I test iz METALNIH KONSTRUKCIJA

1. Koji materijali su najčešće zastupljeni u metalnim konstrukcijama?

Metalne konstrukcije najčešće podrazumevaju čelik, ali se u novije vreme sve više koristi aluminijum i
njegove legure.

2. Navesti neke od nosećih konstrukcija čije je projektovanje značajno za mašinstvo?

Za mašinstvo je značajno projektovanje sledećih nosećih konstrukcija, kao što su:

• Kranovi
• Mostne dizalice
• Bageri
• Rezervoari
• Konvejeri
• Transporteri
• Bunkeri

3. Koje su prednosti čelika u odnosu na druge materijale?

Konstrukcije od čelika imaju značajne prednosti nad drvetom, betonskim, armirano - betonskim i
zidanim konstrukcijama.
• Njima se lako i ekonomično premošćavaju veliki rasponi .
• Elegantnog su oblika i malih dimenzija.  Brzo i precizno se izradjuju i montiraju.
• Brzina i mogućnost izrade ne zavise od atmosferskih prilika i toka ostalih gradjevinskh
radova.
• Zauzimaju malo gradilište.
• Lako se popravljaju, pojačavaju, prepravljaju i prilagodjavaju najrazličitijim oblicima i
prilikama.
• Lako se uklanjaju, prenose sa mesta na mesto, bez oštećenja materijala i ponovo koriste.
• Izrada je srazmerno jeftina, jer se većim delom izradjuju u radionici mehaničkom snagom.
• Mogu se montirati i postavljati i bez skela i po svakom vremenu.
• Lake su, pa ne preopterećuju temelje.
• Materijal čeličnih konstrukcija nikad ne gubi svoju vrednost, jer se može ponovo upotrebiti i
kada se gradjevina poruši.
• Čelik nije zapaljiv.
• Trajnost konstrukcija je vrlo velika.
4. U kom odnosu stoje težine konstrukcija od: čelika, drveta i armiranog betona?

Betonske konstrukcije imaju najveću težinu, a konstrukcije od čelika najmanju, pod istim okolnostima.
Težine čelika, drveta i armiranog betona stoje u odnosu: 1 : 1,43 : 6,3

5. Navesti osnovne tipove konstrukcija i ukratko ih opisati?

Rešetkaste konstrukcije:
• Elementi su uglavnom izloženi aksijalnom opterećenju (pritisku ili zatezanju)
• Retko se javljaju složena naponska stanja pa je proračun olakšan i precizniji
• Lakše su od drugih konstrukcija (potrebnih za isto opterećenje)
 • Jeftinije su – manji utrošak materijala
• Potreban je kvalitetan konstruktivni čelik
• Izradjene su uglavnom od standardnih profila.
Limene konstrukcije:
• Opterećene su najčešće na savijanje
• Sastavljene od pločastih elemenata
• Primenjuju se za nosače dizalica, velike raspone,mostove, mostne dizalice i slično
• Probleme pri proračunu stvaraju limovi velikih površina koji se moraju ukrućivati da ne bi
došlo do vitoperenja, izvijanja, izbočavanja...

6. O čemu sve treba voditi računa pri projektovanju metalnih knstrukcija?

• Projekat konstrukcije treba da odgovara nameni,

• Dimenzije treba da budu pravilno odabrane - da zadovolje arhitektonske uslove prostora gde
će konstrukcija biti smeštena,
• Izgled konstrukcije je takodje veoma važan,
• Projekat mora da sadrži dovoljno podataka za konstrukcijsku razradu, a to su: detaljan
proračun, dokumentacija mora da sadrži sve elemente za osvajanje tehnološkog procesa i
realizaciju konstrukcije
• Izbor materijala zavisi od: mogućnosti nabavke, spoljnjeg izgleda konstrukcije, zahteva u
vezi sa osobinama materijala
• Mora se omogućiti lak pristup mestima ugroženim od korozije,
• Mora se obezbediti mogućnost oticanja vode sa mesta gde se skuplja,
• Rastojanje izmedju susednih nosača mora da bude takvo da obezbedi pristup radi pregleda ili
bojenja

7. Navesti osnovne dokaze koji se koriste pri dimenzionisanju MK?

Osnovni dokazi su:

1. dokaz napona
2. dokaz elastične stabilnosti
3. dokaz deformacije
4. dokaz sigurnosti veza
5. dokaz vremena prigušenja oscilovanja konstrukcije
6. dokaz napona u pogledu jačine pri zamoru materijala
7. dokaz dinamičke stabilnosti
8. dokaz sigurnosti protiv prevrtanja

8. Dokaz napona (objasniti)?

Dokaz napona predstavlja najčešće osnovni kriterijum. Ovim kriterijumom se uporedjuje računsko
naponsko stanje konstrukcije sa nekim dopuštenim naponom.

9. Dokaz deformacija?
Ispunjavanje dokaza deformacija podrazumeva ostvarivanje potrebne krutosti konstrukcije, koja
ostvaruje pouzdan rad njenih mehanizama, odnosno mašine, obezbedjujući
željenu funkcionalnost konstrukcije.

10. Dokaz elastične stabilnosti?

Elastična stabilnost je pojava vezana za ponašanje elemenata konstrukcije napregnutih
na pritisak. Elementi konstrukcije su stabilni ako je veličina opterećenja tolika da izaziva njihovu
deformaciju u granicama neizmenjivosti njihove uloge u konstrukciji. Gubitkom elastične stabilnosti dolazi
do pojave značajnih deformacija elemenata konstrukcije kao što su izvijanje ili izbočavanje koji menjaju
oblik opterećenja, jer se javljaju dopunski momenti savijanja, pa do loma konstrukcije dolazi pri
opterećenjima koja su znatno manja od onih koji zadovoljavaju kriterijum dokaza napona.
11. Šta treba da sadrži tehnička dokumentacija?

1. Proračun,
2. Crteži,
3. Tehnički opis koji treba da sadrži: namenu objekta, podatke o eksploataciji i transportu i uputstvo za
montažu
4. Posebni tehnički uslovi koji treba da sadrže: naročite zahteve u pogledu materijala, plan zavarivanja,
obim i način specijalne kontrole u toku izrade i obim i način specijalne kontrole po konačnoj izvedbi
konstrukcije

12. Prema dužini trajanja koja opterećenja postje?

Postoje dinamička i statička, (stalna i povremena).

13. Navesti osnovna opterećenja.

• Sopstvena težina konstrukcija

• Stalno opterećenje na njoj
• Korisno opterećenje

14. Navesti dopunska opterećenja.

• Uticaj inercijalnih sila

• Uticaj vetra
• Uticaj promene temperature
• Dejstvo snega
• Ostala povremena opterećenja

15. Koji slučajevi jednovremenog dejstva povremenih opterećenja postoje?

Postoje tri slučaja opterećenja:

I slučaj opterećenja - osnovno opterećenje
II slučaj opterećenja - osnovno i dopunsko opterećenje zajedno
IIIslučaj opterećenja - izuzetno opterećenje (pri normalnoj eksploataciji objekata).

16. Računski napon?

Računski naponi se određuju se za svaki slučaj opterećenja i ne smeju da pređu vrednost dozvoljenih
napona.

17. Dopušteni napon?

 Dozvoljeni napon zavisi od vrste materijala i njegova vrednost se uzima iz tablica koje su sačinjene na
osnovu eksperimentalnih rezultata

18. Stvarni napon?

Vrednost stvarnog napona ne sme da prekorači vrednost dozvoljenog napona. Stvarni napon se
izračunava kao količnik sile i površine poprečnog preseka.

19. Uporedni napon za dvodimenzionalno i trodimenzionalno stanje napona?

Dvodimenzijalno i trodimenzionalno stanje napona se određuju prema hipotezama o graničnom stanju

napona(najčešće prema VI hipotezi)

20. Hukov zakon?

Napon je proporcionalan relativnoj deformaciji. σ=E∙ε

σ - Napon
E - Modul elastičnosti ε -
Relativna deformacija

21. Skicirati dijagram kidanja čelika.

22. Domen elastičnosti i objasniti zašto je on bitan pri projektovanju konstukcija od čelika?
/

23. Ponašanje čelika pri ponovljenom statičkom opterećenju?

24. Ponašanje čelika pri promenljivom opterećenju? (jedan od ponuđenih dijagrama)

Wehler (1870) - ispitivao je uzrok lomova lokomotivskih krivaja. Lom nastaje ispod statičke jačine
ako se materijal napreže dovoljan broj puta od donje σd do gornje vrednosti σg =σmax < σz, gde je σz
statička jačina pri zatezanju.
25. Bojenje konstrukcija?
 Čelične konstrukcije su podložne rdjanju. Prema grubim procenama 2% ukupne tonaže svih čeličnih
proizvoda u upotrebi mora da se obnavlja svake godine usled toga što su bez zaštite ili je zaštita
neodgovarajuća.
Složenost pojave korozije uslovila je javljanje različitih teorija o uzrocima i nastanku korozije, ali su
sve one objašnjavale samo pojedinačne fenomene procesa.

Najbolja zaštita konstrukcija na vazduhu je pokrivanje površina zaštitnim premazima. Premazi se

dele u dve grupe: •nemetalne
•metalne.

Površine se prvo dobro očiste od rdje i nečistoća. Ovo se vrši: metalnim četkama, peščanom strujom ili
gasnim plamenom.

Materijali premaza se sastoje od:

• pigmenta (suve boje),
• vezivnog sredstva,
• rastvarača i
• specijalnih dodataka (za brzo sušenje ili dobru gustinu boje)

Razlikuju se: osnovni premaz - stvarna zaštita od korozije zaštitni premaz - štiti osnovni
premaz od mehaničkog oštećenja, dejstva svetlosti ili vlage.

Osnovni premaz - na bazi olovnog minijumaprvi sloj u radionici i drugi na gradilištu posle montaže.
Zaštitni premaz - je dvostruki premaz

Nanošenje se vrši:
premazivajem (najbolje),
prskanjem zamakanjem
elemenata u boju.

26. Osnovni konstruktivni elementi ( navesti i skicirati)?

Štapovi

Limovi
 • profilisani nosači

27. Vrste limova?

Prema obliku na: 

Ravne
• Talasaste
• Koritaste (viseće)  Udubljene ploče

Prema obradi površine na:

• Glatke
• Rebraste
• Bradavičaste
• Bušene

Prema debljini na:

• fine limove (do 3 mm debljine)
• srednje limove (do 4.75 mm debljine)
• grube limove (preko 4.75 mm do 60 mm i više)

28. Profilisani nosači (nabrojati I skicirati)?

 • ”I” profil

• ”H” profil

• ″U″ profil

• ”Z” profil

• ”L” profil

29. Kako se i čime vrši obrada konstruktivnih

elemenata?

Obrada elemenata i izrada konstrukcije zahteva različite operacije koje se izvode u radionicima:
Rezanje
Rezanje se vrši:
• makazama - za limove i manje ugaonike
• testerama
• brusnom pločom
• progrevanjem plamenom (sečenje plazmom gasa)  i gasno rezanje (debeli limovi i valjani
profili)

30. Izrada rupa za zakivke?

Izrada rupa za zakivke je dvojaka:

 probijanjem  bušenjem.
Probijanje je jeftinije, jer je to brza i jednostavna operacija. Probijanjem se oštećuje okolni materijal.
Oko rupe se pojavljuju Liders-ove linije (Lüders) - preseci ravni klizanja sa spoljašnjom površinom -
materijal se savija u pravcu pritiska.

Bušenje rupa je neograničeno u pogledu debljine paketa ali je pojedinačno bušenje odvojenih rupa
elemenata 4 do 6 puta sporije od odgovarajućeg probijanja paketa. Medjutim, bušenje rupa u paketu
kroz sve elemente odjednom, ne odstupa po proizvodnosti od probijanja.
Kvalitet zidova rupe je mnogo bolji kod bušenja nego kod probijanja.
Pored bušenja vrši se i razvrtanje ili pročišćavanje rupa da bi se u slučaju pojedinačno bušenih
elemenata dobili glatki zidovi rupa.