1.

Дати поделу багера према врсти кретног механизма

-багери на пнеуматским точковима
-багери на гусеницама
-корачајући багери
-ауто-багери
-багери на шинама
-пловни багери

2. Навести типове система, према начину рада, за пренос момента и снаге код мобилних
система
Према начину рада:
-механички
-хидраулички
-електрични
-електрохидраулички
Према начину преноса снаге и обртног момента:
-са крутом везом кашике и стреле
-механичким преносом
-са хидрауличким пренсом
-са еластичном везом (са механичким преносом)- дреглајнер,грајфер и кранови

3. Дати поделу машина за ископ и/или утовар земље

Машине за ископ и/или утовар земље сврставају се у машине за земљане радове.
-багери
-дозери
-скрепери
-грејдери и
-утоваривачи

4. Подела и намена багера

Багер је радна машина која се највише користи ѕа машински рад при грађењу. Постоји широк распон
врста, подврста и типова машина намењених за површински, подземни и подводни ископ у тлу и стен,
односно за ископ и утовар земљаних и камених материјала. Користи се за планирање и обликовање
насипа било од земље или камених материјала.
Багери се према месту рада деле на:
-багере са цикличним дејством и
-багере са континуалним начином рада
Багери са цикличним дејством су:
-полууниверзални и универзални багери
-багери са чеоном кашиком
-багери са дубинском кашиком
-багери хватач (грајфер)
-багери скрепер
-бабел багери
-кабел-скрепери
-специјални багери
Багери са континуалним начином рада су:
-багери ведричари и
-багери ровокопачи
5. Описати укратко намену скрепера
Скрејпер/Скрапер је грађевинска машина за масовни ископ, самоутовар - превоз до неколико километара,
истовар, с грубим разастирањем углавном кохерентних и глиновитих материјала. Све радне опције скрепер
изводи у кретању. Састоји се од предњег дела који може бити трактор на точковима или носећи рам на који се
ослања скреперски кош, и задњег носећег дела такође на гуменим пнеуматицима. Данас се користи углавном
за изградњу путева.

6. Подела и намена утоваривача Деле се на:

-Багери – утоваривачи (kombinirke)
-Телескопски утоваривачи
-Миниутоваривачи
-Тунелски (подземни) утоваривачи
Намена: Користе се за утовар везаног и невезаног земљаног материјала, или за ископ земље прве и
друге категорије и утовар. Утоваривач је самоходна машина, а радни орган је издужена кашика,
монтирана на трактору са гусеницама или пнеуматицима.

7. Врсте и намена дозера

Дозери су машине за земљане радове.
Дозери су машине погодне за:
-ископ земље треће и четврте категорије
-разастирање материјала
-грубо планирање материјала
-израда мањих насипа и бочних позајмишта
-скидање хумуса са површине терена
-затрпавање темељне јаме,канала,ровова
-чишћење терена од шибља,корења,растиња
-чишћење терена од већег невезаног камења
-обарање стабала
- ископ материјала из мајдана или из спрудишта
-помоћу скрепера у фази пуњења скреперног коша
-вуча других машина ( набијача, транспортера) и
-чишћење снега.
Врсте су:
-булдозер
-енглдозер
-титлдозер
-универзални булдозер.

8. Намена грејдера
Грејдер је брза,покретљива машина за разастирање,планирање и обликовање свих врста растреситих
материјала.
Основни послови на којима се грејдер користи су:
-планирање терена (обликовање постељице)
-профилисање земљаног дела пута
-разастирање земље
-планирање косина
-откоп бочних канала троугаоног или трапезастог облика
-разастирање и мешање материјала код стабилизације
-премештање ископаног материјала попречно ( највише до 10 м)
-насипање пута из бочних резерви
-планирање шљунка или туцаника
-равнање бочних страна канала
-чишћење снега на путевима и
-чишћење канала

9. Намена и врсте ровокопача

Ровокопали,тренчери су посебна врста багера за ископ врло дубоких, а уских ровова у земљи и
шљунковитом материјалу. Уобичајено се зову тренчери. Подврста њих су дренополагачи, за
постављање цеви или неких других водова у ископане ровове.
Vrste:
-Sa koficama
-Sa rotacionim točkom
-Sa glođačem (lancem)

10.Навести које се машине користе за пренос и дизање терета у грађевинарству ?

Машине које се користе за пренос и дизање терета су:
-аутодизалице
- торањски кранови, портални кранови , мосне дизалице, конзолне дизалице, дерик кранови, кабел
кранови
-пумпе за бетон, платформе, виљушкари, лифтови..

11.Експлоатационо-технички показатељи учинка грађевинских машина

12.Рачунски показатељи учинка грађевинских машина

13.Области примене механизације у пољопривреди
• Припрема земљишта
• Сетва
• Жетва
• Прехрана усева
• Третирање усева
• Балирање, транспорт, ...
14.Ефекти примене механизације у пољопривреди
Увођење савремених машина, опуђа и опреме у пољопривредну производњу је од изузетног значаја,
јер омогућује:
-значајно повећање продуктивности рада
-замену напорног физичког рада радника
-побољшање радних операција
-олакшано звођење руковаоцима машина
-увођење савремене технологије производње, хумани циљ- утрошак енергије за физички рад у односу
на рад у индустрији је 4:1,
-брже и ефикасније обављање послова у оквиру агротехничких рокова,
-повећање приноса,
-ангажовање младих у пољопривреди

15.Попунити елементе возила на ваздушним јастуцима и објаснити принцип функционисања

возила. (дати слику) ?

Ховеркрафт је самоходно динамички подржано возило које само удувава ваздух у јастуке помоћу којих врши
кретање, разликује се од других возила зато што њему није потребан ваздух за кретање. Препреке попут
таласа и других неравнина тла могу се савладати као да је равна површ. Разлог овако добре проходности је
појава ваздушног појаса и површине која се савлађује. Постоје разне врсте возила на ваздушним јастуцима
али сва та возила се могу кретати и по копну и по води подједнако.
За погон возила на ваздушним јастуцима постављена су по два пропелера погоњена у зависности од
врсте ховеркрафта електричним, дизел или ото мотором. У зависности од сврхе возила може се
налазити и један пропелер. У случају када постоје два пропелера један од пропелера служи за
подстицање силе узгона и подизање возила.
Пропелери убрзавају проток ваздуха и на тај начин гурају возило напред.
Удувавањем ваздуха у шупљине долази до повећања нивоа ваздуха и подизања возила. Када се притисак
ваздуха изједначи у свим тачкама под возилом, возило се покреће. Исти ваздух који се удувава излази
напоље из флексибилног руба на две рупе које се налазе на дну руба. Ваздух који излази прави флуид
између ховеркрафта и додирне површине. Услед појаве овог флуида долази до трења при кретању, али
је то трење веома мало, сасвим незнатно.

16.Области примене возила на ваздушним јастуцима ?

-превоз путника
-спасилачка екипа
-спорт
-за војне и цивилне потребе
17.Зависно од врсте погона дати поделу локомотива
Зависно од врсте погона деле се на: парне, електричне, дизел, турбинске и хибридне.

18.Према експлоатационој намени дати поделу локомотива

-путничка
-теретна
-универзална
-маневарска

19.Подела локомотива према досегу опслуживања

-локална
-приградска -
међуградска

20.Врсте колосека (према ширини, броју шина)

Према ширини колосека локомотиве се могу поделити на:
-широки колосек (1668 мм- Португал, Шпанија, 1524 мм-Русија, Украјина)
-нормални колосек (1435 мм)
-узани колосек (1000 мм, 760 мм, 600 мм).
Према броју шина постоје: ?
-једноколосечне
-двоколосечне
-двоколосечне пруге са обостраним саобраћајем
-вишеколосечне
-паралелне

21.Типови вагона
Према основној подели вагони се деле на:
-путнички вагони
-теретни вагони
-вагони специјалне намене

22.Предности и недостаци трамваја у односу превозна средства погоњена мотором СУС ?

Предности трамваја над превозним средствима са мотором са унутрашњим сагоревањем:
-не производи штетна испарења, што је важно у густо насељеним градским подручјима
-рад трамвајског мотора је тиши
-у случају саобраћајног шпица, капацитет трамваја се може повећати додавањем још једног вагона -у
већини земаља саобраћајни прописи су постављени тако да се трамвајима омогући право првенства
пролаза
-трамвај се креће по шинама, па је„труцкање“мање него код возила са пнеуматицима
Главни недостаци трамваја леже у великим трошковима постављања инфраструктуре (због чега се за
трамваје ретко одлучују мали градови), као и у прилагођавању режима на саобраћајницама које ће
трамваји користити.

23.Карактеристике метро система

Метро или подземна железница има искључиво електро погон,
линије одвојене од осталог саобраћаја и у највећем делу су линије
испод земље. У поређењу са осталим видовима градског превоза
овај систем има:
- велику фреквенцију полазака (1 минут)
-велики капацитет транспорта

24.Карактеристике лаког метро система

Лаки метро представља шински превоз на делимично издвојеној траси од осталог саобраћаја. Данас
се савремени систњми лаког метроа (трамвајског) од класичног тешког (железничког) разликују у
брзини транспорта, раздаљинама станица и капацитетима, али не и у погледу независности трасе.

25.Карактеристике тешког метро система

Тесшки метро је систем који је у потпуности затворен систем јавног шинског саобраћаја на издвојеним
линијама, без додира и укрштања са другим врстама превоза. Ово је најкомплетнији и
најорганизованији систем јавног превоза, са највишим стандардима сигурности,тачности, брзине и
удобности.

26.Разлика између тролејбуса и трамваја ?

Тролејбус је електрично возило за превоз већег боја људи у градском саобраћају. Има две троле преко
којих се напаја електромотор који га покреће. Као кретне мехамизме користи точкове. Трамвај је
превозно средство које се креће по шинама.

27.Укратко описати начин кретања возова са магнетном левитацијом (приказати скицом)

?
МАГЛЕВ (скраћено од магнетска левитација) возови представљају посебну врсту брзих возова чији је
принцип рада заснован на тзв. магнетској левитацији. Воз захваљујући дејству електромагнетске силе
лебди (левитира) над посебном врстом шина, то значи да не постоји сила трења између воза и шина. На
тај начин је воз у свом кретању суочен само са силом отпора ваздуха која је много мања у односу на
силу трења између класичних возова и шина, чиме се код маглев возова постиже драстично већа
брзина. Овај систем је за сада и даље у фази испитивања.

28.Навести предности железнице као гране саобраћаја ?

Карактеристике железнице као гране саобраћаја
-повољан биланс енергије по јединици рада. Железница има малу потрошњу енергије, а превози велике масе
тј. количине робе и путника једном вучном јединицом
-високи трошкови изградње, експлоатације и одржавања инфраструктуре. Осим железнице ово се
односи и на друмски саобраћај. Последица ове особине је да капацитет система (пруга) треба
максимално искористити да би се добили мали трошкови по јединици рада.
-ниже загађење животне средине од осталих видова саобраћаја. Продукти енергетског сагоревања
заступљени у железничком саобраћају проузрокују мало загађења
-железница има највеће техничке брзине. Овде имамо чист превоз; издвојен је пут којим може
континуирано да се вози великом брзином –нема ограничења као на друму (семафори, пешаци,
ограничење брзине)
-стално постојање резерви у капацитетима система. Капацитети једне исте пруге могу да се повећају
различитим капацитетима (од 40-100 возова). Кретањем свих возова управља се из диспечерског
центра. На путу може бити само један воз у једном правцу.

29.Термини везани за масе и димензије ?(има у првим вежбама)

Носивост возила је допуштена маса терета до које се возило сме оптеретити према декларацији
произвођача возила.
Укупна тежина је тежина возила која обухвата и тежину возача и путника, тежину терета и др.

30.Тежински параметри трактора

<5kW - мотооруђа
5.1 - 15kW - једноосовински трактори
15.1 - 30kW - мини трактори
30.1 - 60kW - лаки трактори
60.1 - 130kW - средњи трактори
130.1 - 260kW - тешки трактори
260kW - супер тешки трактори

31.Подела трактора према начину преношења вучне силе

Према начину преношења вучне силе трактори се могу поделити на:
-точкаше
- полугусеничаре
-гусеничаре и
-тракторе са специјалним ходним системом.

32.На слици уписати тип мобилног система и дати називе димензија обележених словима
?

Dužina vozila (L) – je rastojanje između dve vertikalne ravni upravne na srednju podužnu ravan koje, svaka
ponaosob, dodiruju prednji i zadnji kraj vozila. To je ukupna dužina uključujući i branike.
Širina vozila (B) – rastojanje između dve ravni paralelne sa srednjom podužnom ravni vozila, koje dodiruju
vozilo sa obe strane.
Visina vozila (H) – rastojanje između stajne površine i horizontalne ravni koja dodiruje najviši deo
neopterećenog vozila spremnog za vožnju uključujući sve nepokretne delove.
Razmak osovina (l), osovinsko rastojanje – rastojanje između središta prednjih i zadnjih točkova, za vozila sa
tri i više osovina razmaci se navode u obliku zbira.
Razmak ili trag točkova (2s) – rastojanje sredina guma dva točka iste osovine, mereno na ravnom tlu, kod
udvojenih guma to je rastojanje između sredina udvojenih guma.
Prednji prepust (l1) – rastojanje između vertikalne ravni koja prolazi kroz osu prednjih točkova i najudaljenije
tačke na prednjem kraju vozila uključujući sve čvrsto vezane delove vozila.
Zadnji prepust (l2) – rastojanje između vertikalne ravni koja prolazi kroz osu zadnjih točkova i najudaljenije
tačke na zadnjem kraju vozila uključujući sve čvrsto vezane delove vozila.
klikrens- rastojanje ravne podloge do najisturenijeg elementa sa donje strane, ne sme biti manji od 10cm

Подземни утоваривач:
1 – висина дизања виљушке, висина целокупног возила са подигнутом виљушком 2 – висина дизања
кашике у спуштеном положају 3– висина дизања зглоба
4– висина доњег дела кашике
42 ст - угао који заклапа кашика у односу на хоризонталан положај 5–
висина коју заклапају ножеви на самој кашики када је она на подлози
дубина укопавања када се ради о растреситом материјалу да можемо да захватимо тај материјал, до
које дубине можемо уронити и захватити материјал
6– клиренс, растојање најниже тачке до подлоге
7 – висина задњег дела
8 – висина утоваривача
15 ст – предњи наилазни угао
13 степени – задњи наилазни угао
9– укупну дужину утоваривача заједно са кашиком
10– дужину утоваривача када је кашика у средњем радном положају (када носи терет) 11
– осовинско растојање
12 - положај зглоба у односу на задњу осовину
15 – ширина преко каросерије , маx
16- ширина преко преко пнеуматика
17– ширина преко кашике, габаритна ширина
18-19 – висина И ширина отвора од 5x5 (минимални простор који захтева), простор испод земље којије
на располагању

Дампер са уређајем за самоистовар

1 – висина преко товарног сандука
2 – висина преко кабине
3 – висина преко доњег дела товарног сандука
4 – најнижа тачка при подигнутом сандуку
5 – висина са подигнутим сандуком
5 – клиренс
7 – највећа висина утовареног материјала
8 – максимална дужина
9 – дужина са сандуком у спуштеном положају
10 – предњи препуст
11 – положај зглоба у односу на предњу осовину
12 – осовинско растојање
13– задњи препуст
14– растојање од задњг точка до ивице сандука
15 – ширина преко точкова
16– ширина преко сандука
17– ширина преко предње стране
18 - ширина отвора

19 - висина овора

Finišer za beton/asfalt:
F – maksimalna visina B – maksimalna dužina D – maksimalna širina A – položaj pegle
G – položaj očiju vozača, visina položaja očiju
J – dužina koša koji se postavlja sa prednje strane
I – širina koša (u koji se smešta vreo asfalt, max širina)
H – položaj dna koša (do koje visine istovarujemo vreo asfalt)
K – položaj priključaka za koje možemo da vežemo elemente kojima transportujemo vreo asfalt L – klirens
(najniža tačka)
E – širina preko točkova (uzima u obzir širinu preko točkova, uzima u obzir ravni koje dodiruju spoljašnje strane
točkova)
C – širina elemenata priključnih za vezivanje elemenata za utovar/istovar rastopljenog asfalta
Утоваривач на гусеницама:
1 – висина радне платформ
2 – висина гусеница
5– клиренс
6– растојање погонског и гоњеног ланчаника
7 – дужина гусеница
8 – растојање од осе кабине до најистуреније тачке
12 – ширина гусеница
13 – ширина преко гусеница
14 – укупна висина

34. Рачунски пример. ?

34.Навести предности и недостатке примене погона на свим точковима

35.Навести предности и недостатке примене концепције мотор напред погон позади

36.Навести предности и недостатке примене концепције мотор позади погон позади

37. На слици је приказан ххх концепт погона ууу возила. Укратко га описати и приказати
предности и недостатке.

38.Класификација маглев возова према брзинама пруга

-Возови средње ниских брзина
-Возови средњих брзина
-Возови великих брзина
-Возови супер великих брзина

39.Препознати тип магнетне левитације, обележити позиције и дати опис приципа рада. ?
Возови постоје са:
-електромагнетским ослањањем ЕМС и -
електродинамичким ослањањем ЕДС.
Рад ЕМС се заснива на привлачним магнетским силама. Електромагнет у возилу је смештен испод
вођице и производи магнетно поље и тиме привлачи шине. Воз лебди изнад вођица.
Системи ЕДС користе јаке перманентне магнете који стварају магнетно поље. Ови системи користе
одбојну магнетску силу за рад. Воз лебди само кад достигне одређену брзину. Јапански маглев воз
HSST ради на EMS принципу. ЕМС:
ЕДС:

40.Отпори кретању шинских возила ?

Приликом кретања шинскох возила, на њих
делују:
-вучна сила
-силе отпора котрљању -кочна
сила.
41.Oтпори кретању лебделица ?
Отпор ваздуха, отпор инерцијалних сила.

Wi= G/g λj - отпор инерцијалних сила

j - транслаторно убрзање воза

λ - коефицијент учешћа обртних маса

Rv= Cx ρ/2 Av²rx - отпор ваздуха

Cx - коефицијент отпора; ρ - густина ваздуха; А - чеона површина возила

42.Отпори кретању возила са точковима (дати дефиниције) ?

Котрљању еластичог точка по тврдој подлози супротставља се сила отпора која је резултат појединачно
ангажованих сила на савлађивању отпора услед: унутрашњег трења на пнеуматику, клизања елемената
пнеуматика на површини котрљања, адхезије пнеуматика на површину котрљања итд.

f- koeficient kotrljanja pneumatika na prednjoj i zadnjoj osovini

Z-dinamicke reakcije na prednjoj I zadnjoj osovini

При брзинама кретања већим од 60 km/h доминантан је отпор ваздуха у односу на механичке отпоре.
Отпор ваздуха генерише се на два начина: опструјавањем ваздуха око каросерије возила и
прострујавањем ваздуха кроз систем за усисавање ваздуха и кроз унутрашњост возила преко система за
хлађење, грејање и вентилацију. Отпор ваздуха генерисан опструјавањем представља 90% укупног отпора
ваздуха.
Отпор нагиба пута предтавља пројекцију силе тежине возила на правац кретања. Делује као отпор који
се супретставља кочењу возила.

При убрзаном кретању возила јавља се сила отпора кретања убрзању- инерцијална сила која се састоји
од силе која настаје услед једнолико транслаторног убрзања возила и силе која је последица
једнолико ротационог убрзања обртних маса возила.

Радни отпори могу бити веома различити по нивоу и карактеру. То зависи од врсте и димензија
прикључне машине или оруђа, али и од тла које се обрађује, односно од намене радног возила.

b- sirina zahvata
h- dubina zahvata
43.Отпори кретању гусеничних возила (дати дефиниције) ?

44.Основни отпори кретању воза ?

45.Додатни отпори кретању воза