usmeno.
Podnositelj zahtjeva je uputio još jednom urgenciju za
postupanje u vezi prijedloga ličnosti vještaka kojeg je predložio
(podnesak broj UP- 01-26-2-018-165/17 od 24.01.2023. godine)
ali je Konkurencijsko vijeće, imajući u vidu istaknuto, zauzelo stav
da vještak Grujić nije zainteresiran da obavi vještačenje u predmet-
nom postupku te je Službenom zabilješkom to konstatirano.
Obzirom da je pitanje provođenja postupka vještačenja
pokrenuto zahtjevom Podnositelja zahtjeva Konkurencijsko vijeće
je smatralo potrebnim o svmu gore navedenom informisati
Podnosioaca zahtjeva što je i učinjeno aktom broj UP- 01-26-2-
018-169/17 dana 22.02.2023. godine.
Slijedom navedenog Konkurencijsko vijeće je dana
02.03.2023. godine zaprimilo podnesak broj UP-01-26-2-018-
170/17 i to dr Miloša Grujića u kojem se navodi, u bitnom, da
prihvata pismenim putem vještačenje te da pismenim putem nije
bio pozvan od strane Konkurencijskog vijeća da se pismeno izjasni
u pogledu prihvatanja zadatka vještačenja te da se predmetim
podneskom izjašnjava kako bi se "izbjegla svaka sumnja u
okolsnoti prihvatanja izvršenja vještačenja". Bitna je činjenica da
se dr. Grujić pismeno obratio Konkurencijskom vijeću tek nakon
3 mjeseca i to nakon što je Konkurencijsko vijeće obavijestilo
Podnositelja zahtjeva, a i to pismeno izjašnjenje je ponovo bilo
nepotpuno i bez bitnih elemenata po pitanju angažmana u
postupku vještačenja.
Dan kasnije, 03.03.2023. godine Konkurencijsko vijeće je
zaprimilo podnesak pod brojem UP- 01-26-2-018-171/17 i
odvjetnice Nevene Tomić Lučić, punomoćnice Podnositelja
zahtjeva, kojim je izareženo negodovanje oko informiranog.
Konkurencijsko vijeće je nakon pažljive analize svih navoda
iz gore navedenih podnesaka, opreza radi, uputilo akt broj UP- 01-
26-2-018-172/17 Podnositelju zahtjeva i dr Grujiću činjenično
pojasnivši stav voditelja postupka oko postupka vještačenja te
okolnosti koje su dovele do istog.
Konkurencijsko vijeće je, sukladno sa navedenim te prateći
pravno shvatanje Suda BiH, uz činjenicu da je bezuspješno
pokušalo provesti postupka vještačenja sa čak 6 vještaka sa liste
vještaka ekonomske struke FBiH i RS te uzimajući u obzir
zajednički stav svih da bi čak i eventualno provedeno vještačenje
moglo proizvesti paušalne rezultate u određenom postotku te isti
ne bi mogli sa 100% sigurnošću utvrditi trošak proizvodnje
pojedinog paketa, pristupilo izradi prijedloga konačnog Rješenja
na temelju cjelokupne dostavljene dokumentacije stranaka u
postupku i prikupljene dokumentacije trećih osoba ali bez nalaza
vještačenja obzirom na navedene okolnosti.
Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo
da u predmetnom slučaju BH Telecom nije zlouporabio vladajući
položaj na način propisan odredbama članka 10. stavak (2) Zakona
i članka 9. stavak (1) točke a), b), c), e) i g) Odluke te je odlučilo
kao u točki 1. izreke ovoga Rješenja.
12. Troškovi postupka
Konkurencijsko vijeće je prilikom provođenja predmetnog
postupka uzelo u obzir odredbe ZUP-a, i to članka 105. stavak (2)
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
ZUP-a, kada u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka sa
suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju
je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi
opravdane troškove koji su toj stranci nastali sudjelovanjem u
postupku.
Konkurencijsko vijeće je stoga dana 24.04.2020. godine
stranke u postupku (akt broj UP-01-26-2-018-127/17 i akt broj UP-
01-26-2-018-128/17) obavjestilo da imaju mogućnost da u roku od
8 dana od prijema navedenog akta podnesu zahtjev za nadoknadu
troškova postupka.
Gospodarski subjekt BH Telekom je podneskom koji je
zaprimljen dana 04.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-018-
130/17 dostavio traženo izjašnjenje navodeći da nisu imali
značajnijih troškova u ovom postupku.
Gospodarski subjekt Telemach očitovao se podneskom koji
je zaprimljen dana 07.05.2020. godine pod brojem UP-01-26-2-
018-131/17 na upućeni akt Konkurencijskog vijeća, ali izjašnjenje
po pitanju troškova nije dostavio.
Imajući u vidu navedeno Konkurencijsko vijeće nije
odlučivalo o pitanjima troškova koje su strane imale u postupku.
13. Administrativna pristojba
Sukladno sa člankom 2. tarifni broj 107. stavak (1) točka f)
Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi sa procesnim
radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH",
broj 30/06, 18/11 i 75/18) Podnositelj zahtjeva je na ovo Rješenje
obvezan platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od
1.500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine.
Sukladno sa odredbom članka 3. stavak (2) točka b) Odluke
o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama
pred Konkurencijskim vijećem, Podnositelj zahtjeva je nakon
izvršene uplate dužan uplatnicu kao dokaz o izvršenoj uplati
administrativne pristojbe dostaviti Konkurencijskom vijeću, prije
dostavljanja Rješenja.
Ukoliko Podnositelj zahtjeva ne izvrši uplatu administrativne
pristojbe, Konkurencijsko vijeće će pokrenuti postupak prinudne
naplate po proceduri koja je propisana člankom 18. Zakona o
administrativnim pristojbama Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH" broj 16/02, 19/02, 43/04, 8/06, 76/06, 76/07 i 3/10).
Slijedom navedenog Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao
u točki 2. izreke ovoga Rješenja.
14. Pouka o pravnom lijeku
Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljen priziv.
Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred
Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka,
odnosno objavljivanja ovoga Rješenja.
Broj UP-01-26-2-018-173/17
06. travnja 2023. godine Predsjednik
Sarajevo Nebojša Popić, v. r.
КАНЦЕЛАРИЈA ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
543
На основу члана 82. тачке 1) Закона о ветеринарству у
Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 34/02),
а у вези с чл. 5. и 6. Одлуке о праћењу резидуа одређених
супстанција у живим животињама и у производима
животињског поријекла ("Службени гласник БиХ", бр. 1/04,
40/09 и 44/11), директор Канцеларије за ветеринарство Босне
и Херцеговине донио је
Број 42 - Страна 59
УПУТСТВО
О ПРОВОЂЕЊУ ПЛАНА ПРАЋЕЊА И КОНТРОЛЕ
РЕЗИДУА ЗА 2023. ГОДИНУ
Члан 1.
(Предмет)
Овим Упутством регулише се начин доношења и прово-
ђења Плана праћења и контроле резидуа за 2023. годину.
Члан 2.
(Контрола резидуа)
(1) Контрола резидуа има за циљ заштиту здравља потро-
шача и обезбјеђивање услова за несметану трговину
животињама и производима животињског поријекла.
(2) Праћење и контрола резидуа проводи се у складу с
одредбама Одлуке о праћењу резидуа одређених
супстанција у живим животињама и у производима
животињског поријекла ("Службени гласник БиХ", бр.
1/04, 40/09 и 44/11) (у даљем тексту: Одлука).
(3) У складу с одредбама Одлуке, а у сврху контроле рези-
дуа у живим животињама и у производима животињског
поријекла, израђује се и доноси План праћења и
контроле резидуа (у даљем тексту: План).
(4) Сврха Плана јесте провјера да ли се на подручју Босне
и Херцеговине користе забрањене супстанције у лије-
чењу животиња и да ли се у лијечењу животиња пошто-
вала каренца лијека те да ли се у храни налазе контами-
нанти, а све с циљем заштите здравља потрошача.
(5) Осим контроле резидуа која се проводи у складу с
одредбама Одлуке власници или одговорна лица у
објектима дужни су да обезбиједе да се контрола
резидуа проводи и на основу властите процјене ризика,
која је специфична у односу на врсту/категорију
објекта, поријекло сировине, производне процесе, итд.
(HACCP).
Члан 3.
(Доношење Плана)
(1) У складу с одредбама Одлуке Канцеларија за ветеринар-
ство Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Канцеларија)
је одговорна за:
a) израду Плана;
б) координисање активности које проводе надлежни
органи ентитета и Брчко Дистрикта Босне и
Херцеговине;
ц) сакупљање, обраду и анализу података који су
потребни за процјену ефекта праћења;
д) извјештавање релевантних свјетских организација
и других заинтересованих страна, најкасније до 31.
марта сваке године, о подацима и резултатима
Плана и
e) надзирање провођења Плана.
(2) Канцеларија у сарадњи с надлежним органима ентитета
и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине израђује и
врши расподјелу броја узорака те проводи План за сваку
календарску годину.
(3) Након усаглашене расподјеле броја узорака Канцела-
рија, у зависности од подручја надлежности на којем је
планирано узорковање, доставља План надлежним орга-
нима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине:
а) Федералном министарству пољопривреде, водо-
привреде и шумарства – Сектор за ветеринарство;
б) Министарству пољопривреде, шумарства и водо-
привреде РепубликеСрпске – Ресор за ветеринар-
ство;
Број 42 - Страна 60 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
ц) Федералној управи за инспекцијске послове –
Инспекторат ветеринарске инспекције;
д) Републичкој управи за инспекцијске послове
Републике Српске – Ветеринарска инспекција;
е) Одјељењу за пољопривреду, шумарство и водо-
привреду Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине –
Пододјељење за ветеринарство и
ф) Инспекторату Брчко Дистрикта Босне и
Херцеговине.
(4) Надлежни органи ентитета достављају План кантонал-
ним министарствима пољопривреде и/или кантоналним
управама за инспекцијске послове у Федерацији Босне и
Херцеговине и општинским ветеринарским инспекција-
ма у Републици Српској, који су надлежни за провођење
узорковања у склопу Плана.
(5) На основу годишњег Плана, Канцеларија у сарадњи с
надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне
и Херцеговине, израђује мјесечни план узорковања на
резидуе који се доставља главним ветеринарским инс-
пекторима и ветеринарским инспекторима задуженим за
провођење узорковања.
(6) Канцеларија је задужена за праћење реализације Плана.
Члан 4.
(План)
(1) Све супстанције које се испитују у склопу Плана
подијељене су у двије основне групе:
a) група А - забрањене супстанције за које се контро-
ла резидуа проводи у сврху откривања илегалног
давања забрањених супстанција или злоупотребу
одобрених супстанција и
б) група Б – одобрене супстанције за кориштење за
које се контрола резидуа проводи у сврху провјере
поштовања максимално дозвољених количина
резидуа ветеринарских лијекова и контаминаната у
складу с важећим прописима.
(2) План обухвата праћење и контролу резидуа супстанција
из става (1) овог члана у узорцима ткива и тјелесних
течности код сљедећих врста животиња и производа
животињског поријекла:
a) говеда;
б) овце;
ц) свиње;
д) перад (бројлери);
е) риба;
ф) кравље млијеко;
г) овчије или козије млијеко;
х) кокошија јаја и
и) мед
(3) Испитивање резидуа појединих супстанција из става (1)
овог члана код појединих врста животиња и у
производима животињског поријекла врши се у складу с
Анексом II Одлуке.
(4) Број узорака који се испитује у склопу Плана одређује се
ускладу с Анексом III Одлуке, који прописује обим и
учесталост узорковања код појединих врста животиња и
производа животињског поријекла.
(5) Анализа узорака се врши искључиво у овлаштеним ла-
бораторијама, a које је Канцеларија у складу с важећим
прописима о јавним набавкама изабрала у поступку
јавне набавке лабораторијских услуга за анализу резидуа
ветеринарских лијекова и контаминаната.
(6) Контрола резидуа појединих супстанција у склопу
Плана врши се према прописаним максимално дозвоље-
ним количинама за ветеринарске лијекове и контами-
нанте у складу с важећим прописима.
Уторак, 13. 6. 2023.
(7) Канцеларија План доставља Генералном директорату за
здравље и безбједност хране Европске комисије (DG
SANTE) на прописаном обрасцу најкасније до 31. марта
текуће године, укључујући податке и резултате Плана из
претходне године.
Члан 5.
(Узорковање)
(1) Код сваког службеног узимања узорака, узорковање
мора бити непредвидиво, неочекивано и не смије се
вршити у неко унапријед утврђено вријеме нити тачно
одређеног дана у седмици.
(2) Узорковање се мора проводити у промјењивим интер-
валима током цијеле године, с тим да се узме у обзир и
чињеница да се током узгоја животиња неке супстанције
примјењују само у одређеном периоду године.
(3) Не доводећи у питање захтјеве Плана, код одабира
узорака узимају се у обзир друге расположиве информа-
ције као што су употреба још непознатих супстанција,
изненадна појава болести у одређеним регијама, сумња
на недозвољене или неовлаштене поступке и слично.
(4) Временски период узимања узорака траје од 01.04.
текуће године до 31.03. наредне године.
Члан 6.
(Службени узорак)
(1) Службени узорак је узорак који је узет од стране
ветеринарског инспектора према прописаном поступку
и који се на анализу доставља с приложеним прописа-
ним обрасцем.
(2) Изузетно у присуству ветеринарског инспектора узорке
који се узимају на имању, као што су крв и урин, могу
узимати ветеринари који су запослени у ветеринарским
станицама или амбулантама.
(3) Критеријуми за одређивање прихватљивости узорака за
испитивање у склопу Плана наведени су у Прилогу I
овог Упутства.
Члан 7.
(Идентификација узорка)
Идентификација узорка се врши на начин да се серијски
број записника о узимању узорака за анализу резидуа уписује
на амбалажу у коју је узорак упакован и на безбједносну
самољепљиву кесу за паковање узорка.
Члан 8.
(Мјесто узорковања)
(1) Узорци се узимају код физичких и правних лица која се
баве производњом, прерадом, паковањем и продајом
живих животиња и производа животињског поријекла.
(2) Мјесто узорковања су имања (говеда, перад, млијеко,
јаја, сточна храна, вода), рибогојилишта, објекти за
клање животиња и објекти за сакупљање и паковање
примарних производа животињског поријекла (јаја,
млијеко и мед) (у даљем тексту: објекти).
Члан 9.
(Стратегија узорковања)
(1) Циљеви Плана су:
a) откривање недозвољеног лијечења животиња,
односно употребе забрањених супстанција или
употреба одобрених супстанција или производа у
друге сврхе од оних за које су одобрене и/или у
условима другачијим од оних који су прописани;
b) утврђивање да ли резидуе ветеринарских лијекова,
пестицида и загађивача околине у животињским
ткивима и у производима животињског поријекла
одговарају прописаним максимално дозвољеним
количинама;
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
ц) истраживање и откривање узорка заостајања
резидуа у храни животињског поријекла.
(2) Узорци морају бити циљани узимајући у обзир минимум
критеријума као што су пол, старост, врста и начин
узгоја, све доступне информације о произвођачу те све
доказе о некоректној употреби или злоупотреби
одређених супстанција.
(3) Узимање службених узорака се врши у складу с Анек-
сом III Одлуке тако да је увијек могуће утврдити мјесто
поријекла животиње односно производа животињског
поријекла гдје је извршено узорковање.
Члан 10.
(Циљани узорак)
Циљани узорак је узорак који се узима у складу са
стратегијом узорковања како је описано у члану 9. овог
Упутства.
Члан 11.
(Сумњиви узорак)
(1) Сумњиви узорак је узорак који је узет:
a) као посљедица налаза недозвољених резидуа у
узорцима узетим у складу са захтјевима из члана 5.
Одлуке;
б) због разлога наведених у члану 11. Одлуке;
ц) према захтјевима из члана 25. став 1. тач. а) и б)
Одлуке.
Члан 12.
(Најмањи број животиња код узимања сумњивог узорка)
Кад се узима сумњиви узорак, који такође мора бити
циљано одабран, однос броја животиња у једном узгоју
односно животиња за клање истог власника животиња према
броју животиња од којих треба узети узорак одређен је у
Прилогу III овог Упутства.
Члан 13.
(Истрага)
(1) У случају неусклађеног налаза резидуа, како би се
истражио и открио узрок појаве резидуа, ветеринарски
инспектор је дужан да проведе сљедеће активности:
a) након обавјештења о неусклађеном налазу одмах
провјерити да ли се предметни производ животињ-
ског поријекла још налази на тржишту те ако се
производ налази на тржишту, а налаз је неусклађен,
производ се конфискује и нешкодљиво уништава;
б) прикупити све информације које су потребне како
би се могло утврдити поријекло животиње односно
имање с којег животиња потиче те уколико имање
није у оквиру територијалне надлежности ветери-
нарске инспекције гдје је узорак узет, писмено и
усмено обавијестити ветеринарску инспекцију
подручја на којем се налази спорно имање;
ц) провести испитивање на имању с којег животиња
потиче с циљем утврђивања да ли је било лијечења
или недозвољеног лијечења;
д) у случају недозвољеног лијечења провести испи-
тивање поријекла супстанција или производа на
мјесту производње, руковања, складиштења, пре-
воза, примјене, продаје, зависно од потреба;
е) у случају лијечења животиње провјерити ко је оба-
вио лијечење животиња, провјерити евиденцију
лијечења на имању и извршити контролу употребе
ветеринарских лијекова што подразумијева провје-
ру да ли је лијек регистрован за употребу на терито-
рији Босне и Херцеговине, гдје је лијек набављен,
да ли се поштовала каренца лијека, да ли постоји
рецепт о употреби лијека;
Број 42 - Страна 61
ф) у случају лијечења од стране ветеринара из вете-
ринарске станице/амбуланте провјерити амбулант-
ни протокол;
г) на имању, према потреби, испитати сточну храну и
воду за напајање животиња, а у зависности од врсте
супстанције која је утврђена;
х) прегледати посуђе из којег животиња узима храну
и воду и
и) провести свако додатно испитивање које сматра
потребним.
(2) Ветеринарски инспектор је дужан да о свим проведеним
активностима обавијести Канцеларију, надлежне органе
ентитета или Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.
Члан 14.
(Мјере код узимања сумњивог узорка)
(1) Када узима узорке животиња или животињских произ-
вода за које на основу резултата претходних испитивања
или информација с терена, сумња да садрже резидуе одо-
брених супстанција у количинама већим од прописане,
максимално дозвољене, количине (у даљем тексту:
МДК) или садрже резидуе неодобрених супстанција,
ветеринарски инспектор такве животиње, њихове
трупове, органе или производе не смије стављати у
промет односно у даљу обраду и/или прераду до
добијања резултата лабораторијских анализа.
(2) У случају сумње на недозвољено лијечење животиња
односно на примјену забрањених супстанција или при-
мјену одобрених супстанција у друге сврхе од оних за
које су одобрене, ветеринарски инспектор ће поступити
у складу с чланом 25. Одлуке.
Члан 15.
(Мјере у случају налаза резидуа у количинама већим од
МДК и недозвољеног лијечења)
(1) У случају налаза резидуа ветеринарских лијекова,
пестицида и других супстанција у количинама већим од
МДК, ветеринарски инспектор ће поступити у складу с
чл. 19. и 21. Одлуке и чланом 86. Закона о ветеринарству
у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број
34/02) којим су прописане надлежности ветеринарског
инспектора.
(2) Ветеринарски инспектор мора задржати трупове и
органе закланих животиња и животињске производе до
добијања резултата анализа.
(3) У случају да је потврђено недозвољено лијечење
ветеринарски инспектор поступа у складу с поступком
описаним у члану 24. Одлуке и према члану 86. Закона о
ветеринарству у Босни и Херцеговини ("Службени
гласник БиХ", број 34/02).
Члан 16.
(Случајни узорак)
Случајни узорак је узорак узет на основу статистичког
разматрања како би се обезбиједили репрезентативни подаци.
Члан 17.
(Циљано узорковање на имању – критеријуми за селекцију
циљаних узорака)
(1) Имање на којем ће се обавити узорковање бира се према
информацијама с терена или према другим подацима о
неком имању/имањима као што су начин држања и
узгоја животиња, исхрана, пасмина, пол животиње.
(2) Када је одабрао имање, ветеринарски инспектор
процјењује све животиње на имању и бира животињу(е)
од којих ће узорак бити узет.
(3) У обављању процјене из става (2) овог члана у обзир се
морају узети:
Број 42 - Страна 62 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
а) информације које указују на употребу фармако- (3)
лошки активних супстанција;
б) секундарне полне карактеристике животиње(а);
ц) промјене у понашању животиње(а);
д) исти степен развоја код групе животиња (1)
различитих пасмина/категорија;
е) животиње доброг гојидбеног стања/добре грађе и с
мало масног ткива.
(4) При узимању узорака треба избјегавати вишекратно (2)
узорковање на истом имању, односно узорковање
животиња поријеклом с истог имања.
Члан 18.
(Циљано узорковање у објектима-критеријуми за селекцију (3)
циљаних узорака)
(1) При процјени које ће животиње, трупови и/или произ-
води животиња бити узорковани ветеринарски инспек- (4)
тор треба узети у обзири сљедеће критеријуме:
a) пол, старост и врсту животиње, те начин узгоја/
држања животиња;
б) информације о произвођачу; (5)
ц) знакове који упућују на употребу фармаколошки
активних супстанција;
д) уобичајену праксу везану за употребу одређених
фармаколошки активних супстанција у систему (6)
узгоја из којег потичу животиње(а);
е) доказе о недозвољеном лијечењу.
(2) Код узимања узорака треба избјегавати вишеструко
узимање узорака од истог произвођача.
Члан 19. (7)
(Врста циљаног узорка који ће се узети)
За откривање фармаколошки активних супстанција
узимају се одговарајући прикладни узорци у складу са
захтјевима Плана (ткива, органи, тјелесне течности,
производи, вода и храна за животиње).
Члан 20. (8)
(Количина узорка)
(1) Најмања количина узорка мора бити довољна како би
лабораторија могла провести комплетан аналитички
поступак што подразумијева анализу узорка
оријентацијском и према потреби потврдном методом.
(2) Сваки узорак се мора подијелити на два једнака дијела (1)
односно подузорка на којима се може обавити
комплетан аналитички поступак.
(3) Дијељење узорка се може вршити на мјесту узорковања
или у лабораторији али се због правилног чувања узорка
и обавезе лабораторије да у случају неусклађености
одмах обави анализу потврдном методом, дијељење
узорка врши у лабораторији.
(4) Лабораторија је дужна да чува други дио узорка 30 дана.
(5) Најмања количина узорка која се треба доставити на
анализу наведена је у Прилогу II овог Упутства.
Члан 21.
(Амбалажа и паковање узорка)
(1) Узорак се узима односно пакује у једнократну амбалажу
за узимање узорака на резидуе у склопу Плана, коју
обезбјеђује Канцеларија и за ту намјену доставља
ветеринарским инспекторима заједно са записницима о
узимању узорака за анализу резидуа.
(2) Једнократна амбалажа (посуде и боце различитих (2)
димензија, епрувете, безбједносне самољепљиве кесе)
мора бити таква да одржи цјеловитост узорка, онемо-
гући замјену узорка, унакрсну контаминацију и кварење,
односно узорци морају бити запаковани на такав начин
да се у случају отварања паковања види да је нарушен
интегритет паковања.
Уторак, 13. 6. 2023.
Узорак за анализу након узимања и паковања мора бити
адекватно затворен и заштићен.
Члан 22.
(Транспорт узорака у лабораторију)
Транспорт узорака врши ветеринарски инспектор,
Канцеларија, лабораторија или друго правно лице у
зависности од услова потписаног оквирног споразума
односно уговора.
Када транспорт узорака врши Канцеларија, лабораторија
или друго правно лице врши се само преузимање
узорака од ветеринарског инспектора и достава узорака
у изабране лабораторије за поједине анализе резидуа.
Уколико се узорак/узорци не могу одмах доставити на
анализу потребно је извршити њихово складиштење на
начин описан у члану 23. овог Упутства.
Транспорт узорака се врши у расхладним уређајима тј.
преносним фрижидерима на температури од 0⁰ C до +4°
C како би се обезбиједио хладни ланац током транспор-
та.
Преносиви фрижидери треба да буду означени тако да
на папиру формата А4 стоји натпис: "УЗОРЦИ НА
РЕЗИДУЕ" како се не би доводио у сумњу њихов
садржај.
У случају када се узорци анализирају у лабораторијама
изван Босне и Херцеговине транспорт узорака се врши
службеним возилом Канцеларије, лабораторије или
другог правног лица у зависности од услова потписаног
оквирног споразума односно уговора.
Пошиљку узорака обавезно треба да прати списак
узорака с бројем записника, врстом супстрата за ана-
лизу, испитивањем које се захтијева на узорку као и изја-
вом у којој се наводи лице које врши транспорт, број узо-
рака и податак да пошиљка не представља инфективни
материјал те да ће узорци бити нешкодљиво уништени
од стране лабораторије након завршене анализе.
Транспорт узорака од ветеринарског инспектора до
лабораторије договара се телефоном као најбржим и
најлакшим видом комуникације.
Члан 23.
(Чување и складиштење узорака)
У случају када ветеринарски инспектор није у
могућности одмах након узимања узорка доставити исти
у лабораторију, односно када се узорак не може одмах
доставити на анализу, потребно је начином чувања
обезбиједити стабилност и цјеловитост узорка, тако да:
а) мишић, јетра, бубрег, масно ткиво и млијеко
дубоко се замрзавају након узорковања на
температури од -15º C до -20º C;
б) јаја се чувају на температури од 0º C до +4º C;
ц) крв се по могућности одмах шаље у овлаштену
лабораторију, те уколико је могуће одмах
издвојити серум или плазму ради дужег чувања на
температури од +4º C или замрзнути на - 20º C;
д) урин се чува на температури од 0º C до +4° C или
се замрзава;
е) мед се чува на собној температури;
ф) вода се чува на температури од 0º C до +4° C;
г) храна за животиње се чува на температури од 0º C
до +4° C.
Максимално вријеме чувања узорака након њиховог
узимања је:
а) за дубоко смрзнуте узорке као што су мишић, јетра,
бубрег, масно ткиво и млијеко10 дана;
б) за јаја 10 дана;
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
ц) крв се по могућности одмах након узорковања
шаље у лабораторију;
д) за урин 10 дана;
е) за мед 10 дана и
ф) за воду и храну за животиње 10 дана.
(3) Приликом чувања односно складиштења узорака треба
водити рачуна о температурном режиму на којем се
чувају узорци те фрижидери и замрзивачи треба да имају
термометре за праћење температуре и контролне листе у
које се уписује температура.
Члан 24.
(Записник о узимању узорака за анализу резидуа)
(1) Записник о узимању узорака за анализу резидуа (у
даљем тексту: Записник) обезбјеђује Канцеларија и
доставља ветеринарским инспекторима који путем
отпремнице задужују одређени број записника у
зависности од броја узорака које морају узети у склопу
Плана.
(2) За сваки узети узорак мора се водити Записник – Серија
А.
(3) Записник мора бити јасно и читко попуњен од стране
ветеринарског инспектора који врши узорковање.
(4) Један записник о узорковању прати само један узорак са
захтјевом за једну анализу, осим у случају код
узорковања млијека и јаја гдје се на једном записнику
захтијевају најмање три анализе.
(5) Када се узорковање врши о трошку власника/произво-
ђача попуњава се Записник – Серија Б, који се попуњава
на исти начин као и записник из Серије А.
(6) У Записник се, у зависности од мјеста узорковања,
морају уписати сљедећи подаци:
a) адреса надлежног органа;
б) име ветеринарског инспектора или број овлаште-
ња;
ц) број протокола из евиденције ветеринарског
инспектора;
д) датум узорковања;
е) име и адреса власника животиња или животињских
производа или одговорног лица;
ф) регистрацијски број имања с којег животиња
потиче, када се узорковање обавља на имању;
г) регистрацијски број клаонице или другог
одобреног објекта у којем је узорковање обављено;
х) идентификацијску ознаку животиње – број ушне
маркице или производа – серија производа;
и) врсту животиње;
ј) врсту ткива односно врсту узорка које се шаље на
анализу;
к) информацију о лијечењу у периоду од четири
седмице прије узорковања када се узорковање
обавља на имању;
л) врсте супстанција или групе супстанција које треба
испитати у узорку.
(7) Друга копија Записника која се доставља у лабораторију
заједно са узорком садржи сљедеће податке:
а) адресу надлежног органа који је доставио узорак;
б) име ветеринарског инспектора или број
овлаштења;
ц) број протокола из евиденције ветеринарског
инспектора;
д) датум узорковања;
е) врсту животиње;
ф) врсту ткива или производа који се шаље на
анализу;
г) врсту супстанција или групе супстанција које треба
испитати у узорку.
Број 42 - Страна 63
(8) По Записнику који непотпун или неправилно попуњен
неће се обавити анализа.
(9) Записник мора потписати ветеринарски инспектор који
је узео узорак и власник или одговорно лице у одобре-
ном објекту, односно власник или одговорно лице на
имању.
Члан 25.
(Чување Записника)
(1) Оригинал Записника остаје код ветеринарског
инспектора и он је за исти одговоран, те неовлаштена
лица не смију имати приступ оригиналу Записника.
(2) Другу копију Записника ветеринарски инспектор до-
ставља заједно са узорком у лабораторију или Канце-
ларију у зависности од начина транспорта узорака како
је описано у члану 22. овог Упутства.
(3) Трећу копију Записника ветеринарски инспектор након
проведеног узорковања доставља надлежним органима
ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, а у
зависности од подручја гдје је узорковање извршено:
a) Федералном министарству пољопривреде, водо-
привреде и шумарства – Сектор за ветеринарство;
б) Министарству пољопривреде, шумарства и
водопривреде Републике Српске – Ресор за ветери-
нарство и
ц) Одјељењу за пољопривреду, шумарство и водо-
привреду Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине –
Пододјељење за ветеринарство.
(4) Четврта копија Записника остаје власнику животиња
односно власнику/одговорном лицу у објекту.
(5) Пету копију Записника ветеринарски инспектор
доставља Канцеларији.
Члан 26.
(Извјештавање)
(1) Лабораторија је дужна да извјештава Канцеларију о
проведеним анализама и да води Евиденцију о
обављеним испитивањима службених узорака који су
узети у склопу Плана (у даљем тексту: Евиденција).
(2) Након обављеног испитивања одређеног броја узорака
запримљених на анализу, лабораторија је дужна да
достави Канцеларији извјештаје о проведеној анализи и
Евиденцију на прописаном обрасцу који се налази у
Прилогу IV овог Упутства.
(3) Лабораторија попуњену Евиденцију доставља
Канцеларији путем е-maila.
(4) Канцеларија копије извјештаја о проведеној анализи,
путем поште или електронских средстава, доставља:
a) ветеринарском инспектору који је извршио
узорковање;
б) Федералном министарству пољопривреде, водо-
привреде и шумарства – Сектор за ветеринарство;
ц) Министарству пољопривреде, шумарства и
водопривреде Републике Српске – Ресор за
ветеринарство;
д) Федералној управи за инспекцијске послове –
Инспекторат ветеринарске инспекције;
е) Републичкој управи за инспекцијске послове
Републике Српске – Ветеринарска инспекција;
ф) Одјељењу за пољопривреду, шумарство и водо-
привреду Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине –
Пододјељење за ветеринарство и
г) Инспекторату Брчко Дистрикта Босне и
Херцеговине.
(5) У случају да се ради о сумњивом узроку лабораторија је
дужна да одмах обави анализу и по обављеној
аналитичкој претрази најбржим могућим путем (е-mail
Број 42 - Страна 64 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
или телефон) обавијести Канцеларију о резултатима Члан 28.
анализе, а Канцеларија обавјештава ветеринарског (Престанак важења)
инспектора који је узео узорак. Даном ступања на снагу овог Упутства престаје важити
(6) У случају када су резултати анализа неусклађени Упутство о провођењу плана праћења и контроле резидуа за
лабораторија је дужна, одмах по обављеној аналитичкој 2022. годину ("Службени гласник БиХ", број 44/22).
претрази, путем телефона или еmail-а, да обавијести Члан 29.
Канцеларију о утврђеној неусклађености, а Канцеларија (Ступање на снагу)
обавјештава ветеринарског инспектора који је узео Ово Упутство ступа на снагу даном доношења и
узорак. објављује се у "Службеном гласнику БиХ".
(7) Када су резултати анализа неусклађени лабораторија је
дужна у рокуод 24 часа да достави Канцеларији Број 03-2-27-25-1435-11/22 Директор
извјештај о проведеној анализи с циљем предузимања 18. маја 2023. године Саша Бошковић, с. р.
мјера у складу с Одлуком.
Члан 27.
(Прилози)
Прилози I, II, III и IV чине саставни дио овог Упутства.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 65
Број 42 - Страна 66 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 67
Број 42 - Страна 68 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Na temelju člana 82. tačke 1) Zakona o veterinarstvu u Bosni
i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), a u vezi s čl.
5. i 6. Odluke o praćenju rezidua određenih supstanci u živim
životinjama i u proizvodima životinjskog porijekla ("Službeni
glasnik BiH", br. 1/04, 40/09 i 44/11), direktor Ureda za
veterinarstvo Bosne i Hercegovine donio je
UPUTU
O PROVOĐENJU PLANA PRAĆENJA I KONTROLE
REZIDUA ZA 2023. GODINU
Član 1.
(Predmet)
Ovom Uputom regulira se način donošenja i provođenja
Plana praćenja i kontrole rezidua za 2023. godinu.
Član 2.
(Kontrola rezidua)
(1) Kontrola rezidua ima za cilj zaštitu zdravlja potrošača i
osiguranje uvjeta za nesmetanu trgovinu životinjama i
proizvodima životinjskog porijekla.
(2) Praćenje i kontrola rezidua provodi se u skladu s odredbama
Odluke o praćenju rezidua određenih supstanci u živim
životinjama i u proizvodima životinjskog porijekla
("Službeni glasnik BiH", br. 1/04, 40/09 i 44/11) (u daljnjem
tekstu: Odluka).
(3) U skladu s odredbama Odluke, a u svrhu kontrole rezidua u
živim životinjama i u proizvodima životinjskog porijekla,
izrađuje se i donosi Plan praćenja i kontrole rezidua (u
daljnjem tekstu: Plan).
(4) Svrha Plana jeste provjera da li se na području Bosne i
Hercegovine koriste zabranjene supstance u liječenju
životinja, da li se u liječenju životinja poštivala karenca
lijeka, te da li se u hrani nalaze kontaminanti, a sve s ciljem
zaštite zdravlja potrošača.
(5) Osim kontrole rezidua koja se provodi u skladu s odredbama
Odluke vlasnici ili odgovorna lica u objektima dužni su
osigurati da se kontrola rezidua provodi i na temelju vlastite
procjene rizika, koja je specifična u odnosu na vrstu/katego-
riju objekta, porijeklo sirovine, proizvodne procese, itd.
(HACCP).
Član 3.
(Donošenje Plana)
(1) U skladu s odredbama Odluke Ured za veterinarstvo Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) je odgovoran za:
a) izradu Plana;
b) koordiniranje aktivnosti koju provode nadležna tijela
entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine;
c) sakupljanje, obradu i analizu podataka koji su potrebni
za procjenu efekta praćenja;
d) izvještavanje relevantnih svjetskih organizacija i
drugih zainteresiranih strana, najkasnije do 31. marta
svake godine, o podacima i rezultatima Plana i
e) nadziranje provođenja Plana.
(2) Ured u saradnji s nadležnim tijelima entitetima i Brčko
Distrikta Bosne i Hercegovine izrađuje i vrši raspodjelu broja
uzoraka te provodi Plan za svaku kalendarsku godinu.
(3) Nakon usaglašene raspodjele broja uzoraka Ured, u ovisnosti
od područja nadležnosti na kojem je planirano uzorkovanje,
dostavlja Plan nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta
Bosne i Hercegovine:
a) Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva – Sektor za veterinarstvo;
b) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srpske – Resor za veterinarstvo;
Уторак, 13. 6. 2023.
c) Federalnoj upravi za inspekcijske poslove –
Inspektorat veterinarske inspekcije;
d) Republičkoj upravi za inspekcijske poslove Republike
Srpske – Veterinarska inspekcija;
e) Odjelu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine - Pododjel za
veterinarstvo i
f) Inspektoratu Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
(4) Nadležna tijela entiteta dostavljaju Plan kantonalnim
ministarstvima poljoprivrede i/ili kantonalnim upravama za
inspekcijske poslove u Federaciji Bosne i Hercegovine i
općinskim veterinarskim inspekcijama u Republici Srpskoj,
koje su nadležne za provođenje uzorkovanja u sklopu Plana.
(5) Na temelju godišnjeg Plana, Ured u saradnji s nadležnim
tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine,
izrađuje mjesečni plan uzorkovanja na rezidue koji se
dostavlja glavnim veterinarskim inspektorima i veterinar-
skim inspektorima zaduženim za provođenje uzorkovanja.
(6) Ured je zadužen za praćenje realizacije Plana.
Član 4.
(Plan)
(1) Sve supstance koje se ispituju u sklopu Plana podijeljene su
u dvije osnovne grupe:
a) grupa A - zabranjene supstance za koje se kontrola
rezidua provodi u svrhu otkrivanja ilegalnog davanja
zabranjenih supstanci ili zloupotrebu odobrenih
supstanci i
b) grupa B - odobrene supstance za korištenje za koje se
kontrola rezidua provodi u svrhu provjere poštivanja
maksimalno dozvoljenih količina rezidua veterinarskih
lijekova i kontaminanata u skladu s važećim propisima.
(2) Plan obuhvata praćenje i kontrolu rezidua supstanci iz stava
(1) ovog člana u uzorcima tkiva i tjelesnih tečnosti kod
sljedećih vrsta životinja i proizvoda životinjskog porijekla:
a) goveda;
b) ovce:
c) svinje;
d) perad (brojleri);
e) riba;
f) kravlje mlijeko;
g) ovčije ili kozje mlijeko;
h) kokošja jaja i
i) med
(3) Ispitivanje rezidua pojedinih supstanci iz stava (1) ovog
člana kod pojedinih vrsta životinja i u proizvodima
životinjskog porijekla vrši se u skladu s Aneksom II Odluke.
(4) Broj uzoraka koji se ispituje u sklopu Plana određuje se u
skladu s Aneksom III Odluke, koji propisuje obim i
učestalost uzorkovanja kod pojedinih vrsta životinja i
proizvoda životinjskog porijekla.
(5) Analiza uzoraka se vrši isključivo u ovlaštenim
laboratorijima, a koje je Ured u skladu s važećim propisima
o javnim nabavkama izabrao u postupku javne nabavke
laboratorijskih usluga za analizu rezidua veterinarskih
lijekova i kontaminanata.
(6) Kontrola rezidua pojedinih supstanci u sklopu Plana vrši se
prema propisanim maksimalno dozvoljenim količinama za
veterinarske lijekove i kontaminante u skladu s važećim
propisima.
(7) Ured Plan dostavlja Generalnom direktoratu za zdravlje i
sigurnost hrane Evropske komisije (DG SANTE), na
propisanom obrascu najkasnije do 31. marta tekuće godine,
uključujući podatke i rezultate Plana iz prethodne godine.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Član 5.
(Uzorkovanje)
(1) Kod svakog službenog uzimanja uzoraka, uzorkovanje mora
biti nepredvidivo, neočekivano i ne smije se vršiti u neko
unaprijed utvrđeno vrijeme niti tačno određenog dana u
sedmici.
(2) Uzorkovanje se mora provoditi u promjenjivim intervalima
tokom cijele godine s tim da se uzme u obzir i činjenica da
se tokom uzgoja životinja neke supstance primjenjuju samo
u određenom periodu godine.
(3) Ne dovodeći u pitanje zahtjeve Plana, kod odabira uzoraka
uzimaju se u obzir druge raspoložive informacije kao što su
upotreba još nepoznatih supstanci, iznenadna pojava bolesti
u određenim regijama, sumnja na nedozvoljene ili
neovlaštene postupke i slično.
(4) Vremenski period uzimanja uzoraka traje od 01.04. tekuće
godine do 31.03. naredne godine.
Član 6.
(Službeni uzorak)
(1) Službeni uzorak je uzorak koji je uzet od strane veterinarskog
inspektora prema propisanome postupku i koji se na analizu
dostavlja s priloženim propisanim obrascem.
(2) Izuzetno u prisustvu veterinarskog inspektora uzorke koji se
uzimaju na imanju, kao što su krv i urin, mogu uzimati
veterinari koji su zaposleni u veterinarskim stanicama ili
ambulantama.
(3) Kriteriji za određivanje prihvatljivosti uzoraka za ispitivanje
u sklopu Plana navedeni su u Prilogu I ove Upute.
Član 7.
(Identifikacija uzorka)
Identifikacija uzorka se vrši na način da se serijski broj
zapisnika o uzimanju uzoraka za analizu rezidua upisuje na
ambalažu u koju je uzorak upakiran i na sigurnosnu samoljepljivu
kesu za pakiranje uzorka.
Član 8.
(Mjesto uzorkovanja)
(1) Uzorci se uzimaju kod fizičkih i pravnih lica koja se bave
proizvodnjom, preradom, pakiranjem i prodajom živih
životinja i proizvoda životinjskog porijekla.
(2) Mjesto uzorkovanja su imanja (goveda, perad, mlijeko, jaja,
stočna hrana, voda), ribogojilišta, objekti za klanje životinja
i objekti za sakupljanje i pakiranje primarnih proizvoda
životinjskog porijekla (jaja, mlijeko i med) (u daljnjem
tekstu: objekti).
Član 9.
(Strategija uzorkovanja)
(1) Ciljevi Plana su:
a) otkrivanje nedozvoljenog liječenja životinja odnosno
upotrebe zabranjenih supstanci ili upotreba odobrenih
supstanci ili proizvoda u druge svrhe od onih za koje su
odobrene i/ili u uvjetima drugačijim od onih koji su
propisani;
b) utvrđivanje da li rezidue veterinarskih lijekova,
pesticida i zagađivača okoliša u životinjskim tkivima i
u proizvodima životinjskog porijekla odgovaraju
propisanim maksimalno dozvoljenim količinama;
c) istraživanje i otkrivanje uzorka zaostajanja rezidua u
hrani životinjskog porijekla.
(2) Uzorci moraju biti ciljani uzimajući u obzir minimum
kriterija kao što su spol, dob, vrsta i način uzgoja, sve
dostupne informacije o proizvođaču, te sve dokaze o
nekorektnoj upotrebi ili zloupotrebi određenih supstanci.
(3) Uzimanje službenih uzoraka se vrši u skladu s Aneksom III
Odluke tako da je uvijek moguće utvrditi mjesto porijekla
Број 42 - Страна 69
životinje odnosno proizvoda životinjskog porijekla gdje je
izvršeno uzorkovanje.
Član 10.
(Ciljani uzorak)
Ciljani uzorak je uzorak koji se uzima u skladu sa strategijom
uzorkovanja kako je opisano u članu 9. ove Upute.
Član 11.
(Sumnjivi uzorak)
(1) Sumnjivi uzorak je uzorak koji je uzet:
a) kao posljedica nalaza nedozvoljenih rezidua u
uzorcima uzetim u skladu sa zahtjevima iz člana 5.
Odluke;
b) zbog razloga navedenih u članu 11. Odluke;
c) prema zahtjevima iz člana 25. stav 1. tač. a) i b)
Odluke.
Član 12.
(Najmanji broj životinja kod uzimanja sumnjivog uzorka)
Kad se uzima sumnjivi uzorak, koji također mora biti ciljano
odabran, odnos broja životinja u jednom uzgoju odnosno životinja
za klanje istog vlasnika životinja prema broju životinja od kojih
treba uzeti uzorak određen je u Prilogu III ove Upute.
Član 13.
(Istraga)
(1) U slučaju neusklađenog nalaza rezidua, kako bi se istražio i
otkrio uzrok pojave rezidua, veterinarski inspektor je
obavezan provesti sljedeće aktivnosti:
a) nakon obavijesti o neusklađenom nalazu odmah
provjeriti da li se predmetni proizvod životinjskog
porijekla još nalazi na tržištu te ako se proizvod nalazi
na tržištu, a nalaz je neusklađen, proizvod se konfiscira
i neškodljivo uništava;
b) prikupiti sve informacije koje su potrebne kako bi se
moglo utvrditi porijeklo životinje odnosno imanje s
kojeg životinja potječe te ukoliko imanje nije u okviru
teritorijalne nadležnosti veterinarske inspekcije gdje je
uzorak uzet, pismeno i usmeno obavijestiti
veterinarsku inspekciju područja na kojem se nalazi
sporno imanje;
c) provesti ispitivanje na imanju s kojeg životinja potječe
s ciljem utvrđivanja da li je bilo liječenja ili
nedozvoljenog liječenja;
d) u slučaju nedozvoljenog liječenja provesti ispitivanje
porijekla supstanci ili proizvoda na mjestu proizvodnje,
rukovanja, skladištenja, prijevoza, primjene, prodaje,
ovisno o potrebama;
e) u slučaju liječenja životinje provjeriti tko je obavio
liječenje životinja, provjeriti evidenciju liječenja na
imanju i izvršiti kontrolu upotrebe veterinarskih
lijekova što podrazumijeva provjeru da li je lijek
registriran za upotrebu na teritoriju Bosne i
Hercegovine, gdje je lijek nabavljen, da li se poštivala
karenca lijeka, da li postoji recept o upotrebi lijeka;
f) u slučaju liječenja od strane veterinara iz veterinarske
stanice/ambulante provjeriti ambulantni protokol;
g) na imanju, prema potrebi, ispitati stočnu hranu i vodu
za napajanje životinja, a u ovisnosti od vrste supstance
koja je utvrđena;
h) pregledati posuđe iz kojeg životinja uzima hranu i vodu
i
i) provesti svako dodatno ispitivanje koje se smatra
potrebnim.
(2) Veterinarski inspektor je obavezan o svim provedenim
aktivnostima obavijestiti Ured, nadležna tijela entiteta ili
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
Број 42 - Страна 70 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Član 14.
(Mjere kod uzimanja sumnjivog uzorka)
(1) Kada uzima uzorke životinja ili životinjskih proizvoda za
koje na temelju rezultata prethodnih ispitivanja ili
informacija s terena, sumnja da sadrže rezidue odobrenih
supstanci u količinama većim od propisane maksimalno
dozvoljene količine (u daljnjem tekstu: MDK) ili sadrže
rezidue neodobrenih supstanci, veterinarski inspektor takve
životinje, njihove trupove, organe ili proizvode ne smije
stavljati u promet odnosno u daljnju obradu i/ili preradu do
dobijanja rezultata laboratorijskih analiza.
(2) U slučaju sumnje na nedozvoljeno liječenje životinja
odnosno na primjenu zabranjenih supstanci ili primjenu
odobrenih supstanci u druge svrhe od onih za koje su
odobrene, veterinarski inspektor će postupiti u skladu s
članom 25. Odluke.
Član 15.
(Mjere u slučaju nalaza rezidua u količinama većim od MDK i
nedozvoljenog liječenja)
(1) U slučaju nalaza rezidua veterinarskih lijekova, pesticida i
drugih supstanci u količinama većim od MDK, veterinarski
inspektor će postupiti u skladu s čl. 19. i 21. Odluke i članom
86. Zakona o veterinarstvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni
glasnik BiH", broj 34/02) kojim su propisane nadležnosti
veterinarskog inspektora.
(2) Veterinarski inspektor mora zadržati trupove i organe
zaklanih životinja i životinjske proizvode do dobijanja
rezultata analiza.
(3) U slučaju da je potvrđeno nedozvoljeno liječenje veterinarski
inspektor postupa u skladu s postupkom opisanim u članu 24.
Odluke i prema članu 86. Zakona o veterinarstvu u Bosni i
Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02).
Član 16.
(Slučajni uzorak)
Slučajni uzorak je uzorak uzet na temelju statističkog
razmatranja kako bi se osigurali reprezentativni podaci.
Član 17.
(Ciljano uzorkovanje na imanju - kriteriji za selekciju ciljanih
uzoraka)
(1) Imanje na kojem će se obaviti uzorkovanje odabira se prema
informacijama s terena ili prema drugim podacima o nekom
imanju/imanjima kao što su način držanja i uzgoja životinja,
ishrana, pasmina, spol životinje.
(2) Kada je odabrao imanje, veterinarski inspektor procjenjuje
sve životinje na imanju i odabira životinju(e) od kojih će
uzorak biti uzet.
(3) U obavljanju procjene iz stava (2) ovog člana u obzir se
moraju uzeti:
a) informacije koje ukazuju na upotrebu farmakološki
aktivnih supstanci;
b) sekundarne spolne karakteristike životinje(a);
c) promjene u ponašanju životinje(a);
d) isti stepen razvoja kod grupe životinja različitih
pasmina/kategorija;
e) životinje dobrog gojidbenog stanja/dobre građe i s
malo masnoga tkiva.
(4) Pri uzimanju uzoraka treba izbjegavati višekratno
uzorkovanje na istom imanju, odnosno uzorkovanje životinja
porijeklom s istog imanja.
Član 18.
(Ciljano uzorkovanje u objektima - kriteriji za selekciju ciljanih
uzoraka)
(1) Pri procjeni koje će životinje, trupovi i/ili proizvodi životinja
biti uzorkovani veterinarski inspektor treba uzeti u obzir i
sljedeće kriterije:
Уторак, 13. 6. 2023.
a) spol, dob i vrstu životinje te način uzgoja/držanja
životinja;
b) informacije o proizvođaču;
c) znakove koji upućuju na upotrebu farmakološki
aktivnih supstanci;
d) uobičajenu praksu u vezi sa upotrebom određenih
farmakološki aktivnih supstanci u sistemu uzgoja iz
kojeg potječu životinje(a);
e) dokaze o nedozvoljenom liječenju.
(2) Kod uzimanja uzoraka treba izbjegavati višestruko uzimanje
uzoraka od istog proizvođača.
Član 19.
(Vrsta ciljanog uzorka koji će se uzeti)
Za otkrivanje farmakološki aktivnih supstanci uzimaju se
odgovarajući prikladni uzorci u skladu sa zahtjevima Plana (tkiva,
organi, tjelesne tečnosti, proizvodi, voda i hrana za životinje).
Član 20.
(Količina uzorka)
(1) Najmanja količina uzorka mora biti dovoljna kako bi
laboratorij mogao provesti kompletan analitički postupak što
podrazumijeva analizu uzorka orijentacijskom i prema
potrebi potvrdnom metodom.
(2) Svaki uzorak se mora podijeliti na dva jednaka dijela
odnosno poduzorka na kojima se može obaviti kompletan
analitički postupak.
(3) Dijeljenje uzorka se može vršiti na mjestu uzorkovanja ili u
laboratoriju, ali se zbog pravilnog čuvanja uzorka i obaveze
laboratorije da u slučaju neusklađenosti odmah obavi analizu
potvrdnom metodom, dijeljenje uzorka vrši u laboratoriju.
(4) Laboratorij je dužan čuvati drugi dio uzorka 30 dana.
(5) Najmanja količina uzorka koja se treba dostaviti na analizu
navedena je u Prilogu II ove Upute.
Član 21.
(Ambalaža i pakiranje uzorka)
(1) Uzorak se uzima, odnosno pakira u jednokratnu ambalažu za
uzimanje uzoraka na rezidue u sklopu Plana, koju osigurava
Ured i za tu namjenu dostavlja veterinarskim inspektorima
zajedno sa zapisnicima o uzimanju uzoraka za analizu
rezidua.
(2) Jednokratna ambalaža (posude i boce različitih dimenzija,
epruvete, sigurnosne samoljepljive kese) mora biti takva da
održi cjelovitost uzorka, onemogući zamjenu uzorka,
unakrsnu kontaminaciju i kvarenje, odnosno uzorci moraju
biti zapakirani na takav način da se u slučaju otvaranja
pakiranja vidi da je narušen integritet pakiranja.
(3) Uzorak za analizu nakon uzimanja i pakiranja mora biti
adekvatno zatvoren i zaštićen.
Član 22.
(Transport uzoraka u laboratorij)
(1) Transport uzoraka vrši veterinarski inspektor, Ured,
laboratorij ili drugo pravno lice u ovisnosti od uvjeta
potpisanog okvirnog sporazuma odnosno ugovora.
(2) Kada transport uzoraka vrši Ured, laboratorij ili drugo
pravno lice vrši se samo preuzimanje uzoraka od
veterinarskog inspektora i dostava uzoraka u izabrane
laboratorije za pojedine analize rezidua.
(3) Ukoliko se uzorak/uzorci ne mogu odmah dostaviti na
analizu potrebno je izvršiti njihovo skladištenje na način
opisan u članu 23. ove Upute.
(4) Transport uzoraka se vrši u rashladnim uređajima tj.
prenosnim frižiderima na temperaturi od 0⁰C do +4°C kako
bi se osigurao hladni lanac tokom transporta.
(5) Prenosivi frižideri trebaju biti označeni tako da na papiru
formata A4 stoji natpis: "UZORCI NA REZIDUE" kako se
ne bi dovodio u sumnju njihov sadržaj.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
(6) U slučaju kada se uzorci analiziraju u laboratorijima izvan
Bosne i Hercegovine transport uzoraka se vrši službenim
vozilom Ureda, laboratorija ili drugog pravnog lica u
ovisnosti od uvjeta potpisanog okvirnog sporazuma odnosno
ugovora.
(7) Pošiljku uzoraka obavezno treba da prati spisak uzoraka s
brojem zapisnika, vrstom supstrata za analizu, ispitivanjem
koje se zahtijeva na uzorku kao i izjavom u kojoj se navodi
lice koje vrši transport, broj uzoraka i podatak da pošiljka ne
predstavlja infektivni materijal te da će uzorci biti
neškodljivo uništeni od strane laboratorija nakon završene
analize.
(8) Transport uzoraka od veterinarskog inspektora do
laboratorija dogovara se telefonom kao najbržim i najlakšim
vidom komunikacije.
Član 23.
(Čuvanje i skladištenje uzoraka)
(1) U slučaju kada veterinarski inspektor nije u mogućnosti
odmah nakon uzimanja uzorka dostaviti isti u laboratorij,
odnosno kada se uzorak ne može odmah dostaviti na analizu,
potrebno je načinom čuvanja osigurati stabilnost i cjelovitost
uzorka, tako da:
a) mišić, jetra, bubreg, masno tkivo i mlijeko duboko se
zamrzavaju nakon uzorkovanja, na temperaturi od -
15ºC do -20ºC;
b) jaja se čuvaju na temperaturi od 0º C do +4º C;
c) krv se po mogućnosti odmah šalje u ovlašteni
laboratorij te, ukoliko je moguće, odmah izdvojiti
serum ili plazmu radi dužeg čuvanja na temperaturi od
+4º C ili zamrznuti na -20º C;
d) urin se čuva na temperaturi od 0º C do +4° C ili se
zamrzava;
e) med se čuva na sobnoj temperaturi;
f) voda se čuva na temperaturi od 0º C do +4° C;
g) hrana za životinje se čuva na temperaturi od 0º C do
+4° C.
(2) Maksimalno vrijeme čuvanja uzoraka nakon njihovog
uzimanja je:
a) za duboko smrznute uzorke kao što su mišić, jetra,
bubreg, masno tkivo i mlijeko 10 dana;
b) za jaja 10 dana;
c) krv se po mogućnosti odmah nakon uzorkovanja šalje
u laboratorij;
d) za urin 10 dana;
e) za med 10 dana i
f) za vodu i hranu za životinje 10 dana.
(3) Prilikom čuvanja odnosno skladištenja uzoraka treba voditi
računa o temperaturnom režimu na kojem se čuvaju uzorci,
te frižideri i zamrzivači trebaju imati termometre za praćenje
temperature i kontrolne liste u koje se upisuje temperatura.
Član 24.
(Zapisnik o uzimanju uzoraka za analizu rezidua)
(1) Zapisnik o uzimanju uzoraka za analizu rezidua (u daljnjem
tekstu: Zapisnik) osigurava Ured i dostavlja veterinarskim
inspektorima koji putem otpremnice zadužuju određeni broj
zapisnika u ovisnosti od broja uzoraka koji moraju uzeti u
sklopu Plana.
(2) Za svaki uzeti uzorak mora se voditi Zapisnik - Serija A.
(3) Zapisnik mora biti jasno i čitko popunjen od strane
veterinarskog inspektora koji vrši uzorkovanje.
(4) Jedan zapisnik o uzorkovanju prati samo jedan uzorak sa
zahtjevom za jednu analizu, osim u slučaju kod uzorkovanja
mlijeka i jaja gdje se na jednom zapisniku zahtijevaju
najmanje tri analize.
Број 42 - Страна 71
(5) Kada se uzorkovanje vrši o trošku vlasnika/proizvođača
popunjava se Zapisnik - Serija B, koji se popunjava na isti
način kao i zapisnik iz Serije A.
(6) U Zapisnik se, u ovisnosti od mjesta uzorkovanja, moraju
upisati sljedeći podaci:
a) adresa nadležnog tijela;
b) ime veterinarskog inspektora ili broj ovlasti;
c) broj protokola iz evidencije veterinarskog inspektora;
d) datum uzorkovanja;
e) ime i adresa vlasnika životinja ili životinjskih
proizvoda ili odgovornog lica;
f) registracijski broj imanja s kojeg životinja potječe,
kada se uzorkovanje obavlja na imanju;
g) registracijski broj klaonice ili drugog odobrenog
objekta u kojem je uzorkovanje obavljeno;
h) identifikacijsku oznaku životinje - broj ušne markice ili
proizvoda - serija proizvoda;
i) vrstu životinje;
j) vrstu tkiva odnosno vrstu uzorka koje se šalje na
analizu;
k) informaciju o liječenju u periodu od četiri sedmice prije
uzorkovanja kada se uzorkovanje obavlja na imanju;
l) vrste supstanci ili grupe supstanci koje treba ispitati u
uzorku.
(7) Druga kopija Zapisnika koja se dostavlja u laboratorij
zajedno sa uzorkom sadrži sljedeće podatke:
a) adresu nadležnog tijela koje je dostavilo uzorak;
b) ime veterinarskog inspektora ili broj ovlasti;
c) broj protokola iz evidencije veterinarskog inspektora;
d) datum uzorkovanja;
e) vrstu životinje;
f) vrstu tkiva ili proizvoda koji se šalje na analizu;
g) vrstu supstanci ili grupe supstanci koje treba ispitati u
uzorku.
(8) Po Zapisniku koji nepotpun ili nepravilno popunjen neće se
obaviti analiza.
(9) Zapisnik mora potpisati veterinarski inspektor koji je uzeo
uzorak i vlasnik ili odgovorno lice u odobrenom objektu,
odnosno vlasnik ili odgovorno lice na imanju.
Član 25.
(Čuvanje Zapisnika)
(1) Original Zapisnika ostaje kod veterinarskog inspektora i on
je za isti odgovoran, neovlaštena lica ne smiju imati pristup
originalu Zapisnika.
(2) Drugu kopiju Zapisnika veterinarski inspektor dostavlja
zajedno sa uzorkom u laboratorij ili Ured u ovisnosti od
načina transporta uzoraka kako je opisano u članu 22. ove
Upute.
(3) Treću kopiju Zapisnika veterinarski inspektor nakon
provedenog uzorkovanja dostavlja nadležnim tijelima
entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, a u ovisnosti
od područja gdje je uzorkovanje izvršeno:
a) Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva - Sektor za veterinarstvo;
b) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srpske –Resor za veterinarstvo i
c) Odjelu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine –Pododjel za
veterinarstvo.
(4) Četvrta kopija Zapisnika ostaje vlasniku životinja odnosno
vlasniku/odgovornom licu u objektu.
(5) Petu kopija Zapisnika veterinarski inspektor dostavlja
Uredu.
Број 42 - Страна 72 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Član 26.
(Izvještavanje)
(1) Laboratorij je dužan izvještavati Ured o provedenim
analizama i voditi Evidenciju o obavljenim ispitivanjima
službenih uzoraka koji su uzeti u sklopu Plana (u daljnjem
tekstu: Evidencija).
(2) Nakon obavljenog ispitivanja određenog broja uzoraka
zaprimljenih na analizu, laboratorij je dužan dostaviti Uredu
izvješća o provedenoj analizi i Evidenciju na propisanom
obrascu koji se nalazi u Prilogu IV ove Upute.
(3) Laboratorij popunjenu Evidenciju dostavlja Uredu putem e-
maila.
(4) Ured kopije izvješća o provedenoj analizi, putem pošte ili
elektronskih sredstava, dostavlja:
a) veterinarskom inspektoru koji je izvršio uzorkovanje;
b) Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva – Sektor za veterinarstvo;
c) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srpske - Resor za veterinarstvo;
d) Federalnoj upravi za inspekcijske poslove –
Inspektorat veterinarske inspekcije;
e) Republičkoj upravi za inspekcijske poslove Republike
Srpske – Veterinarska inspekcija;
f) Odjelu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine - Pododjel za
veterinarstvo i
g) Inspektoratu Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
(5) U slučaju da se radi o sumnjivom uzroku laboratorij je dužan
odmah obaviti analizu i po obavljenoj analitičkoj pretrazi
Уторак, 13. 6. 2023.
najbržim mogućim putem (e-mail ili telefon) obavijestiti
Ured o rezultatima analize, a Ured obavještava veterinarskog
inspektora koji je uzeo uzorak.
(6) U slučaju kada su rezultati analiza neusklađeni, laboratorij je
dužan, odmah po obavljenoj analitičkoj pretrazi, putem
telefona ili email-a, obavijestiti Ured o utvrđenoj
neusklađenosti, a Ured obavještava veterinarskog inspektora
koji je uzeo uzorak.
(7) Kada su rezultati analiza neusklađeni laboratorij je dužan u
roku od 24 sata dostaviti Uredu izvješće o provedenoj analizi
s ciljem poduzimanja mjera u skladu s Odlukom.
Član 27.
(Prilozi)
Prilozi I, II, III i IV čine sastavni dio ove Upute.
Član 28.
(Prestanak važenja)
Danom stupanja na snagu ove Upute prestaje važiti Uputa o
provođenju plana praćenja i kontrole rezidua za 2022. godinu
("Službeni glasnik BiH", broj 44/22).
Član 29.
(Stupanje na snagu)
Ova Uputa stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 03-2-27-25-1435-11/22 Direktor
18. maja 2023. godine Saša Bošković, s. r.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 73
Број 42 - Страна 74 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 75
Број 42 - Страна 76 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Na temelju članka 82. točke 1) Zakona o veterinarstvu u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), a
vezano uz čl. 5. i 6. Odluke o praćenju rezidua određenih supstanci
u živim životinjama i u proizvodima životinjskog podrijetla
("Službeni glasnik BiH", br. 1/04, 40/09 i 44/11), direktor Ureda
za veterinarstvo Bosne i Hercegovine donio je
NAPUTAK
O PROVOĐENJU PLANA PRAĆENJA I KONTROLE
REZIDUA ZA 2023. GODINU
Članak 1.
(Predmet)
Ovim Naputkom regulira se način donošenja i provođenja
Plana praćenja i kontrole rezidua za 2023. godinu.
Članak 2.
(Kontrola rezidua)
(1) Kontrola rezidua ima za cilj zaštitu zdravlja potrošača i
osiguranje uvjeta za neometanu trgovinu životinjama i
proizvodima životinjskog podrijetla.
(2) Praćenje i kontrola rezidua provodi se sukladno odredbama
Odluke o praćenju rezidua određenih tvari u živim
životinjama i u proizvodima životinjskog podrijetla
("Službeni glasnik BiH", br. 1/04, 40/09 i 44/11) (u daljnjem
tekstu: Odluka).
(3) Sukladno odredbama Odluke, a u svrhu kontrole rezidua u
živim životinjama i u proizvodima životinjskog podrijetla,
izrađuje se i donosi Plan praćenja i kontrole rezidua (u
daljnjem tekstu: Plan).
(4) Svrha Plana jeste provjera da li se na području Bosne i
Hercegovine koriste zabranjene tvari u liječenju životinja i
da li se u liječenju životinja poštivala karenca lijeka, te da li
se u hrani nalaze kontaminanti, a sve s ciljem zaštite zdravlja
potrošača.
(5) Osim kontrole rezidua koja se provodi sukladno odredbama
Odluke imatelji ili odgovorne osobe u objektima dužni su
osigurati da se kontrola rezidua provodi i na temelju vlastite
procjene rizika, koja je specifična u odnosu na
vrstu/kategoriju objekta, podrijetlo sirovine, proizvodne
procese, itd. (HACCP).
Članak 3.
(Donošenje Plana)
(1) Sukladno odredbama Odluke Ured za veterinarstvo Bosne i
Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured) je odgovoran za:
a) izradu Plana;
b) koordiniranje aktivnosti koje provode mjerodavna
tijela entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine;
c) sakupljanje, obradu i analizu podataka koji su potrebni
za procjenu efekta praćenja;
d) izvještavanje relevantnih svjetskih organizacija i
drugih zainteresiranih strana, najkasnije do 31. ožujka
svake godine, o podatcima i rezultatima Plana i
e) nadziranje provedbe Plana.
(2) Ured u suradnji s mjerodavnim tijelima entitetima i Brčko
Distrikta Bosne i Hercegovine izrađuje i vrši raspodjelu broja
uzoraka te provodi Plan za svaku kalendarsku godinu.
(3) Nakon usuglašene raspodjele broja uzoraka Ured, u ovisnosti
od područja nadležnosti na kojem je planirano uzorkovanje,
dostavlja Plan mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta Bosne i Hercegovine:
a) Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva – Sektor za veterinarstvo;
b) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srpske – Resor za veterinarstvo;
Број 42 - Страна 77
c) Federalnoj upravi za inspekcijske poslove –
Inspektorat veterinarske inspekcije;
d) Republičkoj upravi za inspekcijske poslove Republike
Srpske – Veterinarska inspekcija;
e) Odjelu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine - Pododjel za
veterinarstvo i
f) Inspektoratu Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
(4) Mjerodavna tijela entiteta dostavljaju Plan kantonalnim
ministarstvima poljoprivrede i/ili kantonalnim upravama za
inspekcijske poslove u Federaciji Bosne i Hercegovine i
općinskim veterinarskim inspekcijama u Republici Srpskoj,
koji su nadležni za provedbu uzorkovanja u sklopu Plana.
(5) Na temelju godišnjeg Plana, Ured u suradnji s mjerodavnim
tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine,
izrađuje mjesečni plan uzorkovanja na rezidue koji se
dostavlja glavnim veterinarskim inspektorima i
veterinarskim inspektorima zaduženim za provedbu
uzorkovanja.
(6) Ured je zadužen za praćenje realizacije Plana.
Članak 4.
(Plan)
(1) Sve tvari koje se ispituju u sklopu Plana podijeljene su u
dvije osnovne grupe:
a) grupa A- zabranjene tvari za koje se kontrola rezidua
provodi u svrhu otkrivanja ilegalnog davanja
zabranjenih tvari ili zlouporabu odobrenih tvari i
b) grupa B - odobrene tvari za korišćenje za koje se
kontrola rezidua provodi u svrhu provjere poštivanja
maksimalno dopuštenih količina rezidua veterinarskih
lijekova i kontaminanata sukladno važećim propisima.
(2) Plan obuhvaća praćenje i kontrolu rezidua tvari iz stavka (1)
ovog članka u uzorcima tkiva i tjelesnih tečnosti kod
sljedećih vrsta životinja i proizvoda životinjskog podrijetla:
a) goveda;
b) ovce:
c) svinje;
d) perad (brojleri);
e) riba;
f) kravlje mlijeko;
g) ovčje ili kozje mlijeko;
h) kokošija jaja i
i) med
(3) Ispitivanje rezidua pojedinih tvari iz stavka (1) ovog članka
kod pojedinih vrsta životinja i u proizvodima životinjskog
podrijetla vrši se sukladno Aneksu II Odluke.
(4) Broj uzoraka koji se ispituje u sklopu Plana određuje se
sukladno Aneksu III Odluke, koji propisuje obim i učestalost
uzorkovanja kod pojedinih vrsta životinja i proizvoda
životinjskog podrijetla.
(5) Analiza uzoraka se vrši isključivo u ovlaštenim
laboratorijima, a koje je Ured sukladno važećim propisima o
javnim nabavkama izabrao u postupku javne nabavke
laboratorijskih usluga za analizu rezidua veterinarskih
lijekova i kontaminanata.
(6) Kontrola rezidua pojedinih tvari u sklopu Plana vrši se prema
propisanim maksimalno dopuštenim količinama za
veterinarske lijekove i kontaminante sukladno važećim
propisima.
(7) Ured Plan dostavlja Generalnom direktoratu za zdravlje i
sigurnost hrane Europske komisije (DG SANTE) na
propisanom obrascu najkasnije do 31. ožujka tekuće godine,
uključujući podatke i rezultate Plana iz prethodne godine.
Број 42 - Страна 78 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Članak 5.
(Uzorkovanje)
(1) Kod svakog službenog uzimanja uzoraka, uzorkovanje mora
biti nepredvidivo, neočekivano i ne smije se vršiti u neko
unaprijed utvrđeno vrijeme niti točno određenog dana u
tjednu.
(2) Uzorkovanje se mora provoditi u promjenjivim intervalima
tijekom čitave godine s tim da se uzme u obzir i činjenica da
se tijekom uzgoja životinja neke tvari primjenjuju samo u
određenom periodu godine.
(3) Ne dovodeći u pitanje zahtjeve Plana, kod odabira uzoraka
uzimaju se u obzir druge raspoložive informacije kao što su
uporaba još nepoznatih tvari, iznenadna pojava bolesti u
određenim regijama, sumnja na nedozvoljene ili neovlaštene
postupke i slično.
(4) Vremenski period uzimanja uzoraka traje od 01.04. tekuće
godine do 31.03. naredne godine.
Članak 6.
(Službeni uzorak)
(1) Službeni uzorak je uzorak koji je uzet od strane veterinarskog
inspektora prema propisanome postupku i koji se na analizu
dostavlja s priloženim propisanim obrascem.
(2) Izuzetno u prisustvu veterinarskog inspektora uzorke koji se
uzimaju na imanju, kao što su krv i urin, mogu uzimati
veterinari koji su zaposleni u veterinarskim postajama ili
ambulantama.
(3) Kriteriji za određivanje prihvatljivosti uzoraka za ispitivanje
u sklopu Plana navedeni su u Prilogu I ove Upute.
Članak 7.
(Identifikacija uzorka)
Identifikacija uzorka se vrši na način da se serijski broj
zapisnika o uzimanju uzoraka za analizu rezidua upisuje na
ambalažu u koju je uzorak upakiran i na sigurnosnu samoljepljivu
kesu za pakiranje uzorka.
Članak 8.
(Mjesto uzorkovanja)
(1) Uzorci se uzimaju kod fizičkih i pravnih osoba koje se bave
proizvodnjom, preradom, pakiranjem i prodajom živih
životinja i proizvoda životinjskog podrijetla.
(2) Mjesto uzorkovanja su imanja (goveda, perad, mlijeko, jaja,
stočna hrana, voda), ribogojilišta, objekti za klanje životinja
i objekti za sakupljanje i pakiranje primarnih proizvoda
životinjskog podrijetla (jaja, mlijeko i med) (u daljnjem
tekstu: objekti).
Članak 9.
(Strategija uzorkovanja)
(1) Ciljevi Plana su:
a) otkrivanje nedozvoljenog liječenja životinja odnosno
uporabe zabranjenih tvari ili uporaba odobrenih tvari ili
proizvoda u druge svrhe od onih za koje su odobrene
i/ili u uvjetima drugačijim od onih koji su propisani;
b) utvrđivanje da li rezidue veterinarskih lijekova,
pesticida i zagađivača okoliša u životinjskim tkivima i
u proizvodima životinjskog podrijetla odgovaraju
propisanim maksimalno dopuštenim količinama;
c) istraživanje i otkrivanje uzorka zaostajanja rezidua u
hrani životinjskog podrijetla.
(2) Uzorci moraju biti ciljani uzimajući u obzir minimum
kriterija kao što su spol, dob, vrsta i način uzgoja, sve
dostupne informacije o proizvođaču te sve dokaze o
nekorektnoj uporabi ili zlouporabi određenih tvari.
(3) Uzimanje službenih uzoraka se vrši sukladno Aneksu III
Odluke tako da je uvijek moguće ustvrditi mjesto podrijetla
životinje odnosno proizvoda životinjskog podrijetla gdje je
izvršeno uzorkovanje.
Уторак, 13. 6. 2023.
Članak 10.
(Ciljani uzorak)
Ciljani uzorak je uzorak koji se uzima sukladno strategiji
uzorkovanja kako je opisano u članku 9. ovog Naputka.
Članak 11.
(Sumnjivi uzorak)
(1) Sumnjivi uzorak je uzorak koji je uzet:
a) kao posljedica nalaza nedozvoljenih rezidua u
uzorcima uzetim sukladno zahtjevima iz članka 5.
Odluke;
b) zbog razloga navedenih u članku 11. Odluke;
c) prema zahtjevima iz članka 25. stavak 1. toč. a) i b)
Odluke.
Članak 12.
(Najmanji broj životinja kod uzimanja sumnjivog uzorka)
Kad se uzima sumnjivi uzorak, koji također mora biti ciljano
odabran, odnos broja životinja u jednom uzgoju odnosno životinja
za klanje istog imatelja životinja prema broju životinja od kojih
treba uzeti uzorak određen je u Prilogu III ovog Naputka.
Članak 13.
(Istraga)
(1) U slučaju neusklađenog nalaza rezidua, kako bi se istražio i
otkrio uzrok pojave rezidua, veterinarski inspektor je
obvezan provesti sljedeće aktivnosti:
a) nakon obavijesti o neusklađenom nalazu odmah
provjeriti da li se predmetni proizvod životinjskog
podrijetla još nalazi na tržištu te ako se proizvod nalazi
na tržištu, a nalaz je neusklađen, proizvod se konfiscira
i neškodljivo uništava;
b) prikupiti sve informacije koje su potrebne kako bi se
moglo ustvrditi podrijetlo životinje odnosno posjed s
kojeg životinja potječe te ukoliko posjed nije u okviru
teritorijalne nadležnosti veterinarske inspekcije gdje je
uzorak uzet, pismeno i usmeno obavijestiti
veterinarsku inspekciju područja na kojem se nalazi
sporni posjed;
c) provesti ispitivanje na posjedu s kojeg životinja potječe
s ciljem utvrđivanja da li je bilo liječenja ili
nedozvoljenog liječenja;
d) u slučaju nedozvoljenog liječenja provesti ispitivanje
podrijetla tvari ili proizvoda na mjestu proizvodnje,
rukovanja, skladištenja, prijevoza, primjene, prodaje,
ovisno o potrebama;
e) u slučaju liječenja životinje provjeriti tko je obavio
liječenje životinja, provjeriti evidenciju liječenja na
posjedu i izvršiti kontrolu uporabe veterinarskih
lijekova što podrazumijeva provjeru da li je lijek
registriran za uporabu na teritoriju Bosne i
Hercegovine, gdje je lijek nabavljen, da li se poštivala
karenca lijeka, da li postoji recept o uporabi lijeka;
f) u slučaju liječenja od strane veterinara iz veterinarske
postaje/ambulante provjeriti ambulantni protokol;
g) na posjedu, prema potrebi, ispitati stočnu hranu i vodu
za napajanje životinja, a u ovisnosti od vrste tvari koja
je ustvrđena;
h) pregledati posuđe iz kojeg životinja uzima hranu i vodu
i
i) provesti svako dodatno ispitivanje koje smatra
potrebnim.
(2) Veterinarski inspektor je obvezan o svim provedenim
aktivnostima obavijestiti Ured, mjerodavna tijela entiteta ili
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Članak 14.
(Mjere kod uzimanja sumnjivog uzorka)
(1) Kada uzima uzorke životinja ili životinjskih proizvoda za
koje na temelju rezultata prethodnih ispitivanja ili
informacija s terena, sumnja da sadrže rezidue odobrenih
tvari u količinama većim od propisane maksimalno
dopuštene količine (u daljnjem tekstu: MDK) ili sadrže
rezidue neodobrenih tvari, veterinarski inspektor takve
životinje, njihove trupove, organe ili proizvode ne smije
stavljati u promet odnosno u daljnju obradu i/ili preradu do
dobijanja rezultata laboratorijskih analiza.
(2) U slučaju sumnje na nedozvoljeno liječenje životinja
odnosno na primjenu zabranjenih tvari ili primjenu
odobrenih tvari u druge svrhe od onih za koje su odobrene,
veterinarski inspektor će postupiti u skladu s člankom 25.
Odluke.
Članak 15.
(Mjere u slučaju nalaza rezidua u količinama većim od MDK i
nedozvoljenog liječenja)
(1) U slučaju nalaza rezidua veterinarskih lijekova, pesticida i
drugih tvari u količinama većim od MDK, veterinarski
inspektor će postupiti sukladno čl. 19. i 21. Odluke i članu
86. Zakona o veterinarstvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni
glasnik BiH", broj 34/02) kojim su propisane nadležnosti
veterinarskog inspektora.
(2) Veterinarski inspektor mora zadržati trupove i organe
zaklanih životinja i životinjske proizvode do dobijanja
rezultata analiza.
(3) U slučaju da je potvrđeno nedozvoljeno liječenje,
veterinarski inspektor postupa sukladno postupku opisanim
u članku 24. Odluke i prema članu 86. Zakona o
veterinarstvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
broj 34/02).
Članak 16.
(Slučajni uzorak)
Slučajni uzorak je uzorak uzet na temelju statističkog
razmatranja kako bi se osigurali reprezentativni podatci.
Članak 17.
(Ciljano uzorkovanje na imanju - kriteriji za selekciju ciljanih
uzoraka)
(1) Posjed na kojem će se obaviti uzorkovanje odabire se prema
informacijama s terena ili prema drugim podatcima o nekom
posjedu/posjedima kao što su način držanja i uzgoja
životinja, ishrana, pasmina, spol životinje.
(2) Kada je odabrao posjed veterinarski inspektor procjenjuje
sve životinje na posjedu i odabire životinju(e) od kojih će
uzorak biti uzet.
(3) U obavljanju procjene iz stavka (2) ovog članka u obzir se
moraju uzeti:
a) informacije koje ukazuju na uporabu farmakološki
aktivnih tvari;
b) sekundarne spolne karakteristike životinje(a);
c) promjene u ponašanju životinje(a);
d) isti stupanj razvoja kod grupe životinja različitih
pasmina/kategorija;
e) životinje dobrog gojidbenog stanja/dobre građe i s
malo masnoga tkiva.
(4) Pri uzimanju uzoraka treba izbjegavati višekratno
uzorkovanje na istom imanju, odnosno uzorkovanje životinja
podrijetlom s istog posjeda.
Број 42 - Страна 79
Članak 18.
(Ciljano uzorkovanje u objektima - kriteriji za selekciju ciljanih
uzoraka)
(1) Pri procjeni koje će životinje, trupovi i/ili proizvodi životinja
biti uzorkovani veterinarski inspektor treba uzeti u obzir i
sljedeće kriterije:
a) spol, dob i vrstu životinje, te način uzgoja/držanja
životinja;
b) informacije o proizvođaču;
c) znakove koji upućuju na uporabu farmakološki
aktivnih tvari;
d) uobičajenu praksu vezanu uz uporabu određenih
farmakološki aktivnih tvari u sustavu uzgoja iz kojeg
potječu životinje(a);
e) dokaze o nedozvoljenom liječenju.
(2) Kod uzimanja uzoraka treba izbjegavati višestruko uzimanje
uzoraka od istog proizvođača.
Članak 19.
(Vrsta ciljanog uzorka koji će se uzeti)
Za otkrivanje farmakološki aktivnih tvari uzimaju se
odgovarajući prikladni uzorci sukladno zahtjevima Plana (tkiva,
organi, tjelesne tečnosti, proizvodi, voda i hrana za životinje).
Članak 20.
(Količina uzorka)
(1) Najmanja količina uzorka mora biti dovoljna kako bi
laboratorij mogao provesti kompletan analitički postupak što
podrazumijeva analizu uzorka orijentacijskom i po potrebi
potvrdnom metodom.
(2) Svaki uzorak se mora podijeliti na dva jednaka dijela
odnosno poduzorka na kojima se može obaviti kompletan
analitički postupak.
(3) Dijeljenje uzorka se može vršiti na mjestu uzorkovanja ili u
laboratoriju ali se zbog pravilnog čuvanja uzorka i obveze
laboratorija da u slučaju neusklađenosti odmah obavi analizu
potvrdnom metodom, dijeljenje uzorka vrši u laboratoriju.
(4) Laboratorij je dužan čuvati drugi dio uzorka 30 dana.
(5) Najmanja količina uzorka koja se treba dostaviti na analizu
navedena je u Prilogu II ove Upute.
Članak 21.
(Ambalaža i pakiranje uzorka)
(1) Uzorak se uzima odnosno, pakira u jednokratnu ambalažu za
uzimanje uzoraka na rezidue u sklopu Plana, koju osigurava
Ured i za tu namjenu dostavlja veterinarskim inspektorima
zajedno sa zapisnicima o uzimanju uzoraka za analizu
rezidua.
(2) Jednokratna ambalaža (posude i boce različitih dimenzija,
epruvete, sigurnosne samoljepljive vrećice) mora biti takva
da održi cjelovitost uzorka, onemogući zamjenu uzorka,
unakrižnu kontaminaciju i kvarenje, odnosno uzorci moraju
biti zapakirani na takav način da se u slučaju otvaranja
pakiranja vidi da je narušen integritet pakiranja.
(3) Uzorak za analizu nakon uzimanja i pakiranja mora biti
adekvatno zatvoren i zaštićen.
Članak 22.
(Transport uzoraka u laboratorij)
(1) Transport uzoraka vrši veterinarski inspektor, Ured,
laboratorij ili druga pravna osoba u ovisnosti od uvjeta
potpisanog okvirnog sporazuma odnosno ugovora.
(2) Kada transport uzoraka vrši Ured, laboratorij ili druga pravna
osoba, vrši se samo preuzimanje uzoraka od veterinarskog
inspektora i dostava uzoraka u izabrane laboratorije za
pojedine analize rezidua.
Број 42 - Страна 80 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
(3) Ukoliko se uzorak/uzorci ne mogu odmah dostaviti na
analizu potrebno je izvršiti njihovo pohranjivanje na način
opisan u članku 23. ovog Naputka.
(4) Transport uzoraka se vrši u rashladnim uređajima, tj.
prenosnim frižiderima, na temperaturi od 0⁰ C do +4° C kako
bi se osigurano hladni lanac tijekom transporta.
(5) Prenosivi frižideri trebaju biti označeni tako da na papiru
formata A4 stoji natpis: "UZORCI NA REZIDUE" kako se
ne bi dovodio u sumnju njihov sadržaj.
(6) U slučaju kada se uzorci analiziraju u laboratorijima izvan
Bosne i Hercegovine transport uzoraka se vrši službenim
vozilom Ureda, laboratorija ili druge pravne osobe u
ovisnosti od uvjeta potpisanog okvirnog sporazuma odnosno
ugovora.
(7) Pošiljku uzoraka obvezno treba da prati lista uzoraka s
brojem zapisnika, vrstom supstrata za analizu, ispitivanjem
koje se zahtijeva na uzorku kao i izjavom u kojoj se navodi
osoba koje vrši transport, broj uzoraka i podatak da pošiljka
ne predstavlja infektivni materijal te da će uzorci biti
neškodljivo uništeni od strane laboratorija nakon završene
analize.
(8) Transport uzoraka od veterinarskog inspektora do
laboratorija dogovara se telefonom kao najbržim i najlakšim
vidom komunikacije.
Članak 23.
(Čuvanje i pohranjivanje uzoraka)
(1) U slučaju kada veterinarski inspektor nije u mogućnosti
odmah nakon uzimanja uzorka dostaviti isti u laboratorij,
odnosno kada se uzorak ne može odmah dostaviti na analizu,
potrebno je načinom čuvanja osigurati stabilnost i cjelovitost
uzorka, tako da:
a) mišić, jetra, bubreg, masno tkivo i mlijeko duboko se
zamrzavaju nakon uzorkovanja na temperaturi od -15º
C do -20º C;
b) jaja se čuvaju na temperaturi od 0º C do +4º C;
c) krv se po mogućnosti odmah šalje u ovlašćeni
laboratorij, te ukoliko je moguće odmah izdvojiti
serum ili plazmu radi dužeg čuvanja na temperaturi od
+4º C ili zamrznuti na -20º C;
d) urin se čuva na temperaturi od 0º C do +4° C ili se
zamrzava;
e) med se čuva na sobnoj temperaturi;
f) voda se čuva na temperaturi od 0º C do +4° C;
g) hrana za životinje se čuva na temperaturi od 0º C do
+4° C.
(2) Maksimalno vrijeme čuvanja uzoraka nakon njihovog
uzimanja je:
a) za duboko smrznute uzorke kao što su mišić, jetra,
bubreg, masno tkivo i mlijeko 10 dana;
b) za jaja 10 dana;
c) krv se po mogućnosti odmah nakon uzorkovanja šalje
u laboratorij;
d) za urin 10 dana;
e) za med 10 dana i
f) za vodu i hranu za životinje 10 dana
(3) Prilikom čuvanja odnosno pohranjivanja uzoraka treba
voditi računa o temperaturnom režimu na kojem se čuvaju
uzorci, te frižideri i zamrzivači trebaju imati termometre za
praćenje temperature i kontrolne liste u koje se upisuje
temperatura.
Članak 24.
(Zapisnik o uzimanju uzoraka za analizu rezidua)
(1) Zapisnik o uzimanju uzoraka za analizu rezidua (u daljnjem
tekstu: Zapisnik) osigurava Ured i dostavlja veterinarskim
inspektorima koji putem otpremnice zadužuju određeni broj
Уторак, 13. 6. 2023.
zapisnika u ovisnosti od broja uzoraka koji moraju uzeti u
sklopu Plana.
(2) Za svaki uzeti uzorak mora se voditi Zapisnik - Serija A.
(3) Zapisnik mora biti jasno i čitko popunjen od strane
veterinarskog inspektora koji vrši uzorkovanje.
(4) Jedan zapisnik o uzorkovanju prati samo jedan uzorak sa
zahtjevom za jednu analizu, osim u slučaju kod uzorkovanja
mlijeka i jaja gdje se na jednom zapisniku zahtijevaju
najmanje tri analize.
(5) Kada se uzorkovanje vrši o trošku imatelja/proizvođača
popunjava se Zapisnik - Serija B, koji se popunjava na isti
način kao i zapisnik iz Serije A.
(6) U Zapisnik se, u ovisnosti od mjesta uzorkovanja, moraju
upisati sljedeći podatci:
a) adresa nadležnog tijela;
b) ime veterinarskog inspektora ili broj ovlašćenja;
c) broj protokola iz evidencije veterinarskog inspektora;
d) datum uzorkovanja;
e) ime i adresa imatelja životinja ili životinjskih
proizvoda ili odgovorne osobe;
f) registracijski broj posjeda s kojeg životinja potječe,
kada se uzorkovanje obavlja na posjedu;
g) registracijski broj klaonice ili drugog odobrenog
objekta u kojem je uzorkovanje obavljeno;
h) identifikacijsku oznaku životinje - broj ušne markice ili
proizvoda - serija proizvoda;
i) vrstu životinje;
j) vrstu tkiva odnosno vrstu uzorka koje se šalje na
analizu;
k) informaciju o liječenju u periodu od četiri tjedna prije
uzorkovanja kada se uzorkovanje obavlja na imanju;
l) vrstu tvari ili grupe tvari koje treba ispitati u uzorku.
(7) Druga kopija Zapisnika koja se dostavlja u laboratorij
zajedno sa uzorkom sadrži sljedeće podatke:
a) adresu nadležnog tijela koje je dostavilo uzorak;
b) ime veterinarskog inspektora ili broj ovlašćenja;
c) broj protokola iz evidencije veterinarskog inspektora;
d) datum uzorkovanja;
e) vrstu životinje;
f) vrstu tkiva ili proizvoda koji se šalje na analizu;
g) vrstu tvari ili grupe tvari koje treba ispitati u uzorku.
(8) Prema Zapisniku koji je nepotpun ili nepravilno popunjen
neće se obaviti analiza.
(9) Zapisnik mora potpisati veterinarski inspektor koji je uzeo
uzorak i imatelj ili odgovorna osoba u odobrenom objektu,
odnosno imatelj ili odgovorna osoba na posjedu.
Članak 25.
(Čuvanje Zapisnika)
(1) Original Zapisnika ostaje kod veterinarskog inspektora i on
je za isti odgovoran, te neovlaštene osobe ne smiju imati
pristup originalu Zapisnika.
(2) Drugu kopiju Zapisnika veterinarski inspektor dostavlja
zajedno sa uzorkom u laboratorij ili Ured u ovisnosti od
načina transporta uzoraka kako je opisano u članku 22. ovog
Naputka.
(3) Treću kopiju Zapisnika veterinarski inspektor nakon
provedenog uzorkovanja dostavlja mjerodavnim tijelima
entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, a u ovisnosti
od područja gdje je uzorkovanje izvršeno:
a) Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva - Sektor za veterinarstvo;
b) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srpske –Resor za veterinarstvo i
c) Odjelu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine –Pododjel za
veterinarstvo.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
(4) Četvrta kopija Zapisnika ostaje imatelju životinja odnosno
vlasniku/odgovornoj osobi u objektu.
(5) Petu kopiju Zapisnika veterinarski inspektor dostavlja
Uredu.
Članak 26.
(Izvještavanje)
(1) Laboratorij je dužan izvještavati Ured o provedenim
analizama i voditi Evidenciju o obavljenim ispitivanjima
službenih uzoraka koji su uzeti u sklopu Plana (u daljnjem
tekstu: Evidencija).
(2) Nakon obavljenog ispitivanja određenog broja uzoraka
zaprimljenih na analizu, laboratorij je dužan dostaviti Uredu
izvješća o provedenoj analizi i Evidenciju na propisanome
obrascu koji se nalazi u Prilogu IV ovog Naputka.
(3) Laboratorij popunjenu Evidenciju dostavlja Uredu putem e-
maila.
(4) Ured kopije izvješća o provedenoj analizi, putem pošte ili
elektronskih sredstava, dostavlja:
a) veterinarskom inspektoru koji je izvršio uzorkovanje;
b) Federalnom ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i
šumarstva – Sektor za veterinarstvo;
c) Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srpske - Resor za veterinarstvo;
d) Federalnoj upravi za inspekcijske poslove –
Inspektorat veterinarske inspekcije;
e) Republičkoj upravi za inspekcijske poslove Republike
Srpske – Veterinarska inspekcija;
f) Odjelu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine - Pododjel za
veterinarstvo i
Број 42 - Страна 81
g) Inspektoratu Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.
(5) U slučaju da se radi o sumnjivom uzroku laboratorij je dužan
odmah obaviti analizu i po obavljenoj analitičkoj pretrazi
najbržim mogućim putem (e-mail ili telefon) obavijestiti
Ured o rezultatima analize, a Ured obavještava veterinarskog
inspektora koji je uzeo uzorak.
(6) U slučaju kada su rezultati analiza neusklađeni laboratorij je
dužan, odmah po obavljenoj analitičkoj pretrazi, putem
telefona ili email-a, obavijestiti Ured o ustvrđenoj
neusklađenosti, a Ured obavještava veterinarskog inspektora
koji je uzeo uzorak.
(7) Kada su rezultati analiza neusklađeni, laboratorij je dužan u
roku od 24 sata dostaviti Uredu izvješće o provedenoj analizi
s ciljem poduzimanja mjera sukladno Odluci.
Članak 27.
(Prilozi)
Prilozi I, II, III i IV čine sastavni dio ovog Naputka.
Članak 28.
(Prestanak važenja)
Danom stupanja na snagu ovog Naputka prestaje važiti
Naputak o provođenju plana praćenja i kontrole rezidua za 2022.
godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 44/22).
Članak 29.
(Stupanje na snagu)
Ovaj Naputak stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
Broj 03-2-27-25-1435-11/22 Direktor
18. svibnja 2023. godine Saša Bošković, v. r.
Број 42 - Страна 82 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 83
Број 42 - Страна 84 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 85
Број 42 - Страна 86 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
544
На основу члана 10. став 7. Закона о ветеринарству у
Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 34/02),
Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине у
сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта
Босне и Херцеговине доноси
ПРОГРАМ
МЈЕРА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА И
ЊИХОВОГ СПРОВОЂЕЊА У 2023. ГОДИНИ
Члан 1.
(Предмет)
(1) Овим Програмом одређују се мјере за спречавање,
откривање, контролу и сузбијање заразних и паразитар-
них болести код животиња у 2023. години.
(2) Мјере из става (1) овог члана налазе се у Прилогу I. овог
Програма.
Члан 2.
(Планирање мјера)
На основу овог Програма, надлежни органи ентитета и
Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Брчко Дистрикт) могу израдити Програм мјера здравствене
заштите животиња за подручје своје надлежности, уважавају-
ћи специфичности организације и стања постојеће ветери-
нарске инфраструктуре, те епизоотиолошке ситуације на
простору који покривају, и доставити их Канцеларији за
ветеринарство Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
Канцеларија).
Члан 3.
(Извођење мјера)
(1) Надлежни службени ветеринар, односно ветеринарски
инспектор на подручју његове надлежности контролира
и надзире провођење мјера прописаних овим Про-
грамом.
(2) Мјере прописане овим Програмом обавезне су
проводити за ту дјелатност регистриране и на поједином
подручју надлежне ветеринарске организације, осим
мјера из Прилога I, Поглавља Х, тачке 1. и 3. које
проводе ветеринарске организације регистроване за ту
дјелатност без обзира на подручје надлежности, уколико
се наведене мјере проводе амбулантно.
(3) Надлежне ветеринарске организације након проведбе
свих мјера за поједину врсту животиња дужне су издати
потврду о проведеним мјерама за сваку поједину врсту
животиња у складу са одредбама које садрже најмање
информације наведене у обрасцу из Прилога V овог
Програма.
(4) Лабораторијски дијагностички поступци предвиђени
овим Програмом проводе се у овлаштеним
ветеринарским лабораторијама и/или у случају потребе
у Европској унији (у даљњем тексту: ЕУ), односно
признатим лабораторијама Свјетске организације за
здравље животиња (у даљњем тексту: OIE).
(5) Приликом слања узорака у овлаштену дијагностичку
лабораторију, ветеринарска организација дужна је
доставити попратни документ који садржи најмање
информације наведене у примјерима Образаца за слање
узорака на лабораторијско испитивање из Прилога III
овог Програма. Засебан попратни документ се доставља
за свако имање (власника животиња) или фарму.
Овлаштене ветеринарске дијагностичке лабораторије
могу запримати само узорке праћене адекватно
попуњеним попратним документом и дужне су издати
засебан налаз лабораторијског испитивања за сваки
достављени попратни документ, односно за свако
Уторак, 13. 6. 2023.
засебно имање или фарму и у налаз уписати бројеве
ушних маркица животиња или других идентификац-
ионих ознака животиња од којих су узети узорци.
(6) За мјере за које је потребно провести узорковање,
уколико то није овим Програмом другачије прописано,
узеће се репрезентативан број узорака обзиром на
процијењени број животиња у свакој појединачној
најмањој јединици за узорковање у складу с табелом за
узорковање која се налази у Прилогу II овог Програма,
те задатом преваленцом за предметно обољење.
Члан 4.
(Извјештавање о провођењу мјера)
(1) Извјештавање о имплементацији мјера проводи се на
сљедећи начин:
а) надлежне ветеринарске службе ентитета и Брчко
Дистрикта дужне су доставити прикупљене
тромјесечне извјештаје о проведеним мјерама
Канцеларији.
б) до 10. у мјесецу, овлаштене ветеринарске лабо-
раторије обавезне су доставити надлежном енти-
тетском тијелу и Канцеларији мјесечне извјештаје
о свим проведеним мјерама у претходном мјесецу.
(2) Извјештавање о имплементацији мјера из става (1) овог
члана се врши на обрасцу који се налази у Прилогу IV.
овог Програма.
Члан 5.
(Оцјена ефикасности провођења мјера)
(1) Канцеларија у сарадњи са надлежним органима ентитета
и Брчко дистрикта је дужан осигурати анализу
проведених активности кроз Стручну групу за
епидемиологију и израду програма контроле болести
која има за циљ осигурати научни основ у провођењу
програма заштите здравља животиња и људи.
(2) Стручна група за епидемиологију ће на крају године
припремити годишњи извјештај о обиму и ефикасности
проведених мјера у 2023. години те предложити
неопходне промјене у програмима контроле болести у
наредном периоду.
(3) Лабораторије које су одређене за референтне за поједине
болести у Босни и Херцеговини дужне су успоставити
сарадњу с одговарајућим референтим лабораторијама
OIE или ЕУ и учествовати у ринг тестовима које они
организирају.
Члан 6.
(Финансирање и провођење мјера)
(1) Канцеларија и надлежни органи ентитета и Брчко
Дистрикта ће својим прописима одредити рокове,
процедуре и услове за финансирање и начин провођења
појединачних мјера.
(2) Канцеларија ће финансирати појединачне активности из
домена рада референтних лабораторија, када се за то
укаже потреба и у висини тренутно расположивих
средстава за ту намјену, активности појачане контроле и
мониторинга појединих заразних болести у случају
епизоотија и када је угрожено људско здравље, као и
друге активности од државног значаја.
Члан 7.
(Информирање и стручно усавршавање)
(1) Канцеларија и надлежни органи ентитета и Брчко
Дистрикта су дужни редовно организовати информи-
сања и стручна усавршавања ветеринара, фармера, влас-
ника животиња и других лица укључених у производњу
и промет животиња и намирница животињског
поријекла.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
(2) Активности из става (1) овог члана ће се проводити
путем предавања, семинара, стручних скупова,
штампањем билтена, књижица и на други начин, а у
циљу побољшања здравља животиња и сигурности
хране.
Члан 8.
(Додатне мјере)
У зависности од епизоотиолошке ситуације, у случају
потребе, Канцеларија и надлежни органи ентитета и Брчко
дистрикта могу провести додатне анализе и процјену ризика
у циљу допуњавања Програма и увођења потребних мјера.
Члан 9.
(Престанак важења)
Даном ступања на снагу овог Програма престаје важити
Програм мјера здравствене заштите животиња и њиховог
провођења у 2022. години ("Службени гласник БиХ", број
35/22).
Члан 10.
(Завршне одредбе)
(1) Прилози I. до V. чине саставни дио овог Програма
(2) Овај Програм ступа на снагу даном доношења и
објављује се у "Службеном гласнику БиХ".
Број 02-4-27-22-184-2/23 Директор
30. марта 2023. године Саша Бошковић, с. р.
Прилог I.
Мјере за спречавање, откривање, контролу и сузбијање
заразних и паразитарних болести код животиња
Поглавље А. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА ГОВЕДА
1. Бедреница
Прије пуштања на испашу, сва говеда у бедреничним
дистриктима, као и она која долазе на испашу у бедреничне
дистрикте морају се вакцинисати против бедренице. Говеда је
допуштено напасати у бедреничним дистриктима, само ако су
вакцинисана против бедренице и ако је од вакцинације
прошло више од 15 дана.
2. Бруцелоза
Најмање једанпут годишње на подручју цијеле Босне и
Херцеговине, обавезно је претражити крв свих говеда
старијих од 12 мјесеци која се у датом тренутку налазе на
фарми. Период од претходног испитивања не смије бити
краћи од три (3) мјесеца.
На основу овог Програма, Канцеларија у сарадњи са
надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта доноси
Упутство о провођењу мониторинга бруцелозе говеда.
3. Говеђа спонгиформна енцефалопатија
Годишњи програм праћења ТСЕ-а, заснива се на актив-
ном и пасивном надзору у складу с Правилником о утврђи-
вању правила за спрјечавање, контролу и искорјењивање
трансмисивних спонгиформних енцефалопатија ("Службени
гласник БиХ", број 28/19) који укључује поступак скрининга
при којем се користе брзи тестови за откривање ТСЕ-а код
сљедећих субпопулација:
а) сва говеда старија од 24 мјесеца упућена на
присилно клање или животиње које су показивале
симптоме код анте-мортем прегледа;
б) сва говеда старија од 30 мјесеци намијењена клању
за људску исхрану;
ц) сва говеда старија од 24 мјесеца која нису заклана
за људску конзумацију, која су угинула или
усмрћена на газдинству, током пријевоза или у
клаоници (угинула стока).
Број 42 - Страна 87
4. Туберкулоза
Најмање једном годишње на подручју цијеле Босне и
Херцеговине, обавезна је општа туберкулинизација свих
говеда старијих од шест седмица која се у тренутку
имплементације мјере налазе на фарми, с тим да тестирање
треба бити проведено у размаку не краћем од шест (6)
мјесеци.
Надлежни ветеринари у клаоницама морају водити
посебну евиденцију о сваком утврђеном случају туберкулозе
говеда, те о налазу обавијестити надлежног ветеринарског
инспектора у мјесту поријекла туберкулозне животиње.
Уколико се на газдинству држе и друге пријемчиве
животињске врсте исте је неопходно испитати на
туберкулозу.
5. Ензоотска леукоза говеда
У циљу контроле ензоотске леукозе говеда, најмање
једном годишње вршиће се тестирање животиња старијих од
24 мјесеца у свим стадима.
6. Листериоза
На листериозу мора бити претражен мозак говеда која
показују клиничке знакове поремећаја централног нервног
система и поремећаја у понашању.
7. Болест плавог језика
У циљу утврђивања динамике болести, те динамике
појављивања инсеката рода Culicoides, њихове географске
распрострањености, те одређивања периода сезонски
слободног од вектора вируса болести плавог језика, односно
периода када нису активни адулти инсеката рода Culicoides
Канцеларија у сарадњи са надлежним органима ентитета и
Брчко Дистрикта ће донијети план надзирања болести плавог
језика.
У случају утврђивања сумње на присуство болести
плавог језика, потребно је без одлагања провести све мјере
наведене у Правилнику о мјерама за контролу и искорјењи-
вање болести плавог језика ("Службени гласник БиХ", број
38/10) и другим прописима којима је регулисана ова област.
8. Слинавка и шап
Приликом сваке посјете фарми говеда, као и у случају
диференцијално дијагностички постављене сумње на
присуство болести слинавке и шапа, потребно је провести
клинички надзор код свих говеда на фарми. Уколико се
клиничким прегледом утврде знакови карактеристични за
болест, потребно је без одлагања провести све мјере утврђене
Правилником о мјерама за сузбијање и искорјењивање
слинавке и шапа ("Службени гласник БиХ", број 45/11) и
другим прописима којима је регулисана ова област.
9. Ехинококоза
Правна и физичка лица, која кољу стоку за јавну
потрошњу, као и власници стоке који је кољу за властиту
потрошњу, дужни су, ради спрјечавања ширења ехинококозе,
одбачене органе заклане стоке прокухати, односно уништити
их спаљивањем.
У случају налаза патоанатомских промјена на линији
клања које упућују на ехинококозу, ветеринарски инспектор
мора доставити промијењене паренхимске органе (плућа,
јетра) ради паразитолошке претраге у овлаштену
ветеринарску лабораторију.
Надлежни ветеринарски инспектор у клаоници мора
водити евиденцију о сваком утврђеном случају ехинококозе
домаћих животиња те о налазу извијестити надлежно тијело
ентитета и Брчко Дистрикта.
10. Болест квргаве коже
Приликом сваке посјете фарми говеда, као и у случају
диференцијално дијагностички постављене сумње на
присуство болести квргаве коже, потребно је провести
клинички надзор код свих говеда на фарми. У случају
Број 42 - Страна 88 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
утврђивања сумње на присуство болести квргаве коже,
потребно је без одлагања провести све мјере наведене у
Правилнику о мјерама за контролу одређених болести
животиња и посебне мјере за везикуларну болест свиња
("Службени гласник БиХ", број 15/11) и другим прописима
којима је регулисана ова област.
11. Контрола означавања говеда
Приликом провођења мјера из овог Програма које се
односе на говеда, потребно је извршити контролу означавања
говеда у складу са одредбама Правилника о означавању и
контроли кретања животиња у Босни и Херцеговини
("Службени гласник БиХ", бр. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 и
41/12, 52/15, 2/16 и 66/16).
Прије провођења прописаних мјера из овог Поглавља,
сва говеда се морају означити у складу са одредбама
Правилника о означавању и контроли кретања животиња у
Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 и 41/12, 52/15, 2/16 и 66/16).
Поглавље Б. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ ПРОВОДЕ ЗА ОВЦЕ И
КОЗЕ
1. Бедреница
Прије испуштања на испашу, све овце и козе у
бедреничним дистриктима, као и оне која долазе на испашу у
бедреничне дистрикте морају се вакцинисати против
бедренице. Овце и козе је допуштено напасати у бедреничним
дистриктима, само ако су вакцинисане против бедренице и
ако је од вакцинације прошло више од 15 дана.
2. Бруцелоза
Обавезна вакцинација вакцином REV1 против
бруцелозе ће се провести на свим овцама и козама старосне
доби од 3 до 6 мјесеци, као и на свим осталим овцама и козама,
без обзира на доб за које се не може утврдити да су раније
биле вакцинисане REV1 вакцином против бруцелозе.
Све вакцинисане овце и козе поред идентификацијске
ушне маркице морају бити означене и са вакциналном ушном
маркицом у складу са одредбама Правилника о мјерама
контроле бруцелозе малих преживара ("Службени гласник
БиХ", бр. 43/09 и 83/09).
Канцеларија ће у сарадњи са надлежним органима
ентитета и Брчко Дистрикта донијети Упутство о провођењу
вакцинације малих преживара.
3. Скрепи
На скрепи морају бити претражене све овце и козе у
складу с Прилогом III. Правилника о утврђивању правила за
спрјечавање, контролу и искорјењивање трансмисивних
спонгиформних енцефалопатија ("Службени гласник БиХ",
број 28/19) и другим прописима којима је регулисана ова
област.
4. Листериоза
На листериозу мора бити претражен мозак оваца и коза
које показују клиничке знакове поремећаја централног
нервног система и поремећаја у понашању.
5. Болест плавог језика
Како је наведено у Поглављу А.7. овог Прилога.
6. Слинавка и шап
Приликом сваке посјете фарми оваца и коза, као и у
случају диференцијално дијагностички постављене сумње на
присуство болести слинавке и шапа, потребно је провести
клинички надзор код свих оваца и коза на фарми. Уколико се
клиничким прегледом утврде знакови карактеристични за
болест, потребно је без одлагања провести све мјере утврђене
Правилником о мјерама за сузбијање и искорјењивање
слинавке и шапа ("Службени гласник БиХ", број 45/11) и
другим прописима којима је регулисана ова област.
7. Друге болести малих преживара
Уторак, 13. 6. 2023.
Приликом сваке посјете фарми оваца и коза вршиће се
клинички преглед животиња на присуство куге малих
преживара (Peste des petits ruminants).
8. Контрола означавања оваца и коза
Приликом провођења мјера из овог Програма које се
односе на овце и козе, потребно је извршити контролу
означавања оваца и коза у складу са одредбама Правилника о
означавању и контроли кретања животиња у Босни и
Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 13/10, 79/10,
25/11, 103/11 и 41/12, 52/15, 2/16 и 66/16).
Прије провођења прописаних мјера из овог Поглавља,
све овце и козе се морају означити у складу са одредбама
Правилника о означавању и контроли кретања животиња у
Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 и 41/12, 52/15, 2/16 и 66/16).
Поглавље Ц. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА СВИЊЕ
1. Бруцелоза
У случају диференцијално дијагностички постављене
сумње на присуство бруцелозе код свиња клиничко,
бактериолошко, и уколико је потребно серолошко
испитивање мора бити проведено под службеним надзором
како би се потврдило да наведени симптоми нису изазвани
бруцелозом.
2. Класична куга свиња
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за болест потребно је без одлагања провести
све мјере утврђене Правилником о мјерама за откривање,
сузбијање и искорјењивање класичне свињске куге
("Службени гласник БиХ", бр. 38/10, 51/11, 6/12, 4/13 и 90/14)
и Дијагностичким приручником за класичну свињску кугу
("Службени гласник БиХ", број 74/10).
Канцеларија ће у сарадњи са надлежним органима
ентитета и Брчко Дистрикта донијети Програм надзирања и
раног откривања класичне свињске куге.
3. Слинавка и шап
Приликом сваке посјете фарми свиња, као и у случају
диференцијално дијагностички постављене сумње на
присуство болести слинавке и шапа, потребно је провести
клинички надзор код свих свиња на фарми. Уколико се
клиничким прегледом утврде знакови карактеристични за
болест, потребно је без одлагања провести све мјере утврђене
Правилником о мјерама за сузбијање и искорјењивање
слинавке и шапа ("Службени гласник БиХ", број 45/11) и
другим прописима којима је регулисана ова област.
4. Туберкулоза
Једном годишње, све расплодне свиње у узгојима
бројнијим од 15 крмача, назимица и нерастова, морају се
туберкулинизирати.
За обнову узгоја није дозвољено користити свиње које
претходно нису туберкулинизиране.
Овлаштени ветеринари у клаоницама морају водити
посебну евиденцију о сваком утврђеном случају туберкулозе
свиња, те о налазу обавијестити надлежног ветеринарског
инспектора у мјесту поријекла туберкулозне животиње.
5. Трихинелоза
У свим случајевима клања свиња ради употребе меса за
људску исхрану, мора се извршити преглед меса у складу с
одредбама Одлуке о мјерама за сузбијање и искорјењивање
трихинелозе животиња ("Службени гласник БиХ", број 44/03)
и Правилника о начину обављања претраге на присутност
трихинела у месу ("Службени гласник БиХ", бр. 56/11 и 4/13)
и других прописа којима је регулисана ова област.
6. Везикуларна болест свиња
У случају сумње на везикуларну болест свиња потребно
је поступити у складу с Прилогом II. Правилника о мјерама за
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
контролу одређених болести животиња и посебне мјере за
везикуларну болест свиња ("Службени гласник БиХ", број
15/11) и урадити диференцијалну дијагностику слинавке и
шапа у складу с поступцима, методама узимања узорака и
критеријима за врједновање резултата лабораторијских
тестова утврђеним у Правилнику о утврђивању
дијагностичких поступака, метода узимања узорака и
критерија за врједновање резултата лабораторијских тестова
за везикуларну болест свиња ("Службени гласник БиХ", број
59/12) и другим прописима којима је регулисана ова област.
7. Афричка куга свиња
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за болест потребно је без одлагања провести
све мјере утврђене Правилником о мјерама за надзор афричке
свињске куге ("Службени гласник БиХ", број 15/11) и другим
прописима којима је регулисана ова област.
Канцеларија ће у сарадњи са надлежним органима
ентитета и Брчко Дистрикта донијети Програм надзирања и
раног откривања афричке свињске куге.
8. Контрола означавања свиња
Приликом провођења мјера из овог Програма које се
односе на свиње, потребно је извршити контролу означавања
свиња у складу са одредбама Правилника о означавању и
контроли кретања животиња у Босни и Херцеговини
("Службени гласник БиХ", бр. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 и
41/12, 52/15, 2/16 и 66/16).
Прије провођења прописаних мјера из овог Поглавља,
све свиње се морају означити у складу са одредбама
Правилника о означавању и контроли кретања животиња у
Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 и 41/12, 52/15, 2/16 и 66/16).
Поглавље Д. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА
КОПИТАРЕ
1. Инфективна анемија копитара
Серолошка претрага узорака крви копитара мора се
обавити:
а) два пута годишње (јануар, јуни) код правних лица
која користе копитаре за производњу биолошких
препарата (вакцина, серума) и сјемена за вјештачко
осјемењивање;
б) једанпут годишње код свих осталих копитара;
ц) када се набављено грло уводи у узгој;
д) код пастуха прије лиценцирања;
е) када се копитари доводе на изложбе, смотре,
спортска такмичења и опасивања у ергеле;
ф) када се копитари стављају у промет.
Налаз о негативној серолошкој претрази у случајевима
из тач. ц), д), е) и ф) овог става не смије бити старији од 30
дана.
2. Вирусни артеритис коња
Крв невакцинираних пастуха који се користе за
производњу сјемена за умјетно осјемењивање или природни
припуст мора, прије почетка кориштења расплодњака, бити
претражена на артеритис коња.
Код сваког побачаја кобила крв мора бити достављена
ради лабораторијске претраге на артеритис коња.
3. Трихинелоза
У свим случајевима клања копитара ради употребе меса
за људску исхрану, мора се извршити преглед меса у складу с
одредбама Одлуке о мјерама за сузбијање и искорјењивање
трихинелозе животиња ("Службени гласник БиХ", број 44/03)
и Правилника о начину обављања претраге на присутност
трихинела у месу ("Службени гласник БиХ", бр. 56/11 и 4/13)
и других прописа којима је регулисана ова област.
Број 42 - Страна 89
4. Друге заразне болести коња
У току проведбе мјера контроле ИАК, провешће се
клинички преглед копитара на сљедеће заразне болести:
- афричка болест коња (коњска куга),
- венецуелански енцефалитис коња,
- сакагија,
- дурина,
- лептоспироза.
Поглавље Е. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА
ЖИВИНУ
1. Атипична куга живине - Њукастлска болест
Сва екстензивно држана живина мора се вакцинисати
против атипичне куге два пута годишње вакцинама
произведеним од лентогених сојева.
Вакцинација се проводи између 15. априла и 30. маја
први пут, те између 15. октобра и 30. новембра други пут, а
код приновљене живине између наведених периода.
Живина и живинска дивљач на фармама и свим обли-
цима интензивне производње мора се вакцинисати против
њукастлске болести, тако да буде у стању сталног имунитета.
Ниво имунитета перади процјењује се серолошком претрагом
која је саставни дио имунопрофилактичког поступка.
Имунитет се контролише:
а) у екстензивним узгојима живине узимањем пет
узорака крви на 1000 комада вакцинисане живине
једном годишње, 3-4 седмице након проведене
вакцинације;
б) у интензивним узгојима претрагом 20 узорака крви
по јату, најмање једном годишње 3 - 4 седмице
након проведене вакцинације.
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за болест потребно је без одлагања провести
све мјере утврђене Правилником о мјерама контроле Њукастл
болести ("Службени гласник БиХ", број 35/10) и другим
прописима којима је регулисана ова област.
2. Инфлуенца птица
Приликом провођења контроле имунитета на
Њукастлску болест, на истим узорцима крви проводиће се и
претрага на присуство антитијела за авијарну инфлуенцу.
Узимање узорака код екстензивно држане живине
проводи се у складу с Програмом контроле и надзора
инфлуенце птица који ће донијети Канцеларија у сарадњи са
надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта.
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за болест потребно је без одлагања провести
све мјере утврђене Правилником о мјерама за сузбијање и
контролу инфлуенце птица ("Службени гласник БиХ", број
35/10) и Дијагностичким приручником за инфлуенцу птица
("Службени гласник БиХ", број 74/10) и другим прописима
којима је регулисана ова област.
3. Салмонелоза перади
Мјере за рано откривање, дијагностику, спрјечавање
ширења, сузбијање и искорјењивање инфекција перади
релевантним серотиповима салмонела од интереса за јавно
здравље проводи се у складу са Одлуком о усвајању програма
контроле салмонелозе код перади врсте Gallus gallus у Босни
и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 30/18 и 42/19) и
другим прописима којима је регулисана ова област.
Вакцинација против салмонелозе је обавезна код свих
расплодних јата и свих несилица током узгојног циклуса
инактивираном вакцином или живом вакцином, искључиво
по препоруци произвођача, за коју је произвођач осигурао
прикладан метод за бактериолошко разликовање вакциналног
од дивљег соја.
Број 42 - Страна 90 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Поглавље Ф. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА ПЧЕЛЕ
На свим пчелињацима морају бити проведене наређене
мјере за заштиту здравља пчелињих заједница од болести
америчка гњилоћа пчелињег легла.
1. Америчка гњилоћа пчелињег легла
На свим пчелињацима, током марта/априла проводи се
клинички преглед пчелињих заједница, ради претраге на
америчку гњилоћу:
а) у пчелињацима с 1-10 пчелињих заједница
прегледају се све заједнице,
б) у пчелињацима с 11-20 пчелињих заједница мора
се прегледати 50% заједница,
ц) у пчелињацима од 21-50 пчелињих заједница мора
се прегледати 33% заједница,
д) у пчелињацима с више од 51 пчелињих заједница
мора се прегледати 20% пчелињих заједница.
На свим пчелињацима на којима је у 2022. години
утврђена америчка гњилоћа пчелињег легла, извршиће се
активни надзор у току марта/априла 2023. године, који
укључује клинички преглед свих пчелињих заједница, као и
оних које се налазе у кругу пречника 3 km од зараженог
пчелињака.
У случају сумње на болест, извршиће се узорковање и
дијагностичко испитивање у овлашћеној ветеринарској
лабораторији.
Клинички преглед и узорковање врши овлаштена
ветеринарска организација.
На пчелињацима за узгој и продају матица овлаштена
ветеринарска организација врши клинички преглед свих
пчелињих заједница у прољеће и јесен. Ако се утврди
постојање сумње на болест на пчелињацима за узгој и продају
матица, узима се службени узорак из пчелињих заједница и
доставља у овлаштену ветеринарску лабораторију ради
прегледа на америчку гњилоћу пчелињег легла.
На преглед се доставља службени узорак посебно узет
из сваке појединачне сумњиве пчелиње заједнице, и то комад
саћа са поклопљеним леглом, величине 10 цм x 10 цм на коме
су знаци болести добро видљиви, спакован у одговарајућу
амбалажу.
Уколико у периоду претраге и сумње на америчку
гњилоћу пчелињег легла у пчелињој заједници нема легла,
могуће је као узорак доставити живе или угинуле пчеле
(узорак од стотињак пчела), мед или мед из медишта у
плодишту, дио старог дијела легла/саћа које може бити
празно или збирни узорак меда из сезоне врцања (око 10 г) да
би се на тај начин утврдило присуство спора америчке куге
пчелињег легла, испољене у клиничкој или супклиничкој
форми на пчелињаку или појединачној пчелињој заједници.
У промет се могу стављати само пчелиње заједнице на
којима су проведене наређене мјере и које не показују знаке
болести.
Поглавље Г. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА РИБЕ
На свим узгајалиштима риба и на отвореним водама за
које брину спортска риболовна друштва морају се обавити
клинички прегледи, узети узорци за лабораторијске претраге,
те обавити претраге како слиједи:
1. На свим пастрмским рибњацима
У току године проводи се клиничка и лабораторијска
претрага ради искључивања присутности узрочника вирусних
болести риба у складу с одредбама Прилога VII. и VIII.
Правилника о условима здравља животиња који се
примјењују на животиње аквакултуре и њихове производе те
спрјечавању и сузбијању одређених болести водених
животиња ("Службени гласник БиХ", број 28/11) и другим
прописима којима је регулисана ова област.
Уторак, 13. 6. 2023.
Лабораторијско испитивање на присуство вируса се
проводи методом изолације вируса на култури ћелија.
Канцеларија ће у сарадњи са надлежним органима ентитета и
Брчко Дистрикта донијети програм мониторинга вирусних
болести риба за 2023. годину. У зависности од одредби
програма као узорак могу се узети узорци пријемчивих органа
рибе или оваријална текућина или цијеле рибе без обзира на
развојни стадиј, укључујући рибљу млађ (рибе у развоју).
У случају појаве масовних угинућа и других промјена, а
за које је утврђено да нису узроковане горе наведеним
болестима, радиће се додатна истраживања на друге болести
од којих наведене врсте риба могу обољети. Код појаве цито
патогеног ефекта (ЦПЕ) на култури ћелија приликом вршења
претрага на ВХС и ИХН, за који се утврди да није посљедица
ових вирусних болести, вршиће се даљња вирусолошка
испитивања на присуство осталих вирусних болести риба.
2. На свим шаранским рибњацима
У току године проводи се клиничка и лабораторијска
претрага ради искључивања присутности узрочника Кои
херпес вируса (КХВ). Канцеларија ће у сарадњи са
надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта донијети
програм мониторинга вирусних болести риба за 2023. годину.
У случају појаве масовних угинућа, те других промјена,
а за које је утврђено да нису узроковане горе наведеним
болестима, радит ће се додатна истраживања на друге болести
од којих наведене врсте риба могу обољети.
Поглавље Х. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА ПСЕ И
МАЧКЕ
1. Бјеснило
Сви пси који се налазе на територији Босне и
Херцеговине морају бити идентификовани и евидентирани у
складу с одредбама Правилника о идентификацији и вођењу
евиденције паса, мачака и питомих вретица у Босни и
Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 96/16) и другим
прописима којима је регулисана ова област.
Сви пси старији од три мјесеца морају једном годишње
бити вакцинисани против бјеснила и бити у периоду
имунитета у складу са одредбама Правилника о мјерама за
сузбијање и искорјењивање бјеснила код животиња
("Службени гласник БиХ", број 74/19) и другим прописима
којима је регулисана ова област.
Пас који током године достигне старост од три мјесеца
мора бити вакцинисан у року од 14 дана, а пас који је
набављен, а није вакцинисан, у року од 14 дана од дана
набавке.
Препоручује се вакцинација мачака против бјеснила.
За вакцинацију се може користити само инактивирана
регистрирана вакцина са ћелијских култура или
ембрионираних јаја, припремљена од високоимуногених
сојева вируса бјеснила.
Власници животиња које се држе на паши дужни су
онемогућити контакт дивљих и домаћих животиња.
У случају потребе може се наредити вакцинација и
других животиња против бјеснила у појединим подручјима у
складу са одредбама Правилника о мјерама за сузбијање и
искорјењивање бјеснила код животиња ("Службени гласник
БиХ", број 74/19).
2. Лајшманиоза (Leishmaniasis)
На подручјима гдје је у претходној години нађена
лајшманиоза, најкасније до 30. маја 2023. године, на
лајшманиозу морају бити претражени:
- ловачки пси;
- радни пси;
- пси који бораве на отвореном.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
3. Ехинококоза
Приликом вакцинације паса против бјеснила проводи се
дехелминтизација паса против тракавице Echinococcus
granulosus, средством које поуздано убија зреле и незреле
облике тракавице.
Ради спречавања ширења јајашаца у околини обавезно
је псе након третирања држати најмање 48 сати у ограђеном
простору, а њихов измет нешкодљиво уклонити.
Поглавље И. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА ДИВЉЕ
ЖИВОТИЊЕ
1. Трихинелоза
Код све уловљене дивљачи која служи исхрани људи,
мора се извршити преглед меса у складу с одредбама Одлуке
о мјерама за сузбијање и искорјењивање трихинелозе
животиња ("Службени гласник БиХ", број 44/03) и
Правилника о начину обављања претраге на присутност
трихинела у месу ("Службени гласник БиХ", бр. 56/11 и 4/13)
и другим прописима којима је регулисана ова област.
2. Класична и афричка куга свиња
Сви корисници ловишта су обавезни осигурати доставу
узорка ткива тонзила, лимфних чворова (гастрохепаталних,
бубрежних, субмандибуларних и ретрофарингеалних)
слезене, бубрега и плућа од сваке нађене угинуле јединке
дивље свиње или одстријељење дивље свиње која је
показивала знакове болести до овлаштене лабораторије за
класичну и афричку свињску кугу у Босни и Херцеговини.
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за болест потребно је без одлагања провести
све мјере утврђене Правилником о мјерама за откривање,
сузбијање и искорјењивање класичне свињске куге
("Службени гласник БиХ", бр. 38/10, 51/11, 6/12, 4/13 и 90/14)
и Правилником о мјерама за надзор афричке свињске куге
("Службени гласник БиХ", број 15/11) и другим прописима
којима је регулисана ова област.
3. Бјеснило
У склопу IPA 2018, извршиће се вакцинација лисица
избацивањем мамаца из зрака на подручју цијеле Босне и
Херцеговине.
Вакцинација ће се провести у периоду април - јуни 2023.
године.
У циљу мониторинга успјешности вакцинације извршит
ће се одређивање нивоа антитијела против бјеснила код
уловљених лисица, као и контрола узимања мамаца кроз
контролу апсорпције биомаркера. За потребе мониторинга
успјешности вакцинације Канцеларија ће донијети засебно
Упутство.
4. Инфлуенца птица
Узимање узорака од дивљих птица проводи се у складу
с Програмом контроле и надзора инфлуенце птица који ће
донијети Канцеларија у сарадњи са надлежним органима
ентитета и Брчко Дистрикта.
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за болест потребно је без одлагања провести
све мјере утврђене Правилником о мјерама за сузбијање и
контролу инфлуенце птица ("Службени гласник БиХ", број
35/10) и Дијагностичким приручником за инфлуенцу птица
("Службени гласник БиХ", број 74/10) и другим прописима
којима је регулисана ова област.
5. Заразне болести риба
На отвореним водама за које брину риболовна друштва
узорковање се спроводи у складу с одредбама Правилника о
увјетима здравља животиња који се примјењују на животиње
аквакултуре и њихове производе те спрјечавању и сузбијању
одређених болести водених животиња ("Службени гласник
Број 42 - Страна 91
БиХ", број 28/11) и другим прописима којима је регулисана
ова област, зависно од тога које рибље врсте у њима живе.
Поглавље Ј. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ ЗА
РАСПЛОДНЕ ЖИВОТИЊЕ
1. Расплодне животиње
Осим претходно наведених увјета, два пута годишње
свим расплодним животињама које се користе за природни
припуст или производњу сјемена за вјештачко осјемењивање,
зависно од врсте животиња, вади се крв и претражује на
бруцелозу, лептоспирозу, паратуберкулозу и ИБР/ИПВ,
односно узима се брис или испирак препуција и претражује
на кампилобактериозу и трихомонијазу.
Поглавље К. МЈЕРЕ КОЈЕ СЕ СПРОВОДЕ КОД
ПОБАЧАЈА
Код сваког побачаја говеда, оваца, коза, свиња и кобила,
надлежни ветеринар је дужан доставити на лабораторијску
претрагу крв животиње која је побацила, а по могућности и
побачени фетус с плодним овојницама.
Достављени материјал потребно је претражити на
бруцелозу, лептоспирозу, гениталну кампилобактериозу, Q
грозницу, листериозу, салмонелозу и кламидију.
Сви побачаји морају бити пријављени надлежном
ветеринарском инспектору, који мора обавјестити
Канцеларију и надлежни орган ентитета и Брчко дистрикта.
Поглавље Л. КОНТРОЛА ЗДРАВЉА ВИМЕНА
Све животиње чије млијеко се користи за јавну
потрошњу, прије стављања млијека у промет морају бити
обухваћене дијагностичким мјерама прописаним овим
Програмом и имати негативан резултат.
Власници животиња чије млијеко се ставља у јавну
потрошњу дужни су имати: Уписник животиња на имању,
евиденцију о лијечењу животиња, евиденцију о резултатима
спроведених лабораторијских претрага млијека на
микроорганизме и соматске станице у складу са Правилником
о хигијени хране животињског поријекла ("Службени гласник
БиХ", број 103/12, 28/14 и 87/15) и другим прописима којима
је регулисана ова област, Потврду о проведеним обавезним
мјерама из Прилога В овог Програма коју је испунила
ветеринарска организација надлежна за имање са којег потичу
животиње, те свим другим релевантним извјештајима о
обављеним прегледима животиња.
Власници животиња, за све животиње од којих дају
млијеко у јавну потрошњу, дужни су објектима за прераду
млијека којима испоручују млијеко доставити копију потврде
из Прилога V.
Уколико резултат лабораторијских претрага млијека на
микроорганизме и соматске ћелије прелази максимално
дозвољену границу прописану Правилником о хигијени хране
животињског поријекла ("Службени гласник БиХ", број
103/12, 28/14 и 87/15) и другим прописима којима је
регулисана ова област, власник животиња дужан је сваку
животињу чије млијеко ставља у јавну потрошњу подвргнути
претрази на поремећену секрецију вимена, а млијеко из
вимена с поремећеном секрецијом не смије се пласирати у
јавну потрошњу.
Поглавље М. ОСТАЛЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ
ЖИВОТИЊА
У циљу утврђивања присуства, односно одсуства
сљедећих заразних болести животиња на захтјев власника или
у складу с препоруком Канцеларије и надлежних органа
ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, провешће се мјере
мониторинга, како слиједи:
а) У циљу утврђивања присуства, односно одсуства
БВД/МД говеда, претражиће се крв од 10
Број 42 - Страна 92 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
насумично одабраних животиња из стада, старосне
доби од 9 - 18 мјесеци. У случају мањег броја
животиња, претражује се крв свих животиња у
стаду, одговарајуће старосне доби;
б) У циљу утврђивања присуства, односно одсуства
вектора Грознице западног Нила приликом
провођења мјера наведених у Поглављу А.7. овог
Прилога, извршиће се идентификација вектора, те
претрага вектора на присуство узрочника Грознице
западног Нила. Мониторинг вектора спроводи се у
циљу идентификације потенцијалне векторске
врсте, те утврђивања подручја високог, средњег
или ниског ризика и локалних детаља који се
односе на сезоналност. У циљу утврђивања
Уторак, 13. 6. 2023.
присуства болести извршиће се и серолошка
претрага свих коња који показују знакове
енцефалитиса, те у случају потребе претрага
дивљих птица приликом проведбе мониторинга из
Поглавља I.4. овог Прилога. Сви угинули коњи
биће претражени на присуство вируса Грознице
западног Нила;
Уколико се приликом провођења мјера утврде знакови
карактеристични за заразне болести животиња потребно је без
одлагања провести све мјере утврђене Законом о
ветеринарству у Босни и Херцеговини ("Службени гласник
БиХ", број 34/02), Одлуком о заразним болестима ("Службени
гласник БиХ", број 44/03), те релевантним прописима на
снази којима је регулисана наведена област.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 93
Број 42 - Страна 94 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 95
Број 42 - Страна 96 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 97
Број 42 - Страна 98 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 99
Број 42 - Страна 100 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 101
Број 42 - Страна 102 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Na osnovu člana 10. stav 7. Zakona o veterinarstvu u Bosni
i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), Ured za
veterinarstvo Bosne i Hercegovine u saradnji sa nadležnim tijelima
entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine donosi
PROGRAM
MJERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA I
NJIHOVOG PROVOĐENJA U 2023. GODINI
Član 1.
(Predmet)
(1) Ovim Programom određuju se mjere za sprječavanje,
otkrivanje, kontrolu i suzbijanje zaraznih i parazitarnih
bolesti kod životinja u 2023. godini.
(2) Mjere iz stava (1) ovog člana nalaze se u Prilogu I. ovog
Programa.
Član 2.
(Planiranje mjera)
Na osnovu ovog Programa, nadležna tijela entiteta i Brčko
Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt)
mogu izraditi Program mjera zdravstvene zaštite životinja za
područje svoje nadležnosti, uvažavajući specifičnosti organizacije
i stanja postojeće veterinarske infrastrukture, te epizootiološke
situacije na prostoru koji pokrivaju, i dostaviti ih Uredu za
veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured).
Član 3.
(Izvođenje mjera)
(1) Nadležni službeni veterinar, odnosno veterinarski inspektor
na području njegove nadležnosti kontrolira i nadzire
provođenje mjera propisanih ovim Programom.
(2) Mjere propisane ovim Programom obavezne su provoditi za
tu djelatnost registrirane i na pojedinom području nadležne
veterinarske organizacije, osim mjera iz Priloga I, Poglavlja
H, tačke 1. i 3. koje provode veterinarske organizacije regi-
strovane za tu djelatnost bez obzira na područje nadležnosti,
ukoliko se navedene mjere provode ambulantno.
(3) Nadležne veterinarske organizacije nakon provedbe svih
mjera za pojedinu vrstu životinja dužne su izdati potvrdu o
provedenim mjerama za svaku pojedinu vrstu životinja u
skladu sa odredbama koje sadrže najmanje informacije
navedene u obrascu iz Priloga V ovog Programa.
(4) Laboratorijski dijagnostički postupci predviđeni ovim
Programom provode se u ovlaštenim veterinarskim
laboratorijama i/ili u slučaju potrebe u Evropskoj uniji (u
daljnjem tekstu: EU), odnosno priznatim laboratorijama
Svjetske organizacije za zdravlje životinja (u daljnjem
tekstu: OIE).
(5) Prilikom slanja uzoraka u ovlaštenu dijagnostičku
laboratoriju, veterinarska organizacija dužna je dostaviti
popratni dokument koji sadrži najmanje informacije
navedene u primjerima Obrazaca za slanje uzoraka na
laboratorijsko ispitivanje iz Priloga III ovog Programa.
Zaseban popratni dokument se dostavlja za svako imanje
(vlasnika životinja) ili farmu. Ovlaštene veterinarske
dijagnostičke laboratorije mogu zaprimati samo uzorke
praćene adekvatno popunjenim popratnim dokumentom i
dužne su izdati zaseban nalaz laboratorijskog ispitivanja za
svaki dostavljeni popratni dokument, odnosno za svako
zasebno imanje ili farmu i u nalaz upisati brojeve ušnih
markica životinja ili drugih identifikacionih oznaka životinja
od kojih su uzeti uzorci.
(6) Za mjere za koje je potrebno provesti uzorkovanje, ukoliko
to nije ovim Programom drugačije propisano, uzet će se
reprezentativan broj uzoraka obzirom na procijenjeni broj
životinja u svakoj pojedinačnoj najmanjoj jedinici za
Уторак, 13. 6. 2023.
uzorkovanje u skladu s tabelom za uzorkovanje koja se
nalazi u Prilogu II. ovog Programa, te zadatom prevalencom
za predmetno oboljenje.
Član 4.
(Izvještavanje o provođenju mjera)
(1) Izvještavanje o implementaciji mjera provodi se na sljedeći
način:
a) nadležne veterinarske službe entiteta i Brčko Distrikta
dužne su dostaviti prikupljene tromjesečne izvještaje o
provedenim mjerama Uredu.
b) do 10. u mjesecu, ovlaštene veterinarske laboratorije
obavezne su dostaviti nadležnom entitetskom tijelu i
Uredu mjesečne izvještaje o svim provedenim
mjerama u prethodnom mjesecu.
(2) Izvještavanje o implementaciji mjera iz stava (1) ovog člana
se vrši na obrascu koji se nalazi u Prilogu IV. ovog Programa.
Član 5.
(Ocjena efikasnosti provođenja mjera)
(1) Ured u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko
distrikta je dužan osigurati analizu provedenih aktivnosti
kroz Stručnu grupu za epidemiologiju i izradu programa
kontrole bolesti koja ima za cilj osigurati naučni osnov u
provođenju programa zaštite zdravlja životinja i ljudi.
(2) Stručna grupa za epidemiologiju će na kraju godine
pripremiti godišnji izvještaj o obimu i efikasnosti provedenih
mjera u 2023. godini te predložiti neophodne promjene u
programima kontrole bolesti u narednom periodu.
(3) Laboratorije koje su određene za referentne za pojedine
bolesti u Bosni i Hercegovini dužne su uspostaviti saradnju s
odgovarajućim referentim laboratorijama OIE ili EU i
učestvovati u ring testovima koje oni organiziraju.
Član 6.
(Finansiranje i provođenje mjera)
(1) Ured i nadležna tijela entiteta i Brčko Distrikta će svojim
propisima odrediti rokove, procedure i uslove za finansiranje
i način provođenja pojedinačnih mjera.
(2) Ured će finansirati pojedinačne aktivnosti iz domena rada
referentnih laboratorija, kada se za to ukaže potreba i u visini
trenutno raspoloživih sredstava za tu namjenu, aktivnosti
pojačane kontrole i monitoringa pojedinih zaraznih bolesti u
slučaju epizootija i kada je ugroženo ljudsko zdravlje, kao i
druge aktivnosti od državnog značaja.
Član 7.
(Informiranje i stručno usavršavanje)
(1) Ured i nadležna tijela entiteta i Brčko Distrikta su dužni re-
dovno organizirati informiranja i stručna usavršavanja vete-
rinara, farmera, vlasnika životinja i drugih lica uključenih u
proizvodnju i promet životinja i namirnica životinjskog
porijekla.
(2) Aktivnosti iz stava (1) ovog člana će se provoditi putem
predavanja, seminara, stručnih skupova, štampanjem biltena,
knjižica i na drugi način, a u cilju poboljšanja zdravlja
životinja i sigurnosti hrane.
Član 8.
(Dodatne mjere)
U zavisnosti od epizootiološke situacije, u slučaju potrebe,
Ured i nadležna tijela entiteta i Brčko distrikta mogu provesti
dodatne analize i procjenu rizika u cilju dopunjavanja Programa i
uvođenja potrebnih mjera.
Član 9.
(Prestanak važenja)
Danom stupanja na snagu ovog Programa prestaje važiti
Program mjera zdravstvene zaštite životinja i njihovog provođenja
u 2022. godini ("Službeni glasnik BiH", broj 35/22).
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Član 10.
(Završne odredbe)
(1) Prilozi I. do V. čine sastavni dio ovog Programa
(2) Ovaj Program stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
Broj 02-4-27-22-184-2/23 Direktor
30. marta 2023. godine Saša Bošković, s. r.
Prilog I.
Mjere za sprečavanje , otkrivanje, kontrolu i
suzbijanje zaraznih parazitarnih bolesti kod
životinja
Poglavlje A. MJERE KOJE SE PROVODE ZA GOVEDA
1. Bedrenica
Prije puštanja na ispašu, sva goveda u bedreničnim
distriktima, kao i ona koja dolaze na ispašu u bedrenične distrikte
moraju se vakcinirati protiv bedrenice. Goveda je dopušteno
napasati u bedreničnim distriktima, samo ako su vakcinirana protiv
bedrenice i ako je od vakcinacije prošlo više od 15 dana.
2. Bruceloza
Najmanje jedanput godišnje na području cijele Bosne i
Hercegovine, obavezno je pretražiti krv svih goveda starijih od 12
mjeseci koja se u datom trenutku nalaze na farmi. Period od
prethodnog ispitivanja ne smije biti kraći od tri (3) mjeseca.
Na osnovu ovog Programa, Ured u saradnji sa nadležnim
tijelima entiteta i Brčko Distrikta donosi Uputstvo o provođenju
monitoringa bruceloze goveda.
3. Goveđa spongiformna encefalopatija
Godišnji program praćenja TSE-a, zasniva se na aktivnom i
pasivnom nadzoru u skladu s Pravilnikom o utvrđivanju pravila za
sprječavanje, kontrolu i iskorjenjivanje transmisivnih spongifor-
mnih encefalopatija ("Službeni glasnik BiH", broj 28/19) koji
uključuje postupak screening-a pri kojem se koriste brzi testovi za
otkrivanje TSE-a kod sljedećih subpopulacija:
a) sva goveda starija od 24 mjeseca upućena na prisilno
klanje ili životinje koje su pokazivale simptome kod
ante-mortem pregleda;
b) sva goveda starija od 30 mjeseci namijenjena klanju za
ljudsku ishranu;
c) sva goveda starija od 24 mjeseca koja nisu zaklana za
ljudsku konzumaciju, koja su uginula ili usmrćena na
gazdinstvu, tokom prijevoza ili u klaonici (uginula
stoka).
Najmanje jednom godišnje na području cijele Bosne i
Hercegovine, obavezna je opća tuberkulinizacija svih goveda
starijih od šest sedmica koja se u trenutku implementacije mjere
nalaze na farmi, s tim da testiranje treba biti provedeno u razmaku
ne kraćem od šest (6) mjeseci.
Nadležni veterinari u klaonicama moraju voditi posebnu
evidenciju o svakom utvrđenom slučaju tuberkuloze goveda, te o
nalazu obavijestiti nadležnog veterinarskog inspektora u mjestu
porijekla tuberkulozne životinje.
Ukoliko se na gazdinstvu drže i druge prijemčive životinjske
vrste iste je neophodno ispitati na tuberkulozu.
5. Enzootska leukoza goveda
U cilju kontrole enzootske leukoze goveda, najmanje jednom
godišnje vršit će se testiranje životinja starijih od 24 mjeseca u
svim stadima.
6. Listerioza
Na listeriozu mora biti pretražen mozak goveda koja
pokazuju kliničke znakove poremećaja centralnog nervnog
sistema i poremećaja u ponašanju.
7. Bolest plavog jezika
Број 42 - Страна 103
U cilju utvrđivanja dinamike bolesti, te dinamike
pojavljivanja insekata roda Culicoides, njihove geografske
rasprostranjenosti, te određivanja perioda sezonski slobodnog od
vektora virusa bolesti plavog jezika, odnosno perioda kada nisu
aktivni adulti insekata roda Culicoides Ured u saradnji sa
nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta će donijeti plan
nadziranja bolesti plavog jezika.
U slučaju utvrđivanja sumnje na prisustvo bolesti plavog
jezika, potrebno je bez odlaganja provesti sve mjere navedene u
Pravilniku o mjerama za kontrolu i iskorjenjivanje bolesti plavog
jezika ("Službeni glasnik BiH", broj 38/10) i drugim propisima
kojima je regulisana ova oblast.
8. Slinavka i šap
Prilikom svake posjete farmi goveda, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti slinavke i šapa, potrebno je provesti klinički nadzor kod
svih goveda na farmi. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde
znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlaganja
provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje
i iskorjenjivanje slinavke i šapa ("Službeni glasnik BiH", broj
45/11) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
9. Ehinokokoza
Pravna i fizička lica, koja kolju stoku za javnu potrošnju, kao
i vlasnici stoke koji je kolju za vlastitu potrošnju, dužni su, radi
sprječavanja širenja ehinokokoze, odbačene organe zaklane stoke
prokuhati, odnosno uništiti ih spaljivanjem.
U slučaju nalaza patoanatomskih promjena na liniji klanja
koje upućuju na ehinokokozu, veterinarski inspektor mora
dostaviti promijenjene parenhimske organe (pluća, jetra) radi
parazitološke pretrage u ovlaštenu veterinarsku laboratoriju.
Nadležni veterinarski inspektor u klaonici mora voditi
evidenciju o svakom utvrđenom slučaju ehinokokoze domaćih
životinja te o nalazu izvijestiti nadležno tijelo entiteta i Brčko
Distrikta.
10. Bolest kvrgave kože
Prilikom svake posjete farmi goveda, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti kvrgave kože, potrebno je provesti klinički nadzor kod svih
goveda na farmi. U slučaju utvrđivanja sumnje na prisustvo bolesti
kvrgave kože, potrebno je bez odlaganja provesti sve mjere
navedene u Pravilniku o mjerama za kontrolu određenih bolesti
životinja i posebne mjere za vezikularnu bolest svinja ("Službeni
glasnik BiH", broj 15/11) i drugim propisima kojima je regulisana
ova oblast.
11. Kontrola označavanja goveda
Prilikom provođenja mjera iz ovog Programa koje se odnose
na goveda, potrebno je izvršiti kontrolu označavanja goveda u
skladu sa odredbama Pravilnika o označavanju i kontroli kretanja
životinja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 i 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).
Prije provođenja propisanih mjera iz ovog Poglavlja, sva
goveda se moraju označiti u skladu sa odredbama Pravilnika o
označavanju i kontroli kretanja životinja u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12,
52/15, 2/16 i 66/16).
Poglavlje B. MJERE KOJE SE PROVODE ZA OVCE I
KOZE
1. Bedrenica
Prije ispuštanja na ispašu, sve ovce i koze u bedreničnim
distriktima, kao i one koja dolaze na ispašu u bedrenične distrikte
moraju se vakcinirati protiv bedrenice. Ovce i koze je dopušteno
napasati u bedreničnim distriktima, samo ako su vakcinirane protiv
bedrenice i ako je od vakcinacije prošlo više od 15 dana.
Број 42 - Страна 104 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
2. Bruceloza
Obavezna vakcinacija vakcinom REV1 protiv bruceloze će
se provesti na svim ovcama i kozama starosne dobi od 3 do 6
mjeseci, kao i na svim ostalim ovcama i kozama, bez obzira na dob
za koje se ne može utvrditi da su ranije bile vakcinisane REV1
vakcinom protiv bruceloze.
Sve vakcinisane ovce i koze pored identifikacijske ušne
markice moraju biti označene i sa vakcinalnom ušnom markicom
u skladu sa odredbama Pravilnika o mjerama kontrole bruceloze
malih preživara ("Službeni glasnik BiH", br. 43/09 i 83/09).
Ured će u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti Uputstvo o provođenju vakcinacije malih
preživara.
3. Scrapie
Na Scrapie moraju biti pretražene sve ovce i koze u skladu s
Prilogom III. Pravilnika o utvrđivanju pravila za sprječavanje,
kontrolu i iskorjenjivanje transmisivnih spongiformnih
encefalopatija ("Službeni glasnik BiH", broj 28/19) i drugim
propisima kojima je regulisana ova oblast.
4. Listerioza
Na listeriozu mora biti pretražen mozak ovaca i koza koje
pokazuju kliničke znakove poremećaja centralnog nervnog
sistema i poremećaja u ponašanju.
5. Bolest plavog jezika
Kako je navedeno u Poglavlju A.7. ovog Priloga.
6. Slinavka i šap
Prilikom svake posjete farmi ovaca i koza, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti slinavke i šapa, potrebno je provesti klinički nadzor kod
svih ovaca i koza na farmi. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde
znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlaganja
provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje
i iskorjenjivanje slinavke i šapa ("Službeni glasnik BiH", broj
45/11) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
7. Druge bolesti malih preživara
Prilikom svake posjete farmi ovaca i koza vršiće se klinički
pregled životinja na prisustvo kuge malih preživara (Peste des
petits ruminants).
8. Kontrola označavanja ovaca i koza
Prilikom provođenja mjera iz ovog Programa koje se odnose
na ovce i koze, potrebno je izvršiti kontrolu označavanja ovaca i
koza u skladu sa odredbama Pravilnika o označavanju i kontroli
kretanja životinja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).
Prije provođenja propisanih mjera iz ovog Poglavlja, sve
ovce i koze se moraju označiti u skladu sa odredbama Pravilnika o
označavanju i kontroli kretanja životinja u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12,
52/15, 2/16 i 66/16).
Poglavlje C. MJERE KOJE SE PROVODE ZA SVINJE
1. Bruceloza
U slučaju diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na
prisustvo bruceloze kod svinja kliničko, bakteriološko, i ukoliko je
potrebno serološko ispitivanje mora biti provedeno pod službenim
nadzorom kako bi se potvrdilo da navedeni simptomi nisu izazvani
brucelozom.
2. Klasična kuga svinja
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za otkrivanje, suzbijanje i
iskorjenjivanje klasične svinjske kuge ("Službeni glasnik BiH", br.
38/10, 51/11, 6/12, 4/13 i 90/14) i Dijagnostičkim priručnikom za
klasičnu svinjsku kugu ("Službeni glasnik BiH", broj 74/10).
Уторак, 13. 6. 2023.
Ured će u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti Program nadziranja i ranog otkrivanja klasične
svinjske kuge.
3. Slinavka i šap
Prilikom svake posjete farmi svinja, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti slinavke i šapa, potrebno je provesti klinički nadzor kod
svih svinja na farmi. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde
znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlaganja
provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje
i iskorjenjivanje slinavke i šapa ("Službeni glasnik BiH", broj
45/11) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
4. Tuberkuloza
Jednom godišnje, sve rasplodne svinje u uzgojima brojnijim
od 15 krmača, nazimica i nerastova, moraju se tuberkulinizirati.
Za obnovu uzgoja nije dozvoljeno koristiti svinje koje
prethodno nisu tuberkulinizirane.
Ovlašteni veterinari u klaonicama moraju voditi posebnu
evidenciju o svakom utvrđenom slučaju tuberkuloze svinja, te o
nalazu obavijestiti nadležnog veterinarskog inspektora u mjestu
porijekla tuberkulozne životinje.
5. Trihineloza
U svim slučajevima klanja svinja radi upotrebe mesa za
ljudsku ishranu, mora se izvršiti pregled mesa u skladu s
odredbama Odluke o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
trihineloze životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 44/03) i
Pravilnika o načinu obavljanja pretrage na prisutnost trihinela u
mesu ("Službeni glasnik BiH", br. 56/11 i 4/13) i drugih propisa
kojima je regulisana ova oblast.
6. Vezikularna bolest svinja
U slučaju sumnje na vezikularnu bolest svinja potrebno je
postupiti u skladu s Prilogom II. Pravilnika o mjerama za kontrolu
određenih bolesti životinja i posebne mjere za vezikularnu bolest
svinja ("Službeni glasnik BiH", broj 15/11) i uraditi diferencijalnu
dijagnostiku slinavke i šapa u skladu s postupcima, metodama
uzimanja uzoraka i kriterijima za vrjednovanje rezultata
laboratorijskih testova utvrđenim u Pravilniku o utvrđivanju
dijagnostičkih postupaka, metoda uzimanja uzoraka i kriterija za
vrjednovanje rezultata laboratorijskih testova za vezikularnu
bolest svinja ("Službeni glasnik BiH", broj 59/12) i drugim
propisima kojima je regulisana ova oblast.
7. Afrička kuga svinja
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za nadzor afričke svinjske
kuge ("Službeni glasnik BiH", broj 15/11) i drugim propisima
kojima je regulisana ova oblast.
Ured će u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti Program nadziranja i ranog otkrivanja afričke
svinjske kuge.
8. Kontrola označavanja svinja
Prilikom provođenja mjera iz ovog Programa koje se odnose
na svinje, potrebno je izvršiti kontrolu označavanja svinja u skladu
sa odredbama Pravilnika o označavanju i kontroli kretanja
životinja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 i 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).
Prije provođenja propisanih mjera iz ovog Poglavlja, sve
svinje se moraju označiti u skladu sa odredbama Pravilnika o
označavanju i kontroli kretanja životinja u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12,
52/15, 2/16 i 66/16).
Poglavlje D. MJERE KOJE SE PROVODE ZA KOPITARE
1. Infektivna anemija kopitara
Serološka pretraga uzoraka krvi kopitara mora se obaviti:
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
a) dva puta godišnje (januar, juni) kod pravnih lica koja
koriste kopitare za proizvodnju bioloških preparata
(vakcina, seruma) i sjemena za vještačko
osjemenjivanje;
b) jedanput godišnje kod svih ostalih kopitara;
c) kada se nabavljeno grlo uvodi u uzgoj;
d) kod pastuha prije licenciranja;
e) kada se kopitari dovode na izložbe, smotre, sportska
takmičenja i opasivanja u ergele;
f) kada se kopitari stavljaju u promet.
Nalaz o negativnoj serološkoj pretrazi u slučajevima iz tač.
c), d), e) i f) ovog stava ne smije biti stariji od 30 dana.
2. Virusni arteritis konja
Krv nevakciniranih pastuha koji se koriste za proizvodnju
sjemena za umjetno osjemenjivanje ili prirodni pripust mora, prije
početka korištenja rasplodnjaka, biti pretražena na arteritis konja.
Kod svakog pobačaja kobila krv mora biti dostavljena radi
laboratorijske pretrage na arteritis konja.
3. Trihineloza
U svim slučajevima klanja kopitara radi upotrebe mesa za
ljudsku ishranu, mora se izvršiti pregled mesa u skladu s
odredbama Odluke o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
trihineloze životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 44/03) i
Pravilnika o načinu obavljanja pretrage na prisutnost trihinela u
mesu ("Službeni glasnik BiH", br. 56/11 i 4/13) i drugih propisa
kojima je regulisana ova oblast.
4. Druge zarazne bolesti konja
U toku provedbe mjera kontrole IAK, provest će se klinički
pregled kopitara na sljedeće zarazne bolesti:
- afrička bolest konja (konjska kuga),
- venecuelanski encefalitis konja,
- sakagija,
- durina,
- leptospiroza.
Poglavlje E. MJERE KOJE SE PROVODE ZA PERAD
1. Atipična kuga peradi - Njukastlska bolest
Sva ekstenzivno držana perad mora se vakcinirati protiv
atipične kuge dva puta godišnje vakcinama proizvedenim od
lentogenih sojeva.
Vakcinacija se provodi između 15. aprila i 30. maja prvi put,
te između 15. oktobra i 30. novembra drugi put, a kod prinovljene
peradi između navedenih perioda.
Perad i pernata divljač na farmama i svim oblicima
intenzivne proizvodnje mora se vakcinirati protiv njukastlske
bolesti, tako da bude u stanju stalnog imuniteta. Nivo imuniteta
peradi procjenjuje se serološkom pretragom koja je sastavni dio
imunoprofilaktičkog postupka.
Imunitet se kontrolira:
a) u ekstenzivnim uzgojima peradi uzimanjem pet
uzoraka krvi na 1000 komada vakcinirane peradi
jednom godišnje, 3-4 sedmice nakon provedene
vakcinacije;
b) u intenzivnim uzgojima pretragom 20 uzoraka krvi po
jatu, najmanje jednom godišnje 3 - 4 sedmice nakon
provedene vakcinacije.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama kontrole Njukastl bolesti
("Službeni glasnik BiH", broj 35/10) i drugim propisima kojima je
regulisana ova oblast.
2. Influenca ptica
Prilikom provođenja kontrole imuniteta na Njukastlsku
bolest, na istim uzorcima krvi provodit će se i pretraga na prisustvo
antitijela za avijarnu influencu.
Број 42 - Страна 105
Uzimanje uzoraka kod ekstenzivno držane peradi provodi se
u skladu s Programom kontrole i nadzora influence ptica koji će
donijeti Ured u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje i kontrolu
influence ptica ("Službeni glasnik BiH", broj 35/10) i
Dijagnostičkim priručnikom za influencu ptica ("Službeni glasnik
BiH", broj 74/10) i drugim propisima kojima je regulisana ova
oblast.
3. Salmoneloza peradi
Mjere za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprječavanje širenja,
suzbijanje i iskorjenjivanje infekcija peradi relevantnim
serotipovima salmonela od interesa za javno zdravlje provodi se u
skladu sa Odlukom o usvajanju programa kontrole salmoneloze
kod peradi vrste Gallus gallus u Bosni i Hercegovini ("Službeni
glasnik BiH", br. 30/18 i 42/19) i drugim propisima kojima je
regulisana ova oblast.
Vakcinacija protiv salmoneloze je obavezna kod svih
rasplodnih jata i svih nesilica tokom uzgojnog ciklusa
inaktiviranom vakcinom ili živom vakcinom, isključivo po
preporuci proizvođača, za koju je proizvođač osigurao prikladan
metod za bakteriološko razlikovanje vakcinalnog od divljeg soja.
Poglavlje F. MJERE KOJE SE PROVODE ZA PČELE
Na svim pčelinjacima moraju biti provedene naređene mjere
za zaštitu zdravlja pčelinjih zajednica od bolesti američka gnjiloća
pčelinjeg legla.
1. Američka gnjiloća pčelinjeg legla
Na svim pčelinjacima, tokom marta/aprila provodi se
klinički pregled pčelinjih zajednica, radi pretrage na američku
gnjiloću:
a) u pčelinjacima s 1-10 pčelinjih zajednica pregledaju se
sve zajednice,
b) u pčelinjacima s 11-20 pčelinjih zajednica mora se
pregledati 50% zajednica,
c) u pčelinjacima od 21-50 pčelinjih zajednica mora se
pregledati 33% zajednica,
d) u pčelinjacima s više od 51 pčelinjih zajednica mora se
pregledati 20% pčelinjih zajednica.
Na svim pčelinjacima na kojima je u 2022. godini utvrđena
američka gnjiloća pčelinjeg legla, izvršiće se aktivni nadzor u toku
marta/aprila 2023. godine, koji uklјučuje klinički pregled svih
pčelinjih zajednica, kao i onih koje se nalaze u krugu prečnika 3
km od zaraženog pčelinjaka.
U slučaju sumnje na bolest, izvršiće se uzorkovanje i
dijagnostičko ispitivanje u ovlašćenoj veterinarskoj laboratoriji.
Klinički pregled i uzorkovanje vrši ovlaštena veterinarska
organizacija.
Na pčelinjacima za uzgoj i prodaju matica ovlaštena
veterinarska organizacija vrši klinički pregled svih pčelinjih
zajednica u proljeće i jesen. Ako se utvrdi postojanje sumnje na
bolest na pčelinjacima za uzgoj i prodaju matica, uzima se službeni
uzorak iz pčelinjih zajednica i dostavlјa u ovlaštenu veterinarsku
laboratoriju radi pregleda na američku gnjiloću pčelinjeg legla.
Na pregled se dostavlјa službeni uzorak posebno uzet iz
svake pojedinačne sumnjive pčelinje zajednice, i to komad saća sa
pokloplјenim leglom, veličine 10 cm x 10 cm na kome su znaci
bolesti dobro vidlјivi, spakovan u odgovarajuću ambalažu.
Ukoliko u periodu pretrage i sumnje na američku gnjiloću
pčelinjeg legla u pčelinjoj zajednici nema legla, moguće je kao
uzorak dostaviti žive ili uginule pčele (uzorak od stotinjak pčela),
med ili med iz medišta u plodištu, dio starog dijela legla/saća koje
može biti prazno ili zbirni uzorak meda iz sezone vrcanja (oko 10
g) da bi se na taj način utvrdilo prisustvo spora američke kuge
Број 42 - Страна 106 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
pčelinjeg legla, ispolјene u kliničkoj ili supkliničkoj formi na
pčelinjaku ili pojedinačnoj pčelinjoj zajednici.
U promet se mogu stavljati samo pčelinje zajednice na
kojima su provedene naređene mjere i koje ne pokazuju znake
bolesti.
Poglavlje G. MJERE KOJE SE PROVODE ZA RIBE
Na svim uzgajalištima riba i na otvorenim vodama za koje
brinu sportska ribolovna društva moraju se obaviti klinički
pregledi, uzeti uzorci za laboratorijske pretrage, te obaviti pretrage
kako slijedi:
1. Na svim pastrmskim ribnjacima
U toku godine provodi se klinička i laboratorijska pretraga
radi isključivanja prisutnosti uzročnika virusnih bolesti riba u
skladu s odredbama Priloga VII. i VIII. Pravilnika o uvjetima
zdravlja životinja koji se primjenjuju na životinje akvakulture i
njihove proizvode te sprječavanju i suzbijanju određenih bolesti
vodenih životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 28/11) i drugim
propisima kojima je regulisana ova oblast.
Laboratorijsko ispitivanje na prisustvo virusa se provodi
metodom izolacije virusa na kulturi ćelija. Ured će u saradnji sa
nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta donijeti program
monitoringa virusnih bolesti riba za 2023. godinu. U zavisnosti od
odredbi programa kao uzorak mogu se uzeti uzorci prijemčivih
organa ribe ili ovarijalna tekućina ili cijele ribe bez obzira na
razvojni stadij, uključujući riblju mlađ (ribe u razvoju).
U slučaju pojave masovnih uginuća i drugih promjena, a za
koje je utvrđeno da nisu uzrokovane gore navedenim bolestima,
radit će se dodatna istraživanja na druge bolesti od kojih navedene
vrste riba mogu oboljeti. Kod pojave cito patogenog efekta (CPE)
na kulturi ćelija prilikom vršenja pretraga na VHS i IHN, za koji
se utvrdi da nije posljedica ovih virusnih bolesti, vršit će se daljnja
virusološka ispitivanja na prisustvo ostalih virusnih bolesti riba.
2. Na svim šaranskim ribnjacima
U toku godine provodi se klinička i laboratorijska pretraga
radi isključivanja prisutnosti uzročnika Koi herpes virusa (KHV).
Ured će u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta
donijeti program monitoringa virusnih bolesti riba za 2023.
godinu.
U slučaju pojave masovnih uginuća, te drugih promjena, a za
koje je utvrđeno da nisu uzrokovane gore navedenim bolestima,
radit će se dodatna istraživanja na druge bolesti od kojih navedene
vrste riba mogu oboljeti.
Poglavlje H. MJERE KOJE SE PROVODE ZA PSE I
MAČKE
1. Bjesnilo
Svi psi koji se nalaze na teritoriji Bosne i Hercegovine
moraju biti identifikovani i evidentirani u skladu s odredbama
Pravilnika o identifikaciji i vođenju evidencije pasa, mačaka i
pitomih vretica u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
broj 96/16) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
Svi psi stariji od tri mjeseca moraju jednom godišnje biti
vakcinisani protiv bjesnila i biti u periodu imuniteta u skladu sa
odredbama Pravilnika o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
bjesnila kod životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 74/19) i
drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
Pas koji tokom godine dostigne starost od tri mjeseca mora
biti vakciniran u roku od 14 dana, a pas koji je nabavljen, a nije
vakciniran, u roku od 14 dana od dana nabavke.
Preporučuje se vakcinacija mačaka protiv bjesnila.
Za vakcinaciju se može koristiti samo inaktivirana
registrirana vakcina sa ćelijskih kultura ili embrioniranih jaja,
pripremljena od visokoimunogenih sojeva virusa bjesnila.
Vlasnici životinja koje se drže na paši dužni su onemogućiti
kontakt divljih i domaćih životinja.
Уторак, 13. 6. 2023.
U slučaju potrebe može se narediti vakcinacija i drugih
životinja protiv bjesnila u pojedinim područjima u skladu sa
odredbama Pravilnika o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
bjesnila kod životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 74/19).
2. Lajšmanioza (Leishmaniasis)
Na područjima gdje je u prethodnoj godini nađena
lajšmanioza, najkasnije do 30. maja 2023. godine, na lajšmaniozu
moraju biti pretraženi:
- lovački psi;
- radni psi;
- psi koji borave na otvorenom.
3. Ehinokokoza
Prilikom vakcinacije pasa protiv bjesnila provodi se
dehelmintizacija pasa protiv trakavice Echinococcus granulosus,
sredstvom koje pouzdano ubija zrele i nezrele oblike trakavice.
Radi sprječavanja širenja jajašaca u okolini obavezno je pse
nakon tretiranja držati najmanje 48 sati u ograđenom prostoru, a
njihov izmet neškodljivo ukloniti.
Poglavlje I. MJERE KOJE SE PROVODE ZA DIVLJE
ŽIVOTINJE
1. Trihineloza
Kod sve ulovljene divljači koja služi ishrani ljudi, mora se
izvršiti pregled mesa u skladu s odredbama Odluke o mjerama za
suzbijanje i iskorjenjivanje trihineloze životinja ("Službeni glasnik
BiH", broj 44/03) i Pravilnika o načinu obavljanja pretrage na
prisutnost trihinela u mesu ("Službeni glasnik BiH", br. 56/11 i
4/13) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
2. Klasična i afrička kuga svinja
Svi korisnici lovišta su obavezni osigurati dostavu uzorka
tkiva tonzila, limfnih čvorova (gastrohepatalnih, bubrežnih,
submandibularnih i retrofaringealnih) slezene, bubrega i pluća od
svake nađene uginule jedinke divlje svinje ili odstrijeljenje divlje
svinje koja je pokazivala znakove bolesti do ovlaštene laboratorije
za klasičnu i afričku svinjsku kugu u Bosni i Hercegovini.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za otkrivanje, suzbijanje i
iskorjenjivanje klasične svinjske kuge ("Službeni glasnik BiH", br.
38/10, 51/11, 6/12, 4/13 i 90/14) i Pravilnikom o mjerama za
nadzor afričke svinjske kuge ("Službeni glasnik BiH", broj 15/11)
i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast.
3. Bjesnilo
U sklopu IPA 2018, izvršit će se vakcinacija lisica
izbacivanjem mamaca iz zraka na području cijele Bosne i
Hercegovine.
Vakcinacija će se provesti u periodu april - juni 2023. godine.
U cilju monitoringa uspješnosti vakcinacije izvršit će se
određivanje nivoa antitijela protiv bjesnila kod ulovljenih lisica,
kao i kontrola uzimanja mamaca kroz kontrolu apsorpcije
biomarkera. Za potrebe monitoringa uspješnosti vakcinacije Ured
će donijeti zasebno Uputstvo.
4. Influenca ptica
Uzimanje uzoraka od divljih ptica provodi se u skladu s
Programom kontrole i nadzora influence ptica koji će donijeti Ured
u saradnji sa nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje i kontrolu
influence ptica ("Službeni glasnik BiH", broj 35/10) i
Dijagnostičkim priručnikom za influencu ptica ("Službeni glasnik
BiH", broj 74/10) i drugim propisima kojima je regulisana ova
oblast.
5. Zarazne bolesti riba
Na otvorenim vodama za koje brinu ribolovna društva
uzorkovanje se provodi u skladu s odredbama Pravilnika o
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
uvjetima zdravlja životinja koji se primjenjuju na životinje
akvakulture i njihove proizvode te sprječavanju i suzbijanju
određenih bolesti vodenih životinja ("Službeni glasnik BiH", broj
28/11) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast, zavisno
od toga koje riblje vrste u njima žive.
Poglavlje J. MJERE KOJE SE PROVODE ZA
RASPLODNE ŽIVOTINJE
1. Rasplodne životinje
Osim prethodno navedenih uvjeta, dva puta godišnje svim
rasplodnim životinjama koje se koriste za prirodni pripust ili
proizvodnju sjemena za vještačko osjemenjivanje, zavisno od
vrste životinja, vadi se krv i pretražuje na brucelozu, leptospirozu,
paratuberkulozu i IBR/IPV, odnosno uzima se bris ili ispirak
prepucija i pretražuje na kampilobakteriozu i trihomonijazu.
Poglavlje K. MJERE KOJE SE PROVODE KOD
POBAČAJA
Kod svakog pobačaja goveda, ovaca, koza, svinja i kobila,
nadležni veterinar je dužan dostaviti na laboratorijsku pretragu krv
životinje koja je pobacila, a po mogućnosti i pobačeni fetus s
plodnim ovojnicama.
Dostavljeni materijal potrebno je pretražiti na brucelozu,
leptospirozu, genitalnu kampilobakteriozu, Q groznicu, listeriozu,
salmonelozu i klamidiju.
Svi pobačaji moraju biti prijavljeni nadležnom
veterinarskom inspektoru, koji mora obavjestiti Ured i nadležna
tijela entiteta i Brčko distrikta.
Poglavlje L. KONTROLA ZDRAVLJA VIMENA
Sve životinje čije mlijeko se koristi za javnu potrošnju, prije
stavljanja mlijeka u promet moraju biti obuhvaćene dijagnostičkim
mjerama propisanim ovim Programom i imati negativan rezultat.
Vlasnici životinja čije mlijeko se stavlja u javnu potrošnju
dužni su imati: Upisnik životinja na imanju, evidenciju o liječenju
životinja, evidenciju o rezultatima provedenih laboratorijskih
pretraga mlijeka na mikroorganizme i somatske stanice u skladu
sa Pravilnikom o higijeni hrane životinjskog porijekla ("Službeni
glasnik BiH", broj 103/12, 28/14 i 87/15) i drugim propisima
kojima je regulisana ova oblast Potvrdu o provedenim obaveznim
mjerama iz Priloga V ovog Programa koju je ispunila veterinarska
organizacija nadležna za imanje sa kojeg potiču životinje, te svim
drugim relevantnim izvještajima o obavljenim pregledima
životinja.
Број 42 - Страна 107
Vlasnici životinja, za sve životinje od kojih daju mlijeko u
javnu potrošnju, dužni su objektima za preradu mlijeka kojima
isporučuju mlijeko dostaviti kopiju potvrde iz Priloga V.
Ukoliko rezultat laboratorijskih pretraga mlijeka na
mikroorganizme i somatske stanice prelazi maksimalno
dozvoljenu granicu propisanu Pravilnikom o higijeni hrane
životinjskog porijekla ("Službeni glasnik BiH", broj 103/12, 28/14
i 87/15) i drugim propisima kojima je regulisana ova oblast,
vlasnik životinja dužan je svaku životinju čije mlijeko stavlja u
javnu potrošnju podvrgnuti pretrazi na poremećenu sekreciju
vimena, a mlijeko iz vimena s poremećenom sekrecijom ne smije
se plasirati u javnu potrošnju.
Poglavlje M. OSTALE ZARAZNE BOLESTI ŽIVOTINJA
U cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva sljedećih
zaraznih bolesti životinja na zahtjev vlasnika ili u skladu s
preporukom Ureda i nadležnih tijela entiteta i Brčko Distrikta BiH,
provest će se mjere monitoringa, kako slijedi:
a) U cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva
BVD/MD goveda, pretražit će se krv od 10 nasumično
odabranih životinja iz stada, starosne dobi od 9 - 18
mjeseci. U slučaju manjeg broja životinja, pretražuje se
krv svih životinja u stadu, odgovarajuće starosne dobi;
b) U cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva
vektora Groznice zapadnog Nila prilikom provođenja
mjera navedenih u Poglavlju A.7. ovog Priloga, izvršit
će se identifikacija vektora, te pretraga vektora na
prisustvo uzročnika Groznice zapadnog Nila.
Monitoring vektora provodi se u cilju identifikacije
potencijalne vektorske vrste, te utvrđivanja područja
visokog, srednjeg ili niskog rizika i lokalnih detalja koji
se odnose na sezonalnost. U cilju utvrđivanja prisustva
bolesti izvršit će se i serološka pretraga svih konja koji
pokazuju znakove encefalitisa, te u slučaju potrebe
pretraga divljih ptica prilikom provedbe monitoringa iz
Poglavlja I.4. ovog Priloga. Svi uginuli konji bit će
pretraženi na prisustvo virusa Groznice zapadnog Nila;
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za zarazne bolesti životinja potrebno je bez
odlaganja provesti sve mjere utvrđene Zakonom o veterinarstvu u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02),
Odlukom o zaraznim bolestima ("Službeni glasnik BiH", broj
44/03), te relevantnim propisima na snazi kojima je regulirana
navedena oblast.
Број 42 - Страна 108 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 109
Број 42 - Страна 110 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 111
Број 42 - Страна 112 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 113
Број 42 - Страна 114 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 115
Број 42 - Страна 116 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Na osnovu članka 10. stavak 7. Zakona o veterinarstvu u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02), Ured za
veterinarstvo Bosne i Hercegovine u suradnji sa mjerodavnim
tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine donosi
PROGRAM
MJERA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA I
NJIHOVOG PROVOĐENJA U 2023. GODINI
Članak 1.
(Predmet)
(1) Ovim Programom određuju se mjere za sprječavanje,
otkrivanje, kontrolu i suzbijanje zaraznih i parazitarnih
bolesti kod životinja u 2023. godini.
(2) Mjere iz stavka (1) ovog članka nalaze se u Privitku I. ovog
Programa.
Članak 2.
(Planiranje mjera)
Na osnovu ovog Programa, mjerodavna tijela entiteta i Brčko
Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt)
mogu izraditi Program mjera zdravstvene zaštite životinja za
područje svoje mjerodavnosti, uvažavajući specifičnosti
organizacije i stanja postojeće veterinarske infrastrukture, te
epizootiološke situacije na prostoru koji pokrivaju, i dostaviti ih
Uredu za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:
Ured).
Članak 3.
(Izvođenje mjera)
(1) Mjerodavni službeni veterinar, odnosno veterinarski
inspektor na području njegove mjerodavnosti kontrolira i
nadzire provođenje mjera propisanih ovim Programom.
(2) Mjere propisane ovim Programom obvezne su provoditi za
tu djelatnost registrirane i na pojedinom području mjerodav-
ne veterinarske organizacije, osim mjera iz Privitka I, Po-
glavlja H, točke 1. i 3. koje provode veterinarske organizacije
registrirane za tu djelatnost bez obzira na područje mjero-
davnosti, ukoliko se navedene mjere provode ambulantno.
(3) Mjerodavne veterinarske organizacije nakon provedbe svih
mjera za pojedinu vrstu životinja dužne su izdati potvrdu o
provedenim mjerama za svaku pojedinu vrstu životinja
sukladno odredbama koje sadrže najmanje informacije
navedene u obrascu iz Privitka V ovog Programa.
(4) Laboratorijski dijagnostički postupci predviđeni ovim Pro-
gramom provode se u ovlaštenim veterinarskim laborato-
rijima i/ili u slučaju potrebe u Europskoj uniji (u daljnjem
tekstu: EU), odnosno priznatim laboratorijima Svjetske
organizacije za zdravlje životinja (u daljnjem tekstu: OIE).
(5) Prilikom slanja uzoraka u ovlaštenu dijagnostičku
laboratoriju, veterinarska organizacija dužna je dostaviti
popratni dokument koji sadrži najmanje informacije
navedene u primjerima Obrazaca za slanje uzoraka na
laboratorijsko ispitivanje iz Privitka III ovog Programa.
Zaseban popratni dokument se dostavlja za svako imanje
(vlasnika životinja) ili farmu. Ovlaštene veterinarske
dijagnostičke laboratorije mogu zaprimati samo uzorke
praćene adekvatno popunjenim popratnim dokumentom i
dužne su izdati zaseban nalaz laboratorijskog ispitivanja za
svaki dostavljeni popratni dokument, odnosno za svako
zasebno imanje ili farmu i u nalaz upisati brojeve ušnih
markica životinja ili drugih identifikacionih oznaka životinja
od kojih su uzeti uzorci.
(6) Za mjere za koje je potrebno provesti uzorkovanje, ukoliko
to nije ovim Programom drugačije propisano, uzet će se
reprezentativan broj uzoraka obzirom na procijenjeni broj
životinja u svakoj pojedinačnoj najmanjoj jedinici za
Број 42 - Страна 117
uzorkovanje u skladu s tabelom za uzorkovanje koja se
nalazi u Privitku II. ovog Programa, te zadatom prevalencom
za predmetno oboljenje.
Članak 4.
(Izvještavanje o provođenju mjera)
(1) Izvještavanje o implementaciji mjera provodi se na sljedeći
način:
a) mjerodavne veterinarske službe entiteta i Brčko
Distrikta dužne su dostaviti prikupljene tromjesečne
izvještaje o provedenim mjerama Uredu.
b) do 10. u mjesecu, ovlaštene veterinarske laboratorije
obvezne su dostaviti mjerodavnom entitetskom tijelu i
Uredu mjesečne izvještaje o svim provedenim
mjerama u prethodnom mjesecu.
(2) Izvještavanje o implementaciji mjera iz stavka (1) ovog
članka se vrši na obrascu koji se nalazi u Privitku IV. ovog
Programa.
Članak 5.
(Ocjena efikasnosti provođenja mjera)
(1) Ured u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
distrikta je dužan osigurati analizu provedenih aktivnosti
kroz Stručnu grupu za epidemiologiju i izradu programa
kontrole bolesti koja ima za cilj osigurati znanstveni osnov u
provođenju programa zaštite zdravlja životinja i ljudi.
(2) Stručna grupa za epidemiologiju će na kraju godine
pripremiti godišnji izvještaj o obimu i efikasnosti provedenih
mjera u 2023. godini te predložiti neophodne promjene u
programima kontrole bolesti u narednom periodu.
(3) Laboratoriji koji su određeni za referentne za pojedine
bolesti u Bosni i Hercegovini dužni su uspostaviti suradnju s
odgovarajućim referentim laboratorijima OIE ili EU i
učestvovati u ring testovima koje oni organiziraju.
Članak 6.
(Financiranje i provođenje mjera)
(1) Ured i mjerodavna tijela entiteta i Brčko Distrikta će svojim
propisima odrediti rokove, procedure i uvjete za financiranje
i način provođenja pojedinačnih mjera.
(2) Ured će financirati pojedinačne aktivnosti iz domena rada
referentnih laboratorija, kada se za to ukaže potreba i u visini
trenutno raspoloživih sredstava za tu namjenu, aktivnosti
pojačane kontrole i monitoringa pojedinih zaraznih bolesti u
slučaju epizootija i kada je ugroženo ljudsko zdravlje, kao i
druge aktivnosti od državnog značaja.
Članak 7.
(Informiranje i stručno usavršavanje)
(1) Ured i mjerodavna tijela entiteta i Brčko Distrikta su dužni
redovno organizirati informiranja i stručna usavršavanja
veterinara, farmera, vlasnika životinja i drugih lica uklju-
čenih u proizvodnju i promet životinja i namirnica
životinjskog porijekla.
(2) Aktivnosti iz stavka (1) ovog članka će se provoditi putem
predavanja, seminara, stručnih skupova, štampanjem biltena,
knjižica i na drugi način, a u cilju poboljšanja zdravlja
životinja i sigurnosti hrane.
Članak 8.
(Dodatne mjere)
U zavisnosti od epizootiološke situacije, u slučaju potrebe,
Ured i mjerodavna tijela entiteta i Brčko distrikta mogu provesti
dodatne analize i procjenu rizika u cilju dopunjavanja Programa i
uvođenja potrebitih mjera.
Број 42 - Страна 118 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Članak 9.
(Prestanak važenja)
Danom stupanja na snagu ovog Programa prestaje važiti
Program mjera zdravstvene zaštite životinja i njihovog provođenja
u 2022. godini ("Službeni glasnik BiH", broj 35/22).
Članak 10.
(Završne odredbe)
(1) Privitci I. do V. čine sastavni dio ovog Programa
(2) Ovaj Program stupa na snagu danom donošenja i objavljuje
se u "Službenom glasniku BiH".
Broj 02-4-27-22-184-2/23 Direktor
30. ožujka 2023. godine Saša Bošković, v. r.
Privitak I.
Mjere za sprječavanje, otkrivanje, kontrolu i suzbijanje
zaraznih i parazitarnih bolesti kod životinja
Poglavlje A. MJERE KOJE SE PROVODE ZA GOVEDA
1. Bedrenica
Prije puštanja na ispašu, sva goveda u bedreničnim
distriktima, kao i ona koja dolaze na ispašu u bedrenične distrikte
moraju se cijepiti protiv bedrenice. Goveda je dopušteno napasati
u bedreničnim distriktima, samo ako su cijepljena protiv bedrenice
i ako je od cijepljenja prošlo više od 15 dana.
2. Bruceloza
Najmanje jedanput godišnje na području cijele Bosne i
Hercegovine, obavzno je pretražiti krv svih goveda starijih od 12
mjeseci koja se u datom trenutku nalaze na farmi. Period od
prethodnog ispitivanja ne smije biti kraći od tri (3) mjeseca.
Na osnovu ovog Programa, Ured u suradnji sa mjerodavnim
tijelima entiteta i Brčko Distrikta donosi Uputstvo o provođenju
monitoringa bruceloze goveda.
3. Goveđa spongiformna encefalopatija
Godišnji program praćenja TSE-a, zasniva se na aktivnom i
pasivnom nadzoru u skladu s Pravilnikom o utvrđivanju pravila za
sprječavanje, kontrolu i iskorjenjivanje transmisivnih
spongiformnih encefalopatija ("Službeni glasnik BiH", broj 28/19)
koji uključuje postupak screening-a pri kojem se koriste brzi
testovi za otkrivanje TSE-a kod sljedećih subpopulacija:
a) sva goveda starija od 24 mjeseca upućena na prisilno
klanje ili životinje koje su pokazivale simptome kod
ante-mortem pregleda;
b) sva goveda starija od 30 mjeseci namijenjena klanju za
ljudsku ishranu;
c) sva goveda starija od 24 mjeseca koja nisu zaklana za
ljudsku konzumaciju, koja su uginula ili usmrćena na
gazdinstvu, tijkom prijevoza ili u klaonici (uginula
stoka).
4. Tuberkuloza
Najmanje jednom godišnje na području cijele Bosne i
Hercegovine, obvezna je opća tuberkulinizacija svih goveda
starijih od šest sedmica koja se u trenutku implementacije mjere
nalaze na farmi, s tim da testiranje treba biti provedeno u razmaku
ne kraćem od šest (6) mjeseci.
Mjerodavni veterinari u klanicama moraju voditi posebnu
evidenciju o svakom utvrđenom slučaju tuberkuloze goveda, te o
nalazu obavijestiti mjerodavnog veterinarskog inspektora u mjestu
podrijetla tuberkulozne životinje.
Ukoliko se na gazdinstvu drže i druge prijemčive životinjske
vrste iste je neophodno ispitati na tuberkulozu.
5. Enzootska leukoza goveda
U cilju kontrole enzootske leukoze goveda, najmanje jednom
godišnje vršit će se testiranje životinja starijih od 24 mjeseca u
svim stadima.
Уторак, 13. 6. 2023.
6. Listerioza
Na listeriozu mora biti pretražen mozak goveda koja
pokazuju kliničke znakove poremećaja centralnog nervnog
sustava i poremećaja u ponašanju.
7. Bolest plavog jezika
U cilju utvrđivanja dinamike bolesti, te dinamike pojavlji-
vanja kukaca roda Culicoides, njihove geografske rasprostranje-
nosti, te određivanja perioda sezonski slobodnog od vektora virusa
bolesti plavog jezika, odnosno perioda kada nisu aktivni adulti
kukaca roda Culicoides Ured u suradnji sa mjerodavnim tijelima
entiteta i Brčko Distrikta će donijeti plan nadziranja bolesti plavog
jezika.
U slučaju utvrđivanja sumnje na prisustvo bolesti plavog
jezika, potrebno je bez odlaganja provesti sve mjere navedene u
Pravilniku o mjerama za kontrolu i iskorjenjivanje bolesti plavog
jezika ("Službeni glasnik BiH", broj 38/10) i drugim propisima
kojima je regulirana ova oblast.
8. Slinavka i šap
Prilikom svake posjete farmi goveda, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti slinavke i šapa, potrebno je provesti klinički nadzor kod
svih goveda na farmi. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde
znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlaganja
provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje
i iskorjenjivanje slinavke i šapa ("Službeni glasnik BiH", broj
45/11) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
9. Ehinokokoza
Pravna i fizička lica, koja kolju stoku za javnu potrošnju, kao
i vlasnici stoke koji je kolju za vlastitu potrošnju, dužni su, radi
sprječavanja širenja ehinokokoze, odbačene organe zaklane stoke
prokuhati, odnosno uništiti ih spaljivanjem.
U slučaju nalaza patoanatomskih promjena na liniji klanja
koje upućuju na ehinokokozu, veterinarski inspektor mora
dostaviti promijenjene parenhimske organe (pluća, jetra) radi
parazitološke pretrage u ovlaštenu veterinarsku laboratoriju.
Mjerodavni veterinarski inspektor u klaonici mora voditi
evidenciju o svakom utvrđenom slučaju ehinokokoze domaćih
životinja te o nalazu izvijestiti mjerodavno tijelo entiteta i Brčko
Distrikta.
10. Bolest kvrgave kože
Prilikom svake posjete farmi goveda, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti kvrgave kože, potrebno je provesti klinički nadzor kod svih
goveda na farmi. U slučaju utvrđivanja sumnje na prisustvo bolesti
kvrgave kože, potrebno je bez odlaganja provesti sve mjere
navedene u Pravilniku o mjerama za kontrolu određenih bolesti
životinja i posebne mjere za vezikularnu bolest svinja ("Službeni
glasnik BiH", broj 15/11) i drugim propisima kojima je regulirana
ova oblast.
11. Kontrola označavanja goveda
Prilikom provođenja mjera iz ovog Programa koje se odnose
na goveda, potrebno je izvršiti kontrolu označavanja goveda
sukladno odredbama Pravilnika o označavanju i kontroli kretanja
životinja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 i 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).
Prije provođenja propisanih mjera iz ovog Poglavlja, sva
goveda se moraju označiti sukladno odredbama Pravilnika o
označavanju i kontroli kretanja životinja u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12,
52/15, 2/16 i 66/16).
Poglavlje B. MJERE KOJE SE PROVODE ZA OVCE I
KOZE
1. Bedrenica
Prije ispuštanja na ispašu, sve ovce i koze u bedreničnim
distriktima, kao i one koja dolaze na ispašu u bedrenične distrikte
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
moraju se cijepiti protiv bedrenice. Ovce i koze je dopušteno
napasati u bedreničnim distriktima, samo ako su cijepljene protiv
bedrenice i ako je od cijepljenja prošlo više od 15 dana.
2. Bruceloza
Obavezno cijepljenje cjepivom REV1 protiv bruceloze će se
provesti na svim ovcama i kozama starosne dobi od 3 do 6 mjeseci,
kao i na svim ostalim ovcama i kozama, bez obzira na dob za koje
se ne može utvrditi da su ranije bile cijepljene REV1 cjepivom
protiv bruceloze.
Sve cijepljene ovce i koze pored identifikacijske ušne
markice moraju biti označene i sa cjepivnom ušnom markicom
sukladno odredbama Pravilnika o mjerama kontrole bruceloze
malih preživara ("Službeni glasnik BiH", br. 43/09 i 83/09).
Ured će u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti Uputstvo o provođenju cijepljenja malih
preživača.
3. Scrapie
Na Scrapie moraju biti pretražene sve ovce i koze u skladu s
Privitkom III. Pravilnika o utvrđivanju pravila za sprječavanje,
kontrolu i iskorjenjivanje transmisivnih spongiformnih
encefalopatija ("Službeni glasnik BiH", broj 28/19) i drugim
propisima kojima je regulirana ova oblast.
4. Listerioza
Na listeriozu mora biti pretražen mozak ovaca i koza koje
pokazuju kliničke znake poremećaja centralnog nervnog sustava i
poremećaja u ponašanju.
5. Bolest plavog jezika
Kako je navedeno u Poglavlju A.7. ovog Privitka.
6. Slinavka i šap
Prilikom svake posjete farmi ovaca i koza, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti slinavke i šapa, potrebno je provesti klinički nadzor kod
svih ovaca i koza na farmi. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde
znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlaganja
provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje
i iskorjenjivanje slinavke i šapa ("Službeni glasnik BiH", broj
45/11) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
7. Druge bolesti malih preživača
Prilikom svake posjete farmi ovaca i koza vršit će se klinički
pregled životinja na prisustvo kuge malih preživača (Peste des
petits ruminants).
8. Kontrola označavanja ovaca i koza
Prilikom provođenja mjera iz ovog Programa koje se odnose
na ovce i koze, potrebno je izvršiti kontrolu označavanja ovaca i
koza sukladno odredbama Pravilnika o označavanju i kontroli
kretanja životinja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).
Prije provođenja propisanih mjera iz ovog Poglavlja, sve
ovce i koze se moraju označiti sukladno odredbama Pravilnika o
označavanju i kontroli kretanja životinja u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12,
52/15, 2/16 i 66/16).
Poglavlje C. MJERE KOJE SE PROVODE ZA SVINJE
1. Bruceloza
U slučaju diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na
prisustvo bruceloze kod svinja kliničko, bakteriološko, i ukoliko je
potrebno serološko ispitivanje mora biti provedeno pod službenim
nadzorom kako bi se potvrdilo da navedeni simptomi nisu izazvani
brucelozom.
2. Klasična kuga svinja
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za otkrivanje, suzbijanje i
iskorjenjivanje klasične svinjske kuge ("Službeni glasnik BiH", br.
Број 42 - Страна 119
38/10, 51/11, 6/12, 4/13 i 90/14) i Dijagnostičkim priručnikom za
klasičnu svinjsku kugu ("Službeni glasnik BiH", broj 74/10).
Ured će u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti Program nadziranja i ranog otkrivanja klasične
svinjske kuge.
3. Slinavka i šap
Prilikom svake posjete farmi svinja, kao i u slučaju
diferencijalno dijagnostički postavljene sumnje na prisustvo
bolesti slinavke i šapa, potrebno je provesti klinički nadzor kod
svih svinja na farmi. Ukoliko se kliničkim pregledom utvrde
znakovi karakteristični za bolest, potrebno je bez odlaganja
provesti sve mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje
i iskorjenjivanje slinavke i šapa ("Službeni glasnik BiH", broj
45/11) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
4. Tuberkuloza
Jednom godišnje, sve rasplodne svinje u uzgojima brojnijim
od 15 krmača, nazimica i nerastova, moraju se tuberkulinizirati.
Za obnovu uzgoja nije dozvoljeno koristiti svinje koje
prethodno nisu tuberkulinizirane.
Ovlašteni veterinari u klanicama moraju voditi posebnu
evidenciju o svakom utvrđenom slučaju tuberkuloze svinja, te o
nalazu obavijestiti mjerodavnog veterinarskog inspektora u mjestu
podrijetla tuberkulozne životinje.
5. Trihineloza
U svim slučajevima klanja svinja radi upotrebe mesa za
ljudsku ishranu, mora se izvršiti pregled mesa u skladu s
odredbama Odluke o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
trihineloze životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 44/03) i
Pravilnika o načinu obavljanja pretrage na prisutnost trihinela u
mesu ("Službeni glasnik BiH", br. 56/11 i 4/13) i drugih propisa
kojima je regulirana ova oblast.
6. Vezikularna bolest svinja
U slučaju sumnje na vezikularnu bolest svinja potrebno je
postupiti u skladu s Privitkom II. Pravilnika o mjerama za kontrolu
određenih bolesti životinja i posebne mjere za vezikularnu bolest
svinja ("Službeni glasnik BiH", broj 15/11) i uraditi diferencijalnu
dijagnostiku slinavke i šapa u skladu s postupcima, metodama
uzimanja uzoraka i kriterijima za vrjednovanje rezultata
laboratorijskih testova utvrđenim u Pravilniku o utvrđivanju
dijagnostičkih postupaka, metoda uzimanja uzoraka i kriterija za
vrjednovanje rezultata laboratorijskih testova za vezikularnu
bolest svinja ("Službeni glasnik BiH", broj 59/12) i drugim
propisima kojima je regulirana ova oblast.
7. Afrička kuga svinja
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za nadzor afričke svinjske
kuge ("Službeni glasnik BiH", broj 15/11) i drugim propisima
kojima je regulirana ova oblast.
Ured će u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti Program nadziranja i ranog otkrivanja afričke
svinjske kuge.
8. Kontrola označavanja svinja
Prilikom provođenja mjera iz ovog Programa koje se odnose
na svinje, potrebno je izvršiti kontrolu označavanja svinja
sukladno odredbama Pravilnika o označavanju i kontroli kretanja
životinja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 13/10,
79/10, 25/11, 103/11 i 41/12, 52/15, 2/16 i 66/16).
Prije provođenja propisanih mjera iz ovog Poglavlja, sve
svinje se moraju označiti sukladno odredbama Pravilnika o
označavanju i kontroli kretanja životinja u Bosni i Hercegovini
("Službeni glasnik BiH", br. 13/10, 79/10, 25/11, 103/11 i 41/12,
52/15, 2/16 i 66/16).
Poglavlje D. MJERE KOJE SE PROVODE ZA KOPITARE
1. Infektivna anemija kopitara
Број 42 - Страна 120 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Serološka pretraga uzoraka krvi kopitara mora se obaviti:
a) dva puta godišnje (siječanj, lipanj) kod pravnih lica
koja koriste kopitare za proizvodnju bioloških
preparata (cjepiva, seruma) i sjemena za vještačko
osjemenjivanje;
b) jedanput godišnje kod svih ostalih kopitara;
c) kada se nabavljeno grlo uvodi u uzgoj;
d) kod pastuha prije licenciranja;
e) kada se kopitari dovode na izložbe, smotre, sportska
takmičenja i opasivanja u ergele;
f) kada se kopitari stavljaju u promet.
Nalaz o negativnoj serološkoj pretrazi u slučajevima iz toč.
c), d), e) i f) ovog stavka ne smije biti stariji od 30 dana.
2. Virusni arteritis konja
Krv necijepljenih pastuha koji se koriste za proizvodnju
sjemena za umjetno osjemenjivanje ili prirodni pripust mora, prije
početka korištenja rasplodnjaka, biti pretražena na arteritis konja.
Kod svakog pobačaja kobila krv mora biti dostavljena radi
laboratorijske pretrage na arteritis konja.
3. Trihineloza
U svim slučajevima klanja kopitara radi upotrebe mesa za
ljudsku ishranu, mora se izvršiti pregled mesa u skladu s
odredbama Odluke o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
trihineloze životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 44/03) i
Pravilnika o načinu obavljanja pretrage na prisutnost trihinela u
mesu ("Službeni glasnik BiH", br. 56/11 i 4/13) i drugih propisa
kojima je regulirana ova oblast.
4. Druge zarazne bolesti konja
U toku provedbe mjera kontrole IAK, provest će se klinički
pregled kopitara na sljedeće zarazne bolesti:
- afrička bolest konja (konjska kuga),
- venecuelanski encefalitis konja,
- sakagija,
- durina,
- leptospiroza.
Poglavlje E. MJERE KOJE SE PROVODE ZA PERAD
1. Atipična kuga peradi - Njukastlska bolest
Sva ekstenzivno držana perad mora se cijepiti protiv atipične
kuge dva puta godišnje cjepivima proizvedenim od lentogenih
sojeva.
Cijepljenje se provodi između 15. travnja i 30. svibnja prvi
put, te između 15. listpada i 30. studenog drugi put, a kod
prinovljene peradi između navedenih perioda.
Perad i pernata divljač na farmama i svim oblicima
intenzivne proizvodnje mora se cijepiti protiv njukastlske bolesti,
tako da bude u stanju stalnog imuniteta. Nivo imuniteta peradi
procjenjuje se serološkom pretragom koja je sastavni dio
imunoprofilaktičkog postupka.
Imunitet se kontrolira:
a) u ekstenzivnim uzgojima peradi uzimanjem pet
uzoraka krvi na 1000 komada cijepljenje peradi
jednom godišnje, 3-4 tjedna nakon provedenog
cijepljenja;
b) u intenzivnim uzgojima pretragom 20 uzoraka krvi po
jatu, najmanje jednom godišnje 3 - 4 tjedna nakon
provedenog cijepljenja.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama kontrole Njukastl bolesti
("Službeni glasnik BiH", broj 35/10) i drugim propisima kojima je
regulirana ova oblast.
2. Influenca ptica
Prilikom provođenja kontrole imuniteta na Njukastlsku
bolest, na istim uzorcima krvi provodit će se i pretraga na prisustvo
antitijela za avijarnu influencu.
Уторак, 13. 6. 2023.
Uzimanje uzoraka kod ekstenzivno držane peradi provodi se
u skladu s Programom kontrole i nadzora influence ptica koji će
donijeti Ured u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje i kontrolu
influence ptica ("Službeni glasnik BiH", broj 35/10) i
Dijagnostičkim priručnikom za influencu ptica ("Službeni glasnik
BiH", broj 74/10) i drugim propisima kojima je regulirana ova
oblast.
3. Salmoneloza peradi
Mjere za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprječavanje širenja,
suzbijanje i iskorjenjivanje infekcija peradi relevantnim
serotipovima salmonela od interesa za javno zdravlje provodi se
sukladno Odlukom o usvajanju programa kontrole salmoneloze
kod peradi vrste Gallus gallus u Bosni i Hercegovini ("Službeni
glasnik BiH", br. 30/18 i 42/19) i drugim propisima kojima je
regulirana ova oblast.
Cijepljenje protiv salmoneloze je obvezno kod svih
rasplodnih jata i svih nesilica tokom uzgojnog ciklusa
inaktiviranim cjepivom ili živim cjepivom, isključivo po preporuci
proizvođača, za koju je proizvođač osigurao prikladan metod za
bakteriološko razlikovanje cjepivnog od divljeg soja.
Poglavlje F. MJERE KOJE SE PROVODE ZA PČELE
Na svim pčelinjacima moraju biti provedene naređene mjere
za zaštitu zdravlja pčelinjih zajednica od bolesti američka gnjiloća
pčelinjeg legla.
1. Američka gnjiloća pčelinjeg legla
Na svim pčelinjacima, tokom ožujka/travnja provodi se
klinički pregled pčelinjih zajednica, radi pretrage na američku
gnjiloću:
a) u pčelinjacima s 1-10 pčelinjih zajednica pregledaju se
sve zajednice,
b) u pčelinjacima s 11-20 pčelinjih zajednica mora se
pregledati 50% zajednica,
c) u pčelinjacima od 21-50 pčelinjih zajednica mora se
pregledati 33% zajednica,
d) u pčelinjacima s više od 51 pčelinjih zajednica mora se
pregledati 20% pčelinjih zajednica.
Na svim pčelinjacima na kojima je u 2022. godini utvrđena
američka gnjiloća pčelinjeg legla, izvršit će se aktivni nadzor u
toku ožujka/travnja 2023. godine, koji uklјučuje klinički pregled
svih pčelinjih zajednica, kao i onih koje se nalaze u krugu prečnika
3 km od zaraženog pčelinjaka.
U slučaju sumnje na bolest, izvršit će se uzorkovanje i
dijagnostičko ispitivanje u ovlaštenom veterinarskom laboratoriju.
Klinički pregled i uzorkovanje vrši ovlaštena veterinarska
organizacija.
Na pčelinjacima za uzgoj i prodaju matica ovlaštena
veterinarska organizacija vrši klinički pregled svih pčelinjih
zajednica u proljeće i jesen. Ako se utvrdi postojanje sumnje na
bolest na pčelinjacima za uzgoj i prodaju matica, uzima se službeni
uzorak iz pčelinjih zajednica i dostavlјa u ovlaštenu veterinarsku
laboratoriju radi pregleda na američku gnjiloću pčelinjeg legla.
Na pregled se dostavlјa službeni uzorak posebno uzet iz
svake pojedinačne sumnjive pčelinje zajednice, i to komad saća sa
pokloplјenim leglom, veličine 10 cm x 10 cm na kome su znaci
bolesti dobro vidlјivi, spakovan u odgovarajuću ambalažu.
Ukoliko u periodu pretrage i sumnje na američku gnjiloću
pčelinjeg legla u pčelinjoj zajednici nema legla, moguće je kao
uzorak dostaviti žive ili uginule pčele (uzorak od stotinjak pčela),
med ili med iz medišta u plodištu, dio starog dijela legla/saća koje
može biti prazno ili zbirni uzorak meda iz sezone vrcanja (oko 10
g) da bi se na taj način utvrdilo prisustvo spora američke kuge
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
pčelinjeg legla, ispolјene u kliničkoj ili supkliničkoj formi na
pčelinjaku ili pojedinačnoj pčelinjoj zajednici.
U promet se mogu stavljati samo pčelinje zajednice na
kojima su provedene naređene mjere i koje ne pokazuju znake
bolesti.
Poglavlje G. MJERE KOJE SE PROVODE ZA RIBE
Na svim uzgajalištima riba i na otvorenim vodama za koje
brinu sportska ribolovna društva moraju se obaviti klinički
pregledi, uzeti uzorci za laboratorijske pretrage, te obaviti pretrage
kako slijedi:
1. Na svim pastrmskim ribnjacima
U toku godine provodi se klinička i laboratorijska pretraga
radi isključivanja prisutnosti uzročnika virusnih bolesti riba u
skladu s odredbama Privitka VII. i VIII. Pravilnika o uvjetima
zdravlja životinja koji se primjenjuju na životinje akvakulture i
njihove proizvode te sprječavanju i suzbijanju određenih bolesti
vodenih životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 28/11) i drugim
propisima kojima je regulirana ova oblast.
Laboratorijsko ispitivanje na prisustvo virusa se provodi
metodom izolacije virusa na kulturi stanica. Ured će u suradnji sa
mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta donijeti program
monitoringa virusnih bolesti riba za 2023. godinu. U ovisnosti od
odredbi programa kao uzorak mogu se uzeti uzorci prijemčivih
organa ribe ili ovarijalna tekućina ili cijele ribe bez obzira na
razvojni stadij, uključujući riblju mlađ (ribe u razvoju).
U slučaju pojave masovnih uginuća i drugih promjena, a za
koje je utvrđeno da nisu uzrokovane gore navedenim bolestima,
radit će se dodatna istraživanja na druge bolesti od kojih navedene
vrste riba mogu oboljeti. Kod pojave cito patogenog efekta (CPE)
na kulturi ćelija prilikom vršenja pretraga na VHS i IHN, za koji
se utvrdi da nije posljedica ovih virusnih bolesti, vršit će se daljnja
virusološka ispitivanja na prisustvo ostalih virusnih bolesti riba.
2. Na svim šaranskim ribnjacima
U toku godine provodi se klinička i laboratorijska pretraga
radi isključivanja prisutnosti uzročnika Koi herpes virusa (KHV).
Ured će u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko
Distrikta donijeti program monitoringa virusnih bolesti riba za
2023. godinu.
U slučaju pojave masovnih uginuća, te drugih promjena, a za
koje je utvrđeno da nisu uzrokovane gore navedenim bolestima,
radit će se dodatna istraživanja na druge bolesti od kojih navedene
vrste riba mogu oboljeti.
Poglavlje H. MJERE KOJE SE PROVODE ZA PSE I
MAČKE
1. Bjesnoća
Svi psi koji se nalaze na teritoriji Bosne i Hercegovine
moraju biti identificirani i evidentirani sukladno odredbama
Pravilnika o identifikaciji i vođenju evidencije pasa, mačaka i
pitomih vretica u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",
broj 96/16) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
Svi psi stariji od tri mjeseca moraju jednom godišnje biti
cijepljeni protiv bjesnoće i biti u periodu imuniteta sukladno
odredbama Pravilnika o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
bjesnoće kod životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 74/19) i
drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
Pas koji tokom godine dostigne starost od tri mjeseca mora
biti cijepljen u roku od 14 dana, a pas koji je nabavljen, a nije
cijepljen, u roku od 14 dana od dana nabavke.
Preporučuje se cijepljenje mačaka protiv bjesnoće.
Za cijepljenje se može koristiti samo inaktivirano
registrirano cjepivo sa staničnih kultura ili embrioniranih jaja,
pripremljeno od visokoimunogenih sojeva virusa bjesnoće.
Vlasnici životinja koje se drže na paši dužni su onemogućiti
kontakt divljih i domaćih životinja.
Број 42 - Страна 121
U slučaju potrebe može se narediti cijepljenje i drugih
životinja protiv bjesnoće u pojedinim područjima sukladno
odredbama Pravilnika o mjerama za suzbijanje i iskorjenjivanje
bjesnoće kod životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 74/19).
2. Lajšmanioza (Leishmaniasis)
Na područjima gdje je u prethodnoj godini nađena
lajšmanioza, najkasnije do 30. svibnja 2023. godine, na
lajšmaniozu moraju biti pretraženi:
- lovački psi;
- radni psi;
- psi koji borave na otvorenom.
3. Ehinokokoza
Prilikom cijepljenja pasa protiv bjesnila provodi se
dehelmintizacija pasa protiv trakavice Echinococcus granulosus,
sredstvom koje pouzdano ubija zrele i nezrele oblike trakavice.
Radi sprječavanja širenja jajašaca u okolini obavezno je pse
nakon tretiranja držati najmanje 48 sati u ograđenom prostoru, a
njihov izmet neškodljivo ukloniti.
Poglavlje I. MJERE KOJE SE PROVODE ZA DIVLJE
ŽIVOTINJE
1. Trihineloza
Kod sve ulovljene divljači koja služi ishrani ljudi, mora se
izvršiti pregled mesa u skladu s odredbama Odluke o mjerama za
suzbijanje i iskorjenjivanje trihineloze životinja ("Službeni glasnik
BiH", broj 44/03) i Pravilnika o načinu obavljanja pretrage na
prisutnost trihinela u mesu ("Službeni glasnik BiH", br. 56/11 i
4/13) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
2. Klasična i afrička kuga svinja
Svi korisnici lovišta su obavezni osigurati dostavu uzorka
tkiva tonzila, limfnih čvorova (gastrohepatalnih, bubrežnih,
submandibularnih i retrofaringealnih) slezene, bubrega i pluća od
svake nađene uginule jedinke divlje svinje ili odstrijeljenje divlje
svinje koja je pokazivala znake bolesti do ovlaštenog laboratorija
za klasičnu i afričku svinjsku kugu u Bosni i Hercegovini.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za otkrivanje, suzbijanje i
iskorjenjivanje klasične svinjske kuge ("Službeni glasnik BiH", br.
38/10, 51/11, 6/12, 4/13 i 90/14) i Pravilnikom o mjerama za
nadzor afričke svinjske kuge ("Službeni glasnik BiH", broj 15/11)
i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast.
3. Bjesnoća
U sklopu IPA 2018, izvršit će se cijepljenje lisica
izbacivanjem mamaca iz zraka na području cijele Bosne i
Hercegovine.
Cijepljenje će se provesti u periodu travanj - lipanj 2023.
godine.
U cilju monitoringa uspješnosti cijepljenja izvršit će se
određivanje nivoa protutijela protiv bjesnoće kod ulovljenih lisica,
kao i kontrola uzimanja mamaca kroz kontrolu apsorpcije
biomarkera. Za potrebe monitoringa uspješnosti cijepljenja Ured
će donijeti zasebno Uputstvo.
4. Influenca ptica
Uzimanje uzoraka od divljih ptica provodi se u skladu s
Programom kontrole i nadzora influence ptica koji će donijeti Ured
u suradnji sa mjerodavnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta.
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za bolest potrebno je bez odlaganja provesti sve
mjere utvrđene Pravilnikom o mjerama za suzbijanje i kontrolu
influence ptica ("Službeni glasnik BiH", broj 35/10) i
Dijagnostičkim priručnikom za influencu ptica ("Službeni glasnik
BiH", broj 74/10) i drugim propisima kojima je regulirana ova
oblast.
Број 42 - Страна 122 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
5. Zarazne bolesti riba
Na otvorenim vodama za koje brinu ribolovna društva
uzorkovanje se provodi sukladno odredbama Pravilnika o
uvjetima zdravlja životinja koji se primjenjuju na životinje
akvakulture i njihove proizvode te sprječavanju i suzbijanju
određenih bolesti vodenih životinja ("Službeni glasnik BiH", broj
28/11) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast, zavisno
od toga koje riblje vrste u njima žive.
Poglavlje J. MJERE KOJE SE PROVODE ZA
RASPLODNE ŽIVOTINJE
1. Rasplodne životinje
Osim prethodno navedenih uvjeta, dva puta godišnje svim
rasplodnim životinjama koje se koriste za prirodni pripust ili
proizvodnju sjemena za vještačko osjemenjivanje, ovisno od vrste
životinja, vadi se krv i pretražuje na brucelozu, leptospirozu,
paratuberkulozu i IBR/IPV, odnosno uzima se bris ili ispirak
prepucija i pretražuje na kampilobakteriozu i trihomonijazu.
Poglavlje K. MJERE KOJE SE PROVODE KOD
POBAČAJA
Kod svakog pobačaja goveda, ovaca, koza, svinja i kobila,
mjerodavni veterinar je dužan dostaviti na laboratorijsku pretragu
krv životinje koja je pobacila, a po mogućnosti i pobačeni fetus s
plodnim ovojnicama.
Dostavljeni materijal potrebno je pretražiti na brucelozu,
leptospirozu, genitalnu kampilobakteriozu, Q groznicu, listeriozu,
salmonelozu i klamidiju.
Svi pobačaji moraju biti prijavljeni mjerodavnom
veterinarskom inspektoru, koji mora obavjestiti Ured i mjerodavna
tijela entiteta i Brčko distrikta.
Poglavlje L. KONTROLA ZDRAVLJA VIMENA
Sve životinje čije mlijeko se koristi za javnu potrošnju, prije
stavljanja mlijeka u promet moraju biti obuhvaćene dijagnostičkim
mjerama propisanim ovim Programom i imati negativan rezultat.
Vlasnici životinja čije mlijeko se stavlja u javnu potrošnju
dužni su imati: Upisnik životinja na imanju, evidenciju o liječenju
životinja, evidenciju o rezultatima provedenih laboratorijskih
pretraga mlijeka na mikroorganizme i somatske stanice sukladno
Pravilnikom o higijeni hrane životinjskog porijekla ("Službeni
glasnik BiH", broj 103/12, 28/14 i 87/15) i drugim propisima
kojima je regulirana ova oblast Potvrdu o provedenim obveznim
mjerama iz Privitka V ovog Programa koju je ispunila veterinarska
organizacija mjerodavna za imanje sa kojeg potiču životinje, te
svim drugim relevantnim izvještajima o obavljenim pregledima
životinja.
Уторак, 13. 6. 2023.
Vlasnici životinja, za sve životinje od kojih daju mlijeko u
javnu potrošnju, dužni su objektima za preradu mlijeka kojima
isporučuju mlijeko dostaviti kopiju potvrde iz Privitka V.
Ukoliko rezultat laboratorijskih pretraga mlijeka na
mikroorganizme i somatske stanice prelazi maksimalno
dozvoljenu granicu propisanu Pravilnikom o higijeni hrane
životinjskog podrijetla ("Službeni glasnik BiH", broj 103/12,
28/14 i 87/15) i drugim propisima kojima je regulirana ova oblast,
vlasnik životinja dužan je svaku životinju čije mlijeko stavlja u
javnu potrošnju podvrgnuti pretrazi na poremećenu sekreciju
vimena, a mlijeko iz vimena s poremećenom sekrecijom ne smije
se plasirati u javnu potrošnju.
Poglavlje M. OSTALE ZARAZNE BOLESTI ŽIVOTINJA
U cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva sljedećih
zaraznih bolesti životinja na zahtjev vlasnika ili u skladu s
preporukom Ureda i mjerodavnih tijela entiteta i Brčko Distrikta
BiH, provest će se mjere monitoringa, kako slijedi:
a) U cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva
BVD/MD goveda, pretražit će se krv od 10 nasumično
odabranih životinja iz stada, starosne dobi od 9 - 18
mjeseci. U slučaju manjeg broja životinja, pretražuje se
krv svih životinja u stadu, odgovarajuće starosne dobi;
b) U cilju utvrđivanja prisustva, odnosno odsustva
vektora Groznice zapadnog Nila prilikom provođenja
mjera navedenih u Poglavlju A.7. ovog Privitka, izvršit
će se identifikacija vektora, te pretraga vektora na
prisustvo uzročnika Groznice zapadnog Nila.
Monitoring vektora provodi se u cilju identifikacije
potencijalne vektorske vrste, te utvrđivanja područja
visokog, srednjeg ili niskog rizika i lokalnih detalja koji
se odnose na sezonalnost. U cilju utvrđivanja prisustva
bolesti izvršit će se i serološka pretraga svih konja koji
pokazuju znakove encefalitisa, te u slučaju potrebe
pretraga divljih ptica prilikom provedbe monitoringa iz
Poglavlja I.4. ovog Privitka. Svi uginuli konji bit će
pretraženi na prisustvo virusa Groznice zapadnog Nila;
Ukoliko se prilikom provođenja mjera utvrde znakovi
karakteristični za zarazne bolesti životinja potrebno je bez
odlaganja provesti sve mjere utvrđene Zakonom o veterinarstvu u
Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 34/02),
Odlukom o zaraznim bolestima ("Službeni glasnik BiH", broj
44/03), te relevantnim propisima na snazi kojima je regulirana
navedena oblast.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 123
Број 42 - Страна 124 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 125
Број 42 - Страна 126 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 127
Број 42 - Страна 128 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 129
Број 42 - Страна 130 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 131
Број 42 - Страна 132 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
ВИСОКИ СУДСКИ И ТУЖИЛАЧКИ
САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
545
На основу члана 88. став (1) тачка д) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски
и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Хасић Аиди, судији Општинског суда у Сарајеву,
престаје мандат судије тог суда, са даном 30.06.2023. године,
због подношења оставке ради одласка у пензију.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Образложење
Дана 30.06.2023. године, Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет)
запримило је допис Аиде Хасић судије Општинског суда у
Сарајеву којим подноси оставку на функцију судије
наведеног суда ради одласка у пензију, а која оставка треба да
ступи на снагу 30.06.2023. године.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат судије
или тужиоца, а један од разлога је у случају подношења
оставке. Приликом подношења оставке, мандат судије или
тужиоца истиче на дан када Савјет прими његову писмену
оставку или на дан када оставка треба да ступи на снагу, које
од наведеног наступа касније, а што је у конкретном случају
30.06.2023. године.
У складу с напријед наведеним, а на основу члана 88.
став 1. тачка д) Закона о ВСТС-у БиХ, као и члана 117.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине, донесена је одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-1675-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 88. stav (1) tačka d) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine,
donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Hasić Aidi, sudiji Općinskog suda u Sarajevu, prestaje
mandat sudije tog suda, sa danom 30.06.2023. godine, zbog
podnošenja ostavke radi odlaska u penziju.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 27.04.2023. godine, Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće) zaprimilo je dopis
Aide Hasić kojim podnosi ostavku na funkciju sudije navedenog
Уторак, 13. 6. 2023.
suda radi odlaska u penziju, a koja ostavka treba da stupi na snagu
30.06.2023. godine.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV- BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca,
a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom
podnošenja ostavke, mandat sudije ili tužioca ističe na dan kada
Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka
treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što
je u konkretnom slučaju 30.06.2023. godine.
U skladu s naprijed navedenim, a na osnovu člana 88. stav 1.
tačka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117. Poslovnika
Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine,
donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-1675-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Temeljem članka 88. stavak (1) točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023.
godine, donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Hasić Aidi, sucu Općinskog suda u Sarajevu, prestaje
mandat suca tog suda, sa danom 30.06.2023. godine, zbog
podnošenja ostavke radi odlaska u mirovinu.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 27.04.2023. godine, Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće) zaprimilo je
dopis Aide Hasić kojim podnosi ostavku na funkciju suca
navedenog suda radi odlaska u mirovinu, a koja ostavka treba da
stupi na snagu 30.06.2023. godine.
Člankom 88. Zakona o sudbenom i tužiteljskom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV- BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a
jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom
podnošenja ostavke, mandat suca ili tužitelja ističe na dan kada
Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka
treba da stupi na snaau, koje od navedenog nastupa kasnije, a što
je u konkretnom slučaju 30.06.2023. godine.
U skladu s naprijed navedenim, a na osnovu članka 88.
stavka 1. točka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine, donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-1675-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
546
На основу члана 88. став (1) тачка д) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Шор (Schorr) Бранки, судији Врховног суда
Федерације БиХ, престаје мандат судије тог суда, са даном
30.06.2023. године, због подношења оставке ради одласка у
пензију.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Образложење
Дана 10.05.2023. године, Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет)
запримило је допис Бранке Шор (Schorr) судије Врховног
суда Федерације БиХ којим подноси оставку на функцију
судије наведеног суда ради одласка у пензију, а која оставка
треба да ступи на снагу 30.06.2023. године.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат судије
или тужиоца, а један од разлога је у случају подношења
оставке. Приликом подношења оставке, мандат судије или
тужиоца истиче на дан када Савјет прими његову писмену
оставку или на дан када оставка треба да ступи на снагу, које
од наведеног наступа касније, а што је у конкретном случају
30.06.2023. године.
У складу с напријед наведеним, а на основу члана 88.
став 1. тачка д) Закона о ВСТС-у БиХ, као и члана 117.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине, донесена је одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-1790-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија, с. р.
Na osnovu člana 88. stav (1) tačka d) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine,
donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Schorr Branki, sudiji Vrhovnog suda Federacije BiH,
prestaje mandat sudije tog suda, sa danom 30.06.2023. godine,
zbog podnošenja ostavke radi odlaska u penziju.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 10.05.2023. godine, Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće) zaprimilo je dopis
Branke Schorr kojim podnosi ostavku na funkciju sudije
navedenog suda radi odlaska u penziju, a koja ostavka treba da
stupi na snagu 30.06.2023. godine.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV - BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca,
a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom
podnošenja ostavke, mandat sudije ili tužioca ističe na dan kada
Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka
treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što
je u konkretnom slučaju 30.06.2023. godine.
Број 42 - Страна 133
U skladu s naprijed navedenim, a na osnovu člana 88. stav 1.
tačka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117. Poslovnika
Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine,
donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-1790-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Temeljem članka 88. stavak (1) točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023.
godine, donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Schorr Branki, sucu Vrhovnog suda Federacije BiH,
prestaje mandat suca tog suda, sa danom 30.06.2023. godine, zbog
podnošenja ostavke radi odlaska u mirovinu.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 10.05.2023. godine, Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće) zaprimilo je
dopis Branke Schorr kojim podnosi ostavku na funkciju suca
navedenog suda radi odlaska u mirovinu, a koja ostavka treba da
stupi na snagu 30.06.2023. godine.
Člankom 88. Zakona o sudbenom i tužiteljskom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV- BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a
jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom
podnošenja ostavke, mandat suca ili tužitelja ističe na dan kada
Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka
treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što
je u konkretnom slučaju 30.06.2023. godine.
U skladu s naprijed navedenim, a na osnovu članka 88.
stavka 1. točka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine, donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-1790-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
547
На основу члана 88. став (1) тачка д) Закона о Високом
судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и
члана 117. Пословника Високог судског и тужилачког савјета
Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски
и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ПРЕСТАНКУ МАНДАТА
Ђонлић Менсуру, судији Окружног суда у Бијељини,
престаје мандат судије тог суда, са даном 01.06.2023. године,
због подношења оставке ради одласка у пензију.
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Број 42 - Страна 134 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
Образложење
Дана 10.05.2023. године, Високи судски и тужилачки
савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет)
запримило је допис Менсура Ђонлића судије Окружног суда
у Бијељини, којим подноси оставку на функцију судије
наведеног суда ради одласка у пензију, а која оставка треба да
ступи на снагу 01.06.2023. године.
Чланом 88. Закона о Високом судском и тужилачком
савјету Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о ВСТС-
БиХ), прописани су разлози због којих престаје мандат судије
или тужиоца, а један од разлога је у случају подношења
оставке. Приликом подношења оставке, мандат судије или
тужиоца истиче на дан када Савјет прими његову писмену
оставку или на дан када оставка треба да ступи на снагу, које
од наведеног наступа касније, а што је у конкретном случају
01.06.2023. године.
У складу с напријед наведеним, а на основу члана 88.
став 1. тачка д) Закона о ВСТС-у БиХ, као и члана 117.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине, донесена је одлука као у диспозитиву.
Број 04-07-3-1789-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 88. stav (1) tačka d) Zakona o Visokom
sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 117.
Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine,
donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Đonlić Mensur, sudiji Okružnog suda u Bijeljini, prestaje
mandat sudije tog suda, sa danom 01.06.2023. godine, zbog
podnošenja ostavke radi odlaska u penziju.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 10.05.2023. godine, Visoko sudsko i tužilačko vijeće
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće) zaprimilo je dopis
Mensura Đonlića kojim podnosi ostavku na funkciju sudije
navedenog suda radi odlaska u penziju, a koja ostavka treba da
stupi na snagu 01.06.2023. godine.
Članom 88. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV- BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat sudije ili tužioca,
a jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom
podnošenja ostavke, mandat sudije ili tužioca ističe na dan kada
Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka
treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što
je u konkretnom slučaju 01.06.2023. godine.
U skladu s naprijed navedenim, a na osnovu člana 88. stav 1.
tačka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i člana 117. Poslovnika
Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine,
donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-1789-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Temeljem članka 88. stavak (1) točka d) Zakona o Visokom
sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni
Уторак, 13. 6. 2023.
glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14,
61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18,
12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023.
godine, donijelo
ODLUKU
O PRESTANKU MANDATA
Đonlić Mensuru, sucu Okružnog suda u Bijeljini, prestaje
mandat suca tog suda, sa danom 01.06.2023. godine, zbog
podnošenja ostavke radi odlaska u mirovinu.
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Obrazloženje
Dana 10.05.2023. godine, Visoko sudbeno i tužiteljsko
vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće) zaprimilo je
dopis Mensura Đonlića kojim podnosi ostavku na funkciju suca
navedenog suda radi odlaska u mirovinu, a koja ostavka treba da
stupi na snagu 01.06.2023. godine.
Člankom 88. Zakona o sudbenom i tužiteljskom vijeću
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o VSTV- BiH),
propisani su razlozi zbog kojih prestaje mandat suca ili tužitelja, a
jedan od razloga je u slučaju podnošenja ostavke. Prilikom
podnošenja ostavke, mandat suca ili tužitelja ističe na dan kada
Vijeće primi njegovu pismenu ostavku ili na dan kada ostavka
treba da stupi na snagu, koje od navedenog nastupa kasnije, a što
je u konkretnom slučaju 01.06.2023. godine.
U skladu s naprijed navedenim, a na osnovu članka 88.
stavka 1. točka d) Zakona o VSTV-u BiH, kao i članka 117.
Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i
Hercegovine, donesena je odluka kao u dispozitivu.
Broj 04-07-3-1789-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
548
На основу члана 17. став (1) тачка 1, а у вези са чланом
33. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05,
48/07 и 15/08) и члана 66. Пословника Високог судског и
тужилачког савјета Босне и Херцеговине ("Службени гласник
БиХ", бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16,
48/17, 88/17, 41/18, 64/18,12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22),
Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на
сједници одржаној 24. и 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ПРОДУЖЕЊУ МАНДАТА ДОДАТНОМ СУДИЈИ У
ОПЋИНСКОМ СУДУ У САРАЈЕВУ
I
Продужава се мандат Бандић Мелиси, додатном судији
у Опћинском суду у Сарајеву, на период од двије (2) године.
II
Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине
је утврдио да су испуњени сви потребни услови за продужење
мандата додатном судији, узевши у обзир и чињеницу да је
именована у протеклом мандату показала стручност у
извршењу задатака, те савјестан и одговоран однос према
послу, као и спремност за обављање дужности додатног
судије у наредном периоду.
III
Именованој се продужава мандат са даном 14.06.2023.
године и дужност ће обављати до 14.06.2025. године.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
IV
Ова одлука ступа на снагу даном доношења.
V zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i
Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику
БиХ".
Број 04-07-2-1811-2/2023 Предсједник ВСТС БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 17. stav (1) tačka 1, a u vezi sa članom 33.
Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i
15/08) i člana 66. Poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća
Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18,12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudsko i tužilačko
vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 24. i
25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O PRODUŽENJU MANDATA DODATNOM SUDIJI U
OPĆINSKOM SUDU U SARAJEVU
I 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
Produžava se mandat Bandić Melisi, dodatnom sudiji u
Općinskom sudu u Sarajevu, na period od dvije (2) godine.
II
Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine
utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produženje
mandata dodatnom sudiji, uzevši u obzir i činjenicu da je
imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju
zadataka, te savjestan i odgovoran odnos prema poslu, kao i
spremnost za obavljanje dužnosti dodatnog sudije u narednom
periodu.
III
Imenovanoj se produžava mandat sa danom 14.06.2023.
godine i dužnost će obavljati do 14.06.2025. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V Број 04-07-3-2024-2/2023
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-2-1811-2/2023 Predsjednik VSTV BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Temeljem članka 17. stavak (1) točka 1, a u svezi sa člankom
33. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i
Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i
15/08) i članka 66. Poslovnika Visokog sudbenog i tužiteljskog
vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13,
96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17,
41/18, 64/18,12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i
tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 24.
i 25.05. 2023. godine, donijelo
ODLUKU
O PRODUŽETKU MANDATA DODATNOM SUCU U
OPĆINSKOM SUDU U SARAJEVU
I II
Produžava se mandat Bandić Melisi, dodatnom sucu u
Općinskom sudu u Sarajevu, na period od dvije (2) godine.
II
Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine
utvrdilo je da su ispunjeni svi potrebni uslovi za produžetak
Број 42 - Страна 135
mandata dodatnom sucu, uzevši u obzir i činjenicu da je
imenovana u proteklom mandatu pokazala stručnost u izvršenju
spremnost za obnašanje dužnosti dodatnog suca u narednom
periodu.
III
Imenovanoj se produžava mandat sa danom 14.06.2023.
godine i dužnost će obnašati do 14.06.2025. godine.
IV
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.
V
Ova odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-2-1811-2/2023 Predsjednik VSTV BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
549
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ У КАНТОНАЛНИ СУД У
ТУЗЛИ
I
За судију Кантоналног суда у Тузли именује се Велагић
Едита.
II
Именована ступа на дужност 03.07.2023. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
се у "Службеном гласнику БиХ".
Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU SUDIJE U KANTONALNI SUD U
TUZLI
I
Za sudiju Kantonalnog suda u Tuzli imenuje se Velagić
Edita.
Imenovana stupa na dužnost 03.07.2023. godine.
Број 42 - Страна 136 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
III ODLUKU
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se O IMENOVANJU SUDIJE U KANTONALNI SUD U
u "Službenom glasniku BiH". TUZLI
Broj 04-07-3-2024-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH I
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija Za sudiju Kantonalnog suda u Tuzli imenuje se Mott - Bašić
Ivana.
II
Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom Imenovana stupa na dužnost 03.07.2023. godine.
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
III
BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine u "Službenom glasniku BiH".
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, Broj 04-07-3-2025-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i 25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom
O IMENOVANJU SUCA U KANTONALNI SUD U TUZLI i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
I BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Za suca Kantonalnog suda u Tuzli imenuje se Velagić Edita. Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine
II ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
Imenovana stupa na dužnost 03.07.2023. godine. 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21,
35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
III Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH". ODLUKU
Broj 04-07-3-2024-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH O IMENOVANJU SUCA U KANTONALNI SUD U TUZLI
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija I
Za suca Kantonalnog suda u Tuzli imenuje se Mott - Bašić
Ivana.
550
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и II
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени Imenovana stupa na dužnost 03.07.2023. godine.
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61. III
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13, u "Službenom glasniku BiH".
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, Broj 04-07-3-2025-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и 25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
551
ОДЛУКУ На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и
О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ У КАНТОНАЛНИ СУД У тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
ТУЗЛИ гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61.
I Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
За судију Кантоналног суда у Тузли именује се Мотт - Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
Башић Ивана. 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
II 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и
Именована ступа на дужност 03.07.2023. године. тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује ОДЛУКУ
се у "Службеном гласнику БиХ". О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ВРХОВНОГ СУДА
Број 04-07-3-2025-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија I
За судију Врховног суда Федерације Босне и
Херцеговине именује се Хукељић Мирза.
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i II
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", Именовани ступа на дужност 03.07.2023. године.
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog III
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
се у "Службеном гласнику БиХ".
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na Број 04-07-3-2026-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo 25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 137
ОДЛУКУ
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i О ИМЕНОВАЊУ СУДИЈЕ ВРХОВНОГ СУДА
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog I
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni За судију Врховног суда Федерације Босне и
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, Херцеговине именује се Рондић Санела.
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
II
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na Именована ступа на дужност 03.07.2023. године.
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
III
ODLUKU Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
O IMENOVANJU SUDIJE VRHOVNOG SUDA се у "Службеном гласнику БиХ".
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Број 04-07-3-2027-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
I 25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Za sudiju Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine
imenuje se Hukeljić Mirza.
II Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i
Imenovani stupa na dužnost 03.07.2023. godine. tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
III br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni
u "Službenom glasniku BiH". glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
Broj 04-07-03-2026-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH 1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom O IMENOVANJU SUDIJE VRHOVNOG SUDA
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika I
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine Za sudiju Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, imenuje se Rondić Sanela.
27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, II
35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Imenovana stupa na dužnost 03.07.2023. godine.
Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
III
ODLUKU Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
O IMENOVANJU SUCA VRHOVNOG SUDA u "Službenom glasniku BiH".
FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
Broj 04-07-3-2027-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH
I 25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Za suca Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine
imenuje se Hukeljić Mirza.
II Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom
Imenovani stupa na dužnost 03.07.2023. godine. i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
III BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine
u "Službenom glasniku BiH". ("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21,
Broj 04-07-3-2026-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
552 O IMENOVANJU SUCA VRHOVNOG SUDA
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61. I
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и Za suca Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13, imenuje se Rondić Sanela.
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, II
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и Imenovana stupa na dužnost 03.07.2023. godine.
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници III
одржаној 25.05.2023. године, донио Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2027-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
Број 42 - Страна 138 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
553
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОКРУЖНОГ СУДА
У ПРИЈЕДОРУ
I
За предсједника Окружног суда у Приједору именује се
Милоица Душко, на мандат од шест (6) година.
II
Именовани ступа на дужност 25.05.2023. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
се у "Службеном гласнику БиХ".
Број 04-07-3-2028-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OKRUŽNOG SUDA U
PRIJEDORU
I Број 04-07-3-2030-2/2023
Za predsjednika Okružnog suda u Prijedoru imenuje se
Miloica Duško, na mandat od šest (6) godina.
II
Imenovani stupa na dužnost 25.05.2023. godine.
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2028-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21,
35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
Уторак, 13. 6. 2023.
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OKRUŽNOG SUDA U
PRIJEDORU
I
Za predsjednika Okružnog suda u Prijedoru, imenuje se
Miloica Duško, na mandat od šest (6) godina.
II
Imenovani stupa na dužnost 25.05.2023. godine.
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH"
Broj 04-07-3-2028-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
554
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОСНОВНОГ СУДА
У КОТОР ВАРОШИ
I
За предсједника Основног суда у Котор Вароши именује
се Аничић Никола, на мандат од четири (4) године.
II
Именована ступа на дужност 22.06.2023. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
се у "Службеном гласнику БиХ".
Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OSNOVNOG SUDA U
KOTOR VAROŠI
I
Za predsjednika Osnovnog suda u Kotor Varoši imenuje se
Aničić Nikola, na mandat od četiri (4) godine.
II
Imenovani stupa na dužnost 22.06.2023. godine.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2030-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21,
35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OSNOVNOG SUDA U
KOTOR VAROŠI
I Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom
Za predsjednika Osnovnog suda u Kotor Varoši, imenuje se
Aničić Nikola, na mandat od četiri (4) godine.
II
Imenovani stupa na dužnost 22.06.2023. godine.
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2030-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
555
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и
тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОСНОВНОГ СУДА
У МРКОЊИЋ ГРАДУ
I тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени
За предсједника Основног суда у Мркоњић Граду
именује се Вулин Дражен, на мандат од четири (4) године.
II
Именовани ступа на дужност 01.07.2023. године.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
се у "Службеном гласнику БиХ".
Број 04-07-3-2031-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ
25. маја 2023. године Халил Лагумџија
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH",
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15,
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i
Број 42 - Страна 139
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OSNOVNOG SUDA U
MRKONJIĆ GRADU
I
Za predsjednika Osnovnog suda u Mrkonjić Gradu imenuje
se Vulin Dražen, na mandat od četiri (4) godine.
II
Imenovani stupa na dužnost 01.07.2023. godine.
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2031-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21,
35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
ODLUKU
O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OSNOVNOG SUDA U
MRKONJIĆ GRADU
I
Za predsjednika Osnovnog suda u Mrkonjić Gradu, imenuje
se Vulin Dražen, na mandat od četiri (4) godine.
II
Imenovani stupa na dužnost 01.07.2023. godine.
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2031-2/2023 Predsjednik VSTV-a BiH
25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
556
На основу члана 17. став 1. Закона о Високом судском и
гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08) и члана 61.
Пословника Високог судског и тужилачког савјета Босне и
Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 55/13, 96/13,
46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18,
64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 и 1/22), Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници
одржаној 25.05.2023. године, донио
ОДЛУКУ
О ИМЕНОВАЊУ ЗАМЈЕНИКА ТУЖИОЦА
ОКРУЖНОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА У БИЈЕЉИНИ
I
За замјеника главног тужиоца Окружног јавног
тужилаштва у Бијељини именује се Петковић Саша, на
мандат од пет (5) година.
II
Именовани ступа на дужност 03.07.2023. године.
Број 42 - Страна 140 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
III
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује
се у "Службеном гласнику БиХ". Temeljem članka 17. stavak 1. Zakona o Visokom sudbenom
Број 04-07-3-2036-2/2023 Предсједник ВСТС-а БиХ i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik
25. маја 2023. године Халил Лагумџија BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i članka 61. Poslovnika
Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine
("Službeni glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14,
Na osnovu člana 17. stav 1. Zakona o Visokom sudskom i 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21,
tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", 35/21, 68/21 i 1/22), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i
br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i člana 61. Poslovnika Visokog Hercegovine je, na sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo
sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine ("Službeni ODLUKU
glasnik BiH", br. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, O IMENOVANJU ZAMJENIKA GLAVNOG TUŽITELJA
93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21 i OKRUŽNOG JAVNOG TUŽITELJSTVA U BIJELJINI
1/22), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na
sjednici održanoj 25.05.2023. godine, donijelo I
Za zamjenika glavnog tužitelja Okružnog javnog tužiteljstva
ODLUKU u Bijeljini imenuje se Petković Saša, na mandat od pet (5) godina.
O IMENOVANJU ZAMJENIKA GLAVNOG TUŽIOCA II
OKRUŽNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA U BIJELJINI Imenovani stupa na dužnost 03.07.2023. godine.
I III
Za zamjenika glavnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
Bijeljini imenuje se Petković Saša, na mandat od pet (5) godina. u "Službenom glasniku BiH".
II Broj 04-07-3-2036-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH
Imenovani stupa na dužnost 03.07.2023. godine. 25. svibnja 2023. godine Halil Lagumdžija
III
Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se
u "Službenom glasniku BiH".
Broj 04-07-3-2036-2/2023 Predsjednik VSTV-а BiH
25. maja 2023. godine Halil Lagumdžija
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 141

САДРЖАЈ

КОНКУРЕНЦИЈСКИ САВЈЕТ Odluka o imenovanju suca u Kantonalni sud u

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Tuzli (hrvatski jezik) 136
550 Одлука о именовању судије у Кантонални суд
542 Рјешење број УП-01-26-2-018-173/17 (српски у Тузли (српски језик) 136
језик) 1 Odluka o imenovanju sudije u Kantonalni sud u
Rješenje broj UP-01-26-2-018-173/17 (bosanski Tuzli (bosanski jezik) 136
jezik) 21 Odluka o imenovanju suca u Kantonalni sud u
Rješenje broj UP-01-26-2-018-173/17 (hrvatski Tuzli (hrvatski jezik) 136
jezik) 40 551 Одлука о именовању судије Врховног суда
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО Федерације Босне и Херцеговине (српски
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ језик) 136
543 Упутство о провођењу Плана праћења и Odluka o imenovanju sudije Vrhovnog suda
контроле резидуа за 2023. годину (српски Federacije Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 137
језик) 59 Odluka o imenovanju suca Vrhovnog suda
Uputa o provođenju Plana praćenja i kontrole Federacije Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 137
rezidua za 2023. godinu (bosanski jezik) 68 552 Одлука о именовању судије Врховног суда
Naputak o provođenju Plana praćenja i kontrole Федерације Босне и Херцеговине (српски
rezidua za 2023. godinu (hrvatski jezik) 77 језик) 137
544 Програм мјера здравствене заштите Odluka o imenovanju sudije Vrhovnog suda
животиња и њиховог спровођења у 2023. Federacije Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 137
години (српски језик) 86 Odluka o imenovanju suca Vrhovnog suda
Program mjera zdravstvene zaštite životinja i Federacije Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 137
njihovog provođenja u 2023. godini (bosanski 553 Одлукa о именовању предсједника Окружног
jezik) 102 суда у Приједору (српски језик) 138
Program mjera zdravstvene zaštite životinja i Odluka o imenovanju predsjednika Okružnog
njihovog provođenja u 2023. godini (hrvatski suda u Prijedoru (bosanski jezik) 138
jezik) 117 Odluka o imenovanju predsjednika Okružnog
suda u Prijedoru (hrvatski jezik) 138
ВИСОКИ СУДСКИ И ТУЖИЛАЧКИ САВЈЕТ
554 Одлука о именовању предсједника Основног
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
суда у Котор Вароши (српски језик) 138
545 Одлука о престанку мандата (српски језик) 132 Odluka o imenovanju predsjednika Osnovnog
Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 132 suda u Kotor Varoši (bosanski jezik) 138
Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 132 Odluka o imenovanju predsjednika Osnovnog
546 Одлука о престанку мандата (српски језик) 132 suda u Kotor Varoši (hrvatski jezik) 139
Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 133 555 Одлука о именовању предсједника Основног
Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 133 суда у Мркоњић Граду (српски језик) 139
547 Одлука о престанку мандата (српски језик) 133 Odluka o imenovanju predsjednika Osnovnog
Odluka o prestanku mandata (bosanski jezik) 134 suda u Mrkonjić Gradu (bosanski jezik) 139
Odluka o prestanku mandata (hrvatski jezik) 134 Odluka o imenovanju predsjednika Osnovnog
548 Одлука о продужењу мандата додатном suda u Mrkonjić Gradu (hrvatski jezik) 139
судији у Опћинском суду у Сарајеву (српски 556 Одлука о именовању замјеника тужиоца
језик) 134 Окружног јавног тужилаштва у Бијељини
Odluka o produženju mandata dodatnom sudiji u (српски језик) 139
Općinskom sudu u Sarajevu (bosanski jezik) 135 Odluka o imenovanju zamjenika glavnog tužioca
Odluka o produženju mandata dodatnom sucu u Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini (bosanski
Općinskom sudu u Sarajevu (hrvatski jezik) 135 jezik) 140
549 Одлука о именовању судије у Кантонални суд Odluka o imenovanju zamjenika glavnog
у Тузли (српски језик) 135 tužitelja Okružnog javnog tužiteljstva u Bijeljini
Odluka o imenovanju sudije u Kantonalni sud u (hrvatski jezik) 140
Tuzli (bosanski jezik) 135
Број 42 - Страна 142 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.
Уторак, 13. 6. 2023. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Број 42 - Страна 143
Број 42 - Страна 144 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ Уторак, 13. 6. 2023.

Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретарка Дома народа
Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Гордана Живковић - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III -
Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: 722-030 - Директор: 722-061 - Претплата: 722-054, факс: 722-071 - Огласни одјел: 722-049, 722-050, факс: 722-074
- Служба за правне и опште послове: 722-051 - Рачуноводство: 722-044, 722-046 - Комерцијала: 722-042 - Претплата се утврђује полугодишње, а уплата се врши
УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK ДД 338-320-22000052-11, ASA БАНКА ДД Сарајево 134-470-10067655-09, ADDIKO BANK АД Бања Лука,
филијала Брчко 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK ДД БиХ Сарајево 161-000- 00071700-57 - Штампа: "Унионинвестпластика" д. д. Сарајево - За штампарију:
Мухамед Мирвић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила.
"Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I - 2168/97
од 10.07.1997. године. - Идентификацијски број 4200226120002. - Порезни број 01071019. - ПДВ број 200226120002. Молимо претплатнике да обавезно доставе свој
ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за I полугодиште 2023. за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре" 120,00 КМ, "Службене новине
Федерације БиХ" 110,00 КМ.
Wеb издање: http://www.sluzbenilist.ba - годишња претплата 240,00 КМ